t ram da je to is tovremeno zadivljujuce i tesko da se pre-vazide. On u potpunost i zasluzuje priznanje kakvo nije dobio nijedan zivi filozof. Namera j e ovog rada da m u se takvo priznanje ukaze.

Ali, nota bene, kao objasnjenje za ovaj moj posled-nji navod t reba ponoviti dve opaske. Prvo, dok su filo-zofska dostignuca profesora Markovica jedinstvena u mnogom pogledu, pohvala nj ima mora is tovremeno da bude i pohvala duhu zajednice koji on olicava i pred-stavlja, a ne, kao s to je slucaj sa mnogim drugim filozo-fima, ,,putovanje ega" ekscentricnog mislioca, o tudenog od drustva.^"' Drugo, ta dostignuca, koja ovde slavimo, ne bi bila mogucna da je profesoru Markovicu bilo za-branjeno, bi lo iz nadmenost i ili nekih drugih mracnih razloga, da upotrebi jezik otudenja ili te rmine s t im u vezi u svojoj ulozi drustvenog krit icara.

j Prevela Jelena Kovacevic , ! , l . t ' ; \-, 'X^biAi , f , n

„•<) r

24) Marks kritikuje Hegela upravo kao takav mislilac, koristeci jezik otudenja (ali ne onaj sa „putovanja ega") u onom delu svog Rukopisa iz 1844. koji je poznat kao „Kritika Hegelove dijalektike i tilozofije uopste".

44

PREISPITIVANJE MARXOVE IDEJE SOCIJALIZMA , U SVETLOSTI MODERNOG SHVATANJA V SUBJEKTIVNOSTI*

ZAGORKA GOLUBOVIC • ) 'j!' i 1' ••;

1. Pitanje da li socijalizam ima buducnost zahteva da

se napravi razlika izmedu Marxovog shvatanja socijali-zma, kao i onog nastalog u liberterskoj tradiciji , i „real-nog socijalizma" kao proizvoda staljinisticke ideologije. Preispitivanje i jednog i drugog poimanja mora da pode od definicije t ih pojmova i njihovog uporedivanja.

' l.J. Elementi pojma socijatizma zasnovanog na teoriji emattcipacije

Kada preispitujemo Marxovo poimanje socijalizma, valja se priseti t i dva pasusa, jedan je iz Grundrisse, a drugi iz Manifesta komunisticke partije, buduci da su u njima postavljeni temelji za razumevanje osnovnih pre-misa emancipacije u socijalistickoj borbi za drustveni preobrazaj kapitalistickog drustva. Prvi se odnosi na krajnje ciljeve emancipatorskih procesa, a drugi na stra-tegijski pr i s tup tim ciljevima. U njima je postavljena

Ovo saopstenje je procitano na medunarodnoj konferenciji u Glazgovu na kojoj se raspravljalo o temi „Da li socijalizam ima buducnost", odrzanoj 12—16. aprila 1985. godine.

45

demarkaciona l i n i j a izmedu l ibertersko-humanist ickog po imanja soci jal izma i njegovog izokrenutog proizvoda k o j i se naziva ,,realni soci ja l izam", a k o j i predstavl ja suprotan pol u v idu ,,despotskog soc i ja l i zma" i total i ta-r izma.

Shodno vecem b r o j u tekstova, a l i najprecizni je izra-zeno u pasusu k o j i ce b i t i c i t i r an iz Grundrisse^\x je sasvim jasno istakao da:

„Apsolutno razvijanje njegovih (covekovih) stvaraladkih potencija, bez ikakv ih drugih pretpostavki osim prethodnog istorijskog razvitka koj i cini totalitet tog razvitka, t j . razvi-tak svih Ijudskih moci kao takvih je cilj po sebi, ko j i nije mercn predodredenim metrom" (moje podvlatenje).

Sto ce reci da tome ne mogu b i t i pretpostav l jeni n i -kakv i d rug i c i l jev i kao ,,vise v rednos t i " koje bol je pred-stav l ja ju „drustveni interes" ; osnovni c i l j je oslobadanje svih l j u d s k i h moci , sto postaje k r i t e r i j u m za revoluciona-m e pokrete i revolucionarna dostignuca. Dakle, samoak-tual izaci ja l judskog bica kao ind iv idue proglasava se me-r o m emancipacije u bo rb i za klasno oslobodenje, suprot-no predodredenim mer i l ima ko ja ignor isu pot rebu za os-lobadanjem zarob l jen ih i 'ndiv idualnih moc i , p r imarno se or i j ent isuc i na apstraktno shvaceno ,,dobro d rus t vo " , koje ne izrazava stvarne l judske potrebe i interese.

Humanist icko-emancipatorska vrednosna or i jn tac i ja , na sta ukazuje pre thodni navod, dopunjava se cuvenim a l i u praks i soc i ja l i s t ick ih pokre ta skoro po tpuno zabo-rav l j en im stavom iz Manifesta k o j i glasi^': ^ ,

, j ..Slobodan razvitak svake individue uslov je slobodnog razvitka za sve."

Taj iskaz definise osnovnu strateg i ju revo luc ionarnih pokreta , ko ja nalaze da se integrise oslobadanje ind i -

1) K. Marx, Grundrisse, Foundations of the Critique of Politi­cal Economy, Vintage Books, Random House, New York, 1973, str. 489.

2) K. Marx, F. Engels, Manifest komunisticke partije, Kul tura, 1943, str. 63. - • •

46

vidua, da b i se mogla i spo l j i t i n j ihova stvaralacka energi-ja , sa preobrazajem drustva, sugerisuci da se samo pu t em oba procesa moze os tvar i t i k r a n j i c i l j , t j . potpuna I jud-ska emancipacija.

Iz te perspektive, osnovni p r inc i p i l iberterskog soci­ja l i zma sasvim su drugaci je po jm l j en i nego oni na ko j i -ma pociva po j am „realni soci ja l izam". Kada se socijal i­zam po ima kao emancipatorski pokret, on podrazumeva: a) da sva dostignuca m o r a j u da se ocenjuju sa stanovista emancipatorsk ih efekata i b) pod pre tpostavkom da so­c i ja l izam nastaje iz pokreta i da se moze ostvar i t i samo putem slobodnog angazovanja ucesnika, borba za soci­j a l i zam podrazumeva postojanje a l ternat iva, c i j i ce izbor zavisi t i od k o nk r e tn ih i s t o r i j sk ih mogucnost i i od ind iv i -dua ln ih sposobnosti i aspiraci ja. Proizlazi da su demokra-t i j a i l judske slobode neodvojive od po jma socijalizma, buduci da se c i l jev i emancipatorskog pokreta mogu dos-t i c i samo uko l i k o se postave temel j i za demokra tsk i orga-nizovano drustvo , u kome su gradanska prava garantova-na sv im gradanima, da b i on i sami, na osnovu v last i tog izbora, mog l i da odredu ju svoje zivotne uslove.

Osnovne karakter is t ike soci ja l ist ickog drustva izve-dene iz p re thodn ih pretpostavki su:

— Ukidanje klasne podele rada i sv ih posledica kla-sne diferenci jaci je:

a) odvojenost kontro le i raspolaganja sredstvima i uslovima rada od rada i proizvodaca — da b i se ostva-r i l a prava stvaralaca da od lucu ju o predmet ima svoga ra­da i nac inu nj ihove raspodele i zadovolj i le v i talne potre­be svih clanova drustva;

b) odvojenost procesa odlucivanja i uprav l jan ja od proizvodnje i izvrsi ack ih poslova — da b i se postigla in-Icgracija sv ih dimenzi ja rada u o k v i r u l j udsk ih akt ivno-s t i ;

c) otudenje drustvenog bogatstva od on ih k o j i ga stvaraju i njegovo prisvajanje b i l o od strane kapi ta l is ta i l i d rug ih o tuden ih vlasnika, sto pro izvodi nejednakost — da b i se uspostavila drustvena jednakost kao rac ionalni ja i pravedni ja raspodela drustvenog bogatstva i moc i ;

d) odvojenost drzave od drustva — da b i drustvo us-postavilo punu k o n t r o l u nad drzavom kao aparatom k o j i t reba da sluzi d rus tvu .

47

— ukidanje klasne dominacije i autoritarne hijerar-hijske strukture moci u svim drustvenim institucijama: od porodice, preko radne organizacije, do drzave — kao preduslov drustvene rekonstrukcije na osnovama samo-organizacije.

Kada se ovi preduslovi pocnu ostvarivati, otvara se perspektiva za dalja postig'nuca, kao sto su:

— uspostavljanje odgovarajucih ustanova i mehani-zama koji omogucuju clanovima drustva da postanu ak-tivni ucesnici u procesu odlucivanja o vitalnim pitanjima svojih radnih i zivotnih uslova;

— uspostavljanje sklada izmedu principa samoodre-denja, bilo u pogledu organizacije grupe i l i individualnog zivota, i solidarnosti sa drugima, sto predstavlja posto­vanje potreba drugih ljudi i njihovo zadovoljenje;

— ostvarenje drustvene jednakosti u smislu jedna-kog pristupa svih individua celokupnom drustvenom bo-gatstvu (materijalnom i duhovnom), a posebno onih ko­j i doprinose njegovom stvaranju;

— unapredenje demokratske tradicije u smislu ga-rantovanja i prosirivanja ljudskih prava i sloboda ukida-njem kako ekonomske tako i politicke diskriminacije.

Kljucne tacke humanisticko-socijalisticke paradigme mogu se izraziti kao: 1) ukidanje otudenja ,,proizvodaca", kako u pogledu uslova rada tako i prisvajanja proizvoda (ukidanje eksploatacije), i 2) ukidanje sistema dominacije koj i prozima celokupnu strukturu drustvenih odnosa.

I l i , ako se to izrazi pozitivnim iskazima, rec je o re-integraciji svih komponenti ljudskog praxisa i reafirma-cij i prava stvaralaca drustvenih vrednosti da raspolazu uslovima i proizvodima svoga rada, da bi sami mogli da odlucuju o individualnoj i drustvenoj organizaciji zivota.

Prethodnim pristupom odredeni su ljudski uslovi koje je neophodno pretpostaviti da bismo datu praksu merili drustvenim postignucima na l in i j i emancipacije. Stoga, vazni kr i ter i jumi koje treba uvesti u ocenjivanje shvatanja i prakse socijalizma povezani su sa odgovori-ma na sledeca pitanja: Da l i dato shvatanje i odgovara­juca praksa otvaraju prostor za novi kvalitet zivota i za vece izrazavanje individualnih i drustvenih potencijala?

48

U kojoj meri su stvoreni uslovi za samoorganizaciju drus­tva i samoodredenje individua? Da l i se javljaju nove forme humanizovane komunikacije i da l i se oslobada stvaralacka energija clanova drustva?

Moze se na prvi pogled videti da su ovi kri teri jumi postavljeni na sasvim drugacijoj osnovi nego oni izvedeni iz krajnje ,,objektiviziranog" shvatanja socijalizma, koje karakterise i boljsevizam i staljinizam, buduci da se os-lanjaju na redukovanu viziju drustvenog progresa koja je definisana prevashodno u smislu osvajanja politicke vlasti i industrijalizacije.

1.2. Karakteristike pojma i prakse „realnog socijalizma"

Sasvim suprotno prethodno citiranom Marxovom sta-vu, temeljno stanoviste iz kojeg se izvodi celokupna stra-tegija i taktika Staljinove „revolucije odozgo" mozemo naci u jednom od ranijih Staljinovih spisa, Anarhizam ili socijalizam, a on glasi^^:

„Ugaoni kamen anarhizma je licnost, cije oslobodenje je, prema ovom shvatanju,, neohpodan uslov oslobodenja masa, kolektiva. Prema anarhistiCkom misljenju oslobodenje masa nije moguce dok se ne oslobodi licnost; stoga njihova parola glasi: ,Sve za licnost'.

Ugaoni kamen marksizma je masa, cije oslobodenje je, prema marksistickom shvatanju, neophodan uslov oslobode­nja pojedinca. To jest, prema marksistickom stanovistu, os­lobodenje pojedinca nije moguce dok se na oslobode mase; stoga marksistiCka parola glasi: ,Sve za masu'."

Ovom navodu nije potreban komentar. Kada se upo-redi sa prethodnim Marxovim tekstom, postaje ocigledno da je Staljinov „marksizam" udaljeniji od Marxa nego anarhizam u svojoj najboljoj tradiciji . Drugim recima, Staljincvo tumacenje fundamentalnog pristupa problemu oslobodenja u okviru pojma socijalizma predstavlja flag-

str 6—7 ^ Anarhizam Hi socijalizam, Kultura, 1949,

49

rantno iskrivljavanje Marxove ideje, izokretanjem osnov-ne premise o moguc'nostima stvarne ljudske emancipacije.

Sve komponente staljinistickog poimanja socijalizma u protivrecnosti su sa prethodno naznacenim elementima humanisticko-socijalistickog stanovista, stoga sto se po-ziv za oslobodenje kada ne pretpostavlja emancipaciju, nuzno pretvara u svoju suprotnost. Buduci da je masa amorfna grupa bez sopstvene dinamike, ona ne moze da bude nosilac stvarne emancipacije, koja pretpostavlja kontinuirani proces oslobadanja raznolikih ljudskih po-tencija, koje su ukorenjne u individualnim razlikama i jedinstvenoj prirodi individua, a ne u uniformnosti i ste-reotipnom ponasanju mase. To znaci da navedeno stano-viste samo skriva aspiracije nove vladajuce elite za us-postavljanjem dominacije pod parolom „kolektivne slo-Dode" i uz pomoc kolektivistickog etosa, koji iz marksiz-ma iskljucuje filozofiju ljudske slobode pojedinca^ kao burzoaski ostatak, propagirajuci „slobodno drustvo" bez individualnosti. Ocito je da staljinisticki pojam socijali­zma nije nista drugo nego fasada koja skriva izokretanje socijalistickih parola i koja treba da obezbedi ideolosku legitimaciju ustanovljenom rezimu i njegovo odrzanje.

Stavise, staljinisticki pojam socijalizma vise nije u vezi sa osnovnim teorijskim premisama iz kojh se izvode konkretne socijalisticke strategije, vec se svodi na cisto pragmaticke, politicki definisane ciljeve, koji se zavrsa-vaju sa ustanovljenjem postojeceg poretka, nasuprot du-gorocnoj viziji radikalnog drustvenog preobrazaja. To se moze dokazati kada se pogleda lista elemenata karakteri-sticnih za sovjetski model „socijalizma":

— ukidanje privatne svojine i njen preobrazaj u dr-zavnu svojinu, koja se uzima kao dovoljan uslov za nas-tajanje socijalisticke ekonomije;

— centralizacija upravljanja i vlasti kako u ekono-miji tako i u svim drugim oblastima javnih ustanova i aktivnosti;

— uvodenje centralistickog planiranja, sa iskljuce-njem trzisne ekonomije:

— sprovodenje ubrzane industrijalizacije (u ekstrem-nom obliku: sa prisilnom kolektivizacijom zemlje);

50

— konstituisanje jednopartijskog sistema, gde se si-tuira najvisa politicka mod;

— negacija vrednosti gradanskih demokratskih us­tanova, cemu se protivstavlja „diktatura proletarijata" kao model;

— politika pune zaposlenosti kombinovana sa pri-silnim radom (gde drzava regulise raspodelu radnih mes-ta, radne snage i nadnica, lisavajuci radnicku klasu prava da brani svoje interese preko svoje nezavisne organiza-cije);

— uvodenje principa nagradivanja prema radu, koji se, u stvari, zasniva na arbitrarnoj proceni drustvenih de-latnosti, a priori dajuci vecu vrednost onim ulogama ko­je vrse funkcioneri drzavnog i partijskog aparata, te op-ravdavajuci drustvenu nejednakost i legitimisuci je ideo-loskom propagandom protiv „uravnilovke".

Posledice tako koncipirane politicke strategije soci­jalizma dobro su poznate zahvaljujuci kritickoj analizi prakse „realnog socijalizma", ali Je ipak potrebno da se najvaznije ponove. To su: konstituisanje sveobuhvatne mreze birokratije koja je progutala pocetne rezultate re-volucije;^ jasno razdvaja'nje upravljanja/vlasti od proiz-vodnje, sto je ugusilo inicijalne forme samoorganizacije drustva (sovjete i fabricke komitete); stavljanje van za-kona nezavisnog radnickog pokreta i drustvenih organi-zacija, onemogucujuci, na taj nacin, politicku borbu za odbranu ljudskih prava i gradanskih sloboda; uspostav-Ijanje dominacije politicke vlasti nad svim javnim usta-novama i aktivnostima, cime se ostvaruje monopol moci zasnovan na principu „jedinstva vlasti", koji legalizuje zloupotrebu vlasti i krsenje gradanskih prava; institucio-nalizovanje nejednakosti uvodenjem hijerarhijski odre-denih privilegija na osnovu sistema nomenklature; name-tanje jedne monolitne ideologije koja iskljucuje ustavom zagarantovane slobode misljenja, govora, stampe i udru-zivanja; uvodenje sveobuhvatnog sistema indoktrinacije koji tezi da uspostavi potpunu kontrolu nad ljudskim du-hom i da utice na formiranje „novog coveka" kao lojal-nog i poslusnog gradanina.

Nesaglasnost izmedu ova dva prilozena niza principa je ocigledna. Mislim da se jedino zbog konvencije (koja

skriva „lenjost duha"), ili iz politickog oportunizma (ko-ji operise sa parolom „najgori socijalizam je bolji od ka-pitalizma") jos uvek zadrzava jedan termin (socijalizam) za sasvim razlicite sadrzaje.

Kada, dakle, raspravljamo o buducnosti socijalizma, treba praviti razliku izmedu: a) prospekata koji ozivlja-vaju ideju socijalizma u drustvima sa razvijenim drus-tvenim i kulturnim uslovima neophodnim za dublji pre-obrazaj drustva i b) mogucnosti drustvene promene u zemljama „real'nog socijalizma" koja bi mogla postepeno voditi ka demokratizaciji upravljanja u ekonomiji i poli-tickim ustanovama, na osnovu cega bi ova drustva mogla poceti da grade novu strategiju drustvenog preobrazaja.

Ali, da bi se odgovorilo na pitanje o buducnosti soci­jalizma, mora se pristupiti preispitivanju kljucnih poj-mova, kao sto su pojam revolucije i emancipacije, i mo­gucnosti niihovog ispunjenja. Prvi korak je analiza gra-nica ugradenih u klasicno poimanje socijalizma, da bi se otkrile mogucnosti za njegovo redefinisanje i formulisa-nje modernijeg shvatanja, koje bi bilo u stanju da za-dovolji zahteve ljudi koji zive u uslovima karakteristic-nim za civilizaciju s kraja XX veka.

2.

' Granice Marxovog devetnaestovekovnog poimanja socijalizma

Za klasicni pojam socijalizma odlucujucu ulogu ima pojam revolucije. Suprotno striktno deterministickom shvatanju, prema Marxu, socijalizam moze da postane stvarnost samo kroz revoluciju. Medutim, Marxovo shva-tanje revolucionarne promene, koje se razlikuje od mnogo uzeg Lenjinovog tumacenja, tesno je povezano sa pojmom emancipacije. A to znaci, ne moze se svesti samo na in-stitucionalnu promenu, a pogotovo ne prosto na menjanje vladajuce elite; pretpostavljeno je oslobodenje coveka, a posebno, mada ne i samo, oslobodenje radnicke klase kao najugnjetenije. Dakle, promene drustvenih uslova i usta-nova moraju da vode oslobadanju/emancipaciji kako rad-

52

nicke klase i individua tako i drustva; inace, drustvene promene bez emancipatorskih efekata ne mogu sloviti kao socijalisticka revolucija.

Drugi zadatak je preispitivanje samog pojma eman­cipacije. Da bi se shvatila sustina toga pojma, treba pod-setiti na tekst iz Jevrejskog pitanja. U njemu Marx skre-ce paznju na to da se ne mogu mesati politicka emanci-pacija i opsteljudska emancipacija, buduci da prva ima granice koje proizlaze iz cinjenice da se „ . .. drzava moze osloboditi pregrada, a da sam covek ne bude stvarno os-loboden; da drzava moze biti slobodna drzava, a da sam covek ne bude Slobodan covek"}^ Stoga Marx dolazi do zakljucka da samo politicka emancipacija nije i potpuna Ijudska emancipacija, sto danas zvuci gotovo profetski kada smo upoznali sve posledice fatalne konfuzije koju su napravili protagonisti Oktobarske revolucije, svodeci ce-lokupni drustveni preobrazaj i proces emancipacije na politicko pitanje zamene burzoaske drzave „radnickom drzavom". Suprotno tome, Ijudska emancipacija podra-zumeva oslobodenje svakog pojedinca, kako u smislu po-novnog prisvajanja moci njegovog vlastitog „rodnog bi-ca" tako i u smislu budenja njegovih jedinstvenih po-tencija. Ljudska emancipacija, dakle, kako kaze Marx, „ .. . spusta covekov svet, ljudske odnose, do same egzi-stencije coveka" (Isto), tj. do empirijskih zivotnih uslo­va da bi ih mogao menjati i stvarati nove.

Mada je poslednja recenica prethodnog citata na li-niji vec citiranog pasusa iz Manifsta (uslovljavajuci oslo­bodenje drustva postizanjem slobode pojedinca), upravo tu kriticka analiza otkriva glavni nedostatak marksisti-cke ideje emancipacije. Marx je govorio o ljudskoj eman-cipaciji prevashodno na filozofski nacin, misleci, prven-stveno, na obnavljanje „korena coveka"; pa i kada je po-minjao individualne empirijske zivotne uslove, on je os-tajao u opstim filozofskim okvirima, razmisljajuci u smi­slu ponovnog osvajanja „rodnih ljudskih moci" i ostva-renja „fundamentalnih ljudskih potreba". Marx je ispu-stio iz vida realne i vrlo kontradiktorne potrebe i intere-

K. Marx, „Jevrejsko pitanje", u: Marx—Engels, Rani To-dovi, Kultura, Zagreb, 1953, str. 47. „, .,-

se konkretnih individualnih ljudskih bica, koja su, zaro-bljena svakodnevnim zivotnim uslovima, prinudena da zi­ve daleko ispod ljudskih mogucnosti razumevanja filozof-skog znacenja kontroverze izmedu ljudske esencije i eg-zistencije. Na to ukazuje Seyla Benhabib kritikujuci Mar-\ zbog niesa'i^a ,.empirijskih i normativaih kategor'ja ' tj. covecanstva sa konkretnim ljudskim interesima.^' Ona povezuje tu ko'nfuziju normativnih i empirijskih katego-rija sa nezadovoljavajucim tumacenjem istorijskog sub-jekta, koji je smesten samo u jednu klasu, naglasavajuci da nije moguce a priori definisati (empirijske) ljudske interese. Jer, kada se shvati empirijski, interes covecan­stva mora biti odreden u toku same borbe, koja eo ipso dovodi u pitanje vrednost shvatanja koje uzima samo jed­nu klasu kao predstavnika univerzalnog interesa.

Vraticu se na problem istorijskog subjekta emancipa­cije, ali ovde nastavljam da sledim misao Seyle Benhabib u pogledu sustinskih ogranicenja Marxovog poimanja revohicije kao emancipacije; ona skrece paznju na posle­dice koje se ticu prakticnih mogucnosti drustvenog pre­obrazaja. Pokazuje se da su liberterski elementi pojma emancipacije ostali sasvim neodredeni i da nisu inkorpo-rirani u teoriju „naucnog socijalizma". Oni nisu ugrade-ni ni u politicku strategiju radnickih pokreta XIX i prve polovine XX veka.

Mislim da se tu nalaze mogucnosti za staljinisticku inverziju Marxove izvorne ideje socijalizma. Buduci da pojam revolucije nije dovoljno razraden kao proces Ijud-skog oslobodenja, kao i da postoje teskoce da se rezul-tati politicke revolucije prevedu na jezik sirih revolucio-narnih preobrazaja — sa cime su boljsevici bili suoceni — doslo je do razdvajanja revolucije od emancipacije u Ruskoj revoluciji, sto je u prvi plan istaklo: antiindividu-alizam, sa ekstremno naglasenim kolektivnim/drustvenim interesom; prenaglasavanje politicke revolucije, ali bez politicke emancipacije; zatim, menjanje osnovnog cilja revolucije — od oslobodenja radnicke klase, i jos opstije, od oslobodenja coveka, ka uspostavljanju „radnicke dr-

5) Seyla Benhabib, „The Marxian Method of Critique: Norma­tive Pressuppositions", Praxis International, 1984;, vol. 4, br. 3, str. 296. , • • .

54

zave" kao cilja po sebi; i najzad, nastupila je potpuna in-verzija ciljeva i sredstava, tj. sredstvo je (menjanje poli-tickih i drustvenih ustanova) postalo samo sebi cilj, jer se vise ne uzima kao preduslov emancipacije clanova dru­stva, vec se emancipacija stavlja u zagrade, a stvorene politicke ustanove postaju krajnji cilj koji treba ocuvati i braniti po svaku cenu, cak i pod uslovom da se stupi u rat sa torn istom radnickom klasom, koju, navodno, tre­ba osloboditi (kao sto je bio slucaj sa zavodenjem ratnog stanja u Poljskoj 1981. godine).

lako se ne moze zanemariti razlika izmedu Marxove ideje socijalizma i staljinistickog shvatanja, koje sve so-cijalisticke vrednosti podreduje jednom jedinom intere-su, tj. odbrani „prve zemlje socijalizma" — razlike se pri-marno odnose na filozofske principe i deklaracije- Da su ti teorijsko-filozofski principi bili razvijeni i na zadovolja-vajuci nacin pretoceni u politicki program borbe radnic­ke klase — sto se nije dogodilo — mozda bi radnicki so-cijalisticki pokreti mogli biti spaseni od zamki staljiniza-cije i verovatno bi perspektive socijalizma danas izgleda-le drukcije.

Zasluzenu paznju tom problemu nisu poklonili cak ni takvi mislioci kao sto su Karl Korsch, Rosa Luxemburg i Gorgy Lukacs. Moze se reci da su i oni u izvesnoj meri ostali lenjinisti, iako su kritikovali Lenjinovu teoriju i praksu (Korsch i Luxemburg), buduci da nisu doveli u pitanje paradoksalnu ideju, tj. projekt oslobodenja rad­nicke klase bez emancipacije individua. Rosa Luxemburg je dotakla problem kada je kritikovala pravac u kome je isla Oktobarska revolucija, ukazujuci na nastajanje mo-nopola vlasti partijskog rukovodstva; ali i ona je vise in-sistirala na slobodi stvarnih predstavnika radnicke klase nego sto je bila svesna nuznosti povezivanja klasnog os­lobodenja sa ostvarenjem individualnih sloboda i ljudske emancipacije. Samim tim, oni nisu uspeli da reinterpreti-raju pojam revolucije u tom smislu da obuhvati dvostru-ku perspektivu: s jedne strane, imajuci u vidu razvijene drustvene snage koje ce biti sposobne da budu nosioci revolucionarne akcije, a sa druge, procenjujuci revoluci­onarne mogucnosti iz aspekta individualnih potreba i vrednosnih orijentacija, odnosno sa stanovista stvarnog

55

interesa clanova drustva za revolucionarni preobrazaj i ' njihove spremnosti da ucestvuju u menjanju drustvenih uslova koje su zatekli (ovde su u pitanju motivacija i op-redeljeno angazovanje ucesnika). . . .

Nije slucajno obnova humanistickih pristupa socija-lizmu u pedesetim godinama dosla od marksista koj i su i sami iskusili stvarnost „realnog socijalizma". Oni su po-nudili svoj doprincs procesu destaljinizacije, pre svega, kr i t icki preispitujuci Marxovu tradiciju. Medu onima ko­j i su postavili duhovne temelje ideji demokratskog soci­jalizma, treba svakako spomenuti Karela Kosika, Leszeka Kolakowskog, Zygmunta Baumana, Agnes Heller, Ferenca Fehera, Gorgy Markusa, kao i saradnike casopisa „Pra-xis". Njihov glavni doprinos je u tome sto su skrenuli pa­znju na vrednost ljudskog bica, koje se ne moze vise uzi-mati prosto kao ,,municija revolucije" i zrtvovati na ol-tar nepromenljive „svetle buducnosti". Marksisticka hu-manisticka tradicija zahteva da covek postane glavni cilj „socijalisticke izgradnje" da bi ljudska emancipacija, kao osnovni cilj socijalisticke revolucije, bila ostvarljiva. Pa­rola koja se pojavila sredinom veka: „Natrag izvornom Marxu!", oznacavala je obnovu humanistickog potencija­la u okviru marksizma, istovremeno omogucujuci mar-ksistickoj teoriji da kr i t icki pristupi stvarnosti „realnog socijalizma" u ime humanisticke i demokratske transfor-macije drustva.

Krit icka analiza prakse postrevolucionarnih drusta­va otkrila je istinu da su t i problemi ostali nerazreseni, cak i u onim drustvima i radnickim pokretima koj i su bar delimicno raskinuli sa stalji'nistickim modelom so­cijalizma (ovde mislim, pre svega, na jugoslovensko dru­stvo i evrokomunisticke partije). I njihovim shvatanjima jos uvek dominira ideja klasnog oslobodenja koja zane-maruje emancipaciju kao „razotkrivanje ljudskih indi­vidualnih snaga", naime, kao oslobadanje individualnih potencija da bi covek „ponovo prisvojio svoj otudeni svet" (Marx). Iz t ih razloga moze se reci da su postrevo-lucionarna druStva i radnicki pokreti jos uvek zatvoreni-ci ideologije neslobode, buduci da nisu shvatili cinjenicu da put do stvarnog oslobodenja drustva moze da vodi samo preko emancipacije clanova drustva kao licnosti. I l i

56

drugim recima, da se oslobodenje drustva moze ostvariti samo ukoliko njegovi clanovi postanu nezavisni i auto-nomni subjekti, koji ce b i t i sposobni da se uhvate ukostac sa svim spoljasnjim pritiscima i unutrasnjim uslovima u ci l ju njihovog menjanja.

3.

-;' Potreba rekonceptualizacije osnovnih '.'^^ pojmova konstitutivnih za ideju socijalizma '

3.1. Pojam revolucije ' - t • > ^ ' • ' • > ' i , i

Kada razmatramo pojam revolucije, moramo pretho­dno raspraviti sta podrazumevamo pod drustvenim deter­minizmom — da l i se taj pojam odnosi na puku nuznost, i l i je drustveni svet tako ureden da ostaje mesta za slo-bodne ljudske akcije kojima se inicira drustvena prome-na. Tu dilemu je ponovo istakao Cornelius Castoriadis kada je pisao^':

, „Ili istorijom doista upravljaju zakoni, i tada nisu mo­guce stvarno ljudske aktivnosti, izuzev, mozda, u tehnickom smislu; ili covek stvarno stvara svoju istoriju, i tada zada-

( tak teorije ne bi bio otkrivanje ,zakona', vec osvetljavanje .1 uslova pod kojima se razvija ljudska aktivnost, regularnostl

, njihovog pojavljivanja, itd."

U pogledu istorijsko-drustvene prakse, posledice su veoma razlicite, zavisno od odgovora na ovo pitanje. Gla-vna kontroverza marksistickog pojma revolucije proizla­zi upravo iz ambivalentnog stava prema filozofiji istorije. Taj jaz jos nije premoscen: izmedu antropoloskog stano­vista „mladog Marxa" da „covek stvara sopstvenu istori­j u " uz pomoc stvaralacke energije istorijskog praxisa, i deterministickog shvatanja istorije, na koje se kasniji Marxovi spisi vise oslanjaju, a sto je Engels preneo kao jedino Marxovo naslede.

Posledica takve ambivale'ntnosti izrazava se u Lenji-novoj teoriji revolucije, koja predstavlja dosta cudnu

6) C. Castoriadis, An Interview: Marx Today, Thesis Eleven 1984, br. 8, str. 125.

57

mesavinu prenaglasene uloge svesnih drustvenih snaga, sto je odvelo voluntaristickom tumacenju „izgradnje so-cijalizma", podrazumevajuci da partij a ovaplocuje meta-fizicki shvacen „hod istorije", prosto otkrivajuci „gvozde-ne zakone" koji se moraju slediti, sto dozvoljava onima ko-ji umeju da citaju zakone istorije — a za to je ovlasceno samo partijsko vodstvo — da ubrzavaju njen tok i da obezbede pobedonos'ni mars u „carstvo socijalizma" (gde sloboda znaci samo „saznanje nuznosti"), i, s druge stra-ne, prenaglasenog istorijskog determinizma. Hi, kako je primetio Castoriadis, socijalizam se shvata kao „politic-ki i istorijski projekt" koji pretpostavlja revolucionarnu drustvenu akciju da bi bio realizovan, s jedne strane, a sa druge, kao „rezultat objektivnog istorijskog kretanja koje je inkarnirano u proizvodnim snagama" (str. 127). Ta protivrecnost je ostala nerazresena u marksizmu, a odr-zava se, prema Lucienu Seveu, zbog mesanja dve razlicite kategorije, naime, „uslovljavanja" i „determinacije", i za-mene prve drugomJ' lako se taj problem ne moze resiti tako jednostavno kako sugerise L. Seve, vredno je zadr-zati se na tom razlikovanju, jer se bar moze izbeci jedno-stranost ako upotrebljavamo fleksibilniji terrain „uslov-Ijavanje". U ovora terminu pretpostavljena je ljudska slo­boda kao conditio sine qua non istorijskog razvitka, sto se eo ipso iskljucuje kada se socijalni zakoni tretiraju ci-sto deterministicki.

Upotreba adekvatnijih termina moze pomoci da se savladaju kontradiktorni elementi karakteristicni za marksisticku teoriju revolucije, a posebno za Lenjinovu teoriju. To se odnosi na vec istaknuto prenaglasavanje snage socijalne akcije kao nuznog sredstva drustvenog preobrazaja i na njemu suprotan fatalisticki stav prema toku istorije, sto proizlazi iz shvatanja da se istorija samo moze modifikovati, ali ne i stvarno menjati, ako istorij­ski zakoni predodreduju celokupan buduci razvoj. Socija­lizam se tada shvata kao „neizbezni hod istorije", koji moze biti samo ubrzan revolucijom, revolucija samo po-maze njegovo poradanje. Samim tim, socijalna akcija (re-

7) L. Seve,, Marxisme et fheorie de la personnalite, Editions sociales, Paris, 1975, str. 155. ....

58

volucija) ne podrazumeva stvarnu aktivnost drustvenih subjekata, vec, naprotiv, pretpostavlja njihovu pasivnost, buduci da drustve'na promena ne zavisi od njihovog an-gazovanja, vec od spoljasnjih sila (kako objektivnih tako i subjektivnih) koje deluju nezavisno od ucesnika i nji-hovih potreba i interesa (sa stanovista individualnog uce­snika kao dela „mase" sasvim je svejedno da li su spo-Ijasnje sile definisane kao „objektivni zakoni" ili kao „subjektivne/svesne snage" koje deluju „u ime istorije", zato sto je u oba slucaja ucesnik samo pasivni izvrsilac zapovesti onih koji „prave istoriju" iza njegovih leda).

' ; • . .'•.H A., tu

jJMJj 5̂ 3.2. Ciljevi revolucionarne promene "••^'•^[4',-,

Moj kriticki stav odnosi se na dva shvatanja revoluci-onarnih ciljeva koja su jos ziva u marksizmu: na apstrak-tnu ideju socijalizma kao „obecane zemlje" (,,dobrog dru­stva"), cija praksa ne mora da odgovara ideoloskom/nor-mativnom pojmu, i na konkretnije politicki definisan cilj kao „diktatura proletarijata". Oba shvatanja pate od „objektivacije" socijalistickog cilja koji je izrazen u ci-sto objektivnom/ depersonalizovanom smislu. Nijedno ne uzima u obzir stvarne potrebe clanova drustva, niti njiho-vo shvatanje sta je „dobro drustvo"; ne uzima se u obzir ni koliko zeljene drustvene promene odgovaraju aspira-cijama date populacije u pogledu menjanja kvaliteta zi-vota i zadovoljavanja njihovih stvarnih potreba i interesa.

r Problem otudenja, od kojeg toliko pati moderan co-vek, i dezalijenacije kao prospekta drustvenog preobraza­ja, nije gotovo ni dotaknut iz te perspektive, buduci da su ta shvatanja potpuno odvojena od stvarnih ljudskih pro-blema koje je socijalisticka revolucija nameravala da raz-resi. Kada se ljudski ciljevi svedu samo na politicke ci-Ijeve, svi ljudski problemi dobijaju politicku konotaciju i postaju deo politicke borbe, nezavisno od toga kako uti-cu na nacin zivota i konkretne sudbine clanova drustva.

Sire znacenje revolucije, koje pretpostavlja menja'nje celokupne drustvene realnosti, a ne samo institucionalne strukture, podrazumeva dugorocni program preobrazaja. Suprotno tome, jednodimenzionalna politicka revolucija

59

oznacava jednostavno rusenje postojece vladajuce klase i njenog aparata vlasti, uz odgovarajuce institucionalne promene. Kao proces kratkog trajanja, ona ide zajedno sa nasilnom promenom datog politickog poretka, sto ne znaci da nuzno zadire i u menjanje strukture vlasti, struk­ture drustvene podele rada i ustanovljene drustvene ne-jednakosti.

Medutim, kada struktura drustvene nejednakosti i dominacije ostane nepromenjena, cisto politicka „socija-listicka revolucija" proizvodi suprotne efekte, stvarajuci novu strukturu nejednakosti i dominacije, umesto da ih ukida. Ogranicena politicka revolucija je po definiciji nedovrsena revolucija, buduci da ona samo zamenjuje jednu strukturu eksploatacije i dominacije drugom, dok stari problemi ostaju nereseni. Jer sto se tice clanova drustva, njima takva promena ne znaci mnogo, buduci da su oni i dalje liseni svojih prava da ucestvuju u procesu odlucivanja o sopstvenoj sudbini.

Gledajuci iz tog ugla, jasno je da pojam „diktature proletarijata" pripada staroj ideologiji dominacije, a ne modelu radikalnog oslobodenja, kao sto se propagira. Ka­da se oslobodenje radnicke klase shvati kao cilj po sebi, a iz njega izbrise zahtev za ljudskom emancipacijom, i kada se tom cilju podreduju interesi svih drugih klasa i pojedinaca, on se neizbezno pretvara u svoju suprotnost, tj. otkriva skrivene teznje za dominacijom, sto logicno proizlazi iz principa hegemonije jedne klase (bez obzira koje) nad celokupnom populacijom.

Dakle, problem nije u tome sto „diktatura proletari­jata" nije bila ostvarena u „realnom socijalizmu", buduci da je bila zamenjena diktaturom partijskog aparata. Stva-rni problem lezi u tome sto se tvrdi da socijalizam, kao projekt ljudske emancipacije, moze biti zasnovan na novoj strukturi dominacije i klasne hegemonije, bez obzira cije. To je stoga sto stvarno oslobodenje/emancipacija, kako radnicke klase tako i ostalih klasa i pojedi'naca, ne moze biti dostignuto sve dok se dominacija kao nacin i inter-klasne i intraklasne komunikacije ne iskoreni, buduci da se dominacija i hegemonija uvek oslanjaju na uzurpaciju drustvene modi, kada samo jedna klasa tezi da predstav­lja opsti „drustveni interes" namecuci svoje tumacenje

60 ' ^

„dobrog drustva" i upotrebljavajuci silu da ga ozivotvo-ri. Bez obzira ko je odreden da predstavlja „opstu volju", ako klasa koja je predstavlja prigrabi pravo da odlucuje 7&. celinu drustva, odbacujuci demokratske mehanizme i pro­cedure, ona stvara nepremostive prepreke za nastajanje nezavisnih drustvenih pokreta i autonomnih akcija drus­tvenih grupa i individua; a samo to moze garantovati kon-tinuitet izvornog preobrazaja koji inicira socijalisticka re-volucja. .y:.^'' - • •.(^.•'A-.o•'o:'='>tty>A::

i',

33. Subjekti revolucionarne akcije

Mada moze zvucati kontradiktorno s obzirom na do sada receno, sklona sam da mislim da glavna teskoca u marksistickom odredenju revolucionarnog subjekta nije u tome sto se samo radnickoj klasi pripisuje istorijska uloga — nasuprot cemu su evrokomunisticke parti je su-gerisale blok „istorijskih snaga" kao resenje problema. Ono sto, medutim, nedostaje u shvatanju koje se orijenti-se samo na „drustve'ne snage", jeste personalna kompo-nenta samog subjekta: subjekt radikalne drustve'ne pro­mene koja cilja ka emancipaciji, shvacen je potpuno de-personalizovano, buduci da je celokupna drustvena dina-mika locirana u spoljasnje snage (spoljasnje u odnosu na egzistenciju coveka), te je samo politicka partija u polo-zaju da igra aktivnu ulogu i da svesno proizvodi zeljene drustvene promene.

Iz tih razloga, dinamicka energija drustvenih i per-sonalnih snaga nije bila usaglasena u marksistickoj teori-ji revolucionarnog pokreta, niti je bio iskorisce'n bogat po-tencijal licne kreativnosti u praksi socijalistickih revolu­cija (izuzev „velikih licnosti", ili tacnije, predstavnika po­liticke elite, cija je uloga prenaglasena u revoluciji i iz-gradnji socijalizma u postrevolucionarnim drustvima. Sta-vise, prenaglasavanje uloge „vode" ide dotle da se funkcio-nerima komunisticke partije pripisuje harizma iz koje se izvodi ogromna moc, dok su, na drugoj strani, ostali cla-novi drustva potpuno liseni sopstvCne dinamike, buduci da su potpuno podvrgnuti pod „opstu volju" u cijem od-redivanju ne mogu sami da ucestvuju). ,

Drugim recima, klasican marksistiCki pojam revolu­cije ostao je teorijski nekoherentan, s obzirom da nije us-peo da usaglasi ciljeve revolucionamog preobrazaja drus­tva u duhu emancipacije sa pojmom subjekta koj i b i bio sposoban da izvede takav preobrazaj, kako na antropolos-kom tako i na socioloskom nivou. Bezlicna sila — cak i ako je definisemo kao ,,klasu za scbe" — moze da proiz-vede samo spoljasnje promene (institucionalne); ali , bez obzira koliko duboko te promene dopim u dmstvenu stmkturu i odnose, one mogu, u najboljem slucaju, da obezbede uslove za emancipaciju, koji ne mogu bi t i uzeti kao zamena za sam proces (emancipacije). Bez lidne mo-tivacije koja izrazava angazovanje individua za ciljeve emancipacije — a ne za drustvene promene koje su same sebi svrha — dmstvene s'nage koje se u pocetku jav­ljaju kao nosioci revolucionamog preobrazaja, neizbez­no se pretvaraju u zastupnike dominacije. A to je stoga sto se one moraju orijentisati samo prema spoljasnjim efektima promene, buduci da su same depersonalizovane, te menjanje institucija izjednaduju sa totalitetom dms-tvenog preobrazaja; ako i nastave da govore o ljudskom oslobodenju/emancipaciji, to se shvata samo u smislu „novog poretka" ko j i je ustanovljen kao „najbolji od svih svetova".

Iz t ih razloga, sklona sam da dovedem u pitanje psi-hologistidko objasnjenje takozvane „izdane revolucije", koje razloge za ,,Termidor" Ruske revolucije trazi u psi-hickim promenama politicke elite nastalim usled njiho­vog preobrazaja u novu vladajudu klasu. Moja teza je sup-rotna, naime, da je ta psihicka promena logicki proiza-sla iz same konstitucije organizacije revolucionamog pok­reta, koja se gotovo iskljucivo oslanja na bezlicne sile (osim „voda") i na njihovu bezuslovnu dominaciju nad pojedincima, koji su liseni neophodnih premisa da posta­nu subjekti pokreta. Nepostojanje personalnog angazova­nja, usled cega su unutrasnja motivacija i stvarna pripad-nost ostajale izvan pokreta, neizbezno je ogranicilo pojam revolucionarne promene, menjajuci sredstva u ciljeve (pripadanje mase ucesnika revolucionamom pokretu bilo je takode depersonalizovano, buduci da je bilo prevas­hodno upravljeno ka postizanju „visih ciljeva" povezanih

62

sa spoljasnjim promenama; u tome se i§lo toliko daleko da se stepen revolucionarne svesti merio spremnoscu po­jedinca ne samo da se zrtvuje za „revolucionarne ciljeve" vec i vise, da se ponizava i odbaci svoje dostojanstvo „u ime revolucije". To je dobro poznata praksa sa Moskov-skih procesa).

Proizlazi da je u revolucionarnim pokretima koji su se oslanjali na marksistidku tradiciju preovladavala he-teronomna vrednosna orijentacija, iako to nije bilo u skladu sa osnovnim teorijskim premisama izvedenim iz pojma revolucije kao emancipacije. Odsustvo autonomne vrednos'ne orijentacije obelezilo je radnidke pokrete X I X i najveceg dela X X veka. Iz t ih razloga, ostala je 'neostvar-Ijiva osnovna pretpostavka mogudeg dmstvenog preobra­zaja, naime, promena stava prema odnosu drustvo—indi­vidua, koji se ne moze gledati iskljudivo kroz potrebe i interese dmstva. Na suprotnosti t ih vrednosnih orijenta­cija izgradena su dva razlidita shvatanja socijalizacije i formiranja licnosti: heteronomni normativni sistem zas­niva se na shvatanju koje socijalizaciju tretira samo kao prilagodavanje individua dru.stvenim i kulturnim nor-mama, koje su propisane nezavisno od motivacija clanova dmstva, dok se autonomna orijentacija oslanja na sas­vim suprotne temelje, t j . ona definise ciljeve drustveno--kulturnih ustanova u skladu sa zadovoljenjem ljudskih potreba u cilju optimalnog razvoja individualnih sposob­nosti.

Iz te perspektive revolucija znaci, pre svega, oslobo­denje licnosti (njene subjektivnosti), kao sto je pisao Trocki^', mada ta ideja nije nikada imala odjeka u prak-ticnoj polit ici , n i t i je uticala na ustanovljene (autorita­rne i hijerarhijske) odnose u Sovjetskom Savezu, zahva-

8) Lav Trocki je pisao u „The Stiniggle for Cultered Speecli", u: The Age of Permanent Revolution: A Trotsky Anthology, Isaac Deutscher (ed.), Dell Publishing Co. Inc., 1964, str. 301: „ . . . revo­lucija je, na prvom mestu, budenje ljudske licnosti u masi — za koju se ne pretpostavlja da poseduje licnost. . . Revolucija je, pre svega i iznad svega, budenje covecnosti. njeno neprestano napre-dovanje, i ona je obelezena rastucim postovanjem prema ljud­skom dostojanstvu svakog pojedinca, a narocito prema onima koji su slabi."

63

ljujuci, izmedu ostalog, i nejasnoj konceptualizaciji poj-ma oslobodenja u marksistickoj tradiciji. Na to skrece paznju jedan autor kada pise da su u marksistickoj teo-riji „odnosi izmedu otudenja i autonomije ili emancipa-cije neadekvatno analizirani".^' Tj. marksisti su prve'nstve-no obracali paznju na ono sto treba eliminisati da bi se ostvarilo oslobodenje, ali su propustili „da otkriju sta bi trebalo da znace: ,covecnost', ,oslobodenje', i ,autono-mija' ", posto su pretpostavljali da ce proces preobrazaja koji vodi autonomiji doci sam od sebe. To je stoga, piss taj autor, sto marksisti:

'•̂ "̂ „ . . .nisu bill svesni cinjenice da ceo put od otudenja do autonomije nije trasiran, a da se i ne govori o kulturnim uslovima ostvarenja nase emancipacije. Posledica toga je da oni uzimaju nuzne uslove kao dovoljne i pretpostavljaju, na primer, da je nacionalizacija sredstava za proizvodnju iden-ticna sa oporavljanjem ljudskog dostojanstva ... Pretvaranje nehumanog otudenja u ljudsku slobodu ostalo je do sada ne-ispricana prica, to je situacija koja ima ozbiljne posledice za socijalisticku teoriju 1 praksu" (str. 375).

Drugim recima, ono sto nedostaje marksistickom poj-mu revolucije kao emancipacije jeste dimenzija unutras-nje ema'ncipacije coveka iz okova alijenacije.

3.4. Pojam socijalnog pokreta

Prethodno analizirano preterano sociologizovano shvatanje coveka povezano je sa prenaglasenom organi-zacijskom orijentacijom, koja je preovladivala u radnic-kim pokretima i zatvarala vrata spontanim akcijama i na-stajanju slobodnih udruzenja, propagirajuci, nasuprot njima, jaku politicku organizaciju sa gvozdenom discip-linom. Umesto usaglasavanja te dve dimenzije ljudske aktivnosti, javila se lazna dilema: ili organizacjia ili spon-tanost, sa dominacijom prve u radnickim pokretima.

9) Videti: Lolle Nauta,, „Historical Roots of the Concept of Autonomy in Western Philosophy", Praxis International, 1985, vol. 4, br. 4, str. 374. , . •• ...<-,,- -

R Ovde zelim da skrenem paznju na dva momenta koja nedostaju u klasicnom radnickom pokretu, a na njih je ukazala „Solidarnost", kao preteca modernih drustvenih pokreta sa radnickom vecinom. Prvo je rec o preobra-zaju monolitnog shvatanja projekcije pokreta u pluralis-ticko stanoviste koje podrazumeva kako integraciju raz-licitih socijalnih snaga u okviru pokreta tako i ukljuci-vanje razlicitih interesa i vrednosnih orijentacija indivi-dua. A drugo je i samo povezano s prvim i odnosi se na stvaranje samog projekta u toku drustvene akcije, kako bi se omogucilo izrazavanje pluraliteta interesa i vizija, posto je definisana nuzna zajednicka osnova za sve uces-nike. To znaci da se znacajno menja uloga unapred for-mulisane ideologije, kako u pogledu njenog dominantnog mesta u pokretu tako i u pogledu funkcija (pre svega fun-kcije opravdavanja programa i odgovarajucih akcija koje ne ostavlja mesta ucesnicima da ih proveravaju i menja-ju). Ono sto je vazno u novim drustvenim pokretima, to su razmena pogleda i motivacija ucesnika, a iskljucuje se mogucnost da samo jedna ideologija postane domi-nantna. U okviru novih tendencija razvija se pozitivan stav prema pluralitetu individualnih razlika, sasvim su-protno naginjanju unifikaciji, sto je bilo karakteristicno za klasicne radnicke pokrete. Iz tih razloga, ono sto pred-stavlja osnovu modernih drustvenih pokreta, moze se nazvati ,,novim personalizmom". Iz te perspektive gleda-no, marksisticka teorija se suocava sa potrebom da vise razvija antropolosku dimenziju u konceptualizaciji po­kreta, sto podrazumeva shvatanje pokreta ne samo u nje-govom delovanju na spoljasnju drustvenu sredinu vec i kao „pokreta" u pokretu, tj. kao menjanje samog poima-nja interpersonalnih i drustvenih komunikacija i odnosa.

Znacajan nov elemenat koji su doneli drustveni po-kreti druge polovine XX veka, a pre svega studentski po-kreti sezdesetih godina, jeste jak otpor autoritarnom shvatanju i hijerarhijskom poretku unutar pokreta. Stu-denti i mlade generacije jasno su izrazili svoju sumnju u mogucnost da autoritarni pokret ostvari liberterske ci-Ijeve; stoga su oni formulisali odlucno 'neslaganje sa mani-pulisanjem „masama" od strane njihovih „predstavnika", suprotstavljajuci tome „jednakost prava i odgovornosti"

6S

svih ucesnika. Takvi zahtevi ostavili su dubokog traga ne samo u pogledu izmene strukture pokreta vec i sto se tice shvatanja licnosti ucesnika (u tom smislu da se defi-nise ko je sposoban da igra /aktivnu/ ulogu ucesnika). A razmisljajuci o tome, blize smo i odgovoru na pret­hodno postavljeno pitanje, naime, kako se moze premos-titi jaz izmedu otudenja i autonomije. Odgovor moze da glasi: prevazilazeci samo objektivne uzroke otudenja (eksploataciju i dominaciju), ne moze se daleko stici uko-liko drustvene snage koje se angazuju u dijalektickom procesu rusenja/stvaranja drustvenih okolnosti i u ukla-njanju prepreka za radanje povoljnih okolnosti, i same ne pretrpe znacajne promene (unutrasnjih uslova i dis-Jozicija), ukljucujuci i procese formiranja/emancipacije icnosti kao nuzne komponente pokreta za oslobodenje.

To su razlozi zasto novi drustveni pokreti, ukljucu­juci i „Solidarnost", nisu bill primarno (ako su uopste) orijentisani na vodenje politicke borbe, buduci da je nji-hov referentni okvir prevazilazio kratkovidu perspek-tivu „politicke revolucije"; njihova perspektiva bila je ,,kulturna revolucija" kao model drustvene promene. Mo­ze se sa sigurnoscu tvrditi da nijedan novi drustveni po­kret ne prihvata nasilje kao legitimno sredstvo zeljenog drustvenog preobrazaja i menjanja savremene civilizacije. Buduci da su svesni toga da ,,nasilje reprodukuje nasilje", oni su se bavili preispitivanjem metoda/sredstava za pos-tizanje ciljeva emancipacije koje su sami utvrdivali:

Drugo novo svojstvo modernih drustvenih pokreta je bavljenje ,,malim stvarima" svakodnevnog zivota, nasup­rot orijentaciji samo na „univerzalne ciljeve" bez ikakvog interesovanja za menjanje kvaliteta zivota populacije. Verovatno da te dve perspektive nisu bile dovoljno po-vezane ni u vecini novih drustvenih pokreta, izuzev kod „Solidarnosti", koja je kao pokret i projektovala viziju rekonstrukcije drustva, ali i praktikovala male, postepene promene koje su, medutim, prevazilazile prizemni nivo svakodnevice.

Moze se govoriti o ,,'novom senzibilitetu" kao o isku-stvenom signalu rastuce svesti i pozitivne motivacije pre­ma ideji radikalne drustvene i civilizacijske promene u smislu emancipacije. Ono sto karakterise ovaj stupanj

66

,,samosvesti" je potpunije ukljucivanje ljudi kao licno­sti, koje ulaze u pokret kao celovita ljudska bica, svesno i emoncionalno zainteresovana za unapredivanje projekta drustvene rekonstrukcije. A kada se startuje iz mikro-perspektive svakodnevnog zivota, ciljevi preobrazaja se moraju spustiti „na zemlju"; to omogucuje da ucesnici pokreta bolje shvate i realne mogucnosti za ostvarenje ciljeva koje sebi postavljaju, uzimajuci aktivnog udela u realizaciji izabranog projekta.

Na tim novim izvorima mora da uci i marksisticka teorija drustvene rekonstrukcije, da bi bila u stanju da pronade adekvatnije odgovore na probleme koje posta-vlja moderno drustvo, i na Istoku i na Zapadu.

67 »