svitac tito gotovo

8/12/2019 Svitac Tito Gotovo

1/46

TITOVA JUGOSLAVIJA

1

2014

SVITAC

TITOVA

JUGOSLAVIJA


2/46

TITOVA JUGOSLAVIJA

2

Urednik: eljko Lj. Krsti

Adresa: Karaoreva 84,

14.ooo Valjevo, Srbija.

Kontakt :[email protected]

Mob.tel.: 065 300 1996

Naslovna strana: Deponija u Vini

... Nae sudije se ne

moraju dratiZakona ko pijanplota- Josip

Broz Ti to,

predsednik SFRJ

.Jugoslavije

SADRAJ:

Vladimir Adamovi- feljton :Lice i naliije Jocipa Broza,

Branislav Lali : Milovan ilas

Miroslava O. Krsti : Biografija J.B.T.

NIN- ovi od 1976 do 1980. :

Pesme posveene Titu

SATIRA: Joca i Jarcan

Sahrana : J.B.T. 1980 i delegacije.

In memoriam: Dobrica osi

Mali narodi : Luiki Srbi

Josip BrozTito ( 18921980)

Uvodnik: U realnom sagledavanju Titovog

ivota , u njegovim poslednjim godinama, poredostalih izvora koristio sam brojeve NIN-a , od

1976. do 1980. Iznenauje , koliko su neke temeaktelne dan-danas: poplave, deponije,

nametanje fudbalskih utakmica, problem sazapoljavanjem mladih, proganjanje strunjakau preduzeima. U meuvremenu Novi Pazar jezamenio Trst, to se tie farmerki, koje su tadapostale popularne. Narkomanija je prepoznata

kao problem. Huliganizam nije ni postojao.

Mada je kriminal i tada postojao u svim svojim

oblicima. Smrtna kazna je bila aktuelna ali se

slabo primenjivala. Gledajui fotografije, Tito jestario od 1972 godine. U poslednje etiri godine

to je bilo oigledno...
mailto:[email protected]:[email protected]


3/46

TITOVA JUGOSLAVIJA

3

VLADIMIR ADAMOVI

Lice i naliije Jocipa Broza,Feljton u Politici; maj, 2010.

Klasian obrazac: otac alkoholiar,majka, kao i kod Staljina i Hitlera,nena, pobona, pravedna, potovana uselusve se u potpunosti slae. O majciMariji govorio je veoma pohvalno: Ona je bila jakosolidna... nije htelada vide susjedi da

nema ....ja sammajku volio....KodBroza : Tenjaka moi je samo

pokuaj da se krozaktivni ivotninapor i posebniivotni stilneutralie to

oseanje manje vrednosti. Ukoliko tatenja ka moi , u pokuaju danutralie oseanje manje vrednosti,posebno svoj cilj, obino dolazi doneurotinog ili karakternogporemeaja...( Istakao , .K. ) Da bi seizvukao iz anonimnosti , sivila, gomiledece, trebalo da izabere izuzetnost. Tako

je izuzetnost postala Brozova osnovnaosobina: Takvo dranje je izviralo iznjegove linosti: Tito je uvek u svemudrao do svog dostojanstva, do svojeizuzetnosti...sve njegovo, odelo, konj,oruje moralo je da bude izuzteno, iznadostalih kae ilas. ..Vremenom: Izuzetnost se pretvara u tenju kaluksuzu, koja je kod Tita posle 1945.

jedno vreme imala razumne granice, alikoja je , kako je stario, uzela nesluene

razmere.Broz je poeo da se ponaa komonah, a njegovi saradnici kao

dvorani. ( Istakao .K. ) To je bioklasian renesansni dvor, na kojem su sedvorani svim sredstvima borili da steknumilost gospodara, ogrezlog u

luksuzu....iveo je 88 godina, to je jojedan dokaz o biolokoj superiornosti.Imao je snaan odbrambeni sistem, itelesni i psihiki. ...dijabetes sa prateomkomplikacijom na srcu i drugimorganima, koji je na kraju, kao to se

deava, doveo doblokade cirkulacije ujednoj nozi, sa

posledinomgangrenom, samopokazuje da se razboleona kraju svog biolokogveka, jer neko ko je

preiveo ono to jeBroz preiveo, ( jednoranjavanje u Prvom i tri

puta u Drugom

svetskom ratu, operacija une kese)retko da bi doeko i sedmu deceniju.NARCIZAM : Imao je snano naglaenitelesni narcizam: 12. Aprila 1946.godine, u svojoj 54. godini pie Zdenki,treoj, ali nevenanoj eni: Ja sadaustajem u 6 sati ujutru i jaem svakogdana. Danas sam poeo da igram tenis,

jer sam postao suvie trom.1

1Ako se paljivo zagledaju slike Josipa Broza, moe sezakljuiti da je u posleratnom periodu bio dobro drei iu 1953 g. u kojoj je eliminisao svog bliskog saradnikaMilovana ilasa. Na slikama sa mitinga u Okruglicislikan je sa lea; Odeven u belu uniformu , po poloajutela i dranju moe se zakljuiti da je tada bio navrhuncu. Slike iz kraje 60 ve govore o procesu starenja.Da bi ono postalo oiglednije s poetka sedmadesetih. (Ustav SFRJ je donet 1974 g. ) u drugoj polovinisedamdesetih vidi se da je ostario , uprkos dranju dolepih odela, starost se nije mogla sakriti. Na jednom

mestu , na kojem Tito dri sastanak, vidi seizbezumljenost prisutnih iz najblieg okruenja. PoredTita , tih godina, obino je sedeo Stane Dolanc, saveznisekretar za unutranje poslove. I ako u poznim godinama


4/46

TITOVA JUGOSLAVIJA

4

..Kondotijeri su lutalice, plaeni vitezovi,avanturisti. Broz je od ranog puberteta

poeo sa lutanjem, da bi se smirio tek umaju 1980. U poetku je poeo da luta

po Hrvatskoj i Sloveniji, a kasnije seuputao u na dalje ture...Biografi su , bezveeg uspeha, tragali su za njegovimideolokimopredeljenjima.Broz je 1913.godine otiao uvojsku, uskoro ga jezatekao rat. Izgled

da je bio dobarvojnikaustrougarskevojske. O tom

periodu njegovogivota ne postoje

podrobnij i podaci ,a no to jeobjavljeno sve je

ve poznato , osimda je uestvovao uborbama u

zapadnoj Srbiji

1914. ( Istakao .K. ) Boravak naruskom frontu, u Karpatima, takoe jedobro poznat. Tamo je trebalo da dobijemedalju za hvatanje etiri zarobljenika,ali je uskoro ceo puk pao u ruskozarobljenitvo 1915. Broz je u svojimautobiografskim kazivanjima rekao da jeuao u Partiju 1920. godine, dakle, kada

je imao dvadeset i osam godina. Idejada je Tito svesno odabrao partiju kaosredstvo kojim e stvariti svoj deiji san-

biti bogat, moan, potovan- i takoneutralisati snano oseanje bede,siromatva i poniavajueg poloaja,koji je poneo iz detinjstva u

Tito je 1978 .g zvanino posetio SAD a 1979 g.presedavao Nesvrstanima u Havani.

adolescenciju , ali i ka zrelim godinama,ako i njegova snana odluka da se togarei, sinula mi je odavno, kada sam

jednom sluao delove intervijua koji je

sa njim vodio Veljko Bulaji. Tito jegovorio o svoji razmiljenjima daemigrira u Ameriku, negde oko 1910 .

godine. Period boravkau kaznionicama ( 1929-1934), potom brojni

boravci u Moskvi iParizu, kao i brojna

putovanja po

Jugoslaviji, poptuno suneistraeni deo Brozovebiografije. ...Kako jebioloki i samim timmaskulno poputao ,dolazilo je donaglaenih znakovafeminiziranostipomnoofarbana 2i ondulirana

kosa, manikirani nokti.Vuijak je zamenjenpudlicama, vitak staspostepenom preteranom

gojenju. Uivanje u jelu, njegov omiljenihobi, zaokruio mu je figuru. Inae, bio

je upadljjivo lep; to sam u mladosti uood brojnih sagovornika. Kad se 1945.godine pojavio na kongresuAntifaistikog fronta ena- AF,ovacije koje je doiveo nisu bile znakoduevljenja delegatkinja to vide

2 Knjievnik Ivan Ivanovi,zbog svog romana CRVENI KRALJ, objavljenog 1972 g. je izgubio

posao profesora knjievnosti u Kurumliji, jer sepredpostavljalo da je sa tim naslovom aludirao naTitovu ofarbanu kosu. Inae ceo roman je posveen

prljavim i zakulisnim igrama u domaem fudbalu saigraima od BG. klubova. Kanjen je sa dve godinezatvora, uslovno na dve godine. Ivo Andri, na jedini

nobelovac, je zamerio piscu Ivanoviu to se nije suoiosa odlaskom u zatvor. Posle toga desila mu se mnogovea kazna- niko nije smeo ( hteo) da ga objavljuje.Ostao je , ipak, poznat po romanu : Arizani.


5/46

TITOVA JUGOSLAVIJA

5

generalnog sekretara nego to vide iupadljivo privlanog mukarca. .

Njegov autoritet je, u poetku, sve dopoetka ustanka, proizilazio iz statusnogmesta bio je number oline jedne

partije koja je u potpunosti prihvatilaboljevika pravila orgnizacije. . Naime,kada je 1903. dolo do sukoba utadanjoj ruskoj Sociodemokratskoj

partiji oko prve take budueg satusaPartije, mnogi delegati tog briselsko-londonskog kongresa, nisu shvatili oemu se radi. A radilo se jednostavno o

tome da grupa delegata koju jepredvodio Lenjin boljevici, trailada partija bude organizovan

odred..monolitna i borbena, vrstoorganizovana, disciplinovana i voenaiz jednog centra imati vrstudisciplinu. Dakle, Broz je bio primusinter pares; njegovi sardnici i saborci sumu se povinovali zbog autoriteta koji je

sa sobom nosila njegova funkcija.Sluali su ga jer je bio generalnisekretar, jer su bili obueni da mu sebespogovorno pokoravaju, a ne zato

to je on bio Josip Broz, a kasnije samTito. Taj statusni autoritet nije samo

proizilazio iz partijskog statuta, nego

prevashodno iz naina na koji ga jeStaljin primenjivao. On je ve tada bio

harizmatska linost i svoju harizmugensekageneralnog sekretara, prenosioje na sve sestrinske partije, tako da je tomesto ve i pre dolaska odreene linostiGorki, Broz, nosio odreeni autoritet.

NEPRIKOSNOVEN I OKRUTAN

Meutim, Broz se brzopretvara uTita. On za Moskvu dugo ostaje Valter,

ali u zemlji uporno radi na tome dasvoj statusni autoritet pretvori u

personalni.To mu, po mom miljenju,uspeva tek negde oko 1944. Od tada je

on definitivno samo Tito. Broz je bioveoma narcisoidna linost kao to su isvi diktatori...Srednje visine, vrstograen, lep ovek, Broz je ostavljao

prijatan utisak na svoje sagovornikezbog svog uglaenog i dostojanstvenog

ponaanja i naina komunikacije. 3Bio jepotpuno spreman za pravi podvigdakao voamale ilegalne partije koja se

spremala za oruanu borbu osvoji vlast...Klasian avanturista bez pravog doma iporodice. Svoju tenju ka lutanju korisnoje spojio sa potrebama partijskog rada iorganizovanja tada jo malobrojne KP.Tako je imao opravdanje i pred sobom i

pred svojom porodicom ...Uostalom,kada je postao gensek, pravilakorespodencije nalagala su da bude to

manje pitan a da se na pitano obino neodgovora direktno. Veina partizanskihvoa u Srbiji 1941.pa i 1942. nisu znaliko se krije iza imena Tito... I pored svihmana, Broz je bio idealan ovek (inteligentan) da sa ovako malom

partijskom organizacijom 6.600komunista i 17.500 skojevaca , zaponetako veliku akciju. Svi koji su sa njim

bili u vrhu Partije, nisu mu bili dorasli uspretnosti, lukavosti, intuiciji,

procenjivanju situacije, brzini delovanja,mirnoi i leernosti u opasnimsituacijama. Retko je, moda nekoliko

puta tokom ratau Uicu 19414, na

3Taj utisak je imao i Vladimir Nazor, koji je u svomratnom dnevniku : S parizanima , napisao da ga je J.B.Tito podestio na lava , kada ga ja prvu put video i da jeostavio prijatan utisak na njega. Bio je leeran i miran.4

Sociolog Slobodan Gavrilovii u svom romanu : Delat; preko svog glavnog junaka, opisuje scenupovlaenja iz Uica, nakon napada Nemaca, koja oitonije ni bilizu kako je prikazana u partizanskom fimu :


6/46

TITOVA JUGOSLAVIJA

6

Sutjesci 1943, u Drvaru 1944, izgubioprisustvo duha,i to , uglavnom , nakrae vreme. Ukratko pravi ovek za

burno vreme...

Bio je ovek Moskve, kao i svigeneralni sekretari KP u Evropi.Meutim, Broz je imao i neogranienoovlaenje da organizaciono osposobiPartiju za buduedogaaje. To je uradio

onako kako je tonjemu odgovaralo.

Njegovo organizovanje

Partije kao linogborbenog odreda,poivalo je na nekolikoprincipa: politikom, aesto i fizikomunitavanju svih oblikafrakcionatva, kao isvih onih koji susumnjali u Broza, a

potom i unitavanjenjegovih linihneprijatelja kojih je bilomnogo; likvidiranju stare garde koja ga

je znala iz njegovogpoetnikogperioda- nije eleo nikakve savete odstarijih drugova ; uspostavljanju grupesaradnika meu kojima je on, po statusui godinama, bio neprikosnoveni

auoriteta;veoma izraenimorganizacionim sposobnostima, kao ipomno izabranim saradnicima zaodreene poslove:Tempa jeupotrebljavao za jedne, Rankovia zadruge, ilasa za tree zadatke. Broz je1941. bio spretna , SPOSOBNA IOKRETNA, ALI ESTO I OKRUTNA,inteligentna borbena maina, ovek sauroenom sposobnou da uspostavi

Uika republika. Tito se tokom povlaenja izgubio unoi

dominaciju, autoritet i da, mada moramda se ogradim uglavnom na politikeaspekte problema. O vojnimsposobnostima, autor feljtona, navodi:

da ima drugo miljenje, koje ne iznosi.ODNOS I SUKOB SA STALJINOM

Tito je od poetkaustanka, 1941

godine, svesnoprenebregavao

savete Moskve u

pogledustrategisjkihopredeljenja

ustanka. Moskva gaje obuzdavala u

njegovojideolokoj

radikalnosti, traeida vodi

oslobodilaki rat ane klasinu

revoliciju, a Tito je,uglavnom , terao

po svome. U SUTINI SUKOBSTALJINTITO bio je sukob dveizrazito narcistike linosti,veoma

osetljive na znake nipodatavanjahijerarhije i remeenja ustanovljenog

reda stvari. Sa podozrenjem je gledao na

sve Titove postupke i svojomparanoidnom intuicijom, jasno naslutioda ovaj ima nameru da se u potpunostiodvoji. Tito je to, naravno, tada krio,obuzdavo se , a svoj narcizam hranio

surogatima drugog voe, kraljevskomdoecima po zemljama narodne

demokratije, komplikovanim

protokolom i tonjenjem u luksuz,

vodei ivot koji je imao malo veze samalo veze sa asketizmom


7/46

TITOVA JUGOSLAVIJA

7

revolucionara.Staljin je 1948. Godineve pokazivao znake dubokog

POREMEAJA LINOSTI. Staljinovaparanoidna linost funkcionisala je dobo

sve do kasnih ezdesetih godina. Kada jenapunio 70 godina poeo je da pokazuje

znake, takozvanog involutivnogparanoidnog stanja,pravog duevnog

oboljenja u koje dominiraju klasineparanoidne ideje proganjanja,

sumnjiavosti,nepoverenja, uz

stalno prisutnu ideju

da je objekatagresije i okoline,posebno neke osobe

iz teokoline...struktura

Titove linostipotpuno je

drugaija. On jeekstrovertan tip,

sposoban za brzouspostvaljanje

komunikacije koja

esto moe imatiemocionalnu notu, i

izrazito

hedonistikog ivotnog stila.Staljin jehladan i nikoga sem svoju prvu enu

Jekatarinu Svanidze,nije ni voleo, Titoje sav okrenut ivotnim zadovoljstvima (

hedonista pr. .K.) , posebno telesnim.Staljin je asketa...Tito voli ensko

drutvo. Uiva ne samo u telesnim negoivantelesnim aspektima komunikacije sasuprotnim polom. Staljin zazire, dobro

zna da ga enska osoba, sa svojomrazvijenom intuicijom, moe znatno

pre proitati nego mukarac. .. ..

Branislav Lali : Milovan ilas( vernik, buntovnik, muenik) ;Veernje novosti; Beograd; 2011.

Mek povez; 245 str. Sa fotografijama.Milovan ilasje tokom II svetskog ratauz Aleksandra Rankovia i EdvardaKardelja, bio u prvom krugu Titovihsaradnika. Bio je Titov miljenik .

Napisao je proglas Staljinu 1948 g. ikumovao je novom nazivu -Saveza Komunista. Naizborima 1952 g. imao je

najvie glasova od delegataza Skuptinu. Ali prvi jeizbaen iz Brozovogokruenja zbog tekstovakoje je objavljivao u Borbido 1953 g., na Treem

plenumu CK SKJ. Naplenumu jedinu podrku

je imao od bive supruge

Mitre Mitrovi, sa kojomse razveo 1952 god. iVladimira Dedijera. Jedanod najbliih saboracaSvetozar Vukmanovi Tempoga je takoe napao.

Boa Maslari je, u ostraenosti jepreterao svaku meru i ilasa nazvao daje trocistiko govno. Kad je izbaeniz partije, nije imao prijatelja. Jedinikoji je pokuao da se drui sa njim bio jeDragoslav Mihailovi Mihiz koji jezbog toga prebaen u Novi Sad, namesto direktora Matice srpske. ilas je

proveo u zatvoru u KPZ SremskaMitrovica ukupno devet (9) god. Od1956. do 1966 g. bio je u zatvoru:zbog davanja izjava stranim novinarima itokom kazne mu je izreena kazna odsedam ( 7 ) godina zbog objavljivanjaknjige : Nove klase u SAD. Puten je


8/46

TITOVA JUGOSLAVIJA

8

uslovno 1961., da bi 1962 . bio osuenna pet ( 5) godina, zbog knjigeobjavljene na zapadu: Razgovori saStaljinom. Konana osuda je bila

trinaest ( 13) godina robije. Za svo tovreme njegova nova supruga tefanijaBari, sa sinom Aleksom i ilasovommajkom su ivele u stanu u Palmotievoj

br. 8 u Beogradu, gde je iveo sve do1995g. Sahranjen je u porodinojgrobnici u rodnom Podbiu, kodMojkovca u Crnoj Gori. ....U knjizi Druenje sa Titom , koju je zavrio

pred kraj Brozovog ivota, ilas sevratio na temu izgubljenog morala sadedinjskih padina, stavljajui u samcentar rasipniki sjaj prvog oveka

jugoslovenske revolucije. : - Sklonost kaluksuzu, bila je nedoljiva, madasporedna u Titovom samovoljnom

posedovanju dvoraca5, naroito onihkraljevskih. Bitna je u tome kao i u

svemu bitnom kod Tita- bila vlast,ostvarivanje apsolutne, autokratskevlasti. I to vlasti dvorske nad dravomi partijom. ...ilas pokree pitanje:Zato je Josip Broz tako naglo pohitao uluksuz? On kae da je Tito oseaoda se tak nadovezuje na monarhistikutradiciju vladavine i vladanja, vlasti ivladara. ..Najbolji su posluni graani,drava poiva na odanimgraanima..Posvajanje dvoracaneuporedivo je znaajnije u podreivanju

partije Titovoj linosti i u unoenju, u

5Vladimir Dedijer svedoi da je Tito do krajaivota sakupio kolekciju od 32 dvorca! Imao ih

je svudana Dedinju, Brionima, Brdu kodKranja,u Bugojnu, Igalu, Karaorevu.

Njegova prva roendanska tafeta koja je, nainicijativu Rata Dugonjia, noena posle rata,

pretvorila se u Dan mladosti, a u dravi bratstvai jedinstva , svih est republika i dve pokrajineimali su gradove sa imenom Tito.

partijsku i univerzalnu , komunistikuideju oboavanja njegove linosti. AkoTito nije ideolog kao Lenjin onda nije

bio ideolog ni kao Staljin. To unoenje,

to spajanje, se moglo obaviti jedino krozapsolutnu vlast, uz pomo sjaja samevlasti. Tito nikada, a pogotovu na vlasti,nije bio skroman i obian kao to su biliStaljin i Mao: spoljni sjaj je njemu bioneophodan, ne samo zbog intimnih,skorojevikih nagona i nadovezivanja natradicionalni monarhizam, nego kao inadoknada ideoloke neznanosti i

kolske neuenosti. ..Titoveuniforme su,kao i sve njegovo, morale biti prave ijedine: Grb na opasau mu je izraen odistoga zlata, pa mu je zbog teine malkospadao. A sluio se masivnim zlatnim

perom... Tito je za sebe izgradio posebanstil i poseban protokol. Njegova stolicase izdvajala izgledom, odeu je menjaotri etiri puta preko dana, ve prema

znaaju i utisku koji je hteo daostavi...Kvarcovao se redovno, farbao jekosu, umetali su mu snano bela zubala.I mada nije imao nude da istie svojukrepkost , jer je po prirodi bio krepak iivahan hodao je i drao se na

priredbama ilije i energinije nego toje trebalo... ( B. Lali; 2011, 101; 104 )


9/46

TITOVA JUGOSLAVIJA

9

Miroslava Krsti; Biografija

Josipa Broza Tita, 1982-1939.

1982. 7 maja ( 25. Maj sam Tito

odredio) u porodici Marije i Franje Broz,u selu Kumrovcu u Hrvatskoj rodilo sesedmo dete , od njih petnestoro, Josip...

1900 - 1904. Josip Broz pohaaosnovnu kolu u Kumrovcu.; 1905 1907. Od leta do 1907. Boravi naimanju svog ujaka.; 1907. : sa oevimroakom Franjom Brozom, 14- godinjiJosip Broz odlazi u Sisak . Najpre radi u

kantini Ignjaca trigla a zatimsvojevoljno poinje da ui bavarski zanatu radionici Nikole Karasa. ; 1910.23.09. J.B. zavrava egrtsku kolu uSisku. U oktobru, novembru i decembru, kao kalfa Josip Broz je zaposlen u

bravarskoj radionici Haramine u Ilici. Uoktobru iste godine Josip Broz seulanjuje u Savez kovarskih radnika i uSocijaldemokrasku stranku Hrvaske iSlovenije. ; 19. novembra, Josip Brozuestvuje u ulinim demosnstracijama

protiv promaarskle politike NikoleTomaia.; 1911. 13.III. zaposlio se uZagrebu u mehaniarsku radnju radnjuza opravku automobila, bicikla i maina.; 01.V. ; Josip Broz je uestvovao uMajskoj konferenciji u Zagrebu, koja jeimala karakter, antireim ske

demonstracije. Sredinom jula J.B. sezapoljava u fabrici metalskih proizvodau Kamniku.

1912. V. - J.B. odlazi u eku , prvoJunce- enkov, zatim u Plzenj.; IX.-

prelazi u nemake pokrajine Bavarsku iRur.; X. - J.B. se zapoljava u Beu ufabrikama: Gridl, Dajhmler, zatimkao probni voza novih automobila.

1913. Regrutacija najpre u Carski puk uBeu a zatim u 25- ti domobranski puk

u Zagrebu; XII - zbog antiratnih izjavavodniki J.B. zatvoren u Petrovaradinskutvavau. ; 1915. 04.06. prilikomzavrnih borbi Karpateske operacije, J.B.

je ranjen a zatim zaroboljen. ; 1917. UPetrogradu J. B. Uestvuje u istorijskimdemonstracijama protiv Privremenevlade. ; 1918. u Omsku J.B. ulanjen uinternacionalnu Crvenu gardu. ; 1920.J.B. i ruskinja Pelagija Belousovavenani u Omsku.; III. Primlljen je zalana jugoslovenske Ruske komunistike

partije boljevika. ; U jesen J.B. je

stigao u kraljevinu SHS , najpre uMaribor pa u Zagreb gde se zaposlio umehaniarskoj radionici Filipa Bauma.Ulanjuje se u sindikat i KPJ.; 1921.II. J.B. se zaposlio ka omainista umlinu Samuela Polaka u VelikomTrojstvu kod Bjelovara ( Hrvatska) .;1924. I. Na pogrebu komunisteVencislava Valente, J.B. se oprostio od

mrtvog druga : zaklinjujui se da e sedo kraja ivota boriti za komunistikeideje. Zbog ovog istupa J.B. bivazatvoren od strane policije. ; 1925. 21.X.J.B. u dogovoru sa partijskimdrugovima se zapoljava uBrodogradilitu, u Kraljevici.;1926.24.VIII. poeo je uspeandesetodnevni trajk bropdogradilinihradnica u Kraljevici koji je organizovaoJ.B. ; 02.X. J.B. otputen iz

brodogadilita i odlazi u Beograd.

1927. I. JB. Se zaposlio u SmederevskojPalanci u fabrici vagona ali zbogsindikalnog rada otputen je; III. Mesecuiz fabrike vagona. IV. Zapoljava se uZagebu u bravarskoj rdionici DragutinaH. Postaje lan mesnog komiteta KPJ uZagrebu. ; VI- postaje sekretaroblasnog odbora Saveza metalaca zaHrvatsku. VII izabran za


10/46

TITOVA JUGOSLAVIJA

10

organizacionog sekretara Mesnogkomiteta KPJ u Zagrebu; 4. VII. J.B.uhapen; 28.X.; na suenju J.B. uOgulinu, osuen na 7 meseci robije, to

je Kasacioni sud smanjio na est ( 6)meseci. ; 1928. na osmj mesnojkonferenciji 25. I 206. II .J.B. izabran zapolitikog sekretara Mesnog komiteta;V. KOMINTERNA prihvata njegovestavove sa VIII konferencije i upuujeotvpreno pismo svim lanovima KPJ:JOSIP BROZ IZABRAN ZAZAMENIKA ORGANIZACIONOG

SEKRETARA BIROA CK KPJ. 6. X.-poelo suenje J.B. i drugovima u tzv . Bombakom procesu. 14.XI.- J.B.osuen na pet godina robije, koju jeizdravao u od 1929. U Lepoglavi a

potom 1933 g. u Mariboru od 1934.Izdava u Ogulinu preostalu kaznu. ;1934.III. straarno sproveden u rodniKumrovec, povlai se u ilegalu, odlazi u

Sombor a zatim u Zagreb. 11.VII.koptiran za lana poltibirao CKKPJ.; 24. -25. XII. na IV zemaljskojkonfereniciji KPJ u Ljubljani potvrenizbor J.B. u Politbiro C.K. KPJ.

1935. odlukom CK KPJ J.B. je ufebruarau odlazi u Moskvu kao lan

balkanskog sekretara kominterne.25.VIII. prisustvuje na sedmom

kongresu kominterne sa delegacijomKPJ. X. - vratio se u Jugoslaviju. 1937.-U Anindolu kod Sombora odranosniva ili kongres KP Hrvatske koji jeorganizovao J.B. ; 17. VIII. na pozivRodoljuba oakovia i Sreteneujovia , J.B. doputovao u Pariz i

preuzeo rukovoenje radom KPJ: 1938.21.I. CK.KPJ odluuje da J.B. odgovaraza rad nejvieg partijskog rukovodstva.20.X. sekretar kominterne Dimitrovobevestio je u Moskvi, Josipa Broza da

je imenovan za politikog sekretara CKKPJ.

UTISCI:Zanimljivo je da itajui biografijuJ.B. Tita, koju je za vreme njegove vladavine

napisala uiteljica Miroslava Krsti, ona nijeulepavana. Tito je, izgleda, od koleimao samo IV. razreda O.. i bravarskizanat. Oni koju su paljivo prouavalinjegovu prolost, ili su od injenice da

je J.B.T. izmiljena linost. Ipak, realnijeje da su se neki podaci preutali, koji sutada bili osetljivi. Najpre se preutkivaloTitovo uee na strani austrougaraske

vojske u borbama u zapadnoj Srbiji, gdesu se vodile teke borbe. Takoe nejasanje njegov boravak u Rusiji i relativnokasno ulanjivanje u Komunistiku

partiju. Ostaje injenica da Tito imaosposobnosti za lini marketing, ali da jeznao da pored sebe dri one koji suumeli da ire harizmu o njemu. Meu

prvima to je bio hrvatski pesnik

Vladimir Nazor. Znao je da birasaradnike. U vremenu pre, tokom i poslerata to je bio Moa Pijade. Najduisaradniki vek od 40 godina je imaoEdvard Kardelj. Tokom rata uz Tita su

bili Aleksandar Rankovi i Milovanilas. Provog kojeg se oslobodio bio jeMilovan ilas, zbog tekstova objavljenihu Borbi, tokom 1952 g. Zbog afere

prislukivanja smenjen je AleksandarRankovi. U meuvremenu SlobodanPenezi Krcun je poginuo usaobraajnoj nesrei... Zanimljivo jeda se Tito nekoliko puta enio. Prvasupruga mu je bila ruskinja Pelagija,koja mu je rodila sina Aleksandra,

potom Herta Has sa kojom je imao sinaMiu. Tokom rata ivotna saputnica ilina sekretarica je bila Davorjanka


11/46

TITOVA JUGOSLAVIJA

11

Zdenka Paunovi. 6Koja je umrla odtuberkuloze posle rata i sahranjena uBeogradu na Belom dvoru. Posledanjasupruga je bila Jovanka Budisavljevi

Broz, koja je bila mlaa od Tita 32 god.

DRUZE TITO MI TI SE

KUNEMO

Muzika: Djordje Novkovi,tekst: Mira Alekovi,

aranzman: Rajmond Ruic

Godine su prosle pune muka.Ginulo se za slobodu nijemo.Ili s pjesmom umesto jauka,Druze Tito mi ti se kunemo.

Veselje se siri na sve strane,sad slobodno po zemlji idemo.

Al' velike pamticemo dane,

6U knjizi Tito ilustrovana fotografija , na 53 stani senalazi slika br.68. pored koje pie : Tito diktira svojojsekretarici Olgi Nini. Inae , u pomenutom albumu,fotografije J.B. Tita nisu hronoloki poreane, pogodinama. Tako da se na jednoj istoj strani nalaze slikena kojima je Tito sniman: sl. Br. 135- 1978 g.u

Karaorevu na radnoj sednici; sl. Br. 136.- 1975. PosetaKurta Valdhajma na Brionima I slika. Br. 137, slika salanovima ansambla iz Omska 1966 g. Dakle slike urazmaku od 14 godina, sa nalaze na istim stranama.

Druze Tito mi ti se kunemo.Praznik silazi na ulice nase,u oblake da letimo smjelo.

Nase pjesme svi neka se plase,

Druze Tito mi ti se kunemoORE BALAEVI:

RACUNAJTE NA NAS

U ime svih nas iz pedeset i neke

za zakletvu Titu ja spevo sam stih.

Ne spominjem proslost i bitke daleke,

jer rodjen sam tek posle njih.

Al' zivot pred nama jos bitaka skrivai preti nam, preti o duboki vir.

Ja znam da nas ceka jos sto ofanziva

jer moramo cuvati mir.

Racunajte na nas.

Sumnjaju neki da nosi nas pogresan tok,

jer slusamo ploce i sviramo rok.

Al' negde u nama je bitaka plam

i kazem vam sta dobro znam:'Racunajte na nas.

' U ime svih nas iz pedeset i neke

za zakletvu Titu sam spevala stih.

Ne spominjem proslost i bitke daleke,

jer rodjena sam posle njih.

U nama je sudbina buducih dana

i neki se mozda plase za nju.Kroz vene nam protice krv partizana

i mi znamo za sto smo tu.

Racunajte na nas.

Sumnjaju neki da nosi nas pogresan tok,

jer slusamo ploce i sviramo rok.

Al' negde u nama je bitaka plam

i kazem vam sta dobro znam: 'Racunajtena nas.


12/46

TITOVA JUGOSLAVIJA

12

PARALELE: AKTUELNO I DANAS

( tekstovi iz NIN-ova od 1976.do.1980.)

Direktor NIP Politika :

Vukoje Bulatovii

Glavni I odgovorni urednik:

Dragan Markovi

Redakcijski kolegijum: Milo Miovi

( zam.gl. i od. Ured. ) Petar Stojakovi (pomo. Glav. I odg. Ured. ) MiodragMarovi, Vladimir Stojin, MirkoKlarin, Sergije Luka, Mirko eki iStrevan Niki.

Redakcija:

Teodor Aneli, Slobodanka Ast,Branko Beli, Milo Vasi, MirjanaVueti, Milovan Gligorijevi, Jug

Grizelj, Milena Dimitrijevi, Petar Ignja,Miloje Lageti, Milenko Milievi,Milo Miloevi, Zoran Mihailovi,edomir Novakovi, Tomislav Peternek,Rosanda Popovi, Milan Rusi, DaniloRui, Stevan Stani, Zvonimir Simi,Bogdan Tirnani, Tomislav Dadi,Dejan inkovi , Hari tajner.

Naveu par iseaka iz tekstova NIN-a ,su mogli biti pisani i danas. Zapanjujekako su se ogrpomni problemi, kao tosu poplave, deponija smea, nametanja

fudbalskih utakmica, ostale prisutne idan danas. Kad bih se ovi NIN- ovitekstovi objavili u bilo kojim dnevnimnovinama, ispalo bi da su ih pisalinedavno: uz raspevanu Slobodanku Ast,sofisticiranog Juga Grezelja, udarne

pesnice su bili: Milo Vasi, PetarIgnja ( marksizam) , Zvonko Simi (kriminal),Tomislav Dai ( JAT)....

Hronine poplave u Srbiji :Valjevo 2014.

OPOMENA

Nedelju dana sluamo i itamonepovoljne vesti. Dopisnici sa svih

strana javljaju da je vodena stihija umnogim selima i gradovima ostavila

pravu pusto za sobom. Najtee jepogoena zapadna Srbija, u kojoj jepoplavama zahvaeno dvadeset veinomnerazvijenih optina...U Lebanu , gde je80 odsto stambenog prostora bilo podvodom i gde ve ima na stotine

poruenih domainstava, ivot je

potpuno paralisan. U dvadeset sela ovesiromane komune vie od dve hiljada


13/46

TITOVA JUGOSLAVIJA

13

domova je poplavljeno. U Bujanovcu od700 poplavljenih kua pedeset jesrueno. U okolini Leskovca poplavljeno

je 4.500 stambenih objekata i povrine

od 15.000 hektara najplodnijeg zemljita,a u samom gradu vodena stihija jezahvatila dve hiljade stambenih zgrada.U Svetozarevu 120 porodica ostalo je

bez krova nad glavom...Nai ljudi e iovog puta ispoljiti visoku svest i

solidarnost sa nastradalima, kao to seuvek inili u slinimsituacijama...Ostaje ipak da se

razmilja, danas mnogo serioznijenego do sada, koliko je ovo podruijeSrbije, biti zavisno od neba i oblaka.Odavno se zna, bar sto godina unazad,

da Morava, koja se svojim pritokama

obuhvata 42 odsto teritorije Srbije, ne

predstavlja samo ogromno prirodno

bogatstvo, ve i veliku opasnost.Ciklusom katastrofalnih poplava

Morva to stalno pokazuje. Poznato jeda postoji i Program za regulacijusliva Morave, koji je usvojen predesetak godina i na ijoj izradi suangaovane mnoge poznate i priznateinstitucije..

Da bi se ogromne povrine zemljitazatitile od erozije, bujica i poplavaProgramom za regulaciju sliva Morave

predvieno je da se izgrade brane za 18akumulacionih jezerakoja bi mogla daprime oko dve milijarde i dvesta milionakubika vode ..Prvom fazom Programabilo je predvieno da se do 1975.godine izgradi 12 akumulacionih

jezera i vei deo regulacionih iantiregulacionih radova. Na alost, dotoga roka je regulisan samo donji tokMorave i zapoeta izgradnja dveakumulacije. Sve drugo je ostavljeno daeka bolja vremena , iako je vei deo

predvienih sredstava utroen. (NIN; br. 1327. 13. Jun. 1976. ). Autor:Milo Miovi

VELIKA FABRIKA SMEA

Deponija u Vini kod Beograda.

Beli grad Beograd proizveo je 1974.Preko 250.000 tona ubreta. Ova tonaase svake godine poveava. Koliinaubreta i njegov kvalitet u direktoj vezisa nivoom ivotnog standarda. to smo

bogatiji, bacamo vie i sve bolje stvari

Beograd je svoje smee ostavljao naraznim mestima. Na ubretu stojeBeogradsko sajmite i deo NovogBeograda. Poslednja velika deponija,Ada Huja, otvorena je 1962. godine kao

privremeno reenje a ove godine bitrebalo da se zatvori. Kao privremena,ova se deponija od poetka nije bilaopremljena kako treba. Ne moe se

nigde pronai ni elaborat za nju.etrnaest godina se u neposrednoj blizinigrada punilo se ubrite koje ni po emune odgovara minimalnim higijenskimzahtevima. Ranko Manojlovi, naelnikGradskog sekretarijatata za komunalne

poslove, ne krije zabrinutost: Mi emootvoriti dve kontrolisane, higijanske

deponije kod Vine i Batajnice.

Meutim deponije nisu reenja nadui rok. Beograd stvara godinje i dvai po miliona kubika ubreta, sa


14/46

TITOVA JUGOSLAVIJA

14

poveanjem od trideset odsto svakegodine. Generalniurbanistiki plan predvideo je ikombinaciju naina za unitavanje

smea: spaljivanje i deponovanje.Gradske vlasti planiraju da otvore dvaureaja za spaljivanje smea jednogdana. Takoe se razmatra i mogunostodvoenja ubreta lepovima niz Dunav,do Velikoselskog rita i nasipanjetamnjokih movara. Meutim, pei zaspaljivanje su skupe a vodeni transporttreba prvo da rei pitanje pretovara i

druge probleme. Opti utisak je da segrad do sada nije bavio ovim pitanjimana sistematian nain. Moda i zato to

je na psiholoki stav prema ubretuuopte prestajao kod kante u koju ili

pored koje smo reeno ubre prosipali.Preduzee Gradska istoa naizvestan nain ilustruje svojomsudbinom ovakav stav. Strunjaci su

nekada bili upuivani tamo na rad pospecjalanom partijskom zaduenju ilipo kazni. (autor : Milo Vasi ;NIN,

br. 1328; 20 jun 1976;)

Glumac Slavko timacu ulozi Trteu filmuSpecijalno vaspitanje u reiji GoranaMarkovia.

OFANZIVA OSMA: NA GIMNAZIJE

.... U Osmoj beogradskoj gimnaziji biloje mesta za 210 novih uenika. Kaojedino merilo za upis vaio je premadogovoru uspeh postignut u

prethodnom kolovanju, koji jenajboljima donosio 125 bodova. Nakonkurs se javilo 550 uenika , i to 365odlikaa i vukovaca. Lako je sadutvrditi da ak ni 155 odlinih nijemoglo da bude primljno, jer jekonkurencija bila izuzetna: 117 bodova

bilo je malo....Istovremeno, stanje uMainskom kolskom centru

Beograd je sledee: na konkurs koleza kvalifkovane radnike stiglo jetridesetak prijava, a mesta ima za deset

puta vie uenika. Nije ni ovde tekozakljui ta e se desiti: ova i ovoj slinekole primie sve ostale, bez obzira nauspeh. .. Mnogi s kojima smorazgovarali se slau se da jeprivlanost gimnazije pre svega tome

to ona kasnije, otvara svavisokokolska vrata. Uenici i njihoviroditelji dobijaju , tako, jo etirigodine razmiljanja do konanogprofesionalnog opredeljenja, koje u

vemenu u kojem ivimo esto moe dabude sudbonosno, jer od toga ta eneko biti zavisi da li e i , i gde raditi,i koliko e zardjivati. .7.. ( Petar Ignja: NIN; br. 1327; 13. Jun. 1976. )

7U Jugoslaviji nekada a i sada u Srbiji je veito vailakrilatica: Nije bitno ta radi, nego gde radi.UValjevskom kraju sinonim za dobre plate je godinamaREIK Kolubara. Tako je odavno primeeno je da suhigijeniarke ( tetkice) po Domovima zdravlja i srednjimkolama - situiranije od , pojedinih doktorki i profesora.To svakako srozava ugled fakultetski obrazovanih ljudi u

pomenutim ustanovama. U obrzovnom sistemu pravi

galimatijas su napravile diplome steene u privatnimfakultetima. I ako se na njih gleda podsmeljivo,pojednici sa tim diploma zavravaju na rukovodeimfunkcijama ili ostaju na njima , gde su dosada bili.


15/46

TITOVA JUGOSLAVIJA

15

Kragujevaka Gimnazija

SUDBINA GIMNAZIJA

ta e biti s gimnazijom, hoe li nestatiili e se ve neka uklopiti u u novireformisani sistem vaspitanja iobrazovanja pitanje koje se sve ee

postavlja na sastancima i na zborovimanastavnika i strunih aktiva kole. Akoizmene budu temeljite, ta e biti s nama,hoemo li ostati bez posla? pitaju semnogi nastavnici. Gimanzija kaoinstitucija uklapa se u novi sistem ali seljudi ne uklapaju kae Milivoje

Aleksi v.d. Republikog zavoda zaunapreenje vaspitanja i obrazovanja SR

Srbije. Nije cilj reforme da ljudi ostanubez posla, nego da se stvori takavobrazovni sistem, u kojem ni jedna kolanee spremati samo za studije nego esve kole , posle osnovne , spremati i zarad. Gimnazija je koja je dosad spremalaiskljuivo za studije ( manje od 50 odstogimnazijalaca zavrava studije koje u

proseku traju 7,5 god. ) nije efikasno

izvravala ni taj svoj domai zadatak...Unovom gimnazijskom programu 26 odsto

nastavnog gradiva namenjeno jepredmetima opte kulture i drutveno ekonomskim disciplinama. Okosnicunastavnog sadraja ovog dela programa

inie maternji jezik sa knjievnou,strani jezik, marksizam i samoupravnisocijalizma i fiziko vaspitanje...Tako sedolo do etiri smera reformisanegimnazije: jeziko humanistikog,drutveno ekonomskog, prirodno tehnikog i matematiko tehnikog...Svaka od ta etiri smeraosposobljavae za rad i davati gotovo

zanimanje, ali e isto tako omoguavatinastavljanje kolovanja na univerzitetu.Tako e svreni gimnazijalac sa

jeziko hunamistikog smera moi dase zaposli kao prevodilac, inkorespodent,recepcionar, turistiki vodi, lektor,korektor, arhivar, akviziter, pomonikarheologa, muzeologa, etnologa,organizator emisije, sekretar emisije... (

S. Staji; NIN; br. 1327; 13. Jun.1976.)

...NOVA KOLA- DRUGA FAZA:Na koncept je vrlo slian vedskom iistononemakom. Meutim veaninude u zavrnoj fazi srednjegobrazovanja samo 25 smerova, to znaida omoguuju uenicima da se zaposle u

struci, a ne na radnom mestu.Obrazovanje za radno mesto preputa sefabrici, bolnici, banci, muzeju. Lavina odnekoliko stotina zanimanja donela je nesamo one esto pominjane lingvistikenakazice, usmeriva potanskih

poiljki uteza , jezgrar, salatar , izraiva gornjih delova obue .Ilo se u krajnosti i u drugom pravcu. Da

bi se neka zanimanja uinila privlanimtedro je deljena titula tehniara. Mi smonarod koji voli titule i titulice, pa e


16/46

TITOVA JUGOSLAVIJA

16

druga faza kolovati mlekare- tehniare,kozmetiare- tehniare, konobare-tehniare, tehniare za mesnekancelarije, tehniare za poslove

osiguranja, medicinske sestre- tehniare,ekonomske tehniare... ivelitehniari. ( Slobodanka Ast; NIN, br.1474, 1978).

Udbenik koji nije bio omiljen...

KNJIGA ZA (M)UENIKE

U smederevskom kolskom centru Milentije Popovi , pedagoka sluba

putem anketiranja uenika, utvrdila jeda je marskizam nastavni predmetkojeg uenici samtraju najteim. Bilo jeu koli odeljenja u kojima je dve treineuenika ( 20 35 ) iz marskizma

zaradilo jedinice. Uz pomo pedagoga ipsihologa pomenutog kolskog centra uSmederevu, NIN je anketirao stotinaksrednjokolaca. Na prste se moguizbrojati odgovori : nema tekoa sMarksizmom.Ogromna veina priznajeda im ovaj predmet zadaje mnogo muka,a kau i zato : nemam dovoljnopredznanja , predmet mi je

nezanimljiv , nastavnik mnogotrai , iz udbenika ne moe da seui. Profesori marksizma krive

udbenik a prof. Dr. Miroslav Peujli,rektor Beogradskog univerziteta kae : Markizam se ne moe pravdati niinovniki , ni popovski, ako ne elimo

da nas stigne kazna. Smisao togobrazovanja je da mlada generacijaistrauje i menja svet, a ne da bubaformule. Marksizam nisu citati , venajnaprednija svest naeg vremena-kae Peujli. ( Petar Ignja; NIN; br.1416; februar 1978 ) .

MOBING: SAMOVOLJI NIKAD

KRAJA - sliaj dr. Ristovi

Blagoje Ristovi, po zanimanjufiziko-hemiar i doktor tih nauka,zaposlio se prole godine u vrakojfabrici lekova : Hemofarm, a ne badavno dobio je otkaz pre istekaodreenog vremena. Po njegovoj prii,

posao u vrakoj fabrici lekova obavljaoje sa vie entuzijazma i energije negoijedan do tada. : - Imao sam elju da barneki plodovi rada mog rada ostanu ugradu gde sam proveo mladost, uiokolu. Zato sam.. koristei svoje iskustvo

pokuao da bolje organizujem rad celelaboratorije. Ali reeno mi je da sanainom mog rada ne slau generalni itehniki direktor. Reeno mi je daubudue ne vrim nikakve promene...Prvo sam bio pokuao da razgovaram otome na strunom kolegijumu, ali samvideo da od toga nema nita. Otiao samgod generalnog direktora, koji mi jerekao da je njemu i ljudima dosta dosastanenja i da smo ovde da radimo a neda priamo...Stvari su poele loe da serazvijaju...Dolo je do sukoba sa

tehnikim direktorom i sa efomlaboratorije...Prestao je svaki kontakt


17/46

TITOVA JUGOSLAVIJA

17

sa predpostavljenima.... Jednog dana

pozvan sam kod generalnog direktora.

Odmah je poeo da vie na menenazivajui me bezveznjakom i

neznalicom, uz napomenu da sekonano pokazalo kako je bio u pravukada je tvrdio da im takvi tipovi kao

ja nisu potrebni ... Na kraju dr.Ristovi na jednom zboru radnih ljudi jekritikovao stanje u fabrici, rukovodioce,i da je tom prilikom, pored ostalog rekaoda se ne sme olako dozvoliti ponaanje

prema samoupravljanju i da je poslednje

vreme da se rukovodiocima skrenepanja da ubudue vane odlukepaljivije razmotre, pre nego to ihiznesu pred kolektiv i od njega trae

pokrie... Malo zatim,Blagoju Ristoviu, je urueno obavetenje o prestanku radnog odnosa. Potpisao ga je generalni direktor

Boko Savidipl. ekonomista koji kae:

- ...Ristovi zbog svog ponaanja nije bioza na kolektiv, unosio je nemir, trovaomeuljudske odnose. Mislim da takvogoveka niko nee. Uostalom i mi smo ga

primili na intervenciju nekih ljudi izgrada, prosto uzeli smo ga sa biroanezaposlenih. Tehniki direktor VasaBeljin, magistar farmacije , tvrdi da sudoktora Ristovia obuavale nae ene ilaboratorije i jo kae da bi oni davno

propali da su radili onako kako je doktorhteo, i dodaje : - Taj profil strunjakanama nije potreban. ef laboratorije imagistar farmacije Mila Raki, koja je

bila neposredni rukovodilac doktoraRistovia, kae da se on njega mnogooekivalo , a da je malo dao jer je imaonajbolje uslove za rad: - to sam vie sanjim razgovarala , sve sam vie shvatala

da on pripada onim ljudima koji svenegiraju. A esto je kritikovao

rukovodioce. Znala sam da je iveo naZapadu ( boravio u Nemakoj naspecijalizaciji gde je i doktorirao) igovorila sam da se sada mora

aklimatizovati,uklopiti usamoupravljanje.

On to, izgleda, nije mogao.. I opetpitanje: zar zbilja za jednog visokogstrunjaka, iskusnog radnika ( 12 godinau struci ) nema mesta u fabrici koja serazvija, osvaja trite u zemlji iinostranstvu?. ( Autor: Petar Ignja:

NIN; br. 1385; 24.06. 1977. ) .

Novinarka Slobodanka Ast se dvaNIN-ova broja ( br. 1428 iz 1978 g. i br.1954 iz 1979 ) bavila tzv. sluajem dr.Vesne Fridman, koja je bilaosumnjiena da je svojim pacijentima (

leenim od zavisnosti narkomanijom)omoguavala uivanje droge. U svomprvom tekstu S. Ast se pita : da su : sluaj dr. Fridman reirani struninesporazumi, predsrasude ili, pre svegaloi meuljudski odnosi u BeogradskomInstitutu za leenje alkoholizma inarkomanije? Pria poinjeovako: Kako ubiti lekara. Dr. Vesna

Fridman, poznat i cenjen strunjak unaoj naunoj javnosti i meupacijentima, saznala je iz naeg dnevnoglista da je javni tuilac pokrenuo kivini

postupak protiv nje. U prii . Desnaruka narkomana, spominju sezloupotrebe poloaja, sumnjive uslugenarkomanima, naklonostima prema ovojvrsti ljudi, metode suprotne lekarskim

principima i etici. Kae se da je ovajneuropsihijatar beogradskog Institutaza leenje alkoholizma i narkomanije,


18/46

TITOVA JUGOSLAVIJA

18

leila pacijente hepatonom ( metadon),to je, kako se kae u ovom slobodnom

prepriavanju krivine prijave,zabranjeno ne sam po odluci Instituta

ve i protivno lekarskim principima ietici( !?). Doktorka je osumnjiena da je

prepisivala akom i kapom, mimo svojihvaeih lekarskih normi lek, valoron,koji ima jako analgetsko dejstvo i koji

posle kraeg uzimanja stvara velikuzavisnost. I kao u svakoj scenariju uovoj patetinoj temi, spominju sespecijalni kanali, krivotvoreni recepti, pa

ak i astronomska protivpravna korist( dodue omoguena drugima) .Slobodanka Ast smatra da su : celu

priu o sluaju dr Fridman reirali loimeuljudski odnosi u Institutu za leenjealkoholizmam i narkomanije, ali istrune zaevice. ( Narkomani sunajobiniji kriminalci ... olo... sveto treba po kratkom postupku ).

Snage su sepolarizovale i oko strunihneusagleenosti u metodu leenje

pacijenata, ali i oko nekih organizacionihpitanja : Postoje dve varijate integracijeInstituta sa Neuropsihijatrijskomklinikom, odnosno zatvorskom

bolnicom. U sve to umeale su se ikomplikovane line raunice u kojima

pojedinci prete drugim pojedincimaKomitetom. Uz sve to dr. Fridman koja

je dve godine bila predsednik radnikogsaveta, a i sada je , u jeku afere, ponovoizabrana u savet.

Primarijus dr. Aleksandar Despotovi,naelnik sociorehabilaticionog odeljenja

pri Neuropsihijatrijskoj klinici uBeogradu, tvdri da dr. Fridman nijekoristila nikakve svoje specijalnemetode, ve je sa grupom strunjakaInstituta i Klinike, radila na strunoj

metodologiji sa kojom je upoznata itavajavnost. Psihijatar dr. Stevan Petrovismatra da sluaj dr. Fridman zapravogovori o nemoi nae zdravstvene slube

da se suoi sa problemom leenjanarkomanije, nije usamljeno. U naojzemlji ne postoji jedinstven program zaleenje narkomana, pa su struni stavovinedovoljno usaglaeni, a saradnjaizmeu strunjaka slaba. Dr. Petrovizaotrava problematiku: o problemimanarkomanije vie se pitaju oni koji nerade, nego oni koji rade sa narkomanima.

Paradoksalno je i zabrinjavajue dasu nestrunjaci u prilici da procenjujui odluuju o vrednosti metoda leenja.( istakao .K. ) Da nesporazum budekompletan , tu je i veliki broj , dobronamernih, koji tedro dele svojesavete, a uglavnom se narkomanijombave teorijski. Najvei brojsavetodavaca nikada nije video ni

jednog pacijenta narkomana. Svi bismo o ovom problemu drugaijemislili kada bi smo dandva odsedaliu psihijatrijskoj ordinaciji i uli nekuivotnu priu narkomana i njegovihroditelja.

U svom drugom tekstu Slobodnaka Ast,koji se odnosi na sluaj dr. Fridman,navodi da je Reenjem okrunog suda u

Beogradu broj 198/78 obustavljenaistraga protiv V.F. poznatog i priznatogstrunjaka u naoj javnosti, koja je bilaosumnjiena da je svojim pacijentimaomugaavala uivanje opojnih drogadelei im hepatononom i voloranom,da je zloupotrebljavala slubeni poloaj ikrivotvorila recepte. Neverovatno je i

paradoksalno da se na sudu, povodomsluaja dr. Vesne Fridaman, a ne nanekom naunom skupu, prvi putraspravljalo o neusaglaenosti strunim


19/46

TITOVA JUGOSLAVIJA

19

i metodolokim pitanjima leenjanarkomana u nas. Ljudima upuenim uovaj posao poznato je da ne postoji nikod nas ni u svetu, jedinstvena i

apsolutna metoda za narkomana kojidaje garantovano dobre rezultate. Uovakvoj situaciji struni stavovi suneusaglaeni, nema jedinstvenog

jugoslovenskog programa za leenjenarkomanije, saradnja meustrunjacima je slaba. Stotinenarkomana, ozbiljnih bolesnika luta

od bolnice do doma zdravlja, instituta

izatvora. ( Istakao .K. )NOVE NADE ZA MLADE

... Sluba drutvenog knjigovodstvazabeleila je da je lane svakog mesecaostajalo iza zatvorenih kapija proseno460.000 radnika. ( tzv. prekovremeni rad

pr. .K. ) Svi su toboe obavljalineodlone poslove koje nisu mogli dasavladaju u redovnom radnom vremenu iza taj vanredni trud isplaeno im je 3,7milijadri dinara. U savezu sindikataJugoslavije, kako je pre neki danobjavljeno, izraunali su da bi timnovcem moglo da bude plaeno 88hiljada radnika privremeno nezaposlenih... Sudei po najsveijim podacimaRepublike zajednice za zapoljavanje

mladima je sve tee da se zaposle..1976g. oni su inil polovinu nezaposlenih.

Najtee je onima koji prvi put traezaposlenje i koji su bez staa....u Srbijibez pokrajina na posao eka 39189 kv.i vk. radnika, 40417 onih sa diplomom

srednje kole, 3166 radnika koji suzavrili viu kolu i 3308 fakultetskihobrazovanih graana. ..Zakon o

zapoljavanju uvodi stroi reim zaprobirljive, ali i zajednice za

zapoljavanje, stavlja u slubunezaposlenih. Autor: Ljiljana Zorki :

NIN; br. 1384; 17.06. 1977. ) .

VESTI SA TRAKE IZ 1978.

PUNI KOFERI: Sada je izvesno da ekranjska Iskra za razdoblje od 1976.do 1980 g. ostvariti planirani izvoz od500 miliona dolara. ...u poloj godiniizvoz za 10 miliona dolara bio vei oduvoza, a u ovoj godini oekuje se jo

bolji rezultat. I pored toga, u Isrki

nisu zadovoljni.. Razlog: neefikasnaadministracija.U ovom preduzeu kauda e administracija, ukoliko se i dalje

bude ovako ponaala, kompromitovatispoljnotrgovinski reim. Za svaki uvozniili izvozni posao , na primer, slubenik Iskre mora da nosi u Beograd pun kofer

papira. Toliko je obaveznih formulara,da zaposleni ne stiu da ih ispiu. Uzto, na reenje se toliko eka, da toekanje preti zaustavljanju traka ubrojnim Iskrinim fabrikama.Duan krebi: predsednik Izvrnogvea Skuptine Srbije posebno je istakaozakonodavnu aktivnost koja je zbogusklaivanja mnogih zakona su Ustavomi Zakonom o udruenom radu bila dostadinamina: - Izvrno vee odalo je 251sednicu na kojoj je razmatrano preko7.000 pitanja, pripremljeno je i doneto521 zakona i 116 skuptinskihmaterijala. Vee se SIV-u obratilo 234

puta, 161 put je traeno miljenje odSIV-a o nekom pitanju. Ubudue,meutim, moramo da se borimo protivpritisaka da se sve rei zakonom, a tihzahteva ima i odozgo, ali i odozdo.ITAI : itati ili ne itati diskusijena mnogim politikim i drugimskupovima, pitanje je o kome je


20/46

TITOVA JUGOSLAVIJA

20

napisano mnogo rei. Akciju protivitaa ove godine je poveo Savezsindikata. Ali to nije tako nov problem.Pre neko vee, gledaoci televizije mogli

su u drami beogradskog studija Prvasrpska eleznica da vide kako

poslanici kneevine Srbije jo 1878.godine nisu hteli da sluaju jedannapisani govor, a predsednik Skuptine

je itaa prekinuo sa obrazloenjem dato nije po protokolu.

STRUNJACI BEE : U Beograduvie od polovine strunjaka ( 60 odsto)

pobeglo je iz privrede u vanprivrednedelatnosti i tako je znanjem proizvodnja

jo vie osiromaena. Evo kakva je sadasituacija: visokoobrazovani kadrovi inetek 5,5 odsto ukupnog broja zaposlenihu proizvodnim organizacijama, a uindustriji ak ni etiri odsto. I dalje:svaki trei radnik u van privrednimdelatnostima ima visoku strunu spremu,

a u privredi svaki osamnaesti. Komentarzato je ovako, nije potreban. Pogotovukada se znajupodaci o rastu zajednike iopte potronje i o smanjivanjuakumulacije u proizvodnji.

PRLJAVE RUKE je naslov petogteksta u okviru feljtona Ukleti fudbal,autora Bore Krivokapia ( NIN; br.1384; 17.jul 1977 ) . Jedan od prvihfudbalera kaoji je javno progovorio omahinacijama u domaem

jugoslovenskom fudbalu je IvanBuljan. ( Bez pominjanja imena, pr..K. ) On je ovaj intervju dao novinaru

pred put za Nemaku gde je nastavio daigra fudbal u Hanburgu, za transver odblizu milion maraka. Pre toga je igrao

za splitski Hajduk i reprezentacijuJugoslavije.

Ivica Buljan:

Ono to se radi kod nas, u naemfudbalu, najblae reeno je nedopustivo.Tu svega ima, samo najmanje fudbala.

Ne verujem da je ni jedno prvenstvoregularno. Moete imati ne znam kakodobru ekipu. Nadmonu, superiornu, kaoto je nekada imao Partizan a

poslije Hajduk . Ali ne moeteraunati da ete zbog toga biti prvak.Klubovi koji spadaju iz Lige, isto tako :nee ispast onaj koji je slabiji, negoonaj koji se ne snae.Utakmice seoigledno kupuju. To je postalo tolikodrsko i bezobrazno da je zaista prevrilosvaku mjeru. ...Najalosnije je to tosvi posmatramoi

veto krijemo iza prevejane fraze: nemadokaza. To nije tano. Dokazi su nasvakom fudbalskom koraku. Ali minemamo volje, ni smjelosti za tajkirurki zahvat. Poev od samogFudblskog saveza Jugoslavije i svihfudbalskih institucija, pa do klubova...Moda je to zato to ljudi koj sjede u


21/46

TITOVA JUGOSLAVIJA

21

fudbalskim forumima imaju najmanjenajmanje zajednikog sa fudbalom.

O REPREZENTACIJI: Ponekad seosetite kao predmet trgovine od strane

pojedinih ljudi. Ne direktno, aliipak...Jedno vrijeme smo pored dravnoggrba na dresu nosili amblem Adidasa.Od toka FSJ je imao neku korist...mnogisu sumnjali . Strano bi me pogodilo kad

bih saznao da sam nosio taj amblem zatoda bi neko spremio u dep izvesnu sumudolara..Tragedija je svih naih igraa tone mogu govoriti sve dok ne odu.

Moda e zvuiti nevjerovatno, alii najbolji igra se raznim smicalicamamoe eliminisati iz ekipe. Napravi seurota, poinje ikaniranje, igra polako

postaje nervozan, sve slabije i slabijeigra, upada u jedan kri i gotovo.Strpaju vas u ralje i gotovo. Najzad,mogu vam slomiti nogu. Moe vam se

bog zna ta dogoditi. Jednom je

progovorio Planini, golmaneljezniara.Pa ta se dogodilo? Izolovali su

ga kao da je okuen. Zato to je rekaoistinu! Ko je , onda, lud da govor?

Prije dvije godine osjetio sam to navlastitoj koi. Dao sam jednu negativnuizjavu o sudijama...i odmah su minapravili prijavu. Isti oni ljudi koji

upravo rukovode cijelim tim aparatomnamjetanja utakica i potplaivanja- veliIvan Buljan.

SUDIJE NA CRNOJ KLUPI

Prole subote u Beogradu jezasedao disciplinski, a dva dana docnijeu Krgujevcu pravi" sud: u oba sluajana optuenikoj klupi nale su se sudije,fudbalske. Osman Jusufbegovi, jedan

od petorice sudija sa dvojnimkrtenicama, kanjen je dvomesenom

zabranom voenja fudbalskih utakmica,Predrag Nikoli i eljko BoroviKurir su suspendovani, a Disciplinskisud Saveza fudbalskih sudija

Jugoslavije raspavljao je jo o TomiMarkoviu i Aleksandru Nikiu. Svapetorica su okrivljena za iznoenjeneistine ( podmladili su se za nekolikogodina kako bi mogli da vode utakmice i

posle 48 godina ). U ponedeljak uKragujevcu, pred veem sudijatamnonjeg Okrunog suda, nali su se

junaci afere podmiivanja u

umadijskoj ligi.Kragujevako suenje ( odloenoza 15. maj.) izazvalo je interesovanjeirokih fudbalskih masa najvie zbogdelikta koji se u sudskoj praksi najteemoe dokazati- primanje mita...Generalni sekretar Ratko anak, bivifudbalski sudija sa novinarom,

Branislavom Radunoviem ,

predsednikom Saveza fudblaskogsaveza Jugoslavijeu jednom materijalupod nazivom Pitanja i problemi, navode :Veliki broj sudija ( sudija svihkategorija) veoma malo ili nita ne radina svom linom uzdizanju. Isto tako

poznato je da jedan broj sudija ne vodidovoljno rauna o svom spoljanjemizgledu, ponaanju u drutvu a evidentno

je konzumiranje alkohola uoi i posleutakmice. To, praktino, znai da suneke sudije ( zna se, naravno, i koje)

utakmice vodili mrtvi pijani, oemu svedoe i izjave fudbalera, aliorganizacija nije uspela da te ljude

skine sa liste...anak govori i oproblemu sa kontrolorima suenja. Onnavodi da se mora izbei anomalija...Sudije i kontrolori su u jesenjem delu

prvenstva naplatili vie od 150 miliona


22/46

TITOVA JUGOSLAVIJA

22

starih dinara...( autor: Slavko Stojkovi;NIN; april: br. 1474; 1987.) .

KOARKA : NI DUNAV NI SAVA : Po rasporedu Metalac je sJugoplatikom igrao u subotu. BEKO sPartizanom u nedelju. Valjevci su izrazili

bojazan od nametanja rezultata.Izjavili su da nee putovati u Split, akosve utakmice ne budu igrane u istovreme. Rukovodstvo takmienja nije

pristalo da menja program. Valjevci suna kraju ipak otputovali. Utakmicu

protiv Jugoplastike, velikog favorita,

izgubili su u poslednjih pet minuta.

Sekretar Koarkakog savezaJugoslavije dr. Ratomir aper nekolikoputa je tvrdio da koarkai nisu kaofudbaleri i da nikom nee pustiti bodoveiz prijateljstva. Tu svoju tvrdnju ponovio

je i pred poslednje kolo ovogodinjegprvenstva kada se nije znalo ko e ,pored rijekog Kvarnera , napustitiligu: valjevski Metalac ili OKK

Beko. Valjevci su, naime, imaliteoretske anse za majstoricu saBeograanima, ali pod uslovom da

pobede Jugoplastiku u Splitu, a OKK Beko izgubi od Partizana. ak suse i u novinama pojavile sumnje umogue nametaljke jer utakmice nisu

igrane u isto vreme, a ukalo se da e Jugoplastika prepustiti bodove Metalcu. To se nije dogodilo, Metalac je izgubio u Splitu, a uBeogradu, kada se ve znao rezultat izSplita, OKK Beko je pobedioPartizan a ovogodinjeg prvakadrave. ( NIN; br. 1047; april; 1979)

PRENOS SPORTSKIH

DOGAAJA

Prenositi sluaocima ( radio)ili gledaocima ( televizija )

jedan sportski dogaaj, npr.Fudbalsku utakmicu, nijenimalo jednostavno:

podrazumevaju se sportskanaopbrazba, jezikaobdarenost, govornikoumee i igraki refleksi.

pieBrana Petrovi u svojojrubrici- ta mi se deava inastavlja: - Radivoje

Markovi,sve je toposedovao u izobilju.

Sloenim zakonima jezika i knjievnostiintenzivno sebavio jo od svojihabakih dana zato mu je u reeniciteko pronai suvinu re, a pravi podviguhvatiti reenicu koja ne odrava jasnumisao...Poetak pamenja Radivojevih

prenosa vezuje se za daleku 1952godinu, za daleku Finsku za onaj igrakisastav koji naa generacija zna napamet.

Radivoje Markovije u jednom dahu, sajedva primetne tri pauze izmeu linija ,

izgovorio na najupameniji sastavfudbalske reprezentacije za sva vremena:


23/46

TITOVA JUGOSLAVIJA

23

bearastankovicrnkovi-ajkovskihorvatbokov-ognjanovmitivukasbebekzebec. PrekoRadivoja smo videli mnoge utakmice

koje su igrane daleko od naih oiju, alismo ih videli, pa na izvestan nain i

bolje nego da smo ih gledali. To jeistinska mo govora jednog umetnika.Zlatni vek radio-prenosa zavren je saRadivojem , to ne umanjuje znaajneuspehe njegovih naslednika ( V.Stojakovi, Marko Markovi, pani ,Muti ( Tomi, Jordan Ivanovidodao

.K....) Reportae Mladena Deliapredmet su mnogih skeeva, ali kadujemo da e on prenositi imamo razlogada se radujemo jednom osobitomdogaaju. On je navija, a za lanuobjekivnost puca mu prsluk. Kad prenosifudblsku utakmicu Deli i igra. On jedvanaesti lan tima. On lino branipenali promauje sa tri metra. Trpi po nogama

i svaa se sa sudijom. Udara glavom gdedrugi nee ni nogom. Kuka (auuuuuuuuuu!) bodri, utira, izvodi

penale, faulira. U koarci daje koeve sakraja igralita, na skakaonicama skae.On je vrstan trka, voza formule jedan,

pliva, on je plavi, plavi! On je igra inavija, on je izuzetna linost naegsporta. On je i reporter...

... Milka Babovi nam, i kad je crveno-belo, prenosi ( U metniko klizanjeparova na ledu pr. .K.) u ruiastimbojama. Zato je ona uvek drag gost unaoj kui. Reportae sa boks- meeva,Dragana Nikitovia, ocenjene suvisokom ocenom. Uz izuzetno

poznavanje ovog (ne) pleminitog sporta.Nikitine vrline su u i u tome to neboksuje umesto boksera to nas neometa u praenju drame ( pa i tragedije ). Opirnije izvetaje daje nam pre

poetka i u pauzama mea, pa ga i tosvrstava u red dobrih teve- reportera...Pitanje kako prenositi sportski dogaajonih koji gledaju i dalje ostaje bez

odgovora. Odgovor je moda na vrhjezika mlae garde Lazovia, Suia,Anzulovia i Rista Kubure i dr. ( autor:Brana Petrovi,br. 1474; april; 1978)

Jug Grizelj u tekstu : Narod navelikopria, ( NIN, br. 1424, april, 1978. )bavi se mahinacijama u domaemfudbalu. Pozivajui se na znaajnogfudbalskog funkcionera, ije ime nespominje ali kae da je na : javnomsastanku rekao kako se uvliko pria orazliitim mukama u fudbalu, o

potkupljivanju igraa, o nametanjurezultata, o podmiivanju sudija, i tomnogo emu drugome, te da bi o tomekonano trebalo da progovori sasvim

jasno...narod zaista govori o

nedozvoljenom ponaanju lanovavelikog broja, uprava klubova ifudbalskih foruma...Ko kupuje igrae,krei elementarne norme ponaanja unaem drutvu? Ko potplauje igraeda lairaju utakmice, ko nameta sudijekorumpira ih, ko odlazi u hotele, ukojima borave protivniki igrai i trujeim hranu i sl. ? Igrai sigurno ne. Ako

je bar za deset miliona Jugoslovenafudbal najvanija nevana stvar uivotu onda je dalje prodavanje magle izatvaranje oiju pred - ozbiljna politikatema. Ne pod razno.J. G. nastavlja:

Narod pria, pria naveliko. O emu?Da su ljudi oko naeg fudbalaneprikosnoveni, da mogu da rade tahoe, i da svoju nedodirljivost crpe u

visokim izvorima.Tako se na jednumanipulaciju dodaje druga. Ne samo daje jedan ceo segment drutva korumpiran


24/46

TITOVA JUGOSLAVIJA

24

i neregularan, nego da ima najviupodrku. Zato narod to pria? Zato tozna kako se kod nas lome korupcija i

bezakonje, i ko to radi i kada treba da

radi, kada to hoe. Ovako ispada danee.

Film : Specijalno vaspitanje:AVANTURA JE AVANTURA

Postoji u filmskom zanatu pravilo daizvrstan film moe snimiti samoodreen reditelj. Specijalno vaspitanjemogao je, da snimi samo GoranMarkovi. Zato? Zato to oni koji suovaj fim videli, tvrde da se radi onormalnom delu, o uravnoteenomfilmu koji je, jednostavno, dobar inita vie, ali ni nita manje. Iz

perspektive megalomanske tradicijejugoslovenske kinematografije, iji su,gotovo svih pet stotina i kusur fimovasnimljeni sa ambicijom da odmahizmene tok istorije. ( filmovi: Neretva,Bitka na Sutjesci, Vrhovi Zelengore,Uika Republika, Valter brani Sarajevo,Boko Buha, Veliki transport, i serije:

Sala u Malom ritu, Otpisani...pr. .K. )To je samo po sebi kompliment, ali, jo

vie, saeti portret linosti kakav jeGoran Markovi. .Sin poznatih glumaca..ak tzv. Prake kole On je , dakle,

poput filma normalan.

Jedino je nenormalno kako je taj fimnastao i , naravno, to je uopte nastao.Nenormalnoje, pre svega , je da mladreditelj poput Gorana Markovia dobijeansu da se, tako rei bez ikakvogiskustva u dokumentaristikoj

produkciji, okua na igranom filmu. Akose to uopte i moglo nazvati ansom:

budet Specijlanog vaspitanja jedva

da je premaivao stotinak i par milionastarih dinara, pa je ekipa na snimanjekrenula udruivi svoj rad besplatno, tose kod nas na filmu zove enuzijazam, a uHolivudu u drugde mazohizam. ( istinina volju, kasnije se finansijska situacija

poboljala, te su ak podeljeni i nekisimbolini honorari. ) Seajui se danastog svog grlom u jagode, Goran

Markovi kae da je takva avanturamogua samo jednom u ivotu i da sunjoj vini jedino oni koji nemaju ta daizgube. I zbilja, da je specijalnovaspitanje postalo lo film, nita se

posebno ne bi dogodilo. Dogodilo se,meutim, da je Specijalno vaspitanjedobar film u pravom i punom znaenjute rei. Reeno opirnije Goran

Markovi je napravio delo iji seprofesionalizam ogleda, kako u prisustvui skladnom sudejstvu svih elemenata (tema, pria, junaci, situacije, dijalog islino) koji tvore bie dobrog

bioskopa, tako i u injenici da kod Specijalnog vaspitanja ne postojiraskorak izmeu htenja i ostvarenja.Reditelj ovog filma imao je nameru da (na osnovu scenarija koji je pisao usaradnji sa Milosavom Simiem,vaspitaem zaputene omladine )


25/46

TITOVA JUGOSLAVIJA

25

ispria priu o nekiolicini ljudi, mladih ineto starijih , ije su se ivotne putanjeukrstile u jednom popravnom domu. To

je uinio na jasan, pismen nain. Ak

oneko misli da to nije dovoljno svaki ega poznavalac stanja u jugoslovenskomfilmu brzo uveriti da je to i suvino. (

NIN; br. 1385.; 24.06.1977.

STRASTI: MILAN KOVAEVI

Ako bi Televizija putem neke anketepokuala da dobije mmiljenje javnosti

koje su emisije u ovih dvadeset godinapostojanja najgledanije, meu njima bise svakako nala putopisna emisija Karavan koju ureuje i vodi MilanKovaevi: - Sedmog maja proslaviemodesetogodinjicu prvog Karavana .Za ovo vreme koje je, ini mi se ,

proletelo, obiao sam sve krajeveJugoslavije . Napravio sam i nekolikodesetina emisija : Kamerom kroz svet,gledaocima sam predstavio svih estkontinenata i Arktik. Jedino nisam bio na

junom polu. I doiveo sam more zgodai nezgoda. Od svih izabrau jednu kojami je ostala u nejsveijem seanju. Bilo

je to 1968. godine. Natovaren tekomkamerom, koferima za fim i filmovimanaao sam se u Rio de aneiru. Zadatak:snimiti: Brazil. Trokovi: 300 dolara, pa

kad potroim da se vratim. Ekipa: ja kaoreditelj, voditelj, snimatelj i jo nekolikouzgrednih zanimanja. Snimam Rio deaneiro, razmiljam o brazilskoj dungli,o glavnom gradu u srcu te dungle.Braziliji. teta je to ne snimiti. Nemamdovoljno novaca. Ne vredi. Nemam niekipu. Raspitujem se kod avionskihkompanija kako bi me prebacili do do

Brazilije, tako nekako...Oni miodgovarajunikako. Dvoumim se ta da

radim. U Televiziji mi niko neeprebaciti jer sam zadatak ispunio. Alikad sam ve tu, uzgred, mogao bih joneto. Na kraju odluujem. Sedam u

autobus za Braziliju. Putujem tano 24asa. Po nesrenoj vruini. Ne smem dazaspim. Ukrae mi neko skupocenuopremu! Jedva nekako stigoh. Tamo seraspitujem. Opet bih neto, ako moe,tako uzgred. Za divno udo, dobijam odlokalnih vlasti mali avion tipa cesna.Letim do hidrocentrale na Parani, u srcudungle. Ljubazni domain mi

obezbeuje sve. Uspeo sam . Nateralame je takozvana novinarska strast. Danje nije bilo, da kaem, glupost. ( NIN;

br. 1320; 26.04.1976. )

LOGORSKI JE : Upravo je izaloiz tampe reprint izdanje Logorskog

jea, po svemu jedinstvenog lista uistoriji srpskog novinastva. U nemakomzarobljenikom logoru Osnebirk pojavio

se 8. Aprila 1944. Prvi broj ovog listakoji je svoje satirine aoke usmerioprema faizmu. Pisan rukom, crtantuem i slikan akvarelom, sa crvenomzvezdom petokrakom na naslovnojstrani, Logorski je predstvaljasvojevrstan dokument o snazi duhanaih ljudi . To najbolje potvruje i eljaredakcije, iskazana u impresumu prvog

broja, da mu godina u kojoj izlazibudei poslednja . ( NIN; 1424; april; 1978.)

Dodela tafete mladosti J.B. Titu


26/46

TITOVA JUGOSLAVIJA

26

Novinar Zvonko Simi u redakciji NIN-a je , oito, bio zaduen za sektor kojisebavio maloletnikom delinkvencijom i

kriminalom. On je u vie brojeva pisao osudskom procesu koji se 1978 g. vodio

pred Osnovnim sudom u Novom Sadu.On u tekstu : Postoj ili trei ovek (

NIN br. 1416 ) i u tekstu : Zlatan prstna obarau,detaljno opisuje sudski

proces, ali preko glavnog aktera : prvooptuenog Gavre daje pravi socio -

kriminoloki nalaz. Tako u prvom tekstu

saznajemo da Gavripreti smrtna kazna ,zbog pogibije dvojicemiliocinora. Gavra se

na sudu branioutanjem.AdvokatMilan Vujinga jebranio zajedno sa

advokatom VeljkomGuberinom.U iskazu

pred isranim sudijomGavra ni jednom, neidentifikuje ljude sakjima se sukobio kaomilicionere. On inistira na zavrnutim

rukavicama koulje jednog od njih kaoizrazito civilnom elementu odee. Tek

na kraju kada bei sa lica mesta, kakokae, primeuje na tlu kapu slinu onoj

kakvu nose leti milicioneri. Jer, ubistvomilicinara na dunosti drugo je krivinodelo i kazna je obino tea. OptunicaO.J.T. koju zastupa zmenik M.T. , kae daje Gavra istrao iz trafike i poeo da bei

ka groblju. Patrola ga je videla i tada jeGavra istrao iz trafike i poeo da bei ka

groblju. Patrola ga je sustigla i tada jeGavra iz svog pitolja astra 9 mm

ispalio u miliconere etiri metaka izneposredne blizine. Dva su pogodila D.P.

u trbuh i grudi, jedan .M. u levunadlakticu. Gavra je tada, prema

optunici, uzeo pitolj od P. beretu7,65 ispalio po jedan metak u glavu, ijednom i drugo onesposobljenom

milicioneru...Izgleda da je jedini svedokpogibije milicinera sam Gavra ..Pored pet

sauesnika. Ako se neki senzacionalniobrt moe dogoditi u ovom suenju to ebiti samo trei ovek rekao je adv

Jovan Vukevi. koji branipetooptuenog zvanog Zec. nema

nikavog treegoveka bio je

kategorian Gavrinbranilac Veljko

Guberina.

Ko je Gavra?

U ovom konkretnomsluaju prvo optuenikoji jedini u ovojgrupi rizikuje smrtnukaznu ( ostali mogudobiti dugevremenske kazne).

Njegove anse bi bile bolje ako bi krivicumogao da podeli s nekim. Osim toga ,u sudskim spisima do kojih se neposrednoili posredno moe doi, nema ni pomenao nekom treem uesniku none akcije 15.

Juna 1977. koja se zavrava pogibijommilicionara. ...Gavra je imao 21. godinukada je prvi put doao pred pravosue.Silovanje kune pomonice, za ta jetvrdio a i danas tvdi da nije bilo silovanje,i provala doneli su mu ukupnu godinipodana zatvora. Kada je u drugoj polovini1968 .Izaao na slobodu, poela jenjegova prava kriminalna odiseja, put bez


27/46

TITOVA JUGOSLAVIJA

27

povratka.. Gavra je osrastao u nosadskomnaselju Podbari, kao jedino muko dete udobro situiranoj porodici. Bio je solidanak. ( u Podbari je bilo vie tue nego

drugde i gde se lake potezao no. )A kada se vratio iz zatvora okupioje oko sebe nekoliko mladia sPRSTUPNIKIM SKLONOSTIMA ITO VIE NIJE BILA DEJA BANDAZA KRAU JABUKA. ..Iz tih dana , ilineto kasnije, ljudi se seaju napetostikojom je Gavra zraio, Mnogi sugovorili o Gavrinim zlatnim rukama.Bioje u stanju da napravi sve to vidi. eljevi kojima je otvario mnoge brave,pitolji koj je napravio , pa, kau, i novepravio, nacrti za obijaki alat, svedoe ospretnim rukama. Ali su te zlatne rukena kraju puta ispalile hice u ljudska tela.I to je bila druga, poslednja raskrsnica,gde je Gavra skrenuo na pogrenu stranu.Kao automehaniar je imao mnogoposla. Meu uglednim Novosaanima,

koji su mu bile mupterije, vaio je zadobrog i solidnog randika. Kako je bilomogue da ova neprijavljena radnja radipunom parom, a da ne zapadne za okoporeznicima i inspekcijama jedno je odusputnih pitanja na koje novosadskosuenje nije odgovorili i ko zna da li eodgovoriti. ( NIN br. 1416, god. 1978. )

O SMRTNOJ KAZNI: U autorskomtekstu Cinino ubistvo prof. Dr. LjuboBacvon ( NIN , br. 1474, 1. april, 1978 )navodi da : Hipoteza da smrtna kaznane utie na broj onih krivinih dela za kojaje propisana, potvruje i naa domaapraksa. U poslednjih 15 godina smrtnakazna je izricna u tri sluaja godinje. O

izvrenju smrtnih kazni nemamo tanihpodatataka, ali moemo ipak tvrditi da nijeizvreno vie od jedne do dve godinje uproseku. U Jugoslaviji moese

zakljuiti da ona ubistva za koja jezapreenasmrtnom kaznom ( tekaubistva) otpada oko jedne etvrtine.Poseban problem jesu oni na koje padneteret izvrenja smrtne kazne. U stunojliteraturi pa i u lepoj knjievnosti dostaje reeno o moguim posledicama zaduevnu ravnosteu, i zdravlje tih ljudi. I

zaista ubistvo uvek ima neki motiv, kojije ljudski ima kako nizak bio (koristoljubivost, pohlepa, mranja, osveta,strah , ljubomora, strast itd...) Smrtnakazna je meutim hladnokrvno i stoganeljudsko ubistvo i to u ime svetosti inepovredivosti ivota. Zato onaj ko morada uestvuje u izvrenju smtrtne kazne

nema ak ni mogunosti da racionalizujesvoje uestvovanje nekim ljudskimoseanjima.. Jugoslavija priznaje smrtnukaznu ( l. 175. Ustav SFRJ) . Verovatnoda je maksimalni program, ukidanjesmrtne kazne, danas u nas ne moepostii. Ali zbog toga ne treba bacitipuku u kukuruz je pametno i korisno bitirealistian i raditi a tome da tome da sepostignu dalja ogrnienja smrtne kazne uJugoslaviji.

Smrtne kazne se dotakao i SvetislavSpasojevi u intevijuu sa saveznimjavnim tuiocem dr. Vukom GoceomGuetiem, koj je naveo da se uJugoslaviji dogodi od 600 do 700 ubistava


28/46

TITOVA JUGOSLAVIJA

28

godinje. ( na preko 20 miliona stanovnika) . Istovremeno se izvri oko 6 izreenihsmrtnih kazni. Ispada da je tej odnos100:1. Naa kaznena politika je, kada je

re o smrtnoj kazni, izuzetno blaga. Naustav ali zakoni, zauzeli su stav o smrtnojkazni kao izuzetnom sredstvu. Ova kaznaodrava nevericu drutva u mogunostpopravljanja. Ona je suprotnahunanistikom ili socijalistikom gledituna drutvo. Meutim, u odreenoj etapirazvoja , druvo ini mi se ne moe odrei

te kazne. Jednog dana ona e bitieliminisana, bespredmetna. U dananjimuslovima smrtna kazna je jo neophodna,ali naa politika u izricanju smrnih kaznije izuzetno blaga. ( NIN , br. 1474, 1.april, 1978 )

U tekstu: Zabranjeno probaj, iz 1978 g.autor Teodor Aneli, se bavi farmerkama. On na poetku navodiMiloa Slijepevia, direktora BEKA, dase poelo poroizvoditi po licenci L iKuper , dok je prologodinja akcijaBeko dinsa, bila demode. Ta konstacija

da ve godinama naa konfekcijaproizvodi jedno a iole obavetenijigraanin nosi ili bar eli da obue netodrugo. U vreme poratno na buvlju pijacuse odlazilo radi sasvim praktinih stvari i,eventualno, pokojeg sitnijeg luksuza (kolena za vodovodnu cev, gume za bicikl,ouvanji kanabe..)

Sa elegantnim ukavcima, imicipelama i privrednom reformom, poto ihje zaista vreme srozalo na puku starudiju,buvlja pijaca se rehabilituju kroz fazu

galopirajue italijanizacije. Ali sa javnescene oni se sele u kunu intimu.Gimnazije dobijaju svoje neumorneputnice na potezu Trstnae malo mesto.itave razrede i genercije one snabdevajufarmerkama italijanske i nemakeproizvodnje. ( Levis 501).Komisioni, testarinarnice, bar po robi kojom su se

punili postaju pretee butika. ...im jeotkriveno da se umesto visokog rabataprofesionalnim putnicima za Trst, vieisplati otii tamo lino, pa, moda , i putnetrokove pokrivaju nabavkom modnihhitova za blie dalje polupoznanike, izbuvlje recesije izlaz se nalazi ... Umestoskromnog: Mladi ste, nabacite farmerke,

lansiran je nov reklamni spot : Akohoete da budete privlani , mladi iuspeni , morate se moderno oblaiti.Dabome, naom inostranom robom.Milo Slijepevi misli da se , u stvari,najvee pouke mogu i treba da se izvukuiz ogromnog ilegalnog prometapomodnim krpicama. On procenjuje da jeprole godine samo u Trstu ostavljenooko 240 mil. dinara i da je u Jugoslavijiilegalno uvezeno vie od 600 hiljadafarmerki. Nekada znak nematine danasje stvar kulta. Potranja za tim robusnimpantalonama sredinom pedesetih godinapostaje euforina. Poeo je da ih nosinekadanji voza kamiona Elvis Prisli, to


29/46

TITOVA JUGOSLAVIJA

29

je bilo dovoljno da ga vojska oboava islepo sledi. Ali iz jednog oka , to sufarmerke bile s poetka, sazreo je ik iubrzo ih je prihvatio i det set drutvo (Frenk Sinatra)

Kada je svojevremeno sedamdesetihgodina J. B. T. predsednik SFRJ ,generalni sekretar SKJ i vrhovni

komandant JNA nekada dolazio u posetunekom gradu u unutranjosti odvijale su sespecijalne pripreme. Kako su se tada zvali: ''radni ljudi i graani sa acima-pionirima i omladincima'' organizovali su'' spontani '' doek '' najveem sinu narodai narodnosti''. Centralna manifestacija sahorom i pozdravnim govorom se

odravala na trgu ispred zgrade optine.Sem glancanja grada, ienja ulica isreivanjaparkova, bilo je onih, ozbiljnih' ' bezbedonosnih stvar i' ' .Naime, u cilju daposeta visokog gosta proe bez ikakvogincidenta sa ulice su sklanjani pojedincikoji su , praktino bili beskunici. Nisuimali svoj redovni posao to je u to vremebila prava retkost. Dakle, nisu bili podkontrolom svog predpostavljenog koji biga , ako je bilo potrebno, mogao prijaviti uKomitet , zbog '' odstupanja sa kursa.'' Bilisu na marginama ivota. U V. to je bioulini svira Jarcan koji je uz gitaru sa dveice, pevao, ''opasnu'' pesmu:'' Liba, liba,libalo/ nema ' leba nimalo''. Nosio je

somotski sako a pantalone su mu bileuvuene u arape. Drugi, koji je biokrupniji i nosio po dva sata na ruci ivojniki injel je bio Jordan Joca Vruina.

O njemu se prialo da je bio imuni gazdau nekom selu, dok jednog dana nije staviosvoju enu u bure i pustio ih nizbrdo. Zanjega je bilo karakteristino da je umlenom restoranu, koji su u socijalizmubili lepo organizovani, od vraenog kusurauzimao samo sitan metalni novac odcrvene novanice, koja je i tada imala

konja na sebi. Ostatak kusura koji je bio upapirnatom novcu, drug Joca Vruina nijeuzimao ve ga je ostavljao na pultu. Tosam gledao svojim oima. Ali nisammogao, kao osnovac da vidim strahtadanjih struktura vlasti od ta dva,praktino, krajnje bezazlena oveka, kojesu morali zatvarati. Jer ta bi se desilo da

je Jarcan maralu B. na uvce otpevao svojstih da nema ' leba. Najmanje to bi semoglo desiti bi bila smena direktorapekare, Jer nije dovoljno ispekao hleba.Potom bi se pitao ta radi taj centar zasocijalni rad i zavod za zapoljavanje.Proverili bi da li drug Jarcan imazdravstveno osiguranje, odnosnozdravstvenu knjiicu. Ako je ve ulinisvira , to nije dobi neku platu za to , toje sada normalno. ak ta vie nai ulinisvirai, u prestonici, dobijaju stipendije zakolovanje u inostranstvu. Napose sve bito stiglo do predsednika Optine, kaoglavnog i odgovornog za '' sluajJarcan''.Uz put moglo se desiti da je Jarcan imao


30/46

TITOVA JUGOSLAVIJA

30

zavren neki fakultet te da je kaoneposluni asistent otputen sa Fakulteta,kao uesnik studentskih pobuna. ta bi setada desilo, moemo samo zamisliti. Jer,

ruku na srce drug T. je terao decu da ue.Takoe moemo samo zamisliti ta bi sesve delilo da je drugu Jordanu Vruinidata prilika da se obrati Maralu. Mogueda je drug Vruina kao uspeni seoskigazda bio meta nekog ljubomornogpredsednika Zemljoradnike zadruge.Poto je imao lepu enu on mu se osvetio

tako to mu je postala ljubavnica. UJarosti i besu, moemo zamisliti kako Jocastavlja svoju lepu a nekada sirotu svojuenu u bure, da je makar na tajnain kazniza preljubu. Ono sa uzimanjem metalnognovca kao kusura moe se shvatiti da jebio klijent banke koja je bankrotirala,odnosno otila u steaj. Da je kojim

sluajem drug T. saznao da Joca Vruinane uzima papiranti novac u znak bojkota,prema banci kod koje mu je propala velikauteevina, sruio bi se itav tadanjimonetarni sistem. Da bi spreilinepotrebne ekscese i mogue posledicetadanji monici grada na reci K. su Jocu iJardana zatvarali dok se poseta ne okona.

SVIH 169 TITOVIH PUTOVANJA VAN

JUGOSLAVIJE OD 1945. DO 1979.

1945.: SSSR; 1946.: Poljska,

ehoslovaka, SSSR; 1947: Bugarska,Maarska, Rumunija;

1953.: Britanija.:1954: Turska, Gra;1955: Burma, Indija, Egipat,

Etiopija,1956: SSSR ( 2 puta) ,

Francuska, Rumunija, Grka; 1957:Rumunija; 1958: Egipat, Indonezija;

1959: Burma, Indija, ri lanka,Etiopija, Sudan, Egipat i Grka; 1960:

SAD ( sedite UN a ) 1961: Gana,Togo, Liberija, Gvineja, Mali, Maroko,

Tunis, Egipat ( dva puta ) , 1962:

Egipat, Sudan, Maarska, SSSR, 1963:Brazil, ile, Bolivija, Peru, Meksiko,SAD ( UN), 1964: Finska, SSSR,

Rumunija, ( 2 puta) , Maarska,Egipat, Kipar, 1965: Alir, Egipat,Norveka, ehoslovaka, DR Nemaka,SSSR, Bugarska, 1966: Rumunija ( 2

puta) , Egipat, Indija, 1967: Maarska(2 puta) , Austrija, SSSR, ( 2 puta) ,

Egipat, ( 2 puta ) , Sirija, Irak, 1968:

SSSR ( 2 puta) , Avganistan, Pakistan,

Kamboda, Indija, DNR Jemen, Egipat,Japan, Mongolija, Iran, ehoslovaka;1969; Rumunija ( 2 puta) , Austrija i

Alir; 1970: Tanzanija, Zambija ( 2puta ) , Etiopoja, Kenija, Uganda,

Sudan, Egipat, Libija, Belgija,Luksemburg, SR Nemaka, Holandija,Francuska; 1971; Egipat ( dva puta ) ,

Italija, Vatikan, Iran, Indija, SAD,

Kanada, Britanija, Rumunija; 1972:

SSSR, Poljska; 1973: Alir, SSSR;1974: Indija ( 2 puta) , SR Nemaka,DR Nemaka, Banglade, Nepal, Indija,Sirija, Maarska, Rumunija, Danska;


31/46

TITOVA JUGOSLAVIJA

31

1975. : Poljska, Helsinki ( KESS), 1976:

Meksiko, Panama, Venecuela, Portugal,

vedska, Grka, Turska, Berlin iKolombo. 1977.: Libija, SSSR, DNR

Koreja, Kina, Iran, Francuska,Portugal, Alir, Rumunija; 1978; SAD,Irska, Kanada, Velika Britanija; 1979:

Kuvajt, Irak, Sirija, Jordan, SSSR,

Alir, Libija, Malta, Havana,Rumunija.

HRONOLOGIJA NESVRSTANIH:

1956. Na Brionima sastanak

predsednika Jugoslavije, Egipta iIndije. Predsednika Tita i Nasera i

premijera Nehrua...1960. Na 15.

Zsedanju Generalne skuptine UN,petrica predsednika van blokova: Tito,

Nehru, Naser, Sukarno i Nkrumah,

pokreu inicijativu o zajednikommeunarodnom delovanju...1961. UBeogradu o1. Septembra otvorena i

odrana prva konferencija efova ilivlada nesvrstanih zamelja.. 1964. U

Kairu odrana druga konferenicijanesvrstanih na vrhu...1970. U Lusaki

odrana trea konferencija na vrhu.Njeno glavno politiko obeleje jeantikolonijalno. 1973. odrana etvrtakonferencija esvrstanih pod naslovom:

Bez ekonosmke nema ni politikeemancipacije; 1976; Peta konferencija

odran u Kolumbu, na kojoj je Titopokenuo pitanje razoruanja. 1979.:esti sastanak nesvrstanih,odran je uHavani i posveen drugu Titu.

U RATU: 10. Aprila 1941. Tito je u

Zagrebu odrao sednicu CK KPJ. Titosedite CK KPJ iz Zagreba premeta uBeograd, gde rukovodi sednicom od

juna 1941. On je imenovan za

komandanta Glavnog tabaNarodnooslobodilakih partizanskihodreda Jugoslavije, koji je formiran 27.

Juna 1941... Odluka o podizanjuustanka doneta je 4. Jula 1941 g. na

sednici Politbiroa CK KPJ u vili

Ribnikar na Dedinju... Sredinom

septembra 1941 . Tito je uz pratnju

Jae Rajtera iz Beograda preao izBeogradu na osloboenu teritoriju uokolinu Valjeva . U selo Robaje je

doao 18. Septembra... Ve 26.Septembra 1941 g. odrano je tzv.savetovanje u Stolicama kod Krupnja s

predstavnicima nacionalnih i

pokrajinskih tabova partizanskihodreda. Prva sobodna teritorija tzv.

Uika repubika, trajala je do 29.Novembra 1941. Pratizanske jedinice

prelaze u Bosnu, gde e ostati najvievremena do zavreka rata. Dvadesetprvog decembra 1941 u gradiu

Rudom, formirana je Prva proleterskabrigada u kojoju je stalo 1.199 boraca,

koja je dala 82 narodna heroja. 1942 . u

osloboenom Bihau odrano Prvozasedanje AVNOJ-a i Prvi kongres

USAOJ.a. Dvadeset devetog novembra

1943 g. u Jajcu je odrano drugozasedanje Antifaistikog veanarodnog osloboenja Jugoslaviije, gdesu praktino postavljeni temelji DrugojJugoslaviji. Oduzeti je pravo

izbeglikoj vladi da nas zatupa u svetu aTito je posto maral. Dugo godina posleII sv. Rata to je bio najznajnijidravni praznik- Dan republike. Uprolee 1944. Drvar je postaopartizanski centar, u kojem se naaoVrhovni tab NOV i J.B. Tito. Tito sesmestio u peini u Drvaru koju je


32/46

TITOVA JUGOSLAVIJA

32

obezbeivao Pratei bataljon. U seluipovljani se nalazila Oficirska kolaVrhovnog taba. Nemci su izabrali 25.Maj za napad i operaciju nazvali :

Konjiki skok, u kojem su uestvovalipadobranci. Usiljenim marom, trkom,u pomo Drvaru su prve stiglejedinice 3. Like brigade, to jepomoglo da Vrhovni tab i Tito napustepeinu. Tokom 1944. Sanajbliimsaradnicima: Edvard Kardeljom,

Ivanom Milutinoviem, VladimiromBakariem se nalazio na ostvu Visu. 20.Oktobra 1944 osloboen je Beograd, ukome se po prvi put zaigralo tzv.

Kozarako kolo. Otvorio se Sremskifront, u kojem je izginulo veliki broj

Srba, a ligor Jasenovac sve do maja

1945 g, nije osloboen. I u jednom i udrugom sluaj izginuo je veliki brojSrba.

KONFERENCIJA: Na Petoj

konferenciji KPJ odranoj 1952. NaDubravi, predesdnitvo su ninili:Djuro Pucar, Moa Pijade, Josip BrozTito, Cana Babovi i Edvard Kardelj. UPolitbiro CK KPJ izabrani su Josip

Broz Tito, kao generalni sekretar,

Edvard Kardelj, Aleksandar Rankovi,Ivan Milutinovi, Rade Konar, FrancLeskoek i Milovan Djilas. TAFETA:

Od osloboenja do 1956. Noena jetafeta za roendan drugu Titu. Od1956- 57. Dobija drugi naziv - tafetamladosti... Na X kongresu SKJ 1974 g.

pored Tita sa leve strane je stajao

Edvard Kardelj. DOKTOR VOJNIH

NAUKA: Osmog decembra 1976 g. u

Beogradu, u Centru visokih vojnih

kola , drug Tito je proglaen za prvog

doktora vojnih nauka... Na proslavi 35.

Godinjice Jugoslovenske ratnemornarice u Splitu, sveani stroj jeobiao u pratnji gerala armije Nikole

Ljubiia, saveznog sekretara zanarodnu odbranu.U ROBAJAMAPOSLE 37 GODINA: U dvanaest sati

aplauz i burni pozdrav- stigao je drug

Tito... Pioniri Mirjana Petrovi i SaaJoi, predali su mu cvee...Bili su tu iprvoborci ovog ( valjevskog kraja) :

Dragoljub Rade Petrovi, MilosavMilosavljevi, Mile Milatovi,Dobrivoje Bokovi, Ljubomir PetroviMingej, Radomir Vientijevi, PantaPanti ( Titov kurir ) , JaaRajter...Posle Robaja Tito je otiaopreko Kosjeria na Taru. Na Taru saTitom su stigli i drugovi: Petar

Stamboli, Dragoslav Markovi, NikolaLjubii, ( u hotelu Omorika jepriredio ruak u 13 h. ), Milo Mini,Dobrivoje Vidi, Tihomir Vlakali,

Veselin uranovi, Duan krebi a naulazu u odmaralite doekali su gagenerali: Stane Potoar, Dmil arac,Petar Graanin ( nasledio N. Ljubiia)i ika Stoji. PROGLAS- UMRO JEDRUG TITO: Dana 4. Maja 1980. U

15.05. asova u Ljubljani prestalo je dakuca veliko srce predsednika nae SFRJi predsednika Predesdnitva SFRJ,predsednika Saveza komunista

Jugoslavije, marala Jugoslavije ivrhovnog komandanta oruanih snagaSFRJ , Josipa Broza Tita. Teki bol iduboka tuga potresaju radniku klasu,narode i narodnosti nae zemlje, svakognaeg oveka, radnika, vojnika i ratnogdruga, seljaka, intelektualca, svakog

stvaraoca, pionira i omladinca, devojku

i maju. SAHRANA: Plavom vozom


33/46

TITOVA JUGOSLAVIJA

33

koveg sa drugom Titom je stigao uBeograd , gde je napre postavljen u

Narodnu Skuptinu. Na sahrani :sveane tribine na Dedinju bile su 8.

Maja stecite najveeg skupadravnika

Fudbaleri Hajduka reaguju na vest o smrti

Josipa Broza Tita, na utakmici sa C.

Zvezdom, odigrana na Poljudu u Splitu.

Statistika o sahrani

Josipa Broza Tita

Ustanoviti precizan broj delegacija ilanove delegacija na pogrebu JosipaBroza Tita 8.5.1980. godine se ispostavilokao krajnje teak zadatak. Relativnopouzdan magazin Time u svom lankuod 18.5.1980. navodi da je sahraniprisustvovalo slubenih 123 delegacijedrava od ega 4 kralja, 32 predsjednika idrugih elnika drava, 22 premijera te

preko 100 predstavnika komunistikih iliradnikih partija.

TANJUG, slubena jugoslavenskanovinska agencija, prema pisanju Timemagazina, sahranu je nazvala Samitovjeanstva aludirajuu da su pristigledelegacije gotovo svih drava svijeta.

En.wikipedija.org navodi 50 dravnihdelegacija sa imenima lanova delegacija.Engleska wikipedija kao izvore navodinekoliko knjiga poput Jasper Ridley,

Tito: A Biography s UDK brojem 0-09-475610-4 (Univerzalna DecimalnaKlasifikacija) to je relativno pouzdano.Pouzdanost podataka je jo vea jer sunavedena imena lanova delegacija, osimza delegaciju Arapske Lige.

Prema njihovim slubenim stranicama,Ujedinjeni Narodi su 8.5.1980. imali 148zemalja lanica. Zimbabve postaje 149.

lanica 25.8.1980. kao prva nova lanicanakon Titove sahrane, iako je poslaodelegaciju. Ako uzmemo u obzir da suneke drave poput Svetog Tome iPrincipesa, Sajela ili Svete Lucije postalilanovi UN-a tek krajem 70-ih, (SvetaLucija 18.9.1979.), vrlo nevjerojatnodjeluje podatak kako su dole 123delegacije drava. Krajnje je upitno jesuli drave poput Svete Lucije 8.5.1980, ni

godinu dana nakon primanja u UN, imaletakvu diplomatsku mreu da su poslaledelegacije. Podatak o 123 delegacijepostaje jo upitniji nakon to se primijetida se nigdje ne mogu pronai imenalanova delegacija ne tako sporednihpoput Australije ili Irske.

ak i Engleska wikipedija koja ne navodilanove svih delegacija donosi mapu na

kojoj je prikazano da delegacije nisuposlali samo Gvatemala, Honduras,Salvador, Haiti, Dominikanska Republika,Surinam, ad, Malavi, Saudijska Arabija,Butan, Papua Nova Gvineja, Juna Korejai Albanija. Ista mapa prikazana je u Kuicvijea.

Do broja od 123 delegacije se moedoi samo sporednim putem, ako u
http://prometej.ba/index.php/home-2/1130-statistika-o-sahrani-josipa-broza-titahttp://prometej.ba/index.php/home-2/1130-statistika-o-sahrani-josipa-broza-titahttp://prometej.ba/index.php/home-2/1130-statistika-o-sahrani-josipa-broza-titahttp://prometej.ba/index.php/home-2/1130-statistika-o-sahrani-josipa-broza-tita


34/46

TITOVA JUGOSLAVIJA

34

delegacije ubrojimo veleposlanike drava,a dolazak kolonijalnog gospodarapredstavimo kao dolazak delegacije tadaodnedavno samostalne drave. Naprimjer,

ako dolazak delegacije Velike Britanijesmatramo dolaskom i delegacije svihdominiona (Novi Zeland, Australija...).

Kao najverojatnije, ini se da je zaistadoao cijeli svijet, alicijeli vaan svijet, dokdelegacije manjih,diplomatski neaktivnihzemalja poput Svete

Lucije, nisuprisustvovale.

Zbog svega ovoga,brojod 123delegacije ostavlja sediskutabilnim dok sene istrae sve arhiveviih krugovajugoslavenske vlasti.Jedino na taj nain semoe doi dopreciznog broja i tosamo u sluaju da susve delegacije popisane, to moe bitisluaj, a i ne mora. Eventualno, videosnimke sprovoda bi nakon detaljnogizuavanja mogle otkriti neke delegacije.

Ipak, zadrimo se na sigurnombroju od 50 dravnih delegacija koje

navodi en.wikipedija.org. Prisustvovalo je25 predsjednika drava, 9 premijera, 5kraljeva, 4 princa, 3 ministra vanjskihposlova, 2 kancelara, 2 lana vlade Kube,1 predsjednik parlamenta, 1 ministarobrazovanja, 1 ministar financija, 1Generalni guverner (predstavnik Britanskekrune u Kanadi), 1 zamjenik premijera, 1Veliki vojvoda, Roberto Rodrigez Varela,

predstavnik Argentine bez nominalne

svitac tito gotovo

Documents