Komunikacione tehnologije za upravljanje i nadzor distributivnih sistema

• Uvod u komunikacione tehnologije GPRS (Global Packet Radio Service)

• U standardnoj GSM (1992. god) mreži (Global System for Mobile Comunications) , prenos podataka vrsi se preko CSD (Circuit switiched data) GSM servisa, što znaci da se konekcija koristi tokom celokupnog trajanja sesije, čak i dok se podaci ne prenose.

• Kod GPRS (2000.god.) koristi se tzv. PSD (Packet switched data ) tehnika prenosa.

• Kod PSD jedan radio kanal može se deliti između više korisnika, a paketi podataka se isporučuju onda kada je to potrebno pri čemu se ne zauzima ceo kanal.

• Dakle, GPRS na postojeću GSM mrežu dodaje paketsku komutaciju koja omogućava slanje paketa podataka radio interfejsom i to brzinom od 115 kb/s.

• Njegove ključne karakteristike su:• Veća brzina prenosa.• Neprekidna priključenost na internet.• Nove i kvalitetnije aplikacije, što praktično znači da je moguće korišćenje

svih opcija koje današnji internet pruža.

Arhitektura GPRS sistema

GPRS sistem u prenosu podataka koristi paketsku komutaciju, prenos podataka se odvija po novoj IP Backbone mreži.Potrebna su dva nova logička čvora, koji izvršavaju komutaciju paketskih podataka.To su:

GPRS servisni čvor- SGSN (Serving GPRS Support Nodc) koji omogućava radio interfejs na bazi paketa preko postojeće GSM mreže Ovaj čvor opslužuje korinike određenog područja i ostvaruje vezu prema komutacionom centru mobilnog sistema - MSC (Mobile Switching Centre) i od mobilnih stanica unutar odgovarajućeg servisnog područja. SGSN opslužuje sve GPRS pretplatnike koji su fizički locirani unutar svog geografskog servisnog područja..

Ulazni GPRS čvor- GGSN (Gatway GPRS Support Node) obezbeđuje interfejs prema spoljnim IP paketskim mrežamaMS- mobilna stanica (mobilni terminal)BTS (Base Transceiver Stattion) - bazna primopredajna stanicaBSC (Base Stattion Controller)- kontrolni centar baznih stanica. Omogućava sve radio funkcije.. Hardver u BSC sistemu predstavlja Packet Control Unit (PCU).

BACKBONE NETWORK – Na nivou okosnice mreže definisan je protokol koji rešava probleme nastale zbog mobilnosti aparata i procedure registracije kao i provere autentičnosti korisnika,koji se javljaju kod postojećeg internet protokola. Taj novi protokol je nazvan GTP (Generic Tunneling Protocol . Nalazi se između dva GPRS rutera, SGSN i GGSN.VLR(Visitor Location Register) sadrži bazu podataka o korisnicima koji se trenutno nalaze u oblasti njegovog pokrivanja. HLR (Home Location Register) je baza podataka koja sadrži pretplatničke informacije o korisnicima servisa koje je ponudio GSM/GPRS operator.

• Prednosti i nedostaci GPRS-a

• Prednost je što se ovaj sistem može selektovano uvoditi (deo po deo). Mobilni telefon ce automatski uključiti GPRS servise u geografskom području gde postoji GPRS podrška.

• GPRS koristi postojeću GSM radio mrežu, pa novo frekvencijsko ponašanje nije potrebno,

• Za krajne korisnike bitno je što su neprekidno na mreži (on-line).• Postoje određena ograničenja, od kojih su najbitniji :• Ograničen frekvencijski prostor koji se može koristiti za različite

potrebe, pa tako prenos podataka i govor koriste iste resurse mreže.• Brzina prenosa(u stvarnosti) je mnogo manja u odnosu na teorijski

moguću zbog ograničenja u mreži i terminalima.• Javljaju problemi kašnjenja, npr. prenos video sadržaja može biti sa

nezadovoljavajućim kvalitetom.

EDGE (Enhaced Data for Global Evolution)

• EDGE (Enhaced Data for Global Evolution) je nova tehnologija koja omogućava GSM operaterima da koriste postojeće GSM frekvencijske opsege (900, 1800, 1900 MHz) za pružanje multimedijalnih usluga na bazi IP-a brzinama do 384 kb/s. EDGE se može uvesti na dva načina:

• kao nadogradnja GPRS sistema, i

• kao nadogradnja sistema baziranog na komutaciji

• Kod EDGE sistema, jedan vremenski kanal može izdržati više korisnika. Ovo omogućava veći kapacitet saobraćaja za servise govora i servise podataka.

• Nakon uvođenja EDGE ćelije imaju dva tipa primopredajnika:

• Standardni GSM primopredajnik.

• EDGE primopredajnik.

• Postoje 4 tipa kanala (vremenskih slotova):

1. kanal za GSM govor i GSM kanalno komutirane podatke

2. kanal za GPRS paketske podatke

3. kanal za GSM govor, podatke koji se prenose komutacijom kanala i poboljšanom komutacijom kanala (ECSD),

4. kanal za EDGE paketske podatke (EGPRS), koji dozvoljava simultano mešanje GPRS i EDGE korisnika.

• Dok GSM primopredajnici podržavaju jedino kanale tipova 1 i 2, EDGE podržava sva četiri

tipa.

Osnove prikupljanja podataka i upravljanjaSCADA (Supervisory Control And Data Acquisition)→ prikupljanje podataka, nadzor, praćenje i upravljanje

• Podrazumeva čitav spektar opreme, sistema i rešenja koja omogućavaju prikupljanje podataka o nekom procesu – udaljenom sistemu, obradu istih, nadzor, i u pojedinim slučajevima i rešavanje na adekvatan način.

• Najkompleksniji primer SCADA sistema: server-server, server-klijent • Klasičan SCADA sistem odlikuje se malom dislokacijom pojedinih

SCADA elemenata, pouzdanijim izvršenjem komunikacionih aktivnosti,

• Složeniji SCADA sistem, nazvan WASCAD (Wide Area SCADA), orjrntisan je upravljanju geografski distribuiranih sistema

Struktura SCADA sistema

Senzor je deo mernog davača.(engl.transducer). Osnovni elementi koji sačinjavaju primarno prikupljanje podataka – primarna akvizicija, rade samo sa naponskim signalom

•Promene otpornosti, kapacitativnosti, induktivnosti se mogu posmatrati preko promene napona. Prilagođavanje ili priprema mernog signala izvodi se preko mernog modula, koji obavlja kondicioniranje signala (signal conditioning).

Prilagođavanja mernog signala podrazumeva se: filtriranje, pojačanje, linearizacija, baferovanje, prigušenje (damping).Ako merni davač daje na izlazu normalizovan signal, koristi se izraz merni pretvarač (transmitter).

Deo mernog pretvarača koji obezbeđuje pretvaranje standardnog signala u drugi, s` tim da im je ista fizička priroda, naziva se pretvarač signala (converter )Ovakav način pretvaranja fizičke u električnu veličinu, podrazumeva hardversku obradu mernog signala

• Povratni uticaj na merno-regulacioni sistem ostvaruje se preko izvršnog mehanizma, aktivatora (actuator,) kome prethodi izvršni pretvarač. Pretvarač omogućava “rad na daljinu”, u ovom slučaju aktiviranje izvršnog mehanizma standardnim strujnim (4-20 mA) ili naponskim signalom (0-10V,24V). Najčešći aktivatori su ventili. Aktivator se sastoji od mehaničkog uređaja kojim se menja izvršna veličina (ventil) i pogonskog uređaja (solenoid, servomotor-električni, pneumatski ili hidraulički).

Topologija SCADA mreže • Komunikacija između terminalskih jedinica (TU-

elektronska oprema instalirana na mestima gde se vrši praćenje stanja, događaja, ili merenje veličina preko senzora ili praćenja rada nekog drugog uređaja) i nadzorno upravljačkih jedinica (SCU), kao i komunikacija SCU-SCU, odvija se preko komunikacionog medija u zavisnosti od mogućnosti i zahteva korisnika. Podaci se mogu preneti preko javne telefonske mreže, preko zakupljenih telefonskih parica, preko ostalih dodeljenih žičanih veza, preko dvosmernih radio sistema, satelitskim vezama, fiber-optičkim vezama, dostupnm LAN mrežama, ili preko bilo kog medija koji omogućava prenos digitalnih podataka.

• Moderni SCADA sistemi, a naročito WASCAD sistemi kombinuju nabrojane komunikacione medije i tipologije u formiranju složenog informatičkog WASCAD čvora.

Primer SCADA heterogene mreže

Centralno mesto SCADA sistema su nadzorno-upravljačke jedinice (SCU) i programska podrška PC računara ili nekim snažnim računarskim sistemom. Ti računari su programski podržani aplikacijom tipa MMI (Man mashine interface) koja omogućava interakivan dijalog sa računarom za konkretan sistem nadzora i upravljanja. Osnovu za donošenje odluka i upravljanje na ovom nivou, čine podaci primljeni od terminalskih jedinica TU .MMI aplikacija je obavezno podržana grafičkim interfejsom koji nudi mogućnost zumiranja pojedinih delova izveštaja ili prikaza više signala na jednom dijagramu Jedna od osnovnih karakteristika SCADA sistema je centralizacija najprioritetnijih funkcija na nadzorno-upravljačkoj jedinici (SCU) ). Naime, programska podrška u terminalnim jedinicama TU osigurava akviziciju podataka i lokalno upravljanje jedinice, ali i iniciranje svih kontrolnih funkcija i krajnja verifikacija njihovog izvršenja vrši se sami na nadzorno- upravljačkoj jedinici (SCU).

Projektovanje SCADA sistema Projektovanje sistema započinje studijom podobnosti. Posle nje sledi idejno-projektno rešenje.

Na kraju, izrada glavnog (izvođačkog) projekta koji u praktičnom smislu operacionalizuje rešenja idejnog projekta.

• Sistem procesnog upravljanja (Process Control, Control System) sastoji se od sistema kojim se upravlja (proces – upravljani sistem , Controlled System) i njegovog upravljačkog sistema (Controlling System). SCADA sistem, možemo ga nazvati, složeni sistem može biti sa otvorenom ili zatvorenom spregom (tj. bez i sa povratne sprege).

Principijelna blok šema sistema procesnog upravljanja bez povratne sprege

Principijelna blok šema sistema procesnog upravljanja sa povratnom spregom

• U praktičnom analiziranju sistema procesnog upravljanja sa povratnom spregom ili drugim rečima neophodna su uvek najveća moguća pojednostavljenja. Tako da se uz najmanje moguće troškove vremena računanja i analize dobijaju potpuno upotrebljivi rezultati. Zbog toga se najčešće pristupa reduciranju broja delova strukturnog prikaza.Njihove se karakteristike pojednostave na taj način, da se serijski i paralelno spojeni članovi pretvore u zajedničke, sa zajedničkim karakteristikama i prenosnim funkcijama.

Strukturni prikaz sistema procesnog upravljanja (sa povratnom spregom) sa jednim ulazom i jednim izlazom - etapa analize i modelovanja

Pojednostavljen prikaz upravljačkog sistema sa slike

• Logika koju koristi upravljač otvorene sprege je sledeća; kad je napolju temperatura Tn onda otvori ventil toliko da u sobi bude temperatura Ts .Imamo tablicu sa dve kolone .U prvoj koloni su temperature Tn, a u drugoj vremenske konstante (vremenski interval u kojem će raditi elektro ventil u jednom od smerova, da bi obezbedio protok dovoljne količine toplote za temperaturu sobe Ts pri spoljnoj temperaturi Tn) Međutim, jedno obično otvaranje prozora nemože da zadovolji našu zamisao o grejanju sobe. ! Rešenje je jednostavno. Premestimo senzor u sobu, obezbedimo upoređivanje sobne temperature sa željenom i već se može reči da je problem rešen. Ovo upravljanje je automatsko, ali ne u pravom smislu jer postavljanje željene vrednosti temperature vrši čovek.Korekcija temperature vrši automatski.Možemo ostaviti spoljnji senzor i postaviti automatsko podešavanje potrebne sobne temperature u odnosu na spoljnu. Tada je sve automatizovano, a ostaje i mogućnost ručnog podešavanja.Nije potrebna primena zakona termodinamike već zakona projektovanja inteligentnih upra-vljača-regulatora (npr. PID regulatora) Ovo je primer SCADA sistema. Najjednostavniji primer upravljanja je upravljanje grejanjem sobe.

• Princip upravljanja položajem ruke robota• potreban je inteligentni upravljač. Primenjuje se složen algoritam upravljanja

položejem ruke robota, kako bi ruka robota bila podjednako brza i precizna i da ne drhti prilikom zaustavljanja (parkinsov sindrom) bez obzira na težinu tereta koju robot nosi u šaci. Problem pomeranja ruke rešava se pomoću promenjivih kao što su ugaona pozicija, ugaona brzina i zakona kinematike ali i željenog zakona upravljanja s obzirom na opterećenje (zakoni dinamike).

Funkcija brzine i pozicije realizovana kontrolerom

Princip upravljanja položajem ruke robota

Primena GPRS-a i komunikacinih sistema za daljinski nadzor i upravljanje sistema za vodosnabdevanje

Protok vode, pritisak vode u cevovodu, merenje gornjih, donjih, srednjih i trenutnih nivoa u rezervoarima, stanje pumpi i regulacionih ventila su deo stalnih poslova daljinskog nadzora i upravljanja sistema za vodo-snabdevanje.

• Prenos ovih parametara do sada je vršeno UKT radijskom vezom.Zbog niza nedostataka od kojih je najveći nepouzdanost prenošenja mernih parametara,nesigurnost i sporost u prenosu podataka, zavisnost od konfuiguracije terena,i drugi, ovaj način je prevaziđen.

• Novi način povezivanja se ostvaruje pomoću GPRS-a jer je prenos mernih parametara siguran, brz i tačan.

• Telemetrija predstavlja prenošenje vrednosti praćenja fizičkih veličina i prenošenje tih informacija prema centralnom mestu, gde se vrednosti mogu obraditi i koristiti za daljinsko upravljanje procesima.

• GPRS telemetrijski sistem predstavlja korišćenje svih mogućnosti javne mreže infrastrukture i protokola mrežnoj komunikaciji. Primenom GPRS veze za prenos podataka u NUS( nadzorno upravljački sistem) ostvaruju se i druge mogućnosti , obaveštavanje korisnika putem :sms-a, fax-a, e-maila.

Princip funkcionisanja GPRS telemetrijskog sistema u vodosnabdevanju

• Sistem prikuplja sve merne parametre iz objekta vodosnabdevanja i potom ih GPRS vezom šalje nadzornom računaru u pravim vremenskim razmacima. Najvaznija prednost GPRS telemetrije je mobilnost i sigurnost nadziranja i upravljanja sistema za vodosnabdevanje Čitava komunikacija, nadzori i upravljanje objektom vodosnabdevanja odvija se unutar zatvorene mreže. Da bi se mogla koristiti usluga mreže mora se prvo postaviti zahtev od strane ovlašćene osobe u firmi prema mobilnom operateru. Svaki član mreže da dobija karticu sa svojim pinom, time mu je definisan pristup i nivo ovlašćenja. Na zahtev ovlašćene osobe moguće je u svakom trenutku promeniti nivo ovlašćenja korisnika ili ukinuti karticu. U trenutku promene bilo koje zadate vrednosti sve ovlašćene osobe u vidu sms poruke dobijaju informaciju o promeni statusa vrednosti od strane korisnika.

• Nadzor sistema za vodosnabdevanje je moguć osim unutar mreže i internetom. Naime, po želji korisnika omogućeno je da se na Web serveru u odrđenim vremenskim razmacima šalju podaci o stanju izmerenih vrednosti sistema za vodosnabdevanje.

• Upravljanje sistemom za vodosnabdevanje može se vršiti isključivo unutar mreže, dok se internetom može samo nadgledati sistem, jer ne postoji mogućnost ulaska sa interneta na mrežu.

• Pregledom svih parametara koji se prate i pregledom vremena kada je do odrđenih promena došlo, omogućena je naknadna analiza svih dešavanja , time je povećana sigurnost predviđanja mogućih budućih događaja. Grafičkim prikazom moguć je izbor prikaza za određeni period, ili izbor prikaza za ordređeni dan, gde je vidljiva promena u određenoj vremenskoj jednici. Sistemi daljinskog nadzora i upravljanja bazirani na GPRS, UMTS, i EDGE tehnologijama, uveliko su pomakli granice značenja daljinskog nadzora.

Prikaz funkcionisanja GPRS telemetrijskog sistema

• Parametri koji se mogu očitavati na PC-u ili GSM/GPRS moduli su:• Protok vode (trenutni i ukupni).• Nivo vode u rezervoarima (trenutni, minimalni i maksimalni).• Pritisak vode u cevovodima.• Bistrost vode.• Koncentracija hlora u vodi.• Stanje pumpi.• Alarm....• SMS poruke• Alarm (lokacija) – nestanak električnog napajanja.• Alarm (lokacija) – nivo vode u rezervoaru prenizak – opasnost od rada pumpi na

suvom.• Alarm (lokacija) – nivo vode u rezervoaru previsok – opasnost od prelivanja.• Alarm (lokacija) – koncentracija hlora u vodi velika/mala.• Alarm (lokacija) – ventil nje do kraja zatvoren/otvoren • Upravljanje• Promena nivoa vode kod kojih se pumpe uključuju/isključuju• Promena pritiska vode u cevovodu kod kojih se pumpe uključuju/isključuju• Podešavanje rada postrojenja – ručno/automatski• Resetovanje zadatih parametara

Nadzorni sistem Beogradskog vodovoda • Beogradski vodovod osnovan je pre 115 godina i tokom svog razvoja neprestalno je povećavao

kapacitete prateći demografski i industrijski razvoj grada. Kriza devedesetih zaustavila je sve razvojne tokove. To se najviše odrazilo na primene savremenih rešenja u oblasti nadzora i upravljanja proizvodnjom, distribucijom i kvalitetom vode.

• Donacijom za realizaciju projekata za unapređenje vodosnabdevanja u Beogradu predviđeno je da se:

• 1. Formira SCADA (Supervisory Control And Data Aquisition) sistem za nadzor i upravljanje nad bunarima, distributivnim pumpnim stanicama i rezervoarima.2. Isporuče pumpe frekventni regulatori i soft starteri za rekonstrukciju 7 distributivnih pumpnih stanica.

• 3. Obnovi oprema za analizu kvaliteta vode.

Realizacija projekata podeljena je u dve faze. Prva faza imala je za cilj formiranje SCADA sistema koji obuhvata ukupno 155 objekta:Glavni kontrolni centar (MCC - Main Control Centar), 1 lokacijaLokalni kontrolni centar (LCC - Local Control Centar), 4 lokacijePumpne stanice A tipa (sa lokalnim SCADA serverom), 14 lokacijaPumpne stanice B tipa (bez lokalnog SCADA servera), 14 lokacijaBunarske crpne stanice, 102 lokacijeRezervoari, 20 lokacija

• Glavni funkcionalni zadaci postavljeni pred SCADA sistem su:– Prikupljanje i arhiviranej podataka

• Prikupljanje real-time digitalnih i analognih podataka sa svih objekata povezanih u sistem (oko 10 000 tragova).

• Arhiviranje svih relevantnih informacija dobijenih na osnovu prikupljenih podataka u relacionu bazu podataka;

• Prezentacija real-time i arhiviranje podataka putem sinoptičkih ekrana, trendova, grafikona i tabela.

Real-time kontrola i moitoring bunarskih pumpi

• Daljinsko upravljanje i monitoring za 65 bunarskih pumpi lociranih na levoj obali reke Save preko LCC Bežanija;

• Daljinsko upravljanje i monitoring za 40 bunarskih pumpi lociranih na desnoj obali reke Save preko LCC Banovo brdo;

Real time monitoring distributivnih pumpnih stanica i rezervoara Monitoring 27 distributivnih pumpnih stanica povezanih direktno na MCC ili preko nekog od četiri LCCMonitoring 20 rezervoara povezanih direktno na MCC

Primena GPRS, EDGE i UMTS komunikacijskih tehnologija za daljinski nadzor i upravljanje gasnim sistemom na distribucijskom području „ Srbija gas „- Kragujevac

• Merenje i kontinuirano praćenje stvarnih vrednosti na gasnim sistemima kao što su protok, temperatura i pritisak gasa, koncentracija odoransa i stanje ventila, postali su danas neminovnost. Upravljanje elementima gasnih postrojenja na udaljenim mestimana omogućuje brzu reakciju u slučaju eventualnih akcidentnih situacija, što može bitno umanjiti moguće neželjene posledice.

• Prenos navedenih informacija (podataka) od perifernih stanica do distribucijskog centra, kao i povratna informacija, obavlja se primenom GPRS (Global Packet Radio Service) komunikacijskih tehnologija

• GPRS tehnologija predstavlja paketni prenos podataka i u odnosu na postojeće načine prenosa podataka putem UKT radio veze ili GSM-om odlikuje se stalnošću veze, malom potrošnjom električne energije, velikom sigurnošću u komunikaciji, velikom brzinom prenosa podataka, i niskom cenom instaliranja, korištćenja i održavanja.

• Sa odorizacijskih stanica prenose se sledeći podaci:• Protok gasa• Temperatura okoline• Zadata koncentracija odoranata• Količina odoranata u rezervoaru• Temperatura upravljačkog ormana• Za statističku analizu u vremenski podesivim intervalima, sistem šalje podatke GPRS

vezom o stanju sistema na Internet server distributera gde je uz poznavanje korisničkog imena i lozinke moguć uvid u stanje sistema. Pregledom grafikona koji se mogu dobiti za svaku analognu vrednost u željenom vremenskom intervalu moguće je vršiti analize sistema i upoređivati podatke za različite vremenske periode.

Protok gasa

Temperatura okoline

Trenutna koncentracija odoranta

Količina odoranata u rezervoaru

Temperatura upravljačkog ormana

• Pomoću GPRS veze daljinski se upravlja sledećim vrednostima:

• Koncentracijom odoranta.• Radom magnetne pumpe ( START/STOP ).• „SLUG“ odorizacijom.• Omogućen je RESET upravljačke elektronike.• Osim navedenog pomoću mobilnog uređaja primaju se sledeće

poruke:• Nestanak električnog napajanja.• Temperatura upravljačkog ormana niska/visoka.• Koncentracija odoranta mala/velika.• Nivo odoranta u rezervoaru nizak.• Greška upravljačke elektronike.• Vrata upravljačkog ormana otvorena.• Električno napajanje uspostavljeno.

• Isti sistem veza GPRS komunikacijskih tehnologija upotrebljava se za nadzor i upravljanje ventilima na redukcijskim stanicama, za prenos podataka o pritisku gasa u cevovodu pre i nakon reduciranja i podatke o temperaturi na redukcijskoj stanici.

Ulazni pritisak gasa-pre reduciranja

Izlazni pritisak gasa- nakon reduciranja

Na izlazno vreteno kuglastih slavina nastavlja se produženo vreteno smešteno u zaštitnoj cevi, koja se sa jedne strana spaja na kućište kuglaste slavine, a na drugoj (gornjoj) strani na prirubnicu pneumatskog aktuatora tipa PA 50 DA proizvodnje firme GEORG FISCHER, Švajcarska

Objašnjenje jedne komponente sistema daljinskog upravljanja kuglastom slavinom sa pneumatskim aktuatorom.

•Pneumatskim aktuatorom se upravlja, odnosno vrši otvaranje ili zatvaranje kuglaste slavine, pomoću komprimovanog azota koji se nalazi u boci smeštenoj u redukcijskoj stanici. Potrebni radni pritisak azota iznosi od 5 do 7 bara. U razvodni sistem azota ugrađen je manometar koji daje podatke o radnom pritisku u razvodnom cevovodu. U slučaju pada pritiska ispod vrednosti od 5 bara, odnosno u slučaju povećanja pritiska iznad 7 bara šalje se alarm svim odgovornim osobama.

•Delovanje pneumatskog aktuatora je vrlo brzo, gotovo momentalno, zbog čega nastaju udarna opterećenja na vreteno kuglaste slavine a preko njega i na samu kuglu. •Sistem za upravljanje pneumatskim aktuatorom sastoji se od priključne ploče sa pilot magnetskim ventilom, pneumatskog razvodnika i regulacijskog sistema azota za pritisak.(Sl.)

Sistemi daljinskog nadzora i upravljanja temeljeni na GPRS, UMTS i EDGE komunikacijskih tehnologija, uveliko su pomerili granice značenja pojma daljinskog nadzora. Uz velike brzine prenosa ogromnih količina podataka, sistem karakterišu i stabilnost veze i korišćenje postojećih resursa. Uz sve navedeno velika je sigurnost sistema prilikom prenosa podataka, kao i prilikom upravljanja

Sistem za daljinski nadzor i upravljanje srednjenaponskom distributivnom mrežom

• Deregulacija tržišta električne energije i reorganizacija integrisanih kompanija (izvori, prenos, distribucija) zahteva optimalno upravljanje elektrodistributivnom mrežom na svim njenim nivoima. Isporuka kvalitetne električne energije iziskuje da se postojeći sistem daljinskog nadzora i upravljanja (SDU) transformatorskim stanicama (TS) proširi na celu mrežu, kako bi se optimizovala i automatizovala kontrola, nadzor i upravljanje ključnim parametrima distributivnog sistema

• Automatizacija rada elektrodistributivne mreže zahteva implementaciju veoma kompleksnog sistema koji obuhvata podsisteme i uređaje:

• Rasklopnu opremu u objektima SN mreže – primarna energetska oprema u TS SN/NN .i na SN nadzemnim vodovima koja omogućava (ili je prilagođena za) daljinski nadzor i upravljanje.

• Indikatore kvara u objektima SN mreže.

• Daljinsku stanicu na objektima za lokalno prikupljanje i obradu podataka.

• Komunikacioni podsistem

• Računarsku opremu u centru upravljanja sa programskom podrškom

• Rastavljači snage u ulazno-izlaznim i transformatorskim poljima u TS SN/NN • su predviđeni za ručnu manipulaciju. Za potrebe daljinskog nadzora i upravljanja

neophodno je opremanje ovih rasklopnih uređaja opremom koja ima mogućnost daljinskog upravljanja, uređajima za akviziciju signala statusa, alarma i merenja sa objekta i uređajima za indikaciju i lokalizaciju kvara.

• Rasklopna oprema na SN vodovima• Automatizacija distributivne mreže obuhvata i rasklopne uređaje na dalekovodnim

stubovima SN mreže. Ovi elementi su predviđeni za horizontalnu ili vertikalnu montažu na dalekovodnim stubovima i imaju ručni mehanički pogonski mehanizam.

• Daljinski nadzor i upravljanje obezbeđuje se ugradnjom odgovarajuće daljinske stanice.

• Indikatori – detektori kvara• Detekcija i upravljanje kvarovima jedna je od osnovnih funkcija automatizovanog

vođenja distributivne mreže.• Dva osnovna tipa kvara u srednjenaponskoj mreži su kratak spoj i zemljospoj.

Indikatori kvarova su uređaji namenjeni brzom pronalaženju deonice u kvaru na SN nadzemnim i kablovskim vodovima i spadaju u opremu za osnovni nivo automatizacije SN mreža. Mesta na kojima se mogu instalirati indikatori kvara i detektori napona su: TS SN/NN, razvodna postrojenja SN, podzemni ili nadzemni vodovi.

• Savremeni uređaji za detekciju kvara se baziraju na mikroprocesorskim platformama. Pored detekcije kvara ovi uređaji se koriste i za merenje struje po fazama.

• Lokalna obrada podataka – daljinska stanica • Daljinska stanica u TS SN/NN se razlikuje od one koja se ugrađuje u VN/SN objekte.

U najopštijem smislu ona bi trebalo da ima sledeće karakteristike :• da obavlja funkcije lokalnog i daljinskog nadzora i upravljanja u realnom vremenu • da ima mogućnost blokade daljinskog upravljanja; • da ima mogućnost sinhronizacije tačnog vremena; • da ima odvojeno besprekidno napajanje za energetsku opremu i uređaje u sistemu

automatizacije, • da je malih dimenzija (što omogućava i smanjen obim potrebnih informacija); • da je prilagođena kako za unutrašnju montažu u TS SN/NN, tako i spoljašnju

montažu na dalekovodne stubove; • da daljinska stanica za linijske rastavljače sadrži (ili je povezana sa) strujni i naponski

merni transformator, kao i rezervno, baterijsko napajanje. • da funkcija prenosa podataka do udaljenog centra upravljanja osim ciklične prozivke

(tzv. "polling") sadrži i opciju "on event"; • da komunikacioni modul omogućava komunikaciju po širokom spektru

komunikacionih medija i protokola. Između ostalih, mora da podržava IEC 60870-5-101 protokol kao standardni komunikacioni protokol za prenos telemetrijskih poruka;

• da u slučaju komunikacije putem radio-veze, zbog širokog geografskog područja koje treba pokriti, poseduje mogućnost rada kao repetitorska stanica na principu "store and forward.

• Komunikacioni podsistem• Telekomunikacioni (TK) podsistem treba da obezbedi pouzdani prenos i

razmenu informacija između daljinskih stanica i centra upravljanja, koristeći komunikacione medije i protokole visokih performansi. Postoji niz mogućih tehnologija za realizaciju TK podsistema.

• Pažljivom analizom konkretnog konzumnog područja (uzimajući u obzir i cene realizacije pojedinih varijanti), potrebno je odabrati optimalnu varijantu ili kombinaciju TK tehnologija za realizaciju TK podsistema.

• Najveći broj proizvođača opreme za upravljanje distributivnom mrežom nudi mogućnost izbora nekog od standardnih komunikacionih protokola (IEC 60870-5, IEC 60870-6, IEC 61850, DNP 3.0, MODBUS, CIM... )

• IEC 60870-5-103 za komunikaciju između IED uređaja unutar elektroenergetskog objekta.

• IEC 60870-5-101/104 za razmenu podataka između RTU ili IED uređaja i udaljenog kontrolnog centra.

• IEC 60870-6 (TASE.2) - poznat i kao (Inter-Control Centre Communication Protocol) (ICCP), namenjen za komunikaciju između kontrolnih centara putem WAN mreže.

• IEC 61850 (Communication Networks and Systems in Substations), odnosno UCA 2.0 – za komunikaciju putem računarske LAN i WAN mreže velikim brzinama prenosa i sa malim brzinama odziva (reda mikrosec)

• Na slici su prikazani najčešće korišćeni protokoli u sistemu daljinskog nadzora i upravljanja elektroenergetskim objektima. Centri upravljanja su hijerarhijski povezani i imaju različite nadležnosti i odgovornosti, što se podešava u statičkoj bazi podataka koja opisuje ceo sistem.

Podsistem u centru upravljanja sa programskom podrškom• Nadzor i upravljanje elektrodistributivnom mrežom vrši se iz dispečerskog centra uz pomoć složenih softverskih

alata, tzv. DMS ili DAS (Distribution Automation System) sistema. Ovi sistemi u sebi objedinjuju funkcije Sl.• Uvid u signale statusa, alarma i vrednosti mernih veličina, upravljanje rasklopnom opremom (SCADA). • Tzv. funkcije višeg nivoa (detekcija, lokalizacija i izolacija kvara, estimacija stanja, restauracija i rekonfiguracija

mreže, analiza kratkih spojeva, distributivni tokovi snaga, optimalna regulacija napona

Lokaciaj i izolacija kvara Restauracija napajanjaTokovi snaga Regulacija naponaEstimacija stanja Konfiguracija mrežeAnaliza kratkih spojevaRestauracija velikog područjaRelejna zaštitaBesprekidno prebacivanje opterećenjaIndeksi performansi pogona

• Srž sistema za automatizaciju distribucije čini SCADA sistem koji predstavlja tzv. „real – time“ program

• Većina ih je realizovana na "Unix-like" platformama (Unix, Linux...), ali na tržištu postoje i na Windows NT platformi i snažnim PC računarima.

• Moguće je i da su SCADA serveri implementirani na Unix, a radne stanice - Man Machine Interface (MMI) na Windonws NT platfomi. Akvizicija i obrada podataka se vrši na SCADA serveru, a nadzor i upravljanje mrežom na MMI radnim stanicama.

• Prikupljeni podaci o stanju SN mreže se sa SCADA servera prosleđuju do DMS servera i predstavljaju bazične podatke za DMS programski paket za automatizovano vođenje distributivne mreže.

• Energetske funkcije savremenog DMS softverskog paketa su: tokovi snaga, estimacija stanja, analiza uklopnog stanja, konfiguracija mreže, lokalizacija kvara, restauracija pogona, besprekidno prebacivanje opterećenja, regulacija napona, kratki spojevi, struja kvara, relejna zaštita, analiza pouzdanosti, indeksi performansi pogona, prognoza potrošnje .

Kablovsko distributivni sistem KDS

• Pod KDS podrazumeva se antenski sistem za prijem i distribuciju radio-difuznih i satelitskih programa preko kablovske distributivne mreze do više stambenih objekata, stambenih blokova, naselja ili gradova.Osnovna uloga je distribucija TV signala iz centralne stanice do pretplatnika.

• KDS podrazumeva dvosmernu komunikaciju,što daje mogucnost ne samo da pasivno prima signal (TV signal, radio programi sl.), već da utiče na izbor i servis koji se koristi.

• Na ovaj način mreža postaje interaktivna . Interaktivni servisi: Brz pristip Internetu (Fast Internet Access) pomoću kablovskog modema. prednosti kao što je stalna i neograničena veza na Internetu, telefonska linija je uvek slobodna. Osim ovog interaktivnog servisa imamo jos i sledeće:

• Video nadzor je usluga nadgledanja u funkciji zaštite privatnih i poslovnih objekata korisnika na jednom TV kanalu namenjenom za tu uslugu

• PAY sistem (gledaj sad plati kasnije) je usluga koja omogućava gledanjeekskluzivnih prenosa koje emituju svetske TV stanice. Plaćanje se izvrši na kraju meseca

• Video na zahtev, KDS u saradnji sa najvećim disributerskim kućama nudi prikazivanje najkvalitetnijeg filmskog programa. Oni nude listu aktuelnih filmova, a korisnik bira film i vreme kada želi da ga gleda.

• telenadzor, daljinski nadzor privatnih i poslovnih objekata u cilju zaštite od požara, krađa, ... • KDS ima najveći kapacitet od svih sistema za prenos. Po jednom koaksijalnom kablu može se preneti

oko sto standardnih analognih TV kanala, a po jednom optičkom kablu (jednom vlaknu) može se preneti i više stotina analognih TV kanala. Postoje dve vrste KDS-a i to:

• jednosmerni i• dvosmerni. • Jednosmerni KDS, radio i TV signali prenose se od glavne stanice do krajnjih antenkih utičnica u

jednom pravcu. • Dvosmerni KDS omogućava osim jednosmernog prenosa radio i TV signala i prenos signala povratno,

tj. od antenske utičnice do glavne stanice

• Dvosmerni KDS ima niz pednosti: • Mogućnost prenošenja lokalnog TV ili radio programa iz bilo koje tačke KDS pomoću mobilnog

studija. • Automatska kontrola pojačavača u KDS.• računar u glavnoj stanici može da prikuplja podatke o potrošnji npr. električne energije i vode svih

potrošača priključenih na KDS.• računar u glavnoj stanici može da registruje podatak i da aktivira alarm u slučaju opasnosti od

požara ili provale na lokaciji određenog priključka, itd.

Kablovsko distributivni sistem

Primarna mreža se definiše kao prenosni put za prenos signala od glavne stanice do priključne tačke PS (podstanice). Primarni nivo treba da obezbedi signal između glavne stanice i podstaice. Za povezivanje glavne stanice sa podstanicama koriste se optički i koaksijalni kablovi ili njihove kombinacije HFC . Osnovne strukture primarne mreže su: zvezda i prsten. Struktura tipa zvezda odnosno tačka-tačka između glavne stanice i podstanice je najbolje rešenje kada se glavna stanica nalazi u centru mreže, a podstanice su podjednako udaljene od nje.

Nivoi kablovsko distributivnog sistema

Sekundarni nivo mreže je definisan kao prenosni put za povezivanje podstanica i optičkih čvorova u kojima se vrši opto/elektro konverzija signala ili finalne distribucije. Odnosno, sekundarna mreža treba da obezbedi signal između primarnog nivoa i razvoda. Sekundarna mreža se može realizovati optičkim ili koaksijalnim kablovima.

Distributivna mreža počinje od poslednjeg aktivnog elementa kablovske mreže i završava se na pretplatničkoj priključnici. Ovaj razvod u KDS realizuje se mrežom tipa stablo sa granama (odvodna) ili tipa zvezda. Nivo finalne distribucije realizuje se koaksijalnim kablovima, Distributivnu mrežu čine:ogranak,grana iglavni razdelnik.

• Osnovne strukture primarne mreže su: zvezda i prsten.

Zvezda Prsten Tačka-više tačaka

Osnovne strukture optičkog dela mreže

• Distributivnu mrežu čine:

• ogranak,

• grana i

• glavni razdelnik.

• Konektori i spojnice koriste se za povezivanje koaksijalnih kablova (optičkih kablova) i uređaja u kablovsko distributivnom sistemu

• Antenske utičnice služe za montažu u zidu kao poslednji element kablovsko distributivnog sistema. Kod vezivanja utičnica mora se voditi računa o vrsti instalacije.

Prolazni razvod

Prolazni razvod je najstaije rešenje i korišćen je kod zajedničkih antenskih sistema. Koriste se prolazne antenske utičnice kroz koje prolazi napojni koaksijalni kabl koji ide do koisnika na drugim spratovima.

Zvezda razvod

Mreža sa zvezdastim razvodom se danas dosta koristi. Dobra strana je ta što je lakša kontrola korisnika koji ne plaćaju pretplatu, obezbeđivanje onih servisa koji se dodatno plaćaju, efikasnije je održavanje sistema i bolja je ujednačenost signala na antenskim utičnicama (oko 3dB). Kod ove mreže potrebno je da koncentracija finalne distribucije signala bude u što manje tačaka da bi se lakše vršila kontrola. Osnovni nedostatak je velika cena uslovljena neophodnošću povlačenja kabla do svakog korisnika.

Mreža sa odvodnim razvodom realizuje se pomoću odvodnih kutija. Odvodne kutije imaju ulaz, izlaz i odvode. Postoje odvodne kutije sa jednim, dva, tri, četiri ili više odvoda. Na kraju linije se koristi posebna odvodna kutija sa prilagodnim opterećenjem ili razvodna kutija.Signal na izlazima antenskih priključnica varira u većem opsegu nego kod razvoda tipa zvezda (5dB – 10dB). Dužina kablova je je u odnosu na razvod tipa zvezda manja za oko 25%. Prednost je nešto manja cena u odnosu na razvod tipa zvezda. Odvodni razvod

Analogni sistem prenosa

• Izuzetno brz, dinamičan i svestran razvoj elektronike i tehnologije ima veliki uticaj na razvoj tehnika za prenos i emitovanje radio i televizijskih signala i signala za dodatne servise. Zbog toga je danas dosta teško izvršiti sistematizaciju u okviru te tehnike. Ako se sistematizacija vrši na nacin kako to čini ITU (International Telecommunication Union), onda se koriste sledeci kriterijumi:

• Lokacija predajnika (zemaljska i satelitska);

• Vrsta signala koji se emituje (zvuk-zvučna radio–difuzija, slika i zvuk-TV)

• Tako, za zemaljsku zvučnu radio-difuziju, po vrsti modulacije, postoji:

• AM (amplitudna modulacija ) radio-difuzija;

• FM (frekvencijska modulacija ) radio-difuzija (VHF-FM).

• U okviru AM radio-difuzije,zavisno od frekvencijskog opsega ,podela je na:

• Dugotalasna radio-difuzija-DT (LF).

• Srednjetalasna radio-difuzija-ST (MF).

• Kratkotalasna radio-difuzijua-KT (HF).

• Prenos i emitovanje zemaljskom mrežom predajnika

• klasični način emitovanja analognog signala

• on ima i nedostatke u pogledu osetljivosti na interferentne smetnje i reflekcije, i zahteva relativno velike snage predajnika.

• Emitovanje posredstvom satelita • Programi se emituju sa satelita male ili srednje snage u Ku opsegu. Većina satelita je inače bila

namenjena za fiksni servis(FSS), ali zbog interesovanja gledalaca počeli da se koriste i za satelitsku difuziju.

• Prenos kablovskim distribucionim sistemima

• Distribucija radio i televizijskih programa poredstvom kablovskih distribucionih sistema veoma je rasprostranjen oblik prenosa slike do gledalaca

• Prednost kablovske mreže u odnosu na mrežu zemaljskih predajnika je što ona omogućava prenos velikog broja televizijskih programa.

• Prenos mikrotalasnim difuznim sistemom (MMDS)

• Kod ovog oblika distribucije radio i TV programa koriste se mikrotalasni predajnici sa kružnim dijagramom zračenja i amplitudnom modulacijom, sa učestanostima nosioca u opsezima 2,5,12,40 i 80GHz. Jednim sistemom može se emitovati do 30 TV programa.

• Nedostatak tog sistema je da mora da se koristi posebna prijemna antena i konvertor koji obezbeđuju kompatibilnost sa TV prijemnikom

• Jedna od značajnih prednosti ovog novog načina difuzije je kratko vreme porebno za njegovo uvođenje

• Digitalni sistem prenosa • Digitalni prenos slike i tona omogućava znatno bolji kvalitet reprodukovanih signala, a

posebno viši odnos signal/šum na prijemu, u poređenju sa analognim prenosom. • Prednost te vrste prenosa je da on pruža mogućnost korišćenja mnogo manjih

antena(za prijem satelitskog programa ili programa sa zemaljske mreže) u poređenju sa odgovarajućim antenama za analogni prenos.

• Digitalnim prenosom se eliminišu izobličenja i smetnje tipične za analogni sistem, kao što su interferentne smetnje ili refleksije.

• Prenos i emitovanje zemaljskom mrežom predajnika • Zahtevi za većim brojem kanala i boljim kvalitetom slike i tona inicirali su više

razvojnih i istraživačkih projekata za emitovanje digitalnog radijskog (engl. Digital Audio Brodcasting- DAB) i televizijskog (engl. Digital Terrestrial TV Broadcasting- DTTB)signala, preko mreže zemaljskih predajnika.

• Emitovanje posredstvom satelita

• Kod satelitskog emitovanja televizijskog programa primena digitalne tehnike nesumljivo ima dominatnu ulogu. Najznačajnija prednost je da se kompresija podataka na razlicitim mestima u otpremnom lancu, unutar propusnog opsega transpodera, može smestiti do 8 standardnih TV programa. Satelitski programi predstavljaju osnovni izvor za distribuciju u kablovskim sistemima.

• Za satelitsku distribuciju programa, značajan je napredak u tehnologiji prijemnih antena. opseg od 12GHz

• Prenos kablovskim distribucionim sistemima

• U razvoju kablovskih sistema namenjenih distribuciji radio i TV signala, pored daljeg uvođenja optičkih kablova, značajnu ulogu ce igrati kompresija podataka,digitalna obrada video i audio-signala, digitalni prenos i integrisanje sa drugim vrstama prenosa i servisa .

• KDS kao višeservisna komunikaciona mreža velikog kapaciteta, u tzv. širokopojasnom konceptu (engl.Broadband ISDN-B-ISDN), na današnjem stepenu tehnologije može se realizovati koaksijalnim i optickim kablovima.

• Koaksijalne kablovske mreže• Kablovska televizija započela je razvoj zahvaljući telekomunikacionim mogućnostima

koaksijalnog kabla. U praksi se koristi dva tipa kabla. Kruti koaksijalni kabl ima alumijmski plašt, a fleksibilni kao spoljni omotac ima kombinaciju metalne folije i žičane košuljice. Karakteristična impedansa kablova je 75 oma. Najvažnija karakteristika koaksijalnog kabla je njegova sposobnost da prenosi signale širokog spektra. To ima za prednost što se kabl može direktno priključiti na ulaz konvencionalnog prijemika radio-signala i to, svakako, jako utiče na korisnika da izabere priključenje na sistem kablovske televizije. Glavni nedostatak je visoka cena.

• Koaksijalni kabl

• Prednosti koaksijalnog kabla:

• nisu osetljivi na elektromagnetne smetnje,

• otporni su na vremenske uticaje,

• mogu se polagati na zidu, u cevima ili u zemlji jer im se ne menjaju elektične karakteristike,

• prilično ravnomerno penosi signale širokog frekvetnog opsega, mada imaju izraženo slabljenje na višim frekvencijama.

• Mane:

• koriste se za manja rastojanja i manje brzine penosa.

• Sastoji se iz:

• unutrašnjeg provodnika,

• dielektrika (PVC, teflon, polietilen),

• širma i spoljašnjeg omotača.

Koaksijalni kablovi standardno se koriste za bitske brzine prenosa reda 10 Mb/s i rastojanja reda nekoliko stotina metara. U sistemima KDS koriste se tri vrste koaksijalnih kablova: glavni ili magistralni, sekundarni i distribucioni kablovi.

Koaksijalni kabl

• Optičke kablovske mreže. Optičko vlakno

• Optička vlakna su dugački i vrlo tanki kablovi, debljine čovečije dlake, napravljeni od vrlo čistog stakla. Grupisana u snopove, ova vlakna formiraju optičke kablove koji se koriste za prenos svetlosnih signala na velike udaljenosti. Optička vlakna se sastoje iz tri dela:

• 1. Jezgro – stakleni, tanak, centralni deo vlakna, kroz koji putuje svetlost

• 2. Obloga – spoljni optički materijal koji svetlost reflektuje natrag u jezgro

• 3. Omotač – plastični zaštitni sloj koji vlakno štiti od oštećenja i vlage

• Stotine hiljada ovakvih vlakana formiraju jedanak optički kabl. Svaki optički kabl je zaštićen svojim posebnim omotačem.

• Postoje dva osnovna tipa optičkih vlakana:

• 1. Single-mode vlakna, prečnika 9 mikrona, koja prenose infracrvrnu svetlost talasne dužine od 1.300 do 1.550 nanometara, koju generišu laseri

• 2. Multi-mode vlakna, prečnika 62,5 mikrona, koja prenose infracrvrnu svetlost talasne dužine od 850 do 1.300 nanometara, koju generišu LED diode

• Svetlost u optičkom kablu putuje kroz jezgro ("hodnik") odbijajući se o oblogu ("zidovi sa ogledalima") u skladu sa principom koji se zove potpuna unutrašnja refleksija.

• Ipak, tokom prenosa se svetlosni signal delimično degradira, najviše zbog nečistoća u staklu od kojeg je napravljeno vlakno.

• U odnosu na klasične metalne (bakarne) žice, osim što su jeftinija, tanja, lakša, manje degradiraju signal koji prenose, koriste manje energije za prenos itd. optička vlakna poseduju jos dve važne osobine – pošto ne provode struju, nego svetlost, optička vlakna ne mogu da izazovu požar, a pošto nema električnih signala, nema ni zračenja i elektromagnetskog zagađenja sredine kroz koju prolaze optički kablovi.

• Optički kabl

• Sastav i karakterisike optičkih kablova:

• optičko vlakno se sastoji od izuzetno tankog staklenog cilindra – jezgro (core)

• jezgro je okruženo koncentričnim staklenim slojem, koji se naziva staklena presvlaka (cladding)

• ponekad vlakna mogu biti napravljena i od plastike. sa plastikom se lakše radi, ali ona ne može da prenese svetlosne impulse na razdaljine na koje to mogu staklena vlakna

• zbog toga što optičko vlakno prenosi signale samo u jednom pravcu, kabl se uvek sastoji od dva vlakna u odvojenim omotačima – jedno vlakno šalje signale, a drugo ih prima

• svako vlakno je obmotano slojem plastike, a dodata su i vlakna od kevlara što obezbeđuje čvrstinu. Vlakna od kevlara se smeštaju između dva vlakna. Kablovi su presvučeni zaštitnim slojem plastike.

• Brzine prenosa optičkih kablova

•

• Primenom optičkih kablova može se postići brzina i do 1Gbps. Prema tome, ovu vrstu kablova primenjujemo u slučaju najzahtevnijih primena. Dakle, kada postoje eksplicitni zahtevi za:

• visokim brzinama prenosa,

• prenosom na velike daljine i

• visokim nivoom bezbednosti podataka.

• Što se tiče prenosa signala, možemo istaći da postoje dve osnovne tehnike, a to su:prenos signalau osnovnom opsegu ili bejsbend, i prenos signala u širokom opsegu ili širokopojasni prenos, odnosno, broudbend.

• Danas se većinom projektuju kablovske mreže u koje su implementirani i optički kablovi, tako da se koristi kombinacija optičkih i koaksijalnih kablova da bi se doveo signal do krajnjih korisnika. Takve arhitekture kablovskih sistema se nazivaju hybrid fibre / coax (HFC). Ovakvi sistemi su počeli da se projektuju još od pre desetak godina, ali optički kablovi tek poslednjih godina postaju dominantan prenosni medijum u kablovskim telekominikacijama. Fiber optika se aplicira sve dublje i dublje u sistemu. U najnovijim trial projektima optički kabl se koristi u celom sistemu sve do krajnjih korisnika .

• Kako raste potreba za brzim internetom, javljaju se razne nove vrste tehnologija za pristup ili se usavršavaju stare. Zbog toga je i nastao kablovski pristup i bežična tehnologija. S obzirom da svaka tehnologija pristupa zahtevu odgovarajuću infrastrukturu, to stvara velike početne troškove uvođenja osnovne infrastrukture.

• Digitalni komunikacioni sistemi, posebno kada se radi o bežičnim, poslednjih godina se brzo razvijaju i sve više su u svakodnevnoj upotrebi, ne samo u poslovnoj sferi, već i u privatnoj. Uostalom, mnogi poslovi, zahvaljujući informaciono-komunikacionim tehnologijama mogu da se obavljaju od kuće: obrazovanje (na daljinu), kupovina, poslovi sa opštinskim i drugim vlastima, poslovi sa bankama, itd.

• Digitalni sistem prenosa snižava cene poslovanja kao i napredak u fleksibilnosti i pouzdanosti.