FAKULTET ZA SPECIJALNU EDUKACIJU I REHABILITACIJU

UNIVERZITET U BEOGRADU

STUDIJA SLUCAJA

Profesor: Student:

Lazar Aničić Zlatić Zlata 419/09

Sadržaj:

2

Podaci o opštini

Teritorija opštine IVANJICA se nalazi na jugozapadu Srbije i obuhvata

deo Starovlaško - raške visije pod nazivom "Moravički kraj". Varoš

nastaje daleke 1833. godine po nalogu kneza Miloša i osniva je kapetan

Sima Jaković.

Po površini je medju najvećim opštinama u Srbiji od 1090 km2 , i po

zadnjem popisu u njoj živi oko 36.000 stanovnika, a sam grad ima oko

15.000 stanovnika.

3

Graniči se sa opštinama: Sjenica, Nova Varoš, Raška, Novi Pazar,

Kraljevo, Lučani i Arilje. Ivanjica je sa većim centrima u ovim

opštinama povezana asfaltnim putevima, a od Beograda je udaljena 224.

km.

Ivanjica je administrativni, kulturni i privredni centar opštine , a sa

opštinama Lučani, Čačak i Gornji Milanovac čini Moravički okrug.

Inače, Ivanjica leži na obali reke Moravice koja izvire na planini Goliji ,

i nalazi se na nadmorskoj visini od 468.m.

Ivanjica je 26.01.2000. godine proglašena Vazdušnom banjom na

prostoru od 2.156,50 ha uredbom Vlade Republike Srbije.

Daleke 1873. godine je Prilički Kiseljak proglašen banjom, nekada

veoma posećeno mesto, sada čeka rekonstrukciju.

Preko Arilja i Požege povezana je sa Jadranom magistralnim putem i

prugom Beograd - Bar , zatim preko Guče sa Čačkom, preko Kaone sa

Kraljevom i preko Sjenice i Novog Pazara izlazi na Ibarsku magistralu ,

a od Sjenice preko Nove Varoši sa Prijepoljem i dalje sa Crnom Gorom i

Jadranom.

4

Školstvo u Ivanjičkom kraju  ima dugu tradiciju. Prva škola u Ivanjici je

osnovana 1834.godine , a u Milandži kod Ivanjice 1833 godine i to je

ujedno bio i internat. Na području Moravičkog kraja radi devet

osmorazrednih škola, a u Ivanjici Gimnazija i Tehnička škola (koja

obrazuje kadrove trgovinske, mašinske, drvnopreradjivačke, tekstilne

turističke i ugostiteljske struke). U Ivanjici radi i Dom učenika.

Zdravstvenu zaštitu pruža Dom Zdravlja i Zavod za rehabilitaciju. Inače,

treba napomenuti da zdravstvo ima veoma dugu tradiciju u Ivanjici. Za

potrebe Javorskog rata 1876 godine na Mrkočevcu je osnovana vojna

bolnica, a 1905.godine Ivanjica dobija bolnicu opšteg tipa.

Polovina površine opštine (540 km2) je pod šumama dok je ostatak

obradivo zemljište i nešto vrlo malo neplodno zemljište (37 km2).

U Ivanjičkoj opštini je zaposleno više od 8000 radnika u državnom i

privatnom sektoru, kako u privredi tako i vanprivredi. Mnoga državna i

5

društvena preduzeća su privatizovana (ŠPIK, Javor,Graditelj...), a neka

čekaju privatizaciju.

Graniči se sa opštinama: Sjenica, Nova Varoš, Raška, Novi Pazar,

Kraljevo, Lučani i Arilje. Ivanjica je sa većim centrima u ovim

opštinama povezana asfaltnim putevima, a od Beograda je udaljena 224.

km.

Ivanjica je administrativni, kulturni i privredni centar opštine , a sa

opštinama Lučani, Čačak i Gornji Milanovac čini Moravički okrug.

Inače, Ivanjica leži na obali reke Moravice koja izvire na planini Goliji ,

i nalazi se na nadmorskoj visini od 468.m.

Ivanjica je 26.01.2000 godine proglašena Vazdušnom banjom na

prostoru od 2.156,50 ha uredbom Vlade Republike Srbije.

Daleke 1873 godine je Prilički Kiseljak proglašen banjom, nekada

veoma posećeno mesto, sada čeka rekonstrukciju.

 Preko Arilja i Požege povezana je sa Jadranom magistralnim putem i

prugom Beograd- Bar , zatim preko Guče sa Čačkom, preko Kaone sa

Kraljevom i preko Sjenice i Novog Pazara izlazi na Ibarsku magistralu ,

a od Sjenice preko Nove Varoši sa Prijepoljem i dalje sa Crnom Gorom i

Jadranom.

6

Školstvo u Ivanjičkom kraju  ima dugu tradiciju. Prva škola u Ivanjici je

osnovana 1834.godine , a u Milandži kod Ivanjice 1833 godine i to je

ujedno bio i internat. Na području Moravičkog kraja radi devet

osmorazrednih škola, a u Ivanjici Gimnazija i Tehnička škola (koja

obrazuje kadrove trgovinske, mašinske, drvnopreradjivačke, tekstilne

turističke i ugostiteljske struke). U Ivanjici radi i Dom učenika.

Zdravstvenu zaštitu pruža Dom Zdravlja i Zavod za rehabilitaciju. Inače,

treba napomenuti da zdravstvo ima veoma dugu tradiciju u Ivanjici. Za

potrebe Javorskog rata 1876 godine na Mrkočevcu je osnovana vojna

bolnica, a 1905.godine Ivanjica dobija bolnicu opšteg tipa.

Opština ima 18  Mesnih Zajednica i po površini najveća je MZ Ostatija

112 km2,  dok je po broju stanovnika najveća MZ Ivanjica 15903.

Polovina površine opštine (540 km2) je pod šumama dok je ostatak

obradivo zemljište i nešto vrlo malo neplodno zemljište (37 km2).

7

Podaci o ustanovi

OŠ Milinko Kušić

Osnovna škola „Milinko Kušić“ danas je savremeno opremljena

vaspitno - obrazovna ustanova u čijem prijatnom okruženju učenici stiču

znanja za budućnost. Ovih dana škola se dodatno uredjuje krečenjem i

generalnim čišćenjem i postavlja novi nameštaj u 32 učionice,

nastavničku kancelariju i novi amfiteatar.

Ako se doda da je skoro zamenjena kompletna stolarija i uradjena nova

fasada, a učenici svojim likovnim radovima oplemenili unutrašnjost

zgrade, s pravom se može reći da je ova osnovna škola jedna od

najlepših u Srbiji. Osnovna škola u Ivanjici počela je da radi daleke

1836. godine i jedna je od najstarijih u ovom delu Srbije. Ime narodnog

heroja Milinka Kušića, rodom iz ovog kraja, nosi od druge polovine

prošlog veka.

8

Danas ovu školu pohađa ukupno 1.035 učenika,

u razrednoj nastavi 508 učenika,

u predmetnoj 528 učenika,

u odeljenju za decu lako ometenu u razvoju 7 učenika.

Rad je organizovan u 46 odeljenja,

od čega je 24 odeljenja od I - IV razreda,

22 odeljenja od V - VIII razreda i

2 odeljenja dece lako ometene u razvoju.

9

U školi je ukupno zaposleno 105 radnika.

Osim profesora razredne nastave, profesora, u školi sa učenicima rade I

diplomirani defektolog oligofrenolog I diplomirani defektolog logoped.

U školi u ulici 13. Septembar postoji:

u prizemlju:

8 učionica

6 kabineta za nastavu

sala za fizičko vaspitanje sa svlačionicom

kuhinja i trpezarija

magacinski prostor

sanitarni čvor

na spratu:

zbornica

3 kabineta (za logopedski tretman, za izvođenje preventivnih

vežbi i igara, i kabinet za psihomotornu reedukaciju)

kancelarije direktora, sekretara, vaspitne službe Škole

kabineti za prirodu i društvo i srpski jezik

kancelarija za pedagoško-psihološku službu

kancelarija za administrativnu službu

10

Cilj vaspitnog rada u osnovnoj školi je skladan razvoj ličnosti i

priprema za život, dalje opšte i stručno obrazovanje i vaspitanje,

izgrađivanje stvaralačkog odnosa prema radu, materijalnim i duhovnim

dobrima, osposobljavanje za uključivanje mladih u aktivan društveni

život.

Vaspitanjem se ostvaruje priprema za život, osposobljavanje za

primenu stečenih znanja i umenja i stvaralačkog korišćenja slobodnog

vremena, razvijanje intelektualnih i fizičkih sposobnosti sticanje i

razvijanje svesti o potrebi čuvanja zdravlja i zaštite prirodne i radne

sredine, razvijanje humanosti, istinoljubivosti, patriotizma i drugih

etičkih svojstava ličnosti; vaspitanje za humane i kulturne odnose među

ljudima, bez obzira na pol, rasu, veru, nacionalnost i lično uverenje,

negovanje i razvijanje potreba za kulturom i očuvanjem kulturnog

nasleđa i sticanjem osnovnih saznanja o lepom ponašanju u svim

prilikama.

Organizacija celokupne delatnosti usmerena je na realizaciju sledećih

zadataka:

11

1. defektološkim, psihološkim i drugim odgovarajućim stručnim

radom omogućiti što potpunije razvijanje očuvanih sposobnosti lakše

retardirane dece, maksimalno stimulisati njihov opšti razvoj i sazrevanje

i omogućiti da se ublaže posledice podprosečnog intelektualnog

funkcionisanja.

2. pružiti učenicima osnovno opšte obrazovanje polazeći od

individualnih mogućnosti i razvijati sklonosti i interesovanje za buduće

zanimanje. Pripremati i usmeravati učenika za stručno osposobljavanje.

3. omogućiti učenicima druženje, zajednički rad i razonodu sa

vršnjacima - učenicima redovnih škola. Ovaj zajednički zadatak usmeren

je na suzbijanje predrasuda sredine o karakteru smetnji i razvojnih

poremećaja ove kategorije dece.

4. organizovati slobodne aktivnosti učenika tako da se pre svega

omogući radost stvaranja, samopotvrđivanje i zdrav takmičarski duh

kroz odabranu aktivnost.

5. kroz nastavu, društveno - koristan i proizvodan rad (kao kroz

ostale aktivnosti) razvijati lične osobine, stavove, navike i ponašanje,

koji treba da karakterišu ličnost i njeno ponašanje u skladu sa opštim

ciljevima i zadacima vaspitanja.

12

6. sarađivati sa roditeljima, starateljima, organizacijama

starateljstva, stručnim, druševeno - političkim organizacijama, sa

osnovnim organizacijama iz privrede, Zavodom za tržište rada i

Medicinom rada i obezbediti sadejstvo svih relevantnih faktora koji

učestvuju u vaspitanju i društvenoj brizi o deci sa posebnim potrebama.

7. proučavati i pratiti razvoj ličnosti učenika, pomagati im u

njihovom daljem osposobljavanju i zapošljavanju po završetku procesa

rehabilitacije.

8. nakon sprovedenog programa profesionalnog usmeravanja, sa

učenicima završnog razreda osnovne škole sprovesti program stručnog

osposobljavanja u saradnji sa organizacijama iz privrede naše opštine.

9. obuhvatanjem dece psihomotornom reedukacijom, korektivno

preventivnim vežbama i igrama, logopedskim treemanom kao i radom

psihologa i pedagoga doprinosi se uspešnijem uključivanju dece u

vaspitno - obrazovni proces, organizovanje emocionalne strukture

ličnosti i poboljšanje socijalizacije dece ometene u psihofizičkom

razvoju.

Tretmani kojima škola raspolaže

13

Specifičnost defektološkog rada u školi čine i aktivnosti na

korekciji i rehabilitaciji razvojnih poremećaja kod učenika. Ovaj vid

rada zauzima značajno mesto u delatnosti škole i sprovodi se kroz

grupne i individualne aktivnosti. Njihov cilj je da doprinesu otklanjanju i

ublažavanju specifičnih teškoća ili poremećaja u jednoj ili više oblasti

senzomotornog ponašanja učenika i omoguće im dalje uspešnije učenje i

razvoj. Vidovi individualnog tretmana su:

Psihomotorne vežbe

Korektivno preventivne vežbe i igre

Logopedske vežbe

U cilju što potpunije korekcije i rehabilitacije razvojnih

poremećaja dece dato je značajno mesto korektivnom radu u procesu

nastave ali i u posebno organizovanim oblicima korektivnog rada.

Osnovni cilj logopedskog tretmana je da se otklone govorni

poremećaji koji otežavaju verbalnu komunikaciju ili dovode do

psihičkih i socijalnih trauma učenika.

Cilj psihomotorne reedukacije je da doprinese otklanjanju ili

ublažavanju specifičnih teškoća ili poremećaja u jednoj ili više oblasti

senzomotornog sistema lako mentalno nedovoljno razvijenih učenika i

omogući im dalje uspešnije učenje i razvoj.

14

Osnovni cilj rada somatopeda je postizanje ili vraćanje

psihofizičkog i društvenog integriteta ličnosti sa telesnim oštećenjem ili

poremećajem u motornom funkcionisanju i to sprečavanjem,

odstranjivanjem ili dovođenjem do nivoa podnošljivosti uzroka tj.

uzročnika dezintegriteta, u procesu defektološke rehabilitacije i

programa rada sa osobama sa telesnim oštećenjima i poremećajima u

motornom funkcionisanju.

Oblici obrazovno-vaspitnog rada

Obavezni nastavni predmeti

Osnovna škola:

srpski jezik

likovna kultura

muzička kultura

matematika

priroda i društvo

tehničko obrazovanje

praktičan rad

fizičko vaspitanje

Dnevni centar za UMRL:

Samoposluživanje l i ll nivo

15

Razvoj govora i jezika

Upoznavanje prirodne i društvene sredine

Fizičko vaspitanje

Muzičko vaspitanje

Likovno vaspitanje

Radno vaspitanje

Psihomotorni razvoj

Socijalni razvoj

Odeljenje sa decom autističnog spektra:

Muzičko vaspitanje

Fizičko vaspitanje

Likovno vaspitanje

Psihomotorni razvoj

Radno vaspitanje sa elementima radnog osposobljavanja

Upoznavanje prirode i okoline

Razvoj matematičkih predstava

Razvoj govora

Obavezne vanastavne aktivnosti:

- psihomotorne vežbe

16

- korektivno preventivne vežbe i igre

- logopedske vežbe

Obavezni izborni nastavni predmeti:

- verska nastav

- građansko vaspitanje

Izborni nastavni predmeti:

- čuvari prirode

- crtanje slikanje i vajanje

Slobodne aktivnosti:

Cilj rada slobodnih aktivnosti je druženje učenika, razvijanje smisla za

kolektivni rad, razvijanje preostalih sposobnosti učenika i korigovanje

poremećaja govora, sluha, ritma. Razvijanje takmičarskog duha,

omogućavanje razonode i popunjavanje slobodnog vremena učenika.

1. Modelarska sekcija

2. Računarska sekcija

3. Dramska i recitatorska sekcija

4. Grnčarska sekcija

5. Tekstilna sekcija

17

6. Folklor i ritmika

7. Košarka

8. Stoni tenis

Lični utisci18

Škola za osnovno obrazovanje u Ivanjici je škola koju ja veoma

često i vrlo rado posećujem. Ljubaznost, osmeh, srdačnost i dobro

raspoloženje je ono što me sačeka prilikom svake moje posete.

Ovoga puta sam u školu stigla za vreme trajanja časa, pa me je

sačekala veoma ljubazna gospođa, direktorka škole, kojoj sam objasnila

šta mi je potrebno. Sa oduševljenjem je rekla da će mi izaći u susret i

potruditi se da me uputi na ljude koji mi mogu biti od pomoći. Ispričala

mi je da ima jedna devojčica koja je veoma zanimljiva i specifična, i

predložila mi da pišem o njoj. Odmah zatim me je odvela na čas jednog

našeg mladog kolege, upoznala me sa njim, a zatim me je on predstavio

kao gošću. Deca su uglavnom bila sramežljiva, tiha jer je u njihovu

učionicu ušla osoba koji apsolutno ne poznaju, ali su se svi malo po

malo opustili i pokušavali da zadobiju moju pažnju.

Devojčica o kojoj ću u daljem tekstu i pisati, odlučno je prva ustala,

izašla iz svoje klupe i prišla mi. Pružila mi je ruku, rekla svoje ime i

upitala me kako se zovem. Odmah smo uspostavile komunikaciju. Ima

male poteškoće u artikulisanju zvukova i sklapanju rečenica, ali sam

sasvim dobro razumela sve što je govorila. Bila je radoznala, ispitivala

me je zbog čega sam došla i koliko ću ostati u poseti. Objasnila sam joj

da sam mnogo lepih stvari čula o njoj i da sam želela da je upoznam i da

ću neke stvari koje mi bude rekla zapisati i ispričati svojim drugarima.

Oduševljeno je rekla da će mi rado pomoći i da će odgovarati na sva

19

moja pitanja. Dok je razgovarala sa mnom, M.A. je crtala jedan rad -

nacrtala je sebe sa mačkama, svojim omiljenim životinjama. Kasnije,

kada mi je pokazala svoje radove, uvidela sam da su mačke na gotovo

svim radovima. Za vreme našeg razgovora nacrtala je i omiljene likove

iz crtanog filma, i na kraju mi pokolonila oba rada, kao i jedan svoj

diktat, kontrolne zadatke iz matematike... Pažnja joj je mnogo prijala,

videlo se da uživa u razgovoru.

Kada sam krenula kući, M.A. i njen razredni starešina su me ispratili

do školske kapije, a M.A. mi je rekla da se nada da mi je pomogla i da

ću ponovo doći u posetu, kao i da misli da ću biti dobra učiteljica. Pitala

je da li sme da me zagrli i poljubi.

Mnogo mi je prijao razgovor i druženje sa M.A. i njenim drugarima iz

razreda, ova poseta mi je mnogo prijala, a mislim da je i njima. Sigurna

sam da ću u skorije vreme ponovo posetiti moje drugare kako bih i sebe

i njih učinila zadovoljnijim i napunila se pozitivnom energijom kojom

oni zrače. Nikada mi nije bilo jaano zašto ljudi svesno izbegavaju decu I

mlade sa bilo kakvom vrstom odstupanja od normlnog izgleda, govora,

ponašanja. To su samo deca kojima je upravo zbog takvog lišavanja

potrebna još veća pažnja i razumevanje. Dovoljno je samo što su na neki

nacin već drugačiji, a kamoli da se to svakodnevno ispoljava od strane

sredine, vršnjaka, porodice...

Anamneza

20

Porodična anamneza

Otac: M.M, rođen 1961. godine, završio Tehničku školu Ivanjici, a.

Radi kao konobar u hotelu Park koji se nalazi u Ivanjici.

Majka: M.J. rođena 1968. godine, završila srednju tekstilnu školu u

Ivanjici, trenutno radi u privatnom peduzeću Libertex.

Sestra: M.O, rođenA 1988. godine, završila srednju medicinsku školu u

Uzicu, student Medicinskog fakulteta u Kragujevcu, urednog razvoja.

21

Porodica stanuje u sopstvenoj, komfornoj kući. Žive u proširenoj

porodici sa očevim roditeljima, devojčicinim babom i dedom. Ne

poseduju druge nepokretnosti. Žive u veoma skladnim i toplim

porodičnim odnosima, a roditelji deci pružaju mnogo brige, pažnje i

ljubavi. Veoma se trude oko M.A, njenog daljeg razvoja, napretka,

mnogo rade sa njom kod kuće (vežbaju sa njom, pomažu joj u učenju...)

Dete se dobro uklopilo u predškolsku pa školsku grupu. Adaptacija na

nove osobe u okruženju kao štosu logoped, socijalni radnik, psiholog,

protekla je bez problema. Govor se javlja sa zakašnjenjem izvesnim I ali

dete se posle izvesnog vremena osposobilo da koristi govor u svrhu

svakodnevne komunikacije.

22

Lična anemneza

23

Prezime i ime: M.A.

Pol: ženski

Datum rođenja: 11.12.1992.

Mesto rođenja: Ivanjica

M.A. Rođena kao drugo dete, iz druge trudnoće. Trudnoća je bila

željena, uredno održavana, bez prethodnih abortusa. Porođaj u terminu,

apgar skor na rođenju 8.

24

Mišljenje pedijatra

RANI PSIHOMOTORNI RAZVOJ

Kako je tekao? Sedi sa 8 meseci, prohodala sa 18 meseci, progovorila sa

18 meseci, bazalne navike sa 3 godine

Da li je bilo problema sa gutanjem i žvakanjem? nije, sve normalno

Koliko je napredovalo u težini?

Ritam spavanja? normalan

Denticija? 6 meseci

Kontrola glave: uredna

Sedi sa? 8 meseci

25

Stoji sa? 18 meseci

Hoda sa? 18 meseci

Kada se javila prva reč? 18 meseci

Kako se dalje razvijao govor? Kada je progovorila, fond reči se razvijao

sporije

Da li je uspostavilo kontrolu svinktera? jeste

Dg: Dislalija

Mentalna nedovoljna razvijenost (MNR) sa elementima dislalije

26

Mišljenje neuropsihijatra

Neurološki status uredan bez prisustava patoloških refleksa i epileptičkih

ispada. Rani psihomotorni razvoj uredan, s tim da je primećen zastoj u

razvoju govora i prisustvo hiperaktivnosti. Odmah je upućena i

nadzirana na Institutu za mentalno zdravlje u Beogradu i u Zavod za

psihofizičke poromećaje i govornu patologiju, te je započet rani tretman.

Naloge delimično ispunjava, negativistična, eretična, stiče se utisak

emotivnog rezonovanja. Uspostavlja kontakt, ima ga i sa očima.

27

Mišljenje psihologa

Funkcioniše na nivou lake mentalne retardacije. U cilju zaštite,

vaspitanja i osposobljavanja za život i rad predloženo je da dete pohađa

specijalnu školu.

Dg: Intelektualno funkcioniše na nivou lako MNR deteta.

28

MENTALNA RETARDACIJA

Mentalna retardacija je termin za splet simptoma koju uključuju

usporenost u učenju osnovnih motoričkih i jezičnih veština za vrijeme

detinjstva, i kod odraslih osoba kod kojih je koeficijent inteligencije

značajno niži od proseka. Jedan od kriterijuma za dijagnozu mentalne

retardacije je rezultat od 70 ili ispod na testu inteligencije. Osobe s

mentalnom retardacijom mogu biti opisane kao osobe s poteškoćama u

razvoju i učenju.

Klasifikacija mentalne retardacije

Vrsta mentalne retardacije IQ

Laka mentalna retardacija 50 - 69

Umerena mentalna retardacija 35 - 49

Teška mentalna retardacija 20 - 34

Duboka mentalna retardacija < 20

Druga mentalna retardacija

Nespecifikovana mentalna retardacija

29

Laka mentalna retardacija

Lako mentalno retardirane osobe nauce da govore sa izvesnim

zakasnjenjem,ali se veci broj osposobi da koristi govor u svakodnevnom

zivotu i konverzaciji.Vecina njih uspe da se u potpunosti brine o sebi

(ishrana, pranje,oblacenje,kontrola sfinktera) i nezavisna je u prakticnim

i domacim poslovima,cak i kada je brzina razvoja znatno ispod

normalne.

Glavne teskoce se ispoljavaju u skolovanju i mnogi imaju posebne

probleme u citanju i pisanju. Ipak lako mentalnim retardiranim osobama

je od velike pomoci obrazovanje koje ima za cilj da razvije njihove

sposobnosti i kompenzuje njihov hendikep. Vecina onih koji pripadaju

visim nivoima lake mentalne retardacije se mogu potencijalno osposobiti

za poslove u kojima se vise traze prakticne nego akademske

sposobnosti,ukljucujuci nekvalifikovane ili polukvalifikovane manuelne

poslove.

U sociokulturnom kontekstu koji zahteva mala akademska

postignuca,izvestan stepen lake mentalne retardacije ne mora sam po

sebi da predstavlja problem.Medjutim,ako istovremeno postoji primetna

emocionalna i socijalna

30

nezrelost,posledice hendikep,tj. nesposobnost snalazenja u braku ili

podizanju dece ili teskoce ukljucivanja u kulturne tradicije i

ocekivanja,bice ocevidne.

Uopste,emocionalni,socijalni i uopste problemi ponasanja lako mentalno

retardiranih kao i potrebe za tretmanom i podrskom koje proizilaze iz

njih,slicnije su onima koji postoje kod osoba normalne inteligencije

nego specificnim problemima umereno i tesko retardiranih. Organska

etiologije se otkriva kod sve veceg broja pacijenata, made ne jos kod

vecine.

DIJAGNOSTIČKA UPUTSTVA

Ako se koriste pravilno standardizovani testovi inteligencije,opseg od 50-69 je

karakteristican za laku retardaciju. Razumevanje i korišćenje jezika ima tendenciju

zaostajanja razlicitog stepena, a problemi u ekspresivnom govoru koji remete

razvoj samostalnosti mogu da postoje i u odraslom zivotnom dobu.

Organska etiologija se moze utvrditi kod manjeg broja slucajeva. Udruzena stanja

kao sto su autizam, drugi razvojni poremecaji, epilepsija, poremecaji ponasanja, ili

fizicki hendikep, postoje u razlicitim odnosima. Ako su takvi poremecaji treba ih

posebno sifrirati.

31

UKLJUČUJE SE:

slaboumnost

laka mentalna subnormalnost

laka oligofrenija

moron

Artikulacija omogućava detetu da koristi govor u komunikativne svrhe.

Usvajanje govora kod dece zavisi od uzrasta, brzine usvajanja I tipova

razvojnih grešaka. Greške u artikulaciji daju poremecaje u artikulaciji, a

greške u fonologiji fonološke poremećaje. Pravilno izgovaranje glasova

počinje u ranom razvojnom periodu, dok se nepravilan izgovor mora

ranije korigovati. Tepanje je recimo artikulacioni poremećaj, koji je

zastupljen većinom kod dece mlađeg uzrasta, ali se može prevenirati

ranim stimulativnim programom. Ukoliko se kod postojećeg

artikulacionog poremećaja reaguje na vreme, određivanjem uzroka, vrste

I stepena poremećaja kao I započinjanjem tretmana može se uspešno

otkloniti poremećaj.

Sama reč artikulacija potiče od reči articulation što znači izgovor,

izgovaranje glasova. U artikulaciji najbitniji je pravilan položaj govornih

organa. Artikulacija je pokret govornih organa, a taj pokret reguliše

protok vazdušne struje za svaki glas posebno. Ukoliko je protok

vazdušne struje izmenjen, dolazi do artikulacionog poremećaja, a kao

32

posledica promenjene funkcije govornih organa. Procena izgovorenog

glasa u jeziku se određuje na osnovu:

auditivne analize – slušanje

vizuelne analize – posmatranje

analizom funkcionalnog sistema glasa – analiza motornog obrasca

na nivou CNS-a

Ispadi u nekom od navedenog sistema daju POREMEĆAJE

ARTIKULACIJE.

Alalije

To je poremećaj koji predstavlja odsustvo govora I jezika kod dece

očuvanoh sluha I normalnih intelektualnih sposobnosti. Dete koje ima

alaliju ne govori, nezainteresovano je za govornu komunikaciju, razvija

sopstveni jezik, koji je potpuno nerazumljiv za okolinu, komunicira

gestovima, ćutljivo je, povučeno, plašljivo, sa povremenim vrištanjem i

ispoljava stalni nemir.   

Dislalije

Dislalija je nemogućnost ili nepravilnost u izgovoru pojedinih glasova.

O njoj će kasnije biti reči.

33

Disfazije

Ovo je poremećaj govora i jezika u kome je razumevanje govora i

govorno jezička razvijenost deteta ispod njegovog mentalnog i

hronološkog uzrasta.

Učestalost artikulaciono fonoloških poremećaja je oko 66,66 %. Na

predškolskom uzrastu je negde oko 40 – 60 %, a na školskom uzrastu od

5 – 10 % a od toga je kod nas teškog stepena od 3 – 5 %, srednjeg

stepena od 8 – 18 % ( mucanje i jezički poremećaji ) i lakog stepena 30

% ( artikulacija )

Pravilan izgovor od strane roditelja i članova porodice je jedna od

preventivnih mera u govorno-jezičkom razvoju, a može se podstaći

ranim stimulativnim programom.

Rezultati istraživanja 2006 god. su pokazali da na uzrastu od 4-5 godina

dobru artikulaciju ima 14% dece, na uzrastu od 5-6 godina 24% dece, a

na uzrastu 6-7 godina 39% dece.

Glas ili fonema je najmanja jezička jedinica, od glasova se stvaraju reči.

U srpskom jeziku ima 30 glasova.

Klasifikacija glasova

Glasovi u srpskom jeziku se dele na:

34

samoglasnike – vokale A, E, I, O, U

suglasnike – konsonante

Samoglasnici su nosioci sloga u reči.

S obzirom na to da se glasovi dele prema mestu stvaranja na usnene i

jezične, dete se mora naučiti pravilnom postavljanju govornih organa pri

artikulaciji odgovarajućeg glasa. Glasovi koji se stvaraju na usnama –

usneni kod kojih odlučujuće mesto imaju usne su:

Bilabijali – P, B, M

Labio-dentali - V, F

A jezični glasovi kod kojih odlučujuće mesto ima jezik su:

Dentali – S, Z, C, D, T, N, L

Palatali – J, LJ, NJ

Alveolari – DŽ, R, Š, Ž, Č

Velari – K, G, H

Post dentali – Č, Đ

35

Podela glasova prema načinu izgovora:

Plozivi – P, B, T, D, K, G ( prepreka je potpuna, naglo se otklanja )

Afrikati – C, Ć, Č, Đ, DŽ ( prepreka je potpuna, otklanja se postepeno )

Frikativi – F, V, S, Z, Š, Ž, H, R, J ( prepreka je u vidu tesnaca, glas se

formira strujanjem vazduha između prepreka )

Laterali – L, LJ

Nazali – M, N, NJ

Klasifikacija glasova prema stepenu vidljivosti:

stepen vidljivosti glasovi

dobro vidljivi glasovi A, E, I, O, U

vidljivi glasovi P, B, M, V, F, Č, Š, Ž, Dž

teže vidljivi glasovi L, R, T, D, N, S, Z, C, Ć, Nj, Lj, Đ

slabo vidljivi glasovi K, G, H, J

Klasifikacija glasova prema zvučnosti:

zvučnost glasova

zvučni A, E, I, O, U, B, D, G, V, Z, Đ, Dž, Ž, J,

R, L, M, N, Lj, Nj

bezvučni P, T, K, C, Č, Ć, F, S, Š, H

Klasifikacija artikulacionih poremećaja36

Prema tipu poremećaji artikulacije se dele na:

Funkcionalne poremećaje

Organske poremećaje

Funkcionalne dislalije nastaju kao posledica nepravilnog protoka

vazdušne struje pri artikulaciji glasa i podrazumeva izmenjenu funkciju

artikulatora, kao što su usne, jezik, nepce... Govorni organi imaju bitnu

funkciju pri artikulaciji, a dobra funkcija mišića orofacijalne regije je

bitna za artikulaciju. U govorne organe spadaju:

Usne - labia – bitne su za definisanje usne šupljine

Zubi – dentes- imaju ulogu u stvaranju dental, a zajedno sa alveolarnim

grebenom učestvuju u stvaranju glasova.

Jezik – lingua – organ koji je smešten na dnu usne duplje, sastoji se od

tri dela i to vrha jezika, tela i korena, a svaki deo ima jako bitnu ulogu u

stvaranju glasova. Tok vazdušne struje usmerava brazda koja se nalazi

po sredini jezika što je bitno pri artikulaciji strujnih glasova.

Pokretljivost jezika zavisi od vezice – frenulum a.

Tvrdo nepce – pallatum durum – sastoji se od čvrstog koštanog tkiva,

kao i zubi spada u statičke organe, koji nisu pokretni. Ucestvuje u

stvaranju oralnog rezonatora, jer predstavlja krov usne duplje.

37

Meko nepce – pallatum veli – tvrdo nepce u produzetku prema ždrelu

prelazi u meko nepce. Njegova funkcija je bitna u stvaranju velarnih

glasova.

Resica – uvula – nastavlja se na meko nepce

Pasavantov nabor – smešten u faringsu

Ždrelo – farynx – predstavlja cev koja se prostire od baze lobanje do

jednjaka. U prednjem delu ima tri otvora i na taj način komunicira sa

nosnom i usnom dupljom.

Grkljan – larynx – cev koja se nastavlja na ždrelo, a prelazi u traheju -

dušnik. Na vrhu grkljana se nalazi grkljanski poklopac, epiglotis koji

sprečava ulazak hrane i tečnosti u traheju.

38

Na osnovu opisane uloge navedenih organa možemo navesti kao primer

artikulaciju glasa A

Prilikom artikulacije glasa A:

usne su jako otvorene

vilica u takvom položaju da se naglasi značaj viličnog ugla, koji mora

biti veliki

jezik leži na dnu usne duplje, vrh jezika dodiruje donje sekutiće i

alveole, blago je pomeren unazad, ni u jednom svom delu ne dodiruje

nepce

zubi nemaju bitnu ulogu

nepce podignuto i na taj način zatvara prolaz vazdušnoj struji kroz

nosnu duplju

glasnice trepere, što znaci da je vokal zvučan

Organske dislalije se dele na organske dislalije nastale kao posledica

bolesti i povreda CNS-a , kranijalnih živaca i nazivaju se centralne

dislalije, dislalije nastale kao posledica patoloških stanja vilice , nepca,

zuba su ortodonske dislalije, a dislalije nastale kao posledica oštećenja

sluha su otogene dislalije.

39

Najteže artikulacione poremećaje imaju deca sa rascepima nepca i

usana. Gubitak sluha dosta utiče na razvoj artikulacije zavisno od mesta

gde je ostećeno uvo. Ukoliko je reč o oštećenju spoljašnjeg i srednjeg

uva, razvoj govora je lakši za razliku od oštećenja nastalih na nivou

unutrašnjeg uva i centara u kori velikog mozga.

Težina artikulaciono fonološkog poremećaja bez obzira da li se radi o

poremećaju funkcionalnog ili organskog porekla može biti:

Lakog stepena

Srednjeg stepena

Teškog stepena

Tipovi artikulacionih poremećaja

Prvo da navedemo da je dobra artikulacija pravilno izgovaranje

određenog glasa, kako izolovano, tako I u kontekstu reči I rečenica, sa

dobrim vizuelnim I akustičkim utiskom na određenom uzrastu.

Dislalija je poremećaj izgovora i označava nepreciznu ili pogrešnu

artikulaciju (pogrešan izgovor pojedinih glasova), a može se ispoljiti kao

izostavljanje nekog glasa (omissio: dete će reći „oda” umesto „voda”),

zamena nerazvijenog glasa nekim drugim, već postojećim (supstitutio:

„tuća” umesto „kuća”) i distorzija tj. pogrešan, iskrivljen izgovor

40

određenih glasova (glasovi postoje i izgovaraju se, ali njihov kvalitet ne

zadovoljava, npr. grleno R).

Najučestaliji artikulacioni poremećaji su:

Sigmatizam - nepravilan izgovor glasova ( S, Z, C, Š, Ž, Č, Ć, Đ, DŽ ).

Najčešće se radi o omisiji I supstitućiji kod male dece, a kod odraslih o

distorziji :

interdentalni sigmatizam ( vrskanje )

lateralni sigmatizam ( šuškanje )

nazalni – snorting ( unkanje )

Rotacizam – loš izgovor glasa R, kada je reč o omisiji, toleriše se do

navršene četvrte godine, a kasnije se dijagnostikuje kao patološko stanje.

Supstituiše se sa glasovima J, V, W, L. Distorzije su:

Bilabijalno – kočijaško ( vibriraju usne )

Bilabijalno – nevibratorno ( razvojna faza )

ove dve distorzije su usnene I lake su za korekciju, sledeće četiri

grlene

francusko – dorzalno ( vibracija leđima jezika, liči na glas H )

uvularno – resično

nemačko – guturalno

lateralno

41

Lambdacizam – poremećaj izgovora glasova L, LJ, supstituiše se

glasovima J, V, W, omisija je retka, a distorzije su:

lateralna

interdentalna

Kapacizam – poremećaj izgovora glasa K, supstituiše se glasovima G,

H, T, D, omisija je retka, funkcionalna

Gamacizam – poremećaj izgovora glasa G, supstituiše se glasovima K,

H, T, D

Tetatizam – poremećaj izgovora glasova T, D, supstituiše se jedan

drugim, omisija je retka, funkcionalna, distorzija:

interdentalna

Tetizam – grupa glasova se zamenjuje glasovima T, D

Dijagnostika AFP

Stanje glasova se procenjuje testom artikulacije. Na našem govornom

području se koriste najčešće Trijažni test artikulacije ( za procenu

glasova srpskog jezika ) I Globalni artikulacioni test ( daje detaljnu

analizu glasova ). Takođe postoje I testovi kao što je Semantički test,

Test za ispitivanje artikulacije, Analitički test, Test oralne praksije, Test

fonemske diskriminacije.

42

Procena organizovanosti osećajnih stavova i saznajnih

funkcija

Rezutati testiranja:

Emocionalno je pozitivna

Društvena je i voli da pomaže drugovima

Igra društvene igre i razume zakonitosti

Razlikuje boje

Ume sama da se obuče i svuče

Ume sama da jede

Sluša muziku i aktivira se uz nju

Zna da sastavi rečenice

Uspešno crta ljudski lik

Stereotipija prisutna (mačke)

Okreće listove u knjizi i prepoznaje slike

Može da seče makazama

Pomaže u najjednostavnijim kućnim poslovima

43

- Mišljenje defektologa

Pohađa nastavu u OŠ Milinko Kušić Ivanjici , u VII razredu osnovne

škole. Postiže izuzetne rezultate u savladavanju nastavnog plana i

programa za decu sa smatnjama u mentalnom razvoju. Pokazuje veliki

naprednak u:

smanjivanju stereotipnih pokreta,

smanjena uznemirenost,

smanjena je hiperaktivnost,

povećana je tolerancija na frustacije i ublaženi su napadi besa,

sve više prevazilazi napade strahova i uči se realnim opasnostima,

koordinacija pokreta je dobra,

fina motorika i koordinacija ruke je dobra

shvata govor, prepoznaje zvuke (razlikuje neverbalne signale od

reči),

pokazuke spremnost da koristi verbalne i neverbalne signale,

razvijenija percepcija (vizuelna, auditivna i taktilna).

Razume pročitan tekst. Slike opisuje kratkim i sadržajnim rečenicama.

Neki glasovi još uvek nisu artikulisani. Sveske uredne, memoriše

pesmice; broji, sabira i oduzima. Obavezan logopedski tretman.

Dg: Lako MNR dete

44

Mišljenje odeljenskog starešine

M.A. je učenica naše škole od 2000. godine. Veoma rano, oko treće

godine starosti, LMR sa poremećajem govora u obliku dislalije. U prvo

vreme svog školovanja bila je obuhvaćena logopedskim tretmanom.

Velikim trudom roditelja i kolega defektologa primećen je veliki

napredak u njenom razvoju. Tako je 2002. godine odlukom

drugostepene komisije o razvrstavanju lica ometenih u psihičkom i

fizičkom razvoju M.A. kategorisana kao lako mentalno nedovoljno

razvijeno dete. Na taj način su se stekli uslovi da M.A. upiše prvi razred

osnovne škole u našoj školi. U početku su se pojavljivale teškoće u

prvom redu u komunikaciji zbog nedovoljno razvijenog govora,

početnoj obuci čitanja i u socijalizaciji. Danas je kod M.A, uz ogromnu

podršku roditelja i zajedničkog rada kolega - defektologa u razredno –

predmetnoj nastavi i individualnog tretmana, primećen ogroman

napredak. Stereotipnoh pokreta, uznemirenosti i izliva besa, gotovo da i

nema, tačnije veoma su retki. Govor se veoma dobro razvio – čitanje i

pisanje je odlično savladala, a na pitanja odgovara punim rečenicama.

Učenica je sedmog razreda osnovne škole.U ostvarivanju rezultata u

nastavi postiže odlične rezultate. Na kraju prvog polugodišta u školskoj

2007/2008. godini pokazala je odličan uspeh. Prema svojim obrazovno –

vaspitnim postignućima ima inferioran stav, ali se i pored toga i dalje

trudi, pokazujući latentnu ambicioznost. Dobro je prihvaćena u

školskom kolektivu, druži se sa decom. Postoji samoinicijativa u drženju 45

sa drugom decom, ali isto tako ne odbija druženje ukoliko to neko traži

od nje. Uključena je u vannastavne aktivnosti (sekcija ručnog rada –

vez) na kojima ostvaruje izuzetne rezultate. Zbog izuzetne

edukatibilnosti M.A. može da ispuni gotove sve zahteve iz nastavnog

plana i programa.

Rezultati postignuti u vaspitno-obrazovnom procesu

Srpski jezik

Govor prilično razvijen, gramatičan. Neki glasovi još uvek nisu

dobrio izdiferencirani, nasročito glas r. U dijalog ulazi i sa nastavnicim i

sa drugim učenicima u školi. Na pitanja odgovara punom rečenicom.

Čita izuzetno dobro, a pročitano razume.. Piše kratke literarne sastave,

ostvarujući vrlo dobar uspeh na pismenim zadacima.

Matematika

Broji i odbrojava, prepoznaje sve brojeve. Savladala je računske

operacije sabiranja, oduzimanja, množenja i deljenja bez ostatka.

Uočava detalje kada su u pitanju geometrijske figure i može da ih

46

konstruiše šestarom i trouglovima. Veoma je samostalna, ali traži stalan

podsticaj.

Priroda i društvo

Poseduje odličan obim znanja iz ove oblasti. Izuzetno je

zaintereosovana za sadržaje koji govore o životinjama, naročito

mačkama i zna gotovo sve o njima. Na pitanja odgovara punom

rečenicom, ali samo ako je prozvana, retko pokazuje samoinicijativu u

radu. Usvojila je sve nastavne sadržaje.

Tehničko obrazovanje

Ispoljava interesovanja za praktične radove. Izuzetno precizna u

tehničkim crtežima koji neretko idu do perfekcije. Istrajna i uporana u

radu za koji pokazuje interesivanje, ali pokazuje i otpor prema

nastavnim sadržajima koji joj se čine nezanimljivim. Veoma retko traži

podršku nastavnika, a na lični uspeh u nastavi je inferiorna.

47

Likovna kultura

Radovi su bogati detaljima ali se primećuje stereotipija. Na svim

radovim obavezno se nalazi mačka. Na savet nastavnika da izbriše

mačku u radu pruža veliki otpor koji nekad ide do granica besa ili

potpunog obustavljanja u radu. Lako je motivisati za rad. Likovni

radovi su veoma uredni, sa dobro iskorišćenim prostorom i izuzetnim

izborom kolorita.

Muzička kultura

Tiho i povučeno dete. Prema muzici ima inferioran stav. Melodika

nedovoljno izdiferencirana koja je u opsegu od pet do šest tonova.

Razlikuje dursku od molske lestvice, kao i vrste ritma, dinamiku i tempo

u odslušanoj muzici. Prema pevanju pruža otpor, ali ga uspešno savlada.

Ima razvojene ritmičke sposobnosti. Ponavlja spontane ritmičke

strukture prostih i složenih taktova. Samoinicijativa u radu neprimetna.

48

Fizičko vaspitanje

Učenica je zainteresovana za rad, naročito za štafetne igre. Dobro

je prihvaćena u koletivu. Inferiorna na svoje uspehe na času. Motorički

je relativno spretna. Može da ispuni većinu zahteva na času fizičkog

vaspitanja. Izuzetno je zainteresovana za sve sportove u kojima se koristi

lopta kao rekvizit, naročito za košarku.

49

Prognoza

M.A. živi u skladnoj porodici u kojoj vlada harmonija. Roditelji su joj

veoma posvećeni, veoma pažljivi prema njoj i veoma im je važno da se

njihova ćerka socijalno integriše, edukuje i osposobi za normalan,

samostalan život. Ulažu velike napore da joj pomognu u savlađivanju

svih teškoća sa kojima se M.A. povremeno susreće u svom školovanju.

Roditelji takođe imaju jako dobru komunikaciju sa odeljenskim

starešinom M.A., kao i sa svim drugim nastavnicima u školi. Redovno

dolaze, raspituju se za njen rad i napredak i konsultuju se sa stručnim

licima o načinima na koji mogu da joj pomognu, i da rade sa njom kod

kuće.

50

U atmosferi koja je trenutno prisutna u porodici M.A, sa zalaganjem

njenih roditelja, M.A. ima velike i dobre šanse da se dobro socijalno

integriše, osposobi za rad, svoju samostalnost još više poveća, i na taj

način sebi obezbedi sigurniju i lepšu budućnost.

51