učenje i viši kognitivni procesi 4. debata o racionalnosti

UČENJE I VIŠI KOGNITIVNI PROCESI Prolećni semestar 2013. Predavač: Goran S. Milovanović

Predavanje 3 ODLUČIVANJE – Deo III: Debata o racionalnosti

Učenje i viš.kog.procesi, Proleće 2013: Odlučivanje, Deo III – Predavanje 3 2

Problem racionalnog izbora

• Rana matematička deskripcija problema • Odgovara normativnim i deskriptivnim zahtevima podjednako • Specifično rešenje (postulira averziju prema riziku)

• Stroga formalizacija problema • Odgovara isključivo normativnim kriterijumima • Opšte rešenje (otvoreno pitanje karakteristika f-je korisnosti)

• Stroga formalizacija problema • Odgovara prvenstveno deskriptivnim kriterijumima • Održava kontinuitet sa normativnim teorijama • Opšte rešenje + pretpostavke o kanoničkoj formi teorije

(averzija prema gubicima, averzija prema riziku, profil ponderisanja verovatnoća)


Problem racionalnog izbora


DEBATA O RACIONALNOSTI Morise, namestio

si formulaciju problema!

Zbogom, normativna

teorijo...

Ejmose, ja kažem da mi pravimo čisto

deskriptivnu teoriju... Važi.

Ljudi su ograničeno

racionalni, i to nije strašno.

Umro sam 1957, a nije baš da od ’47. nisam imao čime

da se bavim.


Ljudi su racionalni: panglosijanska pozicija

1. Odstupanja od normativne teorije su posledica primene specifičnih metodoloških procedura; promena određene metodološke procedure tako vodi ka efektima nekih procesa koji nemaju suštinske veze sa proučavanim procesima (npr. odlučivanjem) za koje se tvrdi da imaju normativne osnove. 2. Odstupanja od normativne teorije su posledica „pogrešno postavljenog problema“, npr. kada eksperimentalna situacija kojom se dobijaju odstupanja od racionalnosti ne predstavlja uzorak realne strukture sredine u kojoj se proučavani problem rešava, ili kada deskripcija problema onemogućava kognitivni sistem da prepozna strukture informacija na koje bi inače primenio normativno adekvatna rešenja (npr. kao u slučaju Sevidžove razvijene deskripcije Aleovog paradoksa). 3. Odstupanja od normativne teorije su posledice grešaka merenja ili „šuma“ inherentnog radu kognitivnog sistema (npr. kao što to pretpostavljaju neke savremene stohastičke teorije odlučivanja).


Ljudi su racionalni: Panglosijanska pozicija

Danijel Kaneman o panglosijanskoj poziciji – oni uvek nude... „...zgodnu zbirku odbrana koje mogu da se iskoriste ako su ispitanici okrivljeni za greške: privremeno ludilo, teško detinjstvo, da su žrtve nameštaljke ili loše sudijske procene - jedno od ovih će sigurno proraditi, i obnoviti pretpostavku racionalnosti“ (citirano prema Kahneman, 1981).


Ljudi nisu baš racionalni: Melioristička pozicija MELIORIZAM: doktrina o tome da institucije ljudskog društva, pa i položaj čoveka u Univerzumu u celini, nisu baš najbolji, ali nisu ni nepopravljivi – mi možemo da uložimo napor i poboljšamo ih. (i) Ograničenja u procesnoj moći i drugim (npr. memorijskim) resursima kognitivnog sistema kao posledicu imaju odstupanje od normativno adekvatnih rešenja problema. (ii) Dejstvo određenih faktora koje normativne teorije nisu uključile u svoje analize kao posledicu ima odstupanje od normativne racionalnosti. (iii) Kognitivni sistem ne reprezentuje problem koji rešava na način na koji su to pretpostavile normativne teorije, što dovodi do odstupanja od normativne racionalnosti.


DEBATA O RACIONALNOSTI

Debata se ne odnosi samo na racionalnost odlučivanja.

Normativne teorije vs. Psihološke funkcije

Logika vs. Ljudsko rezonovanje

Teorija verovatnoće vs. Donošenje sudova u uslovima neizvesnosti

Geometrija vs. Percepcija, opažanje sličnosti

Teorija odlučivanja vs. Empirijsko odlučivanje

Teorija kauzalnih modela vs. Kauzalno učenje

Statistička teorija učenja vs. Realno ljudsko učenje

RASPRAVLJAMO JEDAN PO JEDAN TEORIJSKI KONCEPT KOJI JE RAZVIJEN U OKVIRU DEBATE O RACIONALNOSTI


Herbert Sajmon: ograničena racionalnost i zadovoljavanje

Herbet Sajmon

• Ljudi su ograničeno racionalni: njihove odluke pokazuju izvesnu strukturu i one su očigledno donete u pravcu adaptacije, ali nisu savršene i ne povinuju se nužno normativnim principima.

• Funkcija korisnosti koja zadovoljava: diskretna funkcija korisnosti koja tek pravi razliku između prihvatljivih i neprihvatljivih ishoda u nekom kontekstu izbora.

• Strategije koje tek zadovoljavaju mogu da budu shvaćene kao racionalne, ali tek kada se u analizu uključe faktori kao što su

(i) cena kognitivnog izračunavanja odn. mentalnog napora koji osoba ulaže u rešavanje problema,

(ii) mogućnost da sve alternativne akcije za rešavanje problema nisu uvek dostupne sistemu koji se analizira, ili (iii) mogućnost da kognitivni sistem jednostavno nema uvek i u svakoj situaciji na raspolaganju stabilan, uređen skup preferencija.

• Herbert Sajmon nikada nije iskoristio koncept iracionalnog.


Koen: rasprava o pojmu normativne adekvatnosti

Kada mi to znamo da je nešto normativno adekvatno rešenje za određeni kognitivni problem? – Izuzetno komplikovano, duboko, filozofsko i metodološko pitanje. • Aksiomatizovane teorije logike (u odnosu na ljudsko rezonovanje), geometrije (u odnosu na

ljudsku percepciju, opažanje sličnosti itd), verovatnoće (u odnosu na ljudsko suđenje), odlučivanja (u odnosu na ljudsko odlučivanje)..?

• Koen (1981): zalaže se za (prihvatljivu) tvrdnju da normativni okvir treba odabrati tako da odgovara najpribližnije našem empirijskim znanju o zajedničkim ljudskim intuicijama u domenu na koji se određena kognitivna funkcija odnosi.

• Intuitivnost nekog aksiomatskog okvira nije njegova nužna karakteristika. Primer: neeuklidske geometrije i njihova primenljivost.

• Svakodnevne ljudske intuicije u određenim domenima stvarnosti se ne poklapaju nužno sa aksiomatskim okvirima tih domena, čak i kada aksiomi neke teorije mogu da budu opravdani ukazivanjem na njihovo intuitivno značenje.


Koen: rasprava o pojmu normativne adekvatnosti

Svakodnevne ljudske intuicije u određenim domenima stvarnosti se ne poklapaju nužno sa aksiomatskim okvirima tih domena, čak i kada aksiomi neke teorije mogu da budu opravdani ukazivanjem na njihovo intuitivno značenje.

Neki panteri nisu sisari. Neki sisari nisu labudovi.

Neki panteri nisu labudovi.

Neki svinje nisu mamuti. Neki mamuti nisu prasci.

Neki svinje nisu prasci.

Beth, 1955.

Logika se bavi validnošću logičkog argumenta – da li on poštuje pravila igre tj. sintaksu. Semantika se bavi istinitošću. Ljudski um koji se bavi svakodnevnim problemima uopšte nije obavezan da to zna. Da li ljudi rezonuju racionalno?


Čomski: kompetencija i performansa

Distinkcija između kompetencije i performanse u kognitivnoj psihologiji poreklom je iz lingvistike; prvi je ovu distinkciju uveo Čomski (Chomsky, 1965).

Jasno se razlikuju (a) internalizovana, ne nužno svesna pravila upotrebe nekog jezika koja dele svi njegovi govornici i koja suštinski omogućavaju komunikaciju među njima, od (b) u govornoj i pisanoj praksi opservabilnih jezičkih formi koje ne moraju da budu savršeno formirane u skladu sa internalizovanim pravilima. Distinkcija kompetencije i performanse je, u metodologiji lingvistike, poslužila da se idealizovane jezičke strukture odrede kao predmet proučavanja: sintaksa nekog jezika može da se proučava ne uzimajući u obzir nesistematske greške u redosledu reči u rečenici, upotrebi padeške gramatike ili jednostavno greške u govoru koje nisu sistematske prirode. Generalizovana u kognitivnoj psihologiji, ova distinkcija igra istu ulogu u debati o racionalnosti.


Kompetencija i performansa

Ludvig fon Mizes (čuveni ekonomista): Ako neko gađa iz luka strelom, pokušavajući da pogodi metu, i neprestano promašuje, on nije „neracionalan“. On je loš strelac. Inspiracija za sve teorije odlučivanja koje u osnovi imaju ideju: Očekivana korisnost + Teorija o grešci


Optimalnost i kognitivna ekonomija

• Herbert Sajmon: postoje kognitivna ograničenja; cena izračunavanja mora da se

uračuna kao korekcija u priču o tome da li nešto jeste ili nije normativno adekvatno.

• Optimalna alokacija kognitivnih resursa = vid

racionalnosti. Da li koristimo naše kapacite racionalno = da li ih alociramo na optimalan

način?

• Kako razdvojiti pitanje o ograničenosti resursa od pitanja o normativnoj adekvatnosti (ako je

to uopšte moguće – svaki kognitivni proces nešto košta)?


Proceduralna i deskriptivna invarijantnost

PROCEDURALNA INVARIJANTNOST • Zaključci o određenim kognitivnim funkcijama ne treba da se menjaju u zavisnosti

od toga koji metod registrovanja relevantnog ponašanja izaberemo. Posebno ne zaključci o tome da li se to ponašanje povinuje racionalnim normama ili ne.

DESKRIPTIVNA INVARIJANTNOST • Zaključci o određenim kognitivnim funkcijama ne treba da se menjaju u zavisnosti

od načina deskripcije relevantnih stimulusa. Posebno ne zaključci o tome da li se to ponašanje povinuje racionalnim normama ili ne.


Evolucija i racionalnost

Harvi (robotičar): kognitivne funkcije možemo da posmatramo kao racionalne sa stanovišta... (i) da su one proizvodi evolucionog procesa tokom kojeg su organizmi prilagođavani specifičnim uslovima sredine u kojoj žive, ili sa stanovišta (ii) da su one racionalne na način na koji to kolokvijalno kažemo za više kognitivne funkcije čoveka - specifične prvenstveno zahvaljujući distinktivnoj odlici čoveka da koristi jezik.


Evolucija i racionalnost • Ingenioznost Darvinovog uvida: sistemi koji „na prvu“

izgledaju kao da su mogući samo kao posledica inteligentnog dizajna, mogući su kao posledica prirodnih procesa...

• Evolucioni procesi su procesi optimizacije (oprezno sa ovom tvrdnjom!): evolucija „pokušava“ da postigne ono što može, odn. da maksimizuje adaptivnu vrednost svake karakteristike, svakog organizma, uzimajući u obzir ograničenja koja nameće sredina u kojoj se prilagođavanje odvija.

• „Nužna racionalnost“ – kako su optimizacioni procesi uopšte uspeli da dovedu do nečega što je prilagođeno „do pola“, ili „ograničeno racionalno“?

• Evolucija ne uspeva uvek da maksimizuje adaptivnu vrednost. Optimalnost nije uvek moguće postići.

Čarls Darvin


Evolucija i racionalnost • Evolucija radi sa materijalom sa kojim već raspolaže.

• Ukoliko je danas potrebna modifikacija neke

kognitivne funkcije da bi se ljudski rod adaptirao na novootkrivenu klasu kognitivnih problema – evolucija će morati da razvije novu funkciju polazeći od već zatečenih funkcija.

• A već zatečene funkcije već rešavaju neke druge probleme i ne obećavaju da su savršena polazna tačka za evoluciju novih rešenja.

• Ishod? Optimizacija do mere u kojoj je to moguće. Ograničena racionalnost može da bude posledica ograničenja u evoluciji kognitivnog sistema koja su posledica prethodne dinamičke istorije sistema.

• Naučite da živite s tim. Davno, davno, važno je bilo samo dobro zviznuti koplje.


Ekološka racionalnost • Normativne standarde ne treba tražiti u disciplinama

poput matematičke statistike i logike, već u strukturi informacija koja prožima našu ekološku nišu.

• Ljudski um ne raspolaže idealnim ni optimalnim rešenjima, već su rešenja onakva kakva su mogla da evoluiraju da bi rešila specifične probleme u specifičnim sredinama.

• Pojam heuristika: kognitivne strategije koje ne koriste sve informacije koje struktura nekog problema nosi.

• Gigerencerova kritika Kanemana i Tverskog: ljudski um ne greši ako koristi heuristike. Naprotiv, heuristici su ekološki racionalni – nisu „podešeni“ za normativnu teoriju odlučivanja ili teoriju verovatnoće, već na sredinu takvu kakva jeste.

• Ni sredina koja okružuje čoveka ne sadrži idealne reprezentacije problema koje rešavaju normativne teorije!

Gerd Gigerencer


Environmentalna racionalnost Argument environmentalne racionalnosti ćemo u narednim diskusijama koristiti u sledećem usko specifikovanom značenju: (i) Empirijski nalazi koji govore o ograničenoj racionalnosti zapravo su posledica racionalnih, normativnih procesa, ako se interpretacija tih nalaza vrši pod pretpostavkom da (iia) kognitivni sistem integriše podatke koji su mu predstavljeni u određenoj problemskoj (eksperimentalnoj) situaciji sa (iib) drugim podacima relevantnim za strukturu tog problema koji su memorijski uskladišteni kao prethodne reprezentacije tog kognitivnog sistema. Svaki put kada se te prethodne informacije koje kognitivni sistem koristi, integrišući ih sa informacijama koje sadrži struktura aktualnog problema adaptacije kojoj je izložen, odnose na neku deskripciju ekološki relevantnog okruženja u kom kognitivni sistem inače rešava taj problem adaptacije, govorićemo o tom objašnjenju kao pozivanju na environmentalnu racionalnost. Argument očigledno cilja na reinterpretaciju nalaza o ograničenoj racionalnosti u nalaz o racionalnosti.

učenje i viši kognitivni procesi 4. debata o racionalnosti

Education