MEGATREND UNIVERZITET Fakultet za poslovne studije

SEMINARSKI RAD

Tema: UTICAJ KULTURE NA VISOKO OBRAZOVANJE U DANSKOJ

Predmet: INTERKULTURNI MENADMENT

Profesor:Studenti: Doc. dr Katarina ZakiNino Kuner f011/11 Asistent:Mr. Marina Golubovi Stefan Jeremi f674/11Beograd, 31.03.2015.

SADRAJ1. UVOD22. GEOGRAFIJA33. STANOVNITVO44. OBRAZOVANJE55. PRIVREDA66. POSLOVNA KULTURA76.1 Radno vreme76.2 Porodica76.3 Poloaj ena76.4 Poslovni sastanci76.5 Pregovaranje86.6 Ponaanje87. HOFTEDOVE DIMENZIJE KULTURE97.1 Distance moi97.2 Izbegavanje nesigurnosti107.3 Individualizam/kolektivizam107.4 Mukost/enskost108. ZANIMLJIVOSTI119. ZAKLJUAK12LITERATURA13

1. UVODDanska je zemlja na severu Evrope koju naseljava preko 5 miliona ljudi. Glavni grad je Kopenhagen. Vie od 95% od ukupne populacije je luteranske veroispovesti. Na jugu se spaja sa Nemakom, a mostom i gotovo lokalnom linijom trajekta sa vedskom. Ovo je moderna, bogata i egalitaristika drava. Na tronu je kraljica Margareta II. Danska je poznata po industriji Lego igraaka, pivu, proizvodnji masnoa, brodogradnji, mainogradnji, preradi mlenih proizvoda (prvi svetski izvoznik putera), stoarstu, ribarstvu i poljoprivredi.Danska je okupirana od strane Nemaca 1940. godine. Veina Danaca je bila protiv nacizma, ali je ivela sa injenicom da je Evropa trenutno pod dominacijom Nemake. Svi Jevreji pod nemakom jurisdikcijom su morali da nose utu traku sa Davidovom zvezdom. Postoji pria da je jedan od retkih kraljeva koji je ostao pod okupacijom Nemake, kralj Kristijan X, pozvao sve svoje podanike da nose utu traku, kao to je i sam nosio istu, jer nije dozvoljavao da se ljudi u njegovoj zemlji tako obeleavaju. Pria je lepa, ali po reima njegove unuke, dananje kraljice Danske Margarete II, nije istinita. Istina je da danski Jevreji nikada nisu nosili utu traku iz prostog razloga to su ih njihovi sunarodnici i susedi tokom oktobra 1943. godine spasili i u roku od dve nedelje prevezli nou u neutralnu vedsku. Istina je da je G. F. Dukvic, nemaki atae, otkrio planove za deportaciju danskih Jevreja u koncentracione logore danskom socijaldemokrati Hansu Hedtoftu, koji je preneo upozorenja C. B. Henrikesu, voi jevrejske zajednice. Cela zajednica Danske je pomogla u spasavanju svojih jevrejskih sunarodnika. Luteranska crkva je u svojim odajama sakrivala i sauvala mnoge Tore i relikvije Jevreja. Takoe, dr Koster je u Bispebjerg bolnici uvao stotine Jevreja u tranzitu do vedske. Kompletno osoblje bolnice je uestovalo u ovom poduhvatu. Kad je u iroj zajednici postalo poznato ta se deava u bolnici, ljudi iz cele Danske su donirali novac za trokove.

2. GEOGRAFIJADanska se sastoji izpoluostrva Jiland(Jylland) i 405 imenovanih ostrva. Od njih je 78 naseljeno, a najvea su Sjeland (Sjlland) iFin (Fyn). OstrvoBornholm se nalazi neto istonije od ostatka zemlje, u Baltikom moru. Mnoga od veih ostrva su povezana mostovima: Erdinski most povezuje Sjeland savedskom,Most velikog pojasapovezuje Fin sa Sjelandom, aMost malog pojasa povezuje Jiland sa Fin-om. Manja ostrva su povezana trajekt linijama.Danska je uglavnom ravna, najvia prirodna taka jeMelehoj, sa 170,86 metara nadmorske visine. Zime su blage, a leta svea. Najznaajniji gradovi su prestonica,Kopenhagen(na Sjelandu), Orhus,Olborg (na Jilandu) iOdense(na Finu).Oranice, panjaci i travnjaci zauzimaju oko povrine i zasejane su u prvom redu krmnim biljkama. Vie od polovine izvozne vrednosti daje stoarstvo. Izvoze ivu stoku, meso,maslac, jaja,sir,medimleko. Razvijen je iribolov.Tri optine koje imaju ovlaenja okruga su: Bornholm Kopenhagen FrederiksbergGrenland i Ovja ostrvatakoe pripadaju Danskom Kraljevstvu, ali imaju status autonomnih regija, svaku od ovih regija predstavljaju po dva zastupnika u danskom parlamentu.

3. STANOVNITVODanskaje najgue naseljena zemlja Severne Evrope. U zemlji ivi oko 5.5 miliona ljudi, od kojih skoro etvrtina ivi u Kopenhagenu. U Danskoj se govori danski jezik, koji pripada som germanskoj jezikoj grupi. Danski sainjavaju mnogi dijalekti, koji esto jasno odaju iz kojeg kraja osobe dolaze. Knjievni danski je oficijelno priznat danski jezik, koji se koristi na televiziji, radiju i u kolstvu. Pored danskog, govori se i farski, grenlandski, turski, nemaki, ali i pakistanski i bosanski.84.3% stanovnika pripadaju Danskoj Narodnoj Crkvi (Den Danske Folkekirke) koja je jedan od oblika luteranske crkve. Ostatak stanovnitva veinom pripada nekim drugim hrianskim crkvama, dok je 2% stanovnitva islamske veroispovesti. U poslednje vreme u Danskoj je doivela uspon stara nordijska religija Asatru koju je danska vlada odobrila kao verski pokret.

4. OBRAZOVANJE

Obrazovanje u Danskoj je besplatno i gotovo sva omladina je obrazovana. Devet godina obrazovanja za decu od 7 do 16 godina je obavezno. Predkolska nastava i vrtii su ostavljeni slobodnom izboru, ali oko 60% dece ih pohaa. Posle zavrenih devet razreda 1/4 ucenika naputa kolu i poinje da radi. Takoe postoji i deseti razred koji uenici mogu da pohaaju, ukoliko se ne oseaju spremni da se upiu u srednju kolu. Dosta uenika pohaa deseti razred.Priblino polovina uenika ide na zanat i neto malo vie od 1/4 se upisuje u u vie srednje kole (gymnasium) ili druge institucije koje nude vie obrazovanje. Posle gimnazije uenici najee nastavljaju sa univerzitetima ili akademijama. Veina uenika pravi jednogodinju pauzu izmeu srednje kole i fakulteta i putuju po svetu.Veina uenika za vreme srednjeg obrazovanja radi otprilike po 6 sati nedeljno. Sa napunjenih esnaest godina uenici od drzave dobijaju kolarinu, kako ne bi morali da rade prekovremeno i kako bi imali vie vremena za uenje. U svim kolama postoje saveti uenika koji se brinu o svim problemima uenika i o njima raspravljaju na sastancima sa direktorima i profesorima. Svake godine od vlade dobiju odreenu svotu novca sa kojom sami raspolau. Najee sa tim parama prave skolske priredbe,kupuju udbenike i slino. Duzina asa varira od kole do kole.Uenici i profesor imaju otvorenu konverzaciju i prijateljske odnose. Uenici profesore oslovljavaju imenima. Takoe se uenici esto dogovaraju sa profesorima o nastavnom planu.

5. PRIVREDA

Danska ima modernu trinu privredu. ivotni standard je vrlo visok, danska kruna je stabilna i vezana uz euro (1 = 7,42 DKK). Privreda zavisi od spoljne trgovine i izvoza (najvie se izvozi: svinjetina, riba i itarice). Danci su odbili euro na referendumu 2000. godine. Privreda je vrlo sindikalizirana; vie od 75% radne snage su lanovi sindikata. Pravila o radu i plati veinom je dogovor izmeu sindikata i poslodavaca, bez meanja drave.Glavne industrijske grane u Danskoj su prehrambena, industrija maina, opreme i nametaja, tekstilna, elektronska. Glavni usevi su itarice. Rude i minerali sunafta, prirodni gas, so, krenjak. Obradiva povrina iznosi 61%. Radna snaga iznosi 2,9 miliiona od ega je 6% u poljoprivredi, 70% u uslunim delatnostima i javnim slubama, 20% u proizvodnji i rudarstvu. Nezaposlenost je 8,2%. Bitna im je spoljna trgovina izvoze 47,6 milijarde USD (meso, mleni proizvodi, riba, ind. maine, hemijski proizvodi, transportna oprema), a uvoze 42,4 milijarde USD (maine i oprema, transportna sredstva, petrolej, hemikalije, prehrambeni proizvodi, tekstil, papir).Glavni ekonomski partneri su im Nemaka, vedska, Francuska, Velika Britanija, SAD, Norveka, Japan.

6. POSLOVNA KULTURA

6.1 Radno vremeRadna nedelja traje 37 sati, dok je obavezan plaen godinji odmor od 5 radnih nedelja. Jako se postuju dravni i verski praznici.Radno vreme poinje od 8.00 ili 9.00, a radni dan zavravaju izmeu 16.30 i 17.30. Petkom veinom naputaju kancelarije izmeu 14 i 15.00. Godisnji odmor koriste tokom leta u julu ili avgustu.

6.2 PorodicaPorodica i deca su im priritet. Mnogi poslodavci e dozvoliti fleksibilno radno vreme zaposlenima, koje je prilagoeno boravku dece u obdanitima i kolama. Svi roditelji kao poreski obveznici e, ukoliko imaju decu mlau od 18 godina, dobijati i deiji dodatak. Drava je 1954. godine uspostavila sistem dravnih stipendija za sve studente bez obzira na prihode njihovih roditelja. Ovo je rezultiralo veoma obrazovanom nacijom ponosnom na svoj obrazovni sistem.6.3 Poloaj enaMnogo ena je zaposleno i ima jednak status i primanja kao mukarac. U svom jeziku imaju oznake poslova sa polno neutralnim determinantama (kod njih ne postoji profesor/profesorka kao na primer u naem jeziku). Ovo je zemlja sa najvie osoba enskog pola na rukovodeim pozicijama u Evropi. Takoe, ene imaju mnogo pogodnosti u vezi sa periodom raanja i nege dece. Muki partneri uestvuju u podizanju i negovanju potomaka.

6.4 Poslovni sastanciZa zakazani sastanak poaljite temu i raspored. Budite tani, svako kanjenje smatra se izuzetnom nepristojnou. Prezentacija mora biti dobro organizovana. Potkrepite je brojkama, injenicama i grafikonima. Zadrite kontakt oima dok priate. Uoiete malo uvodnog neobaveznog askanja o vremenu ili sabraaju i brz prelazak na sutinu sastanka. U poetku e vam Danci delovati strogo i formalno, meutim, veoma brzo ete upoznati njihovu manje formalnu i drueljubivu stranu. Ipak, ne postavljajte lina pitanja, jer je to nepristojno dok se bolje ne upoznate. Danci se esto rukuju, na dolasku i odlasku. Ukoliko sede, ustae da se rukuju sa nekim. Ne dodirujte ih prilikom susreta, niti se pribliavajte previe. Vole svoj prostor i dozvolite im da sami odrede udaljenost i dinamiku upoznavanja. Danci nisu buni ljudi i ukoliko ste temperamentni, kontroliite se. Ako elite da zasluite potovanje, najbolje je da se utopite u lokalnu klimu. Danci su otvoreno i tolerantno drutvo. Svaki sluajni gaf proistekao iz druge kulture nee se tumaiti katastrofalno po rezultat pregovora.6.5 PregovaranjeKao i svuda u svetu, ponesite vizitkarte. Ne moraju da budu na danskom, engleski je iroko rasprostranjen i veina ljudi vlada ovim jezikom, tako da i vizitkarte mogu biti na engleskom. Kad vas predstavljaju, ustanite i rukujte se. Ukoliko vaa firma ima sta 10 ili vie godina, sa stabilnim kretanjem na tritu, obavezno ovo naglasite, jer Danci vole stabilne partnere. Danci ele vreme na poslu da provedu posveeni zadatku i produktivno. Tako da oekujte brzo i precizno prelaenje na temu sastanka. Uoiete da slobodno izraavaju svoje emocije, ak oekujte direktne, ponekad i nediplomatske komentare, ali prihvatite ovo kao nain razmiljanja. Veoma su tolerantni, uzdrite se od bilo kakvog kritikovanja bilo ega ili koga. Posveeni su ouvanju ivotne sredine, i vodite rauna da projekat koji radite zadovoljava ove visoke standarde.Generalno, ljudi su od rei. Kad jednom postignete dogovor, budite sigurni da e biti ispotovan.

6.6 PonaanjeObavezno obratite panju na ameriki gest OK i nikada ga ne koristite u Danskoj. To u ovoj zemlji predstavlja uvredu. Ako imate elju da pokaete znak za victory, pokaite ga samo dlanovima okrenutim prema sagovorniku. V sa dlanovima okrenutim prema naem licu je veoma nepristojan znak. U pozoritu, bioskopu, prevozu, hodniku ili bilo kom mestu gde morate da se u tesnacu mimoiete sa nekom osobom, obavezno se mimoilazite okrenuti licem ka licu. Okrenuti lea je takoe uvredljivo. Jo neto, nikada Dance nemojte meati ili ih nazvati veanima, Norveanima ili Fincima. Ne zaboravite dugu istoriju sukoba, kada je zaliv izmeu ovih zemalja bio crven od krvi. To je sada prevazieno i preko tog istog zaliva ove zemlje sada spaja most, kao i mnogi ekonomski savezi.

7. HOFTEDOVE DIMENZIJE KULTURE

Slika 1. Hoftedova dimenzija kulture Danske

izvor: http://geert-hofstede.com/denmark.html

7.1 Distance moiSa indeksom od 18 poena Danska je na veoma niskom poloaju ove dimenzije u odnosu na druge zemlje i nalaze se na 51. mestu. Glavni atributi u takvim kulturama su : dijalog i meusobno sporazumevanje izmeu menadera i zaposlenih, nadreenih i podreenih, malim razlikama u prihodu, saradnji, meuzavisnosti, tendencija decentralizacije, inicijativa u saradnji, pluralizam i demokratija. Srednja klasa je jaka i nasilje je retko.

7.2 Izbegavanje nesigurnostiOva dimenzija meri stepen averzije prema riziku u drutvu i Danska se svrstava meu kulturama sa najniim rezultatom izbegavanja neizvesnosti (23). Nizak rezultat ove dimenzije ukazuje na kulturu koja je spremna da proba nove naine i pristupe, emu moe da svedoci visok stepen inovativnosti. Zbog sankcionisanja nasilja nisu pod stresom i imaju pozitivna razmiljanja. Stanovnitvo je veoma otvoreno za razliitosti.

7.3 Individualizam/kolektivizamOva dimenzija ima za cilj da proceni uloge pojedinca i grupe u datom drutvu . Hofted istie po svojim istraivanjima korelaciju izmeu bogatstva i individualizma. Danska, sa ocenom 74, spada meu prvih 10 zemalja po individualizmu. Individualistika kultura manifestuje prevlasti interesa pojedinaca nad grupnim interesima. Odnosi izmeu pojedinaca su prilino labavi, izvori linog dostignuca su posao i porodica . Privatnost je vana i odnosi na poslu su samo povrni.

7.4 Mukost/enskostDanska se svrstava meu enske kulture sa niskim rezultatom mukosti koji iznosi 16. Naglaavaju se dobri odnosi i saradnja, milosre i skromnost. Bezbednost i porodica su veoma vane vrednosti. Neuspeh se smatra nesrecom, a ne kao katastrofom (kao to bi to bio sluaj sa mukim kulturama). Uloge roditelja se esto poklapaju. Na politikom nivou idealna je univerzalistika drava i blagostanja iji su glavni ciljevi demokratija , podrka i pomoc za sve i zabrinutost za pitanja ivotne sredine . Sukobi se ne reavaju trajkom vec kompromisom i pregovaranjem.

8. ZANIMLJIVOSTI

- Danci, mukarci, se u proseku ene u 32. godini, to je najvei broj godina u Evropi u tom pogledu. Danska ima 443 ostrva, od kojih je samo 76 naseljeno: najvee ostrvo je Zeland sa povrinom od 7.000 kilometara kvadratnih. Na njemu ivi oko 2,2 miliona stanovnika. Zastava potie iz 1219. godine i to je najstarija dravna zastava na svetu koju koristi jedna nezavisna nacija. Prosena nadmorska visina drave je samo 31 metar, a najvii vrh je 170 metara. Danci su do sada osvojili 14 Nobelovih nagrada. Zemlja koja je prva legalizovala istopolnu zajednicu jo 1989, a 2012. godine legalizovan je brak izmeu istih polova. Danska ima najvei stepen zaposlenosti u Evropi, ak 75 procenata. U EU, Danska je 2012. godine bila na 2. mestu po najviem nominalnom BDP-u po glavi stanovnika. Kraljevska porodica je najstarija u Evropi. Njihovo poreklo datira iz 10. veka. Prema istraivanjima, Danci su 2012. godine bili najsrenija nacija na svetu, a po indeksu kvaliteta ivota su u samom vrhu: 183 od 200 maksimalnih poena. Godine 2013. hrana, pie i cigarete u Danskoj bili su najskuplji u EU. Eresundski most, koji povezuje Dansku i vedsku, dug je 7.845 metara i najdui je kombinovani (drumski i elezniki) most u Evropi. Otvoren je u julu 2000. godine. Prosena mesena zarada u Danskoj u novembru 2014. bila je 2.500 eura, a za te pare se moe kupiti metar kvadratni stambenog prostora u manjim mestima. Najbogatiji Danac, a 158. na svetu, je Kjeld Kirk Kristiansen. Vlasnik je kompanije Lego. Po Forbsu njegovo bogatstvo je procenjeno na 10 milijardi dolara (septembar 2014)-Po broju automobila Danska je na dnu evropske lestvice. Sa brojnim i dobrim biciklistikim stazama rasprostranjen je biciklizam, a Kopenhagen je bio prva svetska metropola koja je dobila peaku zonu.-Danska ima dvostruko vie svinja nego ljudi, a slanina je vaan izvozni proizvod. Danski seljaci proizvedu triput vie hrane nego to je potrebno da se zadovolje prehrambene potrebe itave zemlje.

9. ZAKLJUAK

Danska je zemlja na severu Evrope koju naseljava preko 5 miliona ljudi i predstavlja nague naseljenu zemlju tog regiona.Danska se sastoji izpoluostrva Jiland i 405 imenovanih ostrva, uglavnom je ravniarska zemlja i vie od polovine izvozne vrednosti daje stoarstvo. Obrazovanje u Danskoj je besplatno i gotovo sva omladina je obrazovana.Imaju modernu trinu privredu, ivotni standard im je vrlo visok, a privreda zavisi od spoljne trgovine i izvoza.Rade 37 sati nedeljno poev od 8 do 16 ili 9 do 17 asova. Porodica i deca su im priritet.Mnogo ena je zaposleno i ima jednak status i primanja kao mukaracPoslovni sastanci su im dobro organizovani i kanjenje shvataju kao uvredu i potrebno je poneti visit karte koje je dovoljno da budu na engleskom sa detaljima firme.Imaju fer i korektan odnos izmedju zaposlenih i menadera, sa malim razlikama u primanjima. Inovativni su i imaju nizak stepen averzije prema promenama i neizvesnosti.Spada meu prvih 10 zemalja po individualizmu to znai da im je bitan lini interes.Danska se svrstava meu enske kulture I naglaavaju se dobri odnosi i saradnja, milosre i skromnost.

LITERATURA

1. http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%93%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D1%84%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%94%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B52. http://pravimarketing.blogspot.com/2010/12/poslovni-obicaji-u-danskoj.html3. http://www.znanje.org/i/i27/07iv03/07iv0310/geografija.htm4. http://geert-hofstede.com/denmark.html5. http://www.limbistraine.com/ro/cercetare/Gabriela-Sauciuc/3.Denmark-Hofstede-s-cultural-dimensions.html6. http://www.travelmagazine.rs/15-kratkih-zanimljivosti-o-danskoj/13