upravljanje rizikom likvidnosti banaka u … · je njezina sposobnost da osigura sredstva za...

Eco

nom

ic A

nnal

s no

168

, Jan

uary

200

6 -

Mar

ch 2

006

137

* Ekonomski fakultet Sveu~ilišta u Mostaru** Ekonomski institut, Zagreb

Igor @ivko*, Sun~ana Slijep~evi}**

UPRAVLJANJE RIZIKOM LIKVIDNOSTI BANAKAU TRANZICIJSKIM DR@AVAMA

SAOPŠTENJA/COMMUNICATIONS

REZIME: Banke su najzna~ajnije finansi-jske institucije u tranzicijskim dràvama,pa od njihove bezbednosti, stabilnosti isposobnosti upravljanja rizicima zavisiposlovanje svih ostalih sektora. Svojimposredovanjem izme|u onih koji posedujuvi{kove i onih s nedostatkom nov~anihsredstava, banke uti~u na privredni rast.Me|utim, ukoliko postanu nelikvidne,banke nisu u mogu}nosti ispunjavati svojuzada}u. Uz to, raste opasnost pove}anjanepoverenja u bankarski sistem i nastankakrize. Banke, kao i druga preduze}a, posu|ujusredstva i pretvaraju ih u druge razli~iteoblike aktive. Rizik likvidnosti predstavljamogu}nost nastanka negativnih posledicana bankarsku likvidnost pod uticajemrazli~itih doga|aja, kao na primer naglogpovla~enja depozita iz banke. Ciljeviupravljanja likvidnosti obuhvataju:dnevno vrednovanje svih finansijskihobaveza, izdvajanje barem minimalnerezerve likvidnosti i izbegavanje dodatnihtro{kova pozajmljivanja u slu~aju nu`de iprisilne prodaje imovine. Pona{anje klije-nata i me|uzavisnost izme|u odobravanjakredita i povla~enja finansijskih sredstavapredstavlja glavni izazov za uspe{noupravljanje rizikom likvidnosti. Bankarskisupervizori i banke tranzicijskih dràvamoraju usvojiti Bazelske principe upravl-janja rizikom likvidnosti za banke.

Therefore, the solution is not to deal withthe consequences, which are evident invarious affairs that are treated as individ-ual deviations of the more or less goodmodel of privatization. The problem liesin the model itself.KLJU^NE REÎ: Banke su najzna~ajnijefinansijske institucije u tranzicijsABSTRACT: Banks are the most impor-tant financial institution in transitioncountries. Therefore all other sectorsdepend on banks safety, stability and itsrisk management skills. With their func-tion of intermediaries they have stronginfluence on economic growth. However,they can not fulfil their function of inter-mediaries if they become illiquid, whichadditional raises the in confidence inbanking sector and possibility of bankcrises. Banks like the other firms borrow moneyand transform it in different forms ofassets. Liquidity risk present possibility ofnegative consequences on bank's liquidityunder impact of different events, like with-draws deposits. Goals of liquidity manage-ment includes: estimation of all cash out-flow liabilities on daily basis, settlement ofminimum reserve requirements and avoid-ance of additional cost of emergency bor-rowing and forced liquidation of assets.The basic challenge for bank's liquiditymanagement is uncertainty about clients'

1. UVOD

U finansijskim sistemima tranzicijskih dràva dominantnu ulogu imaju ban-karske organizacije. Iako su bankarski sistemi slabije razvijeni u tranzicijskim ne-go u razvijenim evropskim dràvama, njihov zna~aj je velik zbog jo{ uvek nedo-voljno razvijenih trì{ta kapitala i premalog broja nebankovnih finansijskih insti-tucija u tranzicijskim dràvama. Finansijska trì{ta tranzicijskih dràva ozna~enasu kao nelikvidna, plitka i s velikim volatilnostima vrednosti finansijskih instru-menata kojima se trguje na tim trì{tima. U Bosni i Hercegovini, na primer, akti-va banaka iznosi 58 procenata bruto doma}eg proizvoda (CB BiH, 2004, s. 123).Banke su u tranzicijskim dràvama glavni u~esnici na finansijskim trì{tima,obezbe|uju likvidnost drugim finansijskim institucijama i odràvaju pouzdanplatni sistem. S obzirom da su banke glavni deo finansijskih sustava tranzicijskihdràva, neophodno je obezbediti stabilan i bezbedan bankarski sistem kontinui-ranim pra}enjem izloènosti banke pojedina~nim vrstama rizika. Da bi bankeefikasno ispunjavale svoju ulogu financijskog posrednika, oni pribavljanju sred-stva od likvidnih nov~ano suficitarnih komitenata i zatim ih usmeravaju neli-kvidnim, odnosno nov~ano deficitarnim komitentima. Problem nastupa kad seizvr{enje ove dve radnje ne poklopi u isto vreme, odnosno, komitenti odlu~e po-vu}i svoje depozite u vreme kad kreditni plasmani nisu vra}eni i kad ne postojimogu}nost brzog unov~enja manje likvidnih oblika imovine.

Rizik likvidnosti nastaje naglim promenama u podmirivanju obaveza ban-ke koji mogu dovesti banku u poloàj da mora naglo prodati svoju aktivu po ni-skoj ceni (Saunders, 2000., s. 114). Dnevna povla~enja sredstva iz banke su uobi-~ajena i banka ih obi~no moè predvideti. Problemi u upravljanju likvidnosti na-staju kada komitenti banke èle masovno podignuti svoje depozite jer su ~uli od-re|ene glasine da u banci postoje problemi. [irenjem informacija o nemogu}no-sti podmirenja obaveza prema komitentima neke banke nastaje problem koji je uekonomskoj literaturi poznat pod nazivom «juri{ na banke» (engl. bank run). Iztog razloga propast jedne banke moè dovesti do povla~enja depozita i iz drugihfinansijskih institucija i problema s njihovom likvidnosti. Zbog toga dràve kon-tinuiranom supervizijom nad poslovanjem banaka i uvo|enjem sistema osigu-ranja depozita nastoje spre~iti nastanak problema s likvidnosti. Likvidnost banke

Eko

nom

ski a

nali

br 1

68, j

anua

r 20

06. -

mar

t 200

6.

138

Igor @ivko , Sun~ana Slijep~evi}

behaviour and inter-dependencies betweentaking credits and deposit withdrawing.Therefore, banks must create safety zonefor liquidity risk and adopt BIS Soundprinciples for managing liquidity risk inorder to improve liquidity management.

KEYWORDS: Banke su najzna~ajnijefinansijske institucije u

JEL: G21, G3.

je njezina sposobnost da osigura sredstva za izvr{avanje svih dospelih obaveza.Rizik likvidnosti predstavlja mogu}nost nedostatka sredstava potrebnih za odr-àvanje likvidnosti. Sredstva potrebna za zadovoljenje poja~ane potra`nje kreditaili povla~enja depozita osiguravaju se unov~avanjem nenov~anih stavki aktive ilipribavljanjem novih izvora sredstava. U krajnjoj nu`di banke mogu posegnuti zasredstvima kod centralne banke, npr. za kreditom za odràvanje likvidnosti. Ka-ko je upravljanje bankom zapravo trade off izme|u rizika i profitabilnosti sasvimje jasno kako je nastojanje uprave banke usmereno pove}anju profitabilnostiuvek vezano sa smanjenjem likvidnosti banke, tj. pove}anjem izloènosti rizikulikvidnosti. Povezanost rizika likvidnosti i profitabilnosti ogleda se u tome {to suu pravilu jeftiniji izvori sredstava kra}eg roka dospe}a, a profitabilniji plasmaniduèg roka dospe}a. S obzirom na to da sredstva mobilizovana u kreditima nisupogodna za podmirenje teku}ih obaveza, banka mora odràvati odre|enu svotubrzo unov~ivih sredstava, koja u pravilu nose male ili nikakve prinose. Brzounov~ena sredstva s postoje}im nov~anim sredstvima sa~injavaju rezervu likvid-nosti. Na taj na~in banke s ciljem upravljanja likvidnosti koriste kombinaciju od-re|enih zakonski propisanih izdvajanja na ra~un kod centralne banke i uprav-ljanja likvidnosti putem upravljanja aktivom i pasivom u samoj banci.

Likvidnost pojedinih stavaka aktive zavisi o sposobnosti banke da proda po-jedine delove aktive u budu}nosti kako bi mogla podmiriti svoje dospele obavezeuz najmanji tro{ak. Gotovina je najlikvidnija aktiva. Me|utim, funkcija banke jeda usmerava sredstva od nov~ano suficitarnih nov~ano deficitarnim jedinicamausled ~ega pretvara kratkoro~ne izvore u dugoro~ne plasmane. Zbog nastale ro~-ne neuskla|enosti izvora i plasmana banaka moè nastati problem s likvidnostibankarskog sistema. Banka analizom sada{njih i procenjivanjem budu}ih nov~a-nih tokova nastoji smanjiti rizik likvidnosti na najmanju mogu}u meru.

Ovaj rad se sastoji od {est delova. Nakon prvog uvodnog dela, slijedi kratkoodre|enje pojma likvidnosti, obrada problematike upravljanja likvidnosti i nazo-ra nad likvidnosti bankarskog sistema u poslednjem desetle}u. U tre}em delu na-pravljena je komparacija likvidnosti bankarskih sistema odabranih tranzicijskihdràva (Bosne i Hercegovine, ê{ke Estonije, Hrvatske, Makedonije, Slovenije iSrbije) na osnovi izabranih indikatora likvidnosti. êtvrti deo donosi osnovneelemente u organizovanju upravljanja rizikom likvidnosti u tranzicijskim dràva-ma. Su{tina principa Bazelskog standarda upravljanja likvidno{}u banaka prezen-tovana je u petom delu. Rad zavr{ava sa zaklju~nim razmatranjima.

Eco

nom

ic A

nnal

s no

168

, Jan

uary

200

6 -

Mar

ch 2

006

139

Upravljanje rizikom likvidnosti banaka u tranzicijskim dr�avama

2. OBILJE@JA RIZIKA LIKVIDNOSTI

Likvidnost banke predstavlja sposobnost banke da udovolji svojim predvi|e-nim i nepredvi|enim finansijskim obavezama i da obezbedi dodatne izvore zapove}anje potrebnih sredstava banke. Banke trebaju odràti odre|eni nivo li-kvidnosti da bi mogle uredno otpla}ivati dospele obaveze po aktivnim, pasivnimi neutralnim bilansnim i izvanbilansnim poslovima (Rose, 1991., Koch, 1992.,Jurman, 2004.).

Nadzor nad likvidnosti bankarskog sistema, kao glavnim delom finansijskogsistema, karakteristi~na je za sve dràve. Tranzicijske dràve su s ve}im ili man-jim uspehom osiguravale likvidnost bankarskih sistema u prethodnom desetlje-}u, a u prelaznom su razdoblju iz socijalisti~kih u trì{no usmerene ekonomijebile suo~ene s propadanjem banaka koja je u nekim slu~ajevima dovela do pro-pasti samo jedne banke, a u slu~ajevima kad povjerenje javnosti u bezbednost i li-kvidnost banaka nije na vreme vra}eno i do krize bankarskog sistema. Nakonraspada biv{e Jugoslavije postoje}e su banke u novonastalim dràvama iz socija-listi~kog sistema nasledile odre|ene probleme koji su bili ugra|eni u njihovimbilansama. Na primjer, 1992. godine u Hrvatskoj je postojalo 26 banaka, me|u-tim dono{enjem Zakona o bankama i {tedionicama iz 1993. godine liberaliziranoje osnivanje banaka. U idu}ih pet godina u Hrvatskoj je prisutan trend naglog ra-sta broja banaka. Do kraja 1998. godine broj banaka je pove}an na 60, a broj no-voosnovanih {tedionica na 33. U bankama su ostvareni gubici na osnovu nena-pla}enih potraìvanja, a velik broj banaka bio je suo~en s problemima u odrà-vanju likvidnosti (Jurman, 2004., s. 94). Kao rezultat brzih promena koje su re-zultirale sna`nim rastom novoosnovanih banaka i zanemarivanjem nasle|enihproblema u «starim» bankama, 1998. godine je kulminirala bankarska kriza. Na-kon sanacije ~etiri velike banke, propadanjem velikog broja banaka i pobolj{anjalikvidnosti preostalih banaka vra}eno je povjerenje u hrvatski bankarski sistem.Bankarski sistemi centralno evropskih dràva delili su sli~nu sudbinu kao i ban-karski sistem Hrvatske. Tranzicija bankarskih sistema tih dràva pra}ena je ~i-{}enjem bilansi banaka od lo{ih kredita u njima, dokapitalizacijom dràvni ba-naka i naposletku privatizacijom banaka, naro~ito otvaranjem bankarskih siste-ma ulasku stranih banaka.

Iz tih razloga, va`na je uloga bankarskih supervizora i dràve na stvaranju iunapre|enju sistema supervizije banka. Jedan od zadataka toga sistema je nad-gledanje upravljanja likvidnosti banaka kako bi se na vreme za{titilo od posledicanelikvidnosti neke banke. Juri{ na banke koji bi nastao nelikvidno{}u banke mo-è naru{iti poverenje javnosti u doma}u valutu, bezbednost ostalih banaka {toonda ima negativne efekte na privredni rast dràve.

Eko

nom

ski a

nali

br 1

68, j

anua

r 20

06. -

mar

t 200

6.

140


Rizikom likvidnosti banke mogu upravljati na tri na~ina:• upravljanjem aktivom, odnosno uticajem na veli~inu likvidne aktive na pri-

mjer pretvaranjem manje likvidnih oblika imovine u novac• upravljanjem pasivom, odnosno pove}anjem obaveza u situacijama neli-

kvidnosti novim zaduìvanjem na trì{tu kapitala, privla~enjem depozitakomitenata i na druge na~ine

• upravljanjem aktivom i pasivom, odnosno istodobnim kombiniranjemprethodne dve metode.

Upravljanje aktivom i pasivom ozna~ava upravljanje rizikom likvidnosti, ali iostalim povezanim rizicima, kao {to su devizni rizik, kamatni rizik, kreditni ri-zik, rizik reputacije1, rizik adekvatnosti kapitala i dr. Upravljanje aktivom i pasi-vom uobi~ajeno obuhva}a (Hrvatska narodna banka, 2001., s. 14):

• upravljanje likvidnosti banke radi obezbe|enja dovoljnih sredstava potreb-nih za podmirivanje o~ekivane potra`nje za sredstvima bez zgroàvanja li-kvidnosnih zahteva koje postavljaju supervizori i dioni~ari banke

• upravljanje raspodelom sredstava i odre|ivanjem cene kredita i depozitapotrebne radi ostvarivanja odre|enih ciljeva vezanih za profit

• upravljanje osetljivo{}u na promenu stopa bankarskih sredstava i obavezaradi osiguravanja neto kamatnog prihoda

• upravljanje sredstvima i obavezama banke na na~in koji ne}e dovesti u opa-snost kapitalne ra~une banaka, a koji }e ujedno i obezbediti kontinuiranirast.

Pove}ana potreba za finansijskim sredstvima banke moè nastati u situacija-ma kada nastane nagla pove}ana potra`nja za kreditima banke ili kada komitentibanke naglo èle podignuti svoje depozite iz banke. Obi~no banka ima velik udeou pasivi kratkoro~nih obaveza s kojima finansira srednjoro~ne i dugoro~ne pla-smane. Rizik se likvidnosti moè podeliti u dva dela:

• rizik koji nastaje usled neuskla|enosti izvora i plasmana banke po dospe}u• rizik koji nastaje usled nemogu}nosti banke da proda aktivu ili posudi sred-

stva.

Na slede}em primeru se moè pokazati uticaj odljeva depozita na bilansubanke. Pretpostavili se da je do{lo do iznenadnog odljeva 5 jedinica depozita izbanke (tablica 1).

Eco

nom

ic A

nnal

s no

168

, Jan

uary

200

6 -

Mar

ch 2

006

141


1 Rizik reputacije (engl. reputational risk) banke je verovatnost gubitka povjerenja javnosti u banke injezinu bezbednost usled problema u banci (operativni rizik) ili zbog utecaja drugih rizika na poslo-vanje banke (kamatni rizik, pravni rizik).

Tablica 1. Uticaj odljeva depozita na bilansu banke

Ovakva neo~ekivana promena ute~e na smanjenje likvidnost banke, te me-nad`ment moè nadoknaditi taj manjak na strani pasive ili aktive. Banka koristiupravljanje pasivom kako bi pove}ala likvidnost na na~in da prodaje hartije odvrednosti ili uzima kratkoro~ni kredit na trì{tu novca za premo{}ivanje likvid-nosti (tablica 2.). Na taj na~in, banka pove}ava svoju likvidnost, a da pri tome nemora smanjiti svoju aktivu.

Tablica 2. Uticaj pozajmljivanja na trì{tu novca sa ciljem pove}anja likvidnosti

Banka moè pove}ati likvidnost upravljanjem aktivom i pasivom (tablica 3.).Banke poseduju odre|ene rezerve likvidnosti kako se ne bi morale izlagati dodat-nim tro{kovima prikupljanja sredstava. Rezerve likvidnosti banke mogu se pode-liti na: primarne i sekundarne rezerve likvidnosti. Primarnu likvidnost banakasa~injavaju izdvojena sredstva kod centralne banke i gotov novac banke u blagaj-ni. U svetu sve banke drè dio depozita u obliku obavezne rezerve kod centralnebanke. Tako izdvojena sredstva mogu, ali i ne moraju ostvarivati prinos. Tako-|er, zavisno od zemlje do zemlje sredstva izdvojena od strane banka na ra~unuobavezne rezerve mogu se, ali i ne moraju mo}i koristiti, od strane banaka. Sred-stva izdvojena kod centralne banke mogu se podeliti na obaveznu rezervu (engl.requried reserves) i vi{ak likvidnosti (engl. excess reserves). Vi{ak likvidnosti je diosredstava koji na ra~unima kod centralne banke prelazi iznos obavezne rezerve.Zna~ajan udeo vi{ka likvidnosti nad izdvojenim sredstvima obavezne rezerve bil-jeè banke Bosne i Hercegovine. Prema podacima iz 2003. godine implicitna sto-pa obavezne rezerve iznosila je 15 procenata {to pokazuje da su sredstva izdvoje-

Eko

nom

ski a

nali

br 1

68, j

anua

r 20

06. -

mar

t 200

6.

142


Bilansa pre odljeva depozita Bilansa posle odljeva depozita Aktiva Pasiva Aktiva Pasiva Gotovina 10 Depoziti 70 Gotovina 10 Depoziti 65 Ostala aktiva 90 Pozajmljena sredstva 10 Ostala aktiva 90 Pozajmljena sredstva 10 Druge obaveze 20 Druge obaveze 20 100 100 100 95

Bilansa prije odljeva depozita Bilansa posle odljeva depozita i pove }anje obaveza banke na tr ì{tu novca

Aktiva Pasiva Aktiva Pasiva Gotovina 10 Depoziti 70 Gotovina 10 Depoziti 65 Ostala aktiva 90 Pozajmljena sredstva 10 Ostala aktiva 90 Pozajmljena sredstva 15 Druge obaveze 20 Druge obaveze 20 100 100 100 100

na na ra~une obavezne rezerve tri puta ve}a od propisane stope obavezne rezerv-e u tom razdoblju 5 procenata. Sekundarne rezerve ~ine investicije banka u dr-àvne hartije od vrednosti i hartije od vrednosti centralnih banke. Ovakvih inve-sticija primjerice kod banaka Bosne i Hercegovine nema u odnosu na druge iza-brane zemlje. U Bosna i Hercegovina jo{ uvek ne postoji razvijeno trì{te dràv-nih hartija od vrednosti, dok Centralna banka Bosne i Hercegovine ne obavljaoperacije otvorenog trì{ta s vlastitim hartijama od vrednosti. Kada se banka su-o~i s rizikom likvidnosti u svojoj bilansi ona poku{ava transformacijom svoje ak-tive dobiti potrebna likvidna sredstva. Dodatnih 5 jedinica potrebnih da odrì li-kvidnost banka moè obezbediti iz rezervi likvidnosti sa ra~una kod centralnebanke. Na taj na~in su se i aktiva i pasiva banke smanjile za 5 jedinica.

Tablica 3. Uticaj banke na aktivu i pasivu s ciljem pove}anja likvidnosti

Banke izabranih tranzicijskih dràva su kreditno-depozitne banke u ~ijojstrukturi aktive bilanse prevladavaju krediti, dok u pasivi prevladavaju depoziti(tablica 4.). Hartije od vrednosti u tim bankarskim sistemima imaju mali udeo ubilansama banke, ali se njihov zna~aj postupno pove}ava.

Tablica 4. Udeo kredita, depozita i hartija od vrednosti u strukturi konsolidovanebilanse bankarskih sistema izabranih tranzicijskih dràva na kraju 2004. godine

Rizik likvidnosti se moè pojaviti i njime upravljati na strani aktive i na stra-ni pasive. Na strani aktive rizik likvidnosti moè nastati kad se pojavi nagla po-tra`nja za velikim iznosima kredita, dok na strani pasive moè nastati u slu~ajevi-ma naglog povla~enja neuobi~ajeno velikih iznosa depozita. Zapravo upravljanjerizikom likvidnosti banke zna~i dnevno merenje neto likvidne pozicije banke na

Eco

nom

ic A

nnal

s no

168

, Jan

uary

200

6 -

Mar

ch 2

006

143


Bilansa prije odljeva depozita Bilansa posle odljeva depozita i povla ~enja rezerve s ra ~una kod centralne banke

Aktiva Pasiva Aktiva Pasiva Gotovina 10 Depoziti 70 Gotovina 5 Depoziti 65 Ostala aktiva 90 Pozajmljena sredstva 10 Ostala aktiva 90 Pozajmljena sredstva 10 Druge obaveze 20 Druge obaveze 20 100 100 95 95

Zemlja BiH ê{ka Makedonija Srbija Estonija Hrvatska Krediti 56% 40,7% 74,9% 69,9% 69,3% 57,17% Depoziti 74% 65,7% 71,1% 76,2% 68,8% 67,32% Hartije od vrednosti

- 20,1% 5,2% 6,7% 8,0% 13,12%

na~in da se procene izvori likvidnosti i procene dnevne obaveze prema komiten-tima banke.

Dodatna sredstva banka moè obezbediti pove}anjem svojih obaveza, seku-ritizacijom, prodajom aktive i na druge na~ine. Obzirom da krediti ~ine najve}ideo aktive banaka (kod tranzicijskih dràva je udeo kredita u aktivi ve}i nego kodrazvijenih dràva) javlja se problem i upravljanja kreditnim rizikom koji u slu~a-jevima neotplate kredita sna`no ute~e na pove}anje rizika likvidnosti banke. Bu-du}i da smo ve} istakli kako banke tranzicijskih dràva odobravaju veliki iznoskredita treba naglasiti potrebu upravljanja kreditnim portfeljom banaka.

3. KOMPARATIVNA ANALIZA LIKVIDNOSTI BANAKA U TRANZICIJSKIMDR@AVAMA

Zbog posledica koje rizik likvidnosti moè imati na ~itav finansijski sistemtranzicijskih dràva, a kako bi se pravodobno spre~ila nelikvidnost banaka neop-hodna je analiza i stalno pra}enje likvidnosti banaka. Pra}enje i merenje likvid-nosti na razini banke treba biti kontinuirano. Posebno zna~ajno za upravljanje li-kvidnosti banaka u tranzicijskim dràvama ~ini uticaj sve ja~eg nebankovnogsektora. Banke }e se s vremenom manje oslanjati na depozite po vi|enju i oro~e-na sredstva, a sve vi{e na sredstva velikih komitenata. Tako|er banke uvode usvoje poslovanje nove na~ine finansiranja svojih aktivnosti razvojem finansijskihtrì{ta, ali {ire i lepezu proizvoda i usluga koju svojim komitentima danas ~inedostupnim putem Interneta ili telefona. Postoji vi{e na~ina merenja likvidnostibanaka. Jedan od na~ina merenja likvidnosti banaka je pomo}u analize jaza(engl. gap) prikazane donjim grafikonom.

Grafikon 1. Prikaz veli~ine jaza aktive i pasive uz postoje}e i nove poslove

Eko

nom

ski a

nali

br 1

68, j

anua

r 20

06. -

mar

t 200

6.

144


Jaz predstavlja razliku izme|u prose~nog iznosa kredita i prose~nih depozita(Saunders, 2000., s. 365). Pozitivan finansijski jaz zna~i da su krediti ve}i od depo-zita i da su s time vezano potrebna dodatna likvidna sredstva ili prodajom imovi-ne ili novim zaduìvanjem. Jaz moè biti i stati~ki (engl. static gap) koji predstavljaodnos postoje}e aktive i pasive i dinami~ki (engl. dymanic gap) koji meri odnos iz-me|u aktive i pasive uz projekciju budu}e potra`nje za kreditima i raspoloìvostinovih depozita te njihove amortizacije. Kada su obaveze ve}e od aktive, banka sesuo~ava s rizikom kamatne stope koju taj jaz stvara, jer su povrati investicija koje}e banka u~initi neizvesni. U suprotnom slu~aju, banka se suo~ava s rizikom ne-mogu}nosti pribavljanja potrebnih sredstava ili pla}anja ve}ih kamatnih stopa nazaduènje kako bi se osigurali novi neophodni izvori likvidnosti.

Jaz izme|u aktive i pasive posledica je poslovnih transakcija banke. Odobra-vanje novih kredita pove}ava veli~inu aktive u bilanci banke. S druge strane, ban-ka se moè na}i i u situaciji pove}anog priliva depozita {to moè pove}ati pasivu,~ime izaziva jaz u odnosu aktive i pasive. Tablicom 5. prikazan je jaz u likvidnostipojedinih pozicija aktive i pasive zavisno od vremenskog perioda koje moè bitijedan dan ili serija odre|enih vremenskih perioda.

Tablica 5. Analiza jaza na primeru ~e{kih banaka, kraj 2003. godine

Izvor: Centralna banka ê{ke (obradio autor).

Analiza pokazuje lestvicu rokova dospe}a, kao i izra~un kumulativnog netovi{ka ili manjka sredstava na odre|ene rokove dospe}a. Procenjeni neto vi{koviili manjkovi u odre|enim vremenskim serijama dobra su pretpostavka za budu}eplaniranje likvidnosti banke. Procenjuju}i nov~ane tokove banke va`no je akcentdati uticaju trì{nih rizika na njihovu vrednost {to se posebno odnosi na kamat-ne prihode. Relevantan vremenski okvir za aktivno upravljanje likvidnosti vrlo jekratak, obuhva}a likvidnost tokom jednog dana (engl. intra-day liqudity). Da bi

Eco

nom

ic A

nnal

s no

168

, Jan

uary

200

6 -

Mar

ch 2

006

145


Preostalo dosp }e

Do 1 mj. 1 do 3 mj. 3 do 12 mj. 1 do 5 g. 5 g. Nespecifi

cirano Ukupno Ukupno aktiva 807.419 165.169 402.647 552.330 352.648 247.488 2.527.701 Ukupno pasiva 1.560.847 131.273 191.854 289.329 70.748 283.649 2.527.701 (Ne)uskla |enost ro~ne strukture -753.428 33.896 210.793 263.001 281.900 -36.161 0 Kumulativna (ne)uskla |enost -753.428 -719.532 -508.740 -245.740 36.161 0 0

banka upravljala likvidnosti na temelju jaz metode svojim aktivnostima, a uklju-~uju}i projekcije neto vi{kova i manjkova sredstava treba neutralizovati nedosta-tak sredstava ili pravilno plasirati vi{ak sredstava.

Dragi na~in merenja likvidnosti je pomo}u indeksa likvidnosti (engl. liqui-dity index). Indeks likvidnosti meri veli~inu mogu}eg gubitka banke koji proizla-zi iz nagle prodaje imovine u odnosu na normalnu trì{nu cenu koju bi ta istaimovina mogla posti}i. Indeks likvidnosti se moè prikazati slede}om formulom:

[to je ve}a razlika izme|u cene koju imovina moè posti}i u slu~aju iznenad-ne prodaje Pi i njezine stvarne trì{ne cene Pi

*, to je manja likvidnost banke. Pritome wi predstavlja procenat svakog dela aktive u portfoliju banke. (Saunders,2000., str. 364)

Planiranje likvidnosti za banku predstavlja predvi|anje budu}ih doga|ajakoji mogu imati uticaja na likvidnost. Analizu potreba za likvidnosti banke sa-~injava utvr|ivanje ro~nosti i izra~una neto suficita ili deficita sredstava na odre-|en dan. Slede}i na~in merenja likvidnosti je pomo}u modela planiranja rizikalikvidnosti, tzv. Liqudity at Risk – LaR model.

LaR = p (likvidnost) – CaR CaR – predstavlja potencijalne ekstremne neto potrebe za sredstvima finan-

sijskih institucijap (likvidnost) - je verovatnost da }e potrebita sredstva biti dostupna pomno-

èna sa iznosom dostupnih sredstava.2

U modelu planiranja potrebno je razumeti budu}e nov~ane tokove banke iistraìti mogu}nosti obezbe|enja likvidnosti uvaàvaju}i faktore rizika likvidno-sti u banci. Planiranje likvidnosti banke trebalo bi se vr{iti uz pretpostavkunormalnih ekonomskih uveta, uveta krize likvidnosti i op}e trì{ne krize. Naosnovi tih predvi|anjima banka, koriste}i raspoloìve oblike likvidne imovine iraspoloìvih metoda upravljanja likvidnosti, poku{ava udovoljiti predvi|enimpotrebama za likvidnosti banke. Razlika koja postoji izme|u predvi|enih potre-ba za likvidnosti i priliva depozita u banku predstavlja «worst-case» ili «u najgo-rem mogu}em slu~aju» potrebu za likvidnosti u banci. U procesu upravljanja li-kvidnosti treba voditi ra~una i o sposobnosti banke da se zaduùje, tj. njezinojkreditnoj sposobnosti i rejtingu na me|ubankarskom trì{tu i ostalim finansij-skim trì{tima.

Eko

nom

ski a

nali

br 1

68, j

anua

r 20

06. -

mar

t 200

6.

146


2 Detaljnije pogledati Liqudity Risk and Impact on Tresaury, http://www.gtnews.com, dostupno25/05/05.

U merenju likvidnosti banke mogu se koristiti indikatore likvidnosti kojipredstavljaju odnose pozicija (aktive/aktive, aktive/pasive i pasive/pasive) bilansebanke. Prednost izra~unavanja indikatora likvidnosti je njihova jednostavnost imogu}nost upore|ivanja s istim iz prethodnog perioda za istu banku, s vredno-stima istih indikatora drugih banaka ili prosekom bankarskog sektora. Postoji ~i-tav niz indikatora kojima se meri likvidnost banaka, a u tablici 6. prikazani suizabrani indikatori likvidnosti koji su izra~unati za bankarske sisteme izabranihtranzicijskih dràva.

Tablica 6. Indikatori likvidnosti bankarskih sistema

Izvor: Rose, P. (1991), Commercial Bank Management – Producing and Selling Financial Services, Irwin,Boston, USA, s. 338

Indikator pozicije gotovine u banci treba dati informaciju o sposobnosti ba-naka da raspoloìvom gotovinom udovolje potrebama za likvidnosti nastalimpovla~enjem depozita i drugih potreba za gotovinom. Sasvim je jasno iz podata-ka prezentovanih u tablici 7, kako banke u bankarskim sistemima svih tranzicij-skih dràva drè najmanje 50 procenata svoje aktive u gotovini. [to je vrednostovoga indikatora likvidnosti ve}a to je bolja likvidnosna situacija u bankama.

Tablica 7. Vrednosti indikatora likvidnosti za bankarske sisteme odabranihtranzicijskih dràva

Izvor: Rose, P. (1991), Commercial Bank Management – Producing and Selling Financial Services, Irwin,Boston, USA, s. 338

Eco

nom

ic A

nnal

s no

168

, Jan

uary

200

6 -

Mar

ch 2

006

147


3 Pozicija gotovine sadrì i obaveznu rezervu izdvojenu kod centralne banke.4 Pozicija gotovine sadr�i i obaveznu rezervu izdvojenu kod centralne banke.

Indikator Na~in izra~una pokazatelj pozicije gotovine gotovina3 + depoziti/ukupna aktiva pokazatelj ukupnih depozita ukupni depoziti /ukupna aktiva pokazatelj depozita kratkoro~ni depoziti/ukupna aktiva pokazatelj rezervi gotovina/depoziti

Indikator Na~in izra~una

pokazatelj pozicije gotovine Gotovina4 + depoziti/ukupna aktiva

pokazatelj ukupnih depozita ukupni depoziti /ukupna aktiva

pokazatelj depozita kratkoro~ni depoziti/ukupna aktiva

pokazatelj rezervi gotovina/depoziti

Odnos neto kredita5 i ukupne aktive predstavlja veli~inu aktive koja je inve-stirana u kreditni portfelj. Kako kreditni plasmani banke predstavljaju njezinnajnelikvidniji oblik imovine ovaj indikator se moè smatrati inverznim indika-torom likvidnosti banke. Podaci koje objavljuju centralne banke pokazuju visokudeo odobrenih kredita u ukupnoj aktivi banaka {to otvara pitanje vezanostikreditnog i rizika likvidnosti. Banke bi razvijanjem dobre prakse upravljanja rizi-kom likvidnosti trebale definisati maksimalnu vrednost ovog indikatora kako bise izbegli problemi sa likvidnosti.

Odnos depozita i kredita je pokazatelj sposobnosti banaka da rast kreditnogportfelja podrè depozitima. Budu}i da su depoziti naj~e{}i izvor sredstava ban-ke, visoka vrednost ovoga odnosa predstavlja ve}u osjetljivost banke na likvid-nost. Ovaj indikator dobiva na va`nosti kada se uzme u obzir ro~na struktura de-pozita. Dominacija kratkoro~nih depozita moè ozna~avati implikaciju proble-ma u likvidnosti banke.

4. UPRAVLJANJE RIZIKOM LIKVIDNOSTI U BANKAMA TRANZICIONIH DR@AVA

Likvidnost banke predstavlja njezinu sposobnost da zadovolji sve svoje oba-veze. Upravljanje rizikom likvidnosti predstavlja srce stvaranja osje}aja poveren-ja i bezbednosti javnosti u banku, odnosno, bankarski sistem. Banke kao finan-sijske institucije koriste naj~e{}e tu|a sredstva. Smatra se da je prosjek odnosaaktive banke i osnovnog kapitala (finansijske poluge) banke 20:1 (Greuning,Brajovi}-Bratunovi} 2003, s.231). Banka upravljaju}i svojom likvidnosti zapravoupravlja gotovinom, depozitnim novcem te ostalom likvidnom imovinom. Cil-jevi upravljanja likvidnosti za sve banke tranzicijskih dràva odnose se na:

1. planiranje potreba za likvidnosti na dnevnoj osnovi2. smanjenje tro{kova obezbe|enja potrebnih dodatnih sredstava ili prihoda

od plasiranja vi{ka likvidnih sredstava3. zadovoljenje minimalni stopa obavezne rezerve i drugih zahteva supervi-

zora

Upravljaju}i likvidnosti banaka posebno je zna~ajno voditi ra~una o pona-{anju komitenata i projiciraju njihovih potreba. Zbog ~injenice da banke tranzi-cijskih dràva najve}i deo svoje aktive finansiraju depozitima, bitno je voditi ra-~una o diversificiranosti depozitne baze banaka. Banke moraju osigurati ve}ibroj izvora likvidnosti. Nadalje, banke trebaju obezbediti stabilne izvore sredsta-

Eko

nom

ski a

nali

br 1

68, j

anua

r 20

06. -

mar

t 200

6.

148


5 Neto krediti predstavljaju razliku izme|u ukupno odobrenih kredita i rezervisanja po tim odobren-im kreditima a po osnovi kreditnog rizika.

va za svoje poslovanje. Tako|er banke trebaju izbjegavati ugovaranje mogu}no-sti prevremenog razoro~avanja {tednje. S druge strane, najzna~ajnija pozicija ak-tive su krediti pa je u svrhu upravljanja rizikom likvidnosti potrebno i diversifici-rati kreditni portfelj banke. Potreba diversifikacije name}e se iz razloga {to kredi-ti kod kojih postoje problemi u otplati ili su u potpunosti nenaplativi mogu uti-cati na likvidnost banke. Tako|er je potrebno kreditnom politikom obezbeditiuzimanje visokokvalitetnih kolaterala, ~ijom realizacijom se moè osigurati po-trebna likvidnost. Kako banke odobravaju dugoro~ne kredite finansirane kratko-ro~nim izvorima, kreditna politika kroz kreditni proces mora pratiti takve kredi-te. Kvaliteta dugoro~nih kredita moè biti presudna za likvidnost banaka u bu-du}nosti.

Iz gore re~enog posve je vidljivo da upravljanje likvidnosti u banci uz sebeusko veè upravljanje aktivom i upravljanje obavezama banke. Ta isprepletanostfunkcija unutar banke upu}uje na ~injenicu kako je rizik likvidnosti u uzro~no-posledi~noj vezi sa drugim oblicima rizika kojima se banka izlaè, npr. kreditnimrizikom, kamatnim rizikom i deviznim rizikom.

Sve aktivnosti na stvaranju i stalnom unapre|ivanju modela upravljanja li-kvidnosti banke stavljaju pred nosioce funkcije upravljanja likvidnosti potrebuosiguranja odgovora na klju~no pitanje: Gde se banka trenutno nalazi s aspektalikvidnosti u odnosu na potrebe svojih komitenata, drugih banaka iste grupe ili uodnosu na bankarski sistem u celini? Komparacija indikatora likvidnosti omogu-}uje bankama da odrede da li je njihova likvidnost s obzirom na razli~ite kriterijeodgovaraju}a, niska ili previsoka. Ukoliko je likvidnost banke niska potrebno jeimati razvijene procedure kojima je mogu}e smanjiti ograni~enja ban~ine likvid-nosti. Me|utim, mogu}e je da banka ima i preveliku likvidnost {to za bankupredstavlja oportunitetne tro{kove, jer je angaìranjem slobodnih sredstava bilomogu}e ostvariti odre|ene dodatne prinose. Stoga, banka mora imati procedurekojima }e uspe{no plasirati slobodna nov~ana sredstva. Sve banke trebale bi iz-gra|ivati zonu bezbednosti (engl. safety zone)6 odràvaju}i pozitivan jaz u bilan-si. Na taj na~in banke bi u svakom trenutku imale ve}e nov~ane prilive po aktiviu odnosu na nastale nov~ane odljeve po pasivi. Time bi obezbedile likvidnost usvojem poslovanju.

Kada je re~ o zadovoljenju propisanih stopa obavezne rezerve sve centralnebanke izabranih tranzicijskih dràva imaju propisane stope obavezne rezerve(npr. Hrvatska 18 procenata, Srbija ima diferencijalnu stopu od 20 i 26 procena-ta7, Bosna i Hercegovina 10 procenata, Makedonija 10 procenata). Obavezna re-

Eco

nom

ic A

nnal

s no

168

, Jan

uary

200

6 -

Mar

ch 2

006

149


6 Detaljnije pogledati Uyemura, D., G., Deventer, D. R. (1993), Financial Risk Management inBanking, McGraw-Hill, New York, USA., str. 223-247.

7 5 Detaljnije pogledati Izmjene odluke o obaveznoj rezervi banaka kod Narodne banke Srbije,Slu`beni glasnik br. 46/2005.

zerva se obra~unava i na depozite u nacionalnoj valuti i devizama. U Srbiji je ka-rakteristi~na diferencijacija obavezne rezerve kao i za Makedoniju. Me|utim, bo-sanskohercegova~ke banke za razliku od banaka drugi promatranih dràva imajuproblem stvaranja sekundarnih rezervi kao i kori{}enja posljednjeg uto~i{ta kodcentralne banke (engl. lender of last resort). Sistem ~istog valutnog odbora (engl.pure currency board) koji egzistira u Bosni i Hercegovini od 1998. godine li{avaCentralnu banku Bosne i Hercegovine njezine diskrecione mo}i, tj. svih njezinihinstrumenata izuzev obavezne rezerve. U drugim dràvama centralne bankeimaju ~itav spektar instrumenata za upravljanje likvidnosti. U Makedoniji se tr-guje blagajni~kim zapisima i dràvnim zapisima, kao i u Hrvatskoj blagajni~kim itrezorskim zapisima. Narodna banka Srbije, kao i druge centralne banke vr{eoperacije otvorenog trì{ta te nude kredite za likvidnost. Hrvatska narodna ban-ka uvela je i stalne kreditne mogu}nosti «standing lending facility». Za razliku odBosne i Hercegovine Estonija je tako|er dràva s valutnim odborom, ali je prove-la odre|ene reforme monetarnog ure|enja uvode}i depozitne certifikate i stalnekreditne i depozitne pogodnosti za banke.8

U Hrvatskoj se u merenju likvidnosti koriste slede}i indikatori likvidnosti(Hrvatska narodna banka, 2004., s.35): slobodna nov~ana sredstva u kunama,slobodna nov~ana sredstva u stranoj valuti i stopa primarne likvidnosti, kori{tenisekundarni izvori likvidnosti, blagajni~ki zapisi Hrvatske narodne banke u kuna-ma ili stranoj valuti i trezorski zapisi u kunama (tablica 8.).

Tablica 8. Indikatori likvidnosti hrvatskih banaka

Eko

nom

ski a

nali

br 1

68, j

anua

r 20

06. -

mar

t 200

6.

150


8 Podrobnije pogledati Monetary policy operational framework reform, dospuno nawww.estipank.es.

Slobodna nov~ana sredstva

Stopa primarne likvidnosti

Kori{teni sekundarni izvori likvidnosti

Blagajni~ki zapisi HNB-a

Trezorski zapisi

Godina U kunama

U stranoj valuti

u kunama u stranoj valuti

u kunama

1998. 221,9 - 1,65 445,5 850,4 1.377,4 141,3 1999. 179,6 - 1,30 1.183,6 1.311,1 1.507,6 373,9 2000. 638,8 10.721,4 3,32 80,1 2.485,3 1.692,7 2.006,5 2001. 794,4 17.247,4 3,23 2,6 2.656,2 2.630,8 3.360,9 2002. 1.225,0 10.398,0 3,53 0,6 4.965,5 1.273,9 4.279,5 2003. 451,6 20.561,4 0,98 501,6 0,0 4.316,0 3.073,2 2004. 1.495,5 26.126,1 2,64 0,0 0,0 0,0 4.581,7

I.2005. 1.132,5 21.380,6 1,95 0,0 0,0 0,0 6.050,3

Narodna banka Makedonije pomo}u sli~nih indikatora likvidnosti prati li-kvidnost makedonskog bankarskog sistema. Prema podacima Narodne bankeSrbije niti jedna banka nije bila izvan vrednosti pokazatelja likvidnosti bankar-skog sistema Srbije.

5. BASELSKA NAÊLA I SMERNICE UPRAVLJANJA RIZIKOM LIKVIDNOSTI

SU[TINA BAZELSKIH PRINCIPA ZA UPRAVLJANJE RIZIKOM LIKVIDNOSTI

Banka kao finansijska institucija ima privilegiju da javno prikuplja slobodnanov~ana sredstva, dok njezini vlasnici – dioni~ari banke preko svojih predstavni-ka ta sredstva dalje plasiraju. Posluju}i s bankom svaki deponent potpisuje s njo-me ugovor u pravilu da }e mu banka po isteku odre|enog vremena uloèna sred-stva vratiti, kao i naknadu u obliku kamate za to. Vlasnici banaka, odnosno nji-hovi izabrani predstavnici odlu~uju kako plasirati sredstva i gde ih uloìti. Isku-stva najrazvijenijih dràva pokazala su da su vlasnici banaka nerijetko skloni vi-sokim rizicima ulaganja, tu|ih sredstava, s ciljem ostvarenja {to ve}e dobiti (mo-ralni hazard). Kako visoki rizik ne proizvodi samo ve}u dobit, nego ~e{}e visokegubitke koje snose i dioni~ari, ali i {tedi{e i dràva, bilo je neophodno posebnomregulativom za{tititi sve ulaga~e od neodgovornih postupaka vlasnika ili njihovihpredstavnika. Na ovaj na~in se u su{tini {titi stabilnost i bezbednost ukupnog fi-nansijskog sistema jedne dràve kod tranzicijskih dràva koje imaju slabo razvi-jeni finansijski sistem, tzv. bankarski dominantan sistem. Potreba za tim uve}alase bankarskim krizama i propadanjem banaka na svetskoj razini. Tako je u SAD-u nastala velika bankovna kriza na po~etku 80.-tih, kada je propalo hiljadu {ted-nih banaka, njema~ke bankarske krize sredinom 60.– tih, a 90.- tih godina javlja-ju se krize u bankarskim sistemima Velike Britanije i Francuske sve do najnovijekrize japanskih banaka. I danas imamo primere propadanja pojedinih banaka.Sve navedeno rezultiralo je stvaranjem me|unarodne institucije koja je odredilastandarde, smernice i principe zdravog bankarskog poslovanja, koje su u svojezakonodavstvo ugradile sve zemlje ~lanice te institucije. Time se osiguralo stabil-no i profitabilno bankarstvo.

Guverneri centralnih banaka grupe deset dràva poznatih pod imenom G-10osnovali su 1975. godine Bazelski odbor za superviziju banaka pri Me|unarod-noj banci za poravnanja u Bazelu. Taj odbor sastoji se od vi{e predstavnika telabankovne supervizije i centralnih banaka iz Belgije, Kanade, Francuske, Njema~-ke, Italije, Japana, Luksemburga, Nizozemske, [vedske, [vicarske, Velike Britani-je i SAD-a. Od svog osnivanja, pa do danas Bazelski odbor za superviziju banakaodre|uje osnovne principe, smernice i standarde za delotvornu superviziju ba-

Eco

nom

ic A

nnal

s no

168

, Jan

uary

200

6 -

Mar

ch 2

006

151


naka koje se stalno unapre|uju. Bazelski odbor posebno se usredoto~io na riziklikvidnosti u bankama te doneo odre|ene standarde za upravljanje rizikom li-kvidnosti u bankama. Ti standardi obavezuju uprave banaka, ali i nacionalne su-pervizore da u~ine sve u svrhu boljeg upravljanja rizikom likvidnosti, kao i spre-~avanju propadanja banaka zbog delovanja tog rizika.

Upravljanje rizikom likvidnosti banaka za razliku od drugih elemenata koji-ma se treba upravljati specifi~no je za to {to ne postoje dve banke na koje bi semogle primenjivati iste politike i procedure likvidnosti i jednaku organizacija tihposlova. Zato sa aspekta supervizora likvidnost i upravljanje rizikom likvidnostiima poseban zna~aj. Tela supervizije koja kontroli{u banke trebaju razra|enimtehnikama poku{ati oceniti da li uprava banke i njezino rukovodstvo razume po-trebe banke za likvidnosti. Oni procenjuju da li je banka na ispravan na~in orga-nizovala procedure vezane uz pra}enje, merenje, analiziranje podataka i razli~i-tih koeficijenata likvidnosti, te donosi li pravodobne odluke i prilago|ava li pla-nirane ciljeve.

Ovakav pristup likvidnosti bitan je jer ne postoje utvr|ena pravila, a ni koefi-cijenti u merenju koji bi bili indikatori i za procenu stanja likvidnosti razli~itihbanaka. Odre|ena pozicija likvidnosti se moè razlikovati od banke do banke, alise moè razlikovati i za istu banku u razli~itim vremenskim periodima. Uprava irukovodstvo svake banke mora razumeti osnovne principe i provoditi dobreprakse za upravljanje likvidnosti. Tek tada stvoriti }e se pretpostavke za dono{en-je politika i procedura koje su primerene karakteristikama banke.

Banka je du`na razviti organizaciju i sistem merenja likvidnosti kako bi obez-bedila da se zahtjevi za likvidnosti provode, analiziraju i kontroli{u sistemi inter-nih kontrola koji }e s druge strane ocenjivati interna revizija. Glavni cilj supervi-zije banaka sa aspekta supervizora trebala bi biti kontinuirana supervizija i pro-cena likvidnost banke i na~in organizacije upravljanja tim rizikom. Zbog va`no-sti rizika likvidnosti u bankarstvu, kao i problema koji su vezani za upravljanjetim rizikom, Bazelski odbor za superviziju banaka je 2000. godine izdao doku-ment pod nazivom „Sound Practices for Managing Liquidity in Banking Organi-zations“. Dokument obuhva}a 14 principa koje bi svaka bankarska organizacijatrebala po{tovati i njihov deo koji je primenjiv na nju ugraditi u svoje politike iprocedure upravljanjem rizikom likvidnosti.

PRINCIPI ZA PROCJENU UPRAVLJANJE RIZIKOM LIKVIDNOSTI U BANKAMA

êtrnaest na~ela za upravljanje rizikom likvidnosti u bankarskim organizaci-jama grupirana su u osam osnovnih grupa na~ela i to:

1. razvijanje strukture za upravljanje likvidno{}u2. merenje i pra}enje neto obaveznih sredstava

Eko

nom

ski a

nali

br 1

68, j

anua

r 20

06. -

mar

t 200

6.

152


3. upravljanje pristupom trì{tu4. alternativno planiranje5. upravljanje deviznom likvidnosti6. interne kontrole za upravljanje rizikom likvidnosti7. uloga objavljivanja podataka u pobolj{anju likvidnosti8. uloga supervizora.

1. Principi usmereni razvijanju strukture za upravljanje likvidnosti

Kako se banka u svojem poslovanju izlaè riziku likvidnosti kao i drugim vr-stama bankarskih rizika razumljivo je kako za kvalitetno upravljanje rizikom li-kvidnosti mora imati formulisanu strategiju upravljanja rizikom likvidnosti.Svaka banka treba imati dogovorenu strategiju za svakodnevno upravljanje li-kvidnosti, a o toj strategiji treba biti obave{tena ~itava bankarska organizacija.Strategija banke mora definisati op{ti pristup banke likvidnosti uklju~uju}ikvantitativne i kvalitativne ciljeve, politike koje se odnose na strukturu plasmanai izvora banke, upravljanje likvidnosti u razli~itim valutama te mere kako da seprevlada problem odràvanja likvidnosti oslanjanjem na finansijske instrumentei unov~iva sredstva. Takve pisane strategije upravljanja likvidnosti moraju bitiusvojene od strane uprave banke i obavezne za sve nivoe upravljanja. Nadzorniodbor banke treba doneti strategije i zna~ajne politike koje se odnose na uprav-ljanje likvidnosti. Odbor tako|er treba obezbediti da vi{a uprava poduzme kora-ke neophodne za pra}enje i kontrolu rizika likvidnosti (profil rizika likvidnostibanke). Odbor treba biti redovno izve{tavan o stanju likvidnosti banke, a odmahga treba obavestiti ako do|e do zna~ajnih promena u sada{njem ili budu}e o~eki-vanom stanju likvidnosti. Da bi banka provela sve aktivnosti predvi|ene strategi-jom upravljanju rizikom likvidnosti banka mora imati i odre|enu strukturusprovo|enja strategije. Ta struktura treba obuhva}ati kontinuirano sudelovanje~lanova vi{e uprave. Vi{a uprava mora obezbediti efikasno upravljanje likvidno-sti i utvr|ivanje primerenih politika i procedura za kontrolu i ograni~avanje rizi-ka likvidnosti. Banke trebaju odrediti i redovno pregledavati ograni~enja koja seodnose na veli~inu njihovih pozicija likvidnosti tokom odre|enih perioda. Ban-ke mogu formirati centraliziranu ili decentraliziranu strukturu upravljanja li-kvidnosti ili kombinirati ova dva pristupa. Ipak struktura mora zadovoljiti dvakriterijuma, a to je da: obezbedi efikasnost izvr{avanja strategije i neophodnufleksibilnost. Uprava banke treba propisati ograni~enja u izlaganju riziku likvid-nosti (limite), npr. visina likvidni sredstava u banci kao propisani procenat krat-koro~nih obveza. Da bi banka upravljala rizikom likvidnosti mora imati odgova-raju}e informacije o svojoj izloènosti i de{avanjima na trì{tu. Neophodno je da

Eco

nom

ic A

nnal

s no

168

, Jan

uary

200

6 -

Mar

ch 2

006

153


banka ima adekvatne informacione sisteme za merenje, pra}enje, kontrolisanje iizve{tavanje o riziku likvidnosti. Izve{taji trebaju biti pravodobno dostavljeninadzornom odboru banke, vi{oj upravi i ostalom odgovaraju}em osoblju. In-formacioni sistem treba biti kori{ten u proveri kori{}enja propisanih politika,procedura i ograni~enja.

2. Merenje i pra}enje neto obaveznih sredstava

Efikasan proces upravljanja merenja i pra}enja neophodan je za uspe{noupravljanje rizikom likvidnosti. Svaka banka treba odrediti proces za kontinuira-no merenje i pra}enje neto obaveznih sredstava. To merenje i pra}enje obuhvataprocenu svih budu}ih nov~anih tokova kako bi se utvrdili budu}i neto manjci ubanci, tj. utvrdile budu}e potrebe finansiranja. Procena likvidnosti banke zavisi opona{anju njezinih nov~anih tokova u razli~itim uvetima. Od banaka se zahtevaanaliza likvidnost koriste}i se nizom razli~itih scenarija „{to ako“. Banka treba~esto preispitivati pretpostavke upotrebljavane u upravljanju likvidnosti kako biodredila jesu li one jo{ uvek valjane. Na likvidnost banaka ute~e niz klju~nih fak-tora koje je potrebno pratiti njihov broj mora biti ograni~en naj~e{}e u ~etiri sku-pine: aktivu, pasivu, izvanbilansne aktivnosti i ostalo.

3. Upravljanje pristupom trì{tu

Da bi upravljanje likvidnosti bilo potpuno uprava banke mora poznavatimogu}nost izlaska banke na trì{te kako bi obezbedila sredstva ili plasirala vi{aksredstava. Posebno je va`no da banka razvija odnose sa centralnom bankom, ko-respondentnim bankama i komitentima. Svaka banka treba periodi~ki preispita-ti svoje akcije kojima utvr|uje i odràva odnose sa verovnicima, kojima odràvadiversifikaciju obaveza i akcije kojima je svrha osigurati njezinu sposobnost daproda sredstva.

4. Alternativno planiranje

Likvidnost banke moè se odrediti kao sposobnost banke da potrebna sred-stva prikupi u vrlo kratkom vremenskom periodu i uz male transakcijske tro{ko-ve, npr. procesom sekuritizacije aktive, aktiviranjem sekundarnih rezervi likvid-nosti. Postavlja se pitanje {ta ako to banka ne moè napraviti onako kako je pla-nirano. Banka treba imati alternativne planove koji se odnose na strategiju za re-{avanje kriza likvidnosti i koji obuhva}aju procedure za nadopunu manjka nov-~anih tokova u hitnim situacijama.

Eko

nom

ski a

nali

br 1

68, j

anua

r 20

06. -

mar

t 200

6.

154


5. Upravljanje deviznom likvidnosti

Obavljaju}i svoje poslove sa komitentima u stranim valutama banke se izla`udeviznom riziku. Devizni rizik predstavlja negativan uticaj na profitabilnost ban-ke kao posljedice promjene deviznog kursa. Svaka banka treba imati sustav me-renja, pra}enja i kontrolisanja svojih pozicija likvidnosti u glavnim valutama ko-jima se koristi u svojim aktivnostima. Osim {to treba proceniti svoje agregatnepotrebe za deviznom likvidnosti i odrediti prihvatljivu neuskla|enost u kombi-naciji sa svojim obavezama u doma}oj valuti, banka tako|er treba napraviti za-sebnu analizu svoje strategije za svaku valutu. Banke trebaju posvetiti pa`nju nafinansiranje doma}e aktive devizama, financiranje spoljne aktive. Zavisno o na-pravljenoj analizi, banka treba, ako je potrebno odrediti i redovno preispitivatiograni~enja koja se odnose na veli~inu neuskla|enosti nov~anih tokova tokompojedina~ni perioda za strane valute ukupno, kao i pojedina~no za svaku zna~aj-nu stranu valutu u kojoj obavlja poslove.

6. Interne kontrole za upravljanje rizikom likvidnosti

Svaka banka mora imati adekvatan sistem interni kontrola svog procesaupravljanja rizikom likvidnosti. Osnovni element sustava interne kontrole obu-hva}a redovne nezavisne preglede i vrednovanja efikasnosti tog sistema i ako jepotrebno obezbe|enje adekvatnih revizija ili unapre|ivanje internih kontrola.Rezultati tih pregleda trebaju biti dostupni telima supervizije. Interna kontrolatreba unapre|ivati efikasnost i delotvornost poslovanja, pouzdano finansijsko iizve{tavanje regulatora, po{tovanje zakonskih propisa.

7. Uloga objavljivanja podataka u pobolj{anju likvidnosti

Kako bi se adekvatno upravljalo rizikom likvidnosti banka treba izve{tavatijavnost kontinuirano i sa svim potrebnim podacima, izve{tavati posebno trebavelike kreditore i druge ugovorne strane. Svaka banka treba imati mehanizamkojim osigurava postojanje adekvatne razine objavljivanja podataka o banci kakobi upravljala slikom koju javnost ima o njezinoj organizaciji i njezinom „ zdrav-lju „.

Eco

nom

ic A

nnal

s no

168

, Jan

uary

200

6 -

Mar

ch 2

006

155


8. Uloga supervizora

Supervizori trebaju provoditi nezavisno vrednovanje bankarskih strategija,politika, procedura i praksi koje se odnose na upravljanje likvidnosti te zahtevatida banka ima efikasan sistem za merenje, pra}enje i kontrolu rizika likvidnosti.Oni trebaju od svake banke prikupiti potpune i pravodobne podatke za ocenurazine rizika likvidnosti i obezbediti da banka ima adekvatne alternativne plano-ve likvidnosti. Supervizori su zaduèni za proveru i kontrolu po{tovanja svih na-pred navedenih principa upravljanja rizikom likvidnosti.

Bazelske principe upravljanja rizikom likvidnosti u velikoj meri trebali biuklju~iti u svoja regulatorna akta nacionalni bankarski supervizori. Nacionalnisupervizori Bosne i Hercegovine u potpunosti su usvojili bazelske akte u regula-ciji likvidnosti banaka.

ZAKLJUÂK

U planskim ekonomija banke kao finansijske institucije imale su pasivnuulogu. Banke su pre svega trebale finansirati planirane procese u privredi. U ta-kvim sistemima druge finansijske institucije i trì{ta nisu postojala. Tranzicijomiz planske u trì{nu ekonomiju zahva}en je najpre mehanizam alokacije sredsta-va. Ovim procesom banke iz pasivnog prelaze u aktivnog u~esnika na finansij-skim trì{tima i u alokaciji sredstava. Obavljaju}i funkciju finansijskog posredni-ka banke se izlaù razli~itim oblicima rizika. Jedan od njih je rizik likvidnosti ko-ji se suprotstavlja cilju ostvarivanja {to ve}e profitabilnosti.

Banka, kao i svako drugo preduze}e, pribavlja sredstava i usmerava ih u razli-~ite oblike aktive. Neo~ekivani nov~ani tekovi po pozicijama bilanse banke mogubanku izloìti riziku likvidnosti. Ve}ina bankarski poslova zavisi o sposobnostibanke da obezbedi likvidnost svojim komitentima. Zbog okruènja u kojemuposluju banke trebaju usmeravati posebnu pa`nju na upravljanje svojom likvid-nosti. Budu}i da banke predstavljaju sr` tranzicijskih finansijskih sistema, su-pervizori moraju na odgovaraju}i na~in regulisati i nadzirati likvidnost banaka.Iznesene ~injenice name}u pred svaku pojedinu banku potrebu razvijanja mode-la upravljanja rizikom likvidnosti kako bi svoje poslovanje u~inila bezbednim.Model upravljanja rizikom likvidnosti mora identifikovati, meriti, analizirati i iz-ve{tavati o riziku likvidnosti u banci. Likvidnost banke je posebno pitanje koje sename}e upravi same banke, kao i nacionalnim supervizorima.

Me|utim bez obzira na odnos izme|u supervizora i banke, a kako bi se obez-bedila likvidnost banke i bankarskog sistema va`no je u~initi sve na:

Eko

nom

ski a

nali

br 1

68, j

anua

r 20

06. -

mar

t 200

6.

156


1. uspostavljanju i odràvanju informacionog sistema u banci i za potrebeuprave banke

2. unapre|ivanju analize neto obaveza banke po razli~itim osnovama i razli-~itim projekcijama budu}ih obaveza banke

3. diversifikaciji izvora sredstava, ali i kreditnih plasmana banke.

O ova tri koraka najvi{e moraju voditi ra~una banke u tranzicijskim dràva-ma koje imaju uveden valutni odbor kao monetarni reìm jer su prepu{tene sa-me sebi bez odnosa s centralnim bankama. Za razliku od banaka Srbije, Hrvat-ske, ê{ke i Makedonije banke Bosna i Hercegovina, kao i Estonije nalaze se udruga~ijem poloàju. Valutni odbor ne dopu{ta centralnim bankama tih dràvapruànje pomo}i bankama u odràvanju njihove likvidnosti. Ta~nije centralnebanke su li{ene mogu}nosti kori{}enja svih instrumenta izuzev obavezne rezerv-e. Centralne banke tih dràva ne emitiraju vlastite hartije od vrednosti {to banka-ma stvara probleme u formiranju sekundarnih rezervi likvidnosti. U odnosu naEstoniju banke u Bosni i Hercegovini su u jo{ gorem poloàju jer u toj zemlji nepostoji razvijeno trì{te dràvnim hartijama od vrednosti.

Banke moraju imati razvijen sistem merenja rizika likvidnosti, kao i izve{ta-vanja o izloènosti banke riziku svih za to pitanje klju~nih tela u banci. Banketranzicijskih dràva trebale bi voditi ra~una o ro~noj neuskla|enosti izvora i pla-smana u bilansama banaka. Ukoliko banka zbog lo{e ro~ne strukture u svojoj bi-lansi postane izloèna uticaju rasta kamatnih stopa mogu}e je o~ekivati povla-~enje depozita ili probleme u otplati odobrenih kredita s promenljivim kamat-nim stopama. Obadve pojave }e imati uticaja na likvidnost banke. Upravljanjeaktivom i pasivom u bankama tranzicijskih dràva je klju~no za upravljanje pro-fitabilnosti bankarskih organizacija i obezbe|enja odgovaraju}e likvidnosti.Upravljanje aktivom i pasivom kod banka se razlikuje zavisno od kompleksnostinjihove bilansne strukture i poslova koje obavljaju. Banke koje obavljaju klasi~nebankarske poslove mogu se osloniti na osnovni model koji vodi ra~una o dovol-jnoj dnevnoj likvidnosti i veli~ini izvora likvidnosti kroz investicionu politikubanaka. Rizikom likvidnosti banka upravlja poduzimaju}i niz mera unutar svojeaktive i pasive.

Iz napravljene analize indikatora likvidnosti vidi se kako banke svih izabra-nih tranzicijskih dràva vode ra~una o udelu gotovine u strukturi njihovih aktivaradi lak{eg upravljanja likvidnosti. S druge strane moè zabrinjavati velik udeokredita, a pogotovo kvaliteta tih kredita i adekvatnih rezervisanja na osnovu kre-ditnog rizika u kreditnom portfelju. Kao kreditno-depozitne institucije, banketranzicijskih dràva trebaju voditi ra~una o stabilnosti i diversificiranosti depo-zitne baze i kreditnog portfelja. Ipak, analiza pokazuje i ograni~enja u upravljan-

Eco

nom

ic A

nnal

s no

168

, Jan

uary

200

6 -

Mar

ch 2

006

157


ju likvidnosti kod banaka dràva s valutnim odborom, (npr. slu~aj Bosne i Her-cegovine). Da bi se re{io ovaj problem na monetarnoj je vlasti da inicira i utvrdipostavke razvoja trì{ta novca, posebno dràvnih hartija od vrednosti ~ime bi sebankama otvorila mogu}nost stvaranja sekundarnih rezervi likvidnosti i lak{egaupravljanja likvidnosti.

Eko

nom

ski a

nali

br 1

68, j

anua

r 20

06. -

mar

t 200

6.

158


LITERATURA

Bessis, J. Risk Management in Banking, Wiley,Chichester, England, 2002.

Koch. T., MacDonald. S. Bank Management, TheDryden Press, Florida, USA, 1992.

Rose, P. Commercial Bank Management – Produ-cing and Selling Financial Services, Irwin, Bo-ston, USA, 1991.

Saunders, A. Financial Institutions Management –A modern perspective, Irwin McGraw-Hill,Boston, USA, 1999.

Van Greuning, H., Bratanovi}-Brajlovi}, S.Analyzing and Managing Banking Risk – AFramework for Assesing Corporate Governanceand Financial Risk, The World Bank, Was-hington D. C., USA, 2003.

Uyemura, D. G., Van Deventer, D. R. FinancialRisk Management in Banking – The Theory &Application of Assets & Liability Management,McGraw-Hill, New York, USA, 1993.

Jurman, A. Upravljanje rizikom likvidnosti u hrvat-skim bankama u svijetu na~ela i smjernica Ba-zelskog komiteta, ss. , u Lovrinovi}, I.-Vidu~i},Lj. (ur.): Suvremena financijska pitanja i iza-zovi razvitka hrvatskog financijskog sektora,Split, 2004.

@ager, L, @ager K,, Analiza financijskih izvje{taja,Zagreb, poglavlje 6.

Basel Committee on Banking Supervision, SoundPractices for Managing Liquidity on BankingOrganisations, Basel, BCBS, 2000.

Centralna banka Bosne i Hercegovine, Godi{njeizvje{}e 2004, Sarajevo, CBBH, 2005.

Czech National Bank, Annual report 2004., Pra-gue, CNB, 2005.,http://www.cnb.cz/en/psf/vz-2004-en.pdf

Eesti Pank, Annual report 2004., Talin,http://www.es.eestipank.info/pub/en

Hrvatska narodna banka, Bilten o bankama, broj2, Hrvatska narodna banka., Zagreb.

Hrvatska narodna banka, Godi{nje izvje{}e za2004. godinu, Zagreb, HNB, 2005.

Hrvatska narodna banka, Bilten banaka 2, Za-greb, HNB, 2001.

Narodna banka na Republika Makedonija, Godi-{en izve{taj 2004, Skopje, NBRM, 2005.

Narodna banka Srbije, Bankarski sektor u Srbiji –izvje{taj za ~etvrti kvartal 2004. godine, Beo-grad, NBS, 2005.

upravljanje rizikom likvidnosti banaka u … · je njezina sposobnost da osigura sredstva za...

Documents