O P E R A T I V N I S I S T E M I sa osvrtom na Windows XP - izdanje Professional

S a d r ž a j :

1. Uvod u operativne sisteme

2. Kontrola izvršavanja programa i upravljanje prekidima

3. Upravljanje sistemom datoteka, podacima, informacijama

4. Pogled na OS sa aspekta razvoja sistema

5. OS i podrške komunikacijama

6. Upravljanje radom u mreži

7. OS i grafički interfejs

8. Upravljanje poslovima, procesima, procesorima

9. Upravljanje ulazima/izlazima (periferijom)

10. Konfigurisanje sistema i interfejs

11. Upravljanje memorijom

12. Podrške aplikativnim programima, ostalim uslugama

13. Literatura

1.1. Uvod u operativne sistemeUvod u operativne sisteme Operativni sistem (OS) je softver za interfejs (vezu) između hardvera i

korisnika koji omogućuje automatizaciju usluga, pouzdanost, mogućnost održavanja, raspoloživost, upravljanje podacima, programima i pri tome kontroliše međusobno deljenje informacionih resursa u cilju efikasnog rada čitavog računarskog sistema, obezbeđujući kontrolu, integritet i sigurnost.

Prema međunarodnom standardu ISO/IEC, OS je softver koji kontroliše izvršavanje programa i koji može pružati usluge, kao što su dodeljivanje resursa, raspoređivanje, U/I kontrola i menadžment podacima.

Da bi smo poznavali OS moramo po nešto znati o njegovim sastavnim delovima. Govorimo o izdanju Professional, i u izdanju Home se nalaze isti delovi. Osnovna razlika se odnosi na bezbednost i podršku za NTFS. Jezgro je isto u obe verzije.

Arhitektura Windowsa XP se zasniva na dva principa. Prvi je Intelov procesor, drugi je činjenica da se XP zasniva na nizu međusobno povezanih aplikacija.

Bezbednost je jedna od najvažnijih funkcija svakog operativnog sistema. Važnoje da podaci i aplikacije od kojih zavisi funkcionisanje operativnog sistema budu dobro zaštičeni. Intelov procesor ima četiri nivoa zaštite, a Windows XP koristi dva nivoa. Aplikacije koje koristi operativni sistem izvršavaju se u režimu jezgra, koji ima najviši stepen zaštite. Korisničke aplikacije i drugi delovi programa koji nisu značajni za funkcionisanje operativnog sistema izvršavaju se u korisničkom režimu, koji ima najniži stepen zaštite. Izmedu ova dva režima postoji nepremostiva barijera. Programi operativnog sistema opasani su zidinama, a korisnički programi su uvek izvan zidina.

Ne postoji datoteka u direktorijumu \SYSTEM32 za koju možete reći: ,,Evo, u ovoj datoteci se nalazi Windows XP!". Tačno je da su pojedine funkcije pridružene odredenim datotekama, ali se sam Windows XP ne nalazi ni ujednoj datoteci. Njega sačinjava veliki broj datoteka. Takav pristup omogućava drugim proizvodačima da dodaju nove funkcije i time povećaju funkcionalnost operativnog sistema. Razvojni inženjeri često za Windows XP kažu da je modularan sistem upravo zato što se sastoji od više aplikacija.

Arhitekturu Windowsa XP možemo podeliti na četiri glavne oblasti:- Jezgro (engl. core) sačinjava šest datoteka s kojima ćemo se bolje upo-znati

do kraja ovog poglavlja. To su datoteke: GDI.EXE, GDI32.DLL, KRNL386.EXE, KERNEL32.DLL, USER.EXE i USER32.DLL. Datoteke jezgra sadrže samo deo operativnog sistema, ali su značajne zbog toga što spajaju sve ostale delove. Svi drugi delovi operativnog sistema koriste neke usluge ovih datoteka. Datoteke jezgra se nalaze u direktorijumu \SYSTEM32.

- Upravljački programi (engl. drivers) služe za pristup hardveru. Oni omogućavaju bezbedan pristup uređajima u okruženju u kome se istovremeno izvršava više poslova, gde je problem što više aplikacija u istom trenutku zahteva pristup određenom uređaju. Svakom uredaju koji se vidi u Device Manageru pridružena je jedna ili više datoteka.

2

- Usluge (engl. services) su pozadinske aplikacije koje poboljšavaju funkcionisanje operativnog sistema. Na primer, usluga Indexing Service pravi indekse za pretraživanje čvrstog diska u trenucima kada sistem nije zauzet. Usluga Uninterruptible Power Supply nadgleda izvor neprekidnog napajanja. Usluge podržavaju interaktivni rad, ali se uglavnom izvršavaju neprimetno u pozadini. U konzoli Services (nalazi se u direktorijumu Admini-strative Tools) naći ćete spisak svih usluga koje se nalaze na računaru. Polje Path to executable na kartici General u okviru za dijalog Service Properties sadrži ime aplikacije koja pruža izabranu uslugu.

- Uslužni programi (engl. utilities) obezbeđuju interakciji operativnog sistema sa korisnikom. Oni si jedini deo operativnog sistema koji se izvršava u korisničkom režimu. Neki uslužni programi, na primer Packet Intemet Groper (PING), izvršavaju se iz komandnog okruženja. Microsoftje te uslužne programe namenio administratorima - to su programi niskog nivoa. Ostali uslužni programi, na primer konzola MMC, imaju pristupačnije grafičko korisničko okruženje. Grafičkim uslužnim programima mogu da pristupaju i administratori i obični korisnici. Međutim, administratori obično imaju pristup većem broju funkcija.

3

2.2. Kontrola izvršavanja programa iKontrola izvršavanja programa i upravljanje prekidimaupravljanje prekidima

Windows XP ima dva režima za izvršavanje aplikacija: korisnički režim i režim jezgra. Procesor podržava ove režim pomoću četiri nivoa zaštite. Zahvaljujući tome što su datoteke operativnog sistema zaštićene, operativni sistem neće otkazati ako neka aplikacija otkaže. Ova zaštita obezbeđuje stabilnost i pouzdanost sistema.

Korisnički režim pruža najniži stepen zaštite. Sve korisničke aplikacije i uslužni programi operativnog sistema izvrsavaju se u korisničkom režimu. Operativni sistei nema poverenja u aplikacije koje se izvršavaju u korisničkom režimu, pa te aplikacij ne mogu da se obraćaju operativnom sistemu direktno, nego samo preko posrednika.

Režim jezgra ima najviši nivo zaštite. Sve funkcije jezgra i svi upravljački programi izvršavaju se u ovom režimu. Osim toga, u ovom režimu izvršava se i većina usluga (ali ipak ne sve usluge). Operativni sistem ima poverenja u sve programe koji se izvršavaju u režimu jezgra. Ovi programi sve detaljno proveravaju kako bi se predupredilo sve što može dovesti do otkazivanja sistema. Zato Microsoft preporučuje da koristite samo potpisane upravljačke programe.

Otkazivanje upravljačkog programa može da prouzrokuje otkaz celog operativnog sistema. S druge strane, operativni sistem izuzetno retko pada ako otkaže aplikacija. Ako u Windowsu XP ugledate plavi ekran, to je znak da neki program koji se izvršava u režimu jezgra ne radi kako treba. Kada se pojavi okvir s porukom u kome Window XP obaveštava da će zatvoriti aplikaciju zbog greške, to znači da ta aplikacija, koja se izvršava u korisničkom režimu ne radi dobro.

Jezgro operativnog sistema je deo koji povezuje sve druge delove i koji obavlja osnovne funkcije. Programeri pristupaju jezgru preko naročitog interfejsa koji je poznat pod nazivom interfejs za programiranje aplikacija (engl. Application Programming Interface, API).

Dok pravi aplikaciju za Windows, programer poziva funkcije API interfejsa. API funkcije zahtevaju od operativnog sistema da uradi neki posao. Programski kod API interfejsa nalazi se u sistemskim datotekama. Windows XP zapravo sadrži dva API interfejsa - 16-bitni i 32-bitni. Oba API interfejsa omogućavaju aplikacijama koje se izvršavaju u korisničkom režimu da izdaju zahteve operativnom sistemu, koji se izvršava u režimu jezgra.

I jedan i drugi API interfejs uvek se obraćaju trima osnovnim komponentama jezgra operativnog sistema. Šesnaestobitne verzije ovih datoteka su GDI.EXE, USER.EXE i KRNL386.EXE. Tridesetdvobitne verzije ovih datoteka su GDI32.DLL, USER32.DLL i KERNEL32.DLL. Ovaj skup datoteka je programerima poznat pod imenom Win32 API. Programeri koriste i druge API interfejse za druge poslove. Aplikacija koja radi u korisničkom režimu poziva API funkciju uglavnom kada joj je potrebna neka usluga komponente operativnog sistema koja se izvršava u režimu jezgra.

Jezgro Windowsa (KRNL386.EXE ili KERNEL32.DLL) obezbeđuje podršku za funkcije niskog nivoa koje su potrebne za rad aplikacija. Na primer, kad god je

4

aplikaciji potrebna memorija, ona se obraća odgovarajučoj komponenti jezgra. Windowsu su za rad potrebne i druge dve komponente, ali je ova komponenta pravo jezgro operativnog sistema. Ona sadrži razne funkcije bitne za rad operativnog sistema koje se ne mogu lako svrstati ni u jednu kategoriju. Očigledno, jezgro Windowsa nema nikakve veze ni sa uređajima ni sa korisničkim okruženjem - komunicira isključivo sa Windowsom.

Interfejs za grafički uređaj (engl. Graphic Device Interface, GDI.EXE ili GDI32.DLL) - Aplikacije za prikazivanje sadržaja na ekranu koriste usluge interfejsa za grafički uredaj. Ova komponenta Windowsa vodi računa o fontovima, štampanju, ekranu, bojama i ostalim vizuelnim aspektima Windowsa.

Korisnička komponenta (USER.EXE ili USER32.DLL) je upravnik koji će voditi evidenciju o prozorima aplikacija i o tome šta u njima treba da bude prikazano. Međutim, to je samo delić onoga što korisnička komponenta radi. Za prikazivanje ikonica, komandnih tastera i drugih elemenata grafičkog okruženja koriste se odredene funkcije ove komponente. Možda će vam biti lakše ako ovu komponentu zamislite kao šefa gradilišta koji sve organizuje i vodi računa da sve bude kako treba.

5

3.3. Upravljanje sistemom datoteka,Upravljanje sistemom datoteka, podacima, informacijamapodacima, informacijama

Upravljanje informacionim celinama u računarskom sistemu (Information Managment) bavi se memorisanjem, pronalaženjem i predstavljanjem informacija. Možemo ga posmatrati kao:

a) Sistem za upravljanje podacima (data managment systems) –brine o podacima u glavnoj memoriji:

b) Sistem za upravljanje datotekama (file sistems) – brine o nestruktuiranim informacionim celinama (ne ulazeći u njihov sadržaj) koje se nalaze na spoljašnjim memorijama.

c) Sistem za upravljanje bazama podataka (data base managment, DBMS) – uslužni softver koji operiše struktuiranim informacionim celinama i vodi računa o informacionom sadržaju.

Nas u ovom poglavlju zanima fajl sistem. Fajl sistem definiše način na koji OS smešta podatke na disk, a zatim ih čita, briše ili koristi na neki drugi način. Sistem datoteka utiče na performanse, stabilnost i pouzdanost OS. XP podržava dva sistema datoteka - NTFS ili FAT. Svaki sistem datoteka ima određene sposobnosti i mogućnosti, uporedimo ih:

- FAT (File Allocation Table) izvorno je projektovan da bi ga koristio operativni sistem DOS i ograničavao je ime datoteke na 8 znakova).

- FAT32 pojavio se kasnije i, pored drugih poboljšanja, omogućio je da ime daototeke bude dugačko najviše 256 znakova.

- NTFS (New Technology File System) napravljen je za seriju operativnih sistema Windows NT. Sistem NTFS poput samog Windows-a NT bio je projektovan za poslovno okruzenje, pa je naglasak bio na umrežavanju i zaštiti mreže. U sledećoj tabeli dat je uporedni pregled sposobnosti i mogućnosti pomenuta tri sistema datoteka:

NTFS FAT32 FAT

Max. velicina volumena 2 TB 32 GB 4 GBMax. velicina datoteke Neogranicena 2 GB 4 GBKomprimovanje diska Da Ne NeUsluga indeksiranja Da Ne NeŠifrovanje Da Ne NePriključeni diskovi Da Ne NeKvote na disku Da Ne NeNT domeni Da Ne NeAktivan imenik Da Ne Ne

6

Pošto su se sistemi datoteka razvijali tokom vremena, svi operativni sistemi nisu kompatibilni sa svim sistemima datoteka. Tako Windows 95, NTFS particije ne vidi, a s druge strane, većina novijih distribucija operativnog sistema Linux moze da cita NTFS particije.

Prevođenje sistema datoteka u sistem NTFS . Volumen na kojem se koristi sistem datoteka FAT ili FAT32 moze se prevesti u volumen koji koristi sistem datoteka NTFS pomoću programa Convert koji je sastavni deo Windows-a XP. Međutim, kada se to uradi, povratka nema. Znači, ne postoji način poništavanja prevođenja niti postoji program koji volumen sa sistemom datoteka NTFS može da prevede u volumen s nekim drugim sistemom datoteka.

Kompresovanje datoteka na disku sa sistemom NTFS. NTFS omogućava automatsko kompresovanje i dekompresovanje datoteka tokom snimanja i otvaranja. NTFS kompresovanje je u celosti transparentno.

7

4.4. Pogled na OS sa aspekta razvoja sistemaPogled na OS sa aspekta razvoja sistema Windows XP je najnovija i najbolja verzija široko rasprostranjenog

operativnog sistema Windows. XP je skracenica od experience što znaci iskustvo. Ova verzija Windows-a će sigurno predstavljati novo iskustvo za korisnike koji su radili sa njegovim prethodnim verzijama. Kada je razvijao novu verziju Microsoft je težio da napravi udobnije i jednostavnije radno okruzenje. XP je očigledan naslednik NT-a, što u datom kontekstu ima pozitivno značenje. Iako NT pripada prošlosti, pod ovim terminom se danas najčešće podrazumevaju kernel, dizajn i organizacija operativnog sistema. Kao što je Windows 2000 već pokazao, u pitanju je stabilna platforma koja nudi osnovu za najšire primene i izuzetno visoke performanse.

Sve dosadašnje verzije Windows-a imale su neko ciljno trzište i razlog za postojanje. Windows 95 je doneo novi grafički interfejs i pomerio DOS/Windows aplikacije u 32-bitno okruženje. NT 4.0 je taj grafički interfejs doneo u sferu poslovne primene računara, a Windows 98 je trebalo da ispravi neke greške Windows-a 95, doda bolju podršku za Internet i neke nove uređaje vezane, na primer, na USB port. Ipak, Windows 98 je povremeno bio problematičan, pa je Microsoft ubrzo morao da izbaci na tržiste Second Edition, a zatim i Millenium Edition kako bi pojačao stabilnost te linije operativnih sistema. Windows 2000 je promovisao Active Directory kao Microsoft-ovo rešenje za administraciju velikih računarskih mreža. Stabilnost je poboljšana, unapređen je grafički interfejs, a lista podržanog hardvera je značajno porasla.

Windows XP je zasebno razvijan pod naslovom Whistler. On predstavlja obilno unapređeni i dobro našminkani Windows 2000. Za razlliku od Windows-a 2000, XP postoji u tri verzije: Home, Proffesional i 64-bitna edicija.

Windows XP je zasnovan na Windows Engine tehnologiji, odnosno unapređenom Windows NT/2000 kernelu, što je svakako dobra tehnička referenca. Sa marketinške strane, XP bi trebalo da bude naslednik za Windows 98, 98 SE, Me, 2000 i NT 4.0 sisteme. Na spisku nema Windowsa 95 i 3.51 jer direktan prelazak sa njih na XP nije moguć.

Sta novo donosi Windows XP ? Izgled Windows-ovog interfejsa je u potpunosti izmenjen, što obezbeđuje jasnije i čistije prikazivanje elemenata na ekranu. Redizajniran je i Start meni, koji sada vodi računa o nedavno korišćenim programima. U opciji All Programs Start menija prikazuju se svi programi instalirani na Hard Disk-u. Start meni se može prilagoditi ličnim potrebama.

U Windows-u XP koristi se tehnologija prikazivanja ClearType koja utrostručuje horizontalnu rezoluciju monitora sa tečnim kristalima. Rezultat su mnogo oštriji tekst na ekranima NooteBook-ova i ravnih monitora.

Obe verzije Windows-a XP obezbeđuju podršku za više korisničkih naloga. Prijavljivanje za rad kao i prelaženje iz jednog korisnickog naloga u drugi pojednostavljeno je novim prozorom Welcome. Svaki korisnik ima svoj direktorijum My Documents. Sve datoteke kojima mogu da pristupaju i drugi korisnici čuvaju se u novim direktorijumima Shared Documents, Shared Pictures i Shared Music.

8

Upravljanje datotekama sa Windows-om XP je veoma pojednostavljeno. Novi mali explorer na levoj strani prozora programa Windows Explorer obezbedjuje pristup poslovima koji se cesto obavljaju i odredjenim direktorijumima. Direktorijumi u kojima se nalaze slike mogu se prikazati u prikazu thumbnails. Time se umesto generickih ikonica prikazuju umanjeni prikazi slika. Nov prikaz Filmstrip omogucava da vidite umanjene prikaze svih slika u direktorijumu i uvecan prikaz trenutno izabrane slike. Dostupna je i opcija View as a Slide Show koja u celom prozoru na nekoliko sekundi prikazuje svaku sliku u direktorijumu. Ako pomocu Windows Media Player-a kopirate muzicke datoteke s audio diskova, sve numere se automatski organizuju na osnovu imena izvodjaca i albuma kojem pripadaju. Ako imate vezu sa Internet-om, slika albuma se automatski postavlja u direktorijumu u kome se nalaze numere sa tog albuma.

Poboljšane su i sledeće multimedijalne sposobnosti :- Widnows Movie Maker : napravite sopstvene filmove pomoću video kamere

uz dodatak muzike u pozadini, naratora i prelaznih efekata između kadrova. Filmovi se kasnije mogu reprodukovati pomocu Media Player-a. Pored toga omogućeno je i kopiranje muzike s gramofonskih ploca, TV prijemnika i video rekordera - prakticno s bilo kog uređaja koji možete povezati sa računarom.

- Photo Printing Wizard : odštampajte fotografije i drugu grafiku neposredno iz direktorijuma u kojem se čuvaju, bez pomoći nekog drugog programa.

- Poboljšana podrška za digitalne fotoaparate i skenere : fotografije i grafiku mozete da kopirate s podrzanih digitalnih fotoaparata i skenera bez pomoći nekog drugog programa.

- Web Publishing Wizard : postavite fotografije, filmove i audio isečke na Internet.

- DVD i video : gledajte i kontrolišite sadržaj DVD diskova i video datoteka u prozoru Media Player-a ili preko celog ekrana.

- ICF (Internet Connection Firewall) : Windows XP ima novu zaštitnu barijeru za vezu sa Internet-om koju možete da upotrebite da biste zaštitili samostalan računar ili celu lokalnu mrežu racunara koji dele jednu vezu s Internet-om i jedan nalog.

- U Microsoft Outlook Express-u 6 ojačane su mere zaštite protiv računarskih virusa koji se prenose elektronskom poštom.

9

5.5. OS i podrške komunikacijamaOS i podrške komunikacijama Intemet je okosnica današnjih komunikacija. On povezuje ljude iz celog

sveta. Kada se otvorite prema celom svetu, pružate i drugima mogućnost da se

povežu s vama. Često je ovo iskustvo pozitivno, ali posledice hakerskog napada na vaš računar mogu biti strašne.

Komunikacioni sistem Windowsa XP sastoji se iz:- API za telefoniju (engl. Telephony API, TAPl) U ovaj interfejs za

programiranje aplikacija sakupljene su sve usluge specifične za modeme. On prevodi naredbe aplikacija Windowsa XP u modemske naredbe. Kada aplikacija zatraži parametre ili status modema, ovaj modul obezbeđuje gladak protok informacija. TAPI podešava modem virtuelno, dok priključkom zaista upravlja VCOMM. TAPI obuhvata više DLL biblioteka. Na primer, TAPIUI.DLL sadrži sve elemente korisničkog okruženja, dok TAPISNAP.DLL sadrži MMC konzolu kojom se TAPI podešava. Posebna biblioteka TAPIPERF.DLL sadrži brojače koji olakšavaju nadziranje performansi TAPI-ja.

- 16-bitni API za komunikaciju Ovaj API prima naredbe 16-bitnih aplikacija i prevodi ih u 32-bitne ekvivalente koje Windows XP razume. Windows XP ne koristi 16-bitnu verziju Windowsovih naredbi za komunikaciju, nego 32-bitni API. Umesto da piše nov 16-bitni modul koji bi koristile stare aplikacije, Microsoft je omogućio starijim aplikacijama da koriste nov 32-bitni interfejs pomoću posredničkog sloja i modula COMM.DRV.

- 32-bitni API za komunikaciju je poboljšani skup 32-bitnih naredaba za Windows XP. Ovaj API takođe prevodi zahteve aplikacija u naredbe koje Windows može da izvrši.

- Univerzalni dobavljač modemskih usluga je upravljački program za modem. On prevodi opšte TAPI naredbe u naredbe koje modem razume. U prethodnim verzijama Windowsa, univerzalna podrška za sve modeme bila je sakupljena u jedan modul. U Windowsu XP podeljenaje na dva primama modula: MODEM.SYS i MODEMCSA.SYS.

- COMM.DRV je najstariji modul u komunikacionom podsistemu. Ovaj modul je još u Windowsu 3.x izvršavao komunikacione zadatke. Verzija u Windowsu XP služi kao posrednik za pristup 32-bitnom komunikacionom API-ju i biblioteci VCOMM.386. Prednost ovakvog pristupaje veća brzina komunikacije, čak i u starim 16-bitnim aplikacijama. Mana mu je što se i dalje radi o 16-bitnim naredbama, umesto da se prešlo na potpuniji skup 32-bitnih naredbi.

- Klijenti VCOMM.386 pruža usluge i drugim podsistemima osim komunikacionog. I drugi Windowsovi podsistemi pristupaju priključcima pomoću VCOMM.386. API interfejsi šalju klijentske zahteve ovom modulu.

- SERIAL.SYS je upravljački program za serijski priključak. Za podešavanje serijskih priključaka služi drugi upravljački program, SERIALUI.DLL.

10

- PARPORT.SYS je upravljački program za paralelni priključak. Za razliku od serij-skog priključka, paralelnim priključkom obično je upravljao podsistem štampača. Funkcije korisničkog okruženja nalaze se u biblioteci MSPRINT.DLL.

- IRSIR.SYS je upravljački program za infracrveni priključak. Najčešče se koristi u prenosivim računarima, ali se može sresti na svakom računam sa IC priključkom. Ovaj upravljački program sarađuje sa upravljačkim programom protokola IRDA.SYS i upravljačem magistrale IRENUM.SYS, sa kojima čini celovit paket za infracrvenu komunikaciju.

- MODEM.SYS je upravljački program modema i malo je složeniji od upravljačkih programa ostalih priključaka koje podržava VCOMM.386. MODEM.SYS zapravo sarađuje sa serijskim ili paralelnim priključkom i tako ostatku Windowsa pruža modemske usluge. On je odgovoran i za menjanje modemskih naredaba u registarskoj bazi. Kao ni upravljački program za serijski priključak, ni ovaj virtuelni upravljački program uopšte ne sadrži elemente korisničkog okruženja. Za te usluge on se oslanja na MODEMUI.DLL. U ovom slučaju treba voditi računa i o Control Panelu, gde se nalazi aplet MODEM.CPL. Izlaz upravljačkog programa MODEM.SYS treba prevoditi u naredbe razumljive modemu, a to obavlja MODEMCSA.SYS.

- Modemske naredbe u registarskoj bazi Ovim se, u stvari, zatvara krug. Ostali moduli oslanjaju se na stavke registarske baze prilikom saradnje s modemom. Svaka naredba zadaje određeni vid ponašanja modema. Modemskim naredbama uglavnom se utiče na parametre modema ili na njegovu komunikaciju s drugim računarom.

Središnje mesto celog podsistema zauzima KERNEL32.DLL. Taj modul učitava upravljačke programe za priključke, obezbeđuje pristup priključcima tokom sistemskih operacija i, uopšte, određuje način saradnje Windowsa sa spoljnim svetom.

Od servisa za komunikaciju XP podržava:- Virtuelne privatne mreže (VPN) - povećava bezbednost komunikacije

šifrovanjem i digitalnim potpisivanjem svakog paketa koji razmenjuju klijent i server.

- Deljenje internet veze (ICS) - omogućava da svi računari u lokalnoj mreži dele istu internet vezu. Tačnije koriste jedan računar kao vezu na internet.

- Upravljanje preko Weba (Web-Based Enterprise Managment, WBEM) - omogućava administratorima da preko interneta ili lokalne mreže daljinski pristupe računaru i rade na njemu (u pozadini).

- HyperTerminal je stari poznati program za komunikaciju između dva računara. Ako se koristi komunikacija sa serverima HyperTerminal je grafička verzija aplikacije Telnet.

- Univerzalna tehnologija "utakni i koristi" (UPnP) povećava stepen automatizacije priključivanja mrežnih uređaja. Uređaj (štampač, skener, hard disk) se samo priključi na mrežu i on se sam javlja i traži računare kojima može koristiti. Ova podrška nije automatski instalirana, već se naknadno dodaje.

11

- Krstarenje Webom, primanje i slanje elektronske pošte, učešće u radu diskusionih grupa omogućava program Internet Explorer i njegov prateći program Outlook Ekspress.

- Prenos fajlova - FTP omogućava program ftp (to je konzolna DOS aplikacija i služi kao podrška za TCP/IP)

- Podrška za daljinsko pozivanje procedura (RPC) omogućava da se kod izvršava na udaljenim računarima.

12

6.6. Upravljanje radom u mrežiUpravljanje radom u mreži Windows NT/2000/XP je oduvek imao jaku podršku za mreže ravnopravnih

članova. To važi sa arhitektonskog i korisničkog stanovišta (koje se naziva mrežnim modelom), ali ne i sa stanovišta masovnih medija za koje je mreža ravnopravnih članova često sinonim za lošu mrežu. (Medijska slika se promenila od pojave Napstera, ali se tragovi prošlosti još uvek vuku za nama, i nastaviće se sve dok korisnost mreže ravnopravnih članova ne bude dokazana.) Windows XP je toliko snažan da može da se takmiči čak i s nekim mrežama koje rade po modelu klijent-server.

Microsoft je podršku Windowsa XP za mreže dodao u U/I podsistem. U suštini, operativni sistem vidi mrežu kao proširenje U/I podsistema. Izgleda da to ima smisla: veza je veza, bez obzira na to kolikoje žica dugačka.

Elementi XP mrežne arhitekture su:- 16-bitni posrednički API Sva podrška Windowsa XP za mreže je 32-bitna.

Pošto još uvek postoje i 16-bitne aplikacije koje treba podržati, Microsoftje zamenio 16-bitni API za umrežavanje iz Windowsa 3.x, pozivima svog univerzalnog 32-bitnogAPI-ja.

- 32-bitni mrežni API Zahtevi svih aplikacija polaze od ovog modula. Microsoft je uložio mnogo truda da ga pojednostavi i sasvim ga je drugačije organizovao, što je olakšalo posao programerima i poboljšalo rad Windowsa u mreži. API prevodi zahteve aplikacija u jedan ili više standardnih mrežnih zahteva. U rad mrežnog API-ja pod Windowsom XP uključeno je mnogo datoteka. U zavisnosti od konfiguracije mreže, menjaju se i datoteke koje Windows XP učitava. Najbitnije medu njima su NETAPI.DLL i NETAPI32.DLL. Učitavanje datoteke NETAPI32.DLL povlači i učitavanje datoteka SECUR32.DLL (bezbednost), NETRAP.DLL (daljinsko administriranje), SAMLIB.DLL (upravljač bezbednosti), WS2_32.DLL i WSOCK32.DLL (32-bitna Windowsova utičnica), WLDAP32.DLL (podrška za protokol LDAP) i DNSAPI.DLL (podrška za servere imena domena). Ove datoteke obezbeđuju glavninu funkcija niskog nivoa potrebnih API-ju.

- Višesmerni usmerivač, MPR omogućava rad više protokola; zapravo, teorijski bi trebalo da je moguće mešanje različitih upravljačkih programa za rad u zaštičenom režimu na istoj mreži. Na primer, Net-BIOS i IPX/SPX mogu da rade na istoj mreži. Uz to, odredeni protokoli se automatski učitavaju kada se zatraže pojedine usluge - tu spada Microsoftov DLC (engl. data link control), koji služi za povezivanje s velikim sistemima i mrežnim štampačima.

Svim mrežnim protokolima neophodanje dobavljač mreže. Višesmemi usmerivač i postoji zato da prima zahteve od mrežnih API-ja i da ih prosleđuje odgovarajućim dobavljačima mreže (engl. network provider, NP). (U svakom zahtevu postoji deo koji opisuje potrebnog dobavljača.) Medutim, neki zahtevi su uopšteni. Tu, na primer, spada zahtev koji traži status cele mreže. U tom slučaju, MPR poziva redom sve dobavljače mreže i traži od njih potrebne informacije. Ponekad zahtev ne sadrži dovoljno podataka da bi MPR mogao da odredi odgovarajućeg dobavljača. U tom slučaju, MPR proziva redom dobavljače mreže da bi utvrdio može li neki od njih da ispuni zahtev. Funkcije modula MPR nalaze se u

13

datoteci MPR.DLL. Ovu DLL biblioteku učitava MPNOTIFY.EXE tokom pokre-tanja operativnog sistema. Korisničko okruženje pruža posrednička datoteka MPRUI.DLL.

- Dobavljači mreže (engl. network providers) obavljaju sve funkcije raznih protokola koje zatraže aplikacije. Oni uspostavljaju i raskidaju veze, izveštavaju o statusu mreže i pružaju standardan interfejs koji koristi višesmemi usmerivač (MPR). Aplikacije ne zovu dobavljače neposredno, nego to uvek radi MPR. Dobavljači mreže, takođe, izveštavaju IFS o statusu mreže.

- Kada upravljač sistema datoteka IFS dobije izveštaj od dobavljača, on pozove upravljački program mrežnog sistema datoteka (FSD) da bi tamo ažurirao podatke o datotekama i ostalim resursima. Pošto dobavljač saopšti upravljaču sistema datoteka IFS da se povezao s novim diskom na mreži, upravljač poziva FSD i prosleduje mu spisak direktorijuma. Osim ovoga, upravljač sistema datoteka IFS obavlja uobičajene poslove: otvara datoteke i ispunjava ostale zahteve sistema datoteka.

- Upravljački program mrežnog sistema datoteka (FSD) Svaki server na mreži može da koristi vlastiti sistem datoteka. NetWare i ostale mreže tipa klijent-server koriste specijalne sisteme datoteka, koje po mišljenju proizvodača povećavaju brzinu, bezbednost, pouzdanost i kapacitet skladištenja. Da bi im XP pristupio, potreban mu je prevodilac koji pretvara standardne zahteve u specifične naredbe. FSD prevodi spoljne sisteme datoteka u ono što razume Windows XP. On se obično sastoji od upravljačkog programa za konkretan sistem datoteka i preusmerivača, koji obezbeđuje prevod Windowsu XP.

- Mrežni prenos se sastoji od četiri dela: interfejsa upravljačkog programa za prenos, protokola prenosa, interfejsa za specifikaciju mrežne kartice (NDIS) i upravljačkog programa mrežne kartice.

- Upravljački program mrežne kartice komunicira s karticom na nivou koji ona razume.

Ranije je standardan način zajedničkog korišćenja resursa bio da se nabavi dodatni računar (server) na koji se smeštaju zajedničke komponente što povećava troškove.

Mreže ravnopravnih članova rade tako što radne stanice istovremeno rade i kao klijenti i kao serveri. Ako je mreža dovoljno mala i ispravno podešena, verovatno će svi njeni članovi moći, da koriste resurse ostalih članova mreže. Štedi se na serveru i softveru za njega.

Windows XP (oba izdanja) već je predviden za povezivanje u mreže ravnopravnih članova.

14

7.7. OS i grafički interfejsOS i grafički interfejs Video sistem je najupadljivija komponenta Windowsa XP. To je hardverska i

softverska osnova koja omogućava da se vidi slika, okviri za dijalog, ikonice i drugi elementi zbog kojih vredi koristiti Windows. Zato je video sistem jedna od složenijih komponenata računarskog sistema.

Nije problem u prikazivanju slike na ekranu - to bi bilo lako rešiti. Glavni problem je komunikacija izmedu različitih elemenata koji služe za stvaranje slike i upravljanje njom. Neki problemi komunikacije u grafičkom sistemu Windowsa XP:

• Kompatibilnost Podrazumevana rezolucija Windowsa XPje 800 x 600 s najmanje 16-bitnim bojama (65536 boja). Nažalost, mnoge vrste obrazovnog softvera zahtevaju radni režim s tačno 256 boja. Starije igrice obično rade na monitorima rezolucije 640 x 480. To znači da Windows XP mora da simulira ovakva okruženja, kako bi omogućio rad takvim aplikacijama.

• Nivo aplikacija Windows XP koriste tri različite vrste aplikacija. MS-DOS aplikacije obično rade kao da su same na svetu, pa krše sva moguća pravila o prikazivanju informacija. lako su, za razliku od MS-DOS aplikacija, 16-bitne Windows aplikacije malo svesnije svog okruženja, one ipak koriste stare interfejse za ekranski prikaz. Na kraju, novije 32-bitne Windows aplikacije imaju najbolje karakteristike, ali su često sputane drugim aplikacijama koje rade na računaru.

• Upravljački program uredaja Ako upravljački program grafičke kartice ne tumači pravilno naredbe aplikacija, ili ako te aplikacije koriste nedokumentovane naredbe, vrlo je verovatno da će nastati problemi u komunikaciji. Primera radi, ako grafička kartica pogrešno tumači naredbe aplikacije, pojaviće se nečitljiv sadržaj na ekranu.

• Grafička kartica IBM je svojevremeno napravio standarde po kojima su radile grafičke kartice CGA i EGA. Kada su se pojavile VGA kartice, IBM je počeo da gubi primat. Zatim su se pojavile SVGA (super VGA) kartice, ali više nije postojao IBM-ov standard koga bi se moglo držati. Neko vreme nije postojao nikakav standard za naprednije režime rada (u odnosu na VGA) grafičkih kartica.

• Zahtevi operativnog sistema Kada se radi o ekranskom prikazu, sam operativni sistem obično je najmanja briga. Ponekad, međutim, upravo on može biti izvor problema. Ikonice se, na primer, uzimaju zdravo za gotovo, jer po pravilu rade bez poteškoća. Ali šta se dešava ako neka aplikacija izmeni datoteku neophodnu operativnom sistemu, ili datoteka bude oštećena na neki drugi način? U većini slučajeva, datoteka mora biti zamenjena da bi moglo da se nastavi s radom.

Windows sa aplikacijom razgovara preko petlje dogadaja. Petlju dogadaja (engl. event loop) možete zamisliti kao oglasnu tablu na kojoj Windows i aplikacija mogu da kače poruke. Porukom može da se zatraži neka usluga, na primer otvaranje datoteke, ili se od aplikacije može tražiti da obavi neki zadatak. Kada postoje poruke koje čekaju aplikaciju, Windows je o tome obaveštava. Aplikacija uzima te poruke i postupa u skladu s njima. Petlja dogadaja omogućava Windowsu da šalje poruke ,,crtaj" svakoj aplikaciji kojoj one eventualno zatrebaju. Aplikacija

15

na osnovu sadržaja poruke ,,crtaj" crta grafičke elemente ili tekst na ekranu. Kombinacija petlje dogadaja i neprekidnog iscrtavanja pomaže Windowsu da ažurira izgled ekrana, mada se ponekad javljaju problemi u komunikaciji.

Elementi grafičkog okruženja su Windowsa XP su:- prozori - ograničene oblasti koje sadrže radnu površinu, menije, dugmiće,

trake za skrolovanje sadržaja prozora i drugo. Aplikacije i datoteke se prikazuju unutar jednog ili više prozora (mada ne mora svaka aplikacija imati svoj prozor).

- desktop - radna površina, pozadina (obično sa slikom) na kojoj se nalaze ikone često upotrebljavanih aplikacija.

- ikone na desktopu - služe kao prečice za brže i lakše pokretanje aplikacija, dokumenata i direktorijuma

- taskbar - na dnu ekrana. Sadrži u levom uglu dugme Start koje služi za pokretanje aplikacija pomoću prečica, pokazuje trenutno aktivne aplikacije, kao i neke pozadinske procese (sat, aktivna tastatura, kontrola jačine zvuka, red za čekanje štampača, task shenduler...).

16

8.8. Upravljanje poslovima, procesima,Upravljanje poslovima, procesima, procesorimaprocesorima

Program Task Scheduler omogućava vremensko raspoređivanje i automatsko izvrša-vanje poslova. Na primer, možete podesiti računar da pokreće program ScanDisk svake nedelje u 7 uveče, program za defragmentiranje diska svakog petka u 5 popodne i antivirusni program u 9 ujutru svakog prvog ponedeljka u mesecu. Ukratko, Task Scheduler omogućava da automatizujete svaki posao koji obično samo pokrenete i pustite da se izvršava.

Poslu se može pridružiti više okidača (engl. trigger) koji određuju kada Windows treba da ga izvrši. Okidač je skup kriterijuma koji treba da budu zadovoljeni da bi se aktivirao i izvršio posao. Postoje dve vrste okidača: vođeni vremenom (engl. time based) i vođeni događajima (engl. event based).

Okidač vođen vremenom aktivira se u određeno vreme. Možete podesiti trenutak aktiviranja i zadati aktiviranje u intervalima.

Okidač vođen događajima aktivira se posle određenih sistemskih dogadaja. Sistem-ski dogadaji koji mogu aktivirati tu vrstu okidača su, na primer, pokretanje sistema i prijavljivanje korisnika. Jedan od sistemskih dogadaja aktivira se i kada sistem ništa ne radi odredeno vreme (engl. idle period). I ovaj događaj može se koristiti kao okidač. Okidač koji se aktivira ulaskom sistema u pasivno stanje jeste okidač pasivnog stanja (engl. idle trigger).

Ne isplati se optimizovati sistem ako ne možete da izmerite šta ste postigli. Saznanje da ste uspeli da ubrzate rad računara, jedan je od razloga za njegovo podešavanje. Postoje metode za proveru poboljšanja koja se mogu izmeriti.

Task Manager omogućava brz pregled performansi sistema (procesora, memorije i mreže).

System Monitor prikazuje statističke podatke sistema. Može da prikaže vrlo veliki broj indikatora.

Za podešavanje procesa nam služi i nezaobilazni Control Panel:- Add or Remove Programs omogućava proveru stanja aplikacija i upravljanje

njima. U većini slučajeva, programi imaju opcije za dodavanje i uklanjanje funkcija, instaliranje nove verzije i uklanjanje cele aplikacije.

- Administrative Tools je omotnica, a ne samo jedan uslužni program. Sada je to skladište raznih uslužnih programa. Serverske verzije operativnog sistema Windows obično sadrže više alatki jer serveri zahtevaju više podešavanja i upravljanja.

Kratki pregled ikonica koje se nalaze u ovoj omotnici:- Component Services Upravlja COM+ aplikacijama.

17

- Computer Management Objedinjuje u uslužne programe. Omogućava upravljanje diskovima (na primer, tu spada defragmentiranje) ali sadrži i razne druge uslužne programe, kao što su Indexing Services, IIS (Internet Information Server), Hardware Resources, Components i druge.

- Data Sources (ODBC) Svako ko duže vreme radi sa sistemima za upravljanje bazama podataka zna da ceni značaj ovog apleta. Pomoću njega možete formirati nove veze s bazama podataka i menjati postojeće. Ovaj aplet pomaže i da ustanovite koji se upravljački programi nalaze na vašem računaru.

- Distributed File System Omogučava da organizujete i upravljate deljenim mrežnim resursima u istom imenskom prostoru. To znači da možete da pratite sistem datoteka koji se prostire na više računara. Distribuirani sistem datoteka (engl. distributed file system) treba da rastereti administratore. Medutim, ovaj sistem ne možete koristiti ako nemate server koji podržava DFS i koji je podešen da upravlja takvim sistemom. Ova funkcija se ne instalira uvek.

- Event Viewer omogućava nadgledanje sistemskih događaja. Event Viewer ima tri tipa poruka: obaveštenja, upozorenja i greške. Obaveštenja se odnose na događaje koji nisu posebno važni. U izdanju Professional ove poruke se nalaze u tri omotnice. Omotnica Application sadrži poruke aplikacija i poslova operativnog sistema visokog nivoa. Omotnica System sadrži poruke operativnog sistema i pozadinskih poslova niskog nivoa. I na kraju, omotnica Security sadrži poruke bezbednosnog sistema.

- Internet Information Services omogučava da na računaru održavate Intemet i intranet Web lokacije i da testirate Web strane bez iznajmljivanja servera.

- Local Security Policy omogućava da podešavate lokalna bezbednosna pravila, na primer vreme za promenu lozinke.

- Performance sadrži: Performance Monitor (prikazuje dijagrame koji odslikavaju ponašanje sistema) i Performance Log. Oba modula omogućavaju da nadgledate performanse i podešavate razne elemente sistema.

- Routing and Remote Access omogućava da formirate mostove izmedu segmenata mreže i da definišete parametre za daljinski pristup, na primer parametre za virtuelnu privatnu mrežu (VPN). Ova funkcija se ne instalira uvek.

- Services omogućava da zaustavljate, prekidate i pokrećete razne usluge (Event Log, Indexing, Fax i druge).

18

9.9. Upravljanje ulazima/izlazima (periferijom)Upravljanje ulazima/izlazima (periferijom) Novi periferijski uređaji danas su takve prirode da ih sistem prepoznaje

tehnologijom ,,utakni i koristi". Ova tehnologija omogućava vrlo jednostavno podešavanje uređaja u računaru. Windows XP upravlja periferijom preko I/O podsistema.

Dodatno podešavanje se obično vrši pomoću Control Panela i to:- Add Hardware ikonica služi za dodavanje uređaja. Ako XP ne uspe

automatski da prepozna uređaj, možete ga ručno instalirati. - Client Service for NetWare Nudi dodatne opcije za podešavanje NetWare

mreže. - Display omogućava da menjate rezoluciju ekrana i broj boja. Pomoću njega

možete povećati font i promeniti pozadinu radne površine. Sve ove funkcije doprinose da sistem prikazivanja bude fleksibilan i da se lako menja.

- Game Controllers omogućava da testirate i podešavate palice za igre i druge slične ulazne uredaje.

- Keyboard omogućava da instalirate podršku za razne jezike i da podesite druge parametre tastature, na primer brzinu ponavljanja.

- Mouse pomaže da podesite miša. - Network Connections omogućava da instalirate nove mrežne komponente

ili da se oslobodite starih. Tu podešavate kako mreža kontroliše pristup vašim resursima kao i to gde čete videti veze koje se ostvaruju preko telefonskih linija. Korisnici protokola TCP/IP pomoču ovog apleta podešavaju razne adrese koje su potrebne za ispravno funkcionisanje mreže.

- Phone and Modem Options definiše lokaciju s koje birate brojeve. Na kartici Modem možete dodati, ukloniti ili promeniti svojstva modema.

- Power Options pomaže da uštedite energiju isključivanjem pojedinih komponenata sistema posle izvesnog perioda neaktivnosti.

- Printers and Faxes omogućava da podesite instalirane štampače i faksove ili da dodate nove. Osim toga, pomocu njega možete nadgledati tok štampanja.

- Scanners and Cameras da instalirate novi skener ili kameru, ili ako želite da otkrijete uzrok problema sa instaliranim uređajima tog tipa.

- Sounds andAudio Devices upravlja svim funkcijama i mogućnostima Windowsa XP koje se odnose na zvuk.

- System omogućava da upravljate računarom kao celinom. Pomoću njega možete birati hardverske profile i podešavati sistemsko okruženje.

19

10.10. Konfigurisanje sistema i interfejsKonfigurisanje sistema i interfejs Windowsov sistem za prepoznavanje uređaja koristi tehnologiju ,,utakni i

koristi" (engl. Plug and Play, PnP). Ova tehnologija omogućava vrlo jednostavno podešavanje uređaja u računaru.

U računarstvu je ,,utakni i koristi" prilično stara tehnologija. Prvi IBM-ov računar koji je koristio arhitekturu MCA (engl. microchannel architecture) imaoje sve štoje potrebno za primenu ove tehnologije - osim operativnog sistema. I mnogi računari sa arhitekturom EISA koriste neki vid ove tehnologije. Prvi operativni sistem u kome je primenjena ova tehnologija bio je Windows 95.

Za uspešnu primenu ove tehnologije potrebnaje saradnja tri sistemske komponente: hardvera, BIOS-a i operativnog sistema. BIOS prilikom pokretanja ispituje sistemske komponente i aktivira neke od njih, na primer kontroler diska i grafičku karticu. Ostale komponente dolaze na red tek kad operativni sistem postane spreman za rad.

Tokom inicijalizacije, operativni sistem dodeljuje uređajima prekidne linije i memorijske adrese. Za razliku od Windowsa 9x, Windows XP može da promeni prekidne linije i U/I adrese koje je dodelio BIOS, što omogučava fleksibilnije podešavanje uređaja.

Tehnologija ,,utakni i koristi" pruža i sledeće mogućnosti:- Identifikacija instaliranih uredaja Windows XP prepoznaje sve komponente

priključene na računar koje podržavaju tehnologiju ,,utakni i koristi". To znači da jedino prilikom instaliranja uređaja treba da obezbedite osnovne podatke i to će biti dovoljno da uređaj bude automatski prepoznat pri svakom sledećem pokretanju računara.

- Utvrdivanje resursa potrebnih uredajima Svaki računarski uređaj koristi određene resurse kao što su procesor, ulazno/izlazni priključci, DMA kanali, memorijske adrese i prekidne linije. Windows XP, pomoću BIOS-a i samih uređaja, dodeljuje potrebne resurse bez intervencije korisnika. Neka vas ne iznenadi ako vidite da više PCI uredaja koristi iste resurse, na primer istu IRQ liniju. PCI magistrala uz klasičan identifikator koristi i informaciju o izvoru prekida ili informaciju o rednom broju podnožja u koji je smešten primalac zahteva. Zahvaljujući tim dodatnim podacima moguće je deljenje resursa.

- Automatsko ažiiriranje konfiguracije sistema i otkrivanje sukoba oko resursa Zahvaljujuči zajedničkom jeziku koji koriste perifemi uredaji, BIOS i operativni sistem, Windows XP može da konfiguriše sistem bez intervencije korisnika. Isti taj zajednički jezik omogućava i da Windows XP razreši sukobe u raspodeli resursa prozivanjem instaliranih uredaja i promenom dodeljenog priključka ili prekidne linije.

- Učitavanje i uklanjanje upravljačkog programa Tehnologija ,,utakni i koristi" omogućava da Windows XP učitava i uklanja upravljačke programe prema potrebi. Zato u Windowsu XP večinu uredaja možete instalirati bez ponovnog pokretanja računara što je u prethodnim verzijama Windowsa bilo obavezno.

20

- Izveštavanje o promeni konfiguracije To što se konfiguracija menja automatski, bez intervencije korisnika, ne znači da korisnik o tome neće ništa znati. Windows XP će vas obavestiti o svakoj promeni konfiguracije tako što će prikazati odgovarajući okvir za dijalog. Na isti način Windows XP obaveštava i kada se neki uređaj pokvari. Tehnologija ,,utakni i koristi" podrazumeva komunikaciju u oba smera, koju neispravan uređaj ne može da ostvari. Dakle, ako se neki uređaj pokvari, saznaćete to odmah, a ne u trenutku kada vam uređaj bude najpotrebniji.

Ono što ne može da podesi sam Windows XP može se podesiti uz pomoć alatki iz Control Panel-a. Osnovni sadržaj Control Panela čine:

- Accessibility Options prilagođavaju neke funkcije Windowsa XP da bi se njihovo korišćenje olakšalo ljudima sa izvesnim poremećajima.

- Date and Time Novi korisnici se oslanjaju na časovnik kadaje u pitanju upravljanje automatskim poslovima, vođenje evidencije o sastancima, upravljanje automatskim učitavanjima s Interneta i ispunjavanje raznih obaveza.

- Folder Options vodi do istog okvira za dijalog do koga dolazite i kada izaberete Tools / Folder Options u Windows Exploreru. Te opcije definišu kako Windows Explorer izgleda i funkcioniše.

- Fonts služi za upravljanje fontovima na računaru. - Internet Options daje isti okvir za dijalog koji dobijate i kada u Intemet

Exploreru izaberete Tools / Options. Služi za podešavanje Intemet Explorera.- Regional and Language Options sadrži opcije za formatiranje tekstualnih

podataka. Zahvaljujući njemu, korisnik dobija izlaz u očekivanom obliku. Pomoču ovog apleta možete podesiti prikaz brojčanih podataka, novčanih iznosa, vremena i datuma, jezik, pismo, vremensku zonu i ostale parametre koji zavise od dela sveta u kome se nalazite.

- Scheduled Tasks - Windowsu XP možete naložiti da aplikacije i uslužne programe pokreće automatski u zadato vreme.

- Speech utiče na parametre čitača teksta koji Windows XP podržava. - Taskbar and Start Menu služi za podešavanje opcija u okviru za dijalog Start

Menu and Taskbar. - User Accounts predstavlja jednostavan način za izradu, podešavanje i

održavanje korisničkih naloga. Manje uobičajeni primeri apleta su podloga za digitalizovanje (engl. digitizer

pad), faks kompatibilan sa standardom CAS i kartice za skupljanje podataka.

21

11.11. Upravljanje memorijomUpravljanje memorijom Memorijom kod Windowsa XP upravlja Upravljač za virtualnu mašinu koji je

deo jezgra OS. On vodi računa o vremenskom raspoređivanju poslova i odgovoran je za pokretanje i zaustavljanje svih aplikacija. Upravljač za virtuelnu mašinu upravlja i virtualnom memorijom. Naravno, upravljaču aplikacije ne pristupaju direktno, već preko API interfejsa. Budući da on upravlja dodeljivanjem memorije, ima ulogu DPMI (DOS Protected Mode Interface) servera za aplikacije koje se izvršavaju u zaštićenom režimu.

U računaru postoje primarna (glavna, centralna, unutrašnja) i više sekundarnih, spoljašnjih memorija. Upravljanje spoljašnjim memorijama se obrađuje kroz upravljanje podacima i informacijama. Ovde se bavimo tehnikama dodeljivanja - alokacije (glavne) memorije:

1. kontinualno pojedinačno dodeljivanje memorije2. dodeljivanje memorije u particijama3. dodeljivanje memorije u pomerljivim particijama4. tehnike zamene i prebacivanja (Swaping) i preklapanja (Overlay)5. dodeljivanje memorije u stranicama6. tehnike virtualne memorije.Osnovne funkcije kod upravljanja memorijom su:

vođenje evidencije o memoriji (slobodna - zauzeta) strategija dodeljivanja memorije (kome, koliko, kada, gde) tehnika dodeljivanja memorije oslobađanje, dealokacija memorije

Aplikacije se izvršavaju u korisničkom režimu. Kada u Windowsu XP pokrenete 32-bitnu aplikaciju, operativni sistem za nju izdvaja poseban prostor u memoriji. Aplikacije mogu da koriste do 4 GB simulirane memorije. To znači da svaka aplikacija može imati na raspolaganju 4 GB memorije. Windows dodeljuje memoriju na osnovu količine programskog koda i količine podataka pohranjenih u memorijskor prostoru aplikacije, koji se još naziva i radni prostor procesa (engl. process working set).

22

12.12. Podrške aplikativnim programima,Podrške aplikativnim programima, ostalim uslugamaostalim uslugama

Windows XP različito podržava DOS, 16-to bitne i 32-bitne aplikacije. Za svaku 32-bitnu aplikaciju XP izdvaja posebnu memorijsku zonu i ne

dozvoljava da jedna aplikacija utiče na memorijski prostor druge aplikacije.Za sve 16-to bitne aplikacije se dodeljuje jedna zona jer su one napravljene

da rade u jednoj zoni. One se čak i ne pokreću direktno, već za to postoji poseban uslužni program. Korisnički režim za ove aplikacije je isti s tim što se oslanja na 16-bitnu podršku i što se izvršavaju u istoj oblasti.

DOS programi samo vide simulaciju originalnog razvojnog okruženja. Microsoft je ovom okruženju dao naziv Virtuelna DOS Mašina. U tom okruženju aplikacije "ne znaju" ni za korisnički režim, ni za Windows XP, ni za druge aplikacije. XP mora da održi ovu iluziju zato što mnogi DOS programi pokušavaju da koriste svu raspoloživu memoriju, koriste sistem na neuobičajen način i krše sva pravila koja se mogu prekršiti. Nije ni čudo, jer DOS nije projektovan za paralelno izvršavanje.

23

13.13. LiteraturaLiteratura 1. Živadin Micić: Operativni sistemi kroz IT, Tehni~ki fakultet ^a~ak, 2003.2. Živadin Micić: OPERATIVNI SISTEMI, praktikum za vežbe, korišćena verzija

sa interneta, strana http://www.kg.ac.yu/Micic/Knjiga_Micic.htm (pristupano 08.10.2003. oko 00.40 sati)

3. Piter Norton, John Paul Mueller: Kompletan vodič kroz Windows XP

24