topionica i livnica čeličnih · pdf filestrana 2 inovacioni centar tehnološko...

PLAN VRŠENJA MONITORINGA

Sirmium Steel d.o.o.

Topionica i livnica čeličnih gredica

na lokaciji kp 8177/1 KO Sremska Mitrovica

Strana 2

Inovacioni centar Tehnološko Metalurškog Fakulteta Beograd, 2011

Objekat: SIRMIUM STEEL D.O.O., SREMSKA MITROVICA

Projekat: TOPIONICA I LIVNICA ČELIČNIH GREDICA

Sveska 1 PLAN VRŠENJA MONITORINGA DOK

Korišćenje, štampanje ili umnožavanje ovog dokumenta nije dozvoljeno bez pismene saglasnosti Inovacionog Centra Tehnološko metalurškog fakulteta doo

Sirmium Steel d.o.o.

Topionica i livnica čeličnih gredica

na lokaciji kp 8177/1 KO Sremska Mitrovica

PLAN VRŠENJA MONITORINGA

Rukovodilac zadatka

Prof. dr Željko Kamberović Saradnici:

Dr Marija Korać, dipl. inž. met. spec zžs Jasmina Saratlić, dipl. inž. maš. Jelena Mitrović, dipl. inž. hem. Nikola Jovanović, ecc

Direktor

Prof. dr Željko Kamberović

Strana 1

Inovacioni centar

Tehnološko Metalurškog Fakulteta Beograd, 2011





SADRŽAJ

1 OPŠTA DOKUMENTACIJA .....................................................................................................2

1.1 PROJEKTNI ZADATAK............................................................................................. 3

1.2 REŠENJA I LICENCE ................................................................................................. 4

2 IDENTIFIKACIJA EMISIJA IZ PROCESA TOPIONICE I LIVNICE ČELIČNIH

GREDICA......................................................................................................................................................5

2.1 UVOD........................................................................................................................... 6

2.2 RELEVANTNA ZAKONSKA REGULATIVA I LITERATURA.............................. 7

2.3 PODACI O NOSIOCU PROJEKTA ........................................................................... 9

2.4 IDENTIFIKACIJA EMISIJA....................................................................................... 9

3 PRAĆENJE STANJA ŽIVOTNE SREDINE – MONITORING- .................................15

3.1 OPŠTI PRINCIPI MONITORINGA .......................................................................... 16

3.2 KVALITET VAZDUHA............................................................................................ 18

3.2.1 PLAN VRŠENJA MONITORINGA VAZDUHA .............................................................. 25

3.3 OTPADNE VODE...................................................................................................... 26

3.3.1 PLAN VRŠENJA MONITORINGA OTPADNIH VODA ................................................. 27

3.4 ZAŠTITA ZEMLJIŠTA I PODZEMNIH VODA....................................................... 29

3.4.1 PLAN VRŠENJA MONITORINGA ZEMLJIŠTA I PODZEMNIH VODA....................... 31

3.5 BUKA I VIBRACIJE U ŽIVOTNOJ SREDINI ......................................................... 32

3.5.1 PLAN VRŠENJA MONITORINGA BUKE ...................................................................... 33

3.6 UPRAVLJANJE OTPADOM .................................................................................... 35

3.6.1 MONITORING OTPADA................................................................................................ 36

3.7 POSTUDESNI MONITORING ................................................................................. 38

3.8 IZVEŠTAVANJE....................................................................................................... 40

3.9 ZAKLJUČNO MIŠLJENJE ....................................................................................... 42

4 PRILOZI.........................................................................................................................................43

Strana 2

Inovacioni centar






1 OPŠTA DOKUMENTACIJA

,@;*'r*m*"""*."*'Per[caap l]pllBpe.qElrx cy6jerara

BA 158336/2009!ana, 16.10.2009 roluueEeofpa,q

Arenuuja :a npn;pe1He per{c'rpe, Perucrparop nojt noal,l Perucrap flpr,IBpeal{Itx cy6jeKara,na ocgoBy.r,r- 4. 3axona o areruuj{ 3a npllBpearle perncrpe (CryN6errz rnacgux PC 6p 55/04),qnaEa 23. Ir 25. 3a{oHa o peru.rcrpaqujri [p[BpeAH]-rx cy6jexara (C:ryN6eulr Dlac]IttK PC 6p 55/04,ol 05). peulaBajJ hr no ra\reBy nonHocuoua per crpauuoHe nprjase ra perlcrpaurj5 npor"reuefio.qara(a fipaBperuor cy6jexra y Perucrap npnrpeaxax cy6jexara, nojuje no4ner oa crpane:

I4N{e u [pe3liMe: lIBaEXa lfonoBuhJMEf :2701959715039Aapeca: Hu(oAnMa M{nama 8, Beofpa.{-narrrz:ryra, Cp6r{a

,qoHocLI

PEIIIEIbE

Ycuaja ce saxree fio.qnoororla pe tcrpaq[oqe fiplljaBe, rra ce y Pericrap rrpllapeaurlx cy6jenaraperacrpyie upouena no,4ara(a o nprrBpeanov cy6jerry ynucanolt y Perucrap npuBpe,uutlx cy6je(ara

INOVACIONI CEN TAR TEHNOLOSKO-METALURSKOGFAKULTETA U BEOGRA DU DOO BEOGR.AD, KARNEDZIJEVA 4

ca Marr.rdnM 6pojeM 20551992

IrI ro c,reAehnx npouena:

IIpoMerla 3acrynrl[Ka:Eprue ce:

I4Me tr [pe3nMer EopIrc J]oH.,rapJMBf | 0802968710051Arpeca: Bace l-lenaruha 46, Beorpaa-Caecr<lt Beuau, Cp6xja

Ynrcyje ce:l4Me Il npe3{Me: Xe,%Ko KaM6epoBlrh

JMEf:2706968790010Agpeca: l-ocnonapa By.uha 241, Beorpaa (rpal), Cp6nja

(tyxrqrj ja:,{rjpercropOnrauhena y ynyrpaufi,eM npoNrery neorpaHtrreHaOBrauheBa y c|loLHo'r'p[oBlrlrcKoM rlpoMery HeolpallllqeEa

utilililIffiilfl1iltil5000023815877

CIpaIIa 1 oA 2

O6pa3,'roxe16e

crpaqrroHe npujaBe loAHeo je nal'a 14.10.2009 ycarnaltreEy peurcapaqtroHyrroAaraKa o [pr,rBpeArroM cyojeKTy yt tcaHoM y PerEcrap riprrBpeAnux cy6jer<ara

INOVACIONI CENTAR TEFINOLOSKO-METALURSKOG FAKULTETA U BEOGRADU DOOBIOCR.AD. KA RJ\ f DTIJLVA 4

PertraBajyfu{ rro 3axreBy floAHocuoua! o63upoM Ia cy llcrryrLeEfi 3a(or]oM rrpeABr.rbeE[ ycnoBrr,perleHo je I{ao y Jlucrlo3r,rrrrBy.

B[criHa }laKIIaAe 3a perficrpaqrijy y ,t3Hocy oA 1.560,00 ,4r.rEapa o.{pebeEa je y cKrra,{y caqraEoBr.rMa 2.. 3. v 4. Ypeg6e o el,lcrnu fla]Gtale 3a peractpaurjy H Ap)re ycq,Te xoje [pyxaArerquja sa [paope4He peruqrpe (Cny)Koel]n rnacHu( PC 6poj 109/05).

lloyKa o npaBHoM neKy:flporfiB oBor pelllel5a Nloxe ce n3jaBr{ru xar6aMUH[crpy Ea,4rrexEoM 3a nocrroBe npliBpene PC!y po(y o.{ 8 aaria o.q aaHa fiplljeMa pemerba,a npeKo AfeEql]ie 3a [prdBpenHe pefucrpe,

i."-':5 i

Crparla 2 o4 2

Peny6rruKa Cp6njaMrHxcrapcrBo 3a HayKyu TexHonoLrJKu pa3BojIleMaH"vHa 22-2611000 Beorpar, Cp6uja

Rcpublic ol SerbirMinistry of Sciencc andl'echrologicalDe1'elop eDl22-26. NenanJjna Str.I1000 Belglade, Serbia

Tel : +381 (0) l I 36 '16-584. 26-88-047 * fax: +381 (0) l l -36 16 '516 * h l1p: / / r rvw.Dauka.goy N

F I a o c l o B y e r a H a 1 9 2 . 3 a ( o l a o o n u r e M y n p a 8 o \ r n o c r l n ( y ( , , f t ! x 6 c x ! r r c r C P J ' 6 p . j l / 9 7 | l l / 0 1 ) uc n a r a l 5 . 3 a K o r ! o r H o B a r r l o H o i l c n a r ! o c r ! ( , . c i y x o c H h r n a c r i f ( l , e r l 6 i r ( e c p 6 r i c ' 6 p 1 1 0 1 0 j ) . n e , , L a t s a i l h ro 3axreBy 3a petucTaq{ jy npaBso. nrr ra l1rroBarrro j r r ueHrap TrxHonou(oar$rrypuKor g^Ktr rcra yEeorplnl a.o.o.. Seorpa!, |prMrcHoM 02.10 2009..o,rutsc, yHurcrap Ja Jratq p.LL! julu!!

Dp./Nqr 391-00-00056/2009-02naryN/Date: 15.10.2009.

Eeo.p.ay

naa02. I02009.y lv l rHrc lapcrBy3!Halky! rexnorourupBBoj( ) !ccMrelcr t : Mf rchpcrBo) 'pnMr,erje. ra\ reB npaBHof nuua nHoBaruo!n ucnrap TcrHo. , rou(o-MeLaJlpur ior 11a( l j rcra y Eeorpa, ]y ) .o .o. .Eco.pa, l3r ynqc y Peffcrap 'rrolalr!oHe lenarirocru () arBeM rc(cry: peMcup) (ao cyojc(ra nHoBauhoric !c.L,rHoc, u ycEoj(By qnoB.trr!oHe opran!3dq!je, r 3a H3:rasarlc peuerla o pcr.rorpuurll I craryc) !Houauro!u ue!,ap.

rii 'rolrxeror 3axre8a. npxno)ncuc!o(yNjeHraurie ! npenno.a KoMuc .ie3a peflcrpaqujy cydjeKau uuoBarrroHerenarHocrr Murrcrapcrsq rao lecnopHo npor3u,ra:r na nolHocrn.ir 3axfela lcnyEaua yclolc rld ( raocy6jekr nHoRauho!e,reiarHocl.u ynure ) Pe crap MrIucrapcrua kao opm i3durio 3a o6a!LarLe uDiutr!Hc

lloilroctriuu 3axreBa cnlLaBa ! ycioir€ !3 craHa 19. crau 2 3aKold o rHoBartroHoj .rcrarsocrr (. Cnyx[eflxi a c H r ( P e n y 6 r u ( c C p 6 r j e " , 5 p o j 1 1 0 / 0 i ) , r l c n o B e u l l j r a a T f l p r ! ! r ! ! M o y c n o r t r a 3 a y , u c y p € f r c m pfL,oRarrroHe lenurrocrx I 3a oprcaRe x3 pc.ucrpa 5poj 0l1,00 00014/2006-0t, nd ce nelrcrp)jc (ao

oBo perrerr,e cc Blaje pefrcrpoBaHoi nlo8auuosoj op.aHBarruj! y foktr or 4) rLa a o,r laHa rpr.rcL.,.r rc\reBrIpaBa u ooaBee perucrpoBaHor c)OicKra lsouat(nuHc nendi,,ocf( cj rel cc raHo\r !oHo|,e Le osor pe|jeLLa. CBuc)Ojenr Koj! cc 6aBe nuo8auaoHoir lenarHouiy, a so,re ce y lerlcrp).,lyx r cl !a o cEoM paxyj c,nb) olfeN,er fecr-pca, kao prrulierLa, norrrioce MrrLlcraporll .o,]!rBx r3ncurai lujr c.!'rpxajnponrc),ie nrrdcrap.

y po(y on nerHaecr 'qaHa o! raira uacraHxa npoMelre. per{crposaHn cy6j€m I rolauro!c lenar,,ocLr. u r)x(aH!r NlnriucrapcrBy locraBu nrcaHo o6a8curcBe o npo c!x nolrra(a fcreBaNrrrr ra ynrc y teffcLlrp.l lco iafoDpeNero o6aue'0ra larLc MtsHucrapcrsa o npo!er qt r r ,€HiLLa r j r oc loBy r io i rx e f rspurH j r rU y|errcrap oc,rorje 3a spncal+,e pe.lcrpaulje.

J J C p t u o - H . . . o c r i . r o j c r J J ) | )l lo txa o npa8lroM ic(y: [porrB oBor peueBa xanOa Hdje lo3BotueHa, a"r r ce roxe r io(pcH]r ! rnpesl r c jLopnps! ralrncroru\I cy!(iM,

per f crpoEaHoM xpasHoN nrlly

PEIIIEIhE O PEII;ICTPAUIIJI{ I,IHOBAIII,I OHE OPf AHI,I3AII}IJItl.iHoBall!oHa opmuu3aqrja <llHoBnuuotrn qenrap TcrqorouR0ir.r.nytDKor 0rrlrr€r. ya.o.o. Eeorpna, IlnpDernj€B. 4 prfucrtrje cc (ao !(osautroDn uo{rap.Pcfrcrpauuia !3 raqKe L ce ),rncyjc y Pe.ficup lvllHucrancrBa rarcxuorou(n pa3Boj Iorr o3!a(oN, Pl|O 77109

l .

CEITI ' I IAP

Strana 3

Inovacioni centar






1.1 PROJEKTNI ZADATAK

Za potrebe Nosioca projekta ”SIRMIUM STEEL” DOO iz Sremske Mitrovice, ulica

Višnjevačka 27, potrebno je izraditi Plan vršenja monitoringa kao deo dokumentacije koja se

prilaže uz Zahtev za dobijanje integrisane dozvole, a prema Zakona o integrisanom

sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine (“Službeni glasnik RS” broj 135/04).

Navedeni dokument izrađuje se u skladu sa odredbama Zakona o zaštiti životne sredine

(“Službeni glasnik RS” broj 135/04 i 36/2009) i drugim posebnim zakonima. Ovim dokumentom

definišu se, prema vrstama emisija, obaveze vršenja monitoringa i na taj način obezbeđuje

kontrolisanje parametara životne sredine, smanjivanje obima mogućih negativnih uticaja na

životnu sredinu i pravovremeno preduzimanje mera zaštite.

Plan vršenja monitoringa sadrži sledeće delove:

identifikacija emisija

praćenje stanja životne sredine - monitoring

Nosilac projekta/Operater

”SIRMIUM STEEL” DOO

Strana 4

Inovacioni centar






1.2 REŠENJA I LICENCE

Rešenja i licence, priložene u predmetnom Planu vršenja monitoringa izrađenom za

potrebe Operater ”SIRMIUM STEEL” DOO, čine sledeća dokumenta:

Rešenje o registraciji preduzeća

Licence odgovornih projektanta

Fotokopija diplome o sticanju specijalističkog zvanja

Strana 5

Inovacioni centar






2 IDENTIFIKACIJA EMISIJA IZ PROCESA TOPIONICE I

LIVNICE ČELIČNIH GREDICA

Strana 6

Inovacioni centar






2.1 UVOD

Monitoring je kontrola i praćenje stanja životne sredine na globalnom, regionalnom i

lokalnom nivou. Vrši se sistematskim praćenjem vrednosti indikatora, odnosno praćenjem

negativnih uticaja na životnu sredinu, stanja životne sredine, mera i aktivnosti koje se

preduzimaju u cilju smanjenja negativnih uticaja i podizanja nivoa kvaliteta životne sredine.

Republika Srbija, Autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave u okviru svoje

nadležnosti utvrđene zakonom obezbeđuju kontinualnu kontrolu i praćenje stanja životne sredine

(u daljem tekstu: monitoring) u skladu sa Zakonom o zaštiti životne sredine (“Službeni glasnik

RS” broj 135/04 i 36/2009) i drugim posebnim zakonima. Monitoring je sastavni deo

jedinstvenog informacionog sistema životne sredine.

Vlada donosi programe monitoringa na osnovu posebnih zakona. Autonomna pokrajina,

odnosno jedinica lokalne samouprave donosi program monitoringa na svojoj teritoriji, koji mora

biti u skladu sa programom Republike.

Operater postrojenja, odnosno kompleksa, koje predstavlja izvor emisija i zagađivanja

životne sredine dužan je da, u skladu sa zakonom, preko nadležnog organa, ovlašćene

organizacije ili samostalno, ukoliko ispunjava uslove propisane zakonom, obavlja monitoring,

odnosno da:

prati indikatore emisija, odnosno indikatore uticaja svojih aktivnosti na životnu

sredinu

prati indikatore efikasnosti primenjenih mera prevencije nastanka ili smanjenja nivoa

zagađenja

obezbeđuje meteorološka merenja za velike industrijske komplekse ili objekte od

posebnog interesa za Republiku Srbiju, Autonomnu pokrajinu ili jedinicu lokalne

samouprave

Strana 7

Inovacioni centar






2.2 RELEVANTNA ZAKONSKA REGULATIVA I LITERATURA

Predmetni Plan vršenja monitoringa, izrađen je u skladu sa sledećim pravnim aktima

važeće zakonske regulative iz oblasti zaštite životne sredine:

Zakon o zaštiti životne sredine (“Sl. glasnik RS“, broj 135/04 i 36/09)

Zakon o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine (“Sl. glasnik

RS” br. 135/04)

Direktiva Inegrated Pollution Prevention and Control 1996/61/EC, inovirana 2008/1/EC

Zakon o zaštiti vazduha (“Sl. glasnik RS” br. 36/2009)

Zakon o zaštiti od buke (“Sl. glasnik RS” br. 36/2009 i 88/2010)

Zakon o vodama (“Službeni glasnik RS” broj 30/2010)

Zakon o upravljanju otpadom (“Sl. glasnik RS” br. 36/2009 i 88/2010)

Uredba o kriterijumima za određivanje najboljih dostupnih tehnika za primenu standarda

kvaliteta, kao i određivanje graničnih vrednosti emsija u integrisanoj dozvoli (“Službeni

glasnik RS” broj 84/2005)

Uredba o uslovima za monitoring i zahtevima kvaliteta vazduha (“Službeni glasnik RS”

broj 11/2010 i izmene i dopune broj 75/2010)

Uredba o graničnim vrednostima emisija zagađujućih materija u vazduh (“Službeni

glasnik RS” broj 71/2010 i ispr. 6/11)

Pravilnik o metodama merenja buke, sadržini i obimu izveštaja o merenju buke

(“Službeni glasnik RS“ broj 72/2010)

Uredba o indikatorima buke, graničnim vrednostima, metodama za ocenjivanje indikatora

buke, uznemiravanja i štetnih efekata buke u životnoj sredini (“Službeni glasnik RS“ broj

75/2010)

Pravilnik o dozvoljenim količinama opasnih i štetnih materija u zemljištu i vodi za

navodnjavanje i metodama njihovog ispitivanja (“Sl. glasnik RS“, br. 23/94)

Uredba o programu sistemskog praćenja kvaliteta zemljišta, indikatorima za ocenu rizika

od degradacije zemljišta i metodologija za izradu remedijacionih programaR(“Službeni

glasnik RS“ broj 88/2010)

Strana 8

Inovacioni centar






Pravilnik o načinu, metodama i minimalnom broju ispitivanja kvaliteta otpadnih voda

(“Sl. glasnik RS” br. 47/83 i 13/84)

Uredba o graničnim vrednostima prioritetnih i prioritetnih hazardnih supstanci koje

zagađuju površinske vode i rokovi za njihovo dostizanje ("Službeni glasnik RS", broj

35/11)

Pravilnik o opasnim materijama u vodama (“Sl. glasnik RS” br. 31/82)

Pravilnik o higijenskoj ispravnosti vode za piće (“Sl. list SRJ” br. 42/98 i 44/99)

Uredba o klasifikaciji vodotoka (“Sl. glasnik SRS”, br. 5/68)

Uredba o kategorizaciji vodotoka (“Sl. glasnik SRS”, br. 5/68)

Pravilnik o metodologiji za izradu nacionalnog i lokalnog izvora zagađivanja, kao i

metodologiji za vrste, načine i rokove prikupljanja podataka (“Sl. glasnik RS”, broj

91/2010)

Pravilnik o kategorijama, ispitivanju i klasifikaciji otpada (“Službeni glasnik RS“ broj

56/10)

Pravilnik o obrascu dokumenta o kretanju otpada i uputstvu za njegovo popunjavanje

(“Sl. glasnik RS”, broj 72/09).

Ostali relevantni dokumenti:

IPPC, Reference Document on Best Available Techniques for the Production of Iron and

Steel, European Commission, December 2001 & July 2009 (Draft D2)

IPPC- Best Available Techniques for the Initial Melting and Production of Iron & Steel

Sector, April, 2010

Reference Document on the General Principles of Monitroing, July 2003

Enviromental health impact assessment of urban development project, Guidelines and

Recommendation, WHO, 1995.

Strana 9

Inovacioni centar






2.3 PODACI O NOSIOCU PROJEKTA

Tabela 1. Opšti podaci o preduzeću

Pun naziv pravnog lica: “SIRMIUM STEEL” DOO preduzeće za spoljnu i unutrašnju trgovinu i usluge

Sedište: Sremska Mitrovica

Adresa Višnjevačka 27

PIB 105728350

MB 20447494

Godina osnivanja 2008

Broj zaposlenih 22

Osnovna delatnost Proizvodnja čelika 27102

Odgovorno lice Zoran Lojović

Telefon 022 621 636

Faks: 022 622 738

E-mail: [email protected]

SIRMIUM STEEL d.o.o. preduzeće za spoljnu i unutrašnju trgovinu i usluge iz Sremske

Mitrovice, registrovalo je kao osnovnu delatnost proizvodnju čelika sa šifrom delatnosti 27102.

Tokom 2008. godine, kompanija “METALFER GROUP” je zajedno sa italijanskom

kompanijom “STG GROUP” formirala preduzeće “SIRMIUM STEEL” u Sremskoj Mitrovici.

Topionica, predviđenog ukupnog kapaciteta 450.000 t/god livenih gredica, nalazi se u

industrijskoj zoni nа katastarskoj parceli br. 8177/1 K.O. Sremska Mitrovica.

Planirano je da proizvodnja od 240.000 tona čeličnih gredica, koja se postiže u drugoj

godini rada, zadržava na tom nivou u naredne tri godine. Posle toga, od šeste godine rada, moguće

je postepeno povećanje proizvedene količine, da bi se u desetoj godini rada fabrike dostigla

proizvodnja od 450.000 tona. Parametri postrojenja koji su korišćeni kao baza za projektovanje,

u skladu su sa najnovijom tehnologijom Grupacije StG u oblasti mini-topionica.

Strana 10

Inovacioni centar






Prihvaćeno tehnološko rešenje u idejnom i glavnom projektu odgovara preporukama

Evropske Komisije koje se definišu kroz Direktivu o Integralnom sprečavanju i kontroli

zagađenja (IPPC) kao najbolja dostupna tehnika (tehnološko rešenje) u metalurgiji gvožđa i kao

najbolje dostupne tehnike u sekundarnoj metalurgiji olova.

Mere zaštite životne sredine koje su preporučene u ovim tehnologijama mogu se prikazati

kroz nekoliko ključnih tačaka:

prečišćavanje otpadnih gasova koji se razvijaju u procesu proizvodnje vrši se

filterskim sistemom

kao glavni energent za grejanje peći koristi se električna energija

definisano je postupanje sa otpadnim materijama i odlaganjem ostataka iz

proizvodnje

voda za hlađenje je u recirkulaciji

2.4 IDENTIFIKACIJA EMISIJA

U skladu sa tehnološkim procesom tabelarno je dat prikaz emisija vazduha i vode iz

postrojenja za topljenje i livenje čeličnih gredica „SIRMIUM STEEL“, Sremska Mitrovica.

Tabela 2. Identifikacija emisija iz procesa

FAZE

TEHNOLOŠKOG

PROCESA

OPIS PROCESA EMISIJE Opis rada sistema

PRIJEM I SKLADIŠTENJE

SIROVINA

Staro gvožđe, pripremljeno, se dovozi kamionima do hale za skladištenje. Skladišni prostor čine dva armirano - betonska bazena za skladištenje čeličnog otpada. Iz skladišta, sirovina se mosnim kranovima sa grajferima ili magnetima ubacuje u posude koje se nalaze na vagonima (dva vagona).

Nema emisije

TOPLJENJE

Kada se posuda na jednom vagonu napuni, vagon odlazi u glavnu halu ka elektro-lučnoj peći gde se vrši topljenje. Elektrolučna peć AC – EAF, projektovana je sa kontinuiranom platformom i poseduje sistem za pražnjenje. Peć je opremljena sistemom za ubrizgavanje ugljenika zbog postupka sa penušavom troskom, donjim mešaličnim sistemom i sistemom kombinovanih gorionika kiseonik/gas. Faze u procesu topljenja su: - Punjenje peći (šaržiranje) - Faza topljenja - Naknadno sagorevanje - Donji sistem duvanja (mešanja) - Faza prečišćavanja Rastopljena masa u elektrolučnoj peći je čelik u tečnom stanju.

Na E1– ISPUST FILTERA SILOSA

Iznad elektrolučne peći, na krovu se nalazi kupola sa cevovodom koja služi za usisavanje vazduha i čestica iznad nje, kao i za odvođenje gasova sagorevanja do sistema za prečišćavanje.

Strana 12 Inovacioni centar Tehnološko Metalurškog Fakulteta Beograd, 2011





LEGIRANJE I DEZOKSIDACIJA U LONČASTOJ PEĆI

Livačka peć ima sledeće osnovne funkcije: deoksidacija, desumporizacija, zagrevanje, dodavanje fero legure u cilju poboljšanja hemijskog sastava, mešanje i homogenizacija. Sastoji se od pokretne posude i poklopca sa tri electrode. Ispitivanjem hemijskog sastava čelika određuju se količine ferolegura (Fe1, Fe2, Fe3), CaO, CaF2 i C, koje se dodaju za poboljšanje njegovog hemijskog sastava. Kada su svi proizvodni parametri zadovoljeni, posuda sa tečnim čelikom odgovarajućeg sastava odlazi šinama ka mašini za kontinuirano livenje.

Na E1 – ISPUST FILTERA SILOSA

LIVENJE GREDICA

Čelik u tečnom stanju se sipa iz posude u korito, odakle izlazi kroz četiri otvora i formira četiri linije. U kalupima hlađenim vodom, čelik prelazi u čvrsto stanje i dobija željene dimenzije, a zatim se seče na željenu meru pomoću gorionika, koji koriste kiseonik i zemni gas.

Posle sečenja usijanih čeličnih gredica na željenu dužinu, pomoću valjkastih transportera dopremaju se do stola za hlađenje, na kome se gredice h lade na oko 500 oC, tako da na izlazu sa stola nisu više usijane. Sa tog mesta gredice se transportuju mosnim kranom do mesta za pakovanje, gde se formiraju svežnjevi gredica po zahtevu kupca. Svežnjevi se zatim skladište u skladištu gotovih proizvoda gde se obeležavaju i izdaje se sertifikat sa hemijskim sastavom gredica iz te šarže, odnosno iz tog ciklusa topljenja.

Na E1 – ISPUST FILTERA SILOSA






VODA IZ PROCESA

U predmetnom postrojenju razlikujemo tri linije vode: atmosferska, sanitarno-fekalna i tehnološka voda.

Sanitarno-fekalna kanalizaciona mreža je izvedena kao spoljna sa odvodom do jednokomorne vodonepropusne septičke jame zapremine 50m3.

Atmosferska čista voda. Odvodnjavanje sa manipulativnih platoa, parkinga i krova vrši se zacevljenom atmosferskom kanalizacijom koja putem slivnika, revizionih okana i cevi prihvata atmosfersku vodu i najkraćim putem je odvodi do atmosferskog kanala Novi Čikas 2.

Atmosferska zaprljana voda. Sve eventualno zauljene atmosferske vode sa slivničkih rešetaka saobraćajnica za teretna vozila zasebnom kanalizacijom odvode se u kombinovani uređaj, taložnik i separator.

Tehnološka voda u procesu proizvodnje topionice i livnice čeličnih gredica se koristi za hlađenje kalupa čeličnih gredica i samih čeličnih gredica - Otvoreni rashladni sistem. U ovom sistemu jedan deo vode ispari, a drugi deo posle prolaska kroz separator (odvaja čestice ) vraća se u sistem.

Za hlađenje čeličnih omotača, ozida od opeke kod elektrolučne peći, livačke peći i mašina za livenje istopljenog čelika koristi se zatvoreni rashladni sistem. Ovi sistemi ne emituju otpadne vode.

Pražnjenje septičke jame vrši nadležno komunalno preduzeće.

U revizionom šahtu Ač4 spajaju se atmosferska čista i atmosferska zauljena (koja je prošla kroz taložnik i separator ulja), i odlaze u retenzioni bazen, pa preko crpne stanice u meliorativni kanal Novi Čikas. – V1

Rashladna voda je u recirkulaciji - zatvoren ciklus.

Sistem se dopunjava vodom iz bunara (max izdašnost 43 m3/h)

Tip separatora ulja i benzina je koalescentni betonski, SEP 100-1-10.0 sa nominalnim kapacitetom Qn=100,0 l/s i zapreminom taložnika V= 10,0m3 i površinom taložnika P=11,77m2.

Retenzioni bazen (V= 344m3) je dimenzionisan za 207.50 l/s (249.0 m3) za 20-minutnu kišu koja se javlja jednom u 2 godine (učestalost 0.5) sa intenzitetom Q = 120.0 l/ sec /ha (iz vodopr. uslova).






SISTEM ZA OTPRAŠIVANJE

ELEKTROLUČNE PEĆI, LONČASTE PEĆI

I FEROLEGURA

Sistem za otprašivanje se sastoji od primarne i sekundarne linije za usisavanje vazduha i čestica, dela za hlađenje usisa vodom, dela za njegovo hlađenje vazduhom, vrećastih filtera, silosa za odlaganje praškastog materijala i dimnjaka. Sistem je koncipiran tako da postoji pokazivač nivoa praškastog materijala sa sistemom za automatsko kamionsko pražnjenje i automatskim kontrolnim sistemom kako ne bi dolazilo do izliva praškastog materijala iz silosa. Silos za odlaganje praškastog materijala je zapremine 80 m3. Ovim postrojenjem za prečišćavanje izduvnih gasova postiže se količina čestica na izlazu iz dimnjaka od oko 5 mg/Nm3.

E1 – ISPUST FILTERA SILOSA

Usvojeni sistem otprašivanja je projektovan za potrebe ELP i PP kapaciteta 50 t, odnosno 71,000 Nm3/h pri 1200ºC za brzinu protoka primarne linije, i 750,000 m3/h pri 80ºC za sekundarnu liniju.

POSTROJENJE ZA SEPARACIJU ŠLJAKE

Postrojenje za selekciju šljake – separator sastoji se od utovarnog koša, dopremnog kanala - sa dva elektrovibratora, transportera sa trakom, vibrirajućeg separatora, transportera sa trakom od 0-20, 0-40, +40, odvodnog ispust sa trake i transportera sa trakom za kumulaciju čeličnog materijala. Kapacitet dopremnog kanala je 130 t/h. Vrećasti filter instaliran je iznad usipnog koša, drobile i ispusta usitnjene šljake. Ukupna visina emitera je 10 m.

E2 – ISPUST FILTERA SEPARATORA

Pulse jet system je mlazni sistem za čišćenje vazduha od čestica prašine.

Strana 15

Inovacioni centar






3 PRAĆENJE STANJA ŽIVOTNE SREDINE

– MONITORING-

Strana 16

Inovacioni centar






3.1 OPŠTI PRINCIPI MONITORINGA

Zaštita vazduha ostvaruje se preduzimanjem mera sistematskog praćenja kvaliteta

vazduha, smanjenjem zagađivanja vazduha zagađujućim materijama ispod propisanih graničnih

vrednosti preduzimanjem tehničko - tehnoloških i drugih potrebnih mera za smanjenje emisije i

praćenjem uticaja zagađenog vazduha na zdravlje ljudi i životnu sredinu.

Zadatak IPCC (Intergovermental Panel on Climate Change) je da na osnovu rezultata

monitoringa i istraživanja u okviru Globalnog klimatskog osmatračkog sistema i Svetskog

klimatskog programa kojima koordinira Svetska meteorološka organizacija, na objektivan,

otvoren i transparentan način sprovodi usaglašenu ocenu naučnih, tehničkih i društveno-

ekonomskih informacija relevantnih za razumevanje naučnih osnova rizika antropogenih

promena klime, potencijalnih uticaja tih promena i opcija ublažavanja klimatskih promena i

adaptacije na izmenjene klimatske uslove.

Dokument - Osnovni principi monitoringa (Reference Document on the General

Principles of Monitroing, July 2003) objavljen je u skladu sa članom 16 Direktive, i pruža

informacije koje vode operatera IPPC postrojenja ka ispunjavanju svojih obaveza iz Direktive u

pogledu praćenja i dostizanja zahteva industrijskih emisija na izvoru.

Monitoring treba da se vrši u skladu sa standardima i obuhvataju sledeće korake:

1. Merenje protoka

2. Uzorkovanje

3. Skladištenje, transport i čuvanje uzoraka

4. Priprema uzoraka

5. Analizu uzoraka

6. Obrada podataka

7. Izveštavanje o podacima

Kako bi rezultati merenja bili uporedivi, metode koje se koriste moraju biti

standardizovane sa prihvatljivom greškom i odgovarajućom pouzdanosti i tačnosti. Podaci koji

Strana 17

Inovacioni centar






su dobijeni u različitim uslovima ne treba direktno upoređivati, jedino u slučajevima koji

zahtevaju složenije razmatranje.

Iz tog razloga razlikujemo nekoliko pristupa za praćenje parametara:

- direktna merenja

- indirektna merenja

- maseni bilansi

- kalkulacije

- faktori emisija

Razlikujemo tri različite vrste monitoring u industriji:

− praćenje emisija na izvoru, odnosno praćenje uticaja iz postrojenja na životnu

sredinu

− praćenje fizičkih i hemijskih parametara (pritisak, temperatura, protok) procesa

kako bi se potvrdilo, koristeći upravljanje procesima i tehnike optimizacije, da

postrojenje radi u opsegu koji se smatra odgovarajući za njegov pravilan rad

− praćenje uticaja na nivo zagađenja vazduha u okolini fabrike kao i efekte na

ekosisteme.

U izvršavanju monitoringa, treba da se prate i optimizuju troškovi kad god je to moguće,

ali ne gubeći iz vida praćenja ciljeva. To se može postići optimizacijom broja parametara koji se

prate i njihovom učestalosti.

Upravo je ovaj Plan dokument koji obrazlaže zahteve i uslove rada u postrojenju i na

osnovu toga predlaže vrste zagađujućih materija koje treba pratiti i njihovu učestalost.

Prilog br. 1 – Situacioni prikaz lokacije sa dispozicijom emitera / dimnjaka, ispusta vode i

položaja pijezometara u kompleksu

Strana 18

Inovacioni centar






3.2 KVALITET VAZDUHA

U skladu sa Zakonom o zaštiti životne sredine (“Službeni glasnik RS” broj 135/2004,

36/2009), a prema Članu 72., operater je dužan da prati indikatore emisija, odnosno indikatore

uticaja svojih aktivnosti na životnu sredinu i indikatore efikasnosti primenjenih mera prevencije

nastanka ili smanjenja nivoa zagađenja.

U skladu sa Zakonom o zaštiti vazduha (“Službeni glasnik RS” broj 36/2009), a u cilju

efikasnog upravljanja kvalitetom vazduha uspostavlja se jedinstveni funkcionalni sistem praćenja

i kontrole stepena zagađenja vazduha i održavanja baze podataka o kvalitetu vazduha (u daljem

tekstu: monitoring kvaliteta vazduha). Republika Srbija, Autonomna pokrajina i jedinica lokalne

samouprave, u okviru svoje nadležnosti utvrđene zakonom, obezbeđuju monitoring kvaliteta

vazduha. Uslove za monitoring kvaliteta vazduha na teritoriji Republike Srbije utvrđuje Vlada,

na predlog Ministarstva, a naročito se utvrđuju kriterijumi za određivanje minimalnog broja

mernih mesta i lokacije za uzimanje uzoraka u slučaju fiksnih merenja i u slučaju kada su fiksna

merenja dopunjena indikativnim merenjima ili postupcima modelovanja.

Monitoringa kvaliteta vazduha vrši se prema:

1) kriterijumima za određivanje minimalnog broja mernih mesta i lokacije za uzimanje

uzoraka u slučaju fiksnih merenja i u slučaju kada su fiksna merenja dopunjena indikativnim

merenjima ili postupcima modelovanja

2) metodologiji merenja i ocenjivanja kvaliteta vazduha (referentne metode merenja i

kriterijumi za ocenjivanje koncentracija)

3) zahtevima u pogledu podataka koji se koriste za ocenjivanje kvaliteta vazduha

(prema zahtevu standarda SRPS ISO/IEC 17025)

Određivanje zahteva kvaliteta vazduha U cilju upravljanja kvalitetom vazduha Vlada Republike Srbije, na predlog Ministarstva,

propisuje zahteve kvaliteta vazduha. Zahteve kvaliteta vazduha čine numeričke vrednosti

Strana 19

Inovacioni centar






graničnih vrednosti nivoa zagađujućih materija u vazduhu, donje i gornje granice ocenjivanja

kvaliteta vazduha, kritičnih nivoa, granica tolerancije i tolerantnih vrednosti, ciljnih vrednosti i

(nacionalnih) dugoročnih ciljeva zagađujućih materija u vazduhu, koncentracija opasnih po

zdravlje ljudi i koncentracija o kojima se izveštava javnost. U slučajevima kada su one

prekoračene propisuju se i rokovi za postizanje graničnih i/ili ciljnih vrednosti.

Na teritoriji Autonomne pokrajine Vojvodine lokalnu mrežu automatskih stanica čini

sedam stanica, koje su opremljene najsavremenijim uređajima, analizatorima za merenje

koncentracije osnovnih i specifičnih aeropolutanata, kao i senzorima za merenje meteoroloških

parametara. Mreža automatskih stanica obuhvata praćenje uticaja saobraćaja (Sombor, Subotica,

Zrenjanin) i industrije (Kikinda - AD “Livnica Kikinda”, “Le Bellier Livnica

Kikinda”, “Metanolsko sirćetni kompleks – MSK”, industrija građevinskog materijala AD “Toza

Marković”; Novi Sad – Šangaj – “Rafinerija nafte” i “TE - TO” Novi Sad) na kvalitet vazduha.

Slika 1. Mreža automatskih stanica u AP Vojvodina

Automatske stanice postavljene u zaštićenim prirodnim dobrima (Obedska bara i

Deliblatska peščara) poslužiće kao referentne, odnosno bazne stanice.

Strana 20

Inovacioni centar






U roku od dve godine, preko državne mreže mernih stanica, u svim sredinama će se

morati oceniti kvalitet vazduha. Kvalitet vazduha je podeljen u III kategorije – čist ili

neznatno zagađen, umereno zagađen, prekomerno zagađen. Na području na kom se utvrdi III

kategorija vazduha, operater ima obavezu da izradi Plan za smanjenje emisija iz stacionarnih

izvora zagađivanja, po nalogu nadležnog organa za poslove zaštite životne sredine. Na Plan se

dobija saglasnost. Troškove sprovođenja mera iz Plana snosi operater.

Najbliža lokaciji predmetnog kompleksa je stanica “SREMSKA MITROVICA” koja se

nalazi na 19.33o istočne geografske dužine i 45.06o severne geografske širine, na nadmorskoj

visini od 82 m. Na istoj lokaciji nalaze se dve automatske stanice, sinoptička stanica i stanica za

kontrolu kvaliteta vazduha koje vrše monitoring registrovane u Republičkom

hidrometeorološkom zavodu (RHMZ). Za potrebe izveštavanja i računanja Operater će koristiti

podatke navedene sinoptičke stanice kao relevantne.

EKSTREMNE VREDNOSTI KLIMATSKIH ELEMENATA: Maksimalna temperatura: 41.0 oC Datum maksimalne temperature: 9.09.1946 Minimalna temperatura: -29.5 oC Datum minimalne temperature: 31.01.1987 Maksimalne padavine: 87.4 mm Datum maksimalnih padavina: 18.06.1954 Maksimalni sneg: 48 cm Datum maksimalnog snega: 9-10.02.1996

Prema ovom Zakonu, praćenje kvaliteta vazduha može se obavljati i namenski

indikativnim merenjima, na osnovu akta nadležnog organa za poslove zaštite životne sredine

kada je potrebno utvrditi stepen zagađenosti vazduha na određenom prostoru koji nije obuhvaćen

mrežom monitoringa kvaliteta vazduha.

Uredba o uslovima za monitoring i zahtevima kvaliteta vazduha (“Službeni glasnik

RS” broj 11/2010 i br. 75/2010) definiše uslove za ocenjivanje kvaliteta vazduha u zonama i

Strana 21

Inovacioni centar






aglomeracijama primenom definisanih kriterijuma za ocenjivanje. Nivo zagađenosti vazduha

prati se merenjem koncentracija za sumpor dioksid, azot dioksid i okside azota, suspendovane

čestice (PM10, PM2.5), olovo, benzen, ugljen monoksid, prizemni ozon, arsen, kadmijum, živu,

nikl, benzo(a)piren i čađ, kao i nekih specifičnih parametrara u vazduhu instrumentima za

automatsko merenje i/ili uzimanjem uzoraka i njihovom analizom.

Zbog prirode procesa tj. prerade otpada Operater je uradio snimanje kvaliteta vazduha

životne sredine pre završetka izgradnje i puštanja u rad predmetnog postrojenja u Sremskoj

Mitrovici, na dva mesta, sa ciljem utvrđivanja kvaliteta ambijentalnog vazduha.

Merenje imisije u životnoj sredini pre izgradnje postrojenja izvršeno je u periodu od

14.12 – 19.12.2008. god od strane AD “INSTITUT ZA ZAŠTITU NA RADU” iz Novog Sada

(Izveštaj o merenju imisije br. 02-3722/1 od 29.12.2008. god.). Merenje je izvršeno na dva

merna mesta (I1 - lokacija kod glavne proizvodne hale i I2 - lokacija kod portirnice) sledećih

zagađujućih materija: sumpor – dioksida (SO2), azot – dioksida (NO2), čađi, suspendovanih

materija (24h uzorak) i gvožđa (Fe) u suspendovanim materijama. Rezultati merenja su ispod

GVI, prema Pravilniku o graničnim vrednostima, metodama merenja imisije, kriterijumima za

uspostavljanje mernih mesta i evidenciji podataka (''Sl. Glasnik RS'' broj 54/92, 30/99 i 19/2006).

U skladu sa novom Uredbom o uslovima za monitoring i zahtevima kvaliteta

vazduha (“Službeni glasnik RS” broj 11/2010 i izmene i dopune br. 75/2010) urađeno je

merenje kvaliteta vazduha u toku probnog rada postrojenja. Merenje je izvršeno od strane AD

“BIO - EKOLOŠKI CENTAR” iz Zrenjanina, Izveštaj br. J-391-Z/A od 26.07.2011 god. U

toku probnog rada izvršeno je merenje nivoa zagađujućih materija sumpordioksida, azotdioksida,

ukupnih suspendovanih čestica i čađi.

Za evidenciju rezultata monitoringa kvaliteta vazduha, ustanovljena je evidencija data u

Prilogu br. 2, KVALITET VAZDUHA. Obaveza merenje parametara kvaliteta vazduha vrši se

po nalogu nadležnog organa.

Strana 22

Inovacioni centar






EMISIJA Značajni efekti na promenu stanja životne sredine mogu se utvrditi praćenjem

parametara u emisiji. Uredba o graničnim vrednostima emisije zagađujućih materija u

vazduhu (“Službeni glasnik RS“ broj 71/10 i ispr. br. 6/11) definiše vrste materija, merne

uređaje, merna mesta i metode merenja za postojeća i nova postrojenja.

Granične vrednosti emisija zagađujućih materija u vazduh iz stacionarnih izvora

zagađivanja u smislu ove uredbe definišu određivanje:

1) ukupnih praškastih materija;

2) praškastih neorganskih materija;

3) neorganskih gasovitih materija;

4) organskih materija;

5) kancerogenih materija.

Merenje emisije može se obavljati kao pojedinačno ili kontinualno merenje.

Pojedinačno merenje može biti garancijsko, periodično, posebno i kontrolno merenje.

Kontinualna i pojedinačna merenja emisija zagađujućih materija vrše se na tačkastom izvoru

stacionarnog izvora zagađivanja, na reprezentativnim mernim mestima. Pojedinačna merenja

emisije vrše ovlašćena pravna lica za merenje emisije putem propisanih manuelnih ili

automatskih metoda, a kontinualno merenje vrši se isključivo putem automatskih metoda.

Emisije iz stacionarnih izvora prate se kontinualnim merenjem ako su maseni protoci iz

člana 1.3 Uredbe prekoračeni i pojedine granične vrednosti utvrđene.

Kod postrojenja i uređaja kod kojih se kontinualno mere masene koncentracije emisija,

merno mesto na izvoru emisije oprema se mernim uređajima koji kontinualno određuju sve

neophodne procesne parametre (npr. temperaturu otpadnog gasa, zapreminski protok otpadnog

gasa, vlažnost, pritisak, sadržaj kiseonika), radi vrednovanja i ocene kontinualnog merenja.

Ispravnost uređaja za kontinualno merenje emisija obezbeđuje se ispunjavanjem zahteva

standarda SRPS EN 14181 i ispitivanjima definisanim ovim standardom.

Strana 23

Inovacioni centar






Najznačajniji uticaj na kvalitet vazduha u kompleksu predmetnog postrojenja

“SIRMIUM STEEL” DOO može biti od emisije preko graničnih vrednosti. Na lokaciji postoje

dva emitera preko kojih se prati uticaj emisije na životnu sredinu.

Slika 2. Emiter E1- sistema za otprašivanje pogona

Slika 3. Emiter E2- filter separatora šljake

Strana 24

Inovacioni centar






Tačkasti izvor (emiter) je izvor zagađivanja kod koga se zagađujuće materije ispuštaju u

vazduh kroz za to posebno definisane ispuste (dimnjak, kanal, cev) ili iz nekoliko ispusta

povezanih na zajednički ispust. Emisija u vazduh iz tačkastog izvora iskazuje se emisionim

parametrima: masenim protokom i/ili masenom koncentracijom i emisionim faktorom.

Difuzni izvor (emiter) je izvor zagađivanja kod koga se zagađujuće materije ispuštaju u

vazduh iz nedefinisanih ispusta, tj. bez određenog ispusta/dimnjaka (uređaji, površine i druga

mesta).

Nosilac projekta ili ovlašćeno pravno lice za merenje emisije u saradnji sa nosiocem

projekta - operaterom, je dužan da izradi Plan merenja emisije koji će se odnositi na ceo

fabrički kompleks.

Navedeni Plan merenja sadrži identifikaciju:

svih stacionarnih izvora emisije u vazduh koje poseduje operater

svih ispusta (emitera) po stacionarnim izvorima

svih zagađujućih materija i parametara stanja otpadnog gasa koji se meri po svakom

pojedinačnom ispustu sa obrazloženjem izbora u odnosu na tehnološki proces

procesnih parametara i uslova rada stacionarnog izvora relevantnih za emisiju u

vazduh

broj sukcesivnih analiza uzoraka otpadnog gasa po svakom predmetnom ispustu, za

svaku od zagađujućih materija u zavisnosti od uslova rada stacionarnog izvora

kriterijuma za uspostavljanje mernih mesta za merenje emisije, ukoliko merna mesta

ne postoje ili postojeća nisu reprezentativna

metode merenja emisije

granične vrednosti emisije

učestalosti merenja emisije na godišnjem nivou na svakom pojedinačnom ispustu

prema odredbama ove uredbe

Strana 25

Inovacioni centar






obaveze operatera i ovlašćenog pravnog lica za merenje emisije kao i orijentacionih

rokova za završetak pripremnih radnji, izvršenje merenja kao i izradu i dostavljanje

izveštaja

obaveza Operatera je merenje parametara prema vrsti procesa kako je definisano

pomenutim Planom

Izveštaj o rezultatima ispitivanja emisije (garancijsko merenje emisije) na dva filterska

sistema, u toku probnog rada postrojenja izvršio je AD “BIO - EKOLOŠKI CENTAR” iz

Zrenjanina, Izveštaj br. J-378-Z/E od 12.07.2011god. i Izveštaj br. J-382-Z/E od 28.07.2011

god.

3.2.1 PLAN VRŠENJA MONITORINGA VAZDUHA

Kako je na predmetnoj lokaciji predviđena oprema za kontinulano praćenje praškastih

materija na emiteru sistema za prečišćavanje otpadnih gasova, do momenta instaliranja i puštanja

u rad pomenute opreme, merenje je potrebno obavljati po navedenoj dinamici

Operater koji samostalno vrši kontinualno merenje emisije dužan je da vrši i kontrolno

merenje emisije jednom godišnje. Operater koji ne vrši samostalno kontinualno merenje emisije

dužan je da vrši periodično merenje emisije dva puta godišnje.

Merenje emisije u toku redovnog procesa rada obavljaće se prema obimu i učestalosti

datom u Prilogu br. 3 ovog Plana.

Strana 26

Inovacioni centar






3.3 OTPADNE VODE

Zaštita voda ostvaruje se preduzimanjem mera sistematskog i kontrolnog praćenja

kvaliteta voda, smanjivanjem zagađivanja voda ispod propisanih graničnih vrednosti i

preduzimanjem tehničko-tehnoloških i drugih potrebnih mera za njihovo prečišćavanje. Zaštita

voda ostvaruje se praćenjem uticaja zagađenih voda na zdravlje ljudi, životinjski i biljni svet i

životnu sredinu, kao i uticaja prekograničnog zagađenja.

Vode se mogu koristiti i opterećivati, a otpadne vode ispuštati, uz primenu

odgovarajućeg tretmana, na način i do nivoa koji ne predstavlja opasnost za prirodne procese ili

za obnovu kvaliteta i količine vode.

Zakon o vodama (“Službeni glasnik RS” broj” broj 30/2010) uređuje integralno

upravljanje vodama. Vodna osnova je dugoročni plan za održavanje i razvoj vodnog režima na

teritoriji Republike Srbije, na jednom ili više vodnih područja ili delu vodnog područja. Vodni

uslovi, vodna saglasnost i vodna dozvola izdaju se u skladu sa istom. Operater “SIRMIUM

STEEL” DOO, ima obavezu pribavljanja vodnih akata po osnovu pripadanja u:

industrijske objekte čije se otpadne vode ispuštaju u površinske i podzemne

vode ili javnu kanalizaciju;

Obaveze operatera koji ispušta otpadne vode u prijemnike i javnu kanalizaciju su da

postave uređaj za merenje, da mere i registruju količine otpadnih voda i da podatke o tome

dostave javnom vodoprivrednom preduzeću.

Takođe, preduzeća koja imaju uređaje za prečišćavanje vode i merne uređaje dužna su da

ove uređaje održavaju u ispravnom stanju, da obezbede njihovo redovno funkcionisanje i da

vode propisanu evidenciju - dnevnik rada uređaja za prečišćavanje voda.

Ukoliko se otpadna voda ispušta u prijemnike i javnu kanalizaciju potrebno je obezbediti

ispitivanje kvaliteta vode koja se ispušta i njen uticaj na prijemnik, preko pravnih lica koja su

ovlašćena za vršenje ove vrste ispitivanja.

Kvalitet otpadnih voda pre mešanja sa prijemnikom vrši se po obimu prema Pravilniku o

načinu i minimalnom broju ispitivanja kvaliteta otpadnih voda (“Službeni glasnik RS” broj 47/83

Strana 27

Inovacioni centar






i 13/84) na opšte i specifične parametre. Ukoliko se voda ispušta u vodotok koji služi za

vodosnabdevanje, vrši se ispitivanje azota i fosfora ili po potrebi nekih drugih specifičnih

pokazatelja. Kvalitet otpadne vode koji se upušta u recipijent ne sme imati veće koncentracije

opasnih materija od kategorije vodotoka u koju je svrstan vodoprijemnik.

Snabdevanje vodom za piće predmetnog kompleksa vrši se priključkom na vodovodnu

mrežu. Snabdevanje tehnološkom vodom vrši se iz bušenog bunara BSS-2 izdašnosti 12 l/s.

Sanitarno-fekalna kanalizaciona se usmerava do vodonepropusnih septičkih jama

zapremine 50m3. Pražnjenje septičke jame vrši nadležno komunalno preduzeće.

U procesu proizvodnje topionice i livnice čeličnih gredica tehnološka voda se koristi za

hlađenje kalupa čeličnih gredica i samih čeličnih gredica - Otvoreni rashladni sistem. Za hlađenje

čeličnih omotača, ozida od opeke kod elektrolučne peći, livačke peći i mašina za livenje

istopljenog čelika koristi se zatvoreni rashladni sistem. Ovi sistemi ne emituju otpadne vode.

Atmosferska čista i atmosferska zauljena voda (preko taložnika I separatora) spajaju se u

revizionom šahtu Ač4 i odlaze u retenzioni bazen, pa preko crpne stanice u meliorativni kanal

Novi Čikas 2, slivno područje reke Save. Voda koja se preliva iz retenzionog bazena u

meliorativni kanal i zbog mogućnosti potencijalnog zagađivanja ima obavezu kontrole.

3.3.1 PLAN VRŠENJA MONITORINGA OTPADNIH VODA

Količina otpadne vode koja se očekuje spada u grupu od 0 – 50 l/sec, sa frekvencijom

uzorkovanja četiri puta godišnje što definiše Pravilnik o načinu i minimalnom broju ispitivanja

kvaliteta otpadnih voda (“Službeni glasnik RS” broj 47/83 i 13/84).

Otpadne vode koje se upuštaju u vodotok moraju odgovarati klasi II Uredbe o

klasifikaciji vodotoka (“Službeni glasnik SRS“ broj 5/68). Količine opasnih materija koje se ne

smeju direktno ili indirektno unositi u vode kontrolišu se prema Pravilniku o opasnim

materijama u vodama (“Sl. glasnik SRS” br. 31/82).

Strana 28

Inovacioni centar






Osnovni parametri u kontroli su: pH, temperatura vode, hemijska potrošnja kiseonika

(HPK), suspendovane materije, ukupni suvi ostatak, biohemijska potrošnja kiseonika (BPK5),

ukupan broj koliformnih bakterija i neki specifični parametri, ako je potrebno.

Tabela 3. Linija vode

OPIS MESTO UZORKOVANJA

V1 Atmosferska čista i atmosferska zaprljana voda nakon separatora i retenzionog bazena Preliv retenzionog bazena

Parametri i učestalost merenja otpadnih voda potrebno je obavljati po obimu datom u

Prilogu br. 4 ovog Plana.

Strana 29

Inovacioni centar






3.4 ZAŠTITA ZEMLJIŠTA I PODZEMNIH VODA

Zaštita zemljišnog prostora (zemljišta) i njegovog održivog korišćenja ostvaruje se

merama sistematskog praćenja kvaliteta zemljišta, praćenjem indikatora za ocenu rizika od

degradacije zemljišta, kao i sprovođenjem remedijacionih programa za otklanjanje posledica

kontaminacije i degradacije, bilo da se oni dešavaju prirodno ili da su uzrokovani ljudskim

aktivnostima.

Prilikom promene nosioca prava korišćenja zemljišta, korisnik zemljišta čije pravo

korišćenja prestaje, a čija delatnost je uticala, odnosno mogla da utiče ili ometa prirodne funkcije

zemljišta, dužan je da izradi izveštaj o stanju zemljišta.

Program sistemskog praćenja kvaliteta zemljišta, indikatore za ocenu rizika od

degradacije zemljišta i metodologiju za izradu remedijacionih programa propisuje Vlada

Republike Srbije.

Program sistemskog praćenja kvaliteta zemljišta utvrđen je novom Uredbom o

programu sistemskog praćenja kvaliteta zemljišta, indikatorima za ocenu rizika od

degradacije zemljišta i metodologija za izradu remedijacionih programa (“Službeni glasnik

RS“ broj 88/2010).

Ispitivanje kvaliteta zemljišta na dva merna mesta na lokaciji, pre puštanja rad

postrojenja, izvršeno je od strane “INSTITUTA ZA RATARSTVO I POVRTARSTVO”,

Laboratorija za zemljište i agroekologiju, Izveštaj br. 08-96/687 od 11.10.2010. god., Institut za

ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad.

Uzrkovanje je izvršeno 11.08.2009. god. u zoni deponije ostatka iz procesa proizvodnje

– šljake, tačnije iz najbliže nebetonirane površine koja se nalazi u blizini ovog skladišta, odnosno

u zoni silosa za sakupljanje prašine iz sistema za otprašivanje, tačnije iz najbliže nebetonirane

površine predmetnom silosu.

Analiza je obuhvatila određivanje pH i sadržaja opasnih i štetnih materija. Rezultati

ispitivanja su pokazali da su uzorci zemljišta sa lokacije preduzeća “SIRMIUM STEEL” DOO

u granicama dozvoljenih vrednosti ukupne količine mikroelemenata i teških metala, prema

Strana 30

Inovacioni centar






Pravilniku o dozvoljenim količinama opasnih i štetnih materija u zemljištu i vodi za

navodnjavanje i metodama njihovog ispitivanja (“Službeni glasnik RS” broj 23/94).

Ispitivanje kvaliteta zemljišta na dva merna mesta na lokaciji, u toku probnog rada,

izvršeno je od strane AD “BIO - EKOLOŠKI CENTAR” iz Zrenjanina, Izveštaj o fizičko-

hemijskom ispitivanju zemljišta br. J-336 od 30.06.2011god

Rezultati ispitivanja su pokazali da su uzorci zemljišta sa lokacije preduzeća ”SIRMIUM

STEEL” DOO iz Sremske Mitrovice u granicama dozvoljenih vrednosti ukupne količine

mikroelemenata i teških metala, prema Pravilniku br. 23/94.

Posredno, zagađivanjem zemljišta može doći do zagađivanja podzemnih voda.

Monitoring podzemnih voda se vrši prikupljanjem i analizom iz pijezometara koji se nalaze u

različitim slojevima izdani. Svrha pijezometara je, osim da se odrede hidrološki uslovi, da se

obezbedi praćenje kretanja kontaminanata.

Zakonom o vodama (“Službeni glasnik RS” br. 30/2010) i Pravilnikom o opasnim

materijama u vodama (“Službeni glasnik SRS” broj 31/82), u cilju zaštite voda zabranjeno je

unošenje u površinske i podzemne vode opasnih i štetnih materija koje dovode do prekoračenja

propisanih vrednosti.

U okviru redovnog sprovođenja mera zaštite životne sredine, potrebno je sprovoditi i

redovne analize podzemnih voda. U svrhu monitoringa na lokaciji, u bližem okruženju objekta

su postavljena dva pijazometra za potrebe periodične kontrole kvaliteta podzemnih voda.

Pozicija pijezometara određena je tako da se oni nalaze nizvodno od pravca toka podzemnih

voda. Kako zagađenje podzemne vode prati i zagađenje okolnog zemljišta, rezultati kontrole

podzemnih voda se mogu analizirati kao relevantni za ocenu stanja zemljišta na lokaciji.

Pijezometri su izbušeni do dubine od 17 m i opremljeni su pijezometarskim

konstrukcijama. Nivo podzemne vode se kretao cca 2,8 - 3,2 m.

Izveštaj o ispitivanju kvaliteta podzemnih voda br. A-41/09 od 19.01. 2009 god urađen od

strane ZZJZ Sremska Mitrovica dao je prikaz stanja pre izgradnej postrojenja. Ispitivanje vode u

Strana 31

Inovacioni centar






toku trajanja probnog rada iz pijezometara 1 i 2, izvršio je AD “BIO - EKOLOŠKI CENTAR” iz

Zrenjanina, Izveštaj o fizičko-hemijskom ispitivanju podzemne vode J-379 od 18.07.2011 god. i

J-380 od 18.07.2011. god.

Kvalitet podzemnih voda iz navedenih pijezometara, prema ispitivanim parametrima,

zadovoljava kriterijume propisane za II klasu voda, prema Uredbi o klasifikaciji voda (“Službeni

glasnik SRS” br. 5/68) i Pravilniku o opasnim materijama u vodama (“Službeni glasnik SRS”

broj 31/82).

3.4.1 PLAN VRŠENJA MONITORINGA ZEMLJIŠTA I PODZEMNIH VODA

Kvalitet zemljišta, odnosno njihove fizičko – hemijske osobine, potrebno je kontrolisati

jedanput godišnje. Predlog prema Planu monitoringa je jedanput godišnje na dva merna mesta

prema na sledeće parametre: pH zemljišta i teški metali u zemljištu (Pb, Cu, Zn, As, Cd, Ni, Cr).

Ispitivanje zemljišta u toku redovnog procesa rada obavljaće se prema obimu i učestalosti

datom u Prilogu br. 5 ovog Plana.

Količine vode iz bunara se mere i podaci beleže u Knjigu evidencije podzemnih voda.

Količine zahvaćenih voda, po zahtevu inspektora, dostavljaju se na uvid.

Parametri i učestalost merenja podzemnih voda iz pijazometara potrebno je obavljati po

obimu datom u Prilogu br. 6 ovog Plana.

O izvršenim merenjima Operater je dužan da vodi evidenciju. Podatke o mernim

mestima, rezultatima i učestalosti merenja, Operater je dužan da na zahtev nadležnog organa

pokaže i dostavi.

Strana 32

Inovacioni centar






3.5 BUKA I VIBRACIJE U ŽIVOTNOJ SREDINI

Korisnik izvora buke može stavljati u promet i upotrebljavati izvore buke po propisanim

uslovima uz primenu mera zaštite, kojima se smanjuju emisije buke, odnosno upotreba

postrojenja, uređaja, mašina, transportnih sredstava i aparata koji prouzrokuju buku.

Zaštita od vibracija sprovodi se preduzimanjem mera kojima se sprečava i otklanja

ugrožavanje životne sredine od dejstva mehaničkih, periodičnih i pojedinačnih potresa izazvanih

ljudskom delatnošću.

Agencija za zaštitu životne sredine obezbeđuje izradu strateških karata buke iz

nadležnosti Republike Srbije, vodi i ažurira bazu podataka iz monitoringa buke u informacionom

sistemu zaštite životne sredine, u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita životne sredine.

Zoniranje, strateške karte i akcioni planovi izrađuju se prema propisanim metodologijama.

Monitoring buke vrši se sistematskim merenjem, ocenjivanjem ili proračunom određenog

indikatora buke.

Republika Srbija, Autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave u okviru

svoje nadležnosti utvrđene zakonom, obezbeđuju procenu, praćenje i kontrolu nivoa buke u

životnoj sredini u skladu sa Zakonom o zaštiti od buke (“Službeni glasnik RS“ broj 36/2009) i

Zakonom o zaštiti životne sredine (“Službeni glasnik RS“ broj 135/04 i 36/2009).

Pravno ili fizičko lice koje je vlasnik, odnosno korisnik izvora buke dužno je da na

propisan način obezbedi pojedinačno merenje buke, izradi izveštaja o merenju buke i snosi

troškove merenja buke u zoni uticaja, u skladu sa navedenim zakonom.

Operater je u obavezi (najkasnije do kraja 2012. god) da za izvore buke za koje ne

postoje podaci o zvučnoj snazi koju emituju, a trajno se postavljaju na otvorenom prostoru,

nepokretne i pokretne objekte, obezbedi podatke o nivou zvučne snage koju emituju pri

redovnom radu.

Izvori buke koji se nalaze na lokaciji su: mosni kranovi sa grajferima, elektrolučna peć,

lončasta peć, linija za livenje, ventilatori sistema za otprašivanje, separator šljake i dr.

Strana 33

Inovacioni centar






Merenje buke u životnoj sredini se vrši prema standardima SRPS ISO 1996-1 i SRPS ISO

1996-2. Uredbom o indikatorima buke, graničnim vrednostima, metodama za ocenjivanje

indikatora buke, uznemiravanja i štetnih efekata buke u životnoj sredini (“Službeni glasnik

RS“ broj 75/2010) propisuju se indikatori buke u životnoj sredini, granične vrednosti, metode za

ocenjivanje indikatora buke, uznemiravanja i štetnih efekata buke na zdravlje ljudi.

Operater je izvršio merenje buke u životnoj sredini neposredno pre puštanja u rad

postrojenja i kontrolno merenje u toku probnog rada.

Merenje pre puštanja u rad postrojenja na četiri merna mesta izvršila je akreditovana

laboratorija za ispitivanja AD “INSTITUT ZA ZAŠTITU NA RADU” iz Novog Sada, Izveštaj

br. 02-3699/1 od 26.12.2008. god. Vrednosti su bile u granicama za dnevni i noćni nivo u toj

zoni prema važećoj regulativi.

Izveštaj o rezultatima merenja nivoa buke u životnoj sredini u toku probnog rada

postrojenja izvršen je od strane AD “BIO - EKOLOŠKI CENTAR” iz Zrenjanina, Izveštaj br. J-

381-Z/B od 19.07.2011. god na mernom mestu 200 m zapadno od granice kompleksa prema

naselju.

3.5.1 PLAN VRŠENJA MONITORINGA BUKE

Merenje buke u životnoj sredini na lokaciji Operatera postrojenja, potrebno je vršiti kao

kontrolno u slučaju kada se vrši rekonstrukcija postojećih ili izgradnja novih proizvodnih celina,

ili vrši zamenu opreme. Novi izvori buke ne smeju povisiti postojeći nivo buke za više od 5

dB(A) u odnosu na zatečeno stanje. Svaki sledeći izvor buke može povisiti nivo buke posle

godinu dana najviše za 5 dB(A).

U tom slučaju potrebno je vršiti merenje buke dnevnog i noćnog nivoa buke pre puštanja

u rad uređaja i u toku probnog rada, ili nakon izvršenih izmena u proizvodnim celinama.

Rezultate praćenja buke u životnoj sredini čuvati, i na zahtev inspekcijske službe

dostavljati nadležnom opštinskom organu.

Strana 34

Inovacioni centar






U roku od dve godine Operater je u obavezi da za izvore buke za koje ne postoje podaci o

zvučnoj snazi koju emituju, a trajno se postavljaju na otvorenom prostoru, nepokretne i pokretne

objekte, obezbedi podatke o nivou zvučne snage koju emituju pri redovnom radu.

U slučaju da se merenjima ustanove prekoračenja dozvoljenog nivoa buke, Operater je

dužan da preduzme dodatne mere zaštite sa ciljem svođenja ovog uticaja u granice dozvoljenog.

Ovo pre svega podrazumeva postavljanje adekvatne zvučne izolacije.

Merenja buke obavljaće se prema obimu i učestalosti datom u Prilogu br. 7 ovog Plana.

Strana 35

Inovacioni centar






3.6 UPRAVLJANJE OTPADOM

Upravljanje otpadom sprovodi se po propisanim uslovima i merama postupanja sa

otpadom u okviru sistema sakupljanja, transporta, tretmana i odlaganja otpada, uključujući i

nadzor nad tim aktivnostima, kao i brigu o postrojenjima za upravljanje otpadom nakon njihovog

zatvaranja.

Osnovne obaveze Operatera “SIRMIUM STEEL” DOO iz Sremske Mitrovice, u

poslovima tretmana otpada prema Zakonu o upravljanju otpadom (“Službeni glasnik RS” broj

36/09) su sledeće:

obezbediti odgovarajući prostor za sakupljanje

postupati sa otpadnim materijalima na propisan način

voditi propisnu dokumentaciju o količini koja je sakupljena, uskladištena, prerađena i

podatke o tome dostavljati nadležnom Ministarstvu

Nosilac projekta prilikom postupanja sa otpadom koji će se generisati na predmetnoj

lokaciji u Sremskoj Mitrovici, u svemu se mora pridržavati pozitivne zakonske regulative iz

oblasti upravljanja otpadom, a naročito Zakona o upravljanju otpadom (“Službeni glasnik RS”

broj 36/2009) i Pravilnika o kategorijama, ispitivanju i klasifikaciji otpada (“Službeni

glasnik RS“ broj 56/10)

Svaki otpad koji će se generisati na lokaciji u Sremskoj Mitrovici kada postrojenje bude

pušteno u rad, pre svega treba razvrstati. Razvrstavanje otpada je postupak određivanja vrste

otpada (komunalni, komercijalni, industrijski, inertan, opasan, neopasan) prema poreklu,

karakteru i kategoriji. Preporuka je da se razvrstavanje vrši odmah na mestu nastajanja otpada.

Nakon razvrstavanja, potrebno je odrediti karakter otpada.

Određivanje karaktera otpada - postrojenje, odnosno odgovorno lice za upravljanje

otpadom u postrojenju, mora izvršiti u skladu sa raspoloživim katalogom otpada koji je sastavni

Strana 36

Inovacioni centar






deo Pravilnika o kategorijama, ispitivanju i klasifikaciji otpada (“Službeni glasnik RS“ br.

56/2010).

Svaki tok otpada prati i odgovarajuća forma Dokumenta o kretanju otpada, u

zavisnosti od toga da li je otpad opasan ili ne.

3.6.1 MONITORING OTPADA

Otpad koji se karakteriše kao neopasan, a koji će nastajati na predmetnoj lokaciji u

Sremskoj Mitrovici koji će se predavati trećim licima na dalji tretman – reciklažu, kao

sekundarna sirovina, mora biti ispraćen Dokumentom o kretanju otpada. Obrazac ovog

dokumenta sastoji se iz četiri istovetna primerka od kojih prvi primerak zadržava proizvođač /

vlasnik otpada (operater), drugi primerak prevoznik otpada, treći primerak primalac otpada, a

četvrti primerak primalac otpada vraća proizvođaču / vlasniku najkasnije u roku od 10 dana od

dana prijema otpada.

Ukoliko proizvođač / vlasnik otpada u roku od 15 dana ne primi primerak popunjenog

Dokumenta o kretanju otpada od primaoca, pokreće postupak provere kretanja otpada preko

prevoznika i primaoca i dužan je da o nalazu izvesti Ministarstvo životne sredine i prostornog

planiranja, bez odlaganja, kao i nadležni organ Autonomne pokrajine, ukoliko se kretanje otpada

vrši na teritoriji Autonomne pokrajine.

Proizvođač / vlasnik otpada čuva kopije Dokumenta o kretanju otpada sve dok ne

dobije popunjen – potpisan i pečatiran primerak od primaoca otpada kojim se potvrđuje prihvat

otpada. Kompletirani dokument čuva se dve godine.

Opasan otpad se privremeno skladišti na mestu koje je predviđeno za to i koje je uređeno

u skladu sa zakonom. Otpad se pakuje i propisno obeležava.

Obrazac Dokumenta o kretanju opasnog otpada sastoji se od šest istovetnih primeraka

od kojih prvi primerak predstavlja prethodno obaveštenje koje popunjava proizvođač / vlasnik

Strana 37

Inovacioni centar






otpada i šalje Ministarstvu životne sredine i prostornog planiranja, tri dana pre započinjanja

kretanja. Drugi primerak zadržava vlasnik otpada, treći primerak zadržava prevoznik otpada,

četvrti primerak zadržava primalac otpada, peti primerak primalac opasnog otpada šalje

Ministarstvu, kao i nadležnom organu autonomne pokrajine, ukoliko se kretanje otpada vrši na

teritoriji Autonomne pokrajine, a šesti primerak primalac opasnog otpada dostavlja prvobitnom

proizvođaču/vlasniku najkasnije u roku od 10 dana od dana prijema otpada.

Na osnovu dokumenata o kretanju otpada ovlašćeno lice za upravljanje otpadom dužno je

da vodi i čuva dnevnu evidenciju o otpadu i dostavlja redovni godišnji izveštaj Agenciji.

Strana 38

Inovacioni centar






3.7 POSTUDESNI MONITORING

Ukoliko na lokaciji operatera dođe do nepredviđenih događaja - udesa koji mogu da

ugroze stanje činilaca životne sredine na prostoru, potrebno je u dogovoru sa inspekcijom zaštite

životne sredine vršiti postudesni monitoring.

Monitoring se vrši uz angažovanje nadležne akreditovane laboratorije za kontrolu stanja

životne sredine na kritične parametre koji se procene da su u udesu mogli biti razvijeni.

Stalni nadzor postudesne situacije i monitoring životne sredine na nivou kompleksa

potrebno je sprovoditi dokle god ima tragova povećanih koncentracija u uzorcima vazduha, vode

ili zemljišta.

U slučaju potrebe praćenja monitoringa životne sredine izvan kompleksa fabrike

“SRMIUM STEEL” DOO, angažuju se stručne ekipe laboratorije za kontrolu kvaliteta vazduha i

vode Zavoda za zaštitu zdravlja iz Novog Sada ili Beograda.

Nakon sprovođenja prioritetnih mera sanacije, pristupa se vraćanju postrojenja, uređaja i

instalacija u funkcionalno stanje, a zatim revitalizaciji radne i životne sredine.

Za sanaciju, remont i rekonstrukciju oštećenih instalacija i sudova angažuju se nadležne

stručne ekipe.

Generalni direktor fabrike ili lice koje on ovlasti, obavezni su da preko lokalnih medija

informisanja (radija, lokalne televizije, novina) objektivno obaveste stanovništvo o požaru ili

drugoj vrsti udesa, preduzetim merama i eventualnoj opasnosti po širu okolinu.

Sastavni deo mera za otklanjanje posledica udesa je izrada stručnog Izveštaja o udesu,

koji treba da sadrži sledeće elemente:

analizu uzroka i posledica udesa

razvoj i tok udesa, kao i preduzete akcije odgovora na udes

procenu veličine udesa i štetnih posledica

Strana 39

Inovacioni centar






analizu trenutnog postudesnog stanja

Procena veličine udesa i štetnih posledica vrši se na osnovu stepena angažovanih snaga,

veličine štete u ljudstvu (povrede, trovanja, eventualni smrtni slučajevi) i materijalnim dobrima

(izraženo kroz novčane vrednosti).

Dobrim upravljanjem tehnološkim procesom rada, redovnim pregledima uređaja,

instalacija i merne opreme, uslova radne i životne sredine i kontrolom sistema zaštite na svim

uređajima u fabričkom kompleksu “SIRMIUM STEEL” DOO u Sremskoj Mitrovici, udes se

može izbeći ili svesti u granice objekta sa malim posledicama.

Strana 40

Inovacioni centar






3.8 IZVEŠTAVANJE

U skladu sa Zakonom o zaštiti vazduha („Službeni glasnik RS”, broj 36/09) Operater

informiše nadležni organ o:

1) kontinualnim merenjima emisija, između ostalog i putem on-line komunikacije;

2) proveri mernih uređaja, u skladu sa Prilogom VI Postupak ocenjivanja rezultata

merenja emisije, koji je odštampan uz ovu uredbu i čini njen sastavni deo;

3) povremenim merenjima;

4) drugim merenjima u cilju primene ove uredbe.

Izveštaj o merenju emisija opasnih i štetnih materija, dostavlja se Ministarstvu zaštite

životne sredine Republike Srbije, i to:

izveštaj o pojedinačnom merenju - u roku od 30 dana od dana obavljanja merenja

izveštaj o kontinualnom merenju - u roku od dva meseca po isteku kalendarske

godine

izveštaj o merenju emisije materija klase I - u roku od osam dana od dana izmerenog

prekoračenja granične vrednosti emisije

Izveštaj o godišnjem bilansu emisija dostavlja se Agenciji za zaštitu životne sredine na

obrascu datom u Prilogu VII na sledeći način:

1) jedan elektronski popunjen komplet obrazaca (Excell fajlovi) na e-mejl adresu

Agencije za zaštitu životne sredine ili na kompakt disku, bez potpisa i overe;

2) odštampan elektronski popunjeni komplet obrazaca u papirnoj formi ukoričen u

jedinstven dokument, propisno potpisan i overen od strane odgovornog lica na

poštansku adresu Agencije za zaštitu životne sredine.

Prema Zakonu o upravljanju otpadom (“Službeni glasnik RS” broj 36/09) operater je u

obavezi da na godišnjem nivou sačini Izveštaj o vrsti otpada, količini, poreklu, karakteru,

klasifikaciji, sastavu, načinu skladištenja, transportu, izvozu, uvozu, tretmanu, odlaganju i dr.

Strana 41

Inovacioni centar






Ovo se odnosi i na opasan i na neopasan otpad. Izveštaj se predaje Agenciji za zaštitu životne

sredine Republike Srbije i čuva se pet godina.

O svakom dovozu i prihvatanju opasnih otpadaka u skladište i njihovoj daljoj obradi

Operater je u obavezi da vodi evidenciju. O količinama i vrstama stvorenih, prihvaćenih,

obrađenih i / ili uskladištenih opasnih otpadaka izveštava se Ministarstvo životne sredine i

prostornog planiranja jednom mesečno, do desetog u mesecu za prethodni mesec, na propisanom

obrascu - Prijava otpadaka koji imaju svojstva opasnih materija i predloženom obrascu -Obrazac

za evidentiranje opasnog otpada (obrazci su sastavni deo Radnog plana upravljanja otpadom).

Zakonom o vodama (“Službeni glasnik RS” broj 30/2010) definisano je sledeće: pravno

lice, odnosno preduzetnik koji ispušta otpadne vode u prijemnik i javnu kanalizaciju, dužno je da

postavi uređaje za merenje, da kontinuirano meri količine otpadnih voda i ispituje biohemijske i

mehaničke parametre kvaliteta otpadnih voda i da izveštaj o izvršenim merenjima kvartalno

dostavlja javnom vodoprivrednom preduzeću, ministarstvu nadležnom za poslove zaštite životne

sredine i Agenciji za životnu sredinu.

Pravno lice koje vrši sakupljanje, odvođenje i prečišćavanje otpadnih voda i zaštitu voda

dužno je da vrši kontrolu ispravnosti objekata za sakupljanje, odvođenje i prečišćavanje otpadnih

voda, pre svega u pogledu vodonepropusnosti, svakih pet godina, a u slučaju uređaja za merenje

količina otpadnih voda jedanput godišnje.

Pravilnik o metodologiji za izradu nacionalnog i lokalnog registra izvora zagađivanja, kao

i metodologiji za vrste, načine i rokove prikupljanja podataka (“Službeni glasnik RS” broj

91/2010) propisuje metodologiju za izradu nacionalnog i lokalnog registra izvora zagađivanja,

kao i metodologija za vrste, načine i rokove dostavljanja podataka.

Za potrebe registara prikupljaju se podaci o određenim zagađujućim materijama koje

emituju u vazduh i vode u zavisnosti od delatnosti. Za potrebe izveštavanja o otpadu dostavljaju

se podaci o količinama i karakteristikama neopasnog i opasnog otpada koji se proizvodi.

Strana 42

Inovacioni centar






Podaci se dostavljaju se najkasnije do 31. marta tekuće godine za podatke iz prethodne

godine i to za:

1) Nacionalni registar, Agenciji za zaštitu životne sredine,

2) Lokalni registar, nadležnom organu jedinice lokalne samouprave.

3.9 ZAKLJUČNO MIŠLJENJE

Postrojenje mora da se projektuje, gradi i / ili proizvodi, oprema, koristi i održava tako da

ne ispušta zagađujuće materije u vazduh u količini većoj od graničnih vrednosti emisije. Ukoliko

dođe do kvara uređaja kojima se obezbeđuje sprovođenje propisanih mera zaštite ili do

premećaja tehnološkog procesa, zbog čega dolazi do prekoračenja graničnih vrednosti emisije,

operater je dužan da kvar ili poremećaj otkloni, odnosno prilagodi rad nastaloj situaciji ili da

obustavi tehnološki proces, kako bi se emisija svela na dozvoljene granice u najkraćem roku.

Operater stacionarnog izvora zagađivanja, kod koga se u procesu obavljanja delatnosti

mogu emitovati gasovi neprijatnog mirisa, dužan je da primenjuje mere koje će dovesti do

redukcije mirisa iako je koncentracija emitovanih materija u otpadnom gasu ispod granične

vrednosti emisije.

Monitoring parametara životne sredine je pokazatelj uticaja rada pogona na činioce

životne sredine. Redovno održavanje mašina i uređaja, instalacija, filterskih sistema i

proizvodnih pogona Operatera ”SIRMIUM STEEL” DOO iz Sremske Mitrovice, preduslov je

za za nesmetan rad bez negativnog uticaja na okruženje.

U slučaju prekoračenja graničnih vrednosti nivoa zagađujućih materija u vazduhu

operater je dužan, kada uoči ili po nalogu nadležnog inspektora, da preduzme tehničko -

tehnološke mere ili da obustavi tehnološki proces, kako bi se koncentracije zagađujućih materija

svele na propisane granične vrednosti i omogućio nesmetan rad bez negativnog uticaja na

okruženje.

Strana 43

Inovacioni centar






4 PRILOZI

Strana 44

Inovacioni centar






U nastavku Planavršenja monitoringa Operatera ”SIRMIUM STEEL” DOO iz Sremske

Mitrovice, dati su sledeći prilozi:

Prilog 1. – Situacioni prikaz – dispozicijamernih mesta kvaliteta ambijentalnog

vazduha, emitera, mesta uzorkovanja podzemne vode i zemljišta

Prilog 2. – Evidencioni list – Kvalitet vazduha

Prilog 3. – Parametri i učestalost merenja emisije

Prilog 4. – Parametri i učestalost ispitivanja otpadnih voda

Prilog 5. – Parametri i učestalost ispitivanja zemljišta

Prilog 6. – Parametri i učestalost ispitivanja podzemnih voda iz pijazometara

Prilog 7. – Parametri i učestalost merenja buke

Prilog. 1

MERNA MESTA NA KOJIMA JE IZVRŠENO MERENJE NIVOA ZAGAĐUJUĆIH MATERIJA U AMBIJENTALNOM VAZDUHU, MERENJE EMISIJE ZAGAĐUJUĆIH MATERIJA U VAZDUH, MERENJE BUKE U ŽIVOTNOJ SREDINI I UZORKOVANJE PODZEMNE VODE I ZEMLJIŠTA

LEGENDA:Kvalitet vazduha: Emisija: Zemljište: Podzemna voda:M1 Portirnica na kapiji 2, na granici

kompleksaM1 Emiter sistema za otprašivanje elektrolučne

peći, lončaste peći i transporta feroleguraM1 Skladište šljake bliže sistemu za

otprašivanjeM1 Pijezometar 1

M2 Iza upravne zgrade, na granici kompleksa

M2 Emiter separatora za šljaku M2 Skladište šljake u blizini trafo stanice

M2 Pijezometar 2

Mesto uzorkovanja Merno mesto Mesto uzorkovanja Mesto uzorkovanjaSlika 1. Situacioni plan "Sirmium Steel" d.o.o, Sremska Mitrovica, sa položajem mernih mesta na kojima je izvršena kontrola kvaliteta ambijentalnog vazduha, merenje emisije

zagađujućih materija, kao i mesta uzorkovanja podzemne vode i zemljišta

M2

Skladište šljake

Separator za šljaku

Vrećasti filter

M1

M1

M2

M1M2 M1

M2

Slika 2. Položaj "Sirmium Steel" d.o.o, Sremska Mitrovica, u odnosu na okolne objekte i položaj mernog mesta za merenje nivoa buke

"Sir

miu

m S

teel

" d.

o.o.

Asf

altn

a ba

za"Metalfer

Steel Mill"Pa

rkin

g

Magistralna saobraćajnica

I N D

U S T R

I J S K

A Z O

N A

Železnička pruga

Mag

istra

lna

saob

raća

jnic

a

Stam

bena

zona

Merno mesto

1

PRILOG BR. 2

KVALITET VAZDUHA

Tabela: Parametri u kontroli ambijentalnog vazduha

Rezultati merenja Srednja dnevna vrednost Red.

broj Vrsta

ispitivanja Broj izveštaja Parametri

I1 I2

GVI Napomena za GVI

Koncentracija sumpor dioksida (SO2) (µg/m3) 2,89 13,4 100

Koncentracija azotdioksida(NO2)

(µg/m3) 19,60 60,36 70

Koncentracija Čađi (µg/m3) 14,5 12,6 40

Količina ukupnih suspendovanih

materija (µg/m3) 29,0 30,5 70

1.

Nulto merenje pre puštanja u

rad postrojenja

AD “INSTITUT ZA ZAŠTITU NA RADU” iz Novog Sada,

Izveštaj br. 02-3722/1 od

29.12.2008. god.

Fe u suspendovanim materijama (mg/kg) 7,7 6,1 -

Pravilnik o graničnim vrednostima, metodama merenja imisije, kriterijumima za uspostavljanje mernih mesta i evidenciji podataka (''Sl. Glasnik RS'' broj 54/92, 30/99 i 19/2006).

2

Rezultati merenja Srednja dnevna vrednost Redni

broj Vrsta

ispitivanja Broj izveštaja Parametri koji se prate

M1 M2

Tolerantna vrednost (µg/m3) Napomena

Koncentracija sumpor dioksida (SO2) (µg/m3) 8.10 8.78 125

Koncentracija azot dioksida (NO2)

(µg/m3) 7.81 6.78 125

Koncentracija ukupnih suspendovanih čestica

(µg/m3) 247.31 637.01 120

2.

Merenje nakon

puštanja u rad

postrojenja

AD “BIO - EKOLOŠKI CENTAR” iz Zrenjanina,

Izveštaj br J-391-Z/A od

26.07.2011 Koncentracija Čađi

(µg/m3) 8.6 < 8 50

Uredba o uslovima za monitoring i zahtevima kvaliteta vazduha (“Službeni glasnik RS” broj 11/2010 i izmene i dopune 75/2010)

Rezultati merenja Srednja dnevna vrednost Redni

broj Vrsta

ispitivanja Broj izveštaja Parametri koji se prate

M1 M2

Tolerantna vrednost (µg/m3) Napomena

Koncentracija sumpor dioksida (SO2) (µg/m3) 125

Koncentracija azot dioksida (NO2)

(µg/m3) 125

Koncentracija ukupnih suspendovanih čestica

(µg/m3) 120

3.

Kontrolno merenje nakon

probnog rada

Koncentracija Čađi (µg/m3) 50

Uredba o uslovima za monitoring i

zahtevima kvaliteta vazduha (“Službeni

glasnik RS” broj 11/2010 i izmene i dopune 75/2010)

NAPOMENA: Učestalost merenja određuje se prema nalogu inspektora.

PRILOG BR. 3

Tabela: Parametri i učestalost merenja emisije

Emiter Opis emitera Parametri za

praćenje Granična Vrednost

Emisije Učestalost merenja*

E1 EMITER SISTEMA ZA

OTPRAŠIVANJE ELEKTROLUČNE PEĆI, LONČASTE

PEĆI I FEROLEGURA

PODACI ZA IDENTIFIKACIJU MAŠINE:

• Proizvodjač: STG Group S.p.A. - Viale Italia, 68 - Gessate (MI)

• Mašina: Bags Filter • Serijski broj: 1.08.605C-BGF • Godina proizvodnje: 2010

FUNKCIONALNE KARAKTERISTIKE :

• Tip filtera: 2x3 FM 160/7/2x9/20

• Brzina filtriranja: 54,7 m3/h/m2 • Površina filtriranja: 7600 m2 • Temperatura gasa: 90 C° • Predvidjeni pritisak: 550

mmH2O

Praškaste materije Dioksini i furani

Uredba o graničnim vrednostima emisija zagađujućih materija u vazduh (“Službeni glasnik RS” broj 71/2010) Prilog V, deo III, tačka 4

2x godišnje

E2 EMITER

SEPARATORA ŠLJAKE

Vrećasti filter instaliran iznad usipnog koša, drobile i ispusta usitnjene šljake. Ukupna visina emitera je 10 m. • Proizvodjač: STG Group S.p.A.

- Viale Italia, 68 - Gessate (MI

Praškaste materije Arsen (As) Kadmijum (Cd) Olovo (Pb)

Uredba o graničnim vrednostima emisija zagađujućih materija u vazduh (“Službeni glasnik RS” broj 71/2010) Prilog IV, opšti parametri

2x godišnje

*Pojedinačno merenje emisije, kod stacionarnog izvora kod kojeg se očekuje pretežno ista vrednost emisije u vazduh u toku vremena,

podrazumeva sukcesivnu analizu tri uzorka otpadnog gasa pri uobičajenom radu predmetnog stacionarnog izvora.

PRILOG BR. 4

Tabela: Parametri i učestalost ispitivanja kvaliteta otpadnih voda

Opis Parametri za praćenje* Granična vrednost Učestalost merenja

V1 Voda koja se preliva iz retenzionog bazena u meliorativni kanal

pH temperatura vode BOD5 (BPK) COD (HPK) Suspendovane materije Ukupni suvi ostatak Ukupan broj koliformnih org. Specifične materije (opasne materije)

Pravilnikom o opasnim materijama u vodama (“Sl. glasnik SRS” br. 31/82), propisuju se maksimalne količine opasnih materija koje se ne smeju direktno ili indirektno unositi u vode

4x godišnje

*NAPOMENA: Uredba o klasifikacija vodotoka (“Sl. glasnik SRS” br. 5/68) definiše vrednosti opštih parametara i svrstavanje u klase

PRILOG BR. 5

Tabela: Parametri i učestalost ispitivanja zemljišta

Opis Parametri za praćenje Granična vrednost Učestalost merenja

1 Merna mesta M1- filter za otprašivanje M2- skladište šljake

pH zemljišta i teški metali u zemljištu (Pb, Cu, Zn, As, Cd, Ni, Cr).

Uredba o programu sistemskog praćenja kvaliteta zemljišta, indikatorima za ocenu rizika od degradacije zemljišta i metodologija za izradu remedijacionih programa (“Službeni glasnik RS“ broj 88/2010).

1x godišnje

NAPOMENA: Rezultati merenja su do sada bili upoređivani prema Pravilniku o dozvoljenim količinama opasnih i štetnih materija u zemljištu i vodi za navodnjavanje i metodama njihovog ispitivanja (“Službeni glasnik RS” broj 23/94).

PRILOG BR. 6

Tabela: Parametri i učestalost ispitivanja podzemnih voda iz pijazometara


1 Pijazometar P1 i P2

Temperatura, Boja, Miris, Ukus, Mutnoća, pH, Provodljivost, Ostatak isparavanjem, Utrošak kMno4, Amonijak, Nitrati, Nitriti, Hloridi, Gvožđe, Mangan

Pravilnik o opasnim materijama u vodama (“Službeni glasnik SRS” broj 31/82).

1x godišnje

NAPOMENA: Parametri za praćenje su dati na osnovu izveštaja akreditovane laboratorije “BIO-EKOLOŠKI CENTAR”, Zrenjanin

PRILOG BR. 7

Tabela: Parametri i učestalost merenja buke


1 Merenja pre puštanja u rad novog uređaja

Dnevni nivo Noćni nivo

Uredba o indikatorima buke, graničnim vrednostima, metodama za ocenjivanje indikatora buke, uznemiravanja i štetnih efekata buke u životnoj sredini (“Službeni glasnik RS“ broj 75/2010)

Po potrebi

2 Merenje nakon puštanja u rad novog uređaja

Dnevni nivo Noćni nivo

Uredba o indikatorima buke, graničnim vrednostima, metodama za ocenjivanje indikatora buke, uznemiravanja i štetnih efekata buke u životnoj sredini (“Službeni glasnik RS“ broj 75/2010)

Po potrebi

topionica i livnica čeličnih · pdf filestrana 2 inovacioni centar tehnološko...

Documents