VTS Nis

Teorija rizika Firma Balkan Nis

Studenti:Profesor: Dzunic Vladan Rii 08/09 Sladjana Nedeljkovic Brkovic Miljan Rii 16/09 Mincic Filip Rii 18/09

SADRZAJ

Uvod

Radna mesta

Cek liste

UVOD

Firma D.O.O BALKAN nalazi se u Nisu u prostorijama nekadasnje ELEKTRONSKE industrije.

Firma BALKAN bavi se pre svega remontom I odrzavanjem termoelektrana sirom Srbije, transportom robe, prevozom putnika, montazom kao I izradom raznih delova, pumpi, I sl.

RADNA MESTA:

Rad na strugu Rad sa viljuskarom

Gasno zavarivanje Automehanicarska radnja

OPSTI POJMOVI O STRUGU

Strug uopsteno sluzi za izradu masinskih delova od metala kruznog poprecnog preseka.

Prilikom izrade delova koriste se dve vrste kretanja rotaciono njega vrsi obradak I pravolinisko njega vrsi noz.

Pored toga na strugu je moguce narazivanje navoja, busenje rupa, odsecanje I td.

ALATI PRI OBRADI STRUGANJEM 

Strugarski noževi su raznovrsni po obliku, dimenzijama i vrsti alatnog materijala.

Prema vrsti obrade razlikuju se strugarski noževi zaspoljašnju obradu (uzdužnu I poprečnu), unutrašnju obradu, usecanje i odsecanje, izradu navojai sl.

Prema kvalitetupovršine strugarski noževi se razvrstavaju na strugarske noževe za grubu (prethodnu) izavršnu (finu) obradu.

Prema obliku strugarski noževi mogu biti pravi, savijeni i krstasti

a prema obliku poprečnog preseka drške

pravougaoni, kvadratni i kružni. Prema smeru kretanja u toku obrade

strugarski noževi se dele na leve, desne I čeone

Otpori rezanja zavise od uslova obrade, tehnoloških i geometrijskih parametara rezanja,geometrije alata itd.

Režim obradePri obradi struganjem je određen brzinom rezanja brojem obrta predmeta korakom

MASINE PRI OBRADI STRUGANJEM

Mašine u obradi struganjem (strugovi) se, u zavisnosti od obima proizvodnje,razvrstavaju na strugove za:

 pojedinač nu proizvodnju,

 serijsku proizvodnju i

masovnu proizvodnju.

CEK LISTA O RIZICIMA ,OPASNOSTIMA I STETNOSTIMA PRI RADU NA STRUGU

Da li su podovi neravnih povrsina, sa rupama, I pukotinama - DA

Da li se podovi odrzavaju urednim – NE Da li se radnik moze okliznuti ili pasti zbog neodgovarajuce

obuce - DA Da li postoje neki opasni pokretni delovi masina bez

obezbedjenja – DA Da li moze da upadne neki predmet u pokretne delove

masine – DA Da li se ventilacioni sistem redovno proverava – NE Da li se visok nivo buke javlja kao rezultat procesa rada -

DA

Da li se proces rada obavlja u uslovima de se cesto ili posle duzeg vremena jasno osecaju vibracije – DA

Da li je radno mesto dovoljno osvetljeno za efikasno I bezbedno obavljanje radnih zadataka – NE

Da li zaposleni mogu da vide treptanje svetla – DA

Da li postoji mogucnost da radnik bude izlozen strenim situacujama na poslu - DA

Da li radnik mora da nosi rukavice prilikom rada na strugu – DA

Da li radnik mora da nosi zastitne naocare – DA

Da li radnik mora da nosi zastitno odelo – DA

Da li radnik mora da nosi odgovarajucu zastitnu obucu – DA

RAD SA VILJUSKAROM

Viljuškari su pretovarna sredstva sa prekidnim ciklusom rada namenjena transportuunutar fabričkih hala i skladišta, kao i transportu na kraćim rastojanjima u krugupreduzeća. Služe za transport većih komadnih tereta, manjih komadnih teretana paletama i rasutog tereta u sanducima ili korpama.

Osnovno obeležje je uređaj u obliku rama za podizanje, odnosno slaganje tereta po visini. Duž rama za podizanje i spuštanje tereta kreće se zahvatni uređaj u obliku viljuške po kojoj je viljuškar i dobio ime.

Kovencionalna konstrukcija viljuškara je primarno prilagođena za rad sa kompaktnim jedinicama u obliku palete ili kontejnera. Viljuška nije jedini oblik zahvatnog uređaja koji se koristi u viljuškarskoj tehnici, a pored viljuške koristi se čitav niz različitih oblika zahvatnih naprava koje su prilagođene različitim oblicima tereta i zadataka (transport cevi, rolni, buradi itd.).

Sastoje se iz: šasije osnovnog vozila sa pogonom �

kretanja, vertikalnog stuba sa jednim ili više �

ramova, pogonskog sistema za dizanje sa �

zahvatnim organom sistema za naginjanje rama i � upravljačkog uređaja smeštenog u �

kabini viljuškara.

Oslanjaju se na četiri ili tri točka, tako da su prednja dva točka pogonska I neupravljačka, a

zadnja dva ili samo jedan služe za upravljanje.

CEK LISTE O RIZICIMA OPASNOSTIMA I STETNOSTIMA PRI RADU SA VILJUSKAROM

Da li se ikada koriste viljuskari u neispravnom stanju – DA

Da li su viljuskari I oprema za dizanje tereta ikada preoptereceni – DA

Da li u prolazima za kretanje I saobracaj ima prepreka – NE

Da li viljuskari ikada koriste neovlascena

lica – DA

Da li je teret uvek adekvatno obezbedjen – NE

Da li je vidno polje vozaca ikada ograniceno ogromnim teretom – DA

Da li se visok nivo buke javlja kao rezultat procesa rada - DA

Da li postoje senke u prostorijama za rad sto moze uticati na bezbednost I efikasnost

rada – DA

Da li zaposleni okolo imaju dovoljno prostora za promenu polozaja – NE

Da li su svi prolazi za kretanje viljuskara obelezeni – NE

Da li radnik na viljuskaru mora da nosi radno odelo – DA

Da li je izlozen prasini – DA

OPSTI POJMOVI O GASNOM ZAVARIVANJU Gasno zavarivanje je postupak zavarivanja

topljenjem pri kome se toplota potrebna za topljenje osnovnog i dodatnog materijala dobija sagorevanjem smeše gorivnog gasa i kiseonika. Za gorivni gas koristi se metan, benzol, vodonik ali najčešće acetin.

Gas potreban za zavarivanje proizvodi se na licu mesta ili se dobija u naročitim čeličnim bocama.

OSNOVNE MERE I POSTUPCI ZA BEZBEDAN I ZDRAV RAD

Ko sme obavljati poslove gasnog zavarivanja:Gasno zavarivanje sme obavljati samo zaposleni koji ispunjava posebne uslove za rad na tim poslovima:

Ako je stručno osposobljen za rad na njima

Ako je obučen za bezbedan i zdrav rad Primenjuje propisana sredstva lične

zaštite.

Za vreme obavljanja poslova gasnog zavarivanja koncentrisati se na rad i ne razgovarati s drugim radnicima. Posebno su opasne različite šale i igre, jer mogu biti uzrok nastanka povrede ili štete.

OSNOVNI IZVORI OPASNOSTI PRI RADU SU: 1 Pad čeličnih boca sa gasom pod pritiskom i oštećenje ventila.2 Opekotine pojedinih delova tela zbog prskanja užarenih metalnih čestica, kao i pridodiru s vrućim ili užarenim metalnim površinama.

3 Oštećenje očiju zbog štetnog zračenja na vidljivom području koje se manifestujebliještanjem.4 Oštećenje očiju zbog štetnog ultraljubičastog i infracrvenog zračenja.5 Oštećenje organizma udisanjem štetnih gasova, para i dimova koji nastaju prizavarivanju.6 Eksplozija gasne smese zapaljivih gasova i kiseonika.

7 Požar zapaljivih materija u blizini mesta zavarivanja.8 Pad čeličnih boca sa gasom pod pritiskom i oštećenje ventila.Boce pod pritiskom:Čelične boce za gasove moraju se držati uvek pričvršćene držačima za zid, ili na posebnim kolicima zaštićene od pada.Boce moraju biti udaljene od mesta zavarivanja najmanje 3 m.Boce je najbolje držati izvan radnih prostorija, ali zaštićene od sunčevih zraka, mraza ili kiše.Boca s acetilenom mora stajati uspravno, ili pod uglom ne manjim od 45 stepeni u odnosu prema vodoravnoj podlozi.

Gumena creva za dovod gasova:Pre početka rada potrebno je proveriti da li su gumene cevi za dovod gasova u dobrom stanju idovoljno savitljive, da li su:-odgovarajuće boje za pojedinu vrstu gasa (plava za kiseonik, crvena za gorivi gas),-nepropusne naročito na spojevima,-dobro pričvršćene na spojna mesta odgovarajućim držačima (nikada žicom),-zaštićene od iskri i vrućih predmeta,-zaštićena od oštećenja na prolazima.

Uređaji za zaštitu od povratnog plamena:Ako se za zavarivanje koriste gasovi iz čeličnih boca, na njima moraju biti postavljeni ureĎajiza zaštitu od povratnog udara plamena. Takvi ureĎaji mogu biti postavljeni i na plameniku, napriključnim mestima gumenih cevi.Postupak paljenja i gašenja plamena:Pri paljenju plamenika mora se voditi računa o redosledu propuštanja gasova. Prvo se otvaraventil za kiseonik do odgovarajućeg pritiska, a zatim ventil za acetilen. Takva se smeša zapaliupaljačem, a zatim se još naknadno reguliše protok acetilena. Plamen se gasi obrnutimredosledom.

Propustljivost ventila:Za vreme rada potrebno je sprečiti širenje gasova u okolinu proverom ventila na plameniku,drugim ventilima i spojnim mestima. Propusnost se mora proveravati sapunicom.Uređenje radne okoline:Pri zavarivanju se uvek stvara vrlo visoka temperatura pa se mnogi materijali, koji doĎu u dodirs delovima koji se zavaruju, mogu zapaliti. Uz to najveća opasnost za nastanak požara suužarene čestice koje se stvaraju pri zavarivanju i padaju oko mesta zavarivanja, čak naudaljenost i do 10 m.

Ako takve vruće ili užarene čestice doĎu u dodir sa zapaljivim materijalima, mogu prouzrokovati požar čak i nekoliko dana nakon zavarivanja. Zbog toga se na mestu rada moraju osigurati svi uslovi kako ne bi nastao požar i obezbediti odgovarajuća dokumentacija, a nakon završenih radova obaviti zapisnička primopredaja radova.Iz okoline mesta zavarivanja moraju se ukloniti sve lako zapaljive materije kao što su masnekrpe, drvo, zapaljive tečnosti, kako ne bi nastao požar.

Poslovi zavarivanja se mogu obavljati isključivo na mestima koja su obezbešena od nastankapožara i na kojima su preduzete potrebne mere za sprečavanje nastanka požara. To se naročitoodnosi na privremena mesta rada, na kojima se ne zavaruje stalno nego prema potrebi.Ventilacija radnog prostora:Pri gasnom zavarivanju u zatvorenom prostoru moraju se koristiti ureĎaji za odsisavanje gasovai dimova neposredno sa mesta rada, naročito ako se radi na predmetima od cinka, i ostalihobojenih metala, ili na predmetima koji su obojeni i sl.

Lična zaštitna sredstva:Pri gasnom zavarivanju moraju se koristiti sva propisana lična zaštitna sredstva kao što suzaštitna kapa, zaštitne naočare s tamnim staklima, zaštitne rukavice za zavarivače, zaštitnoodelo, zaštitna kecelja, zaštitne cipele s čeličnom kapicom i dr.Radi zaštite očiju od blještanja i ultraljubičastog i infracrvenog zračenja, koje se pojavljuje pri gasnom zavarivanju, moraju se nositi zaštitne naočare sa tamnim staklima takvog zasenčenja koje odgovara vrsti posla.

Kvarovi:U slučaju bilo kakvog kvara na čeličnim bocama ili priboru za gasno zavarivanje ugasitiplamenik, zatvoriti sve ventile i kvar prijaviti nadležnom predpostavljenom.Kraj rada:Na vruće predmete obrade postaviti znak kojim se upozoravaju radnici koji obavljaju poslove uokolini u kojoj su vršeni poslovi varenja na opasnost od nastanka opekotine ili po potrebiprostor i ograditi.Nakon završetka rada zatvoriti sve ventile na bocama, rasteretiti redukcione ventile, a pribor zazavarivanje odložiti tako da nije moguće neovlašteno korištenje gasova.

ZABRANJENO

Rad zaposlenim koji nisu stručno obučeni.Rad bez korišćenja sredstava lične zaštite.Propustljivost ventila proveravati šibicom ili drugim otvorenim plamenom.Kiseonikom se ne smeju nikada prozračivati prostorije, izduvavati odelo ili se hladiti.Ventili za kiseonik ne smeju se mazati uljem ili mastima odnosno dodirivati masnim rukama ilirukavicama.