3Војни ветеран ДЕЦЕМБАР 2020.

Током минулих сто година готово да ни-је било догађаја који је толико обојиовреме као што је то случај са пандеми-

јом вируса корона. Крајем 2019. године тајоком невидљиви монструм загорчао је жи-вот грађанима Кине, да би се потом, каоураганом ношен, проширио на цели свет.И даље сеје смрт, претећи да заустави жи-вот. Та тамна пошаст ,,гута“ људе попутнемани са џиновским чељустима. О би-лансу црне статистике моћи ће да се гово-ри тек када се вирус буде зауздао. У овомчасу, фигуративно речено, светло на крајутунела је само једна тачкица која се повре-мено помаља, јер је често таласи вирусазаклањају.

Тешко је прогнозирати када ћемо се ра-тосиљати короне. Оптимистичке прогнозеуказују да бисмо отприлике крајем идућегодине могли да одахнемо, с тим што таболест неће бити сасвим искорењена. Усвему је најважнија имунизација станов-ништва. Неке развијене земље и тамошњистручњаци светског гласа покушали су да,без зауздавања заразе, утичу да се ста-новништво ,,излечи“ масовним разболева-њем, али им то није пошло за руком, јер јеексперимент у живо прогутао и сувише ве-лики број живота. Одустали су од веомаризичног наума, с тим што због изгубље-них живота нико није одговарао.

Да ли је то природа хтела или су, по тео-рији завере, моћници светске лаборатори-је фабриковали емисију смртоносног ви-руса, факат је да корона највише погађавремешне популације. Тек, људи трећегдоба на удару су жестоких таласа заразнеболести. Присетимо се случаја у Дому застаре у Нишу, где је у кратком времену уга-шено више од 50 живота бака и дека. Дасе то не би поновило, прва количина при-стиглих вакцина намењена је управо они-ма који су најосетљивији на вирус. Медијиданима указују да многи од људи који жи-вот проводе у домовима за старе, од мар-та нису пригрлили децу или унуке. Послемесец дана од вакцинације поново ће мо-ћи да помилују своје најближе.

Остаће забележено да је једна од првихособа вакцинисана против короне био пу-ковник у пензији. Пензионисане стареши-не, попут периода када су биле у служби,представљају напредни слој нашег дру-штва, онај део људи које карактерише те-мељно образовање, искуство и способ-ност да предвиђају. Стога је и разумљивошто већ три месеца воде упорну борбу савојним здравством да им обезбеди вакци-нацију против грипа. Уз све заслуге на пре-узимању бремена лечења болести које ни-су везане за вирус из цивилног здравства,током пандемије која траје више од десетмесеци, по свему судећи војно здравствоније испунило свој основни задатак, то јествакцинацију против грипа генерација из-над 65 година. Та чињеница ће остати за-писана у историји војног здравства и бићечињеница за легитимисање садашњихчелника санитетског подсистема одбране.

`Очекује се да у наредних неколико ме-сеци буде обезбеђена вакцина за све гра-ђане Србије против опаког вируса. Првеколичине (близу 5.000 доза) вакцине сти-гле су из западних земаља. Током јануаравероватно ће доспети и вакцине из Русијеи Кине. У тим државама обављена су оп-сежна темеља истраживања цепива. Са-мо у Русији потпис да је вакцина ваљанапотписало је више од 1.000 академика и

доктора науке. Нашој земљи се нуди и даорганизује сопствену производњу тих вак-цина.

У јавности постоје поделе ко ће од поје-динаца да прихвати коју вакцину. Уз поре-кло се иде толико далеко да појединци ве-штачки уцртавају и идеолошки предзнак,што је одиста претерана работа. Иза сва-ке од вакцина стоје тимови истраживача,стручњака и научника са атрибутима ви-русолога, епидемиолога, биолога и специ-јалиста из других области науке.

Ситуација ће свакако постати јасна ка-да се буду огласили наши стручњаци. На-име, било би добро када би се у јавностизнели основни подаци о свакој вакцини,уз потребу да се упоредном анализом до-

чара моћ сваке од њих и да се обелоданикоје су мане сваке појединачно.

Статистика је неумољива. У САД је 80одсто оних који су изгубили живот у борбиса ковидом управо из генерација старијиход 65 година. У Европи и Аустралији, пре-ма подацима које је у есеју,,СоцијалнаЕвропа“ изнела директорка социјалне за-штите у Међународној организацији радаИзабел Ортиа, ти проценти су још већи –94 и 95 одсто.

Још једна ствар, у светским оквирима,забрињава, а реч је о дискриминацији ста-ријих у поступцима медицинског третманаболести пред којом су људи беспомоћни.

Ових дана у жижи планетарне јавностије нови сој вируса који се појавио у Вели-кој Британији и Јужној Африци. Заправо,реч је о мутантима истог вируса који се же-шће шири од његових претходних издања,а значајно је и смртоноснији. Резултат јепаника и хистерија који се шире Европом.Наиме, многе земље су из страха од неви-дљиве немани обуставиле ваздушни сао-браћај са Великом Британијом. Чак је јед-но време био затворен и подморски тунелизмеђу Француске и Велике Британије.

И поред много чега познатог о вирусу ко-рона, иако се у међувремену истражива-њима дошло до великог броја чињеница,стручњаци најчешће помињу да је јошмного непознаница о ковиду 19. Као да јенаука остала немоћна пред невидљивимдивом. Стога и расте потреба за обједиња-вање релевантних научника и истражи-вачких капацитета како би се сузбила опа-сност.

Генерални секретар УН Антонио Гуте-рес навео је податак да је смртност од ко-вида 19 међу људима који су старији од 80година пет пута већа од светског просека,покренувши нову иницијативу за суочава-ње са узроцима и последицама ,,највећездравствене кризе у последњих сто годи-на“.

Било како било, суочавање са корономје нешто што смо дебело осетили. У Срби-ји близу један одсто заражених корономизгуби битку са вирусом. Та пошаст у мно-го чему је људима изменила свакодневи-цу. Многи раде ,,на даљину“, део људи јеостао без посла, а особе старије од 65 го-дина живе у страху да их не закачи та опа-сност. Предстојећа вакцинација смањићеопасност, али треба бити свестан да ће це-пиво штитити од заражавања укупно двегодине. Шта после? Одговор треба да дајунаучници проналаском вакцине која ће ва-жити за цео живот.

Пре отприлике три деценије једанАустралијанац је лансирао планетарну ак-цију ,,Очистимо свет“. У Србији су се тименеколико година кампањски бавили самоизвиђачи. Чак је једног од тих лета промо-тер акције био прослављени редитељЕмир Кустурица. Али ништа није вредело:наши грађани су остали неми и успавани.Можда је сада наступио час да се разно-врсним мерама, пре свега смањивањемконтаката до истребљења вируса, позаба-вимо оним што нам стално прети смрћу.Императив је очистити Србију од короне.Свесни да је то веома тежак задатак, на-водимо да је и корона питање слободе.Прошлост нам је препознатљива по побе-дама над далеко моћнијим непријатељи-ма јер нам је слобода најпотребнија.

Будимо оптимисти: живот ће надјачатипандемију! Звонимир ПЕШИЋ

У ЖИЖИ

На размеђидве године

ОЧИСТИМОСРБИЈУУ ноћи, на споју два

дванаестомесечна периода,када будемо једни другима

пожелели визију изнајлепших снова, сетимо се,

по ко зна који пут, да јездравље, ипак, најпрече.Изборићемо се и са овом

планетарном опасношћу, каошто смо то чинили током

дуге историје уасиметричним ратовима, то

јест у ситуацијама када јеоднос снага био неупоредив

у корист непријатеља.

Дизајн: Милен Чуљић

4Војни ветеран ДЕЦЕМБАР 2020.

ДОГАЂАЈИ

Честитка председникаРепублике поводом Дана

војних ветерана

ПОНОСНИ НА ПРЕТКЕ

Председник Републике Србије и врхов-ни командант Војске Србије Алексан-дар Вучић упутио је честитку поводом

4. децембра - Дана војних ветерана, у ко-јој се каже:

„Свим војним ветеранима честитам 4.децембар - Дан војних ветерана. На дана-шњи дан, негујући традиције дуже од јед-ног века, присећамо се значајног догађаја,својеврсне прекретнице за историју нашеземље и војске - потписивања примирја уПрвом балканском рату. Тада је бригу оветеранима и задовољењу њихових по-треба преузело Министарство војно, уоквиру Владе Краљевине Србије, за којусу били од животног значаја као борци уратовима који су уследили и у којима суучествовали.

Ви, војни ветерани негујући традицијестарих ратника Војске Краљевине Србије,дугу више од једног века, на најбољи на-чин показујете да су успоменa на претке иисторија коју имамо наш понос, јер ми смоданас овде где јесмо, поред осталог за-хваљујући управо њима. Њихова храбрости упорност су нам најбољи докази да је уживоту све могуће.

На данашњи дан, уверен да нећемо мо-рати више ратом и оружаним сукобима дабранимо нашу отаџбину од непријатеља,захваљујемо им се на жртвама које су под-нели уз обећање да она није била узалуд-на и да, иако их више нема, њихов дух на-ставља да живи вечно.

У нади да ћемо као и до сада бити је-динствени у намери да градимо стабилнубудућност кроз обезбеђење економскогнапретка, очување интегритета Србије иидентитета Војске Србије, честитам вампразник”.

Председник Вучић одаопошту погинулим

браниоцима

СРБИЈА ПАМТИ

Пре отварања ковид болнице у кругу ка-сарне ,,Расина“ у Крушевцу, председ-ник Србије Александар Вучић је 20. де-

цембра положио венац на Споменик бра-ниоцима отаџбине 1998-1999. године.

Споменик је подигнут у знак сећања напогинуле борце херојске 125. моторизова-не бригаде, 7. пешадијске бригаде, 53. гра-ничног батаљона и 58. лаке пешадијскебригаде.

Председник је рекао да му је била част

што је могао да положи венац 125. мотори-зованој бригади војске, која је имала 98 по-гинулих, од којих је 38 погинуло у Бици наКошарама „Србија памти“.

Подсетио је да је у кругу болнице поса-ђено 98 јабланова у знак сећања на поги-нуле хероје.

„Сваки јаблан носи име једног од погину-лих бораца. То је једно дивно сећање, а на-ма култура сећања одувек недостаје“, при-метио је Вучић.

На некадашњем простору касарне „Раси-на”, на површини од 12.500 м2 изграђена јеболница за само четири месеца. Има 150кревета за пацијенте на интензивној нези и350 на полуинтензивној. Запослење је до-било око 600 лекара, сестара и другог ме-динског и техничког особља, а радиће уоквиру Клиничког центра Ниш.

А. Симоновски

Потпредседник Владе и министар од-бране др Небојша Стефановић поло-жио је 4. децембра венац на Споменик

Незнаном јунаку на Авали, поводом Данавојних ветерана. Уз највише војне почасти,химну Републике Србије и свечани стројГарде, министар Стефановић положио јевенац у пратњи начелника ГенералштабаВојске Србије генерала Милана Мојсилови-ћа и заменика команданта Ратног ваздухо-

пловства и ПВО бригадног генерала Жељ-ка Билића.

После полагања венца, министар одбра-не уписао је у спомен-књигу: „Снажно ује-дињени и вођени вером у отаџбину извоје-вали сте победу и одбранили право на сло-бодан живот грађана у нашој земљи. За-штитили сте своју земљу и одбранили ње-ну част, не питајући за цену.

Почивајте у миру знајући да сте исписа-ли историју побед-ника и да потомциникада неће дозво-лити да сећање наваше подвиге избле-ди. Нека вам је веч-на слава и хвала!”

Овај празник обе-лежен је у свим ко-мандама, јединица-ма и установама Ми-нистарства одбранеи Војске Србије узнак поштовања исећања на борце па-ле за слободу отаџ-бине.

Из УВПС Црне Горе

ОДАТА ПОШТАОСЛОБОДИОЦИМА

Поводом 19. децембра , Дана ослобо-ђења Подгорице , делегација Удруже-ња војних пензионера Црне Горе у са-

ставу Радош Жугић, Милица Нововић иДраган Ковачевић положила је вијенац наСпоменик партизану борцу на Горици.

Овим чином одали су почаст свим бор-цима Народноослободилачког рата који судали своје животе, бранећи домовину,слободу и људску част. Р. Здравковић

Радно време Фонда за СОВО

НА УСЛУЗИ СВАКОГАДАНА

Због предузимања превентивних мерау циљу спречавања ширења корона-вируса (COVID-19) рад се странкама

у просторијама Фонда за СОВО (Крунска13) је од 08.00 до 14.00 часова, сваког рад-ног дана (осим суботе, недеље и у данепразника).

Министар Стефановић положио венац на Споменик Незнаном јунаку

ИСПИСАЛИ ИСТОРИЈУ ВЕТЕРАНА

Одавање поштеНезнаном јунакуна Авали

5Војни ветеран ДЕЦЕМБАР 2020.

ДОГАЂАЈИ

Обраћање Управи за војноздравство МО

РЕФУНДАЦИЈАТРОШКОВА

ВАКЦИНИСАЊА

Председник УВПС Љубомир Драгањацупутио је Управи за војно здравствоМинистарства одбране акт следеће са-

држине:,,Више корисника здравствених услуга

обратило нам се молбом да им се рефун-дирају трошкови за набављену вакцину.Наиме, у очекивању да војне здравственеустанове буду снабдевене вакцинама про-тив грипа за особе старије од 65 година, ви-ше војних пензионера, да би предупредилиобјективну опасност, купили су у апотецинемачку тровалентну вакцину, која је не-давно доспела на наше тржиште и на тајначин се заштитили. То је веома важно уситуацији када вреба и вирус корона.

Цена вакцине против грипа премашилаје износ од 1.000 динара. У ситуацији кадаје у једној породици двоје војних осигура-ника, тај трошак представља значајан те-рет. С обзиром на чињеницу да је у примар-ној здравственој заштити вакцинација нај-важнија и да је бесплатна, молимо вас даразмотрите и одобрите рефундацију потро-шених средстава на име вакцинације.

Обележен Дан војнихветерана

ОДАТА ПОШТАБЕСМРТНИМА

Иове године, придржавајући се прописанихмера у пандемији вируса корона, Мини-старство одбране и Војска Србије органи-

зовали су обележавање Дана војних ветерана -4. децембра, у знак сећања на 1912. годину ипотписивање примирја у Првом балканском ра-ту.

На Споменик ,,Вечна ватра“, подигнутом наНовом Београду као сећање на погинуле бра-ниоце земље у агресији НАТО-а и цивилне жр-тве тог рата, венце су положили делегација Ми-нистарства одбране, Удружења породица палихбораца у ратовима од 1990. до 1999. године,Клуба генерала и адмирала Србије и Савеза ре-зервних војних старешина Србије.

Више удружења грађана која негују традици-је ослободилачких ратова Србије положило јевенце на Спомен-костурницу бранилаца Бео-града у Првом светском рату и Споменикомослободиоцима Београда у Другом светском ра-ту. З. П.

Из УВП Шабац

ЈАЧИ ОД КОРОНЕ

Попут осталих крајева у Србији и Шабацима проблеме везане за заражавање ко-роном. Та болест не бира личност, време

и место где ће се појавити и букнути из све сна-ге. Тешко се од те болести сакрити, а још тежесачувати здравље пред најездом вируса. Какосе показало, једини начин одбране од ковида19 јесте поштовање свих противепидемијскихмера.

Ево и једног афирмативног податка: ни једанчлан Удружења војних пензионера у Шапцу досада није заражен короном. О томе у Општин-ској организацији УВП кажу: ,,Ми стојимо по-стојано“.

Ето правог примера за друге средине.С. С.

Обезбеђење услова за рад

САБИРАЛИШТЕ УКАСАРНИ

УКоманди за развој Банатске бригадеу Зрењанину, након добијене сагла-сности од претпостављене команде и

донете одлуке командантаГарнизона, уз коришћење свихепидемиолошких мера зашти-те од коронавируса, послед-њег дана новембра, потписанје уговор о коришћењу просто-рије (канцеларије) Општинскогодбора УВПС Зрењанин у ка-сарни „НХ Светозар Тоза Мар-ковић’’ у Зрењанину, по по-вољним условима.

Уговором су прецизираниуслови и време коришћењапросторије (уторком и четврт-ком од 11,00 до 13,00), као имере безбедности и све другепри боравку чланова удруже-ња у војном објекту.

Делегацију Удружења коју

је предводио потпредседник Драган Пу-зовић (потписник уговора у име удруже-ња) примио је командант Команде заразвој Банатске бригаде, уједно и коман-дант гарнизона Зрењанин, пуковникАлександар Дедић, потписник уговора уиме Команде гарнизона, који је том при-ликом истакао значај сарадње Војске Ср-бије и Удружења војних пензионера, каои потребу да се уговором регулишу међу-собни односи.

Л. Д

Из Фонда за СОВО

ЗАШТИТА ПРАВА

Уколико сте незадовољни пруженом здрав-ственом услугом или сматрате да су вамправа на здравствену заштиту угрожена на

располагању су вам контакти заштитника пра-ва војних осигураника Фонда за социјално оси-гурање војних осигураника.

Примедбе можете саопштити писаним обра-ћањем или путем телефона војном службени-ку Гордани Јокић, тел: 011 3203-548, односноФонд за СОВО, ул. Крунска 13, 11.000, Бео-град.

На располагању корисницима здравственихуслуга је и е- mail: fondsovo@mod.gov.rs ; zdrav-stvo.fsovo@mod.gov.rs.

Уговором је све регулисано (снимио С. Шабановић)

Делегација Удружења породицапалих бораца у ратовима од1990. до 1999. године

Заједнички снимак за успомену

6Војни ветеран ДЕЦЕМБАР 2020.

ДОГАЂАЈИ

Додела социјалне ихуманитарне помоћи уновембру 2020. године

ДА ОЛАКША ЖИВОТ

На основу Правилника о социјалној ихуманитарној помоћи Удружења вој-них пензионера Србије, Изврши од-

бор је на седници одржаној 7. децембра2020. године, размотрио захтеве доста-вљене у новембру 2020. године, и наоснову прописаних критеријума и испуње-них услова, донео је одлуке о додели јед-нократне социјалне и хуманитарне помо-ћи:

А) Материјално стањеНа основу члана 5. а у вези са чланом

4. став 1. тачка 1. ПравилникаОпОр Звездара УМ: 28.000,00 – по чла-

ну 9.930,50 динара;ОпОр Ниш ДЗ: 36.000,00 – по члану

11.172,93 динара;ОпОр Нови Београд ПМ: 32.000,00 – по

члану 15.809,33 динара;ОпОр Чукарица ДН: 36.000,00 – по чла-

ну 13.452,81 динара;ОпОр Пирот НБ: 28.000,00 – по члану

14.586,92 динара;ОпОр Ниш ЈЗ: 36.000,00 – по члану

6.177,63 динара;ОпОр Земун ТМ: 36.000,00 – по члану

11.509,44 динара;ОпОр Сурдулица РЖ: 32.000,00 – по

члану 15.339,00 динара;ОпОр Краљево ГС: 36.000,00 – по чла-

ну 11.725,29 динара;ОпОр Чукарица СВ: 32.000,00 – по чла-

ну 15.593,66 динара;ОпОр Ниш СВ: 32.000,00 – по члану

13.968,84 динара;

Б) Здравствено збрињавањеНа основу члана 5.а у вези са чланом 4.

став 1. тачка 2. Правилника, без ограни-чења по издржаваном члану:

ОпОр Шабац ММ: 20.000,00 –ОпОр Краљево МП: 20.000,00 –ОпОр Пирот ИД: 15.000,00 –ОпОр Вршац ПМ: 25.000,00 –ОпОр Суботица ДБ: 25.000,00 –ОпОр Ниш АН: 20.000,00 –ОпОр Обреновац ГС: 20.000,00 –ОпОр Нови Београд П.Љ. : 25.000,00 –ОпОр Вождовац ДЗ: 25.000,00 –Ц) На основу члана 4. став 2. Правил-

ника и Одлуке председника УВПСОпОр Лесковац СР: 35.000,00 –ОпОр Лесковац АВ: 35.000,00 –ОпОр Ваљево АН: 35.000,00 –ОпОр Панчево ЗМ: 35.000,00 –ОпОр Панчево КН: 35.000,00 –ОпОр Панчево ПЗ: 35.000,00 –ОпОр Ваљево ЛД: 35.000,00 –ОпОр Пирот КС: 35.000,00 –ОпОр Ужице ШМ: 35.000,00 –ОпОр Ниш КД: 35.000,00 –Новчана средства су уплаћена на теку-

ће рачуне 10. децембра 2020. године.Захтеви који буду достављени од 1. до

31. децембра 2020. године биће решава-ни почетком јануара 2021. године.

Извршни одбор

Обележена 27-годишњицаУВП Црне Горе

ЗНАЧАЈАН ТРАГ У ВРЕМЕНУ

УПодгорици је обиљежена 27–годи-шњица Удружења војних пензионераЦрне Горе. Поводом тог значајног да-

тума одржана је свечана сједница Управ-ног одбора и додјела годишњих призна-ња.

Свечана сједница је отпочела позивомпредсједника Удружења Жељка Вукићада се минутом ћутања ода почаст преми-нулим војним пензионерима а затим је по-здравио званице и чланове Управног од-бора.

Предсједник је у говору истакао да јеУдружење за 27 година својим радомоправдало постојање и ријешило бројнапитања за војне пензионере: стамбену си-туацију, неисплаћену разлику пензија, азначајну бригу посветило је војним вете-ранима који су преживјели ратне трауме.

‒Ова година није нам била наклоњена.Епидемија је учинила своје и ометала уреализацији Програма рада за ову годи-ну, па смо радили у отежаним условима.Највећи неријешени проблем је стамбенапроблематика. Разговарали смо у Мини-старству одбране како би пронашли рје-шење да збринемо 250 војних пензионе-ра без стана. Сада је при завршетку једна

стамбена зграда у Даниловграду од 68стамбених јединица и дио станова требада припадне и војним пензионерима. На-говјештена је градња стамбених зграда уНикшићу, Пљевљима и Подгорици и оче-кујемо да бар дио пензионера добије дугочекани стан. Све то иде споро, године сегомилају, па многи неће дочекати, већ ћебити испраћени на починак из туђег дома,рекао је Вукић

За исплату заостале разлике пензијапостигнут је извјестан помак. Отпочело јесуђење по поднијетим тужбама. У Бера-нама, у првом степену, написана су пози-тивна рјешења. Неколико пензионера једобило новац по донијетим рјешењима,али је неко наредио и све је враћено напоновни поступак. Ових дана отпочеле сурасправе у Никшићу и Бару, очекују се по-зитивна рјешења. Војни пензионери ни-шта не траже више већ да им се исплатедуговања, сходно Закону.

У даљем излагању Вукић је истакао до-бру сарадњу са органима и институција-ма Црне Горе. Остварена је добра сарад-

ња са Фондом ПИО, Савезом удружењапензионера Црне Горе и Савезом борацаНОР-а.

Посебно је значајна сарадња са Мини-старством одбране и Генералштабом Вој-ске Црне Горе. Одржано је више састана-ка ради разговора за рјешавање стамбе-ног питања војних пензионера, захтјева зановчану помоћ угрожених пензионера.Ове године су учествовали на конкурсуМО „Упознај Војску Црне Горе“.

Министарство одбране први пут је занеке стручне задате ангажовало војнепензионере. Три врсна стручњака, арти-љерца, урадила су студију, са свим про-рачунима, за полигон Војске Црне Горе напланини Сињајевини.

Међународна сарадња је на завидномнивоу. Од 2013. године Удружење је чланмеђународне асоцијације Војни пензионе-ри у служби мира - ИЦО. Учествовало јена конференцијама у Београду, Астани,Паризу, Братислави и прошле године уСофији и дало допринос тим активности-ма.

Мајстори фотографије учествују у так-мичењу војних ветерана ИЦО . На такми-чењу постижу изванредне резултате, уви-јек међу првима. Пуковник у пензији Бајо-вић Добрислав трћи пут узастопно освајапрво мјесто.

Удружење значајну пажњу поклања ње-говању традиције Војске, а кроз обиљежа-вање значајних датума из историје ЦрнеГоре и антифашистичке борбе делегацијаполаже вијенац на споменику Партизануборцу на Горици.

Пензионери судобро информиса-ни о раду Удруже-ња. Прво путемобиласка и личнихконтаката и њихо-вим доласком у оп-штинске одборе.Није изостало ниинформисање уштампаним гласи-лима: ,,Војни вете-ран“, ,,Гласник пен-зионера ЦГ“, ,,Пен-зионер Беране“,,,Дан“, ,,Вијести“,,,Побједа“. У тимгласилима се обја-

ви у просјеку 70 чланака годишње.И поред отежаних околности због епи-

демије учињене су бројне посјете и оби-ласци болеснима и старима, а некима јеуручена и једнократна новчана помоћ.

Спортско-рекреативна активност је збогепидемије заустављена. У овој годиниСРД ,,Војни ветерани“ наступило је на так-мичењу Савеза ветерана Црне Горе. ,,Вој-ни ветерани“ су осветлали образ и освоји-ли прво мјесто и пехар, 27. по реду одоснивања 2010. године. Ове године ,,Вој-ни ветерани“ обиљежиће 10 година успје-шно наступа на такмичењу Савеза вете-рана Црне Горе.

Свечаност је настављена подјелом при-знања: повеље су добили, др Милија Рат-ковићи из Херцег Новог, Зољ Халил изТивта, Рајко Тијанић из Бара, ДробњакНебојша из Никшића , Марко Раичевић изБерана. Повељама се окитили и Подгори-чани, Жељко Вукић, Милица Нововић иВукашин Радуловић.

Радивоје Здравковић

Једна од популарнијих институција уПожаревцу јесте Градска организацијаУдружење војних пензионера Србије.

Грађани трећег доба радо долазе на цело-вечерња дружења која организују војнипензионери, а излети којима се походезнаменити културно-историјски спомени-ци и лепоте Србије и Републике Српске супостали веома популарни.

Градска организација УВПС Пожаревацделује на територији општине Пожаревац.Велико Градиште и Петровац на Млави иобједињава рад чланова УВПС са местомпребивалишта у те три општине. Удруже-ње броји око 320 агилних чланова. У Ве-ликом Градишту живи 28, а у општини Пе-тровац на Млави 30 чланова УВПС.

‒Наша организација од првих дана би-ла је отворена за војне пензионере и гра-ђане града Пожаревца. Држимо се прин-ципа да поштујемо и уважавамо свакогграђанина који поштује и уважава нашеудружење и нас. Успели смо да стекнемоповерење и војних пензионера и грађана,тако да смо придобили велики број поча-сних чланова и симпатизера, за дружењаи друге врсте активности. Успоставилисмо веома добру сарадњу са локалном са-моуправом и сродним удружењима Пожа-ревца. Почасни чланови су допринели ве-ћој афирмацији удружења, пружајући по-моћ и кроз донације. Све што смо радилипривукло је пажњу локалних и других ме-дија, тако да су наше активности одјекну-ле у јавности, каже магистар ДрагутинСтрахинић, председник Градског одбора(ГрО) УВПС у Пожаревцу и наставља:

Тимским радом до осведочених успехаСви чланови ГрО су били укључени у раз-

гранате активности, чиме су допринелиафирмацији удружења и пружили помоћчлановима којима је била неопходна. Наосновама тимског рада можемо и у наред-ном периоду очекивати позитивне резулта-те. Успоставили смо успешну сарадњу саградским властима и удружењима Пожа-ревца. Последњих година веома добро са-рађујемо и са братским организацијамаУВПС Чачак и Краљево. Посебна прича суактивности које смо организовали са војнимпензионерима из Бања Луке. Добили смозначајну новчану помоћ у виду донације,што је значајније побољшало услове рада.Све то допринело је масовном учлањењувојних пензионера у удружење.

У протеклом периоду пружили смо по-моћ војним пензионерима у остваривањуинтереса. пре свега у поступку за наплатузакинутог дела пензије. Многи су оствари-ли право на социјалну и хуманитарну по-моћ, што представља изузетно племенитуактивност нашег удружења. Били смо за-

једно на бранику отаџбине, а сада једнидруге помажемо да пребродимо економ-ске недаће, наглашава Страхињић.

Удружење у Пожаревцу функционишетако што најпре редовно одржава седницена којима се израђују годишњи, месечни,понекад и седмични планови и програмирада. Свако из тог тима, када се посматрањихов рад са стране, ради као члан сло-жне породице, уз узајамно уважавање ипоштовање.

Потпредседник ГрО је Алекса Момиро-ски, секретар ‒ Драган Цекић, благајник ‒Милорад Ивановић, а чланови МомчилоТуба, Мирко Релић, Снежана Ристић, Ви-кица Митић и Боривоје Јанковић (МО Ве-лико Градиште). Надзорни одбор сачиња-вају Миомир Илић, председник и ТомиславСремчев и Мате Абрамовић, као чланови.

Ако би се у неколико речи свела актив-ност пожаревачких војних пензионера, тоби била констатација да је руководство де-журна смена која испуњава реалне жељесвојих колега. Заправо они помажу други-ма у администрирању са државним орга-нима, то јест у остваривању појединихправа, дају корисне савете, преносе одре-ђена искуства и организују оно што је љу-дима потребно као хлеб, то јест образов-не, културно-забавне и спортске активно-сти. Свему треба придружити и излете ко-ји су или једнодневни или вишедневни.

По мери војних пензионераУ протекле две-три године организова-

но је више заједничких путовања са пен-зионерима Чачка, Врњачке Бање и БањаЛуке. То је врста опуштања која је потреб-

на свакоме када дође у одређене године,после силних деценија захтевне службе, укојој је страдало здравље. Реч је о релак-сацији и рекреацији, зачињеним новим са-знањима о појединим крајевима наше зе-мље, посебно природним лепотама, који-ма обилује Србија. То ,,покрива“ и пољерада војнопензионерског удружења у ко-јем свако проналази себе и схвата сушти-ну дружења.

‒У протеклом периоду организовалисмо излете – дружења више од педесетпута. Обишли смо Србију и РепубликуСрпску. Организовали смо дружења са ор-ганизацијама удружења војних пензионе-ра из Бања Луке, Новог Сада, Чачка и Кра-љева. Са Бањалучанима смо шест путаимали сусрет, са Новим Садом, Чачком иКраљевом по два пута. То је било вели-чанствено, братски и за памћење. И данассе препричава викенд који смо провели саБањалучанима у Врњачкој Бањи, а и путо-вање Ђердапском клисуром. У неколиконаврата организовали смо трибине у везиса здрављем, на специфичан начин смообележавали агресију НАТО-а на нашу зе-мљу, то јест афирмисали смо начине од-бране наших снага одбране од далеконадмоћнијег непријатеља и како је станов-ништво пружало отпор.

Мало је организација која су, попут на-ше организације, приредили за своје чла-нове летовање на црногорском и грчкомприморју. Два пута месечно, пре него штонас је напала корона, организовали смозабавно-музичка дружења, истиче Стра-хињић.

Примерна сарадња са гарнизономСнага организације се може наслутити

и по томе што је Градска организација УВППожаревца за своје чланове и грађанеприредила концерт Уметничког ансамблаМинистарства одбране ,,Станислав Би-нички“.

Градски одбор се може похвалити и чи-њеницом да је организовао актив жена, ко-ји се највише ангажује у пружању помоћиприликом организовања културно-забав-них и оних активности које имају рекреа-тивни карактер.

Посебно поглавље на који су поноснивојни пензионери Пожаревца јесте сарад-ња са гарнизоном Војске Србије у том гра-ду. Међусобно се позивају на одређенесвечаности, а повремено се организују изаједничке активности. Активни официрии подофицири одазивају се на трибине ко-је организује удружење. Многе бивше ста-решине осећају носталгију у односу на по-сао који су некада обављали. Испуњаваих задовољством када могу на млађе дапренесу богата искуства стечена током го-

7Војни ветеран ДЕЦЕМБАР 2020.

ЉУДИ И ДОГАЂАЈИ

Градска организација УВПС Пожаревац

ЖАРИШТЕ ДРУШТВЕНОГ ЖИВОТААко би се извела детаљна и свестрана нализа рада удружења војних

пензионера у граду под Чачалицом, дошло би се до закључка да је он веомаплодоносан, али би се утврдило и да је то заслуга малог и одабраном тима са

Драгутином Страхињићем на челу.

Мотор у раду удружења: Драгутин Страхињић

дина проведених у трупи на одговорнимзадацима обучавања за одбрану земљемладих људи.

На нивоу ГрО формирана је екипа којатоком године одлази у посете болесним ивремешним војним пензионерима. То сечини и по неколико пута за дванаест месе-ци. Прилика је то да се болесни или оне-моћали обавесте о томе шта се догађа уобласти статусног положаја, како теку про-цеси враћања урушених права и да им од-говоре на постављена питања. Преносеим и информације о активностима удруже-ња, а често је то прилика за евоцирањеуспомена из ранијих периода. Најважнијеје да се колеге осећају да нису усамљенеили запостављене. Није било препреке никада је у дом за старе у Младеновцу биосмештен Миле Стошић. Колеге су га посе-тиле више пута.

Када је једном војном пензионеру пожар

захватио део стана, колеге су му помогле,тако да је тај веома важан животни про-блем превазиђен.

У време ванредног стања, проглашеногзбог епидемије вируса корона, градска ор-ганизација је тешко болесним и војнимпензионерима који имају више од 65 годи-на живота, пружала помоћ у доношењу ле-кова и других неопходних средстава. То-ком тог периода појачана је ионако добрасарадња са гарнизонском амбулантом, ка-ко се то каже у свакодневном жаргону.

Уторком и четвртом организовано јецентрализовано прикупљање путних на-лога војних осигураника који током месе-ца одлазе на лечење у Војномедицинскуакадемију.

Да војни пензионери не спадају у кате-горију ,,отписаних“ грађана показали су иприликом учешћа у спортским активности-ма града. Екипе војних пензионера билесу веома запажене на такмичењима. Пла-сирали су се у сам врх спортских дисци-плина. Освајали су прва места на нивоуБраничевског округа, између осталог за-вредили су три пехара и више десетиназахвалница.

Новац није проблемОрганизације војних пензионера широм

Србије најчешће се спотичу о недостатакновчаних средстава за реализовање ак-тивности. Пожаревачко удружење се раз-ликује од других средина, јер увек обезбе-ди потребна средства за нормално одви-јање активности. Редовно учествује наконкурсима града за пројектно финанси-рање активности. Кажу да се само требадобро потрудити, а онда није проблемобезбедити новац. Није лако осмислитидобар програм који ће бити финансиран избуџета града. У досадашњим конкурсимапредност је стављен на обезбеђењу фи-нансијских средстава за куповину технич-ких и потрошних средстава. Канцеларијаудружења тако је опремљена свим неоп-ходним техничким средствима.

Раме уз раме са конкурсима су и дона-ције. Треба знати на која врата може да сезакуца за помоћ, али то подразумева да сепретходно успоставе такви односи који ћерезултирати неком од донација. Ево и кон-кретног податка: у последњих неколико го-дина војним пензионерима Пожаревца до-

8Војни ветеран ДЕЦЕМБАР 2020.

ЉУДИ И ДОГАЂАЈИ

Посета једном од болесних војних пензионера

Украс у виду значајних признања

Плес привлачи војне пензионере

Састанак актива жена

дељено је донација у износу од 600.000динара.

Свака донација живот значи. Примераради споменућемо да је почасна чланицаМила Благојевић поклонила удружењу са-времен лап-топ.

О подмлађивању чланова води се ду-

жна пажња. Тако је у протеклом периоду

примљено 20 нових чланова, махом су-

пруга преминулих војних пензионера. По-

себну улогу у развоју организације у Пожа-

ревцу имају почасни чла-нови.

‒С обзиром на то дасмо у протеклом периодубили отворени према гра-ђанима, примљено је око70 почасних чланова.Њихов допринос у афир-мацији удружења је не-мерљив. Између осталогучествују у свим активно-стима културно-забавногсадржаја. Најмлађи поча-сни члан је ученица ме-дицинске школе, песни-киња Драгана Ж. Нико-лић, наглашава Страхи-њић.

На крају својеврснограпорта из Пожаревцацитираћемо ону народнуда ,,тија вода брег рони“.Та изрека добро коре-

спондира са местом и улогом пожаревач-ких војних пензионера у оквиру локалне,али и шире друштвене заједнице. Они ти-хо, али упорно раде, а резултати су сведокнапора и успеха. Звонимир ПЕШИЋ

9Војни ветеран ДЕЦЕМБАР 2020.

Пожаревачки војни пензионери на излету у Моровићу

Показали се и као успешни спортисти

Са насупа Уметничког ансамбла МО ,,Станислав Бинички“

У плану рада честе су трибине о медицини

Већ по првим корацима које је од дола-ска на нову дужност 29. октобра преду-зео министар одбране др Небојша Сте-

фановић, јасно је да се креће путем даљегунапређења стања у Војсци Србије. Разго-варамо о кључним деоницама тог пута.

Господине министре, који су најзначај-нији циљеви које сте себи поставили?

– Наставак опремања, инвестиције и по-бољшање стандарда наших припадника.Изнео сам своје планове и визију развојау наредном периоду председнику Репу-блике и врховном команданту Војске Ср-бије Александру Вучићу и оно што мислимда мора тежишно да се ради да бисмо би-ли ефикаснији у спровођењу модерниза-ције, ремонта и унапређења свеукупнеборбене готовости, како се некада говори-ло, наше војске.

Стандард припадника система одбра-не увек је битно питање за министра.

- Поред модернизације средстава, једнаод најважнијих ствари које свакако жели-мо да урадимо у наредном периоду јестеунапређење стандарда војника. Разгова-рао сам с председником да, осим повећа-ња од пет одсто које је држава већ пред-видела, имамо и једно значајније повећа-ње, које ће с обзиром на распон плата ви-ше допринети стандарду војника и подо-фицира а нешто мање и официра. Мора-мо радити на побољшању стандарда какоби стимулисали људе да дођу у војску, алии како бисмо их задржали у нашем саста-ву. Значајан сегмент су и набавке новихуниформи, чизама и опреме, свега оногашто је важно за сваког војника и, наравно,опремање наших специјалних и свих дру-гих јединица.

Да ли ћемо се у опремању и даљеослањати на домаће производне капа-цитете, односно сопствене снаге, ком-бинујући то с набавкама из иностран-ства?

– Видео сам да је у претходном периодудоста инвестирано. Потребно је још сна-жније кренути у те циклусе. Опредељенисмо да домаћа индустрија, домаћа памет,буде у највећој мери та која ће испунитистратешку визију Генералштаба и Мини-старства одбране у погледу опремања. Стим што је потребно убрзати процесе. Ми-слим да морамо брже да производимооруђа која су потребна за војску и да се неможе догодити да се годишње произведетек неколико. Важно нам је да домаћа ин-дустрија буде способна да развија сред-ства и да можемо да набављамо све штоје војсци потребно у нашој земљи, да независимо од иностранства, већ да повећа-вамо своје капацитете.

Колико је све то значајно и да би сеистрајало на концепту војне неутрално-сти и у будућности?

– Изузетно. Само снажна војска и сна-жна држава могу бити војно неутралне.Наш посао и јесте да кроз свој рад и анга-жман подржимо стратешко опредељењеСрбије да буде војно неутрална, да сеослони на себе, да буде суверена и само-стална држава која доноси своје одлуке, ањена војска довољно способна да буде га-рант безбедности грађана. Да се зна даВојска Србије може да испуни сваки зада-так који се пред њу постави и да буде бе-дем пред свим безбедносним претњама,од оних, да кажем, класичних војних, досавремених сајбер претњи.

Видна је и интензивна међународна

сарадња, коју сте започели бројним су-сретима с амбасадорима Шпаније, Хо-ландије, Уједињеног Краљевства, Ка-захстана, Руске Федерације, ИсламскеРепублике Иран, Мађарске, Италије,Пољске, Француске, Немачке, САД...Који је заједнички именитељ тих сусре-та?

– Уобичајено је да на почетку мандатаамбасадори долазе да упознају новог ми-нистра, премда неке познајем из претход-ног периода, али ово је нов ресор. Они же-ле да се упознају са стратешком визијомРепублике Србије везаном за одбрану, аја да чујем од њих како као представницисвојих држава виде међународну сарадњу.

10Војни ветеран ДЕЦЕМБАР 2020.

ДРУШТВО И ОДБРАНА

Интервју потпредседника Владе иминистра одбране др Небојше

Стефановића магазину „Одбрана“

ВОЈСКА СРБИЈЕ БЕДЕМ ПРЕД СВИМ

БЕЗБЕДНОСНИМПРЕТЊАМА

Само снажна војска и снажна држава могу битивојно неутралне. Наш посао и јесте да кроз свој рад

и ангажман подржимо стратешко опредељењеСрбије да буде војно неутрална, да се ослони насебе, да буде суверена и самостална држава која

доноси своје одлуке, а њена војска довољноспособна да буде гарант безбедности грађана. Да

се зна да Војска Србије може да испуни свакизадатак који се пред њу постави и да буде бедемпред свим безбедносним претњама, од оних, да

кажем, класичних војних, до савремених сајбер претњи.

Суштина тих разговора је у томе шта мо-жемо урадити у наредном периоду и какоони могу помоћи Републици Србији у ње-ним циљевима, а то је да буде војно неу-трална, а да истовремено модернизујесвоју опрему. Заједничко учешће у миров-ним мисијама чини, наравно, један од нај-значајнијих сегмената тих разговора, каои унапређење билатералне сарадње у по-гледу војног здравства, војног школства изаједничких вежби.

Колики и какав значај за Војску Срби-је, али и за Републику Србију, има нашеучешће у мировним операцијамаЕвропске уније? Каква је перспективанашег учешћа у мировним операција-ма?

– Оно што је за нас значајно јесте при-лика да војници у тим мисијама у реалнимситуацијама добију интензивну обуку истекну искуство. Наравно, оне имају и од-ређен политички значај, зато што и угледВојске и Републике Србије расте због по-свећеног ангажовања у тим мисијама и до-брих резултата које наши војници постижу.Морам да се захвалим људима из Гене-ралштаба, јер су наши војници који иду уове мисије веома спремни, посвећени исвуда где поносно представљају Републи-ку Србију остављају одличан утисак. Уових тридесетак дана управо на помену-тим састанцима и са страним амбасадо-рима и са војним аташеима чуо сам самонајбоље о нашем учешћу у овим мисија-ма, а тиме свакако и доприносу и већемугледу Републике Србије свуда у свету.

Војска Србије је значајно ангажованаи у својој трећој мисији – помоћи ста-новништву. Недавно смо имали пријему војно здравство 136 медицинара. Штасе још може учинити како би војноздравство ојачало?

– Наставићемо и у наредном периоду сапријемом нових лекара и медицинскогособља. Као што сам већ рекао, један одциљева су и инвестиције, укључујући иулагања у подизање капацитета војногздравства, чији се значај показао и садатоком епидемије ковида. Размишљамо оунапређењу инфраструктуре, почев од ре-

новирања ВМА које планирамо, али и ра-дова на другим објектима који су у саставуМинистарства одбране и Војске Србије,укључујући и касарне.

Ваша посета изложби „Ратна сликаСрбије у Другом светском рату” у ДомуВојске резултирала је врло брзо са-станком са министарком културе. Наја-вљена је заједничка акција на ренови-рању фасаде зграде Дома ратника...

– Захвалио бих још једном министаркиМаји Гојковић која је препознала и потре-бу да се инвестира у објекте Војске којинису директно везани за извршење војнич-ких задатака, али јесу важни за очувањевојне традиције, за нашу историју, за кул-туру. Само заједничким радом и уједиње-ним напорима можемо учинити да нашиградови и наша земља буду бољи. Једанод циљева које сам себи задао јесте и данаредне године сагледамо шта је то штоможемо да урадимо за Војни музеј у Бео-

граду. Мислим да је наш Војни музеј благокоје је недовољно искоришћено и да у на-редном периоду за њега морамо учинитимного више.

Обишли сте и Касарну „Народни хе-рој Јанко Чмелик” у Новом Саду, где стеслужили војни рок у тадашњем 12. ба-таљону везе. Како памтите војничке да-не?

– Имам само лепе успомене на војничкедане. И данас сам у контакту са неким оддругова из војске. Вероватно као и свидруги, научио сам ствари везане за војскукоје пре тога нисам знао и стекао неке но-ве пријатеље. Верујем да је то корисно ис-куство за младе људе, у смислу јачањадисциплине и осећаја заједништва.

Физиономија рата, а самим тим и од-бране, битно је измењена у савременомсвету. Најновији сукоб Јерменије иАзербејџана око Нагорно-Карабаха по-казао је право лице новог рата. Наоснову тога, шта мислите каква је вој-ска данас потребна Србији, какве обу-ке, технике, опреме?

– Сви су сукоби у савременом свету по-казали да су земљама потребне ефика-сне, брзе и модерно опремљене војске.Јасно се показало да оне доносе предност

у свакој ситуацији, и у заштити државнетериторије и, наравно, у свим акцијама ко-је пред њих стави њихова земља. Када јереч о нашој земљи, Србија има јасну визи-ју своје војске и одбране, која је дефини-сана у планским стратешким документи-ма, а након тога, наравно, и у свему ономшто Генералштаб предвиђа за опремањевојске и унапређење њених потенцијала.

Драгана МарковићИзвор: Одбрана

11Војни ветеран ДЕЦЕМБАР 2020.

ДРУШТВО И ОДБРАНА

Обука припадника Војске Србије у руковању минобацачем

Разговарао сам спредседником да, осимповећања од пет одстокоје је држава већпредвидела, имамо иједно значајнијеповећање, које ће собзиром на распон платавише допринетистандарду војника иподофицира а нештомање и официра. Мораморадити на побољшањустандарда како бистимулисали људе дадођу у војску, али и какобисмо их задржали унашем саставу.

Опредељени смо дадомаћа индустрија,домаћа памет, буде унајвећој мери та која ћеиспунити стратешкувизију Генералштаба иМинистарства одбране упогледу опремања. С тимшто је потребно убрзатипроцесе. Мислим даморамо брже дапроизводимо оруђа којасу потребна за војску и дасе не може догодити да сегодишње произведе текнеколико. Важно нам је дадомаћа индустрија будеспособна да развијасредства и да можемо данабављамо све што јевојсци потребно у нашојземљи, да не зависимо одиностранства, већ даповећавамо својекапацитете

Модернизација авионаЗахваљујући војнотехничкој сарадњи

Србије са Русијом и Белорусијом, нашавојска је у међувремену добила десет ави-она Миг-29.

Прва фаза модернизације на ИЦАОстандард је завршена на свим авионимаМиг-29 Војске Србије. Друга фаза подра-зумева пре свега дораду авионског рада-ра којим се унапређују способности авио-на за дејство на циљеве у ваздушном про-стору и истовремено добија нова могућ-ност за дејство по циљевима на земљи,прецизним вођеним наоружањем. Модер-низација предвиђа и унапређење системаза електронску борбу и радио-техничко из-виђање, набавку вођених убојних средста-ва типа ваздух-ваздух и ваздух-земља идораду симулатора летења за обуку.

Ових дана започета је модернизацијакојом ће авиони Миг-29 бити подигнути наниво технолошке генерације 4+, што ћедопринети повећању њихове борбенеефикасности и ватрене моћи, чиме се зна-чајно унапређује способност РВиПВО ВСза контролу и заштиту ваздушног просто-ра Републике Србије, као и могућност задејство по циљевима на земљи.

Пројекат модернизације авиона ,,Орао“реализује Војнотехнички институт у сарад-њи с домаћим систем интегратором, пред-узећем Телеоптик жироскопи. Модерниза-цијом се повећавају способности и ефика-сност применом нове авионске електрони-ке (авионике), система за контролу наору-жања и нападно-навигацијског система,нове дигиталне опреме отворене архитек-

туре (рачунара, инерцијалног навигацио-ног система са могућношћу глобалног од-ређивања позиције ИНС/ГПС, системаХОТАС, за запис видео података и пара-метара лета итд.), затим новог оптоелек-тронског система са термовизијском каме-ром и ласерским даљиномером и новогвођеног наоружања за прецизна дејствапо циљевима на земљи.

Модернизација ће омогућити прецизни-ју навигацију, ефикасно налажење циље-ва и дејство по њима при употреби авиона,,Орао“ дању и ноћу, као и смањење опте-рећења пилота, проширење палете наору-жања савременим високопрецизним убој-ним средствима са тржишта и из домаћегразвоја, значајно повећање способностисамозаштите и преживљавања у борбе-ним дејствима.

Хеликоптерски бумРатно ваздухопловство и противвазду-

хопловна одбрана оснажени су и набав-ком борбених хеликоптера Ми-35М. Збогврхунских перформанси, ови хеликоптериваже за једне од најбољих јуришних хели-коптера на свету. Носе широк дијапазоннаоружања.Основна намена хеликоптераМи-35М је извођење борбених дејстава поциљевима на земљи, у оквиру ваздухо-пловне ватрене подршке снагама Копненевојске, тј. противоклопна борба и униште-ње непријатељеве живе силе. У помоћнојнамени, хеликоптер може изводити деј-ства и по циљевима у ваздушном просто-ру, вршити ваздушни транспорт људства итерета, извиђачке и патролне задатке, каои десантирање тимова.

Због велике ватрене моћи и снажногоклопа, хеликоптере Ми-35 на Западу зо-ву „летећи тенкови“, а у Русији „крокоди-ли“. Овај вишенаменски борбени хеликоп-тер поседује заштиту од дејстава пешадиј-ског наоружања и опремљен је савреме-

12Војни ветеран ДЕЦЕМБАР 2020.

ДРУШТВО И ОДБРАНА

Када је 2003. године Борис Тадић при-мио дужност министра одбране, какоје то било уобичајено, посетио је више

команди и јединица тадашње војске. Из-међу осталог нашао се и на аеродромуБатајница, где су му генерали који коман-дују РВ и ПВО представили тај вид, наво-дећи податке о стању ваздухоплова. Ста-ње је било суморно и алармантно, јер ду-го није улагано у ваздухопловство и про-тивваздухопловну одбрану, па су скиданиделови са једних авиона да би могли далете други авиони. Тадашњи заменик на-челника Генералштаба за РВ и ПВО гене-рал-потпуковник Радољуб Масић навео једа ћемо, ако се ништа не предузме, за на-редних четири-пет година, остати без ло-вачке авијације, што би значило да војсканеће више бити кадра да штити небо Ср-бије и Црне Горе.

После реферисања домаћини су пове-ли новоизабраног министра до аеродром-ске писте, где се сусрео са пилотом Миг-29 Слободаном Перићем, потпуковникоми мајором Сашом Ристићем, који је летеона авиону ,,Супер галеб Г-4“. Перић јепред очима министра и његових сарадни-ка извео једну од најсложенијих фигураназвану ,,звоно“, док је Ристић приказаоманеварске могућности домаћег авиона.Током лета стао је мотор на ,,Супер гале-бу“, па је само захваљујући присебности иврхунској обучености пилота Ристића мо-тор у ваздуху поново стављен у погон.

Током агресије НАТО-а на Србију (СРЈ)противваздухопловна одбрана наше вој-ске није имала домет ракетних система дагађа авионе на великим висинама, тако дасу ваздухоплови западног војног савеза сабезбедне висине, употребљавајући преци-зне пројектиле, гађали циљеве на земљи.Наша ловачка авијација (Миг-29) имала јерадаре и ракете два до три пута мањег до-мета од противничких.

Пише: Звонимир ПЕШИЋ

Војска Србије значајно снажнија

НОВЕ ЗВЕЗДЕ НА НЕБУ СРБИЈЕАгресија НАТО-а на Србију (СРЈ) показала је велико заостајањенашег Ратног ваздухопловства и противваздухопловне одбране уодносу на савремене војске. У међувремену су набављениборбени системи напредних технологија, чиме су десет и вишепута увећане борбене могућности наше одбране

ним уређајима за навигацију, дигиталнимпоказивачима, електронским индикатори-ма и осматрачко-нишанским системом.

Новонабављени средњи транспортнихеликоптер Ми-17В5 (наша војска распо-лаже са пет таквих апарата) намењен је забројне задатке попут тактичког ваздушногтранспорта људства и средстава, меди-цински транспорт, хеликоптерски десант,као и за ватрену подршку. Сви набављенихеликоптери имају могућност ангажовањау служби трагања и спасавања, како у бор-беним, тако и операцијама у миру.

Хеликоптер Ми-17В5 може да превезе32 путника или 24 војника с пуном опре-мом, те 12 рањеника на носилима. Тако-ђе, има могућност да понесе до 1.500 ки-лограма убојних средстава. Може се кори-стити за потребе гашења пожара помоћуведра капацитета до 4.000 литара. Макси-мална оперативна висина хеликоптераМи-17В5 је 6.000 метара. После више од

25 година Србија је набавила девет ,,Ер-басових“ вишенаменских хеликоптера Х-145М, најсавременијих у својој класи, и точетири за Полицију и пет за Војску Србије.Х-145М је вишенаменски хеликоптер на-мењен за транспорт људи и средстава,трагање и спасавање, медицинско прево-жење, извиђање и осматрање бојишта, аупотребљава се и за ватрену подршку.

Опремљен је најсавременијим оптое-лектронским и навигацијским системимакоји омогућавају употребу у сложеним ме-теоролошким условима, дању и ноћу. Вој-ска Србије и наша одбрамбена индустријаопремају хеликоптер Х-145М средствимаиз домаћег наоружања и домаће произ-водње, што је велико признање за нашеинжењере, јер су развили наоружање којеможе бити примењено на сложеним вазду-хопловним системима Подизању опера-тивних способности Ратног ваздухоплов-

ства допринео је и процес обуке и усавр-шавања војних пилота у земљи и ино-странству, као и школовање подофицирау обновљеној Средњој стручној војној шко-ли. Преобука пилота и техничара за Х-145М реализована је у Савезној Републи-ци Немачкој у „Ербас“ тренинг центру, докје у нашој земљи реализована обука за ин-струментално летење и летење у ноћнимусловима.

Беспилотне летелицеУ Центру за испитивање наоружања и

војне опреме „Никинци“ недавно је оба-вљено прво бојево гађање из даљинскипилотираног ваздухоплова ЦХ-92А по зе-маљским циљевима. То гађање је изврше-но вођеним ласерским пројектилом и би-ло је успешно.

Телевизијске слике рата у Нагорно Ка-рабаху обишле су свет. На тим снимцима,начињеним са беспилотних летелица, ја-сно се види како се дириговано са земљенишане тенкови и оклопни транспортери,да би за неколико секунди пројектил, узснажну експлозију, разорио те челичне гр-досије. За тренутак буду неповратно разо-рени тенкови који појединачно вреде оддва до шест милиона долара. У свету не-ма толико богате земље која би занемари-ла такве губитке.

Модерно ратовање је сукоб високих тех-нологија, у којем се користе беспосаднеплатформе. Војска Србије, предвиђајућитакав развој модерних сукоба, набавила јебеспилотне летелице кинеског произвођа-ча ЦХ-92А. Тиме су РВ и ПВО добили новуескадрилу.

Куповином ЦХ-92А у нашем регионуВојска Србије је преузела вођство и у ста-њу је да се носи и са много већим и разви-јенијим армијама. Тако је наша војска до-била још једну способност. Све функцијебеспилотних летелица ЦХ-92А биће у свр-

13Војни ветеран ДЕЦЕМБАР 2020.

ДРУШТВО И ОДБРАНА

ху јачања наше војске, а њихова куповинапредставља својеврстан трансфер техно-логије, јер купујући технологију, купујемо изнање које ће наши инжењери умети дапримене, пошто само оно што сами произ-ведемо суштински је наше.

Беспилотне летелице ЦХ-92А, осим на-пада циљева на земљи, могу се користитии за широк спектар задатака попут изви-ђања из ваздушног простора, прецизногодређивања координата циљева на зе-мљи, њиховог аутоматског праћења, заобавештајне припреме бојишта, корекцијеартиљеријске ватре, процене ефеката деј-ства, ласерско обележавање циља радидејства друге ласерски вођене муниције(бомби и ракета).

Србија, ангажовањем својих инжењераи стручњака других профила, развија бес-пилотне летелице типа ,,Пегаз“ и ,,Вра-бац“. По свој прилици набавиће и известанброј беспилотних летелица из Турске.

Моћ „Панцира с1“Куповина система противваздушне од-

бране ,,Панцир С1“ представља великикорак у одбрани нашег неба. Панцир је ме-шовити топовско-ракетни систем који об-једињује ракете земља-ваздух, два топакалибра 30 мм, осматрачки и нишански ра-дар, а и електрооптички блок за надзор иуправљање паљбом.

Због вишеспектралног радарског и оп-тичког система који ради на дециметар-ском, центиметарском, милиметарском иинфрацрвеном (топлотном) таласном под-ручју, „Панцир“ је готово потпуно отпоранна ометање. Поседује систем за праћењециља или ракете, као и термални апаратза откривање и праћење правца ракете.Може истовремено да следи четири циља,а аутоматски систем за захват решава да-љи ток дејства. Како је израђен у контеј-нерском облику, може се једноставно по-ставити и на неко друго подвожје, на при-мер на тело оклопног транспортера или намање бродове.

Основна намена ,,Панцира“ је заштитаважних тачака као што су аеродроми, ко-мандна места, комуникацијска средиштаитд. Замишљен је за одбрану од авиона,

хеликоптера, крстарећих ракета, беспи-лотних летелица и вођених бомби.

Трупна противваздухоплобна одбрана(ПВО) има веома битну улогу у заштитисопствених јединица и важних објеката однапада из ваздушног простора, те јој се по-свећује све више пажње, баш као и модер-низацији противавионских система, међукојима је и „Пасарс“. Противавионски са-моходни артиљеријско-ракетни системПАСАРС-16, оруђе је које се заснива натопу „Бофорс“ 40 мм. Намењен је за за-штиту копнених састава Војске Србије, пр-венствено оклопно-механизованих и арти-љеријско-ракетних јединица током изво-ђења борбених дејстава, као и за одбрануважних објеката и инсталација од дејстваиз ваздушног простора. Ефикасан је у бор-би против беспилотних летелица, борбе-них хеликоптера, крстарећих ракета, ни-сколетећих авиона, као и за дејства по ци-љевима на земљи и води.

У систем за управљање ватром, инте-грисани су савремени централни рачунар,подсистем за глобално позиционирање исопствену оријентацију, тактички рачунаркомандира оруђа, радио-телекомуникаци-они уређај, пријемник података о циљу иелектроагрегат за напајање система. Имависок степен балистичке заштите, као имогућност дејства уз помоћ модернизова-ног осматрачко-аквизицијског радара „Жи-рафа“ и самосталног дејства са оптичкиминдикатором циља, или без њега. Произ-вод је домаће индустрије. За његов развојзадужен је Војнотехнички институт, а упројекту учествују „Прва петолетка Трсте-ник – Наменска“, као интегратор-произво-ђач, „Застава ТЕРВО“ и „ФАП Прибој“ каовећи кооперанти.

Интеграција ракетаТрећа фаза модернизације „Пасарса“,

која је у току, подразумева интеграцију ра-кетног система. Једна од варијанти је ра-кетни систем „Игла“. Војска Србије има ве-лики број старијих, преносних противави-онских ракетних система као што су „Игла“и „Стрела“. Та оружја, поново добијају назначају јер уз неопходне модификације по-стају ефикасно, а веома јефтино средство

за уништавање циљева новог типа који ћесе појавити на бојиштима будућности, ме-ђу којима су разне врсте беспилотних ле-телица. То је један од разлога зашто се ин-тегришу на систем „Пасарс“, који ће захва-љујући опремљеношћу самонавођенимпротивавионским ракетама знатно пове-ћати ефикасност за борбу против ваздухо-пловних циљева.

Интегрисање ракетног система „Игла“на усавршени противавионски топ значај-но је и због тога што ће послужити за ин-теграцију ИЦ самонавођених ракета „Ми-страл 3“, које се убрајају међу најбоље насвету у својој класи.

„Мистрал 3“ представља последњу ге-нерацију преносних ракетних системакратког домета и истиче се низом напред-них карактеристика од којих се издвајајувисоке маневарске способности ракете,велики домет који омогућава дејство поваздухопловима на даљинама до 7,5 км,бојева глава је велике разорне моћи за по-уздано уништење циља, има високу от-порност на пасивне и активне системе заелектронско ометање употребом техноло-гије матричног инфрацрвеног детектора.Тај систем дејствује и у сложеним метеоусловима, дању и ноћу, употребом инфра-црвене камере високе осетљивости у си-стему за нишањење. Интеграцијом „Ми-страла 3“ у систем „Пасарс-16“ добиће сеубојито оруђе способно да пружи ефика-сну ПВО заштиту оклопним и механизова-ним јединицама непосредно из борбеногпоретка, као и да оствари врло ефикаснуватру по циљевима на земљи.

Мада је противваздухопловна одбранавише пута ојачана у односу на ранији пе-риод, остаје отворено питање набавкемоћног система за гађање ваздушних ци-љева на великим висинама, попут оружја„С-300“ или „С-400“. У овом часу Србијаније у могућности да финансира набавкутако скупог система, али ће, вероватно, унаредних неколико година смоћи снаге дато учини, чиме би у потпуности била зао-кружена одбрана ваздушног простора.

Извор: Печат

14Војни ветеран ДЕЦЕМБАР 2020.

ДРУШТВО И ОДБРАНА

Генерал Лазаревић извештава да је ко-манда КФОР-а издала саопштење даће главне снаге немачког и италијан-

ског контингента тек сутрадан, 13. јуна1999. године, извршити марш правцем Ка-чаник-Урошевац-Дуље-Призрен-Пећ.Остатак јединица доћи ће у рејон Призре-на и Пећи тек 14. јуна 1999. године. Збогњиховог кашњења морамо променитиПлан и продужити измештање 549. мото-ризоване бригаде за два дана, а 125. мо-торизоване бригаде за један дан. За то једобијена усмена сагласност командеКФОР-а.

„Е, мој Лазо, они се припремају два ме-сеца да уђу на Космет као ‘побе-дници’, асада касне. Од нас траже да за 10 дана из-местимо 150.000 људи са техником, а онинису у стању да уђу у празан простор санеколико хиљада људи”, одговарам. На-ставља да реферише да се делови немач-ког контингента, који улазе на Косово иМетохију из Албаније, прикупљају у рејонупрелаза „Врбница”. Очекује се да њиховапретходница са официрима за везу уђе уПризрен у вечерњим часовима, и да је из-виђачка јединица из састава Пете вазду-шно-покретне бригаде енглеског контин-гента продужила покрет, највероватније каАеродрому „Слатина” и Приштини.

Одговарам Лазаревићу да ми не може-мо да утичемо на одлуке команде КФОР-аи да морамо да пратимо њихове активно-сти да не бисмо доживели неко изненађе-ње или компромитацију. Наш задатак је дасе војнички односимо према њима, алисве има својих граница.

„Терористи не мирују. Користе сваки тре-нутак да нападну наше јединице. У 10.30часова нападнуте су јединице 7. пешадиј-ске бригаде у рејону села Кладерница, за-падно од Србице, и села Витак, западноод Горње Клине, при чему је рањен једанвојник. У исто време нападнуте су једини-це 37. моторизоване бригаде у рејонуобјекта Бок Трстенички, западно од Гло-говца, и 115. војнотериторијалног одредау рејону села Градица, на Чичавици. Пре-ма првим извештајима, погинуо је једанвојни обвезник из 37. моторизоване брига-де у рејону објекта Бок Трстенички”, завр-шава Лазаревић.

„Лазо, сада у фази операције ‘Измешта-ње’ најпотребније је сачувати присебности дисциплину. То не значи да им не требажестоко узвратити, али води рачуна данас јурњава са терористима не одвуче одглавног задатка. Стално упозоравај коман-данте да предузимају мере обезбеђења утоку припрема за марш, на маршу и одмо-ру и приликом проласка кроз насељенаместа, која су позната као терористичка је-згра.”

Мере предострожностиПодсећам га да пре наиласка на критич-

ну деоницу или насељено место коман-данти маршевских ешелона треба да зау-ставе јединице, да поседну положаје заподршку и да терористима ставе до зна-ња да су „покривени” ватром. Затим даупуте патроле које ће обезбедити пролазглавнине. Кад прође, главнина мора орга-низовати подршку извлачења обезбеђе-

ња. И све тако док се изађе из тог регио-на. Опасно је да јединица реагује тек кадаје нападнута. Тада су губици неминовни.Ово што сам рекао Лазаревићу није билони лако ни једноставно, али је било нужно.Наређујем му да појача тимове који пратепокрете наших јединица и активностиКФОР-а и да „бомбардује” Команду миров-них снага протестима.

После разговора са Лазаревићем одлу-чујем да одем у Рударе и да се са тог пунк-та уверим како се одвија извлачење једи-ница. Са собом носим карту на којој сууцртане локације свих рејона распоредаили „база”, како смо почели да их назива-мо, јединица Нишког и Приштинског кор-пуса на граници Копнене зоне безбедно-

сти.У Рудару, код мотела на раскрсници,

уобичајена је гужва. Војна и полицијаМУП-а, контролишу војну колону измеша-ну са цивилним возилима. Ситна киша јошувек пада, а сумаглица чини амбијент јошсуморнијим. Задовољан сам маршевскомдисциплином. Најбоље маршују оклопно-механизоване јединице, јединице ПВО иартиљерија, а најслабији су „моји” пеша-динци. Возила су претрпана опремом којавири кроз отворене цераде и „пешацима”који певају, или добацују свима поред ко-јих прођу. Пароле су пристојне и односе сена Косово, победу и сл.

Прилази ми човек кога препознајем у по-следњем тренутку пре него што ми се

15Војни ветеран ДЕЦЕМБАР 2020.

ПОВОДИ

Из Ратног дневника генерал-пуковника Небојше Павковића

МЕЂУНАРОДНЕ СНАГЕ КАСНЕ

У току овог трећег „дана мира”, уверени у снагу и„чврсте” гаранције међународних снага безбедности

УН, старешине и војници Треће армије журили су да штопре изврше последњи војнички задатак у овом „лудом”

рату и да стигну у наручје својих најмилијих. Уместотога, дочекали су их они подмукли што су из заседе

убијали и 1997. и 1998. и сада.

Део становника кренуо је заједно сасвојом војском

обратио. Генерал-мајор Ђуровић из ТимаШВК, обучен у неупадљиву тренерку и саципелама на ногама. Делује као цивил ме-штанин који је на брзину изашао из кућеда види шта се дешава у његовом селу.Поздравља, представља се и каже ми даконтролише измештање јединица. Изне-нађен сам да је без униформе и непри-кладно одевен. Љутито му кажем да муније место у Рудару и да није прикладноодевен да контролише борце који се каохероји враћају са Космета.

„Ваше место је на Косову и Метохији, ууниформи генерала ВЈ и на местима гдесе врши примопредаја и раздвајање на-ших и јединица и КФОР. Тамо се решавајупроблеми, којих има превише, а не у Руда-ру. На овој позицији можете само да по-сматрате колоне, које су већ далеко од Ко-смета, и да извештавате ШВК да ли је мар-шевска дисциплина добра, или није, и дали колоне касне”, грубо му одговарам. По-јављивање генерал-мајора Ђуровића,овако неприкладно одевеног, не би увери-ло ни децу да је генерал ВЈ и да је дошаода решава проблеме. Упозорио сам га да,ако хоће да остане у зони Армије, обучеуниформу и оде у рејон Подујева, или уПриштину, и да прати повлачење јединицаратне Армије. У противном, може да иде уШтаб у Врањску Бању. Поздравио је и оти-шао.

Реализација плана измештања јединицаВише га нисам видео. Пре поласка на

Резервно командно место „3” срећем де-легацију Владе Републике Србије, којупредводи Милован Бојић. Каже да ме тра-жи да му дам кревете и ћебад за смештајизбеглица са Косова и Метохије. Одгова-рам да схватам тежину ситуације и потре-бе избеглица, али да се са Косова и Мето-хије враћа више од 100.000 људи, којиматакође треба обезбедити смештај. Упоранје и позива се на председника Милошеви-ћа и Мирка Марјановића, председникаВладе Републике Србије. Не располажемподацима о броју расположивих кревета ићебади и упућујем га на генерала Младе-новића. Дајем му податке за контакт и уве-равам да ће захтев бити решен.

По повратку на резервно командно ме-сто „3” чека ме хрпа извештаја и оператив-ци са картом на којој су уцртане базе и ре-јони размештаја јединица изван Копненезоне безбедности. Прегледам карту и за-једно са пуковником Станојковићем ко-ментаришем сваку предложену позицију.Најјужнија је у Прешеву, затим код Буја-новца, у селу Велики Трновац, објекат Кит-ка код Врања, Големо Село, северно одВрања, Сијаринска Бања, Мердаре, Кур-шумлијска Бања, село Мерчез, северно одЛуковске Бање и село Брзеће, на запад-ном делу зоне Треће армије. ПуковникСтанојковић објашњава да су то предлозиза локације у којима ће базирати јединицеза обезбеђење праваца који изводе са те-риторије Косова и Метохије и за интервен-цију ка Косову и Метохији.

Не познајем добро територију и комуни-кације око предложених рејона и одлучу-јем да Лазаревић, после извиђања овихпозиција, поднесе предлог. За то има јошдовољно времена.

У Извештају о реализацији „Плана изме-штања јединица са Косова и Метохије” суподаци о пристизању и распореду једини-

ца у зони Армије. У 13.00 часова Оклопнибатаљон 211. оклопне бригаде, који је биоу саставу Тактичке групе „252”, стигао је наполигон Буношевац код Врања, а Прва ба-терија Дивизиона самоходних лансера ра-кета „Огањ” 203.мешовите артиљеријскебригаде из рејона Липљана размештена јена објекту Рујевица код Алексинца.

У 13.30 часова Самоходни артиљериј-ско-ракетни дивизион ПВО и ракетна ба-терија ПВО C-1M” из Другог оклопног ба-таљона 211. оклопне бригаде, размеште-на је у селу Александрово, западно од Ни-ша.

У 16.30 часова Први и Трећи пешадиј-ски батаљон, Мешовити противоклопниартиљеријски дивизион, Артиљеријско-ра-кетни дивизион ПВО и Хаубички дивизион175. пешадијске бригаде - укупно 2.418људи, размештени су у Касарни „Синко-вац” у Лесковцу. Остале јединице ове бри-гаде - Команда са приштапским јединица-ма, Други пешадијски батаљон, Инжиње-ријски батаљон и Позадински батаљон -маршују ка Лесковцу.

Размештај осталих јединица: део 58. ла-ке пешадијске бригаде и 53. граничног ба-таљона, размештени су у рејону Бруса,Лаки артиљеријско-ракетни дивизион ПВО202. позадинске базе у селу Шаиновац кодДољевца; 159. артиљеријско-ракетне бри-гаде ПВО у Касарни „Синковац” у Лесков-цу; артиљеријско-ракетне јединице 78. мо-торизоване бригаде у Трговишту.

У 17.00 часова део јединица 52. артиље-ријско-ракетне бригаде ПВО - 410 људи сти-гао је у Ниш и размештен је у Касарни „Пан-талеј”. У Ђаковици је из ове јединице оста-ло 65 људи због извлачења техничких ма-теријалних средстава и Истуреног команд-ног места Приштинског корпуса.

У 18.30 часова Трећи пешадијски бата-љон Друге пешадијске бригаде Нишког

корпуса стигао је у Ниш - укупно 686 људиса 41 моторним возилом.

Терористи отварају ватруПрема информацији Команде Прве ар-

мије, у гарнизон Краљево стигле су једи-нице 252. самоходног артиљеријско-ра-кетног дивизиона ПВО и артиљеријско- ра-кетна батерија ПВО C1-M, који су били усаставу Приштинског корпуса.

У „Извештају Команде Приштинског кор-пуса о стању на територији Косова и Ме-тохије” ситуација је драматична. У 14.00часова група од око 20 терориста ОВК деј-ствовала је по радничком аутобусу у рејо-ну рудника Белаћевац. Том приликом кид-наповани су возач аутобуса и четири рад-ника. Због терористичког напада разбежа-ли су се радници који су радили на копу,због чега прети да дође до хаварије натранспортним инсталацијама. У 19.00 ча-сова у насељу Грмија терористи су напа-ли моторна возила везе РТУ-100, али безвећих последица. У Приштини група теро-риста у црним униформама повременоотвара ватру на колоне војних возила и ци-виле који се исељавају. У селу Орлане те-рористи су запалили станицу МУП-а.

У току дана настављено је исељавањецивилног становништва. Више стотина мо-торних возила и трактора крећу се путеви-ма ка Црној Гори и Србији. Само до 12.00часова, на пункту „Кулина” евидентиран јеизлазак око 1.300 становника из Метохије,међу којима су и демобилисани војни об-везници и припадници резервног саставаМУП-а.

Одмах по повлачењу јединица Војске иполиције, ШТС масовно прелазе државнуграницу, заузимају објекте и територију иотварају ватру на колоне ВЈ и цивила у то-ку повлачења. Шиптарско становништводочекује снаге КФОР-а као„ослободиоце”

16Војни ветеран ДЕЦЕМБАР 2020.

ПОВОДИ

Договор на застанку колоне приликом премештања оклопне јединице

са одушевљењем и овацијама.Ситуација измиче контроли, како једи-

нице Армије и полиције напуштају зоне од-говорности, а Космет клизи у хаос.

У „Извештају о активностима снагаКФОР-а” важна информација је да је изви-ђачки вод из састава Пете ваздушнопо-кретне бригаде енглеског контингента, око16.30 часова дошао до улаза на Аеоро-дром „Слатина”. Очекује се и долазак по-јачања.

Италијански контингент, бригада „Гари-балди”, у 18.00 часова стигла је у рејонЂенерал Јанковића. Улазак на Косово иМетохију очекује се 13. јуна 1999. године у4.00 часа и марш ка зони 125. моторизо-ване бригаде, на правцу Урошевац- Дуље-Призрен-Ђаковица-Пећ.

Претходница немачког контингента про-шла је Гранични прелаз „Врбница” и мар-шује ка Призрену.

Оперативним радом органи безбедно-сти Приштинског корпуса дошли су до са-знања да је у току дана на Аеродром „Сла-тина” долазио командант КФОР-а, генералЏексон, ради договора о подели зонеАеродрома са командантом руског контин-гента. Руска страна је одбила овај захтев.Преговори ће бити настављени у току су-трашњег дана.

Док очекујем извештаје команданата,формулишем Одлуку за дејства 13. јуна1999. године:

„Свим снагама Приштинског корпуса саојачањима извршити планско извлачењеса простора Косова и Метохије, уз прет-ходну предају значајних рејона, објеката,караула и минских поља снагама КФОР-а,чиме спречити настајање безбездносногвакуума.

У Нишком корпусу задржати досада-шњи оперативни развој уз планску демо-билизацију дела снага. При извлачењу је-диница и предислокацији ратних матери-јалних резерви и техничких материјалнихсредстава са Косова и Метохије бити у го-товости за одбијање напада ШТС. Дисло-кацију команди и јединица са простора Ко-сова и Метохије извршити према одобре-ном Плану и наређењу ШВК, а прихват ираспоред јединица у новим гарнизонима удуху наређења Команде Армије.”

Процене Штаба МУП-аЗа тачку борбеног извештаја „Тежишне

активности за наредни дан”, одредио самследеће: (1) планска предислокација Так-тичке групе „252”, без Оклопног батаљона211. оклопне бригаде и Трећег батаљонаДруге пешадијске бригаде Нишког корпу-са; дела 125. моторизоване бригаде, безОклопног батаљона; дела 549. моторизо-ване бригаде; дела 243. механизованебригаде; у напомени сам написао да у са-ставу ових јединица Армије измештањеврше и јединице 492. ваздухопловне базеРВ и ПВО; (2) одбрана од агресије и спре-чавање убацивања ШТС са простора Ал-баније; (3) реализација задатака из Војно-техничпког споразума о измештању једи-ница Армије; (4) припрема планских доку-мената Треће армије за прелазак са ратнена мирнодопску организацију и стање.

Текст одлуке и тежишних задатака да-јем оперативцима који раде на израдиборбеног извештаја за ШВК.

Пред крај дана јавља се пуковник Антићи извештава да нема нових информацијао стању безбедности у јединицама. Међу-

тим, стање на територији Косова и Мето-хије, према проценама Штаба МУП-а, изу-зетно је сложено и на граници хаоса. По-себно у Пећи, Призрену, Ђаковици, СувојРеци, Штимљу и Глоговцу. То наредних да-на може утицати на планско измештањејединица Армије са Косова и Метохије.

Генерал Младеновић ме извештава даму се јављао господин Милован Бојић и даје са њим договорио све око пружања по-моћи. Реферише да је из Сектора позади-не ШВК добио наређење да се обуставиизвлачење погонског горива које није увласништву ВЈ и да се 14 тона погонског

горива уступи руском контингенту и једи-ницама МУП-а, што је већ регулисано. Запотребе Армије у току дана ангажовано је117 аутобуса, 112 шлепера, 34 теретна мо-торна возила, 52 аутоцистерне за гориво и35 вучних возова. У току дана Тим органабезбедности извршио је обилазак поза-динских јединица Приштинског корпуса у202. позадинској бази на новим локација-ма и стовариште оштећене технике у Кур-шумлији и Рашкој.

На моје изненађење, јавља се и обаве-штајац, пуковник Радовановић. Пита ме дали сам добио све податке о активностимаКФОР-а. Извештава да је добио информа-цију да је руководство шиптарског сепара-тистичког покрета у Албанији добило одНАТО-а инструкције да на Косово и Мето-хију не упућује веће формације ради напа-да на маршевске колоне ВЈ. Међутим,процењује се да немају утицаја на деловеразбијених ШТС који су се скривале по шу-мама и неприступачним пределима, којесада силазе у насељена места и запосе-дају напуштене касарне и друге војнеобјекте.

Очекује се да ће у току наставка разго-вора са генералом Џексоном руски коман-дант, вероватно под притисцима из Мо-скве, попустити и уступити део Аеродрома„Слатина” КФОР-у. Нисам одушевљеновом информацијом, али се ту ништа неможе учинити. Није ме изненадило кадасам чуо да је председник Русије, БорисЈељцин, унапредио у чин генерал-пуков-ника Виктора Заварзина. Питам се шта тозначи? Признање и награда!

До поноћи потписао сам Наређење, стр.пов. бр. 3110-159 од 12. јуна 1999. горине,којим је регулисано да ће према „Динамич-ком плану демобилизације ратних једини-ца Армије”, поред војних обвезника бити

отпуштени сви добровољци. Наређено једа отпуст добровољаца почне од 13. јуна1999. године. По прихвату у Војном округуНиш, добровољце, чији је прихват извр-шен у Привременом прихватном центру„Бубањ Поток”, организовано превести доБубањ Потока, где ће бити раздужени санаоружањем и војном опремом.

„Зао дух” пуштен из боцеГенарал Лазаревић јавља се пред по-

ноћ. Извештава да је према „Плану изме-штања” у 20.30 часова у Лесковац стигаоМешовити противоклопни одред 7. пеша-

дијске бригаде - укупно 3.158 људи. У везиса стањем на територији каже да су у23.00 часа терористи напали транспортновозило из састава 549. моторизоване бри-гаде у рејону села Лукаре. Том приликомубијен је један, а тешко рањен други вој-ник, док је моторно возило остало на лицуместа. У исто време напад је извршен и намоторно возило из 549. моторизоване бри-гаде у насељу Врањевац. У нападу су уби-јена три, а тешко рањен један војник. Не-ма потврде и података о именима погину-лих.

Немам коментар на ове догађаје. Упозо-равам да се покрети, посебно ноћу, бољеобезбеђују, и да се забрани појединачнокретање моторних возила. Колона не смебити мања од пет возила.

После разговора са Лазаревићем раз-мишљам шта да радим и кога да зовем даби се зауставило убијање мојих људи идивљање ШТС на Косову и Метохији. Не-мам кога да зовем. Нико сада не може дапомогне. „Зао дух” је пуштен из боце, а не-ма ко да га врати.

У току овог трећег „дана мира”, уверениу снагу и „чврсте” гаранције међународнихснага безбедности УН, старешине и војни-ци Треће армије журили су да што пре из-врше последњи војнички задатак у овом„лудом” рату и да стигну у наручје својихнајмилијих. Уместо тога, дочекали су ихони подмукли што су из заседе убијали и1997. и 1998. и сада. Злочиначки рафализауставили су њихове животе на Врањев-цу, у Лукару и Пећи. Из јединица Армијепогинуло је пет, а рањена су два припад-ника Армије.

Погинуо је Личина Сафет, војник из 125.моторизоване бригаде од дејства ОВК уПећи, и још четири хероја, чија имена јошнису позната. (Наставља се)

17Војни ветеран ДЕЦЕМБАР 2020.

ПОВОДИ

У кратком временском периоду требало је преместити се на нову локацију

и трошимо огроман новац. Определилисмо се за развој хиперсоничног оружја ко-је не може да заустави америчка проти-вракетна одбрана (ПРО). Ми сада имамохиперсонично оружје, а Американци га не-мају. Али, ми већ сада радимо на системи-ма који ће једног дана бити употребљенипротив противничког хиперсоничног оруж-ја - казао је Путин.

Бројни медији у САД су док је трајаларасправа о америчком војном буџе-ту у Конгресу и Сенату данима обја-

вљивали текстове о великој опасности ко-ја прети најмоћнијој држави на свету одРусије и Кине.

Да би се оправдао раст војног буџетаразни листови су плашили своје читаоцепишући о опасним намерама Руса и Кине-за. Тако је ових дана недељник „Њусвик”писао шта све прети америчкој ратнојфлоти. Наравно да је акценат стављен нанамере САД да „пресеку агресивна дело-вања Русије и Кине”.

Они који прате како се доноси војни бу-џет у САД, рећи ће да то није ништа новојер се користи већ опробана методологија,прво се грађани преплаше страшним не-пријатељима, а онда им се објашњава даће Америка сачувати своју доминацију иефикасно се супротставити главним по-тенцијалним агресорима само се војсцитреба дати још новца.

На годишњој конференцији за новина-ре, одржаној у четвртак (17. децембра), ру-ски председник Владимир Путин је обја-снио да се из војних буџета види ко фор-сира трку у наоружању. Амерички војни бу-џет износи 770 милијарди долара, а рускисамо 46 милијарди.

- Када су Американци почели да напу-штају договоре о разоружању почела је тр-ка у наоружању. Ми не намеравамо даидемо путем који су кренули Американци

Минулих дана Руси су показали да јеПутин у праву кад каже да је рад на хипер-соничној ракети „циркон” већ завршен. Акако је нагласио Путин, ласерско оружје„пересвет” је већ на бојевом дежурству.

Није никаква тајна да је садашња Руси-ја наследила од СССР научне институтекоји су одавно имали идеје и разраде нај-новијег оружја. Међутим, у време „Горба-

18Војни ветеран ДЕЦЕМБАР 2020.

СВЕТ

Зашто су поново Путин и модерно наоружање Москве трн у оку Западу

НА СУПЕРОРУЖЈЕРУСИ ,,ТРОШЕ“ ПАМЕТ, АМЕРИКА МИЛИОНЕ Војни буџет САД 770, а руски 46 милијарди долара

У медијима подигли буку о претњама Русије и Кине

Тандем: Владимир Путин и сергеј Шојгу

Хиперсоник:супербрзе ракете првеувели Руси

човљеве перестројке” и касније „Јељцино-вог катастрофалног деловања” сви ти про-јекти су заустављени и годинама се на њи-ма скупљала прашина све док Путин нијеподржао научнике да се врате старим до-брим идејама и осавремене их.

Американци и њихови савезници свевреме покушавају да докажу светској јав-ности како Руси крше договоре мада јесвима јасно да Американци троше огро-ман новац за своје војне пројекте. Кад јеПутину у четвртак поставио питање нови-нар Би-Би-Сија „осећа ли он кривицу запогоршање односа са Западом после два-десет година владавине”, руски председ-ник је логично одговорио:

- Ко се војно приближава чијим граница-ма. Неоспорно је да Америка и њени са-везници у НАТО покушавају да направепотковицу којом би окружили и изоловалиРусију.

У Министарству одбране су брзо реаго-вали и казали да су против, јер на другојстрани супарници повећавају војни бу-џет.Економисти који су били за кресањевојног буџета су то правдали тешком ситу-ацијом коју је направила епидемија виру-са корона. Међутим, у руском народу ни-када није постојало расположење противармије.

На другој страни амерички војни буџетстално расте. За 2021. годину ће Америка

за војску издвојити 740,5 милијарди дола-ра. У Вашингтону сматрају да се са таквимбуџетом могу супротставити „кинескојагресији” и „суздржавати Русију и друге по-тенцијалне противнике”. Базни део војногамеричког буџета је 635,5 милијарди до-лара и плус 69 милијарди за ванреднеоперације у иностранству, а 26,6 милијар-ди је намењено за програме националнебезбедности у оквиру Министарства енер-гетике САД.

Бранко Влаховић,дописник из Москве

Извор: ,,Вечерње новости“

19Војни ветеран ДЕЦЕМБАР 2020.

СВЕТ

НОВАЦ И ЗА АТОМСКЕАРСЕНАЛЕ

Оружане снаге САД имају у коп-неној војсци 485.900 људи, а у вој-но-морским снагама 347.800, докКорпус морске пешадије броји181.200 људи, а Воје ваздушнеснаге имају 333.475 припадника.Нови буџет би требало да омогућиАмериканцима да задрже преи-мућство у ваздуху. Планирано је дасе набави 93 авиона Ф-35 за деветмилијарди и сто милиона.

Амерички војни буџет је предви-део и средства за модернизацијуатомског оружја. Управа национал-не атомске безбедности (ННСА) јевећ саопштила да ће модернизо-вати атомске арсенале укључујућии атомску бојеву главу W93.

НАТО ТРОШИ ВИШЕОД ЦЕЛОГ СВЕТА

Мада Американци тврде како им јесада Кина уз Русију најопаснији против-ник из војног буџета се види да САД трипута више троши за војску него Кина. Го-дишње Кинези за армију издвајају 260милијарди. Највероватније је та сумавећа ако се зна да многе земље имају иједан део трошкова који су тајна.

Али ако се погледа ранг-листа зема-ља са највећим војним буџетима ондаје јасно да НАТО троши за војску вишенего цели свет заједно. Индија троши62 милијарде долара,Велика Британи-ја 58, Саудијска Арабија 56, док Фран-цуска издваја 53 милијарде. Затимследи Русија са 46 милијарди, а потомЈапан са 45 милијарди и Немачка са 44милијарде долара.

Без обзира на огромну разлику вој-них буџета у Русији су трошкови за ар-мију 2018. смањени за 3,9 одсто, а2019. за 4,5 одсто. Ове године Мини-старство финансија Русије предложи-ло је да се размотри смањење трошко-ва за војску и полицију за десет одстошто је одмах изазвало незадовољ-ство.

Руски ракетни систем С-500 погађа авионе на висини од 200 километара

Лансирање интерконтиненталнихпројектила са руске нуклеарне подморнице

Вишемесечном сукобу на југу Србијевећ се назирао крај када је дошло донајвеће борбе која je и одредила ис-

ход овог конфликта. Реч је о борби за се-ло Ораовицу код Прешева, која можда повојним параметрима није била битка, алиби се због свог значаја могла и тако назва-ти.

Почетком маја 2001. године, под окри-љем ноћи, у село су убациване групе тзв.ослободилачке војске Прешева, Медвеђеи Бујановца (ОВПМБ), у којима је било идоста оних са ратним искуством са Косоваи Метохије. Сва светла у селу су била по-гашена, чула су се возила а и повременои пуцњи. До тада у селу је боравила ло-кална терористичка група, а сада су поче-ли да за потребе паравојске регрутују ме-штане.

Блокирали су путеве који воде у село, атиме су ставили у блокаду једну јединицутадашње Војске Југославије (ВЈ). Припад-ници 63. падобранске бригаде покушали суда омогуће снабдевање тих војника водоми храном проласком кроз непријатељске ре-дове. Први покушај је пропао, али је други,изведен иза леђа албанске паравојске, пре-ко Ораовичког језера, успео.

ОВПМБ је покренуо напад на снаге ВЈ иМУП-а Србије 12. маја 2001. године у по-подневним сатима. Пар дана је трајаларазмена ватре, а одговор Здружених сна-га безбедности (ЗСБ), ВЈ и МУП-а, усле-дио је 14. маја, уз сагласност Кфора, од-носно НАТО-а, будући да се све одвијалона рубу Копнене зоне безбедности. Овајпојас ширине пет километара уз админи-стративну линију Космета, по Куманов-ском споразуму, у надлежности је коман-данта међународних снага у јужној покра-јини.

Штавише, Кфор је пратио акцију у Ора-овици из хеликоптера „апач” и беспилот-них летелица. Прецизним дејствима уни-штаване су ватрене тачке ОВПМБ, али ва-трена подршка није вршена тешком арти-љеријом већ минобацачима и бацачимаграната. За уништавање бункера, уз одо-брење Кфора, употребљени су тенкови.

Јединице ЗСБ су се 15. маја, око 20. ча-сова, спојиле код млина у Ораовици и то јебио крај планова сепаратиста да онемогућеулазак ВЈ и МУП-а у овај део Копнене зонебезбедности. Неки од њих су се предали, а

многи су се разбежали у правцу Космета иМакедоније. Оружје су понели са собом,део арсенала су закопали, а један џип саоружјем су гурнули у Ораовичко језеро.

Ова драматична збивања најпотпунијесу описана у књизи „Противтерористичкаоперација на југу Србије”, аутора Милоса-ва Симовића и Николе Карановића. Без-бедносни проблеми на подручју Прешева,Бујановца и Медвеђе почели су убрзо поокончању НАТО агресије, наводи се у по-менутој књизи. Више стотина Албанаца изових општина борило се 1998. и 1999. го-дине у саставу тзв. ОВК. По завршетку ра-та, у јуну 1999. године, неки од њих суостали на Космету и у Албанији, неки суотишли у емиграцију, а већина се вратилакући. Они ће постати језгро ОВПМБ која сеу јавности појавила 2000. године. Ова па-равојска била је организована у шест бри-гада и располагала је са више од хиљадуљуди наоружаних пешадијским наоружа-њем, минобацачима, а имали су и две ха-убице.

Идеја им је била да на југу Србије изве-ду репризу збивања на Космету, да спро-веду терор над цивилима и извршавају те-рористичке нападе на полицију, да изазо-ву реакцију државе, коју ће представитикао репресију над Албанцима, што би тре-бало да доведе до укључивања НАТО-а иЗапада у решавање насталог проблема, акрајњи циљ био је присаједињење Преше-ва, Бујановца и Медвеђе тзв. републициКосово.

У периоду од 21. јуна до 20. новембра2000. године, када је сукоб ескалирао, наподручју три поменуте општине централ-не Србије извршено је 296 терористичкихнапада а убијено је пет полицајаца и шестграђана. Тако су 13. октобра те године, докје Србија била у превирању после петоок-тобарских промена, недалеко од ВеликогТрновца, погинула два полицајца а рање-но их је једанаест.

До ескалације кризе дошло је 21. новем-бра 2000. године, када је ОВПМБ напалаположаје МУП-а код села Добросин, Луча-не, Кончуљ и Мали Трновац. Тада су поги-нула три а рањена су четири полицајца.Албански сепаратисти тада су успели дазаузму део територије у Копненој зонибезбедности на том подручју.

Међутим, политичка ситуација није би-

ла као уочи рата на Косову и Метохији.Упадом у КЗБ, терористи су подрли ауто-ритет НАТО-а, а званични Београд је сара-ђивао са међународном заједницом на ре-шавању ове кризе, пажљиво али и одлуч-но повлачећи потезе. ВЈ се налазила наободу КЗБ, а да би ушла у њу требала јојје одлука команданта Кфора и на томе серадило.

Већ крајем новембра 2000. године, једи-нице МУП-а Србије успеле су да запосед-ну половину села Лучане, а крајем децем-бра преузели су контролу и над стратешкиважном врху Свети Илија на планиниПљачковици, у близини Врања.

Сарадња ВЈ и МУП-а формално је ин-ституционализована 7. марта 2001. годи-не, када су формиране Заједничке снагебезбедности. Кроз сарадњу са међународ-ном заједницом, створени су услови даНАТО одобри улазак ВЈ у КЗБ. Ова зона,која се протеже од границе са Македони-јом, уз административну линију Косметасве до Црне Горе, подељена је у сектореА, Б, Ц и Д.

Сектор Б је био најделикатнији, јер је топодручје сукоба на југу Србије и у њега сеушло на крају, после борбе за Ораовицу,али и погибије Ридвана Ћазимија, званогКапетан Леши, једног од команданатаОВПМБ.

Војска Србије и данас се налази у Коп-неној зони безбедности, где обезбеђује ад-министративну линију према Космету. Те-шких инцидената нема, али војници, има-јући у виду искуства са Космета и југа цен-тралне Србије, морају даноноћно бити наопрезу.

Милан ГаловићИзвор: Политика

20Војни ветеран ДЕЦЕМБАР 2020.

ДРУГИ ПИШУ

Двадесет година од сукоба на југу Србије

БИТКА ЗА ОРАОВИЦУСРУШИЛА ПЛАНОВЕ

АЛБАНСКИХСЕПАРАТИСТА

Сектор Б Копнене зоне безбедности је био најделикатнији,јер је то подручје сукоба на југу Србије и у њега се ушло на

крају, после борбе за Ораовицу, али ипогибије Радвана Ћазимија, званог капетан Леши,

једног од команданата ОВПМБВојник са далекометном снајперском

пушком „црна стрела”

Побуна такозване ослободилачке вој-ске Прешева, Бујановца и Медвеђеподигнута на основу непризнатог „ре-

ферендума” Албанаца са југа централнеСрбије из 1992. године, са циљем да сеприпојe Косову, окончана је полагањеморужја ове формације, након што су њеникоманданти потписали Изјаву о демилита-ризацији, у селу Кончуљ. Овај документалбански политички лидери су готово дведеценије након оружаних сукоба погрешноинтерпретирали као „Кончуљски спора-зум”, тврдећи да је Београд на основу ње-га наводно преузеo обавезу да амнестираприпаднике ОВПБМ, због чега су својевре-мено говорили и да није спорно да се ње-ним припадницима подижу споменици.

Истина је, међутим, да су челници ал-банске паравојне организације 20. маја2001. у Кончуљу, изјаву парафирали безприсуства и учешћа представника тада-шњих српских и југословенских власти,али су у овај процес били укључени међу-народни представници, тачније шеф НА-ТО канцеларије Шон Саливен. Како је „По-литика” својевремено писала, поред пред-ставника ОВПБМ, Саливен је наведен икао супотписник поменутог документа одемилитаризацији у својству сведока. Бе-оград је на овај чин одговорио три дана ка-сније – на заједничкој седници Савезне

владе и Владе Србије усвојена је инфор-мација о уласку Здружених снага безбед-ности у Копнену зону безбедности (КЗБ),али и јавна изјава „Амнестија је излаз”.Потписали су је потпредседник владе Не-бојша Човић, генерал Нинослав Крстић и,тада пуковник, Горан Радосављевић Гури.

То значи да албанске вође и представ-ници званичних српских власти никада ни-су ставили потпис на било који заједничкидокумент, а органи Србије су на основу га-ранција о полагању оружја ОВПБМ издалипроглас „Амнестија је излаз”, који је биојавно истакнут на југу централне Србије. Уњему су житељи овог дела земље обаве-штавани о томе да наше снаге располажутачним подацима о грађанима три општи-не који поседују оружје, униформу, мине идругу војну опрему, док се они који су нао-ружани позивају да сав овај ратни матери-јал предају без последица. Већина при-падника ОВПБМ учинила је то до 31. маја2001, а у јулу исте године званично је датаамнестија за лица која су учествовала у

оружаним сукобима против наших снагабезбедности.

У име Албанаца изјаву о демилитариза-цији су у Кончуљу, иначе селу код Бујанов-ца, смештеном у Копненој зони безбедно-сти, потписали командант ОВПБМ Шеф-ћет Муслију и његови сарадници МустафаШаћири и Ридван Ћазими. ОВПБМ се узпомоћ међународне заједнице обавезалана потпуну демилитаризацију, разоружа-вање и распуштање, најкасније до 31. ма-ја 2001, уз закључак да се окреће борби заправа прирадника албанске мањине крозполитички процес и да гарантује сигуран имиран улазак Здруженим снагама безбед-ности. Захтевало се и формирање мулти-етничке полиције, тражило се да се КФОРстави на располагање за пријем оружја,као и да НАТО и мисија Европске уније по-могну, прате и верификују процес демили-таризације. На тај начин представнициКФОР-а, мисије ОЕБС-а, посматрачке ми-сије ЕУ и НАТО-а одиграли су кључну уло-гу у потписивању документа о прекиду ва-тре, тачније о уласку Војске Југославије у„тампон зону”, као и потписивању изјаве одемилитаризовању ОВПБМ.

Као једна од политичких „тековина” по-буне на југу централне Србије, осим погре-шне интерпретације „Кончуљског споразу-ма”, остао је и термин „прешевска доли-

на”, који редовно употребљавају Албанцииз Прешева, Бујановца и Медвеђе, ве-штачки спајајући ове три општине у једнуцелину. Овај израз заправо је синоним за„источно Косово”, како екстремнији албан-ски кругови зову тај простор, алудирајућида би он требало да се припоји лажној др-жави. Албански активиста Белгзим Камбе-ри, својевремено је настанак назива „пре-шевска долина” објаснио речима да сутермин Албанцима „уступили” Американ-ци у време сукоба на југу 2000. и 2001. го-дине. „Прешевска долина је појам који суовде донеле америчке дипломате са ци-љем да буде избалансирани компромисизмеђу источног Косова и југа Србије”, об-јаснио је Камбери.

Чињеница је, међутим, да се општинеПрешево, Бујановац и Медвеђа, у којимазаједно живе Срби, Албанци и Роми, пре-ма административној подели РепубликеСрбије, налазе у два различита округа сацентрима у Врању и Лесковцу. ОпштинаМедвеђа, наиме, удаљена је више од 150километара од Прешева и Бујановца, акао део Јабланичког округа, смештена јена 47 километара од Лесковца и у њој, чакни према признању самих албанских по-литичких лидера, никад није живело вишеод 25 одсто припадника њиховог народа,а према појединим тумачењима, тај удеоданас износи око десет процената. Тако-ђе, појам „прешевска долина” нема исто-ријско утемељење ни према једном реле-вантном истраживању.

Никола БелићИзвор: Политика

21Војни ветеран ДЕЦЕМБАР 2020.

ДРУГИ ПИШУ

„РЕФЕРЕНДУМ” ИЗ 1992.НИЈЕ ПРИЗНАЛА МЕЂУНАРОДНА

ЗАЈЕДНИЦА

Помињање „референдума” из 1992.године, на којем су се Албанци са југацентралне Србије изјаснили за аутоно-мију, а тиме и наводно право да се ује-дине са Косовом, чиме би фактички за-окружили североисточне „границе ’ве-лике Албаније’”, у претходних 20 годи-на постало је повремена пракса поли-тичара из Приштине, али и из Преше-ва, Бујановца и Медвеђе. Ово изја-шњавање не само да никада није при-знала држава Србија већ ни међуна-родна заједница, чиме се делегитими-зује и сам повод побуне, започете којаје кулминирала 2001. године. Томе до-приноси и чињеница да је овај такозва-ни референдум организован тако штосу Албанци гласали по приватним ку-ћама без икаквог укључивања државеи посматрача, који би оценили регу-ларност тог процеса. То касније нијеспречило поједине албанске лидереда говоре о готово плебисцитарној по-дршци одвајању од Србије. Наиме,уписано је нешто више од 45.000 бира-ча, а „да” је заокружило 97 одсто.

Још неке важне чињенице

НАТО ГАРАНТОВАО ДА ЋЕ ОВПБМ ПОЛОЖИТИ ОРУЖЈЕАлбанске вође и званичници Србије никада нису ставили потпис на било који заједнички документ, а уселу Кончуљ, команданти побуњене паравојне формације потписали су Изјаву о демилитаризацији, уприсуству представника алијансе, док је Београд одговорио прогласом „Амнестија је излаз”

Фотографије ЕПА

Добар део живота заставник МићоСамарџија провео је „под Јадра-ном” као специјалац ЈНА. То му

је, каже, и најлепши период. Рођен јепочетком 1941. у Банатском НовомСелу. Његови, колонисти после Вели-ког рата, схватајући да Швабе поноводолазе где су живеле до 1918., прода-ли су имање будзашто и ушли у једанод последњих возова из Панчева заБосну почетком априла 1941. Поновоу априлу, али 1991, Мићо, тазе пензи-онер, бежи из Сплита и стиже у роднеХумиће код Кључа. Ту га је сачекао но-ви рат.

Не воли Самарџија да прича о поли-тици и како су „његови” три пута у ве-ку остајали без игде ичег, али волипричу о јединици.

- У подводне диверзанте не може дасе залута - каже Мићо. - После 16 ме-сеци припремног курса 1962. и 1963.успео сам да уђем као један од осам,док је њих 40 отпало. Сви су у 82. од-реду били спартанци, а први међу на-ма и најбољи, био је оснивач једини-це, капетан бојног брода Стево Вуј-нић, родом од Кистања. Он беше рат-ни официр у НОБ и 1960. се вратио изВашингтона где је био војни аташе. УАмерици је научио значај овог родавојске и годину дана пре Американа-ца направио је Титове “фоке”. Ове го-дине обележавамо шест деценија, асем мене из прве поставе, сада каоосамдесетогодишњаци, ту су и ПетарМихајловић, мој кум, и новосадска ле-генда Јово Мрђа.

Селио се Мићо са својим диверзан-тима из Жупе Тиватске, где је јединицаоснована, до острва Катарина код Пу-ле, па у Дивуље. Мислио је да заувекостане крај мора док га почетком 1991.тадашњи заповедник, капетан фрегатеЈосип Грабовић, Хрват, није позвао уканцеларију и рекао: „Остани што семене тиче колико хоћеш, али видишшта се спрема, имаш све за пензију”. Тога је натерало да размисли.

Послушао је Мићо овог часног офи-цира. Није гледао лом настао у једи-ници неколико месеци касније. Под-водне лисице, како су звали наше спе-цијалце, пребачене су у Кумбор. ИзСплита, Самарџија је једва изашао сасупругом и седамнаестогодишњим си-ном Небојшом у претрпаном ауту. СинСиниша остао је на броду као војникпо уговору. Пре одласка из града среоје првог команданта Стеву Вујнића ко-ји му је кроз сузе рекао: „Видиш ти свеово, изгледа да ћу поново противусташа да ратујем!”

- Стварно је 82. одред био и остаоелита - враћа се Мићо омиљеној теми.- Морао си да будеш атлета и да напровери у комаду рониш четири ми-ље, пливаш три, веслаш кајак пет, пага потапаш и вадиш. Био сам 13 годи-на у „А тиму” где је стандард боравкаод три до пет година. Ни сам не знамколико сам бусола променио и коликоје моја пушка препливала са мном...

Необичне задатке имао је 82. по-морски одред диверзаната. Рецимо,учили су италијански језик, па су „ле-товали” у иностранству по месец да-на. Никад се није причало „како је би-ло на одмору”. Чували су Броза на ње-говим чувеним путовањима „Гале-бом”. Искрцавали се ноћу из торпед-них цеви подморница да упознају „ле-поте Јадрана” и пловила на њему. Отоме ни његова супруга, каже Мићо,дан-данас ништа не зна.

- Током вежбе „Подгора 72” надомакСплита, Тито нас је гледао са брода.Колега и ја имали смо задатак да сеискрцамо са десантног чамца пред„Галеб” и кренемо даље на задатак.Први пут у животу мој пар је погрешиои уместо на леђа, са чамца је скочиона трбух и у том узбуђењу заронио јепогрешно, право у дубину. Изгубио јепотом ваздух у систему, једва сам гадохватио и извукао полумртвог садвадесетак метара.

Чамац за спасавање није кренуо докније добио наређење, а оно је чекалосамог Броза на палуби. Тек када је Ти-то схватио да је вежба кренула по злуи викнуо: „Спасавајте човека”, реаго-вали су и „залеђени” официри.

Приче времешног диверзанта о пу-товањима са Брозом Мићи су посебноважне. У Алжиру у луци био је са ко-легом под „Галебом”, када је видеодругог рониоца да се приближава. Ди-верзанти су уљезу пришли са леђа ипокупили човека у тешкој ронилачкојопреми. Искрцали су га на обалу, а ис-поставило се да је у питању Алжирацкоји се изгубио „по правцу” на курсуроњења. Очајни руски инструктор језа све кривио себе и целу ствар су по-сле решавали безбедњаци, без гала-ме. Наше „фоке” су се кладиле да Ал-жирац више никад неће заронити.

- Задатак на путовањима је био даброд увек буде обезбеђен док је у при-стану. По седам парова ронилаца јеишло са Титом као „невидљив пр-тљаг” обезбеђења. Он је волео да за-питкује шта ми то радимо - преприча-ва Самарџија.

У Нишу се Мићо 1963. током првепадобранске обуке, у трећем скоку

22Војни ветеран ДЕЦЕМБАР 2020.

ДРУГИ ПИШУ

ЕКОНОМСКИ ФАКУЛТЕТСамарџија каже да је само једну

ствар покушао да сакрије од војскетоком целе службе. Наиме, уписаоје Економски факултет у Сплиту,што је тада било забрањено.

- Велики командант Стево Вуј-нић дошао је на мој брод ненаја-вљено и први ми пружио руку. „Са-мо настави да учиш”, рекао ми је.Од тада, у мојој јединици не да јебило дозвољено усавршавање,него је Стево све диверзанте под-стицао да уче. Економију сам завр-шио за четири године.

Заставник Мићо Самарџија о настанку елитне јединице некадашње

ЈНА о којој се мало знало

НАШЕ ФОКЕ ОСНОВАНЕ

ПРЕ НЕГО АМЕРИЧКЕСтварно је 82. одред био и остао елита - каже Мићо.Морао си да будеш атлета и да на провери у комаду

рониш четири миље, пливаш три, веслаш кајак пет, па гапотапаш и вадиш. Био сам 13 година у „А тиму” где је

стандард боравка од три до пет година. Ни сам не знамколико сам бусола променио и колико је моја пушка

препливала са мном...

Мићо Самарџија

приземљио на воз у покрету и сломиосва ребра са леве стране. Био је за-тим при уласку у торпедну цев под-морнице спреман за искрцавање кадаје подморница грешком ударила уобалу. Спасавао је животе колегама удва наврата, а последњи живот који јеспасао био је колеги Мустафи Хајру-лаховићу, кога су тада звали Мумин.

- То је било у Шибенику и Мустафасе превише опустио и остао дуже подводом на већој дубини. Није пазио никада је израњао, него је изашао бездекомпресије и позлило му је. Извукаосам га и ставио у комору за декомпре-сију, а онда сам га са доктором збри-нуо и послат је у Пулу хеликоптером.

Самарџија се свог Кључа и реке Са-не докопао преко Мостара. Тамо су гаполицајци са шаховницама упозорилида случајно не заноћи у долини Нере-тве. Стигавши у родне Хумиће, таманкада је почео да диже кућицу, позваога је презимењак Драго, пуковник и ко-мандант Кључке бригаде, да обучеуниформу и да „одговара за 100 пуша-ка у селу”:

- Наравно да сам бринуо да нико нестрада у селу, а младеж сам обучаваовојним вештинама. На Сану код менесу долазили и диверзанти ВРС на обу-ку у кајаку.

Сведочи даље диверзант да му је урату било најтеже када је слушао пре-

нос догађаја из Добровољачке улицегде је побијена млада војска. Акцију јеводио Мустафа Хајрулаховић, истионај коме је спасао главу:

- После рата прочитао сам и да је оннаредио да се испуца она бацачка ми-на на Маркале у фебруару 1994. То јесведочио неки Муслиман. Није ми жаошто сам спасао Мустафу, него што онније спасао себе остављајући децу изЈНА на миру.

Самарџијин други син Небојша слу-жио је у Младићевом заштитном пуку.Још два брата су била у ВРС. Године1995. морали су сви да беже:

- Нисам хтео да останем у Босни. Незато што сам нешто лоше урадио, не-го зато што су они мени већ други путнаправили зло.

Драган ВујичићИзвор: Вечерње новости”

23Војни ветеран ДЕЦЕМБАР 2020.

ДРУГИ ПИШУ

ФЕЈСБУК-СПЕЦИЈАЛЦИ

Времешни специјалци 82. дивер-зантског одреда однедавно кому-ницирају преко „Фејсбука”:

- Огромна већина се није обрука-ла. Мрља је Србин Слободан Пре-радовић, последњи заповедник ко-ји је напустио одред, дан пред од-лазак на Вис, на наговор супругеНемице. Он је Хрватима основаојединицу подводних диверзаната увреме када је његов рођени братбио у нашој униформи и борио сепротив усташа. Разумем да одешкод својих, али да будеш злочинацпротив својих, никако.

Припадници специјалне јединице

Фотографија специјалаца за успомену

Успомене из ЈНА

БОГИ КАРОЛИНА

Ујулу месецу 1985. године упловилисмо на маскирни вез у ували Тела-шчица на Дугом отоку. Наше пло-

вљење Корнатским архипелагом пред-стављало је изазов, а и задовољство.Осим тога планирали смо да се неде-љу дана окупамо у чистом мору и ужи-вамо у изузетној природној лепоти.Преко пута нас, у ували, налазило сесловеначко одмаралиште ,,Искра“, гдеје увек било весело. У самој ували би-ло је доста усидрених јахти, тако да ни-је владала монотонија. Једног данасмо кренули у обилазак наше обалскеосматрачке радарске станице(ОРОСт), која се налазила на брду Грп-шаћак, изнад увале Телашћица. Наспет-шест официра је кренуло козјомстазом према осматрачкој станици, ана челу колоне је био капетан фрегатеБ. П. који је био помоћник командантаза морално-политички рад. У свако-дневном жаргону звали смо га Полити-чар.

На осматрачкој станици, у не баш вој-ничком стилу, али у домаћинском рас-положењу, дочекао нас је командир ко-ји је био подофицир. Похвалио нам секако су ископали велики канал за узе-мљење и како су хеликоптери довезлиземљу. На тај начин су решили про-блем оштећења електронских уређаја

приликом грмљавина. Одједном, усвом стилу, упита га Политичар: ,,Каквоје стање морала и како раде партијскаи омладинска организације”. Командиродговара: ,,Ми се овде само молимоБогу да падне киша и да нам драги Богсачува Каролину”. Политичар се шоки-рао, јер су тада Бог и партија били наоштро супростављеним странама. Не-како је тешко прогутао Бога, па упита:,,Да ли другарица Каролина ради у ку-хињи”, мислећи да је то нека жена илидевојка мештанка, која је ту запослена.,,Ма не, Каролина је наша мазга. Нашспас. Она нам уз ово брдо доноси воду,гориво, намирнице, резервне делове, аи нас превози када смо уморни или бо-лесни“. Слатко смо се насмијали забу-

ни око Каролине,а командиру башније било драгошто јој се смеје-мо.

Тих дана смоимали приликеда видимо какоКаролина добијезадатак од мор-нара на брду исама оде на од-ређено место потовар робе илипо командира.Чудили смо секако она то сверазуме и како знана раскрсници даодабере правипут.

Уживали смо уКаролининој ин-

телигенцији, елоквенцији Словенки изодмаралишта и чистом мору. Исплови-ли смо пуни утисака. Данас је та осма-трачка станица (изграђена у Аустроу-гарској 1911. године) постала туристич-ки објекат Форт Грпашћак - Интерпре-тацијско информативни центар. Веру-јем да је поглед на море са тог местабожанствен. Бог није шкртарио када јетамо уређивао природне лепоте. СамоБог није баш добро регулисао редов-ност падавина. На том простору или сеза час испадају велике количине кишеили месецима с неба не падне ни кап.

Каролина је била највернија и најо-данија ,,дама“ која је била на том делуКорнатског архипелага.

Ђорђе Пражић, к.б.б. у пензији

24Војни ветеран ДЕЦЕМБАР 2020.

СА СВИХ СТРАНА

Удружење војних пензио-нара Црне Горе има до-бру сарадњу са држав-

ним институцијама али нијезанемарило и међународнусарадњу са удружењима вој-них пензионера Србије, Ма-кедоније, Бугарске и Албани-је.

Године 2013 Удружење јеприступило међународнојАсоцијацији генерала, адми-рала и резервних официра услужби мира. То удружењеокупља асоцијације из 34 зе-мље Европе и Азије.

Представници Удружењавојних пензионера Црне Го-ре учествовали су на конфе-ренцијама у Астани, Београ-ду, Паризу, Братислави и Со-фији и дали допринос у раду.Од 2017.године Секретари-јат асоцијације са сједиштему Москви организује такми-чење за најљепшу фотогра-

фију под слога-ном „Волим теживоте! Љепотаће спасити сви-јет“. Удружењевојних пензионе-ра Црне Горе,иако је бројно ма-ло, на такмиче-њима је исказалоумјетничку вели-чину.

На такмичењима 2017,2018 и 2019 било је запаже-но по броју наступа а Добри-слав Бајовић из Никшића јеузастопно три пута освојиопрво мјесто. Ове године сва-ко од учесника конкурса по-слао је по пет фотографија.

Очекивао се и ове годинеуспјех, али овако сјајан не!Десетог октобра жири Се-кретаријата у Москви пре-гледао је фотографије и про-гласио побједнике. Вијест

жирија је изненадила и вид-но обрадовала Удружењевојних пензионера у ЦрнојГори: Прво мјесто освојио јеПавле Бандовић из Подгори-це, друго Добрислав Бајовићиз Никшића, треће ЛабудЛончар из Бара и шесто мје-сто Ђорђе Трајчевски изТивта.

Генерелни секретар Анто-лиј Кумахов послао честити-ку и рекао да су фотографи-је из Црне Горе најљепше,

да су обишле све земљечланице и одсликале бајко-вите предјеле и љепоту Цр-не Горе.

Предсједник УдружењаЖељко Вукић са сарадници-ма примио је мајсторе фото-графије, побједнике из Мо-скве и уручио им у имеУправног одбора годишњепризнање за афирмацијуУдружења и приказане ље-поте Црне Горе.

Р. Здравковић

Освојена значајнапризнања у Москви

ПОБЕДНИЦИ ФОТО-КОНКУРСА

25Војни ветеран ДЕЦЕМБАР 2020.

СА СВИХ СТРАНА

In memoriam

Душко Мајкић (1955-2020)

РАТНИК ДОПОСЛЕДЊЕГ

ДАХА

После кратке а тешкеболести, 12. децем-бра у 65. години жи-

вота, прерано нас је на-пустио Душко Мајкић, дугогоди-шњи председник Општинске ор-ганизације УВПС Зрењанин ичлан Главног одбора УВПС.

Наш колега Душко рођен је 25.6.1955. године у Житишту, где језавршио ОШ. Средњу машинско-техничку школу завршава у Зре-њанину 1974. године, а Војну ака-демију – рода везе, у Загребу иБеограду 1978. године.

Службовао је у гарнизонима:Дуго Село, Карловац, Хан Пијесак,Зрењанин, Кикинда и Нови Сад.

Учесник јератних деј-става у Хр-ватској 1991.године, уБиХ – 1992,а и у одбра-ни СРЈ одагресије НА-ТО-а 1999.године.

У заслуже-ну пензијуодлази 2006.године, у чи-ну мајорарода везе.

До послед-њег даха обављао је одговорнудужност председника Општинскеорганизације УВПС Зрењанин(од 2010. године), а члан Главногодбора УВПС је био у периоду од2010. до 2014. године и поновоод 2018. године. Био је веома ак-тиван у предузимању и реализа-цији активности војних пензионе-ра.

Иза себе је оставио супругуМилку, кћерку Соњу и сина Нико-лу.

Из личног угла

РАТ КОЈИ НАМЈЕ НАМЕТНУТ

Скоро ће година како свет, са мање иливише успеха, ратује против невидљи-вог непријатеља који има облик и ка-

рактеристике непознатог вируса. Да ли чо-век довољно познаје природу и њене зако-не? По свему судећи – не! Све што постојиу природи, подложно је строгим јединстве-ним и готово непроменљивим законима.Свако нарушавање тих закона одмах дово-ди до последица по живи свет, првенственопо човечанство. Интересантно је да многеумне главе, у животним калкулацијама, неузимају у обзир место природе и човека уњој.

У прошлости је човечанство имало слич-не пандемије (колере, тифуса), а да никадау томе није видело учешће људи. Вирус јенастао у природи коју је систематски и докрајњих граница нарушавао човек. Споме-нимо само бројне експерименте са атом-ском енергијом. Равнотежу је пореметио инепотребно брзи развој хемијске индустри-је. Много је и других експеримената које чо-век изводи свакодневно. Многи од њих у су-протности су са природним законима.

За све ово што вирус корона данас чини,човеку крив је само он. Ако може да, уз по-моћ космичке технологије, оде на месец идруге планете, а јачи је од природе, несхвата да не сме и не може да је сатре. Пазар нису довољне свакодневне природнекатастрофе - поплаве, земљотреси, оркан-ски ветрови, отапање ледника на полови-ма...

Све је то „дело” човека. Појавила се голим оком невидљива сила.

Реч је о вирусу корона. Човечанство је доданас прошло кроз два светска рата и хи-љаде регионалних и локалних сукоба. У ра-ту је правило да онај ко не познаје неприја-теља, најчешће рат окончава губитнички.Наш непријатељ је сада вирус звани коро-на, или ковид 19, већ како га ко назива.

Велика је грешка оних који се против ви-руса боре тако што не верују у његову сна-гу, што одушак животу проналазе у кафићи-ма и другим масовним сабиралиштима, су-протно уведеним мерама.

Једино решење у актуелно време је да сешто пре истражи све у вези са невидљивимнепријатељем и да се на основу тога про-нађе право противоружје. У противном сепандемија може упоредити са трећим свет-ским ратом, који има обележје планетарногбиолошког рата. Стеван Стојановић

In memoriam

Миомир Џанкић(1935-2020)

ИСТАКНУТИКОМАНДАНТ

Недавно је редовеУдружења војнихпензионера Црне

Горе напустио генерал-мајор Миомир Џанкић,цијењени командант, патриота,човјек кога су красила војничкакултура, етика и хумане људскеособине.

Рођен у Пипетима код Дани-ловграда у револуционарној,ратничкој и партизанској породи-ци Мата Џанкића, који се у јул-ском устанку 1941.године латиопушке и са два старија сина кре-нуо у народноослободилачкуборбу.

Момир је био малољетан иостао са мајком, која је на његаутицала мудрим домаћинским,људским васпитањем и да се сањом брине о дому до повраткаоца и брата. По завршетку ратаосновно школовање и гимназијузавршава у Даниловграду. За да-ље школовање опредијелила гаје љубав према војном позиву.Завршава академију као један однајбољих у класи и отпочињеслужбовање у гарнизонима Ђа-ково, Славонска Пожега, Пула,

К а р л о в а ц ,Загреб иОсијек. Насвим дужно-стима иска-зао својеумијеће испособносткао командирвода, коман-дир батеријеи командантдивизиона...

Седамде-сетих година5. пролетер-ској бригади

у Титограду био је потребан ауто-ритативни командант. Генерал-штаб ЈНА определио се за Мио-мира Џанкића. Одговорно и ускладу са концепцијом одбране,обучавао је и оспособљавао је-динице и старјешине за мирно-допске и ратне задатке.

Следи дужност команданта ди-визије у Постојну. Потом је биокомандант Крагујевачког корпу-са. Са те дужности одлази у за-служену старосну пензију.

За заслуге у ЈНА добитник јебројних одликовања и признања.Мјесец дана прије смрти, Миоми-ру је уручена Споменица РускеФедерације поводом 75 годинапобједе над фашизмом.

По одласку у пензију, душевнимир је нашао у обнови породич-ног дома, уређењу имања, у за-садима воћака и винове лозе.

Генерал Миомир Џанкић, биоје узор части, поштења и међу-људских односа. Р. Здравковић

Пре нешто више од два века или 1816.године, на Ђурђевдан, изречена јесмртна казна двојици Срба, тачније

говорећи тројици. Један од њих био јеаустријски капетан, кордонџија или међаши Карађорђев војвода из Првог српскогустанка 1804-1813. Године по имену РадичПетровић, други Ваљевац, војвода ПетарНиколајевић, звани Молер, школованисликар, устаник, председник Народне кан-целарије (Владе Србије) у периоду од1815. до 1816. године, а трећи неки не-срећни кујунџија, Јован Деља, који се ба-вио једним од најстаријих заната, онимшто је најбоље умео, а то је било фалси-фиковање новца. Прве две наведене лич-ности били су родољуби, устаници, ратни-ци, јунаци, крвљу и ранама овековечени, атрећи класичан криминалац, кривотвораци човек склон злоупотреби свог заната.

Но, без обзира на дијаметрално супрот-но опредељење, сви су исту судбину до-живели, осуђени су на смрт дављењем, паје тако, по турским мерилима, родољубљеизједначено са кривотворењем новца. Сватројица су, по извршењу најстроже пресу-де, остављени на Калемегдану, на ђубри-шту, само у доњем вешу, да труну као по-следње протуве, избачени из казамата Не-бојша куле, озлоглашеног утврђења, иакосе за капетана Радича и Петра Молеразнало да су заслужни за слободу свога на-рода, па су самим тим морали да стекнуизузетно високу вредност у историји и рат-ништву поробљеног српског рода као не-помирљиви борци против вишевековногтурског освајача. Заправо, да иронија изла судбина буду комплетне, они нису осу-ђени од стране угњетавача, већ од Срба,оданих поданика тадашњег владара, коџеМилоша Обреновића, човека који је најма-ње трпео слободоумље, непослушникеили образованије од себе.

Заједничко за Радича и Молера било јето што су о кнезу Милошу потпуно исто ми-слили: већ у раној фази Другог српскогустанка препознали су у њему апсолути-сту, човека жељног власти и богатства изато су се свим силама трудили да ту ње-гову неизмерну похлепу на било који на-чин обуздају и ограниче.

Млада грана демократијеПосебно је то настојао Петар Николаје-

вић Молер, који је и пре подизања Таков-ског устанка 1815. године тражио од коџеМилоша да се власт дели на четири једна-ка дела. Милош Обреновић је на тако не-што декларативно пристао; он није могаода трпи никога блиско себи, посебно не из-ворима власти и богатству. Иако непи-смен, умео је урођеним лукавством исклоностима ка изигравању сопствене ре-чи врло вешто да уклони Павла Цукића,проту Матеју Ненадовића и Петра Моле-ра, а под посебном контролом да држи ми-трополита шабачког Мелентија Никшића,који се, попут Милоша, на власт лепио каомедвед на кошницу.

За наведене личности, супарнике Мило-ша Обреновића, поједини историчари ка-жу да су били нека врста првих српскихопозиционара у тек зазеленелој државиили рана појава демократских клица којаје на својој кожи жестоко осетила шта јемогла да предузме апсолутистичка власткада јој се супротставе опоненти. Од вре-мена кнеза Милоша Обреновића и њего-вог суровог модела обрачунавања са

представницима супротног мишљења додана данашњег у Србији није могла да уз-расте млада грана демократије, а да јевласт није поткресивала, спутавала на свемогуће начине или немилосрдно прогања-ла, а када ни један од тих наведених мето-да није успевао, тада се прибегавало фи-зичкој ликвидацији као најсигурнијем на-чину обрачунавања. Све је то још пре ви-ше од два века Милош Обреновић успе-шно демонстрирао (могло би се рећи чаки патентирао), јер су читаву његову влада-вину (у два наврата: од 1815-1839. годинеи од 1858- 1860.), ма колико добра земљидаривао и упорно чупао из турских канџи,ипак наткрилила немилосрдна и смртнакажњавања његових противника. До ког јенивоа Милошева суровост ишла најбољесведочи црна листа уморених за коју неможе да се каже да је своју кулминацијудоживела са Карађорђевом смрћу 1817.године. На тој црној листи јесте глава јед-ног вожда српског народа, али постоји ичитав низ оних за које се сасвим поузданоможе рећи да су биле знамените и заслу-жне у српском роду.

Погубити вредне главе могла је самоподла и довољно осиона сила предиспо-нирана за такво џелатско дело неразу-мља, човек довољно заглибљен у крвисопственог народа.

Када се на тој црној листи смакнућа про-читају сва имена, онда произилази да суРадичева и Молерова биле нескромне посвојим вредностима, прва ратничка (по че-му се може закључити висока војна која биданас била у рангу генерала), а другапредседника владе у најранијем зачеткуназови нове демократије, обе војводске,ослободилачке, бунтовничке, непомирљи-ве са ропством, али и оне које је српскареволуција прогутала као недовољно при-лагођене новоуспостављеном системувласти, дволичја, лицемерства и издајни-штва. Кажњеничка страна није у исто вре-ме остала упамћена као губитничка (чак јеу великој мери заборављена и гурнута наисторијски слепи колосек), већ као она ко-ја је показала истинско српско лице и вла-сти и народа.

Оголићена истинаМожда је далеко сврсисходније било да

је разоткривено само наличје, јер би се утом случају веровало да је права вредносту задатој речи, чистом образу и дубокомпоштовању личности?

Овако оголићена истина нема излаза исве се бездушно и бесконачно врти у јед-ном истом и зачараном кругу у коме је рав-нотежно стање између центрипеталне ицентрифугалне силе толико чврсто успо-стављено да је потпуно разумљиво заштоСрби данас не разликују лаж од истине,задату реч од празног обећања или до-

следност од површности и аљкавости.Животни пут капетана Радича Петрови-

ћа делимично је описан у делу „Карађор-ђев поочим Радич Петровић и покрштени-ца Зорка” од Јоксима Новића Оточанинаиз 1866. године, али се оно не дотиче ње-говог погубљења, већ удаје за Сарајку Ал-ку.

Дело је више наклоњено Радичевом ро-мантичном животу (три пута се женио) не-го ратничком, које је и те како био нагла-шено, препуно рањавања и сукоба са Тур-цима. Са друге стране, Молеров живот де-таљно је описан у књизи „Војвода ПетарНиколајевић Молер” из 2006. године, на-писан од стране Велибора Берка Савића,који је систематски и студиозно проучиоживот једног од најзнаменитијих Ваљева-ца. За ову књигу од посебне је важностибило поглавље које се тицало заточени-штва у кули Небојша у Београду као и сâмчин срамне предаје двојице јунака из Пр-вог српског устанка, који је томе претхо-дио. Поглавље „Прва жртва друге сечекнезова” из истоимене књиге (стр. 161-174) на изузетан начин је показало да јесрпска прошлост толико тесно повезанаса садашњошћу и будућношћу да самоонај ко не жели ту спону да види или сра-чунато преко ње прелази, чини то из сит-них интереса или ради обмањивања дру-гих. Сваком оном ко пажљиво прати и по-везује историјске чињенице, судбине дво-јице Карађорђевих војвода недвосмисле-но говоре да су од тог времена поставље-ни тврди темељи не константне сече кне-зова, већ немилосрдног обрачунавања сасваком вредном српском главом и да су утом срамном чину свесрдно учествовалиСрби -властодршци, повинујући се стра-ним силама, слепо верујући да ће се њи-ховим злочини и издајства прикрити негдеу тамним историјским ходницима и вилаје-тима.

Жртве Радича Петровића и Петра Нико-лајевића Молера у потпуности симболизу-ју касније догађаје и све осуде изреченена рачун српских патриота за које су се,под туђом пропагандом, брже-боље вези-вали термини националиста, терористаили злочинаца. Најиздашнији у том погле-ду остао је колонијални запад, исти оникоји је све то до танчина развио, а систе-ме расизма, фашизма, геноцидности, ко-лонијализма и неоколонијализма илиапартхејда увео у светску терминологију ипоказао њихову практичну страну до дета-ља, тако да данас ни једна од тих назовиразвијених земаља није без бар једногзлодела темељно спроведеног у дело. Та-кви се данас представљају као доследниборци против сопственог зла да би цинич-но упирали прстом у друге за које се знада су се вековима борили само за своју го-лу егзистенцију и слободу!

26Војни ветеран ДЕЦЕМБАР 2020.

ИСТОРИЈА

Грађевина сведок наше прошлости

ЗАБОРАВЉЕНО СРПСКОСВЕТИЛИШТЕ

Кулу Небојша многи су заобилазили или избегавали као да јекугом заражена; једини њени верни посетиоци постајали су

мртви и сва њена прича заокружавала се страдањима

Пљачка туђе сировинеДовољно је за примере узети судбину

североамеричких или латиноамеричкихИндијанаца, афричких робова који су каорадна снага пребачени у „демократску” зе-мљу ради голе експлоатације, страдањеИндијаца под колонијалним великобритан-ским терором и крађу националног богат-ства, турски геноцид над Јерменима, а дасе не помињу немачка и хрватска зверстваиз Првог и Другог светског рата над Руси-ма, Пољацима, Србима, Јеврејима и Ро-мима, вијетнамски злочини или перма-нентно организовање и учешће у локал-ним ратовима, посебно блискоисточном ибалканском, назови неко „арапско проле-ће” које се у коначном смислу претворилоу најогољенију пљачку туђе сировине -нафте. Ни један савремени ограничени су-коб није могао да прође без светских по-лицајаца САД и Велике Британије, а по-себно не без њиховог циничног одређива-ња туђих интереса или граница државе.Вероватно да ни сво светско богатство, ка-да би се похранило у њихове незајажљи-ве трезоре, не би задовољило свеукупнеалаве прохтеве, јер би увек постојало не-што допунско, неиспуњено, изнуђено,условљено, „демократско”, неопходно по-требно итд.

Дугачка сенка злочина и непријатељста-ва према српском народу неће нестати сабалканских хоризоната све док његове ин-тересе не буду водили људи вољом наро-да изабрани – зато се на власт и доводеони које је исти тај западни мрзитељ ода-брао и поставио на трон; зато су њима де-спотизам и диктатура у крви, а демократи-ја опора као горки пелин. Од времена вла-сти Милоша Обреновића и његових крва-вих трагова запутила се готово сва пото-ња српска политичка врхушка тим прове-реним стазама, а само часни изузеци, оникоји нису испред интереса народа и држа-ве постављали туђе, остали су да као уса-мљени светионици светле и говоре о све-тој слободи, независности, самосвојству ипуту у сопствено опредељење и оздра-вљење. Једино под условом да то прокле-

то вазалство и издај-ство народних интере-са нестане, оборенеглаве капетана Ради-ча и Петра Молера,ма колико времена одтада протекло, нећебити узалудно жртво-ване нити ће њиховепокопане кости истру-лити у забораву и без-нађу.

Ово штиво инспири-сано је усамљеничкомкулом на зараслимобалама Дунава где идан-данас читава око-лина одише незаслу-женом непажњом,неодржавањем, не-бригом и заборавом. Уњој и око ње, међу-тим, окупљале су семртве, што побијене,што реком довучене,српске главе и неду-жни животи и ту себи

налазили заједничкуутеху у сабирању по-страдалих бића као

да су знали да ће бар њихове кости у веч-ној заједници наставити да се снаже и опо-мињу живе. Небојша кула и њена шираоколина нису ништа друго до српско све-тилиште, ништа мање значајно од Јасе-новца, Јадовна, Шумарица или другихстратишта којима је, нажалост, српски на-род пребогат.

Незаобилазна представаНебојшу кулу мали број људи данас по-

сећује, чак многи и не знају где се она на-лази, иако је упечатљива и лако уочљиваса предивног калемегданског виса. Она је-сте обновљена и како-тако споља и изну-тра преуређена, али није дотерана њенашира околина да би многи путеви непо-средно водили ка њој. Ма колико се у њојналазила магично привлачна историја јед-ног пребогатог народа, коме је провиђењедоделило да живи на најблагороднијем инајчаробнијем делу европског тла, на ко-ме ни најледенији таласи, а ни најврелијиналети не могу да умање њену привлач-ност и лепоту, ипак су људи нимало илимало шта учинили да она постане неизбе-жна и незаобилазна представа дугог вре-мена постојања Срба на овом простору.

Кулу Небојша многи су заобилазили илиизбегавали као да је кугом заражена; једи-ни њени верни посетиоци постајали су мр-тви и сва њена прича заокружавала сестрадањима. Она није само пуста опоме-на и упозорење да се треба освестити изаблуде, што нам их је историја даривалаи оставила за собом, искористити тако даникада више то исто не буде, већ и науккако једна генерација олако препушта на-редној да она просуђује о нечему што неможе, поред све добре воље, чак ни ра-зумно да схвати. И није само проблем у за-бораву, већ и сакатом предању, причи у за-гонеткама, фрагментима и тривијалнимоставштинама које никога не обавезују, необавештавају, не погађају и не дотичу.

Када је тако, онда је заиста велико чудокако се и та кула Небојша није зарушила ипре времена своје какве-такве обнове.

Када време нагриза, тада ни камен није

вечан ма колико се чинило да му је бе-смртност задивљујућа и обезбеђена еон-ском компонентом постојања.

- Није мени жао мене, предобри мој Пе-тре Николајевићу; ја сам одавно прегазиошесту деценију живота, можда загазио и уседму, ма ко зна коју по реду? И ко је тајшто треба то да ми растумачи: шта је исти-на кад ме нема ни у једном летопису, а ида ме којим случајем има, ја опет, оваконеписмен, не бих знао колико ми је! Но,било га ил’ га не било у тим записима, јасам своје засигурно одживео, поодавнопоорао и пожњео – ево ме у овој злогла-сној кули, па за чудо ни за чиме не жалим,мој Петре...

Нека ње, векови је сатрли – нека мене,туђа ме злоба изјела – нека ових прокле-тих Турака, куга их похарала... Ал’ једноникако не могу да прежалим и с тим да сепомирим...

Хладњикави северац задува са Дунавакроз прозоре куле Небојше, иако је већЂурђевдан куцао на календарски праг, амладо зеленило утискивало свој печат пооколном крају и одавно запевало заједноса читавом врапчјом калемегданском хор-дом.

- Жао је мени тебе, мој Петре... Заштода твоја млада глава допадне овог смра-да и турканлука? Зашто да се прекине твојумиљати глас и твоја памет, таква писме-ност и мудрост, твој дар да осликаш нашезадужбине, а, богами, и твоја реч што умеда уједе као љута гуја? Зашто ми Срби нечувамо своје, баш такве што вреде и до-носе корист, већ их као губавце од себераспиру јемо, развлачимо и кажњавамо?Зар ради неписменог Милоша и његовесвојеглавости или оних његових подрпа-наца и подрепаша којима дивљи лук из ту-рова вири ма колико они то прикривали игосподом се представљали?! Еј, па свиони заједно не могу три српске речи да са-ставе, а да једну турску не излају! Свако-ме је кажипрст пре у носу или на пиштољунего ли на челу! И даље грокћу као свињекад се ваздуха хватају!

Опет се јави хладњикави северац са ре-ке као да самим зидовима куле није билодовољно студени током минуле зиме илионих сурово ледених дана у току четворо-деценијског климатолошког циклуса у вре-мену од 1770. до 1810. године, па их је за-то још требало „натапати” новом количи-ном хладноће и суровим продорима голо-мразице, која је умела да уједе све до ср-жи језиво леденог тесаног камена.

- Хвала теби, мој капетане врли, на тимлепим речима. Ипак, знај да наше муке не-ће дуго потрајати, све ће се брзо и лагод-но завршити: Срби нас предали – Турциподавили; Срби то учинили уочи Ђурђев-дана – Турци докрајчили за Ђурђевдан.Куд ћеш лепше и корисније, мој РадичуПетровићу?

- Знаш, Петре, кад сам ономад прешаоу Србију и дошао к теби у Београд, поми-слио сам весело: „неће нама Турци вишегосподарити, задизати и спуштати женскесукње, мерити вратове и кочеве као еспапнити разрезивати дебели харач и оста-вљати тек толико да не поцркамо од гла-ди.“ Помишљах ја тако, па се као дете за-радовах, али ускоро видех да се у својимстарим и лудим годинама грдно прева-рих... Ех, памети моја пуста на шта ме на-веде!...

Проф. др Владо Милићевић

27Војни ветеран ДЕЦЕМБАР 2020.

ИСТОРИЈА

Много је догађаја везано за београдску кулу

Промрзлина или смрзотина на-стаје као акутна манифестаци-ја на дејство ниске температу-

ре. Фаворизујући фактори су пове-ћана влажност ваздуха, телесни на-пор, алкохолисаност. Настаје смр-завање коже, поткожног ткива, ми-шића и костију. Промене се јављајунајпре на прстима руку и ногу, у пре-делу пете, на носу, бради, ушнимшкољкама. Промрзлине најчешћенастају при температури око нулеили нижој. За настанак промрзлинанарочито је важно деловање ветравелике брзине и то може довести допромрзлина и на нешто вишој тем-ператури. Важна је и дужина дело-вања ниске температуре која можедовести до спуштања унутрашњетелесне температуре на 18-21 °Ц.Ово се често дешава код алкохоли-саних особа и наркомана који стижуу болнице у дубокој хипотермији икоми.

Испољавање је могуће у четиристепена:

Први степен - примарна реакцијана дејство ниске температуре јебледило коже изазвано снажном ва-зоконстрикцијом њених крвних су-дова. Затим следи вазодилатација(ширење крвних судова) праћенамодрилом и отоком коже, сврабом,осећајем печења у трајању од неко-лико сати.

Други степен – карактерише се

Мишићни спазми (гр-чеви) су релативночеста појава, а де-

финишу се као изненад-не невољне (болне) кон-тракције неког мишићаили неке групе мишића.Грчење се јавља обичносамо на једној страни,најчешће у пределу пот-коленице, мада може и упределу стопала. Трајеод неколико секунди додесетак минута. Послегрча може да остане болу пределу захваћеног ми-шића, који траје и до не-колико сати. Грчење можеда буде веома јако, бол-но и непријатно. Догађасе да у потпуности оне-способи пацијента.

Посебно непријатно јеноћно грчење, који будииз сна. Ти ноћни грчевимогу у потпуности да по-ремете циклус спавања.Грчеви ногу могу се поја-вити код свих особа, алинајчешће се јављају коджена, старијих особа, за-тим код оних који болујуод разних хроничних бо-лести, као што су дијабе-тес, неуролошке болести,код особа које су у стањунапетости, код трудница, код људи ко-ји су имали повреде, код спортиста...

Шта изазива грчеве у ногама?Грчеви у ногама могу да настану као

последица више различитих стања.Врло често се узрок не зна, али посто-је извесна стања и здравствени про-блеми који могу да помогну у утврђи-вању узрока.

Најпре, реч је о поремећају циркула-ције у ногама. Потом о оштећењу не-рава у ногама или о проблему са кич-мом. Код старијих особа, због оштеће-ња циркулације, може да дође дооштећења мишића и нерава, што са-мо по себи доводи до изненадних гр-чева.

Грчеви се јављају и када јетра неуспева да из организма избаци штет-не материје. Труднице, због ношењаплода, имају већи притисак на доње

екстремитете који може да доведе догрчева, али и стварања проширенихвена и хемороида.

До грчења мишића може доћи и збогузимања појединих лекова, као што судиуретици. Ти лекови подстичу изба-цивање течности и електролита из ор-ганизма, поготово ако се узимају сва-ког дана. Услед губитка течности иелектролита, поготово калијума, ва-жна је њихова надокнада. Уколико сугрчеви настали због диуретика обаве-зно се јавити лекару, јер узимање ка-лијума на своју руку може да доведедо претеране концентрације тог еле-мента у крви, што опет није добро.

Претерано вежбање, али и вежбањеуопште, такође може да створи здрав-ствене проблеме у виду грчења миши-ћа. Сличне последице доноси и недо-вољан унос течности.

Тровања разним супстанцама обич-

но доводи и до истоветне реакције ми-шића.

Како се лече грчеви у ногамаПре свега важно је открити узрок тих

грчева. Уколико су у питању лекови,терапија се мења и њу може да одре-ди изабрани лекар. Уколико је нештодруго у питању, добро је испитати. гр-чеве до детаља.

Веома је значајно урадити лабора-торију на електролите натријума, ка-лијума, магнезијума, затим ултразвукстомака, посебно доњег, доплер крв-них судова доњих екстремитета.

Прва помоћ Када грчеви створе проблеме, тре-

ба мишиће истегнути и масирати, чи-ме се ситуација олакшава.

Болан мишић треба намазати некомантиреуматском машћу или кремом заболове (гел волтарен, диклофенак 1%,хепатромбин). Потом попити неки лекза болове као што су парацетамол,андол, бруфен... Лекови за болове немогу одмах помоћи, али могу смањи-ти болове.

У организам треба унети довољнотечности.

Ако је грч последица узимањс леко-ва за измокравање, треба појести не-ку намирницу богату калијумом илимагнезијумом, рецимо парадајз. Грче-ви у ногама нису опасни по живот, алиако се често понављају и дуго трају,загорчавају живот.

28Војни ветеран ДЕЦЕМБАР 2020.

САВЕТИ ЛЕКАРА

Пише: мрсц. др Часлав

Антић

Грчеви у ногама

БОЛОВИ КОЈИЗАГОРЧАВАЈУЖИВОТУколико су грчеви настали због диуретика,обавезно се јавити лекару, јер узимањекалијума на своју руку може да доведе доњегове претеране концентрације у крви,што није добро.

Масирање места бола

Решавање проблема уз помоћ глицерина

појавом везикула и була (већих и ма-њих мехура)

Трећи степен - присутна је некрозакоже и поткожног ткива са јаким боло-вима, придодатом секундарним ин-фекцијом и могућим другим комплика-цијама.

Четврти степен - означава гангрено-зне промене свих ткива захваћеногдела тела.

Рововско стопало предста-вљају смрзотине на стопалиманастале при дуготрајном борав-ку у влажној средини, при тем-ператури од око 0°Ц, па и нештовишим. За њихов настанак је одпосебног значаја присуство пре-ципитирајућих фактора: успоре-на циркулација изазвана дуго-трајним стајањем или ограниче-ним кретањем у тесној и вла-жној обући (војник у рову).

Повређеног према могућно-стима, пренети у топлу просто-

рију, скинути влажнуодећу као и све штостеже: нпр. чарапе,чизме, ципеле, рука-вице, прстен. Меху-ри се не смеју отва-рати, само се покри-ју стерилном газом.Прсти на рукама иногама држе сеодвојени уметнутоммеканом и сувомтканином. Ако је до-

ступна медицинска помоћ, боље је назахваћена подручја ставити суву сте-рилну газу, смрзнути екстремитети мо-рају се имобилизовати, повређеногтранспортовати у медицинску устано-ву.

Ако медицинска помоћ није доступ-на, можете дати прву помоћ загрејава-њем смрзотине. Смрзотине се не сме-ју нагло загрејавати стављањем у то-плу воду или покривати термофори-

29Војни ветеран ДЕЦЕМБАР 2020.

САВЕТИ ЛЕКАРА

Како побољшати слух

ТЕХНОЛОШКИ БУМ

Један од најчешћих здравствених про-блема у свету, који веома лако може дасе реши, јесте оштећење слуха. Стати-

стике указују да једна од шест одраслихособа има оштећен слух. Тестирања су по-тврдила да две трећине одраслог станов-ништва наше планете изнад од 70 годинаживота има оштећење слуха. Тај проблемповећава ризик од настанка деменције идепресије, због друштвене изолацијеуслед смањења ког-нитивне функције.

Оштећење слухаутиче на квалитет жи-вота много више негошто се сматра.

Управо из помену-тих разлога, у ото-аудиолошким цен-трима ZONEX свакојособи и сваком реше-њу приступа се инди-видуално и темељно.Нема изговора за од-лагање решења, од-носно коришћењаслушних апарата. За-хваљујући високојтехнологији, ови слу-шни апарати су вео-ма поуздани. Они несамо да појачавају

звук, већ филтрирају звуке и издвајају го-вор од околне буке. Веома дискретни „по-моћници“ опремљени су сензорима и ве-штачком интелигенцијом која омогућавајуразумевање говора у сваком окружењу,чист и јасан звук.

Ото-аудиолошки центар Zonex присутанје на нашем тржишту 25 година. У својимспецијализованим центрима у Београду иНовом Саду врши дистрибуцију слушнихапарата реномираног светског произвођа-ча који у својој палети производа има од-говарајуће решење за сваку особу којој јеслух оштећен. Осим производа врхунскетехнологије, ови центри пружају стручне исвеобухватне услуге особама које користе

слушне апарате, као и консултантске иуслуге овлашћеног сервиса, затим додат-ну опрему, батерије за слушне апарате ииндивидуалне шкољке за слушне уређаје.

Своје производе и услуге Zonex пружауз налог војног и цивилног осигурања.

Адресе ото-аудиолошких центара Zo-nex:

Београд, ул. Сазонова 18а, Врачар тел.011 3443 081

Нови Београд, ул. Булевар Црвене ар-мије 11в Насеље Белвил (зграда ,,Лала“)

тел.011 77 09 099Нови Сад, ул. Булевар ослобођења 111

тел. 021 66 22 757

ма. Да би се спречила појава локал-них механизама деструкције, који семаксимално развијају за време наглогзагрејавања, пре третирања локалнеповреде топлотом треба спровестизагрејавање унутрашњости тела (уно-шење болесника у топлу просторију идавање топлих напитака). После по-дизања температуре треба започетизагрејавање смрзнутих делова тела уводи почетне температуре 10 до 15°Ц.Температура воде поступно се пове-ћава, сваких пет минута за 5°Ц, домаксималне температуре од 40°Ц. Тр-љање смрзнутог дела тела снегом илирукама, или излагање извору топлотеје забрањено јер такав поступак ре-довно узрокује још већа оштећења иствара повољне услове за инфекцију.За време загрејавања дати лековепротив болова, с обзиром да је загре-јавање смрзотине веома болно.

Смрзнути делови тела морају потпу-но мировати – мора се извршити имо-билизација приручним или стандард-ним средствима. Пре имобилизацијесмрзнути део се мора обмотати мека-ном, по могућности вуненом ткани-ном. Промрзли делови не завијају сезавојем нити се смеју навлачити чара-пе које стежу. Фиксација уз имобили-зационо средство мора бити лабава.Смрзнути доњи екстремитети морајубити у повишеном положају, а положајповређеног је лежећи. Дајте болесни-ку топле, зашећерене напитке да бинадокнадили изгубљену течност.

Извор: Стетоскоп

Промрзлине

ЧЕТИРИ СТЕПЕНАВЕЛИКЕ МУКЕБоље спречити него лечити

30Војни ветеран ДЕЦЕМБАР 2020.

Стоматолошка ординација

„ТАЊА ДЕНТ”

Телефон:+381 63 214 800Михаила Булгакова 50а, Београде-маил: dr.tanjavukmirovic@yahoo.com

Пружа све врсте стоматолошкихуслуга војним пензионерима и чла-новима њихове породице, са 10%попуста.Такође се нуди и могућност одло-женог плаћања на више рата.

Др Тања Вукмировићспецијалиста опште стоматологије

Прегледе можете заказати на:063/214-800 / 061/252-8686

Радно време од 12 до 20 х

ПЕНЗИОНЕРСКО ЋОШЕ

Жена нам, најпре, изброји:године, онда зубе и, на крају– ребра.

До срца жене не стиже се извише путева, него са вишепута...

Вољену жену ниједанмушкарац није успео даодбрани од себе.

Није ружан, али је рушанхрам чије су каријетидеаспиде.

Жена нас погледом пипа, алепотом штипа.

Од Земљине теже јача јесамо женина тежа.

С. Миловановић

ИНФОРМАТОР

Интерно гласило војних ветерана

ИЗДАВАЧУдружење војних пензионера Србије Београд,

Браће Југовића 19

ЗА ИЗДАВАЧА Љубомир Драгањац

Година ХVIII. Број 203. ДЕЦЕМБАР, 2020.

ГЛАВНИ И ОДГОВОРНИ УРЕДНИК

Звонимир Пешић

ЛИКОВНО-ГРАФИЧКИ УРЕДНИК

Милен Чуљић

СТАЛНИ САРАДНИЦИДр Часлав Антић мр АлександарСимоновски, мр Милан Шумоња, Будимир М. Попадић, Душан Старчевић,Влада Ристић

ДОПИСНИЦИ

Предраг Добић (Сремска Митровица),Радивоје Здравковић, (Подгорица), Будимир М. Попадић (Нови Сад),мр Александар Симоновски (Крушевац), Стеван Стојановић (Шабац),Драгослав Ђорђевић (Крагујевац),Драган Дабетић (Зајечар)

ФОТОГРАФИЈЕ У БРОЈУБудимир М. Попадић М. Чуљић, дописниции сарадници

УНОС ТЕКСТОВАРедакција

Лист излази месечно.Телефон-факс: 011/322-8076

ШТАМПАПан-пласт, Београд

Адреса, Београд, Браће Југовића 19

Ел. пошта: uvps.veteran@gmail.comСајт Удружења http://www.uvps.rs/

ЦИП –Каталогизација упубликацијиНароднабиблиотекаСрбије Војниветеран ИССН1452-3809

Адвокатске услуге за КВП

БЕСПЛАТНИ САВЕТИ И ПОВОЉНИЈЕОСТАЛЕ УСЛУГЕ

На основу уговора о пословној сарад-

њи закљученог са УВПС, адвокати:

*Ивана Ц. ЈОВАНОВИЋ, из Београ-

да, ул. Балканска бр. 18, локал 93 (ТЦ

„Иванијум“), тел. 011/2644384 и

064/1735395; Клијенте прима: утор-

ком: од 17.00-19.00 часова;

За потребе војних пензионера оба-

вљаће следеће правне послове: да-

ваће бесплатне правне савете и пру-

жаће све остале адвокатске услуге уз

накнаду по важећој адвокатској тари-

фи умањеној за 30 одсто (адвокат

Ивана Јовановић).

ЗАКАЗИВАЊЕ ПОЧАСТИ

ЗА САХРАНЕУ београдском гарнизону

заказивање почасне јединице радиодавања почасти преминулимстарешинама може се обавити

путем следећих телефона:у радно време: 011/300-5200

у ванрадно време: 011/206-4569

УСЛУГЕ ВЕЗАНЕ ЗА САХРАНУ

ПРЕКО УДРУЖЕЊА

Уколико користите услуге у вези сахра-не преко Удружења војних пензионераСрбије требало би да знате да услуге мо-гу користити чланови УВПС, чланови њи-хових породица, као и сви остали војниосигураници.

Преко Удружења могу се добити ком-плетне услуге везане за сахрану:

- организација и заказивање терминаза сахрану или кремацију,

- упис у матичну књигу умрлих,- спроводница за пренос покојника,- штампање посмртних плаката,- продаја погребне опреме,- превоз покојника,- организација војних почасти,- помоћ око сређивања докумената

пре и после сахране ради регулисањаправа чланова породице после смртивојног осигураника,

-Умањење укупних трошкова зависину рефундације

- бесплатан долазак у стан породицепреминулог ради договора.

Све додатне информације могу се до-бити у месним и општинским организа-цијама УВПС, или директно на тел.064/1660-423 и 011/3181-812.

Дизајннасловнестране:

Милен Чуљић