UVOD

Na samom početku ovog rada potrebno je pre svega objasniti šta je to ugovor, kako nastaje i koji ugovori postoje.

Ugovor je pravni posao zaključen saglasnom izjavom volja dveju ili više osoba usmerenim na proizvođenje pravom dopuštenih pravnih učinaka, koji se sastoje u postanku, prestanku ili promeni pravnih odnosa. Saglasnost izjavljenih volja (podudaranje) je neophodan uslov za zaključenje ugovora, ali ne mora biti dovoljan, potrebno je da je dozvoljen i moguć predmet, osnov i nekad, ako je potrebna posebna forma.

Kako bi subjekt postao stranka ugovora, on mora na konkretan način iskazati svoju volju za preuzimanjem prava i obveza iz ugovora. Naime, sve radnje preduzete u postupku sklapanja ugovora nemaju za posledicu stvaranje pravne obaveze za stranku koja ih je preduzela. Pravna veza između stranke i ugovora započinje tek nakon što ona izrazi svoj pristanak da bude vezana ugovorom. Taj pristanak se može iskazati na nekoliko načina, a Bečka konvenca u svom članku 11. predviđa sledeće: potpisivanje, razmena isprava koje čine ugovor, ratifikaca, prihvat, odobrenje, pristup, i drugi ugovoreni način.

Samim izražavanjem pristanka ugovor još ne mora stupiti na snagu, već će on puni pravni učinak proizvoditi tek nakon što svoj pristanak da i suprotna strana (ako se radi o dvostranom ugovoru) ili sve stranke, odnosno minimalan broj stranaka propisan u samom ugovoru (ako se radi o mnogostranom ugovoru). Bečka konvenca prihvatila je načelo slobodne dispozice stranaka, te će se države vezati na onaj način na koji su se dogovorile, bez davanja prednosti bilo kojem od nabrojenih načina.

Pregovori su priprema za stvaranje ugovora. To su sve radnje koje prethode postizanju saglasnosti volja. Kada se postigne saglasnost volja o bitnim elementima ugovora, možemo reći da je nastao ugovor. Pregovori ne obavezuju i svaka strana ih može raskinuti kad hoće, jedino će odgovarati (za štetu nastalu vođenjem pregovora) ona strana koja je vodila pregovore, bez namere da zaključi ugovor ili je imala nameru, pa odustala bez osnovanog razloga. Ugovor je zaključen onog časa kada ponudilac primi izjavu ponuđenog da prihvata ponudu. Cilj rada je objasniti Ugovor o građenju i Ugovor o faktoringu.

  

1

DEO I

UGOVOR O GRAĐENJU

1. POJAM

Ugovor o građenju je ugovor o delu, kojim se izvođač obvezuje da će prema određenom projektu sagraditi u ugovorenom roku određenu građevinu na određenom zemljištu, ili na takvom zemljištu, odnosno na već postojećem objektu izvršiti kakve druge građevinske radove, a naručilac se obvezuje da mu za to isplati određenu cenu. Ugovor o građenju mora biti sklopljen u pismenoj formi.

Građevina

Pod »građevinom" prema ovoj glavi, podrazumijevaju se zgrade, brane, mostovi, tuneli, vodovodi, kanalizaca, putevi, željezničke pruge, bunari i ostali građevinski objekti čija izrada zahtijeva veće i složenije radove.

Nadzor nad radovima i kontrola kvalitete materijala

Izvođač je dužan omogućiti naručiocu stalan nadzor nad radovima i kontrolu količine i kvaliteta upotrijebljenog materijala.

Odstupanje od projekta

Za svako odstupanje od projekta građenja, odnosno ugovorenih radova izvođač mora imati pismenu saglasnost naručioca. On ne može zahtevati povećanje ugovorene cene za radove što ih je izvršio bez takve saglasnosti.

Hitni nepredviđeni radovi

Nepredviđene radove izvođač može izvesti i bez prethodne saglasnosti naručioca, ako zbog njihove hitnosti nije mogao pribaviti tu saglasnost. Nepredviđeni radovi su oni čije je preduzimanje bilo nužno da bi se osigurala stabilnost objekta ili sprečio nastanak štete, a izazvani su neočekivano težom prirodom zemljišta, neočekivanom pojavom vode ili drugim izvanrednim i neočekivanim događajima. Izvođač je dužan o tim pojavama i preduzetim merama bez odgađanja izvestiti naručioca. Izvođač ima pravo na pravičnu naknadu za nepredviđene radove koji su morali biti obavljeni. Naručilac može raskinuti ugovor, ako bi usled tih radova ugovorena cena morala biti znatno povećana, o čemu je dužan bez odgađanja obavestiti izvođača. U slučaju raskida ugovora naručilac je dužan isplatiti izvođaču odgovarajući deo cene za već izvršene radove, a i pravičnu naknadu za učinjene nužne troškove.

2

2. CENA

Cena radova može se odrediti po jedinici mere ugovorenih radova (jedinična cena) ili u ukupnom iznosu za celi objekаt (ukupno ugovorena cena).

Izmena cene

Ako ugovorom u pogledu izmene cene nije predviđeno nešto drugo, izvođač koji je svoju obvezu ispunio u predviđenom roku može zahtevati povećanje cene radova, ako su se u vreme između sklapanja ugovora i njegovog ispunjenja povećale cene elemenata na temelju kojih je određena cena radova, tako da bi ta cena trebalo da bude veća za više od dva procenta. U slučaju da izvođač svojom krivicom nije izveo radove u roku predviđenom ugovorom, on može zahtevati povećanje cene radova, ako su se u vrijeme između sklapanja ugovora i dana kad su radovi prema ugovoru trebalo da budu završeni povećale cene elemenata na temelju kojih je određena cena radova, tako da bi ona, prema novim cenama tih elemenata trebalo da bude veća za više od pet procenata. U slučajevima iz prethodnih stavova izvođač može zahtevati samo razliku u ceni radova koja prelazi dva odnosno pet procenata. Izvođač se ne može pozivati na povećanje cena elemenata na temelju kojih je određena cena radova, ako je do povećanja cene došlo nakon njegovog dolaska u zakašnjenje.

Odredba o nepromjenljivosti cena

Ako je ugovoreno da se cena radova neće menjati u slučaju da se nakon sklapanja ugovora povećaju cene elemenata na temelju kojih je ona određena, izvođač može uprkos ovakvoj odredbi ugovora, zahtevati izmenu cene radova, ako su se cene elemenata povećale u tolikoj meri da bi cena radova trebalo da bude veća za više od deset procenata. Ali i u tom slučaju izvođač može zahtevati samo razliku u ceni koja prelazi deset procenata, osim ako je do povećanja cene elemenata došlo posle njegovog dolaska u zakašnjenje.

Raskid ugovora zbog povećane cene

Ako bi u slučajevima iz prethodnih članova ugovorena cena morala biti znatno povećana, naručilac može raskinuti ugovor. U slučaju raskida ugovora naručilac je dužan isplatiti izvođaču odgovarajući deo ugovorene cene za dotle izvršene radove te pravičnu naknadu za učinjene nužne troškove.

Pravo naručioca da traži sniženje ugovorene cene

Ako su se u vreme između sklapanja ugovora i ispunjenja obveze izvođača cene elemenata na temelju kojih je određena cena radova snizile za više od dva procenta, a radovi su izvršeni u ugovorenom roku, naručilac ima pravo tražiti odgovarajuće sniženje ugovorene cene radova iznad tog procenta. Ako je ugovorena nepromjenljivost cene radova, a oni su izvršeni u ugovorenom roku, naručilac ima pravo na sniženje ugovorene

3

cene u slučaju da su se cene elemenata na temelju kojih je određena cena smanjile za toliko da bi cena bila niža za više od deset procentata i to za razliku u ceni preko deset procenata.

U slučaju zakašnjenja izvođača radova naručilac ima pravo na srazmerno sniženje cene radova za svako sniženje cene elemenata na temelju kojih je cena radova određena.

Ugovor o građenju s posebnom odredbom "ključ u ruke"

Ako ugovor o građenju sadrži odredbu "ključ u ruke" ili neku drugu sličnu odredbu, izvođač se samostalno obvezuje izvršiti ukupno sve radove potrebne za izgradnju i upotrebu određenog cjelovitog objekta. U tom slučaju ugovorena cena obuhvata i vrednost svih - nepredviđenih radova i viškova radova, a isključuje uticaj manjkova radova na ugovorenu cenu. Ako u ugovoru "ključ u ruke" učestvuje kao ugovorna strana više izvođača, njihova odgovornost prema naručiocu je solidarna.

3. ODGOVORNOST ZA NEDOSTATKE

Primena pravila ugovora o delu

Ako u ovoj glavi nije drugačije određeno, za odgovornost za nedostatke građevine primjenjuju se odgovarajuće odredbe ugovora o delu.

Prelaz prava iz odgovornosti za nedostatke Prava naručioca prema izvođaču zbog nedostatka građevine prelaze i na sve kasnije imaoce građevine ili njenog dela, ali s tim da kasnijim imaocima ne teče novi rok za obaveštenje i tužbu, već im se uračunava rok prethodnika.

Posebna prava nosioca stanarskog prava

Nosilac stanarskog prava na stan u društvenom vlasništvu ima pravo zahtevati od izvođača otklanjanje nedostatka u granicama njegove odgovornosti za nedostatke građevine prema naručiocu.

Odgovornost izvođača i projektanta za solidnost građevine

U čemu se sastoji

Izvođač odgovara za nedostatke u izradi građevine, koji se tiču njene solidnosti, ako bi se ti nedostaci pokazali za vrijeme od deset godina od predaje i primanja radova. Izvođač odgovara i za nedostatke zemljišta na kojem je podignuta građevina, koji bi se pokazali za vreme od deset godina od predaje i primanja radova, osim ako je

4

specalizovana organizaca dala stručno mišljenje da je zemljište podobno za građenje, a u toku gradnje se nisu pojavile okolnosti koje dovode u sumnju osnovanost stručnog mišljenja. Isto vredi i za projektanta, ako nedostatak građevine potieče od nekog nedostatka u planu. Oni su odgovorni prema odredbama prethodnih stavova ne samo naručiocu, nego i svakom drugom imaocu građevine. Ova njihova odgovornost ne može se ugovorom ni isključiti ni ograničiti.

Dužnost obaveštavanja i gubitak prava

Naručilac ili drugi imalac dužan je o nedostacima obavestiti izvođača i projektanta u roku od šest meseci od kad je nedostatak ustanovio, inače gubi pravo da se pozove na njega. Pravo naručioca ili drugog imaoca prema izvođaču odnosno projektantu po osnovi njihove odgovornosti za nedostatke prestaje za godinu dana računajući od dana kad je naručilac odnosno imalac obavestio projektanta odnosno izvođača o nedostatku.

Smanjenje i isključenje odgovornosti

Izvođač se ne oslobađa odgovornosti ako je šteta nastala zbog toga što je pri izvođenju određenih radova postupao po zahtevima naručioca. Ali, ako je pre izvršenja određenog rada po zahtevu naručioca upozorio ovog na opasnost od štete, njegova odgovornost se smanjuje, a prema okolnostima konkretnog slučaja može se i isključiti.

Regresi

Kad su za štetu odgovorni izvođač i projektant, odgovornost svakog od njih određuje se prema veličini njegove krivice. Projektant koji je izradio projekt građevine i kojem je poveren nadzor nad izvršenjem planiranih radova odgovara i za nedostatke u izvršenim radovima nastalih krivicom izvođača, ako ih je mogao primetiti normalnim i razumnim nadgledanjem radova, ali ima pravo zahtevati od izvođača odgovarajuću naknadu. Izvođač koji je naknadio štetu nastalu usled nedostatka u izvršenim radovima ima pravo zahtevati naknadu od projektanta u meri u kojoj nedostaci u izvršenim radovima potiču od nedostataka u projektu. Kad je za nedostatak odgovorna osoba kojoj je izvođač bio poverio obavljanje jednog dela posla, izvođač se, ako hoće da od nje zahteva naknadu, mora obavestiti o postojanju nedostatka u roku od dva meseca računajući od dana kada je on sam obavešten od naručioca o istom nedostatku.

5

DEO II

UGOVOR O FAKTORINGU

UVOD – NASTANAK I RAZVOJ

Prethodnice faktoringa treba tražiti u tzv. faktorijama. To su bile podružnice ili ispostave trgovaca u kolonijama osnovane u XV veku. Faktor je prvobitno bio neka vrsta komisionara (tzv. agents and factors) za kupce u SAD i prodavao je robu uvezenu iz Evrope (u svoje ime) i davao jamstvo (delkredere) svom komitentu da će krajnji kupci platiti tu robu. Pored toga obavljao je knjiženje i uterivanje dugova. Često je plaćao komitentu robu pre nego što kupac njemu plati. U XIX veku faktoring je u SAD izgubio na značenju, čemu su doprinele visoke protektivne uvozne carine radi zaštite vlastite industrijske proizvodnje. Kako su faktori predstavljali određenu finansijsku snagu i poznavali platežne sposobnosti krajnjih kupaca faktoring odnos se transformisao. Faktori nisu više preuzimali robu od svojih klijenata radi daljnje prodaje - to su počeli da rade veletrgovci.

Faktori otkupljuju potraživanja koja trgovci na veliko imaju prema svojim dužnicima i to pre dospeća i na taj način ih finansiraju. Ponekad preuzimaju na sebe rizik naplate od dužnika i upravljanje potraživanjima. Od komisionara faktor se pretvara u finansijera – to postaje njegova najznačajnija funkca.

U tekstilnoj industriji SAD 95 posto prometa se odvijalo putem faktoringa. 60-tih godina XX veka faktoring se seli u Europu.

Velika Britanija je jedina država koja je donela Factor’s Act – zakon koji reguliše faktoring, dok ostale evropske zemlje koriste odredbe autonomnog trgovinskog prava.

6

1. FAKTORINIG – POJAM (Finansiranje otkupom potraživanja)

Faktoring je posao kratkoročnog kreditiranja posebno koristan za mala i srednja preduzeća. Faktoring je poseban ugovor između banke i njenog klijenta, koji se po pravilu pojavljuje u međunarodnoj praksi. Ugovorom o faktoringu banka se obavezuje da preuzme klijentova nenaplaćena potraživanja i da ih za svoj račun realizuje uz naknadu (obično ostvarujući za sebe zaradu od 2 do 10% vrednosti i više) isplaćujući klijentu vrednost potraživanja odmah u gotovom, umanjenu za iznos ugovorene naknade banke, a klijent prenoseći potraživanja na banku garantuje njihovu istinitost.

Zahvaljujući faktoringu mnogi mali i srednji proizvođači mogu bez teškoća da se uključe u međunarodnu razmenu i da se njihovi proizvodi pojave na stranim tržištima, dok brigu o plasmanu i naplati izvezene robe prepuste banci.

Glavni ugovor ili osnovni ugovor – sklapaju ga faktorov klijent i njegov dužnik (npr. prodaja neke pokretne stvari).

Predugovor – faktoring – obavezuje faktora i njegovog klijenta na ustupanje potraživanja.

Cesija – efektivan prijenos tražbina s klijenta na faktora

SUBJEKTI U POSLOVIMA FAKTORINGA

Osnovni subjekti po pravilu su:

1. Klijent (koji proizvodi robu ili pruža usluge)2. Kupac (subjekt koji kupuje robu ili usluge)3. Faktor (subjekt koji od klijenata otkupljuje fakturisane iznose)

Svojstvo potraživanja

Ustupa se jedno ili više potraživanja

Ako se ustupaju sva potraživanja nekog klijenta tada je reč o globalnoj cesiji

Redovno se prenose nedospela potraživanja

Može se odnositi na postojeća i na buduća potraživanja pod uslovom da su odrediva

Zahtev određenosti potraživanja postignut je ako se npr. označi da se ustupaju potraživanja svih klijentovih dužnika.

Otkup potraživanja vrši se pre roka dospeća. Faktoring-preduzeće, po pravilu, odmah isplaćuje deo potraživanja u visini od 80% preduzeću - klijentu, dok preostali iznos od 20% koristi se za korekture potraživanja i stavlja se na raspolaganje klijentu posle naplate potraživanja od strane faktoring preduzeća. Faktoring preduzeće naplaćuje proviziju obično oko 3% od iznosa potraživanja faktoring usluge (što uključuje i rizik i kamatu).

7

U razvijenim tržišnim ekonomijama faktoring se mnogo koristi kao oblik ubrzane naplate potraživanja. Kod faktoringa se zaključuje ugovor po kojem je komitent u obavezi da na faktora prenese (cedira) potraživanje koje čini predmet ugovora.

KORISTI OD POSLOVA FAKTORINGA

Faktoring mehanizam pruža mogućnost da preduzeća mogu brzo da naplate svoja potraživanja,

Rizik naplate preuzima faktor,

Faktoring pruža mogućnost prodaje za gotovo.

NAJVAŽNIJE VRSTE FAKTORINGA

Otvoreni faktoring – nastaje kada izvoznik cedira (prenosi) svoje potraživanje prema inostranom kupcu, sa pozivom da dugovanja isplati faktoru

Skriveni faktoring - nastaje kada izvoznik robu namenjenu izvozu prodaje za novac faktoru, tako što banka u svojstvu skrivenog principala tu istu robu preko istog izvoznika preprodaje inostranom kupcu na kredit

U ovom obliku posla, faktor ostvaruje zaradu na razlici u ceni

ELEMENTI I RIZICI FAKTORINGA

Iz navedene definice faktoringa proizilaze njegovi elementi - finansiranje prodavaca, vođenje evidence o potraživanjima koja su predmet faktoringa, naplata potraživanja i preuzimanje rizika naplate potraživanja usled nelikvidnosti dužnika. Te aktivnosti faktor preuzima na osnovu ugovora o faktoringu koji zaključuje sa prodavcem. Ključni element ugovora je prenos potraživanja sa prodavca na faktoring kompaniju. Ugovor o faktoringu je osnov i za obaveštenje (notifikaca) kupcu da je, umesto prodavca, novi vlasnik potraživanja faktor. U praksi postoji i tzv. "silent" faktoring, kod koga kupac ne dobija obaveštenje o izvršenom prenosu potraživanja. Iz razloga pravne sigurnosti većina faktora izbegava ovaj sistem.

Važno je napomenuti da je rizik koji preuzima faktoring kompanija vezan za kupca. Pokriće od rizika nenaplate od kupca, koje faktor obezbeđuje od osiguravajućih društava ili od drugih faktora, omogućava mu da finansira prodavca bez obzira na prodavčevu finansijsku situacu i bez uzimanja sredstava obezbeđenja (hipoteka, zaloga, bankarska garanca) od njega. Rizik koji postoji na strani prodavca sastoji se u neodgovarajućoj isporuci ugovorene robe, na osnovu koje kupac može da odbije plaćanje ucelosti ili delimično. U ovom slučaju dolazi do izražaja još jedna osobina faktoringa koja ga bitno odvaja od tipične finansijske instituce. Faktor posebnu pažnju posvećuje vrsti robe i načinu njene isporuke.

8

U tom cilju, bitni su priroda robe, ugovor sa kupcem, istorija poslovanja sa kupcima, način proizvodnje i ostalo. Faktor mora da predvidi mogućnost reklamace i njen raspon i da na taj način odredi visinu avansa i vrstu faktoringa.

VRSTE FAKTORINGA

Uobičajene su podele faktoringa na domaći i međunarodni. Međunarodni faktoring se deli na uvozni i izvozni. Jedna od najstarijih podela je na faktoring sa regresom i faktoring bez regresa. Faktoring sa regresom, tj. sa pravom faktora da, u slučaju nenaplate, obeštećenje traži od prodavca, često se naziva i kvazifaktoring i u primeni se javlja sve manje. U praksi se najčešće primenjuje kad je mogućnost reklamace povećana ili vremenski neodređena i faktor ne može da predvidi njenu visinu i momenatisticanja od strane kupca. U novije vreme prisutna je i podela faktoringa na direktni i dvofaktorski. Dvofaktorski sistem koji se primenjuje u međunarodnom faktoringu tekovina je prethodno pomenute asocace Factors Chain International. Po tom sistemu, postoje uvozni i izvozni faktor. Izvozni faktor finansira prodavca iz svoje zemlje, a uvozni faktor obezbeđuje pokriće za rizik nenaplate i naplate od kupca.

UGOVOR O FAKTORINGU I TROŠKOVI FAKTORINGA

Ugovorom o faktoringu preciziraju se odnosi između faktora i prodavca. Ugovorom se precizira potraživanje koje će biti predmet faktoringa. Faktor najčešće određuje kupce za koje će prihvatiti prenos potraživanja. Pri tome se određuje i kreditni limit za te kupce, tj. iznos do koga je faktor obezbedio pokriće preko osiguranja ili drugog faktora. Postoji i tzv. "bulk" faktoring, po kome faktor prihvata sve fakture i sve kupce koje prodavac ima. Razumljivo je da se ova vrsta faktoringa primenjuje selektivno - samo za određene prodavce.

Ugovorom se definišu i dokumenti kojim prodavac dokazuje da je izvršio isporuku. To su: faktura, otpremnica, carinski sertifikat (kod izvoznog faktoringa), protokol o primopredaji robe i sl.

Faktor,takođe, obračunava dve vrste troškova. Trošak usluge kreće se od 0,5 odsto do 1,5 odsto od vrednosti fakture, a trošak finansiranja je na nivou bankarskih kamatnih stopa za kratkoročne kredite.

PREDNOSTI FAKTORINGA

Prednosti faktoringa u odnosu na tradicionalne oblike plaćanja u međunarodnoj trgovini

9

mogu se uočiti kroz uporedni pregled mogućnosti koje imaju prodavac i kupac u pogledu ugovaranja načina plaćanja.Avansno plaćanje je najpovoljniji i najbezbedniji oblik trgovine za prodavca. Međutim, sa stanovišta kupca to je najnepovoljniji način plaćanja, zbog rizika da prodavac posle uplate avansa ne ispuni svoju obavezu isporuke. Avansno plaćanje za kupca znači i dodatno opterećenje njegovog cash flow-a. Ovaj oblik trgovine se primenjuje samo izuzetno, u slučajevima kada je predmetnu robu nemoguće nabaviti iz drugih izvora.

Dokumentarni akreditiv, otvoren u korist prodavca i potvrđen od njegove banke, prodavcu garantuje maksimalno obezbeđenje naplate i, samim tim, predstavlja povoljan način plaćanja. Međutim, u praksi kupac često postavlja stroge uslove u akreditivu da bi obezbedio garancu kvaliteta i kvantiteta i tačnost isporuke. Svaka nepreciznost u dokumentaciji dovodi do odlaganja u isplati i ponovne prezentacije dokumenata. To izaziva i dodatne troškove, jer banke za svaku dodatnu aktivnost naplaćuju posebne provizije. Kada je o kupcima reč, otvaranje akreditiva, osim troškova i komplikovane procedure, iziskuje i dodatni napor u cilju obezbeđenja pokrića kod njegove banke. Pokriće obično predstavlja depozit u vrednosti akreditiva ili kreditnu liniju koja, takođe, podrazumeva dodatne troškove (kamate i provizije). U slučaju dokumentarne inkaso-menice, prodavac započinje proces tako što vuče menicu na kupca i daje je svojoj banci na naplatu. Prodavčeva banka koristi usluge banke u zemlji kupca i traži naplatu. Menicamože da bude "čista" (bez otpremnih dokumenata) ili uz otpremna dokumenta, što je poznato kao "dokumentarni inkaso". Dokumentarni inkaso može da bude "Cash against documents" (C/D) ili "documents against acceptance" (D/A) kada banka predaje kupcu otpremna dokumenta na osnovu njegovog prihvatanja menice. Nedostatak ovog načina plaćanja leži u tome što "menica vredi koliko i dužnik", tj. nema garance da će kupac biti u mogućnosti da plati, što prodavca dovodi u situacu da pažljivo proveri finansijsko stanje kupca. Kada prodavac i kupac ugovore odloženo plaćanje bez formalnih garanca, radi se o plaćanju na otvoreno. Prodavac mora biti uveren da će kupac po dospeću biti u mogućnosti da finansijski podnese period odloženog plaćanja. Želja prodavca da ponudi ovaj način plaćanja svojim kupcima, a istovremeno obezbedi sebe od rizika neplaćanja dovela je do ekspanzije međunarodnog faktoringa

Funkcije faktoringa:

Finansiranje

Upravljanje potraživanjima

Naplata potraživanja

Prednosti korišćenja faktoringa za klijenta:

Povećava likvidnost

Poboljšava kreditnu sposobnost

Poboljšava konkurentsku pozicu

10

Faktor vrši uslugu naplate potraživanja, kontaktiranje dužnika, izveštavanje

Kome je faktoring namenjen?

Kompanijama koje imaju zaključene komercalne ugovore i višegodišnju saradnju sa svojim kupcima/dužnicima, a imaju potrebu za dodatnim obrtnim kapitalom / ne žele ili ne mogu da ga prikupe na klasičan način putem kreditnog zaduženja.

2. FAKTORING U SRBIJI

Uprkos nesumnjivoj potrebi za faktoringom u domaćoj privredi, on do sada nije bio razmatran kao alternativa postojećim finansijskim mehanizmima. Razlog leži u nepoznavanju prirode ovog instrumenta, kao i u prevaziđenoj zakonskoj regulativi koja nije stvorila ambijent za njegovu primenu. Međutim, najnovije izmene i najave izmena nekih zakona, kao što je Zakon o deviznom poslovanju te donošenje posebnog Zakona o faktoringu, ukazuju na to da će faktoring dobiti odgovarajuće mesto. Trenutno, pored nekoliko stranih faktoring kompanija, faktoring primenjuje i Fond za osiguranje i finansiranje spoljnotrgovinskih poslova (SMECA). Uslovi faktoringa koje SMECA nudi svojim klijentima podrazumevaju avans do 80 odsto vrednosti fakture za isporučenu robu i pokriće rizika neplaćanja od strane kupca. Zbog nedostatka u postojećem pravnom okviru, do donošenja prethodno navedenih propisa SMECA isplate izvoznicima vrši u dinarskoj protivvrednosti u roku od najviše dva dana nakon dana isporuke. Naknada koju plaća izvoznik iznosi od 0,7-0,75 odsto na mesečnom nivou, a obračunava se od dana isplate avansa do dana naplate od inokupca. Za period od godinu dana SMECA je uključila oko 30 preduzeća i usmerila približno šest miliona evra za te namene.

2.1 MOGUĆNOSTI OBAVLJANJA POSLOVA FAKTORINGA PREMA PROPISIMA SRBIJE

Dopuštenost Zakonom o bankama

"Kupovina, prodaja i naplata potraživanja (faktoring, forfeting i dr.)".

Zakon o bankama se u primenjuje od 1. oktobra 2006.

Dopuštenost Zakonom o deviznom poslovanju

11

Zakonom o deviznom poslovanju iz 2006. godine, uvedena je mogućnost finansiranja spoljnotrgovinskih poslova, kupovinom (kratkoročnih) potraživanja i dugovanja od strane banaka i drugih pravnih lica – rezidenata.

Donošenje Zakona o faktoringu

Postoji Predlog Zakona o faktoringu

Zakon uređuje naplatu potraživanja na osnovu ugovora o faktoringu i osniva Registar faktoringa

Zakonom propisuje odredbe koja obavezno da sadrži taj ugovor

Ugovor može da se zaključi na određeno ili na neodređeno vreme

Delatnost faktoringa, na teritoriji Republike Srbije, može da obavlja:

banka, ili

D.O.O., odnosno A.D., registrovano isključivo za delatnost faktoringa, sa min. osnovnim kapitalom u iznosu od 250 000 evra

Nadzor nad njihovim radom vrše NBS

Tekst predloženog zakona je izrađen u saradnji sa ekspertima Svetske banke (IFC/SEED) i NBS.

U izradi su korišćena najsavremenija rešenja iz uporednog (naročito Francuska, Italija i SAD) i međunarodnog prava (UNCITRAL Konvencija o međunarodnom faktoringu.

3. UGOVOR O MEĐUNARODNOM FAKTORINGU

12

Ugovor o međunarodnom faktoringu je takav kreditni bankarski posao kojim se bančin klijent obavezuje da na faktora (banku) prenese postojeća ili buduća potraživanja prodaji robe, međunarodnog vršenja usluge, zaključenih sa kupcem korisnikom usluge, a faktor banka se obavezuje da uz proviziju i naplatu troškova naplati potraživanja i da kreditira klijenta i vrši druge faktoring usluge.

Faktor banka može preuzeti obavezu da obavlja i razne uslužne poslove kao što su marketing, vođenje poslovnih knjiga, utvrđivanje boniteta kupaca i dr.

Ovaj ugovor je veoma složen, ima elemente ugovora o cesiji, ugovore o delu, ugovore o zastupništvu, ugovor o korisniku i gde je cilj ovog ugovora kreditiranje kratkoročnih izvoznih poslova, gde je banka faktor garance za naplatu potraživanja i za potrebe komitenta obavlja pravne, komercalne i knjigovodstvene poslove. Ovaj ugovor je veoma značajan za mala i srednja preduzeća kao i preduzeća u osnivanju zbog toga što tako dolaze do značajnih finansijskih sredstva, a samim tim i do modernizace procesa proizvodnje.

Vrste:

1. Otvoreni međunarodni faktoring (izvoznik prenosi na faktora svoje potraživanje koje ima prema kupcu i dužan je da o tom prenosu potraživanja obavesti inostranog kupca i pozove ga da kupovnu cenu isplati banci-faktoru).

2. Zatvoreni faktoring (izvoznik prodaje banci robu za gotovinu i banka se u svojstvu prekrivenog principala pojavljuje preko istog izvoznika i preprodaje robu inostranom kupcu na kredit).

3. Pravni faktoring

4. Kvazi faktoring

5. Domaći faktoring

6. Međunarodni faktoring.

Faktoring ima izrazito rastući trend u svetu. Njegov promet na globalnom nivou je 1999. godine iznosio oko 557 milijardi evra, a prošle godine čak bilion i 17 milijardi evra. Razlog je možda u tome što postoje neke zemlje gde pre samo sedam godina nije postojao ni jedan faktor, tj. gde uopšte nije bilo prometa ove vrste, kao što su npr. Hrvatska, Luksemburg ili Ujedinjeni Arapski Emirati, a gde sada već pričamo o stotinama miliona evra godišnjeg obrta. Od svih zemalja najveći rast faktoringa je bio u Velikoj Britaniji – 237,2 milijarde obrta u 2005. godini, dok je gledano po kontinentima prošle godine najveći obrt bio u Evropi – 715,5 milijardi evra.

S obzirom na to da faktor može otkupljivati potraživanja u svojoj zemlji ili u inostranstvu, razlikujemo domaći i međunarodni faktoring. Međunarodni je znatno složeniji, a samim tim i znatno rizičniji. U različitim zemljama su različiti pravni sistemi. Postoje devizni, kamatni i politički rizici, različita razvijenost finansijskih tržišta... što sve

13

čini međunarodni faktoring vrlo kompleksnim, ali ne i nemogućim poduhvatom za iskusne faktore.

Pored faktoringa, postoji još jedna vrlo slična vrsta posla a to je forfeting ili forfetiranje. Forfeting je toliko sličan faktoringu, da čak možemo reći da su, osim jedne osnovne razlike, gotovo identični. Naime, forfeting je otkupljivanje dugoročnih potraživanja po osnovu kapitalnih dobara s rokom otplate od obično 5 godina, a može biti od 6 meseci do 7 godina, i to u polugodišnjim ratama. Veličina transakcije može biti najmanje 50.000 dolara, a maksimalno 10 miliona dolara, s tim što se veći iznosi finansiraju putem konzorcuma. Znaci, osnovna razlika je u tome da li se radi o kratkoročnom (faktoring) ili dugoročnom (forfeting) finansiranju prodaje. Tehnika je ista.

Postoji mnogo poslova kojima se bave banke današnjice. Tradicionalni poslovi, kao depoziti ili krediti, definitivno ne odumiru, ali donose sve manji udeo ukupnog profita. Banke danas obavljaju mnoštvo poslova u kojima čak i ne posluju sa svojim komitentima, a sve im to omogućuje veliki kapital kojim raspolažu. Poslovanje jedne banke čine obični depo poslovi sa stanovništvom, sa jednocifrenim provizijama, kao i forfetiranje posla od nekoliko miliona evra.

14

ZAKLJUČAK

Ugovor o građenju je ugovor o delu kojim se izvođač obavezuje da će prema određenom projektu sagraditi u ugovorenom roku određenu građevinu na određenom zemljištu ili na već postojećem objektu izvršiti kakve druge građevinske radove, a naručilac se obavezuje da mu za to isplati ugovorenu cenu.

Ugovor o građenju je:

ugovor o delu – dužnik ne preuzima obavezu rada, nego obavezu postizanja rezultata

teretan

dvostrano obavezan

sinalagmatičan

formalan pravni posao

Građenjem se smatra se izvođenje pripremnih radova, građevinskih radova (uključujući građevinsko-završne i građevinsko-instalaterske radove), ugradnja i montaža opreme, gotovih građevinskih elemenata i konstrukcija, i drugi zahvati u prostoru. Građevinom, u smislu ovog zakona, smatra se građevinski objekat trajno povezan sa tlom koji se sastoji od građevinskog sklopa i ugrađene opreme, koji u okviru tehnološkog procesa zajedno čine tehnološku celinu, kao i samostalna postrojenja trajno povezana sa tlom.

Faktoring je specifičan oblik pribavljanja sredstava putem prodaje potraživanja. Otkup potraživanja vrši se pre roka dospeća. Faktoring-preduzeće, po pravilu, odmah isplaćuje deo potraživanja u visini od 80% preduzeću - klijentu, dok preostali iznos od 20% koristi se za korekture potraživanja i stavlja se na raspolaganje klijentu posle naplate potraživanja od strane faktoring preduzeća. Faktoring preduzeće naplaćuje proviziju obično oko 3% od iznosa potraživanja faktoring usluge (što uključuje i rizik i kamatu). U razvijenim tržišnim ekonomijama faktoring se mnogo koristi kao oblik ubrzane naplate potraživanja. Kod faktoringa se zaključuje ugovor po kojem je komitent u obavezi da na faktora prenese (cedira) potraživanje koje čini predmet ugovora. U međunarodnom pravu na ugovore o faktoringu primenjuje se Konvencija UNIDROIT o međunarodnom faktoringu koja je usvojena u Otavi 28. maja 1988.

15

LITERATURA:

1. Ljubojević, G., Pravo privrednih društava, Fabus, Novi Sad. 20052. Carić, S, Vilus, J., Đurđev, D., Divljak, D., Međunarodno poslovno pravo,

Privredna akademija, Novi Sad, 20073. Carić, S., Vitez, M., Mrkšić, D., Privredno pravo za ekonomiste, Centar za

privredni consulting, Novi Sad 20034. www.siepa.sr.gov.yu

16