upravljanje projektima

Lekcija 1 - ta je projekat

|Contents|2

Contents

LearningObject................................................................ 3Uvod: ta je projekat?......................................................................................................3Istorijat razvoja discipline Upravljanja projektima............................................................3Definisanje projekta......................................................................................................... 5Ciljevi projekta..................................................................................................................6Vrste projekata prema metodama upravljanja projektima...............................................7Vrste projekata prema nainu planiranja i izvoenja.......................................................8Vrste projekata u odnosu na upravljanje razvojem........................................................10Vrste projekta s obzirom na uestalost u poslovnim sistemima.................................... 12Potreba za upravljanjem projektima.............................................................................. 13Linost, tim i sistem upravljanja projektom...................................................................14Klasifikacije sektora informacionih tehnologija.............................................................. 16IT projekti i upravljanje realizacijom softverskih projekata............................................ 18Uvod-ta je projekat Vebe.........................................................................................19Zakljuak: ta je projekat?.............................................................................................21

|LearningObject|3

LearningObject

Uvod: ta je projekat?

Uvod: ta je projekat?ta je projekat?Ovo pitanje e se ponavljati tokom kursa mnogo puta i, verovatno, i posle uspenosavladanog kursa. Da li je to zbog kompleksnosti odgovora, definicije projekta. Ne, vrlo uskoroe se pokazati da to i nije misterija i da je relativno lako definisati projekat, ali ne i takolako uraditi projekat. Upravo zato, ovo pitanje predstavlja poetak, enigmu, stalnu temu ikonano razreenje kursa. Kako problem koji nas okupira reiti organizovanim aktivnostima,kao projekat koji, ako se njime upravlja na odgovarajui nain, moe dovesti do razreenjatog problema? Da li se svaka naa aktivnost moe podvesti pod neki projekat? Svedocismo preterane upotrebe ovog pojma, svako radi neki projekat, svata se naziva projektom:izgradnja infrastrukture, lansiranje rakete u svemir, razvoj novog aviona, ali i snimanje filmai medijska promocija, pa i stvaranje karijere i odlazak na odmor ... Cilj ovog kursa jeste dase shvati kompleksnost i jedinstvenost poduhvata koji moemo nazvati projektom i ijomrealizacijom moemo upravljati specijalizovanom menadment disciplinom koja se naziva"upravljanje projektom". [1]Cilj predmeta Upravljanje projektima (UP) je sticanje znanja i vetina za upravljanjeprojektima.Predmet ine sledee nastavne teme: (1) Uvod: ta je projekat?; (2) UP: definicija, koncepti,sistemski pristup; (3) Ciklus razvoja sistema UP Rane faze: Identifikacija problema, Iniciranjeprojekta, Ugovaranje projekta; (4) Osnove planiranja i logiki okvir projekta; (5) Osnoveplaniranja projekta i osnove tehnike mrenog planiranja; (6) Mreno planiranje i PDM; (7)PERT, CPM, Alokacija resursa, GERT; (8) Predvianje trokova i budetiranje projekta; (9)Upravljanje rizikom u realizaciji projekta; (10) Kontrola realizacije projekta; (11) Informacionisistem za UP; (12) Evaluacija, izvetavanje i zavravanje projekta; (13) Organizacionastruktura i finansiranje projekta; (14) Projektni tim: Uloge, odgovornosti i autoriteti naprojektu, reavanje konflikata; (15) Uspeh i neuspeh projekta, nauene lekcije.Glavni praktini deo predemeta je izrada projekta: svaki student treba da realizuje jedanprojekt kojim treba da pokae svoju spremnost da primeni steena znanja u upravljanjukonkretnim projektom. Projekat definiu zajedno student i profesor, kako bi se izabrala temakoja najvie odgovora aktivnostima studenta. Vrlo je znaajno da student uradi projekt, jer onnajbolje pokazuje stepen razumevanja i sticanja znanja na predmetu.Konano, rezultat ovog predmeta za studenta treba da budu steena teorijska i praktinaznanja i vetine za samostalno upravljanje projektima

Pozicioniranje kursa Upravljanja projektima, Uvod: ta je projekat?Cilj je da studenti shvate sadraj predmeta Upravljanje projektima.

Istorijat razvoja discipline Upravljanja projektimaKratak pregled istorijata razvoja discipline upravljanja projekatima i pozicioniranje kursaUpravljanja projektima.

|LearningObject|4

Uvodne napomeneOvo je Objekat Uenja u okviru Oblasti znanja Operacionog Menadmenta: UP-UpravljanjeProjektima, Jedinice znanja OR - Organizacija projekta i Rukovoenje, Nastavne teme: Uvod:ta je projekat?

Cilj Cilj je da studenti shvate znaaj projekata u razvoju civilizacije.

Istorijat razvoja discipline Upravljanja projektimaMenadment jeste relativno mlada disciplina, ali projekti, veliki i mali, predstavljaju prolost,sadanjost i budunost civilizacije. Dovoljno je pogledati nau kulturnu zaostavtinu netodrugaijim oima. Na primer, u treem milenijumu pre Hrista, u Egiptu, radnici koji sugradili Veliku, Keopsovu piramidu, u trenutku kada su ugradili zadnji kamen na njegovomesto, sigurno su morali da se oseaju ponosno jer su izgradili jedno od najveeg delaoveanstva. Dan danas je vei deo tehnologija koje su razvili i koristili egipani nepoznatsavremenom oveku, a rezultati primene tih tehnologija su pravo udo. Nisu raspolagalisofisticiranom mainerijom, ali su bili u stanju da prevezu Nilom, njih 100.000, vie od2.300.000 kamenih blokova, koje je 40.000 zidara i radnika na izgradnji piramide ugradilo utu udesnu graevinu. Svaki kamen je postavljen do sledeeg sa tanou od 0.04 ina, apovrina osnove koja je pokrivala 13 akri, odstupala je od eljenog nivoa manje od 1 ina!Kakav je to projekat bio!Ovaj monumentalni poduhvat postaje jo vee udo kada se posmatra iz perspektive XXIveka, ako se prethodno navedenim injenicama doda da su sa 40.000 zidara i drugih radnikana podizanju piramide iveli i vie od 150.000 ena i dece. Sve njih je trebalo negde smestitii hraniti, jer su takvi, javni radovi, bili esencijalni za ouvanje radno sposobnog stanovnitvazaposlenim, nahranjenim i plaenim za obavljeni posao.Izgradnja Velike piramide je ono to se danas naziva "projekat velikih razmera". Svedocismo velikog broja takvih projekata u istoriji civilizacije, koji su zahtevali angaovanje velikogbroja ljudi i veliku kompetentnost i umee upravljanja. Primera radi, velika organizacionasposobnost i liderske osobine moraju da se pripiu Mojsiju, koji je organizovao egzodusJevreja iz Egipta. On je, pri tome, uradio veliki posao na selekciji, treningu, organizaciji ljudii delegiranju autoriteta. Solomon je, pored osobina velikog vladaoca, imao i sposobnostimenadera, koji je izveo vie velikih graditeljskih projekata. Koristei svoje bogatstvo i fenikezanatlije, sedam godina gradio je Hram u Jerusalimu, a posle toga jo 13 godina gradio je svojdvorac. Pri tome je zaposlio vie od 30.000 Izraelaca da obaraju drva i uvoze ih iz uma uLibanu. I to je bilo pre skoro 3000 godina! Kakav projekat!Sa kasnijim civilizacijama, posebno Grcima i Rimljanima, broj projekata koji su zahtevaliintenzivno planiranje i organizaciju znaajno se uveao. Te civilizacije su uvele planiranjeulica, snabdevanje vodom i izgradnju kanalizacije. Da bi ubrzali svoja osvajanja ali i trgovinu,Rimljani su konstruisali mreu puteva po celoj Evropi. Civilizacija renesansne Evrope izvela jeureivanje vodotokova, izgradnju kanala, brana i luka. irenjem religije, izgradnja hramova,manastira, crkvi, damija iogromnih katedrala, dopisuje se na listu velikih projekata.Otkriem elektriciteta i industrijalizacijom, projekti koje pokree ovek sve su kompleksniji.Izgradnja auto-puteva, hidro i termo elektrana, metroa, fabrika i sl. postaje svakodnevica. Uskorije vreme, istraivanje i instalacija velikih komunikacionih sistema, sistema za odbranu,transport i informacionih tehnologija jo su uveale ve kompleksne projektne aktivnosti.Koliko bude postojalo oveansto, postojae i projekti. Budui projekti liie na prole.Razlikovae se po naporima i sve naprednijim tehnologijama. Tunel ispod kanala Lamani meunarodna svemirska stanica, predstavnici su najnovijih velikih projekata tunel jezahtevao ogromne resurse, a graen je decenijama. Izgradnja i funkcionisanje meunarodnesvemirske stanice zahtevaju nove tehnologije, od kojih neke tek treba da se razviju!

|LearningObject|5

Definisanje projektaKarakteristike po kojima se moe razlikovati projekat od ne-projektnih aktivnosti. Definicijaprojekta i opte karakteristike projekata.


Cilj Cilj je da studenti shvate pojam projekta.

Definisanje projektaPrimeri velikih projekata iz istorije civilizacije, ukazuju na viemilenijumsko ovekovoangaovanje na velikim poduhvatima. Postavlja se pitanje zato se ba te aktivnosti nazivajuprojektima, a ne i neke druge, kao na primer etva, plaanje putarine, i slino?ta je projekat? Na ovo pitanje e se dati odgovor kasnije, sada se navode karakteristike kojegarantuju da je to projekat, odnosno, po tim karakteristikama moe se razlikovati projekat odne-projektnih aktivnosti. Te karakteristike se odnose na namenu, kompleksnost, jedinstvenost,nepoznatost, rizik, privremenost i ivotni ciklus aktivnosti:Projekat zahteva definisanje jedinstvene namene, rezultata, koji se uobiajeno iskazuje upojmovima kao to su trokovi, raspored, performanse;Svaki projekat je jedinstven, to podrazumeva da se uradi neto drugaije od onog to je preraeno.ak i u rutinskim poslovima, kao to je izgradnja kue, pojavljuju se razlike u terenu,pristupu, tritu rada, javnim uslugama, lokalnim servisima i sl. Projekat je aktivnostjedinstvena u vremenu, koja nikada ne moe da se ponovi na isti nain;Projekti su privremene aktivnosti.To je ad hoc organizacija ljudi, materijala i opreme okupljena da se realizuje cilj, uglavnom uokviru odreenog vremenskog perioda. Jednom kada se cilj realizuje, organizacija se rasputaili rekonfigurie da zapone rad na realizaciji sledeeg cilja, na novom projektu.Projekti briu organizacione barijere, jer zahtevaju vetine i talente iz razliitih organizacionihdelova i od vie profesija.Kompleksnost projekta esto potie od kompleksnosti naprednih tehnologija, koje kreirajumeuzavisnosti zadataka i izazivanju nove i jedinstvene probleme;Poto se svaki projekat razlikuje od onih prethodno izvedenih, time se ukljuuje nepoznatost.To obuhvata nove tehnologije, a organizaciju koja izvodi projekat uvodi u znaajnuneizvesnost i rizik;Organizacija koja izvodi projekat uvek stavlja neto na kocku, reskira, jer neke aktivnostimogu dovesti do neuspeha projekta, to moe da prouzrokuje propast organizacije ili nekihnjenih vrednosti;Projekat je skup procesa koji ine aktivnosti na realizaciji ciljeva.Tokom tih procesa projekat prolazi kroz faze koje se zovu ivotni ciklus projekta. Zadaci,ljudi, organizacija i drugi resursi, sve se to menja prelaskom projekta iz jedne faze u drugufazu. Organizaciona struktura i troenje resursa rastu sa svakom novom fazom, dostiu svojvrhunac i zatim opadaju do kompletiranja i zavravanja projekta.

|LearningObject|6

Navedene karakteristike uvode nas u definiciju projekta:Projekat je vremenski ogranien poduhvat kreiranja jedinstvenog proizvoda, procesa ili nekogdrugog rezultata, i on je:Vremenski ogranien Svaki projekat ima konaan poetak i zavretak!Jedinstven Ponavljanje projekata ne umanjuje elemente originalnosti u svakom od njih!Progresivno elaboriran Realizuje se u koracima i nastavlja po delovima!Opte karakteristike projekta su:projekti su jedinstveni i neponovljivi procesi,projekat ima konkretne ciljeve koje treba postii,projekat je vremenski ogranien,projekat zahteva resurse za svoju realizaciju (novac, opremu, materijal i ljude),projekat zahteva koordinaciju u realizaciji, to znai da se projektom mora upravljati da bi seuspeno realizovao.

Ciljevi projektaPrimarni aspekti projekta: drutveno-politiki, trino-ekonomski, ekoloki, tehniko-tehnoloki. Definisanje ciljeva projekta.


Cilj Cilj je da studenti shvate znaaj ciljeva projekata.

Ciljevi projektaPrvi korak u potpunom definisanju projekta jeste razumevanje ciljeva projekta. Oni mogu bitirazliiti, i adaptirani su odgovarajuoj vrsti projekta. Ciljevi u globalu nisu nezavisni. Svi suoni isprepletani implicitno i eksplicitno. Mnogo puta nije mogue zadovoljiti sve ciljeve. U tomsluaju potrebno je dati prioritet ciljevima koji su strateki vaniji prema drugima koji to nisu.Kod veine projekata, prilikom odreivanja njihovog cilja, moraju se uvaavati karakteristikeodreene vrste projekata. Svaki od projekata ima primaran odreeni aspekt, koji odgovaranjegovim svojstvima. Ti aspekti mogu biti:drutveno-politiki,trino-ekonomski,ekoloki,tehniko-tehnoloki.Drutveno politiki aspekt prilikom odreivanja cilja projekta je izraen kod projekataizgradnje novih industrijskih objekata u manje razvijenim podrujima i zemljama u razvoju iprojekata od "prestinog" nacionalnog znaenja.Trino-ekonomski aspekt dominira kod projekata istraivanja i razvoja novih proizvoda,osvajanja novih proizvoda i novih trita.

|LearningObject|7

Ekoloki aspekat je izraen kod projekata izgradnje nuklearnih elektrana, hemijskih proizvoda,rafinerija, naftovoda itd.Tehniko-tehnoloki aspekt preovladava kod projekata istraivanja novih proizvoda i novihtehnologija, razvoja novih proizvoda, uvoenja novih tehnolokih procesa itd.U okviru koncepta o upravljanju projektima, ciljevi projekta su izraeni kroz sledei stav:"Jedan uspean projekat je onaj koji je zavren na vreme, u okviru predvienih budetskihcena i prema tehnikim standardima koji zadovoljavaju korisnika".Projekti koji se zavre na vreme e verovatno zadovoljiti sve ostale ciljeve projekta, dokprojekti koji kasne dovode do prekoraenja budetskih cena i drugih problema. Projekatkota svakog dana, od prvog dana sve do konane isplate rauna dobavljaa. Ove cene surezultat trokova materijala, radne snage, utroenog vremena na projektovanju i proizvodnimaktivnostima, cene upravljanja i administriranja. Cena projekta obuhvata i kamatne stope(bankarski interes) ili cene drugih izvora finansiranja za velike projekte sa finansiranjem naposeban nain.Ako projekat nije zavren na vreme ugovora nije u mogunosti da izda fakturu i izvrinaplatu. Ako ugovora izbegava da izvri svoju obavezu, on za svaki dan kanjenja plaapenale i tako poveava cenu kotanja. Dakle, svaki projekat mora biti efikasno i savesnoplaniran od samog poetka i kritini zadaci moraju biti identifikovani. Neophodna je stalnakontrola koja treba da obuhvati sve oblasti projekta i koja e omoguiti da se poslovi odvijajuna vreme, kako ne bi dolo do kanjenja projekta, koje direktno utie na poveanje njegovecene.Kontrola cena se zasniva na podeli ukupnog projekta na vei broj delova kojima se moeupravljati. Svaki deo posla postaje "radni paket" koji treba da bude procenjen, finansiran istoga pod kontrolom cena. Proces kontrole cena nije ni nalik kontroli termin plana. Mnogo jetee direktno kontrolisati cene. Kontrola cena ukljuuje kontrolu cene rada, cene materijalai opreme. Kontrola cene rada je uglavnom jedan od postupaka na kontroli termin plana.Kontrola cena materijala i opreme se vri pre porudbina kroz postupak dobijanja konkretnihponuda i njihovo uporeivanje.Svrha tanog i detaljnog izvetavanja o ceni kotanja je da se obezbede rana upozorenjana opasne trendove, ostavljajui dovoljno vremena za korektivne aktivnosti. Ako je projekatisporuen na vreme i u okviru predvienog budeta kupac e biti zadovoljan. Ali da bi biopotpuno zadovoljan neophodno je da projekat zadovolji i njegove funkcionalne i estetskezahteve. Da bi se ti zahtevi ispunili prvi korak je definisanje performansi. Tehniki kadarutvruje koji su to ciljevi i zahtevi koje projekat treba da obezbedi, a da istovremenobudu usklaeni sa ugovorenom cenom i termin planom. Sva tri cilja su interno povezana isprovoenje projekta treba da se vri tako da se utvreni standardi i koncepti projekta drena izabranom nivou. Osiguranje kvaliteta je vitalna funkcija u dostizanju performansi. Kaoi sa kontrolom vremena i cene, osiguranje kvaliteta mora da se protegne na sve one kojiuestvuju u realizaciji projekta.

Vrste projekata prema metodama upravljanja projektimaVrste projekata prema metodama upravljanja projektima.


Cilj Cilj je da studenti shvate i razlikuju vrsta projekata.

|LearningObject|8

Vrste projekata prema metodama UPProjekti se mogu klasifikovati prema razliitim kriterijumima: prema metodama UP nainu planiranja i izvoenja u odnosu na upravljanje razvojem s obzirom na uestalost u poslovnim sistemimaOvde e biti rei o vrstama projekata prema metodama UP.

Postoje mnogobrojne vrste projekata, zasnovane na razliitim podelama. No, svaki projekatbez obzira na vrstu i specifinosti, nosi odreen nivo rizika.Mnogi projekti treba da se izvode prema predvienom vremenu a da pri tome obezbedeizvestan prethodno odreen nivo tehnikih i funkcionalnih performansi. Neki drugi projekti sene izvode zbog ostvarivanja profita, ve radi postizanja nekih irih drutvenih interesa. Takvisu razvojni projekti.Prema metodama upravljanja projektom mogu se identifikovati tri iroke kategorije projekata,svaka sa svojim karakteristikama i zahtevima. To su:1. Projekti za proizvodnju;2. Graevinski, inenjering, petrohemijski, rudarski i drugi projekti koji zahtevaju spoljnu

organizaciju;3. Upravljaki projekti.Svaka od navedenih vrsta projekata zahteva upravljanje budetom i vremenom i svakiima svoj konaan cilj koji treba postii. Da bi se postavljeni ciljevi dostigli neophodno je daprojekat proe odreene faze, odnosno da se realizuju odreeni procesi, a to su: iniciranje, planiranje, realizacija, monitoring i kontrola, izavretak

Vrste projekata prema nainu planiranja i izvoenjaVrste projekata prema nainu planiranja i izvoenja.



Vrste projekata prema metodama UPProjekti se mogu klasifikovati prema razliitim kriterijumima:prema metodama UPnainu planiranja i izvoenjau odnosu na upravljanje razvojem

|LearningObject|9

s obzirom na uestalost u poslovnim sistemimaOvde e biti rei o vrstama projekata prema nainu planiranja i izvoenja.Postoje razliite vrste projekata. Oni se mogu razlikovati prema duini trajanja, cilju projekta,nainu i lokaciji izvoenja kao i prema ulozi kod reavanja problema sredine koja aktiviraprojekat. Projekti se u poslovnim sistemima izvode da bi se postigli odreeni ciljevi, tako daje kod odreivanja vrste projekta taj aspekt najznaaji. Tako se u odnosu na nain planiranja iizvoenja, i shodno tome postizanja cilja zbog kojeg se aktiviraju, projekti dele na:deterministike, istohastike.Projekat u toku svog ivotnog veka prolazi kroz odreene faze i to:fazu koncipiranja, u kojoj se postavljaju ciljevi projekta i to sa svih aspekata: tehnikog,ekonomskog, trinog, drutvenog-politikog i ekonomskog;fazu definisanja, u kojoj se planiraju aktivnosti, a u skladu sa predvienim aktivnostimamoe doi do dopunjavanja strukture ciljeva;fazu izvoenja, u kojoj dolazi do realizacije projekta, i, konanofazu zavravanja, u kojoj se obavljaju zakljune aktivnosti na predaji rezultata naruiocu,finaliziranje materijalnih, finansijskih i drugih obaveza relizatora, finansijera, naruioca ikorisnika rezultata projekta.Deterministiki projekti su oni, kod kojih se u skladu sa napred navedenim, u prvimfazama (koncipiranja i definisanja) odreuje struktura ciljeva. To su projekti kod kojih su ciljeviodreeni unapred, to znai da e se najverovatnije projektom ostvariti planirani rezultat.Postoji i izvestan stepen rizika vezan za postizanje oekivanog cilja, i on je vezan za fazuizvoenja projekta, jer se njeni elementi ne mogu potpuno predvideti u fazi koncipiranja idefinisanja."Deterministiki projekat je projekat kod kojeg se na osnovu prethodno programiranognamenskog konanog cilja projekta u prvim fazama najpre postavlja struktura internih ieksternih namenskih i objektnih ciljeva u svim kriterijima odreenja i sa svih aspekata i na tajnain stvaraju se uslovi za planiranje strukture aktivnosti".Deterministiki projekti se uglavnom realizuju, to kod stohastikih projekata nije sluaj.Deterministiki projekti su napr. projekti izgradnje nove fabrike, projekti izgradnje novogautoputa, novog hidroenergetskog objekta itd. Poto su ovi projekti deo ireg poslovnogsistema, to se njihovom realizacijom ostvaruju i ciljevi sistema iji su deo.Cilj se kod ove vrste projekata postavlja u fazi koncipiranja. No u njoj je jo uvek moguapromena koncepcije. U fazi definisanja ove mogunosti vie nema, jer projekat ve ima visoknivo konkretizacije.Kod deterministikih projekata, rizika neuspenosti projekta, na poetku izvoenja gotovoda nema. Ako ga i ima, onda to nije rizik neuspenosti ve rizik buduih dogaaja u tokuizvoenja projekta.Stohastiki projekti su oni kod kojih nema odreenog konanog cilja. Kod njih se najpredefiniu aktivnosti, a ciljevi se postavljaju prema rezultatima tih aktivnosti. Plan izvoenjaovih projekata nije u potpunosti mogue odrediti. Takvi projekti se pojavljuju zbog projekta, ane zbog cilja koji nije unapred poznat, a koji se obino svodi na opstanak, rast i razvoj.Oni obino imaju istraivako inovacijski karakter, neponovljivi su i predstavljaju izolovaneceline. Proces istraivanja je povezan sa rizikom. Postoji i veza izmeu rizika i vremenaistraivanja. Predvianja za krai vremenski period sigurnija su, i rizik je manji, i obrnuto. Tu jemala opasnost da se postignuti cilj nee moi ekonomski iskoristiti.Kod istraivanja nije mogue odrediti konani cilj, niti planirati fazu izvoenja, jer se tokomistraivanja moe doi do rezultata koji e uticati na nastavak rada i puteve za njegov

|LearningObject|10

nastavak. Ti se dogaaji oznaavaju kao odluujui dogaaji. Oni se u stohastikim projektimamogu planirati uz primenu raznih metoda i modela. Na taj nain se izraunava rizik izvoenjaovih projekata.Stohastiki projekti mogu imati i inovacijski karakter i mogu uticati na rast produktivnosti,izmene konkurentske pozicije preduzea ili stvarati pretpostavku za rast i razvoj."Stohastiki projekat je projekat iji se konani cilj programira sa malo kriterijuma odreenja,pa prema tome nije mogue sasvim odrediti strukturu ciljeva, a tek izvoenjem aktivnosti ianalizom saznanja u dogaajima odluke postepeno se realizira struktura ciljeva i time i svikriteriji namenskog konanog cilja, koji moe biti ak suprotan prvobitno programiranomcilju".I stohastiki projekti prolaze kroz fazu koncipiranja, definisanja, izvrenja i zavravanja. Dokse kod deterministikih projekata cilj odreuje jo u fazi koncipiranja, kod stohastikih se uovoj fazi odreuje struktura ciljeva u odnosu na programirani eljeni cilj.U fazi definisanja alternativno se postavlja struktura aktivnosti i rezultat ove faze jestohastiki plan projekta.U fazi izvoenja se odreuju naini izvoenja u skladu sa analizom odluujuih dogaaja.Ukoliko se nastave radovi posle odluujueg dogaaja, to znai da je postignut podcilj ustrukturi ciljeva.Rezultati stohastikih projekata mogu biti pozitivni i negativni, s obzirom na cilj i namenu. Kodnjih se, zapravo, dugo ne zna da li e biti postignut konani cilj ili nee.

Zadaci za vebuOdgovorite sa "DA" ili "NE":Projekti se u odnosu na nain planiranja i izvoenja, i shodno tome postizanja cilja zbog kojegse aktiviraju, dele na: deterministike, i stohastike. DA NEStohastiki projekti su oni, kod kojih se u skladu sa napred navedenim, u prvim fazama(koncipiranja i definisanja) odreuje struktura ciljeva. To su projekti kod kojih su ciljeviodreeni unapred, to znai da e se najverovatnije projektom ostvariti planirani rezultat.Postoji i izvestan stepen rizika vezan za postizanje oekivanog cilja, i on je vezan za fazuizvoenja projekta, jer se njeni elementi ne mogu potpuno predvideti u fazi koncipiranja idefinisanja. DA NEDeterministiki projekti su oni kod kojih nema odreenog konanog cilja. Kod njih se najpredefiniu aktivnosti, a ciljevi se postavljaju prema rezultatima tih aktivnosti. Plan izvoenjaovih projekata nije u potpunosti mogue odrediti. Takvi projekti se pojavljuju zbog projekta, ane zbog cilja koji nije unapred poznat, a koji se obino svodi na opstanak, rast i razvoj. DA NE

Vrste projekata u odnosu na upravljanje razvojem.Vrste projekata u odnosu na upravljanje razvojem.


Cilj Cilj je da studenti shvate i razlikuju vrste projekata.

|LearningObject|11

Vrste projekata u odnosu na upravljanje razvojem.Projekti se mogu klasifikovati prema razliitim kriterijumima:prema metodama UPnainu planiranja i izvoenjau odnosu na upravljanje razvojems obzirom na uestalost u poslovnim sistemimaOvde e biti rei o vrstama projekata u odnosu na upravljanje razvojem poslovnog sistema.

U cilju opstanka i usaglaavanja sa razvojem u privredi uopte, preduzee se i samo morarazvijati. Razvoj sam po sebi oznaava kvalitativne promene u preduzeu, koje dovodedo poboljanja budueg poslovanja. On se uglavnom ostvaruje kroz procese istraivanjai inovacijskim merama. Inovacioni proces omoguava prelaz poslovnog sistema iz jednogstanja u drugo, kojim e se poboljati eksploatacija poslovnog sistema.Razvoj poslovnog sistema se ostvaruje kroz konkretne projekte. Ciljevi projekata, se u skladusa tim, programiraju kao deo procesa razvitka poslovnog sistema.Samo programiranje ciljeva oznaava postavljanje stratekih ciljeva za akcije kojima e seosigurati rast i razvoj poslovnog sistema. U odnosu na programiranje razvoja mogue su trivrste projekata i to:programski projekti,delimino programski projekti,ciljni projekti.Programski projekti su takvi projekti kod kojih iz ciljeva programa proizilaze ciljevi projekta.Oni su istovremeno i deterministiki.Delimino programski projekti, su takvi projekti kod kojih postoji konaan cilj i znaajnijiparcijalni ciljevi - i oni predstavljaju osnovu za dopunu ili promenu programa. Dakle glavniciljevi su postavljeni deterministiki, a drugi se oekuju na osnovu rezultata aktivnosti. Nataj nain ciljevi projekta u toku izvoenja popunjavaju program. Otuda i naziv deliminoprogramski projekti.Delimino programski projekti se nazivaju i projektima provere programa. Njima se stieosnova za proveravanje taktikih ciljeva programa razvoja.Na bazi taktikih ciljeva koji suobuhvaeni programom razvoja,poinje realizacija programa razvoja. S postizanjem konanihciljeva projekta poinje eksploatacija objekta projekta.Ciljni projekti su oni kod kojih su ciljevi projekta osnova za postavljanje programa. Onipripadaju kategoriji stohastikih projekata. Ciljni projekti su istraivako razvojni projekti iizvode se s namenom da se na naunim dostignuima ostvari program razvoja. Programrazvoja nije statian, nego se neprekidno mora prilagoavati internim i eksternim dogaajima.Da bi se prilagoavanje ostvarilo neophodno je proveriti da li program razvoja odgovaras obzirom na ciljeve i uticaj okoline poslovnog sistema. Ciljni projekti u industrijskimpreduzeima mogu biti: istraivaki projekti, projekti istraivanja i razvoja proizvoda,istraivanja i razvoja tehnologije, projekti sanacije itd.Dakle, projektni pristup programiranja razvoja zahteva da se povee upravljanje i voenjeprojektom sa ukupnim upravljanjem i voenjem poslovnim sistemom.Projektni pristup programiranju razvoja poslovnog sistema definie se kao: "kontinuiraniproces odreivanja svrha i stratekih ciljeva razvoja poslovnog sistema, proces oblikovanja iizvoenja ciljnih projekata kojima se dobiva nauna osnova za postavljanje taktikih ciljeva uprogramu razvoja poslovnog sistema, te oblikovanja i izvoenja programskih projekata kojimase program razvoja realizira postizanjem interne i ekspertne namene eksploatacije objekataovih projekata.

|LearningObject|12

Zadaci za vebuOdgovorite sa "DA" ili "NE":Delimino programski projekti su takvi projekti kod kojih iz ciljeva programa proizilaze ciljeviprojekta. Oni su istovremeno i deterministiki. DA NEProgramski projekti, su takvi projekti kod kojih postoji konaan cilj i znaajniji parcijalni ciljevi -i oni predstavljaju osnovu za dopunu ili promenu programa. DA NECiljni projekti su oni kod kojih su ciljevi projekta osnova za postavljanje programa. DA NE

Vrste projekta s obzirom na uestalost u poslovnim sistemimaVrste projekata s obzirom na uestalost u poslovnim sistemima



Vrste projekata s obzirom na uestalost u poslovnim sistemima.Projekti se mogu klasifikovati prema razliitim kriterijumima:prema metodama UPnainu planiranja i izvoenjau odnosu na upravljanje razvojems obzirom na uestalost u poslovnim sistemimaOvde e biti rei o vrstama projekata s obzirom na uestalost u poslovnim sistemima.

Dinamika izvoenja projekata moe biti razliita. Ona zavisi od mnogih faktora kao to su:potreba za rastom i od intenziteta rasta, od mogunosti poslovnog sistema, od rezultataistraivanja i razvoja, kao i od organizacionih i resurskih mogunosti. Zato je potrebno izvritipodelu projekata s obzirom na uestalost u poslovnim sistemima na:jednokratne projekte,projektne procese.Jednokratni projekti su takvi projekti koji se samo jednom pojavljuju u poslovnimsistemima. Oni su jedinstveni i po svom nainu izvoenja. To su npr. investicioni projektiizgradnje novog pogona, nove fabrike, kompjuterskog informacionog sistema itd. Jednokratniprojekti mogu biti deterministiki i stohastiki - u odnosu na strukturu postavljenih ciljeva iaktivnosti.Osnovne karakteristike jednokratnih projekata su:struktura ciljeva je sloena,struktura aktivnosti odgovara nainu izvoenja radova koji se razlikuje od projekta doprojekta,jednokratni projekti se izvode sa ciljem da se obezbedi namena projekta koja e imatiposeban znaaj za poslovni sistem,

|LearningObject|13

objekti projekta odgovaraju posebnoj nameni projekta i razlikuju se od objekata u kojima seodvija tekui proizvodni proces,ovi projekti su vremenski ogranieni,da bi se definisali ovi projekti zahtevaju posebna struna znanja,izvoenje projekta se razlikuje od tekueg obavljanja radova,voenje projekta zahteva posebnu upravljaku strukturu i obino se organizuje za vremetrajanja projekta."Jednokratni projekti, su oni projekti koji su s obzirom na namenu i objekat od jedinstvenogznaenja za poslovni sistem i u tom se sistemu pojavljuju nerepetitivno te zahtevaju projektnovoenje po principu nestalne odnosno privremene projektne organizacije".Projektni procesi su projekti koji se pojavljuju vie puta i slini su po nainu izvoenja.Projektni proces pojavljuje se u mnogim preduzeima. Taj proces mogu initi projekti uvoenjanovih proizvoda, projekti izgradnje pojedinih objekata (npr. stambenih objekata) itd.Projektni proces moe se sastojati od deterministikih ili od stohastikih projekata. Ukoliko sesastoji od deterministikih projekata, onda se organizuju po pravilima koja vae za planiranjedeterministikih projekata, i obrnuto.Osnovne karakteristike projektnog procesa su:oni se sastoje iz slinih ili tipskih projekata,struktura aktivnosti u toku izvoenja projekta je slina, jer je uglavnom re o tipskom nainuizvoenja i aktivnostima koje se u takvim slinim projektima ponavljaju,na bazi terminiranja (odreivanja roka trajanja) projektnog procesa vri se i terminiranjepojedinog projekta,voenje projektnog procesa se organizuje tako da se obezbeuje voenje pojedinih projekata iono je povezano sa upravljanjem i voenjem itavog poslovnog sistema."Projektni proces ine po nameni i objektu slini projekti koji imaju i slian (tipski) procesizvedbe, a udruene namene pojedinih projekata toga procesa od posebnog su znaenja zaposlovni sistem, pa se zbog repetitivnosti projekata zahteva projektno voenje po principustalne projektne organizacije".

Zadaci za vebuOdgovorite sa "DA" ili "NE":Jednokratni projekti su takvi projekti koji se samo jednom pojavljuju u poslovnim sistemima.DA NE2. Projektni procesi su projekti koji se pojavljuju vie puta i slini su po nainu izvoenja. DANE

Potreba za upravljanjem projektimaRazlozi i motivi za upravljanje projektima.


|LearningObject|14

Cilj Cilj je da studenti shvate znaaj i potrebu za upravljanje projektima.

Potreba za upravljanjem projektima

oveanstvo je izvodilo projekte praktino od poetka svoje zabeleene historije. Meutim,priroda projekata i uslovi u kojima su se izvodili, menjali su se neprestano. Mnogi moderniprojekti ukljuuju veliku tehniku kompleksnost i zahtevaju razliite vetine. Menaderisu suoeni sa problemom integrisanja i upravljanja velikim organizacijama pod uslovimaogranienih resursa, ogranienih vremena realizacije i neizvesnostima u okruenju. Da biizali na kraj sa kompleksnim aktivnostima i velikom neizvesnou, razvijene su nove formeprojektne organizacije i nove prakse upravljanja projektima.Dva su znaajna primera kompleksnih aktivnosti koje su zahtevale specifine projektneorganizacije i upravljake prakse: Projekat "Menheten" (razvoj prve atomske bombe) i"Misija izvianja" (sputanje vozila na povrinu Meseca i njeovo funkcionisanje i vonjapo meseevoj povrini). U davnini, projektni zahtevi su bili mnogo fleksibilniji: ako jefaraon trebao vie radnika na gradnji piramide, samo je bilo potrebno dovesti vie robovai naterati vie naroda da doe na rad; ako je ponestalo novaca za zidanje katedrale usrednjem veku, radovi su obustavljeni dok se nisu nali novi finansijeri.Projekti "Menheten" i "Misija izvianja" nisu bili tako fleksibilni. Prvo, oba projekta su imalivremensko ogranienje: "Menheten" je morao urgentno da se zavri, pre slinog poduhvatakoji su preduzeli nacisti. "Misija izvianja" je imala rok realizacije krai od tri godine i budetlimitiran na 150 miliona dolara, to je za oba resursa predstavljalo smanjenje na polovinu odprethodnog eksperimenta koji je NASA izvela za sputanje na Mars. Zbog tajnosti, projekat"Menheten" je bio limitiran na ogranien broj ljudi ukljuenih u njegovu relaizaciju. Obaprojekta su zahtevala izuzetan istraivako-razvojni rad, otkrivanje novih oblasti nauke itehnologije.Projekti tog tipa predstavljaju stalni izazov za tradicionalne upravljake pristupe planiranju,organizaciji, monitoringu i kontroli. Kao posebna oblast menaderske prakse, upravljanjeprojektima je jo uvek nova ideja, a njene metode jo uvek velika nepoznanica veini iskusnihmenadera. Samo pre 40-50 godina, korienje metoda upravljanja projektima bilo jeogranieno na mali broj projekata odbrane, konstrukcije aviona, graditeljstva. Danas,upravljanje projektima se primenjuje u nizu industrija, delatnosti, organizacija. Originalnorazvijene i primenjene u tzv. velikim projektima, kompleksnim tehnolokim projektima kaoto je Svemirski program Apolo, koji je odveo oveka na mesec, tehnike i metode upravljanjaprojektima su primenjive na svaku aktivnost projektnog tipa, bez obzira na veliinu ilitehnologiju. Moderno upravljanje projektima je korisno, kao to je nekad bilo egipatskim ilirenesansnim graditeljima, tako i dananjim graevincima, inenjerima, sistem specijalistimai menaderima.

Linost, tim i sistem upravljanja projektomZnaaj i uloga menader projekta u upravljanju projektima. Znaaj i uloga projektnog tima uupravljanju projektima. Znaaj i uloga sistema upravljanja projektom.

Uvodne napomeneOvo je Objekat Uenja u okviru Oblasti znanja Operacionog Menadmenta: UP-UpravljanjeProjektima, Jedinice znanja OR - Organizacija projekta i Rukovoenje, Nastavne teme: Uvod:ta je projekat?, Pod-teme: Upravljanje projektima: Linost, Tim, Sistem

|LearningObject|15

Cilj Cilj je da studenti shvate znaaj menadera projekta i projektnog tima za upravljanje

projektima, kao i znaaj i ulogu sistema upravljanja projektom.

Linost, tim i sistem upravljanja projektomTri su kljune karakteristike koje razlikuju upravljanje projektima od ranih, tradicionalnih formimenadmenta: Menader projekta (Rukovodilac projekta); Projektni tim; Sistem upravljanja projektom

Menader projekta (Rukovodilac projekta)Najvaniji element upravljanja projektom je menader projekta, ovek ije pojedinanenajvanije dunosti su da planira, upravlja i integrie radne napore uesnika na projektuda realizuju projektne ciljeve. U brzo promenljivom okruenju to postaje sve tee ikomplikovanije, s obzirom na nove tehnologije, proizvodne metode, trokove, trita,kao i zbog brojnih kljunih problema i odluka koje moraju da se procesiraju, a to jepraktino nemogue efikasno obaviti u tradicionalnim organizacionim hijerarhijama. U veiniorganizacija, aktivnosti se realizuju u funkcionalnim linijama i vreme odziva na promene jeizuzetno dugo, odnosno, reakcija na promene je vrlo spora. U ulozi rukovodioca projektaorganizacija postavlja jednog oveka odgovornog za projekat, koji je potpuno posveen zaostvarivanje projektnih ciljeva. Menader projekta koordinira napore u razliitim funkcionalnimoblastima i integrie planove i kontrolie trokove i realizaciju akitivnosti i zadataka

Projektni timUpravljanje projektom je i povezivanje pojedinaca i grupa u jedinstven, kohezivan timkoji deluje na ralizaciji zajednikog cilja. Verovatno vie od bilo kog ovekovog delovanja,rad na projektu je timski rad. Rad na projektu se izvodi od vie ljudi, najee razliitihprofesija, funkcionalnih oblasti i organizacija, koji participiraju na mestu i u vreme kada je toneophodno. U zavisnosti od projektnih zahteva za resursima, veliina i kompozicija tima moebiti promenljiva, a tim se rasputa po zavretku projekta.

Sistem upravljanja projektomMenader projekta i projektni tim moraju da imaju raspoloiv i da koriste sistem za upravljanjeprojektom. Ovaj sistem ine: Organizaciona struktura, Procesiranje informacija, Procedure i prakse integracije vertikalnih i horizontalnih elemenata projektne orgranizacije.

Vertikalni elementi obuhvataju sve zadatke na projektu, a horizontalni elementi ukljuujufunkcionalne jedinice i odelenja ukljuena u realizaciju projekta.

Sistem za upravljanje projektom obezbeuje integrativno planiranje i kontrolu. Integrativnoplaniranje i kontrola se odnose na povezivanje svih vanih elemenata informacija koje seodnose na (1) proizvod ili rezultate projekta, (2) vreme i (3) trokove rada i ostalih kljunihresursa. Te informacije moraju biti raspoloive u svakom trenutku i svakoj fazi projekta.Konano, integrativno planiranje i kontrola zahtevaju kontinualnu reviziju novih planova,poreenje stvarnih rezultata sa planiranim, i predvianje ukupnog vremena i trokova nakraju realizacije projekta kroz meupovezane evaluacije svih elemenata ovih informacija.Kako se projekat pomera iz jedne faze u drugu, tako se pomeraju i zahtevi za resursima (rad,oprema, novac) i organizacione odgovornosti. Sistem za upravljanje projektom obezbeujesredstva za:

|LearningObject|16

1. Identifikaciju zadataka,2. Identifikaciju zahteva za resursima i trokovima,3. Uspostavljanje prioriteta,4. Planiranje i inoviranje rasporeda aktivnosti,5. Monitoring i kontrolu zavrnog kvaliteta i performansi, i6. Merenje performansi projekta.

Zadaci za vebu1. Objasnite znaaj menadera projekta za uspeh u upravljanju projektima?2. Objasnite znaaj i ulogu projektnog tima u upravljanju projektima?3. Objasnite znaaj i ulogu sistema upravljanja projektom?

Klasifikacije sektora informacionih tehnologijaKlasifikacije sektora informacionih tehnologija.

Uvodne napomeneOvo je Objekat Uenja u okviru Oblasti znanja Operacionog Menadmenta: UP-UpravljanjeProjektima, Jedinice znanja OR - Organizacija projekta i Rukovoenje, Nastavne teme: Uvod:ta je projekat?, Pod-teme: Upravljanje IT projektima upravljanje projektima softverskoginenjerstva

Cilj Cilj je da studenti shvate specifinosti klasifikacija sektora informacionih tehnologija.

Informacione TehnologijeSektor informacionih tehnologija (IT) je u razliito definisan, to je posledica nemogunostipostojeih standardnih stastistikih klasifikacija na nacionalnom i meunarodnom nivouda prate brze promene karaktera IT proizvoda i usluga i IT firmi. Posebno, konvergencijomraunarskih i telekomunikacionih tehnologija, ovi sektori se sve ee klasifikuju u jedan,informaciono-komunikacioni (IKT) sektor. OECD pod IKT podrazumeva dve definicije:1. Sektorski bazirana definicija IKT po ovoj definiciji, IKT je sektor koji obuhvata sledee

delatnosti Meunarodne Standardne Klasifikacije Industrija (ISIC International StandardIndustrial Classification, Revision 3):

Proizvodne delatnosti: ISIC 3000 Proizvodnja kancelarijske, raunske i raunarske opreme, ISIC 3130 Proizvodnja izolovanih ica i kablova, ISIC 3210 Proizvodnja elektronskih cevi i drugih elektronskih komponenti, ISIC 3220 Proizvodnja televizijskih i radio predajnika i ureaja za inu telefoniju i

telegrafiju, ISIC 3330 Proizvodnja televizijskih i radio prijemnika, aparata za audio i video snimanje i

reprodukciju i pripadajuih proizvoda, ISIC 3312 Proizvodnja instrumenata i ureaja za merenje, testiranje, navigaciju i druge

namene, izuzev opreme za kontrolu i upravljanje industrijskim procesima, ISIC 3313Proizvodnja opreme za upravljanje industrijskim procesima;

Usluge koje se odnose na proizvode: ISIC 5150 Prodaja na veliko ureaja, opreme i rezervnih delova, ISIC 7123 Iznajmljivanje kancelarijskih ureaja i opreme (ukljuujui i raunare);

|LearningObject|17

Intelektualne usluge: ISIC 6420 Telekomunikacije, ISIC 7200 Raunarske i usluge u vezi sa raunarskim; Definicija IKT bazirana na proizvodima ova definicija se bazira na CPC (Central Product

Classification) i harmonizovanom sistemu (HS Harmonised System), a razvija je Radnagrupa za indikatore informacionog drutva OECD-a (WPIIS Working Party on Indicators forthe Information Society).

Pored ovih, definiu se i klasifikacije oblasti istraivanja i razvoja u Informaciono-Komunikacionim tehnologijama (vidi tabelu 1). Klasifikacija data u tabeli 1 izvedena je izprojekta CISTRANA

Tabela 1: Klasifikacija istraivanja i razvoja u IKTSaglasno potrebama studiranja na FIT-u, pod Informacionim Tehnologijama u ovom predmetupodrazumevae se samo softversko inenjerstvo [3].

|LearningObject|18

IT projekti i upravljanje realizacijom softverskih projekataDefinicija i pojmovi u okviru IT projekata. Specifinosti upravljanja realizacijom softverskihprojekata.

Uvodne napomeneOvo je Objekat Uenja u okviru Oblasti znanja Operacionog Menadmenta: UP-UpravljanjeProjektima, Jedinice znanja OR - Organizacija projekta i Rukovoenje, Nastavne teme: Uvod:ta je projekat?, Pod-teme: Upravljanje IT projektima upravljanje projektima softverskoginenjerstva

Cilj Cilj je da studenti shvate specifinosti IT projekata i specifinosti upravljanja realizacijom

softverskih projekata.

IT projektiPod IT projektima, odnosno, projektima u oblasti Informacionih Tehnologija (IT) u ovompredmetu, saglasno potrebama studiranja na FIT-u, podrazumevae se samo projektisoftverskog inenjerstva.Da bi se izbegli eventualni pojmovni nesporazumi, daju se i sledee definicije koje e sekoristiti u okviru ovog predmeta [3]:Sistemski inenjering u IT je razvoj i/ili izgradnja svih aspekata sistema zasnovanih naraunarima, ukljuujui hardver, softver i inenjering procesa;Softverski inenjering je deo sistemskog IT inenjeringa koji se odnosi na sve aspekteproizvodnje softvera od specifikacije sistema do odravanja sistema kada on pree u fazukorienja;Softverski proces je skup aktivnosti iji je cilj razvoj novog i/ili nadgradnja postojeegsoftvera;Model softverskog procesa je uproena, specifina forma prezenatacija softverskogprocesa;Trokove softverskog inenjerstva ine, u gruboj proceni, 60% trokovi razvoja, a 40%su trokovi testiranja, i to za softverske proizvode opte namene. Za softvere razvijeneza posebne namene / korisnike, trokovi nadgradnje / dodatnog razvoja esto nadmaujutrokove razvoja;Atributi dobrog softvera su: funkcionalnost i performanse po zahtevu korisnika, da moeda se odrava, da korisnik moe da se osloni na taj softver u radu i da je upotrebljiv;Glavni izazovi sa kojima se suoava softversko inenjerstvo su: stalno poveavanjediverziteta, skraivanje vremena za isporuku naruiocu i razvoj softvera kojem moe da se"veruje".

Upravljanje realizacijom softverskih projekataUpravljanje projektima razvoja softvera predstavlja posebnu disciplinu u okviru teorije iprakse upravljanja projektima. Ova specifinost je posledica niza razloga vezanih za samudelatnost softverskog inenjerstva, od kojih se izdvajaju sledea tri [3]:Proizvod je "nevidljiv" (intangible). Rukovodilac projekta izgradnje neke zgrade ili avionamoe, po zavretku projekta, da vidi rezultat svog rada: zgradu, avion. Svako kanjenje urealizaciji tavkog projekta, opet je vidljivo zgrada nije zavrena, avion nije spreman za let.Softver je potupno drugaiji proizvod ne moe se videti ni dodirnuti, pa ni progres u razvoju

|LearningObject|19

softvera ne moe da se vidi. Rukovodilac projekta razvoja softvera moe samo da se osloni naodreenu dokumentaciju kojom se prati progres realizacije IT projekta;Nema standardnih softverskih procesa. Inenjerske discipline sa dugom istorijomdeavanja, uglavnom imaju procese koji su oprobani, testirani, dokazani, i to je posebnovano sa stanovita realizacije ali i edukacije novih ljudskih resursa u ovoj oblasti, dobrosu razumljive i strukturirane, tako da mogu da se prate, ue itd. Razvoj softvera, meutim,razlikuje se od jedne do druge organizacije, od jednog do drugog tima. Pored svih pokuajada se identifikuju zajednike karakteristike pojedinih pristupa u razvoju softvera, jo uvek nijemogue predvideti kada e odreeni softverski proces da izazove probleme u razvoju. Ovakvesituacije su posebno prisutne, kada je projekat razvoja softvera deo veeg inenjerskogpoduhvata;Velik softverski projekti su, obino, "suvie jedinstveni poduhvati. Iako jejedinstvenost jedna od generalnih osobina svakog projekta, uenje i iskustvo iz prolihprojekata u velikoj meri obezbeuje smanjenje rizika u realizaciji novih projekata u istojdelatnosti (npr. izgradnja novog mosta). To, meutim, uglavnom, nije sluaj i sa softverskiminenjerstvom, gde znaajno iskustvo rukovodioca projekta na realizaciji niza softverskihprojekata u prolosti, zbog velikih tehnolokih promena u informaciono-komunikacionimtehnologijama, moe da predstavlja problem i prepreku za dobro voenje realizacije novihsoftverskih projekata. Ukratko, nauene lekcije i iskustvo iz prethodnih softverskih projekataesto ne mogu da se prenesu na nove softverske projekte, a esto mogu da navedumenadera IT projekta i na pogrene odluke!Sve ovo su razlozi da mnogi softverski projekti kasne u realizaciji, prevazilaze planiranebudete i odstupaju od planiranih rezultata. Softverski projekti su, obino, nove,tehnoloke inovacije!Konkretna posledica svega navedenog u ovom poglavlju razlog su da se za upravljanjesoftverskim projektima formira poseban predmet i specifinosti softverskog inenjerstvaugrade u ve formirano "telo" znanja upravljanja projektima [3], kao modifikacije i/ilinadgradnja ve uspostavljenih procesa i aktinvosti upravljanja projektima.

Zadaci za vebuObjasnite ta su projekti softverskog inenjerstva?Navedite Vae miljenje s specifinostima projekata softverskog inenjeringa u odnosu naprojekte klasinih inenjerskih disciplina!

Uvod-ta je projekat VebeUvod-ta je projekat Vebe.

Uvodne napomeneOvo je Objekat Vebanja u okviru Oblasti znanja Operacionog Menadmenta: UP-UpravljanjeProjektima, Jedinice znanja OR - Organizacija projekta i Rukovoenje, Nastavne teme: Uvod:ta je projekat?

Cilj Uz primere primeniti znanja steena na predavanju

Projekti Evrpopske agencije za rekonstrukciju koji su realizovani u Srbiji1. Optina Aleksinac: Strateki plan za ekonomski razvoj optine AleksinacCilj projekta: je podrka lokalnom ekonomskom razvoju optine Aleksinac kroz razvojStratekog plana optine, ukljuujui dalji razvoj i reorganizaciju lokalne vlasti, poboljanje

|LearningObject|20

infrastrukture, ekonomije i razvoja saradnje sa predstavnicima graanskog drutva. U fazipripreme stratekog plana ekonomskog razvoja, optina Aleksinac planira da organizujeintenzivne pregovore izmeu optinskih zvaninika, poslovnih ljudi i predstavnika nevladinihorganizacija, a uz posredovanje Inicijativa (lokalni partner u projektu) i eksperata iz optinepartnera iz EU. Deo sredstava e biti potroen i na nabavku kompjuterske i dodatne opreme.Skuptina optine e dalje razviti i usvojiti niz lokalnih regulativa, koje e sadrati principemoderne lokalne samouprave. Ove regulative e sadrati delove koji se odnose na promocijurazvoja malih i srednjih preduzea, poboljanje funkcionisanja lokalne vlasti, kao i napoboljanje upravljanja na svim nivoima. Osnovna ciljna grupa projekta su optinski zvaninicii zaposleni, dok e krajnji korisnici biti svi graani Aleksinca.Rezultati: Optina Aleksinac planira da stvori uslove za bri lokalni ekonomski razvojkroz pripremu Stratekog plana razvoja optine, koji ukljuuje i preporuke za dalji razvoji reorganizaciju lokalne vlasti, poboljanje infrastrukture, ekonomije i razvoj saradnje sapredstavnicima graanskog drutva. U izradu plana, u okviru fokus grupa bili su ukljuenioptinski zvaninici, poslovnih ljudi i predstavnici nevladinih organizacija, eksperati izpartnerske EU optine, a plan je usvojila i Skuptina optine Aleksinac. Takoe, Skuptinaoptine je razvila i usvojila niz lokalnih regulativa, koje sadrati principe moderne lokalnesamouprave, ukljuujui promociju razvoja malih i srednjih preduzea, poboljanjefunkcionisanja lokalne vlasti, kao i poboljanje upravljanja na svim nivoima. Tokom realizacijeprojekta pri optini Aleksinac je otvorena i kancelarija za lokalni ekonomski razvoj. OptinaAleksinac e nastaviti saradnju sa partnerom u oblasti lokalnog ekonomskog razvoja.

2. Optina Novi Beograd:Projekat predvia rad na Lokalnom planu za pitanja omladine, kroz promovisanje najvanijihvrednosti stabilnog drutva, kroz zajedniku akciju svih zainteresovanih lokalnih uesnika:optine, lokalne NVO, medijia, kolski sistem, preduzea i gradske vlade. Ovaj projekate obuhvatiti est specifinih tematskih oblasti zdravstvo, obrazovanje, zapoljavanje,mobilnost i ivotnu sredinu. Akcenat broure e biti na zloupotrebi droge i spreavanjukorienja droge u kolama. Da bi promovisala ovu ideju, optina Novi Beograd planira da utri kolska dvorita finansijski podri uvoenje digitalnog video nadzora. Optina e uz pomopartnera iz EU pripremiti lokalni plan za pitanja omladine, koji e biti predstavljen i izloenoceni javnog mnjenja, u organizaciji lokalnog partnera Inicijativa za demokratsku tranziciju(DTI). Najvaniji planirani rezultat projekta bie otvaranje optinske kancelarije za omladinu,jedinstvenu te vrste kod nas.

3. Otvorena kancelarija za mlade u optini Novi BeogradU mesnoj zajednici 22, optine Novi Beograd otvorena je Kancelarija za mlade 14. jula2006. Kancelariju su zajedno otvorili predsednik optine Novi Beograd, eljko Oegovi imenader programa Exchange, Irina Slavkovi, uz prisustvo g. Radmile Bukumiri-Kati,pomonika ministra za rad, zapoljavanje i socijalnu politiku, sektor za zapoljavanje, mladihiz akih parlamenta, predstavnika institucija koje se bave problemima mladih, nevladinihorganizacija. Pored otvaranja specijalizovane kancelarije, projektomkoji je finansiran izprograma Exchange predviena je i izrada Akcionog plana za rad sa mladima, poveanjebezbednosti kroz uvoenje video nadzora u tri osnovne kole. Otvaranju kancelarije prethodiloje ispitivanje potreba mladih Novog Beograda i serija rasprava i sastanaka u kojima suuestvovali predstavnici akih parlamenata, nevladinih organizacija, republikih, gradskih ioptinskih institucija koje se bave mladima. Na tim sastancima bilo je obraeno vie oblastikao to su prevencija, obrazovanje, zapoljavanje, zatita ivotne sredine, a uesnici su dalisvoje predloge i idejna reenja za izradu nacrta kcionog plana ije se usvajanje oekuje poslejavne rasprave.Rezultati: Tokom realizacije projekta pripremljen je Lokalni plan za pitanja omladine,kroz promovisanje najvanijih vrednosti stabilnog drutva i kroz zajedniku akciju svihzainteresovanih lokalnih uesnika: optine, lokalne NVO, medija, kolskog sistema, preduzeai gradske vlade. Plan je usvojila Skuptina optine, a u skladu sa preporukama otvorena

|LearningObject|21

je i Kancelarija za mlade na ovaj nain stvoreni su organizacioni i tehniki predusloviza kontinuiran rad sa mladima. Za odrivost projekta i njegovu uspenu implementacijuOptinsko vee je donelo odluku da je Kancelarija za mlade formalno-pravno u sastavuOdeljenja za privredu i drutvene delatnosti Optinske uprave Gradske optine Novi Beograd.U sklopu projekta optina Novi Beograd je u tri kolska dvorita uvela digitalni video nadzor.Partneri planiraju da nastave saradnju u oblasti realizacije projekata.

Zakljuak: ta je projekat?

Cilj Cilj je da studenti shvate sadraj predmeta Upravljanje projektima - zakljuno razmatranje.

Zakljuak: ta je projekat?ta je projekat?Cilj ovog kursa je da shvatimo koje aktivnosti moemo da organizujemo kao projekat,za iju realizaciju moemo i treba da iskoristimo znanja, tehnike i instrumente koje nudispecijalizovana menadment disciplina "upravljanje projektom".

Lekcija 2 - Upravljanje projektomdefinicija koncepti sistemski pristup

|Contents|2

Contents

LearningObject................................................................ 3Uvod: Upravljanje projektom: definicija, koncepti, sistemski pristup............................... 3Planiranje kao podproces menadmenta......................................................................... 3Organizovanje kao podproces menadmenta.................................................................. 5Voenje kao podproces menadmenta............................................................................ 8Kontrola kao podproces menadzmenta............................................................................9Odluivanje kao podproces menadmenta.................................................................... 10Pregled definicija i kola menadmenta.........................................................................12Pregled klasinih teorija menadmenta......................................................................... 13Pregled bihejvioristikih teorija menadmenta.............................................................. 18Pregled kvantitativnih teorija menadmenta................................................................. 20Karakteristike projekta................................................................................................... 24Karakteristike upravljanja projektom............................................................................. 25TitlEvolucija upravljanja projektom................................................................................ 26Oblasti od posebnog interesa u okviru discipline upravljanja IT projektom....................29Upravljanje projektom-definicija, koncepti, sistemski pristup Vebe........................... 30Zakljuak: Upravljanje projektom: definicija, koncepti, sistemski pristup...................... 30

|LearningObject|3

LearningObject

Uvod: Upravljanje projektom: definicija, koncepti, sistemskipristup

Cilj Cilj je da studenti shvate sadraj teme Upravljanje projektom-definicija, koncepti, sistemski

pristup.

Uvod: Upravljanje projektom-definicija, koncepti, sistemski pristupSadraj teme Upravljanje projektom: definicija, koncepti, sistemski pristup su tri celine:1. UP kao menadment disciplina - u okviru ove celine analiziraju se:- osnovne funkcije menadmenta;- osnovne kole menadmenta;- mesto discipline UP u okviru menadmenta;2. Projekat i UP - u okviru ove celine analiziraju se osnovne karakteristike discipline UP;3. Evolucija UP i Evolucija upravljanja IT projektom - u okviru ove celine analiziraju se:- nastanak i evolucija discipline UP;- obuhvat oblasti i tema koje su predmet discipline UP;- obuhvat oblasti i tema koje su predmet discipline upravljanja IT projektom.

Planiranje kao podproces menadmentaPlaniranje kao podproces menadmenta.

Uvodne napomeneOvo je Objekat Uenja u okviru Oblasti znanja Operacionog Menadmenta: UP-UpravljanjeProjektima, Jedinice znanja OR - Organizacija projekta i Rukovoenje, Nastavne teme:Upravljanje projektom: definicija, koncepti, sistemski pristup

Cilj Cilj je da studenti shvate planiranje kao podproces menadmenta.

Planiranje kao podproces menadmentaPodprocesi menadmentaMenadment je proces upravljanja koji se sastoji iz etiri osnovna podprocesa:1.Planiranje: Menaderi koriste logiku i metode da bi promislili o ciljevima i akcijama;2.Organizovanje: Menaderi araniraju i rasporeuju posao, autoritet i sredstva da bi ostvariliciljeve;3.Voenje: Menaderi usmeravaju, motiviu i utiu na zaposlene da obave osnovne zadatke;

|LearningObject|4

4.Kontrola: Menaderi proveravaju da li se organizacija kree ka svojim ciljevima.Odluivanje je podproces prisutan u sva etiri navedena podprocesa i zato se ne izdvajakao poseban, ali se izuava i posveuje mu se panja u istom nivou kao i planiranju,organizovanju, voenju i kontroli!Ovde e biti rei o organizovanju kao podprocesu menadmenta.

PlaniranjePlaniranje je primarna faza menadment procesa. Planiranje je proces postavljanja ciljeva iodreivanje adekvatnog toka akcije kako bi se oni postigli. Definie se i kao proces donoenjaupravljakih (planskih) odluka. Koje sve odluke menaderi donose? Pre svih to su ciljevi,zatim politike, planove, strategije, programe, projekte, procedure i veliki broj drugih odluka.Bitno je istai da sutina planiranja nije donoenje odluka. One su vode ka preuzimanjuakcija. Nedovoljni poznavaoci problematike planiranja i menadmenta obino konstatuju daje planiranje donoenje planova!!! Plan je samo jedan od proizvoda procesa planiranja (nije ninajvaniji).Planiranje je formalizovana procedura koja rezultira integralnim sistemom odluka kakobi se ostvarila eljena budunost. Pored toga to je planiranje jedna od funkcija procesamenadmenta, ono je i nauna disciplina koja ima svoju metodologiju, koncepte i kategorijalnisistem.Menaderi definiu ta je potrebno da se uradi, kada, kako i ko to treba da uini. Menaderproizvodnje planira nain korienja kapaciteta, marketing menader planira nainuvoenja novog proizvoda, kanale distribucije i cenu proizvoda, finansijski menaderizvore i alokaciju sredstava. Potreba za planiranjem postoji na svim nivoima organizacionestrukture, a izraenija je na viim nivoima zbog veeg uticaja na uspeh preduzea. Planovise mogu razlikovati po fokusu, formi, stepenu obuhvaenih detalja, vremenskom horizontu,funkcionalnom podruju, pristupima. Slika 2. ilustruje hijerarhiju planova u preduzeu.Planiranjem se dobija poeljna slika buduih okolnosti, uzimajui u obzir trenutno raspoloivasredstva, prola iskustva i brojne druge faktore.Osnovne aktivnosti procesa planiranja su:1.Definisanje ciljeva,2.Opis sadanjeg stanja utvrivanje gapa izmeu sadanjeg stanja i ciljeva kako bi sedeterminisali resursi i preduzele korektivne akcije,3.Identifikovanje podsticaja i ogranienja identifikovanje faktora u internom i eksternomokruenju koji utiu na ostvarivanje ciljeva,4.Odreivanje akcija potrebno je alocirati vreme, ljude i novac na nain koji obezbeujeostvarenje razliitih ciljeva,5.Faza ocene i kontrole.Hirerarhija planova je sledea:Strategijsko planiranje predstavlja sistematski i u odreenoj meri formalizovan naporpreduzea da uspostavi osnovnu svrhu poslovanja, ciljeve i strategije i razvije detaljneplanove za ostvarenje strategija.Operativni planovi koji preciziraju detalje ostvarenja strategijskih planova.Kod jednokratnih planova menader odluuje unapred koje e se akcije preduzeti u datojsituaciji.Program determinie glavne akcije da bi se ostvario cilj, ljude koji su za to odgovorni ikonkretan redosled faza.

|LearningObject|5

Projekat predstavlja sloen poslovni poduhvat koji se izvodi sa ogranienim resursima uodreenom periodu vremena.Budet je finansijski plan koji obuhvata buduu alokaciju resursa na odreene programe iaktivnosti u odreenom vremenskom periodu.Permanentni planovi pomau menaderima da donesu odluke koje se ponavljaju.Za usmeravanje akcija i parametara u okviru kojih se donose odluke slue poslovne politike.Procedure pokazuju kako bi politike trebale da se sprovedu.Pravila su unapred odreena uputstva za pravac delovanja.Do '70-ih godina XX veka funkcionisalo je tradicionalno planiranje u kojem je osnovnapretpostavka da su sve relevantne informacije dostupne na poetku procesa. Strategijskipristup planiranju koristi nove informacije onda kad su one raspoloive.Strategijsko planiranje je orijentisano na dui vremenski period (3-5 godina) i odnosi se napreduzee u celini. U literaturi ne postoji opte prihvaena definicija strategijskog planiranja,ali svakako postoje znaajne karakteristike koje ga diferenciraju od operativnog planiranja:Odraava misiju preduzea,Predstavlja okvir za svakodnevno operativno planiranje,U osnovi je dugorono orijentisano,Predstavlja osnovu za strategijsko razmiljanje i delovanje,Uglavnom se vezuje za top menadment.Znaaj planiranja se ogleda u sledeem:Planiranje pomae anticipiranju rizika i neizvesnosti i omoguava adekvatno prilagoavanje.Posebno je vano u kriznim situacijama, a pomae i u reavanju mnogih problema sa kojimase preduzea suoavaju.Omoguava sagledavanje zahteva trita i suoavanju sa konkurencijom,Neophodno je radi koordiniranja aktivnosti.Doprinosi poveavanju odgovornosti menadera.Planiranje u najveoj meri od svih funkcija menadmenta doprinosi uspehu novogpreduzetnikog poduhvata. S obzirom da su resursi obino mali, planiranjem se spreavajuvee greke. Takoe potrebno je da preduzetnik analizira eksterno okruenje, konkurenciju,potencijalne kupce, kao i snage i slabosti novog posla. Planiranje novog poslovnog poduhvatadaje odgovore na sledea pitanja:1.Koji e se proizvod proizvoditi?2.Na kom tritu e se vriti plasman?3.Kako e se posao pokrenuti?4.Kako e se obaviti poslovanje?5.Kako e se posao finansirati?Preduzetnik potencijalnom investitoru prezentira poslovni plan.

Organizovanje kao podproces menadmentaOrganizovanje kao podproces menadmenta.

|LearningObject|6


Cilj Cilj je da studenti shvate organizovanje kao podproces menadmenta.

Organizovanje kao podproces menadmentaPodprocesi menadmentaMenadment je proces upravljanja koji se sastoji iz etiri osnovna podprocesa:1. Planiranje: Menaderi koriste logiku i metode da bi promislili o ciljevima i akcijama;2. Organizovanje: Menaderi araniraju i rasporeuju posao, autoritet i sredstva da bi

ostvarili ciljeve;3. Voenje: Menaderi usmeravaju, motiviu i utiu na zaposlene da obave osnovne zadatke;4. Kontrola: Menaderi proveravaju da li se organizacija kree ka svojim ciljevima.Odluivanje je podproces prisutan u sva etiri navedena podprocesa i zato se ne izdvajakao poseban, ali se izuava i posveuje mu se panja u istom nivou kao i planiranju,organizovanju, voenju i kontroli!Ovde e biti rei o organizovanju kao podprocesu menadmenta.

OrganizovanjeFaza koja sledi nakon planiranja je organizovanje. Ovo je veoma heterogena funkcija, jermenaderi treba da odrede resurse, definiu poslove i zadatke, izvre podelu rada, odredeaktivnosti i ljudi potrebne za ostvarenje postavljenih ciljeva.Procesom organizovanja menaderi oblikuju odnose unutar organizacije formirajui njenustrukturu i na taj nain vode zaposlene u budunost organizacije.Prvi korak u pravcu organizacije, koji je logian nastavak planiranja je proces stvaranjadizajna organizacije. Rezultat je specifina shema odnosa koju menaderi kreiraju tokomovog procesa je organizaciona struktura. Ona je okvir koji menaderi izrauju za podelu ikoordinaciju aktivnosti lanova organizacije. Poto su strategije i uslovi okruenja razliiti zasvaku organizaciju, postoji veliki broj moguih organizacionih struktura. Potrebno je donetiodluku o shemi organizacione strukture.Osnovni koraci u procesu organizovanja su: ispitivanje planova, formiranje liste poslova koje treba uraditi, podela poslova u grupe po izvriocima, grupisanje povezanih poslova na logian i efikasan nain, dodela radnih zadataka pojedincima, delegiranje autoriteta i odgovornosti.Odluka o dizajnu organizacije predstavlja izbor organizacione strukture koja odgovarastrategiji i okruenju u kojem e lanovi realizovati strategiju. Pojam dizajn organizacije jeevoluiraju tokom XX veka. Prvobitno je fokus bio na internom funkcionisanju organizacije.Meutim, dizajn organizacije postavlja menadere u poloaj u kome moraju istovremeno daprate ta se dogaa unutar organizacije, a ta izvan nje.Organizacija je menaderski proces koji traje neprekidno. Bilo da preduzimaju korake naformiranju nove organizacije, ili na preureenju postojee, ili da radikalno menjaju sheme

|LearningObject|7

odnosa unutar organizacije, menaderi prilikom donoenja odluka o organizaciji koriste etirimere:1. Dele sveukupni proces rada na zadatke koje realno i bez preteranog napora mogu da

obave pojedinci ili grupe. Termin za ovo je podela posla. Zahtevi procesa rada i nivoobuenosti zaposlenih odreuju stepen specijalizacije. Obuhvata analizu, raspodelu,kontrolu i unapreenje poslova, kako bi se oni obavili efikasnije i sa veom produktivnou.

2. Na logian i efikasan nain kombinuju zadatke. Formiranje grupe radnika i zadataka nazivase podela na sektore.

3. Preciziraju ko e kome unutar organizacije podnositi izvetaje. Povezivanje sektora nazivase organizaciona hijerarhija.

4. Postavljaju se mehanizmi koji e integrisati aktivnosti pojedinih sektora u koherentnucelinu i nadgledati efikasnost ove integracije. Ovaj proces se naziva koordinacija.

Struktura organizacije podrazumeva nain na koji se aktivnosti organizacije dele, grupiu ikoordiniraju na relaciji menader i radnici, menader i menader i radnik i radnik. Postoje trivida formalne strukture organizacije: Funkcionalna organizacija je najloginiji i utemeljeni oblik za podelu na sektore.

Koriste je uglavnom male firme koje nude ogranien broj proizvoda poto se ovakvomorganizacijom efikasno koriste specijalizovani resursi. Olakava posao nadgledanja, jer jesvaki menader struan za mali raspon kvalifikacija.

Organizacija prema proizvod/trite esto se naziva i diviziona organizacija. Podela semoe vriti prema proizvodu, tritu, kupcu. Prednost je to su sve aktivnosti, kvalifikacijei strunost potrebne za proizvodnju i plasman odreenog proizvoda grupisane na jednommestu pod jedinstvenim rukovodstvom, celokupan posao se veoma lako koordinira iodrava visok radni uinak. Nedostatak je to interesi divizije mogu da se postave iznadinteresa preduzea.

Matrina organizacija je hibrid kojim se kombinuju oba tipa shema, a pri tomeizbegavaju njihovi nedostaci. Istovremeno egzistiraju dve vrste struktura, radnici imajudva efa, dva lanca komandovanja, prvi vertikalni prema delatnosti ili podeli i horizontalnikombinuje ljude iz razliitih divizija u projekte ili poslovne timove. Matrina struktura jekompleksna, ali je efikasno sredstvo za reavanje problema koji zahtevaju strunjakerazliitih kvalifikacija. Problem je prilagoavanje ljudi ovom sistemu.

Zahvaljujui razvoju informacionih i komunikacionih tehnologija kao i promenama trinihuslova i potreba potroaa dolo je do stvaranja novijih koncepata organizovanja preduzea.Shvatanje rada ne vezuje se za odreeno vreme, detaljnu podelu rada niti za odreenomesto. Novi pojmovi kao to su: fleksibilnost, timski rad, agilne fabrike, mrene i virtuelneorganizacije ukazuju da je tehnoloki razvoj omoguio nove naine rada i organizovanja.Procesom delegiranja definie se ko e biti odgovoran za pojedine poslove, koji se realizujuu okviru formalne strukture organizacije. Menaderi prenose odreene poslove, prava inadlenosti na saradnike ili podreene da odluuju o alokaciji i korienju organizacionihpotencijala.Odgovornost je vaan aspekt delegiranja autoriteta. Oblik delegiranja autoriteta zavisi odstepena centralizacije ili decentralizacije organizacije i ostvarenog razvoja njene rukovodeefunkcije. Moemo razlikovati: Komandni autoritet imaju menaderi koji se nalaze na liniji komandovanja celokupne

organizacije, a odgovorni su za realizaciju organizacionih ciljeva. Savetodavni/kadrovski autoritet imaju grupe ili pojedinci zadueni da komandnim

menaderima pruaju savete ili usluge. Funkcijski autoritet imaju lanovi odreenih specijalizovanih odeljenja (kadrovi) da

kontroliu aktivnosti drugih odeljenja u domenu odgovornosti vezanih za tu specijalnost.Lice lan projektnog tima, zaposleni u organizaciji i sl.: Razume nalog koji mu je dat,

|LearningObject|8

Razume organizacione ciljeve, Lina ubeenja i prioriteti, Sposobnost da komunicira i obavi zadatke.Mo je sposobnost da se utie na druge ljude. Koncept moi moe se predstaviti u dvefaze. U prvoj fazi A deluje ime primorava B da uradi neto to inae ne bi , B radi naosnovu prepoznavanja legitimiteta moi A. U drugoj fazi mone grupe su sposobne dakroz neformalno ponaanje spree da neke opcije ili izbori uu u proces donoenja odluka.Menadment znaenja daje elemente za treu fazu i postaje nain za korienje moi.

Voenje kao podproces menadmenta.Voenje kao podproces menadmenta.


Cilj Cilj je da studenti shvate voenje kao podproces menadmenta.

Voenje kao podproces menadmentaPodprocesi menadmentaMenadment je proces upravljanja koji se sastoji iz etiri osnovna podprocesa:Planiranje: Menaderi koriste logiku i metode da bi promislili o ciljevima i akcijama;Organizovanje: Menaderi araniraju i rasporeuju posao, autoritet i sredstva da bi ostvariliciljeve;Voenje: Menaderi usmeravaju, motiviu i utiu na zaposlene da obave osnovne zadatke;Kontrola: Menaderi proveravaju da li se organizacija kree ka svojim ciljevima.Odluivanje je podproces prisutan u sva etiri navedena podprocesa i zato se ne izdvajakao poseban, ali se izuava i posveuje mu se panja u istom nivou kao i planiranju,organizovanju, voenju i kontroli!Ovde e biti rei o organizovanju kao podprocesu menadmenta.

VoenjeMenaderi daju zadatke i zahtevaju rezultate. Meutim, voenje podrazumeva vie od toga- usmeravanje i motivisanje zaposlenih da rade u najboljem interesu za organizaciju. Napormenadera da se usredsrede na ciljeve organizacije naziva se proces voenja.Menader mora da razume ljudsko ponaanje, da bude u stanju da ostvari komunikaciju, damotivie i vodi druge kako bi se ostvarili ciljevi organizacijeRadi shvatanja ponaanja pojedinaca, neophodno je ispitati bioloke, socijalne i organizacioneinioce koji utiu na njihovo ponaanjeMotivacija - usmeravanje radnika da se ponaaju tako da obezbede ostvarenjeorganizacionih ciljeva i da istovremeno zadovolje svoje vlastite ciljeve.Neki autori smatraju da motivacija u menadmentu ima najmanje tri vane svrhe:Podsticanje potencijalno zaposlenih da se pridrue organizaciji.

|LearningObject|9

Stimulacija zaposlenih da rade vie, bolje i efikasnije.Ohrabrivanje zaposlenih da ostanu u organizaciji.Nove forme motivisanja idu u pravcu ukljuivanja zaposlenih i menadera u razliite eme zadeljenje profita ili programe za sticanje vlasnitva u preduzeima u kojima su zaposleni.Za svrsishodno usmeravanje zaposlenih znaajno je uspostavljanje efikasnog sistemakomunikacije. Osnova komuniciranja je prenos znanja, emocija, iskustva, stavova, informacija,misli i zapaanja da bi se postiglo zajedniko znaenje. Istraivanja su pokazala da menaderinajvei deo svog radnog vremena provode obavljajui ovu aktivnost.Proces komuniciranja je dvosmeran i u njemu svaka strana ima potrebu da neto saopti ida saslua sagovornika. Neki autori sugeriu ta treba raditi da bi se poveala sposobnostaktivnog sluanja:Paljivo sluati ta druga osoba ima da nam kae, maker smatrali da je sasvim pogreno ilinevano,Pokuajte podjednako da razumete oseanja koje osoba izraava isto kao i intelektualnisadraj prie,Odvojte vreme za diskusiju bez prekida.Ne razmiljajte o drugim stvarima dok sagovornik ne zavri misao.Ne donosite prerano zakljuke, sasluajte sve relevantne informacije.

Kontrola kao podproces menadzmentaKontrola kao podproces menadmenta.


Cilj Cilj je da studenti shvate kontrolu kao podproces menadmenta.

Kontrola kao podproces menadzmentaPodprocesi menadmentaMenadment je proces upravljanja koji se sastoji iz etiri osnovna podprocesa:1. Planiranje: Menaderi koriste logiku i metode da bi promislili o ciljevima i akcijama;2. Organizovanje: Menaderi araniraju i rasporeuju posao, autoritet i sredstva da bi

ostvarili ciljeve;3. Voenje: Menaderi usmeravaju, motiviu i utiu na zaposlene da obave osnovne zadatke;4. Kontrola: Menaderi proveravaju da li se organizacija kree ka svojim ciljevima.5. Odluivanje je podproces prisutan u sva etiri navedena podprocesa i zato se ne izdvaja

kao poseban, ali se izuava i posveuje mu se panja u istom nivou kao i planiranju,organizovanju, voenju i kontroli!

Ovde e biti rei o organizovanju kao podprocesu menadmenta.

Kontrola

|LearningObject|10

Proces kontrole se obino definie i uspostavlja kao specifian sistem koji neprekidnofunkcionie u toku celokupnog procesa upravljanja.Menadment kontrola obuhvata ulaganja, rezultate i odnose ulaganja prema ostvarenimrezultatima. Vii nivo menadmenta kontrolie ekonomske rezultate i stepen ostvarenjastratekih ciljeva. Nii nivo kontrolie ulaganja, radne rezultate, tehnike performanse procesaili proizvoda i stepen ostvarenja operativnih ciljeva organizacije.Dve osnovne metode kontrole su: budetske metode kontrole (kontroliu se i mere finansijski aspekti uspenosti poslovanja) nebudetske metode kontrole (koristi se za kontrolu rokova, kvaliteta, obima poslova).Standardi se definiu za projekcije i za konane rezultate. Imaju dve bitne funkcije:motivacionu i praga poreenja.Menaderi treba da znaju ta zahteva panju i shodno tome ta je potrebno meriti. esto sepreduzea usredsreuju na merenje faktora koji se brzo i lako mogu izmeriti. Obino su toinputi, resursi i efikasnost kao rezultati, a efektivnost se tee meri. Zadovoljenje potreba ioekivanja kljunih stejkholdera je kritino za dugoroni prosperitet. Svi kvalitativni indikatoriutiu na dugorone finansijske rezultate.Potrebno je traiti objanjenja kada su rezultati razoaravajui ili ispod eljenog nivoa. Panjase brzo fokusira na neuspeh, to nije uvek sluaj sa uspehom. Nije neuobiajno da menaderismatraju uspeh kao rezultat svojih linih sposobnosti i brilijantnosti. U stvarnosti uspeh moeda poiva na srei i na odsustvu jaeg konkurenta. Ove prednosti su kratkorone. Uspeh sebrzo moe pretvoriti u neuspeh.Kontrola se sastoji u merenju i korekciji aktivnosti i postupaka s ciljem stvaranja uslova zaispunjenje ciljeva preduzea i utvrenih planovaZa obavljanje uspene kontrole potrebno je: Utvrditi kontrolne take Utvrditi standarde Obezbediti odgovarajui broj strunih ljudi sa analitikim sposobnostima Dobra organizacija Postavljen informacioni sistem

Odluivanje kao podproces menadmentaOdluivanje kao podproces menadmenta.


Cilj Cilj je da studenti shvate odluivanje kao podproces menadmenta.

Odluivanje kao podproces menadmentaPodprocesi menadmentaMenadment je proces upravljanja koji se sastoji iz etiri osnovna podprocesa:1. Planiranje: Menaderi koriste logiku i metode da bi promislili o ciljevima i akcijama;

|LearningObject|11

2. Organizovanje: Menaderi araniraju i rasporeuju posao, autoritet i sredstva da bi ostvariliciljeve;

3. Voenje: Menaderi usmeravaju, motiviu i utiu na zaposlene da obave osnovne zadatke;4. Kontrola: Menaderi proveravaju da li se organizacija kree ka svojim ciljevima.5. Odluivanje je podproces prisutan u sva etiri navedena podprocesa i zato se ne izdvaja

kao poseban, ali se izuava i posveuje mu se panja u istom nivou kao i planiranju,organizovanju, voenju i kontroli!

Ovde e biti rei o organizovanju kao podprocesu menadmenta.

OdluivanjeDonoenje odluka je znaajan deo procesa menadmenta. Obuhvata izbor najboljegtoka akcija kako bi se postigao eljeni cilj. Odluivanje je proces donoenja odluka radireavanja identifikovanih problema. injenica je da svi donosimo odluke, ta je karakterinoza menadere? Menaderi poklanjaju posebnu panju odluivanju i prilaze problemu nasistematian nain. Potrebno da skrenuti panju na tri momenta:1. Za odluivanje je potrebna mogunost izbora izmeu vie varijanti.2. Odluivanje je svestan proces na koji utiu: znanje, iskustvo, informacije, interesi, emocije,

intuicija i mnogi drugi faktori.3. Odluke se usmerene ka ostvarivanju ciljeva.Osnovne faze procesa odluivanja su:1. Identifikovanje potrebe i definisanja problema/ prikupljanje injenica i razvoj alternativa;2. Procena alternativa/ izbor najbolje alternative;3. Realizovanje izabrane alternative/ procena sprovoenja alternative.Problem predstavlja situaciju kad se stanje razlikuje od planiranog. Prema nekim autorimaproces otkrivanja problema je neformalan i intuitivan, pri emu postoje etiri situacije kojeupozoravaju menadera na pojavu problema: odstupanje od prethodnog iskustva, odstupanjeod zacrtanog plana, drugi ljudi (kupci, zaposleni...), konkurencija.Ne moe se sa sigurnou tvrditi da li je situacija pred kojom se menader nalazi problem iliprilika. Pod prilikom podrazumevamo splet okolnosti u kojima je javlja ansa da se planiraniciljevi preduzea premae.Pristupi donoenju odluka se grubo klasifikuju na:1. Metode i tehnike zasnovane na korienju kvantitativnih tehnika (ekonometrijski modeli,

statistike metode, mreni modeli odluivanja, operaciona istraivanja i dr.).2. Metode i tehnike zasnovane na intuiciji i subjektivnim procenama (brainstorming, Delfi

metod, metod scenarija).U sutini postoje dva osnovna naina za objanjavanje donoenja odluka od stranemenadera:Normativni koji je dominirao do polovine XX veka i prema kojem je postajao set pravila zaponaanje menadera u datoj situaciji. Opisuju ta bi trebali da rade donosioci odluka.Deskriptivni pristup opisuje situacije i ponaanja menadera u konkretnim sluajevima,posebno prilikom reavanja nestrukturiranih problema.Za svoj doprinos istraivanjima iz oblasti donoenja odluka Herbert Sajmon je 1977.godinedobio Nobelovu nagradu iz ekonomije.Odluivanje se moe posmatrati po hijerarhijskim nivoima, odnosno poslovnim podrujimau preduzeu, na primer u odnosu na nivo strategije: strategija preduzea u celini, strategijaposlovnih jedinica i strategija poslovnih funkcija.

|LearningObject|12

Pregled definicija i kola menadmentaPregled definicija i kola menadmenta.


Cilj Cilj je da studenti shvate definicije i kole menadmenta i mesto upravljanja projektom u

okviru toga.

Pregled definicija i kola menadmentaDefinicije menadmenta

Prva definicija je ve data na uvodu ovog predavanja menadment je proces upravljanjakoji se sastoji iz etiri osnovna podprocesa: Planiranje, Organizovanje, Voenje, Kontrola iOdluivanje, kao podproces prisutan u sva etiri navedena podprocesa i zato se ne izdvajakao poseban, ali se izuava i posveuje mu se panja u istom nivou kao i planiranju,organizovanju, voenju i kontroli.Menadment je posebna grupa ljudi iji je posao da upravljaju izvravanjem poslova izadataka koje obavljaju drugi ljudi, radi efikasnijeg dostizanja predvienih zajednikih ciljeva.Ta grupa ljudi ima ovlaenja da upravljaju realizacijom odreenih poslova.Menadment je posebna nauna disciplina, multidisciplinarnog karaktera, koja se baviistraivanjem problema upravljanja odreenim poslovima, poduhvatima i drutvenimsistemima. Ova disciplina prouava menadment kao sloeni proces sa nizom podprocesa,i kao grupu ljudi koja radi na upravljanju procesima i sistemima, i prouava upravljakeprobleme i fenomene vezane za efikasno izvravanje odreenih poslova i zadataka.Definisanje menadmenta moe biti i ovako:1.Proces upravljanja vs. Ekonomski resurs (Ekonomski aspekti)2.Grupa ljudi vs. Sistem vlasti (Organizacioni aspekti)3.Nauna disciplina vs. Sistem elite (Socioloki aspekti)Podele oblasti menadmenta su:1.Naune oblasti:Strategijski menadmentOperativni menadment2.Funkcionalne oblasti:Istraivanje i RazvojFinansijeLjudski resursiMarketingProizvodnjaKvalitet

|LearningObject|13

ZnanjePROJEKAT

Pregled kola menadmentakole menadmentaRazvoj teorije menadmenta karakteriu sledee najvanije kole menadmenta:1.Klasine teorije2.Bihejvioristike teorije3.Teorije sistemskog pristupa4.Ostali pristupi5.Kontigencijski pristupPojam potie od rei Organizacija (organon = grki orue, sredstvo):kao ljudska tvorevina preduzee,kao prouavanje i organizovanje ljudskog rada Menadment!Istorijski, menadment je nastao iz potrebe za organizovanjem i voenjem. Najvaniji primeripoduhvata koji su zahtevali menaderske sposobnosti:Egipat Izgradnja piramida;Kineski zid;Mojsije Hijerarhija u odluivanju; Seoba naroda;Platon Drava podela zanimanja (IV vek p.n.e.);Leonardo da Vini Rastavljanje poslova na operacije, pokrete i sl. (XV vek);D. Vat i M.Bulton 1800.g. Razvili sistem upravljanja livnicom (istraivali trite; planiralilokaciju; planirali raspored maina; planirali proizvodnju; pravili statistiku proizvodnje;obuavali zaposlene; usavravali metode rada; obezbedili socijalna davanja).

Pregled klasinih teorija menadmentaPregled klasinih teorija menadmenta.


Cilj Cilj je da studenti shvate klasine teorije menadmenta.

Pregled klasinih teorija menadmentaKlasine teorijeIFrederik Taylor nauno upravljanje(Frederick Winslow Taylor: Shop management, 1906; The Principles of Scientificmanagement, 1911). Roen i ceo ivot proveo u SAD. U elezari poeo kao nadniar,vanredno studira tehniku i napreduje u poslu. Prouava rad maina i proraunava reim

|LearningObject|14

rada: U prvoj fazi, rad maina se deli na operacije a ove na zahvate. U drugoj fazi mainskogprocesa operacije izrade se spajaju u novi proizvodni postupak. Prouava i rad radnika,koristei analogiju sa mainama ovekov rad razlae na najsitnije delove, da bi mogaoda ih meri i time odredi potrebno vreme za rad na osnovu potrebnih elementarnih radnji.Izraunava brzinu, izdrljivost i kapacite maina i ljudii zakljuuje: Maini treba energija, aoveku nagrada za rad time uvodi ekonomski motiv.Za svaki posao postoji jedan najbolji put (one best way) do kojeg se dolazi preciznomanalizom tog posla. Ovu teoriju najbolje otslikavaju Principi ekonomije pokreta.Njegovi najvaniji principi su:Razvijanje i primena novih naunih metoda u prouavanju, planiranju i obavljanju radnihaktivnosti, umesto iskustvenih metoda;Insistiranje na primeni nauno dobijenih metoda realizacije odreenog posla, umestoradnikovih iskustvenih naina rada;Selekcija i obuavanje radnika za rad na odreenim poslovima;Podela rada i specijalizacija u cilju poveanja efikasnosti; ...Tvorac je funkcionalnog sistema organizacije preduzea stroga podela rada izmeu radnika irukovodioca, izmeu pripreme i izvrenja rada, ime odvaja upravljanje i izvrenje.Tejlor se zalae da jedan radnik treba da ima vie poslovoa time definie funkcionalnuorganizacionu strukturu u kojoj postoje poslovoe za metode rada, za norme, za disciplinu,za odravanje maina itd. Ovo nije zaivelo, jer je u to vreme hijerarhija i subordinacija bilanajefikasnija za iznuivanje vie rada od radnika.Sledbenici Frederika Taylora:Brani par Gilberth nastavili rad na analizi rada i studiji pokreta;H.Gantt pored iskustvenih, u proizvodnju uvodi i naune metode; radi na sistemimastimulativnog nagraivanja. Razvio je tabelarni sistem planiranja i praenja proizvodnje koji sei danas koristi gantogram!H.Ford uvodi pokretnu traku lanani sistem proizvodnje automobila;Emerson, Barnes, Maynard, ...Sutina ovog pristupa je to se od prouavanja manjih elemenata posla ide ka celiniorganizacije preduzea.IIHenry Fayol administrativno upravljanje(Expose de principes generaux dorganization, 1908; Administration industrialle, 1916).Roen u Aleksandriji, kao rudarski inenjer iveo i radio u rudnicima i rudarskim kompanijamau Francuskoj.Tejlor je u prouavanju organizacije polazio od rada i radnih operacija, a Fajol posmatraorganizaciju u celini, njene ciljeve, strukturu, njene delove i nain uspenog ostvarivanjaciljeva: Ukoliko nam je poznat opti cilj neke organizacije, moemo da doemo dopojedinanih zadataka da se taj cilj ostvari. Ti zadaci obuhvataju osnovne proizvodneaktivnosti. Zato se zadaci grupiu u individualne poslove, ovi u administrativne jedinice, ovejedinice se grupiu u vee i najzad se uspostavljanju sektori na vrhu organizacije. Grupisanjase rade da bi se trokovi obavljanja svih aktivnosti sveli na najmanju moguu meru.U procesu organizovanja svaki se deo posmatra kao skup zadataka za zaposlene u sektoru formalizuje se kao matematiki zadatak da se za dati broj od N zaposlenih i M poslova i vektorAij kao vrednost i-tog zaposlenog na j-tom poslu, odredi raspored zaposlenih koji e dovesti domaksimalne ukupne korisnosti).Fajol je sve aktivnosti u organizaciji podelio na 6 osnovnih funkcija, odnosno, sektora:

|LearningObject|15

1.Tehnika funkcija obavlja osnovnu funkciju svake organizacije;2.Komercijalna funkcija organizuje nabavku sirovina i prodaju gotovih proizvoda brine se oostvarivanju krajnje svrhe proizvodnje;3.Finansijska funkcija brine se o prikupljanju i pravilnoj upotrebi potrebnih i raspoloivihfinansijskih sredstava za nesmetano funkcionisanje organizacije. Fajol istie potrebublagovremenog i pod povoljnim uslovima obezbeenja finansijskih sredstava, kao i potrebustalnog praenja finansijske situacije;4.Funkcija bezbednosti imovine i osoblja obezbeuje imovinu od pojave kvara, trajkova i sl.;5.Raunovodstvena funkcija u svakom trenutku prikazuje stanje imovine organizacije podaci ove funkcije su osnova svih znaajnih upravljakih odluka;6.Administrativna funkcija Upravljanje ima zadatak da obezbedi i uskladi rad prethodnihpet funkcija. Nema striktno odreen delokrug rada, ali se njeno dejstvo protee svuda gde jeneophodna saradnja izmeu navedenih funkcija.Fajol definie upravljanje kao predvianje, organizovanje, nareivanje, usklaivanje ikontrolisanje:1.Predvianje To je najosetljiviji instrument programa akcije raunovodstva. Program zaakciju se definie na osnovu prouavanja budunosti, buduih zbivanja;2.Organizovanje to je snabdevanje organizacije onim to joj treba za uspenofunkcionisanje, kao i obezbeivanje uslova za rad;3.Nareivanje to je upravljanje zaposlenima princip jedinstva upravljanja i komandovanja(to se kasnije razvilo u teoriju odluivanja);4.Usklaivanje to je koordinacija razliitih aktivnosti u odreenoj podeli rada u organizaciji.Za to je potrebno povremeno organizovati sastanke rukovodioca, danas sastanakkolegijuma;5.Kontrolisanje to je provera odvijanja aktivnosti u organizaciji i njihovog sklada sapro

upravljanje projektima

Documents