7/26/2019 uvidjaj 2

1/9

I Z R A D A S K I C E L I C A M E S T A

16. Odreivanje poloaja ta!e " ravni. #o$e%no o%ja$niti &etod &jerenja " ni'".

Taka je osnovni geometrijski pojam koji se posebno ne definie. Za odreivanjepoloaja take u ravni neophodno je poznavati dve nezavisne koordinate. Orto(onalna

&etoda zasniva se na odreivanju dve upravne koordinate date take. Ova metoda koristitzv. De!artov !oordinatni $i$te&. Da bi se na terenu primenila ortogonalna metodaneophodno je fiksirati koordinatni poetak i jednu koordinatnu osu. iksirani koordinatni

poetak zva!emo orjentirna taka "O.T.# a kordinatnu osu$ orjentirni prava%"O.&.#. ' praksise za orjentirni prava% biraju stvarne linije terena "ivi%a kolovoza$ ivi%a trotoara$ ivi%a

bankine$ zatitna ograda# ili nestvarne linije koje se lako odreuju na terenu. Za orjetirnutaku najbolje je birati taku koja je blizu tragova koje ho!emo fiksirati$ a koja pripadaorjentirnom prav%u i koja je markantna. (etod l"no( pre$je!a. Da bi se ovim metodomodredio poloaj take u ravni neophodno je prethodno$ opisnom ili drugim metodom odreditidve fiksne take.

Mjerenje " ni'". )ko du jednog prav%a mjerimo vie susednih duina onda je

pogodnoove duine mjeriti u nizu. (jerenje u nizu se sastoji od jednog

7/26/2019 uvidjaj 2

2/9

zatezanja pantljike od poetne do krajnje take u posmatranom prav%u. Zatim se oitavajukoordinate interesantnih taaka. Ova koordinata zove se ap)i$a$ pa se merenje u nizu estonaziva ap)i$no &erenje. &rednosti ovog merenja su* na terenu se brzo dobija veliki broj

podataka$ ukupne duine su pre%iznije$ lako se odrava prava% merenja$ u ski%u se jednostavno$brzo i pregledno unosi ve!i broj podataka$ lako sraunavanje svih duina u prav%u. +edostat%i su*na terenu se sporo mere duine$ unoenjem rezultata pojedinanih merenja ski%a se znatno

optere!uje$ pri merenju du prav%a teko se odrava prava% merenja. (erenje u nizu seprimjenjuje uvek kad du jednog prav%a ho!emo da izmerimo vie duina. &ojedinano merenjese primjenjuje* ako merimo samo jednu duinu$ ako nam je znaajna pre%iznost pojedinih duina.

1*. Odreivanje poloaja d"i " ravni. Odreivanje poloaja vo'ila.

Du je deo prave izmeu dve take. Du je odreena ako je poznat poloaj krajnjihtaki dui. +ajbolji metod za odreivanje poloaja dui je

orto(onalni &etod. Za odreivane poloaja dui neophodne su , nezavisne koordinate.Za odreivane poloaja vozila neophodno je odrediti* poloaj jedne bone strane

vozila$ dimenzije vozila. )ko je vozilo izolovano onda se njegov poloaj odreuje tako to

se odredi* poloaj prednjeg !oka vozila$ poloaj zadnjeg !oka vozila$ duina vozila$irina vozila. )ko se ispod tokova vozila zavravaju neki tragovi tokova$ onda je

praktino poloaj vozila odrediti tako to se odredi* poloaj prednjeg toka$ poloajzadnjeg toka$ dimenzije vozila "prednji prepust$ meuosovinsko rasojanje$ zadnji prepust$duina i irina vozila.

1+. ,a'e i'rade $!i)e li)a &je$ta.

-zrada ski%e na li%u mjesta je struniji i mnogo vaniji posao nego %rtanje %rteau razmeri. &ostupak ski%iranja moe se podeliti u faza* /# upoznavanje sa dogaajem

saobra!ajne nezgode0 1# upoznavanje sa mestom saobra!ajnenezgode$ 2# ski%iranje saobra!ajne povrine i objekata oko puta$ ,# ski%iranje vozilali%a i tragova$ 3# mjerenje i unoenje podataka$ # rekapitula%ija i

usaglaenost0

-po'navanje$a do(aaje& i &e$to& $ao%raajnene'(ode 4ilj ove faze je struna misaona rekonstruk%ija toka i posledi%a saobra!ajne

nezgode$ kako bi se struno i pouzdano izdvjili najvaniji elementili%amesta saobra!ajne nezgode. Odreuje se makroloka%ija$ markantan obje%t$ fiksna taka$orjentirni prava%$ orjetirna taka. S!i)iranje $ao%raajne povr/ine i o%je!ata o!o p"ta.&rvo bi se na osnovu dimenzija li%a mjesta trebalo odrediti kako !emo postaviti papir. &rvelinije na papiru su obino linije saobra!ajne povrine$ odnosno objekata u zoni li%a mjesta.Mjerenje i "no/enje podata!a " $!i)" vri se tek kad na%rtamo ski%u "kroki#. (erenje se

vri iz tri osnovna razloga* da bi se na osnovu merenja mogao na%rtati %rte u razmeri$ dase na osnovu merenja moe izvriti saobra!ajno5 tehnika analiza nezgode$ da se naosnovu merenjamoe izvriti rekonstruk%ija. ' ovoj fazi dolazi do punog

izraaja sposobnost da se razdvoji bitno od nebitnog. 6itna su sva merenja koja se odnose nafiksiranje poloaja i veliine lako unitivih tragova i tragova na kolovozu. Re!apit"la)ijai "$a(la/avanje. 7ad smo napravili beleke o uviaju$ ski%u sa svim merama i zavrilifotografisanje li%a mesta$ rukovodila% uviaja !e zajedno sa

8

7/26/2019 uvidjaj 2

3/9

ostalim lanovima uviaja izvriti rekapitula%iju i usaglaavanje svih elemenatadokumenta%ije. ' ovoj fazi se oblikuje legenda ski%e.

10. Odreivanje poloaja ta!a$ti i !on)entrini tra(ova.

Ta!a$ti tragovi su oni tragovi saobra!ajne nezgode ije su dimenzije male i

nevane. Takasti trag je odreen kada se popreni i poduni poloaj njegovog %entra.Takasti tragovi su vrlo esti i vrlo znaajni na li%u mjesta saobra!ajne nezgode. ' ovetragove spadaju kapi krvi$ kapi ulja$ pojedinane ljuspi%e boja i laka itd.

Kon)entri$ani tra(ovi su oni tragovi saobra!ajne nezgode ijedimenzije su male ali znaajne. 7on%entrisani trag je odreen kad se odredi poduni i

popreni poloaj %entra traga$ irina i duina traga. (eu najvanije kon%etrisanetragove spajadaju* lokve krvi$ lokve ulja itd. &opreni poloaj ovih tragova se odreuje takoto se izmjeri rastojanje %entra traga od orjentirnog prav%a. &oduni poloaj ovih tragovaodreuje se tako to se du orjentirnog prav%a izmjeri rastojanje od orjentirne take do traga.

23. Odreivanje poloaja linij$!i tra(ova.

9inijski tragovi su izdueni tragovi tj. Tragovi sa izraenom jednom veliinom :duinom. Obino se irina ovih tragova zanemaruje osim u sluajevima kada se radi o++ vozilu. +ajvaniji linijski tragovi su* tragovi vonje$ tragovi koenja$ tragovi zanoenja$tragovi klizanja$ tragovi grebanja itd. Traba razlikovati

pravoliniske i krivoliniske tragove. &oloajpravoliniskog traga je odreen ako se odredi* popreni poloaj poetka traga$ poduni poloajpoetka traga$ popreni poloaj zavretka traga$ poduni poloaj zavretka traga$ duinatraga$ irina traga. 7rivoliniski tragovi su linijski tragovi u vidu krivih linija. Da bi sestruno odredio poloaj krivoliniskog traga neophodno je na li%u mjesta odrediti* popreni

poloaj poetka traga$ poduni poloaj poetka traga$ popreni poloaj zavretka traga$ podunipoloaj zavretka traga$ duinu traga koja se meri luno$ irinu traga$ popreni poloaj nizataaka na tragu$ poduni poloaj niza taaka na tragu.

21. 4aje/e (re/!e pri )rtanj" $!i)a i $it"a)ioni planova.

;reke su* poj&ovno nera'(ranienje5 ne!ore!tan &e"$o%ni poloaj pred&eta itra(ova5 veline pred&eta i vra(ova ni$" propor)ionalne5 veliina )rtea ne od(ovaraveliini papira5 na $!i)i ne&a &je$ta 'a !otiranje vani d"ina. #oj&ovnonera'(ranienje u naoj praksi jo uvek vlada zbrka oko pojmova : kroki$ ski%a$ situa%ioni

plan$ %rte u razmeri i sl. Ova zbrka izaziva i vrlo praktine probleme. 4e!ore!tan

&e"$o%ni poloaj pred&eta i tra(ova. Da bi ski%a bila korektna$ elementarno je da subitni odnosi sa terena verno prikazani na ski%i. &aljivim osmatranjem i %rtanjem trebalo bi dauoimo ta je levo a ta je desno. 7eliine pred&eta i tra(ova ni$" propor)ionalne. 7adasmo na ski%u u%rtali jedan predmet$ sve naredne predmete uporeujemo sa ve! u%rtanim. &ritome vodimo rauna o sljede!em* koji je predmet i koliko puta ve!i$ koji je predmet levo a kojidesno.

7/26/2019 uvidjaj 2

4/9

22. Ciljevi &erenja5 vr$te &erenja i &erenjapre&a itno$ti.

(jerenje je naje!i i najznaajniji metod fiksiranja poloaja i veliinetragova i predmeta saobra!ajne nezgode. &ri merenju na li%u mjesta trebalo bi imati u vidutri razloga mjerenja* saobra!ajno : tehnika analiza saobra!ajne nezgode$ %rtanje

situa%ionog plana : %rtea u razmeri$ rekonstruk%ijazateenog stanja. Manja je (re/!a i'&eriti veliin" !oja ni!ad nee tre%ati ne(o da'atre%a veliina !oja nije i'&erena. +eposredni zada%i merenja su* da se na osnovumerenja odredi poloaj predmeta i tragova$ da se merenjima odrede veliine saobra!ajne

povrine. &rema hitnosti merenja se mogu podeliti na* hitna merenja i ostala merenja. =eomavano je na li%u mesta brzo uoiti i spretno izvriti sva hitna merenja. +aknadna merenja jemogu!e uraditi i posle obavljanja ostalih radnji.

8itna &erenja se odnose na one predmete i tragove koji !e biti brzo uniteni ili napredmete i tragove koji mogu biti pomereni. Ova merenja mogu se podeliti na* hitna merenjakoja se moraju izvriti odmah u roku nekoliko minuta$ hitna merenja koja se vre u skladu saostalim radnjama ali na uviaju. 7ao najhitnija merenja moemo izdojiti* odreivanje

poloaja povreenih ili poginulih$ merenje tragova vonje koji nestaju$ odreivanje poloaja iveliine lokve vode benzina$ odreivanje poloaja vozila na kolovozu pre nego pomerimovozilo. +eto manje hitna merenja su* tragovi koenja grebanja zanoenja$ tragovi krviulja i drugih tenosti$ predmeti i tragovi koji se nalaze izvan kolovoza$ ote!enje naobjektima i vozilima$ udarne rupe i ote!enja kolovoza.

29. Mjerenje d"ina na li)" &je$ta. #o$redno i nepo$redno &erenje.

' zavisnosti od zahtevane pre%iznosti$ raspoloive opreme$ mogu!nosti obezbeivanjali%a mjesta i veliine duine k oju moramo izmeriti

primjenjujemo razliite naine merenja. #ro)enjivanje d"ina je najbri$ ali i najnepre%iznijinain odreivanja duina na terenu. &rimjenjuje se samo izuzetno$ ako nam pre%iznostnekih duina nije uopte vana. (erenje duine !ora!o& je brz i grub nain merenja.&rimjenjuje se samo za ve!e merenje duina ija pre%iznost nije vana$ odnosno kad nemamo

pantljiku ili metar. ' ski%u se kotira broj koraka. (erenje duine $topa&a je neto sporijiali pre%izniji nain merenja. &rimjenjuje se merenje duina kra!ih od pet metara$ ako njihova

pre%iznost nije vana i ako nemamo metar. ' ski%u se kotira broj stopa. (erenje duinadepni& &etro& je brzo$ jednostavno i vrlo pre%izno merenje koje se primjenjuje zamerenje kratkih duina. Ovako se mogu meriti* dimenzije kon%etrisanih tragova i

predmeta na li%u mjesta$ irine saobra!ajnih povrina koje nisu ve!eod 3m$ rastojanje tragova i predmeta od orjetirnog prav%a$ visina predmeta i objekata koji

su smanjivali preglednost na li%u mjesta$ dimenzije vozila. (erenje duina pantlji!o&jepre%izno i brzo merenje koje se primjenjuje za ve!e duine od 3m. Za ovo merenje su potrebnadva oveka. (erenje duina daljino&ero& je jednostavno$ bezbedno$ brzo i vrlo pre%iznomerenje koje se posebno primjenjuje za merenje velikih duina. (erenje duina!"rvi&etro& je jednostavno$ brzo i bezbedno merenje koje ima posebne prednosti primerenju duina krivih linija$ pri merenju u uslovima intezivnog saobra!aja i pri merenju kadnemamo pomo!nika. +a dnu kurvimetra nalazi se toak koji se spusti na podlogu i okre!e dulinije koju merimo. +a gornjem kraju kurvimetra nalazi se >displa?> sa koga oitavamo duinu.

&rema nainu kako se dolazi do traene duine$ merenja duina mogu biti*nepo$redna i po$redna. 4epo$redno merenje duina sastoji se u merenju

/@

7/26/2019 uvidjaj 2

5/9

dui ija nas veliina zanima. Ova metoda se primenjuje uvek kad su pristupani krajevi dui.+eposredno merenje obavljaju dva oveka. #o$redno merenje duina se primjenjuje ondakad traeno rastojanje nije pristupano. Aastoji se u merenju nekog drugog rastojanja

ija veliina jednaka veliini traenog rastojanja. 'praksi imamo dva sluaja* kad su pristupani krajevi dui ali nisu vidljivi$ kad nije pristupaanjedan kraj dui.

2:. Merenje d"ina na li)" &je$ta. #ojedinano &erenje i &jerenje " ni'".

' zavisnosti od zahtevane pre%iznosti$ raspoloive opreme$ mogu!nosti obezbeivanjali%a mjesta i veliine duine k oju moramo izmeriti

primjenjujemo razliite naine merenja. #ro)enjivanje d"ina je najbri$ ali i najnepre%iznijinain odreivanja duina na terenu. &rimjenjuje se samo izuzetno$ ako nam pre%iznostnekih duina nije uopte vana. (erenje duine !ora!o& je brz i grub nain merenja.&rimjenjuje se samo za ve!e merenje duina ija pre%iznost nije vana$ odnosno kad nemamo

pantljiku ili metar. ' ski%u se kotira broj koraka. (erenje duine $topa&a je neto sporijiali pre%izniji nain merenja. &rimjenjuje se merenje duina kra!ih od pet metara$ ako njihova

pre%iznost nije vana i ako nemamo metar. ' ski%u se kotira broj stopa. (erenje duinadepni& &etro& je brzo$ jednostavno i vrlo pre%izno merenje koje se primjenjuje zamerenje kratkih duina. Ovako se mogu meriti* dimenzije kon%etrisanih tragova i

predmeta na li%u mjesta$ irine saobra!ajnih povrina koje nisu ve!eod 3m$ rastojanje tragova i predmeta od orjetirnog prav%a$ visina predmeta i objekata kojisu smanjivali preglednost na li%u mjesta$ dimenzije vozila. (erenje duina pantlji!o&je

pre%izno i brzo merenje koje se primjenjuje za ve!e duine od 3m. Za ovo merenje su potrebnadva oveka. (erenje duina daljino&ero& je jednostavno$ bezbedno$ brzo i vrlo pre%iznomerenje koje se posebno primjenjuje za merenje velikih duina. (erenje duina!"rvi&etro& je jednostavno$ brzo i bezbedno merenje koje ima posebne prednosti primerenju duina krivih linija$ pri merenju u uslovima intezivnog saobra!aja i pri merenju kadnemamo pomo!nika. +a dnu kurvimetra nalazi se toak koji se spusti na podlogu i okre!e dulinije koju merimo. +a gornjem kraju kurvimetra nalazi se >displa?> sa koga oitavamo duinu.

#ojedinano &erenje se sastoji u merenju svake duine posebno. Bednim merenjemdobija se samo jedan podatak. &ojedinano merenje obezbeuje najve!u pre%iznost podataka oduini koju merimo.

Mjerenje " ni'". )ko du jednog prav%a mjerimo vie susednih duina onda jepogodno ove duine mjeriti u nizu. (jerenje u nizu se sastoji od jednog zatezanja pantljikeod poetne do krajnje take u posmatranom prav%u. Zatim se oitavaju koordinateinteresantnih taaka. Ova koordinata zove se ap)i$a$ pa se merenje u nizu esto nazivaap)i$no &erenje. &rednosti ovog merenja su* na terenu se brzo dobija veliki broj podataka$

ukupne duine su pre%iznije$ lako se odrava prava% merenja$ u ski%u se jednostavno$ brzo ipregledno unosi ve!i broj podataka$ lako sraunavanje svih duina u prav%u. +edostat%i su* naterenu se sporo mere duine$ unoenjem rezultata pojedinanih merenja ski%a se znatnooptere!uje$ pri merenju du prav%a teko se odrava prava% merenja. (erenje u nizu se

primjenjuje uvek kad du jednog prav%a ho!emo da izmerimo vie duina. &ojedinanomerenje se primjenjuje* ako merimo samo jednu duinu$ ako nam je znaajna pre%iznost

pojedinih duina.

//

7/26/2019 uvidjaj 2

6/9

2;. Merenje ori'ontalni "(lova na li)"&je$ta.

+ajznaajnije metode mjerenja uglova na terenu su* merenje uglova busolom$merenje uglova pantljikom$ merenje uglova geodetskim instrumentom. (erenje uglova

busolom oslanja se na merenje azimuta "azimut je ugao koji zaklapa proizvoljni prava%

sa prav%em severa#. =eliina ugla se dobija kao razlika azimuta prav%a koji zaklapaju ugao.(erenje uglova pantljikom je vrlo pre%izno i za nae potrebe sasvim prihvatljivo. Avodi se namerenjestrani%a trougla.

26. Merenja na(i%a terana i &erenje $rednje( na(i%a terena.

&ostoje dve vrste merenja u ovom sluaju* merenje kosina nasipa "useka#$ merenjepoprenog "uzdunog# nagiba kolovoza. +agib terena se najbolje meri pomo!u ravnjae ipodravnjae5 mada se jo moe meriti pomo!u* dve letve$ optikih i drugih padometara$geodetskih pre%iznih instrumenata.

Merenje $rednje( na(i%a !o$ine terena. )ko su kosine terena dugake$ sa

promjenljivim nagibom onda se javlja potreba za merenjem srednjeg nagiba kosine. 'ovim sluajevima jednim merenjem se ne moe obuhvatiti %ela kosina. (erenje nagiba kosinaterena !e se vriti uonim sluajevima kad se pro%eni da je nagib terena uti%ao ili mogao da utiena tok saobra!ajne nezgode$ odnosno na posledi%e saobra!ajne nezgode.

2*. Merenje popreno( i pod"no( na(i%a !olovo'a.

' nekim sluajevima$ na li%u mjesta saobra!ajne nezgode$ obavezno je merenjepoprenog i podunog nagiba kolovoza. #opreni na(i% !olovo'a meri se upravno na osukolovoza. #od"ni na(i% !olovo'a meri se u prav%u ose kolovoza odnosno u prav%utangente na osu kolovoza u krivini.

2+. Metode &erenja i !on$tr"!)ija pravilni !r"ni !rivina

)ko je poluprenik krivine nepromenjiv du krivine onda je to pravilna krunakrivina. +a terenu na sljde!i nain proveravamo da je krivina pravilna ili ne* vizuelna provera$

provera da li su tangente na krivini jednake. (etode merenja pravilnih krunih krivina su*merenje pomo!u dve tangente i tetive$ merenje pomo!u tetive i visine luka nad tetivom$merenje pomo!u ugla i take na simetrali ugla$ merenje pomo!u ugla i tangenti$ merenje pomo!utri take.

20. Merenje i !on$tr"!)ija nepravilni trotoar$!i 'ao%ljenja.

(erenje se radi na sljede!e naine* tetivno merenje$ tangentno merenje$ortogonalno merenje$ merenje metodom lunog preseka.

93. Merenje i !on$tr"!)ija nepravilni ori'ontalni !rivina p"ta.Kori(ovani &etod "'a$topni tro"(lova.

7ao najznaajniji element puta u krivini je* radijus krivine$ irine kolovoza$popreni nagib kolovoza$ horizontalna preglednost u krivini0 radijus krivine nam kvanitifikuje

koliko je krivina otra. Zakrivljenost krivine zahteva od vozaa da koriguje brzinu vozilakako ne bi dolo do isklizavanja

/1

7/26/2019 uvidjaj 2

7/9

ili prevrtanja vozila. &ri kretanju vozila u krivini zadnji tokovi ne prate prednje$ ve! idublie %entru krivine. Ovo je posebno izraeno kod duih vozila. (etode za merenje su*geodetske metode merenja$ fotogrametrijske metode$ proste metode merenja.

Kori(ovani &etod "'a$topni tro"(lova. 7ako je ova metoda direktno proizala izmetoda uzastopnih trouglova nazvali smo je korigovana metoda uzastopnih trouglova.&ostupak na terenu bi bio sljede!i* odrediti i oznaiti poetak i zavretak krivine na spoljanjoj

ivi%i kolovoza0 oznaiti niz taaka na spoljanjoj ivi%i kolovoza0 na pogodnom rastojanjuoznaiti take na prav%ima0 izmeriti irine kolovoza u svim oznaenim takama i oznaititake na unutranjoj ivi%i kolovoza0 izmeriti rastojanje taki du spoljnje iv%e kolovoza iduine dijagonala0 izmeriti rastojanja taki na unutranjoj ivi%i kolovoza0

91. Odreivanje poloaja tra(ova " nepravilni& ori'ontalni&!rivina&a.

92. Si$te&i &erenja< vr$te5 predno$ti5 nedo$ta)i5 i op$e( pri&jene.

+aje!e se primjenjuju* ortogonalni sistem0 trougaoni sistem0

kombinovani sistem. Orto(onalni $i$te& &erenja temelji se na pravouganom koordinatnomsistemu i na ortogonalnoj metodi odreivanja poloaja take u ravni. Ovaj metod se temeljina odreivanju pravougaonih koordinata take pa podrazumeva esto odreivanje pravog ugla.&ostoji niz spe%ifinih situa%ija kada se na li%u mesta ne moe lako odrediti orjentirni prava%$ovo je esto izraeno u otrim krivinama$ u nepravilnim i sloenim raskrsni%ama i dr.&rednosti ove metode su ogromne i esto veta%i favorizuju ovu metodu. &rednostidolaze do izraaja na terenu$ pri unoenju podataka u ski%u$ pri %rtanju situa%ionog plana.Ovaj sistem merenja bi trebalo primenjivati gde god je to mogu!e. Tro"(aoni $i$te& &erenja.Da bi se primenio ovaj sistem merenja neophodno je fiksirati poloaj dve take$ te izmeritirastojanje izmeu ovih taaka. &oloaj svake take odreuje se metodom lunog preseka.

+edostat%i ovog sistema merenja su* nisu simetrina$ na li%u mesta se ne moe birati ugao od @stepenii$ pa su greke merenja znaajne$ na ski%i je teko upisati sve kote. Ovaj sistem se

primjenjuje samo tamo gde je teko primeniti pravougli sistem merenja i to* nanepravilnim raskrsni%ama bez jasnih i pravih ivi%a kolovoza$ u otrim nepravilnim krivinama.

99. Spe)i=ino$ti &erenja !od pojedini $ao%raajni ne'(oda< ne'(ode " prav)" i%la(oj !rivini.

Znai najbtnije je znati razdvojiti hitna merenja od naknadnih merenja.

9:. Spe)i=ino$ti &erenja !od pojedini $ao%raajni ne'(oda< ne'(ode " ra$!r$ni)i)ko se nezgoda dogodila u raskrsni%i onda treba meriti i raskrni%u. )ko !e ova

merenja opteretiti ski%u onda se moe razdvoji na dve ski%e. Takoe i ovde je potrebnodobro poznavanje razlikovanja hitnog merenja od naknadnih merenja.

/2

7/26/2019 uvidjaj 2

8/9

9;. Spe)i=ino$ti &erenja !od pojedini $ao%raajni ne'(oda< ne'(ode $a nepo'nati&"e$ni)i&a

'koliko se radi o ++ vozilu onda se pored osnovnih merenja dodaju i nekaspe%ifina merenja$ a pre svega detaljna merenaj tragova tokova.

96. Merenje tra(ova !oenja.

Tragovi koenja su vrlo esti tragovi na li%u mjesta i vrlo su vani za odreivanjebrzine vozila. &oloaj traga koenja koji se prua u prav%u odreuje se kao i poloaj ostalihpravolinijskih tragova. Duina traga koenja se meri pantljikom ili metrom a zakokruivanjese vri na 3 %m. Avaki trag koenja ima dva dela* tra( !oenja o!re"i& to!o& "tomoe biti jedva uoljivo i isprekidano za%rnjenje na kolovozu$ nastalo u pro%esu koenjaneposredno pre blokiranja toka.#$ tra( !oenja %lo!irani& to!o& "jasno za%rnjenje kojese vidi sa /@5tak metara ili samo %rna senka na kolovozu koja se vidi iz neposredne

blizine.#. ' praksi se veoma retko mogu razdvojiti ova dva traga. Tada se oni mer kaojedinstven trag koenja. )ko nije mogu!e razdvojiti trag koenja zadnjeg toka od prednjeg

onda se meri kao %elina. 7rivoliniski tragovi se mere luno. )ko se tragovi zavravaju ispodtokova i na donjim povrinama pneumatika postoje odgovaraju!i tragovi. >irina tra(a merise na onom delu gde su najbolje izraene ivi%e traga. Colje je meriti irinu tragova koenja

prednjh tokova jer imaju izraenije ivi%e pneumatika. irina tragova koenja meri se%entimetarskom pre%izno!u. Ra'&a! i'&e" to!ova odgovara

rastojanju od sredine traga levog do sredine traga desnog toka iste osovine. Eazmak izmeutokova prednje i zadnje osovine nije jednak kod ve!ine vozilapa je bolje merita na obeosovine ako je to mogu%e. Ove veliine se mere sa %entimetarskom pre%izno!u.Me"o$ovi$!o ra$tojanje moe se odreditti kao rastojanje od zavretka traga zadnjeg dozavretka traga prednjeg toka iste osovine. Ovo rastojanje se zbog problema sa pre%iznimodreivanjem zavretka tragova koenja$ moe zaokruiti na 3 %m.

)ko se na tragu koenja nalazi vie kratkih prekida$ trag koenja se meri od nejgovogpoetka do njegovog zavretka$ a na ski%i se %rta kao neprekidan trag. )ko se na tragu nalazijedan ili vie duih prekida onda se ovi tragovi posebno u%rtavaju i mere.

9*. Merenje tra(ova !oenja na !oji&a $e nala'e !ara!teri$tini detalji na$tali pri$"dar".

9+. 4a)ini re("li$anja prven$tva prola'a " ra$!r$ni)a&a< $pe)i=i)no$ti "vidjaja

Oko /3F svih saora!ajnih nezgoda sa povreenim i poginulim li%ima dogaa se u

raskrsni%ama. &osebno znaajan podatak koji se mora korektno utvrditi na uviaju nainregulisanja saobra!aja na raskrsni%i. Ave raskrsni%e moemo svrstati u pet grupa$ a premanainu regulisanja prava prvenstva prolaza* neregulisane raskrsni%e$ raskrsni%e sa

regulisanim prvenstvom prolaza$ raskrsni%e sa obaveznimzaustavljanjem ispred raskrsni%e$ raskrni%e regulisane semaforom$ raskrsni%e regulisanezna%ima saobra!ajnog poli%aj%a. &od nere("li$ani& raskrsni%ama podrazumevamo oneraskrsni%ena ijim prilazima nema nikakvih saobra!ajnih znakova koji bi odreivali

prvenstvo prolaza.

/,

7/26/2019 uvidjaj 2

9/9

90. Odreivanje poloaja pred&eta i tra(ova " ra$!r$ni)i. Odreivanjepre(ledno$ti "ra$!r$ni)i.

Za fiksnu taku u raskrsni%i mogu se birati* !okovi zgrada ili zidanih ograda$poe%i trotoarskih zaobljenja$ presek zamiljenih produetaka ivi%a kolovoza$ stub

semafora$ elektrini stub$ telefonski stub itd. Za orjentirne prav%e u raskrsni%i moguse birati* zamiljeni produe%i ivi%a ivi%a kolovoza$ zamiljeni produe%i razdelnihlinija. 7ao orjentirna taka moe posluiti bilo koja taka na orjentirnom prav%u$ a uzoni poetka tragova. Odreivanje pre(ledno$ti " ra$!r$ni)i. Amanjena preglednost nali%u mesta moe doprineti nastanku saobra!ajne nezgode$ a posebno u raskrsni%ama i uotrim krivinama. +akon upoznavanja sa mestom i dogaajem trebalo bi pro%enitida li je preglednost vana za analizu nezgode. )ko je preglednost bila ogranienatrebalo bi odrediti predmet ili objekt koji je ograniavao preglednost.

RAZMERA

:3. #oja& ra'&ere. 7r$te ra'&ere5 najvea (re/!a ra'&ere.

Eazmera je odnos veliine dui na %rteu i veliine iste dui u prirodi.'koliko se duine iz prirode smanjuju$ onda se razmera izraava u obliku /*n$ aukoliko se predmeti iz prirode uve!avaju$ razmera se izraava u obliku n*/. &remanainu izraavanja razmera moe biti* brojna razmera izraena u obliku kolinika$grafika razmera predstavlja du na kojoj su izbadarene duine u prirodi$objanjavaju!a razmera kao npr.* >1%m na %rteu odgovaraju /m u prirodi>. +ajve!agreka razmere predstavlja najmanju duinu u prirodi koja se moe pre%izno oitati sa

%rtea. +ajnepre%izniji su oni %rtei %rtani u razmeri /*3@@$ jer se moe pogreiti i do 13%m.

:1. Kontin"alna =oto(ra&etrija. Stereo !a&ere i a"to(ra=

otogrametrija je metod merenja kojim se na osnovu fotografijarekonstruiu poloaj$ oblik i veliina predmeta.

:2. Di(italna =oto(ra&etrija. Mo("no$t trodi&en'ionalne anali'e=oto(ra=ija po&o" ra"nara.