· uvod ova knjiga sadr`i svedo~anstvakoja je j. g. vajt napisala za vreme svog boravka u...

SVEDO^ANSTVAza

ZAJEDNICU

KNJIGA [ESTA

“Zakon i svjedo~anstvo tra`ite.

Ako li ko ne govori tako, njemu

nema zore.” - Isaija 8,20.

J. G. Vajt

SVEDO^ANSTVAza

ZAJEDNICU

Knjiga {estaBroj 34.

Drugo izdanje

Izdaje:Unija Reformnog pokreta ASD

Beograd, Moravska 8- 2011 -

Naslov originala:TESTIMONIES

for

The Church

VOLUME SIX

Comprising Testimonies Number 34

by E. G. White

Prevod sa engleskog:BRANKO BOSANAC

Za izdava~a:\OR\E BOSANAC

Dizajn korica:VLADIMIR BRAJOVI]

Donator:TRIFUN

[tampa:BIROGRAF, Zemun

Uvod

Ova knjiga sadrì Svedo~anstva koja je J. G. Vajt napisala zavreme svog boravka u Australiji. Izuzev onoga {to se odnosi na pri-like i zbivanja u lokalnom okruènju, ~italac ne prime}uje da sepisac, dok pi{e uputstva od sveobuhvatnog zna~aja, nalazi na dru-gom kontinentu. înjenica je ipak da se data otkrivenja direktnoodnose na ono {to se de{avalo u razvoju dela za vreme dok je ovopisano. Razumljivo je, stoga, da u ovoj knjizi ima izlaganja koja seodnose na razvoj dela u Australiji u toku tog perioda. Knjiga jeobjavljena krajem 1901. godine, ubrzo po povratku autora u Sje-dinjene Dràve.

U tematskom razvrstavanju, {esta knjiga Svedo~anstava bitnose razlikuje od pet prethodnih knjiga. Svedo~anstva su prvobitno kaosaveti za dobrobit Zajednice izlazila u bro{urama i malim knjigama.^lanci su ve}inom pisani hronolo{kim redom, doti~u}i se gotovosvake faze hri{}anskog iskustva i svake grane u Bo`jem delu. Kadasu te trideset i tri publikacije pre{tampane u pet knjiga, njihov origi-nalni sadràj ostao je nepromenjen. Jedan broj tih ~lanaka prvo jebio upu}en pojedincima a kasnije objavljen za dobro Zajednice,po{to su prikazani slu~ajevi ilustrovali iskustva i mnogih drugih.Bilo je i ~lanaka koji su se odnosili na lokalne situacije i naro~iteishode. Bilo je i ~estog ponavljanja zna~ajnih istina po{to je Za-jednica bila u opasnosti da zanemari neke grane dela ili da spustineke duhovne kriterijume. Takva Svedo~anstva donosila su bogatplod u ìvotu adventista sedmog dana i u radu Zajednice.

Sa objavljivanjem [este knjige, jedanaest godina po izlaskuKnjige pete, Svedo~anstva za Zajednicu dobijaju novi oblik.Delatnost Zajednice sada poprima svetske razmere, pojavljuju sepotrebe i problemi koji traè, izuzetno zna~ajne savete i uputstva u

naro~ito odre|enim slu~ajevima. Takva predstava u ve}ini slu~ajevatraìla je {ire obja{njenje uputstava datih u ranijim godinama i pono-vo nagla{avanje saveta. To je uslovilo da se u pripremi {este knjigeSvedo~anstava ~lanci razvrstaju tematskim redosledom.

Da bi u Australiji 1891. godine pomogla osnivanje {kola za prak-ti~nu obuku radnika, Jelena G. Vajt je traìla da se te {kole podiùizvan gradova. U apelovanju za podizanje {kola i planiranje rada onaje prednja~ila. Po{to je to bilo novo polje, iskustva iz pro{losti, naplaniranje i razvoj dela, nisu imala mnogo uticaja. Pod tako povoljn-im okolnostima i zahvaljuju}i bri`ljivim savetima Duha proro{tva,Australijski misionarski koled` je podignut u povu~enom i mirnomokruènju. Prakti~no znanje ste~eno u obrazovno-vaspitnom centruAvodejl osposobilo je tamo{nje studente za delotvornu slu`bu nesamo u doma}im poljima nego i za dalekose`ni prodor na ostrvaJu`nog Pacifika. Svojim seosko poljoprivrednim okruènjem, {irokoindustrijiskim programom i ostalim pogodnostima, obrazovno-vaspitni centar u Avondejlu postao je uzor na{im {kolama. Po{to suuputstva u pogledu rukovo|enja na{im obrazovno-vaspitnim radomu toj ustanovi nagla{avana vi{e puta, mnoge pojedinosti o lokaciji,finansijama, nastavnom programu, disciplini i administraciji,uklju~ene su u ovu knjigu za dobrobit Zajednice {irom sveta.

Kada je Jelena G. Vajt do{la na obale Australije, tamo{nje delopokazivalo je dobar po~etak ali je prakti~no jo{ uvek bilo u povoju.U delotvornom programu evangelizacije, koji se sve vi{e razvijao,u~estvovali su ne samo propovednici, biblijski radnici, ve} su im se~esto u davanju biblijskih studija a ponekad i predavanja pridruì-vale i njihove supruge. Dobro organizovane evangelizacije na sas-tancima odràvanim pod {atorima, usledile bi obi~no kao bri`ljivopripremana ètva. Mnogobrojna obra}enja pra}ena su kr{tavanjem,organizovanjem novih grupa i podizanjem molitvenih domova.

Ne samo planiranjem i pisanjem nadahnutih saveta, Jelena Vajtje i sama aktivno u~estvovala u govorima, li~nom angaòvanju i upodsticanju na davanje priloga za podizanje novih projekata u

6

Zajednici. Savet i u pogledu te faze na{eg dela nalazi se tako|e uovoj knjizi.

Svesni da polje na{eg rada treba da bude ceo svet, na{i kolporterii jevan|elisti su ubrzo sa na{om literaturom prodrli u Indiju, a 1894.godine na{i misionari u Africi su na karakteristi~no uro|eni~koj te-ritoriji osnovali Solusi misiju, na{u prvu stranu misiju me|u nez-naboà~kim narodima. Propovednici su tako upu}eni i u Ju`nuAfriku. Svojim vi{egodi{njim prisustvom u Australiji kao pionirskiradnik, J. G. Vajt je znatno pomogla da adventisti svoj pogledusmere na sve delove sveta. U ovoj knjizi, na strani 31. orig. onanagla{ava: "Na{ je zadatak da celom svetu - svakom plemenu isvakoj rasi, svakom jeziku i narodu - objavimo spasonosne istinekoje sadrì poruka tre}eg an|ela." Na vi{e mesta ona ~ak i imenujeneke od stranih misija i polja, pozivaju}i na dobrovoljne priloge zaosnivanje i potpomaganje istih.

U vreme objavljivanja {este knjige Svedo~anstava otvoreno jevi{e koledà i obrazovno vaspitnih {kola za radnike. Unijiski koledù Linkolnu, Nebraska otvoren je 1891. a koled` u dràvi Va{ington1892. kao i drugi u Australiji, Ju`noj Africi i Danskoj. Otvoreni sutako|e i sanatorijumi u Koloradu 1896. u Danskoj i Ju`noj Africi1897, a u Ju`nom Lankastru, Masa~usets 1899. Spisku postoje}ihinstitucija dodate su i dve nove izdava~ke ku}e, jedna u Hamburgu,Nema~ka 1895, a druga u Buenos Airesu, Ju`na Amerika 1897.Osnovne {kole u Zajednici tako|e su otvorene u mnogim mestima.

I pored mnogih opomena upu}enih protiv centralizacije inagomilavanja u velikim sredi{tima, naglo {irenje dela kao da jetraìlo vi{e ljudi i ve}e pogodnosti u glavnom sedi{tu na{eg dela uBatl Kriku, Mi~igenu, i ~ak je planirano da se odre|ene grane delastave pod kontrolu glavne uprave u Batl Kriku. I umesto da planoveza razne grane dela na terenu stvaraju oni koji u njima u~estvuju,nadle`ni su ih naj~e{}e upu}ivali u Batl Krik. Takvo poslovanje jeizgledalo uspe{no, ali je u stvari predstavljalo ozbiljnu opasnost zaìvo i delotvorno vo|enje dela Bo`jeg. Iako se mnogima ~inilo da

7

takve tendencije ubrzavaju razvoj dela, u Bo`jim o~ima one su bilesamo prepreka.

Pod uticajem saveta datih preko Duha proro{tva u to vreme jedolazilo do temeljne promene u organizaciji administrativne struk-ture dela. Pod povoljnim uslovima brèg razvoja dela, u Australiji supreduzeti prvi koraci u povezivanju lokalnih organizacija (polja imisija) u "Unije", tako je uspostavljena organizaciona jedinicaizme|u lokalnih organizacija i Generalne konferencije. To je rad-nicima na terenu omogu}ilo da u lokalnoj organizaciji re{avaju prob-leme oko planiranja i organizovanja rada, a Generalnu konferencijuoslobodilo mnogih sitnijih pojedinosti. Rezultati su bili ohrabruju}ii to je kao primer ubrzo prihva}eno u svim zemljama.

U toku tog perioda u Australiji je otpo~et i zdravstveno misio-narski rad, ali u Sjedinjenim Dràvama {irio se znatno brè. Tu jeotpo~eo sa radom jedan medicinski koled` koji je kod velikog brojamladih adventista probudio èlju da se pripremaju za zdravstvenomisionarski rad. Otvoren je novi ogranak institucija koji je zavo|stvo, finansije i personal zavisio od mati~nih ustanova u BatlKriku. Pokrenuto je tako|e i veliko zalaganje za klonule u veri iunesre}ene. Ali dobrim poduhvatima ~esto preti opasnost od pre-nagla{avanja, {to moè da dovede do neuravnoteènosti u deluBo`jem kao celini. Tako je tada izgledalo da zdravstveno misionar-ski rad, koji je u Duhu proro{tva nazna~en kao desna ruka poruke,preti da postane telo.

Isto tako, dok se u sanatorijumu Batl Krik pokazivao tako velikiuspeh u razvoju medicinskih evangelizacija i zdravstveno misio-narskog rada, neki od adventista sedmog dana ispoljavali su sveve}u nezainteresovanost za osnovna na~ela zdravog ìvota. Takvostanje uslovilo je ~esto - u [estoj knjizi vi{e puta nagla{eno - pozi-vanje naroda na uzvi{enje kriterijuma hri{}anskog ìvljenja, nedelji-vo jedinstvo u zdravstvenom i misionarskom radu, ukazivanje nana{e du`nosti i brigu za siro~ad i ostarele i iznemogle u na{imredovima i opasnost od neuravnoteènog rada.

Po{to se verski rad sve vi{e razvijao u mnogim oblastima, {ire-

8

nje literature nalazilo je uvek zna~ajno mesto. Akviziteri kao je-van|elisti sa~injavali su pravu vojsku radnika; svaki individualniakviziter bio je deo priznatog osoblja jevan|eljskih glasnika usvakom delu sveta. Ti literarni jevan|elisti naj~e{}e su predstavljaliglavnu udarnu snagu u preno{enju poruke u nove i udaljene zemlje.[esta knjiga Svedo~anstva isti~e dostojanstvo i zna~aj akviziterskeslu`be.

U jedanaestogodi{njem periodu izme|u objavljivanja Pete i[este knjige Svedo~anstva iza{le su iz {tampe mnoge zna~ajneknjige J. G. Vajt: Patrijarsi i proroci 1890, Put Hristu 1892, SlugeJevan|elja, danas poznatije kao "staro izdanje" te iste godine,Hri{}ansko vaspitanje, prete~a dana{nje knjige Vaspitanje iza{loje 1894, a dve godine kasnije objavljene su: Misli sa gore blaènst-va i knjiga Hristos na{ Spasitelj. Rad na rukopisu za knjigu ê`njavekova kompletiran je i knjiga je iza{la iz {tampe 1898, a 1900objavljena je knjiga Hristove o~igledne pouke.

Kao svoj doprinos u naporu da se na{e institucije oslobodete{kog bremena zaduènosti koje ih je pritiskalo, Jelena G. Vajt jepoklonila rukopis za knjigu Hristove o~igledne pouke i usrdnopozivala ~lanove Zajednice i radnike da se u prodaji iste pridruènjenim srodnicima i prijateljima. Zahvaljuju}i toj kampanji priku-pljene su stotine hiljada dolara i rasprodate hiljade primeraka oveknjige pune dragocenih istina.

Uveden je na~in rada kojim su mnogi obi~ni ~lanovi pokrenuti dasa literaturom na{e Zajednice idu od ku}e do ku}e. Na taj na~inprokr~en je put za "plodne" kampanje koje su u nekoliko kasnijihgodina postale pravi izvori prihoda, donose}i Zajednici milionedolara.

Zbivanja i stotine komunikacija iz tog dvanaestogodi{njeg peri-oda bili su povod za opomene, savete i ohrabrenja koje je slu{kinjaGospodnja upu}ivala Zajednici i pojedincima u svojim pismima i~lancima tada{njih ~asopisa. Dok su mnogi od tih napisa ve} obu-hva}eni u ranije objavljenim Svedo~anstvima, neki se u novijemobliku ovde ponovo nagla{avaju, kao {to su poglavlja: "Upozorenja

9

i saveti" i "Poziv na slu`bu". Me|u zna~ajnim ~lancima su: "Svet-kovanje subote", "Bu|enje u pogledu zdravstvene reforme", "Na{stav prema gra|anskim vlastima", "Priprema za poslednju krizu" i"Pomo} za na{e {kole".

Dodavanjem jo{ jedne knjige seriji Svedo~anstava za Za-jednicu adventisti sedmog dana su duboko osvedo~eni da Bog naneposredan na~in vodi svoj narod.

ûvari literarnog zave{tanja J. G. Vajt

“Sveì svjedo~anstvo, zape~ati zakonmojim u~enicima.” - Isaija 8,16.

Pri navo|enju Biblijskih citata u ovoj knjizi kori{}eni su, zaStari zavet: prevod \ura Dani~i}, a za Novi zavet, pored VukaKaradì}a, kori{}en je i prevod SAS-SPC.

10

I

IZGLEDI

"…Podignite o~i svoje i vidite njive kako se ve} ùte za ètvu"

- Jovan 4,35.

BO@JA NAMERA ZA ZAJEDNICU

Bo`ja je namera da preko pripadnika svog naroda otkrije na~elasvoga carstva. Da bi u svom ìvotu i karakteru otkrili ta na~ela, Onèli da se oni odvoje od obi~aja, navika i prakse ovog sveta. Da bi ihmogao upoznati sa svojom voljom, On nastoji da ih {to vi{e pribliìsebi.

To je bila Njegova namera i prilikom oslobo|enja Izrailja izEgipta. Iz goru}eg `buna Mojsije je od samog Boga primio porukeza egipatskog faraona: "Pusti narod moj da mi posluì u pustinji" (IIMojs. 7,16). Rukom krepkom i mi{icom podignutom On je sveko-liko mno{tvo Jevreja izbavio iz zemlje njihovog robovanja. ûdesnoje zaista bilo sve {to je u toku osloba|anja u~inio za njih, ka`njava-ju}i potpunim uni{tenjem njihove neprijatelje koji su odbili daposlu{aju Njegovu Re~.

Bog je èleo da svoje izabrane odvoji od ovog sveta kako bi ihpripremio da prihvate Njegovu Re~. Iz Egipta odveo ih je pod goruSinajsku gde im je otkrio svoju slavu. Tu nije bilo ni~ega {to bimoglo da privu~e njihova ~ula ili da odvrati njihove misli od Boga;i dok su posmatrali visoke planine koje su se uzdizale iznad njihmogli su da shvate sopstvenu si}u{nost i ni{tavnost u o~ima Bo`jim.

11

Pored tih stena, koje nije moglo da pokrene ni{ta drugo semboànske sile, Bog je progovorio ljudima. I da bi Njegova Re~ zau-vek ostala jasna i razgovetna u njihovoj svesti, On je usred tutnjavegromova, sevanja munja i uz strahovito veli~anstvo objavio svojzakon koji je ljudima dat jo{ u Edemu i koji predstavlja prepisNjegovog karaktera. Te re~i bile su Bo`jim prstom ispisane na ka-menim plo~ama. Tako je volja beskona~nog i Svemo}nog Bogaotkrivena jednom narodu koji je bio pozvan da pripadnike svih naci-ja, rasa i jezika roda ljudskog upozna sa na~elima Njegove vladavinei na nebu i na zemlji.

Na isto to delo Bog i danas poziva pripadnike svog naroda u ovojgeneraciji. Njima je On otkrio svoju volju, i od njih traì poslu{nost.U poslednjim danima ovozemaljske istorije glas koji se za~uo saSinaja jo{ uvek govori ljudima: "Nemoj imati drugih bogova uzame" (II Mojs. 20,3). Svojom voljom ~ovek se suprotstavlja voljiBo`joj, ali ne moè da u}utka ovu re~ izri~ite zapovesti. Ljudski umnikada ne moè u potpunosti da shvati svoje obaveze prema ovojVi{oj sili, ali zato ipak ne moè da izbegne te obaveze. Beskrajnimmno{tvom teorija, {pekulacija i naga|anja ljudi mogu poku{avati danauku stave nasuprot Otkrivenju i da na taj na~in Bo`ji zakon poti-snu {to dalje iz svoje svesti; ali im Duh Sveti jo{ uvek sa sve ve}omsnagom i ubedljivo{}u predo~ava zapovest: "Gospodu Bogu svoje-mu klanjaj se i Njemu jedinome sluì" (Mat. 4,10).

Kako se svet pona{a u odnosu na Bo`ji zakon? Svuda i u svemuljudi se suprotstavljaju boànskim propisima. U svojoj èlji daizbegnu no{enje krsta, {to zahteva poslu{nost i pokoravanje, ~ak icrkve staju na stranu velikog otpadnika, tvrde}i da je Bo`ji zakonizmenjen ili ukinut. U svojoj zaslepljenosti ljudi se hvali{u ~udesnimnapretkom i prosve}eno{}u; ali nebeski straàri vide da je zemljapreplavljena izopa~eno{}u i nasiljem. I samu atmosferu sveta ukojem ìvimo greh je u~inio sli~nom atmosferi ku}e zaraène smrto-nosnom kugom.

Objavljivanje spasonosnih istina Hristovog jevan|elja predstav-lja veliki zadatak koji se mora izvr{iti. To je Bogom odre|eni na~inda se zaustavi poplava moralne izopa~enosti, i da On u ~oveku pono-

9

10

12 SVEDOÂNSTVO BROJ 34

vo uspostavi svoj boànsko-moralni lik. To je Njegov lek protivsveop{teg rastrojstva i poreme}aja. To je sila koja ljude zbliùjeme|usobno i dovodi u jedinstvo. Izlaganje ovih istina je deo tre}ean|eoske poruke. Objavljivanje ove poruke, prema Bo`joj nameri,predstavlja najuzvi{eniji i najve}i zadatak koji u dana{nje vremetreba da se izvr{i u svetu.

Sotona stalno podsti~e ljude da prihvate njegova na~ela. Na tajna~in on nastoji da osujeti Bo`je delo. Bo`ji izabrani narod on stal-no prikazuje kao narod obmanut i zaveden. On je "opada~ bra}e" isvoju opada~ku silu stalno usmerava i koristi protiv onih koji se na-laze na pravom putu. Gospod èli da Njegov narod svojom po-slu{no{}u istinskim na~elima pobije ove sotonine optu`be.

Sva svetlost otkrivena u Bo`joj Re~i, koja je sijala u pro{losti,koja svetli danas i koja osvetljava budu}nost, namenjena je svakojdu{i koja je spremna da je prihvati. Slava ove svetlosti, koja je slavaHristovog karaktera, treba da se manifestuje u svakom pojedinomhri{}aninu, u porodici, u Zajednici, u propovedanju Re~i Bo`je i usvakoj instituciji osnovanoj u redovima Bo`jeg naroda. Svi pomenu-ti aspekti, prema nameri Bo`joj, mogu da budu simboli spasonosnesile jevan|eljskih istina i dokazi o onome {to On moè da u~ini zasvet. Sve to moè da predstavlja pokreta~ku snagu u ostvarenjuvelike Bo`je namere za ljudski rod.

Pripadnici Bo`jeg naroda treba da budu kanali za ostvarivanjenajuzvi{enijih uticaja u svemiru. Proroku Zahariji su u vizijiprikazana dva maslinova stabla koja stoje pred Gospodom, i sa kojihse, kroz zlatne levke, zlatno ulje stalno to~i u ~a{u svetinje. Iz te ~a{eì{ci "svijetnjaka" stalno se dopunjavaju da bi neprekidno mogli daodràvaju sjajnu i blistavu svetlost. Tako se preko svetih pomazani-ka koji stoje u prisustvu Bo`jem punina boànske svetlosti, ljubavi isile prenosi na pripadnike Njegovog naroda, kako bi oni primljenusvetlost, radost i osveènje mogli da prenose na druge. Oni takopostaju kanali boànskog posredovanja preko kojih se plimaNjegove ljubavi izliva na ovaj svet.

Namera koju Bog danas èli da ostvari preko svog naroda pred-stavlja isto ono {to je èleo da ostvari preko sinova Izrailjevih kada

11

BO@JA NAMERA ZA ZAJEDNICU 13

ih je izveo iz Egipta. Posmatraju}i Bo`ju dobrotu, milost, pravdu iljubav otkrivene u Zajednici, svet treba da stekne pravu predstavu oNjegovom karakteru. I kada se Bo`ji zakon tako prikaè li~nimprimerom u svakodnevnom ìvotu, ~ak }e i svet uvideti i priznati dasu oni koji ljube Boga, koji Ga se boje i sluè Mu verno zaista iznadsvih drugih naroda na Zemlji. Bo`je oko budno prati svakog pripad-nika Njegovog naroda; za svakoga od njih On ima svoj plan. On èlida oni koji se drè svetih propisa Njegovog zakona budu narod oso-bit. Za dana{nji Bo`ji narod vaè iste one re~i koje je Mojsije nada-hnut Duhom Svetim napisao: "Jer si ti narod svet Gospodu Bogusvojemu, tebe je izabrao Gospod Bog tvoj da Mu bude{ narod oso-bit mimo sve narode na Zemlji" (V Mojs. 7,6). "Gle, u~io sam vasuredbama i zakonima, kao {to mi zapovijedi Gospod Bog moj, dabiste tako tvorili u zemlji u koju idete da je naslijedite. Drìte, dakle,i izvr{ujte ih, jer je to mudrost va{a i razum va{ pred narodima koji}e, kad ~uju sve ove uredbe, re}i: Samo je ovaj veliki narod, narodmudar i razuman. Jer koji je narod tako veliki, kojemu je Bog takoblizu kao {to je Gospod Bog na{ kad Ga god zazovemo?" I kojinarod ima tako velike uredbe i zakone tako pravedne kao {to je savovaj zakon koji iznosim danas pred vas? (V Mojs. 4,5-8).

âk ni ove re~i ne izraàvaju svu veli~inu i slavu Bo`je namerekoju On èli da ostvari preko svog naroda. Na~ela Njegovog carstvaOn èli da mi jasno pokaèmo ne samo pred ovim svetom, nego ipred ~itavim svemirom. Nadahnut Svetim Duhom, apostol Pavlepi{e: "Meni najmanjemu od svih svetih dade se ova blagodat daobjavim me|u neznabo{cima neiskazano bogatstvo Hristovo, i daotkrijem svima {to je slu`ba tajne od postanja svijeta sakrivene uBogu, koji je sazdao sve kroz Isusa Hrista; da se kroz crkvu sad ob-znani poglavarstvima i vlastima na nebu mnogostruka premudrostBo`ja" (Efesc. 3,8-10).

Bra}o, “mi postasmo gledanje i svijetu i an|elima i ljudima" (IKor. 4,9). Kakvi stoga treba da budemo u svetom ìvljenju ipobo`nosti, ~ekaju}i i èle}i da {to skorije bude dolazak Boìjegdana" (II Petr. 3,11.17).

12


Da bi mogli pokazati Bo`ji karakter i da ne obmanjujemo i samisebe i Zajednicu i svet, la`nim hri{}anstvom - moramo li~no upo-znati Boga. Ako odr`avamo neprekidnu zajednicu s Bogom, mi smoNjegovi propovednici, iako mo`da nikad nismo govorili pred nekimjavnim skupom. Mi sara|ujemo s Bogom prikazuju}i savr{enstvoNjegovog karaktera u svojoj ljudskoj prirodi.

13

BO@JA NAMERA ZA ZAJEDNICU 15

DELO ZA OVO VREME

Nalazimo se na samom pragu velikih i veoma va`nih doga|aja.Proro~anstva se ispunjavaju. Istorija puna neobi~nih doga|aja upisu-je se u nebeske knjige. Sve u na{em svetu nalazi se u stanju uzne-mirenosti. Ratovi i glasovi o ratovima postaju svakodnevnastvarnost. Narodi se razgnjevi{e i do|e vrijeme da se sudi mrtvima(Otkr. 11,18). Doga|aji se smenjuju ubrzavaju}i dan Gospodnji, kojise naglo pribliùje. Vreme koje jo{ preostaje zna~ajno je i veomakratko. Me|utim, iako ve} ustaje "narod na narod i carstvo na carst-vo", ipak jo{ uvek nije do{lo do sveop{teg sukoba. An|eli jo{ uvekzadràvaju ~etiri vetra dok sluge Boga ìvoga ne budu zape~a}enena ~elima svojim. Tada }e zemaljske sile svrstati svoje vojske zaposlednju veliku bitku.

Sotona revnosno stvara svoje planove za poslednji veliki sukob,kad }e svako morati da se opredeli za jednu ili za drugu stranu. Posleskoro dve hiljade godina otkako se svetu propoveda Jevan|elje,sotona ljudima i ènama jo{ uvek prikazuje onaj isti prizor koji jeprikazao Hristu. Na ~udesan na~in on pred njihovim o~ima prikazu-je carstva ovoga sveta u svoj njihovoj slavi. Sve to obe}ava on onimakoji padnu pred njim i poklone mu se. Na takav na~in on nastoji daljude dovede pod svoju vlast.

Sotona ~ini sve {to je u njegovoj mo}i da se pokaè kao bog i dauni{ti sve koji se suprotstavljaju njegovoj sili. I sav svet se danasklanja pred njim. Njegova sila prihvata se kao sila Bo`ja. Ispunjavase proro~anstvo iz Otkrivenja 13,3: "I sva Zemlja dive}i se po|e zazvijeri i pokloni{e se a`daji koja dade vlast zvijeri".

Ljudi se u svojoj zaslepljenosti hvali{u ~udesnim napretkom iprosve}eno{}u; ali krivica za grehe i izopa~enosti koji se kriju u srcuotkrivena je pred okom Sveznaju}ega. Nebeski straàri vide da jeZemlja puna nasilja i zlo~ina. Bogatstva se nagomilavaju zakida-njem i potkradanjem na sve mogu}e na~ine, zakidanjem ne samoljudi nego i Boga. I ono {to pripada Bogu ljudi upotrebljavaju da bizadovoljili svoje sebi~ne prohteve. Sve ~ega mogu da se do~epaju

14


oni ùdno stavljaju u slu`bu svoje pohlepe. Tvrdi~luk i ~ulnost pre-ovla|uju na sve strane. Ljudi gaje i ispoljavaju osobine prvogvelikog obmanjiva~a. Prihvatili su ga kao boga, i potpuno su proètinjegovim duhom.

Ali oblak opravdanog Bo`jeg gnjeva prepun razornih elemenata,sli~nih onima koji su uni{tili Sodom, samo {to se nije sru~io i nanjih. Posmatraju}i u svojoj viziji doga|aje budu}nosti, prorok Jovanje video i ove prizore. I kada mu je otkriveno ovo klanjanje demonu,izgledalo je kao da se sav svet nalazi na ivici propasti. Ali dok je po-smatrao sa velikim interesovanjem ugledao je zajednicu vernika kojidrè zapovesti Bo`je. Zapaziv{i pe~at Boga ìvoga na ~elima nji-hovim, on nagla{ava: "Ovdje je trpljenje svetih, koji drè zapovijestiBo`je, i vjeru Isusovu. I ~uh glas s neba gdje mi govori: Napi{i:blago mrtvima koji umiru u Gospodu od sad. Da, govori Duh, dapo~inu od trudova svojih; jer djela njihova idu za njima. I vidjeh, igle, oblak bijel, i na oblaku sjedja{e kao Sin ~ovje~iji, i ima{e naglavi svojoj krunu zlatnu, i u ruci svojoj srp o{tar. I drugi an|eoiza|e iz hrama vi~u}i sna`nim glasom onome {to sjedi na oblaku:Zamahni srpom svojim i ànji, jer do|e vrijeme da se ànje, jer seosu{i ìto zemaljsko. I Onaj {to sje|a{e na oblaku baci srp svoj nazemlju, i po`njevena bi sva zemlja. I drugi an|eo iza|e iz hrama {toje na nebu, i ima{e kosijer o{tar. I drugi an|eo izi|e iz oltara, kojiima{e vlast nad ognjem, i povika jakim glasom onome koji ima{ekosijer o{tar: Zamahni kosijerom svojim o{trim i odreì gro`|evinograda zemaljskoga; jer sazrije{e grozdovi njegovi. I baci an|eokosijer svoj na Zemlju, i obra vinograd zemaljski, i metnu u velikukacu gnjeva Boìjega" (Otkr. 14,12-19).

Kad se bura Bo`jeg gnjeva sru~i na svet, mnogi }e biti uàsno iz-nena|eni gledaju}i kako bujica odnosi i njihovu duhovnu ku}u, jer jebila sagra|ena na pesku. Zato ih treba opomenuti pre nego {to budeprekasno. Za najusrdnije zalaganje u nastojanju da Bogom dane istineza ovo vreme savesno prenosimo drugima, mi sada treba da se ose-}amo odgovornima. U tome nikada ne moèmo biti suvi{e revnosni.

Srce na{eg nebeskog Oca je ganuto. U Njegovim o~ima svakadu{a je veoma dragocena. Zbog stanovnika ovog sveta Hristos je

15

DELO ZA OVO VREME 17

plakao u svojoj agoniji; zbog njih je pristao da bude raspet i da umre.Bog je dao svog jedinorodnog Sina da spase gre{nike, i On èli dami tako ljubimo svoje bli`nje kao {to On ljubi nas. On s ~e`njomo~ekuje da vidi kako oni koji poznaju istinu to znanje prenose i svo-jim bli`njima.

Sad je vreme da se objavljuje poslednja opomena. Objavljivanjeistine u na{e vreme pra}eno je naro~itom silom; ali koliko }e topreimu}stvo jo{ potrajati? Samo za jo{ jedno kratko vreme. Ako namje ikada predstojala kriza i vreme opasnosti, onda je to upravo sada.

Sada je vreme kad svako odlu~uje o svojoj ve~noj sudbini. Sta-novnike sveta treba probuditi da shvate ozbiljnost vremena, blizinutrenutka kad }e vreme milosti i proveravanja biti zavr{eno. Trebauloìti najodlu~nije napore da se poruka za ovo vreme razgovetno i{to nagla{enije iznese pred slu{aoce. Tre}i an|eo treba da nastavisvoju misiju sa velikom silom. Neka se niko ne usudi da ovo deloignori{e niti da ga smatra bezna~ajnim.

Svetlost koju smo primili u pogledu vesti tre}eg an|ela prava jesvetlost. @ig zverin ta~no predstavlja upravo ono {to je o njemuobjavljeno. Sve pojedinosti u pogledu tog pitanja jo{ uvek nisushva}ene, niti }e biti shva}ene dok se svitak* (ovog proro~anstva) neodvije do kraja; me|utim, najozbiljniji zadatak na ovom svetu morada se izvr{i. Gospodnji nalog upu}en Njegovim slugama glasi: "Vi~iiz grla, ne usteì se, podigni glas svoj kao truba, i objavi narodu moje-mu bezakonja njegova, i domu Jakovljevu grijehe njegove" (Is. 58,1).

U op{te prihva}enom obele`ju na{eg dela ne smeju se uvoditinikakve promene. Ovo mora da ostane tako jasno i odvojeno kako jenajavljeno u proro~anstvu. Ne smemo ulaziti ni u kakav savez sasvetom, pretpostavljaju}i da bismo na taj na~in postigli ne{to vi{e.Svi oni koji ometaju napredak dela u bilo kojoj grani istoga koja jeBogom odre|ena, izazivaju protiv sebe Njegovo negodovanje. Ni-jedna smernica istine koja adventiste sedmog dana ~ini tim {to onijesu, ne sme se oslabiti. Mi imamo stare me|a{e istine, iskustva i

16


______*Vrsta knjige u staro vreme pisana rukom, vi{estuba~no, obi~no na papirusu,

koji se namotavao oko drvene dr{ke, a pri ~itanju postepeno odvija)

du`nosti, i treba odlu~no i nepokolebljivo da ustanemo u odbranuna{ih na~ela pred o~ima celog sveta.

Su{tinski je bitno podi}i ljude da ìvu Re~ Bo`jih proro~anstavaobjave svim narodima. Ljudi svih dru{tvenih slojeva i sposobnosti,sa svojim razli~itim darovima treba skladno da sara|uju na ostvari-vanju zajedni~kog cilja. U objavljivanju istine ovom svetu oni trebada budu potpuno jedinstveni, iako u tome svaki od njih ima svojposeban zadatak.

__________

U ~etrnaestom poglavlju Otkrivenja, tri an|ela su prikazana kakolete posred neba, simbolizuju}i rad onih koji objavljuju porukeprvog, drugog i tre}eg an|ela. Sve ove poruke povezane su jedna sdrugom. O~evidnih dokaza o neprolaznosti ve~ne istine ovih velikihporuka, koje za Zajednicu zna~e tako mnogo, i koje su izazvale takoèstoko protivljenje u verskom svetu, nije nestalo. Sotona stalnonastoji da ove poruke potisne u senku, tako da Bo`ji narod neraspozna jasno njihov zna~aj, njihovo vreme i mesto; ali one ìve isvojom silom treba da uti~u na na{e versko iskustvo sve do svr{etkavremena.

Uticaj ovih poruka produbljuje se i pro{iruje sve vi{e, pokre}u}iizvore aktivnosti u hiljadama srca, {to dovodi do osnivanja mnogihvaspitnih, izdava~kih i zdravstvenih institucija. Sve su to Bo`jaoru|a koja treba da sara|uju u velikom delu prikazanom u poruka-ma prvog, drugog i tre}eg an|ela, koje imaju za cilj da stanovnikesveta opomenu i upozore na Hristov drugi dolazak u sili i slavivelikoj.

Bra}o i sestre, èlja mi je da vam kaèm ne{to ~ime bih u vamaprobudila svest o va`nosti ovoga vremena i zna~aju doga|anja kojase odigravaju oko nas. Ukazujem vam na agresivne pokrete kojiuporno imaju za cilj ograni~avanje verske slobode. Sedmi dan odmo-ra, (subota) kao posve}eni spomenik Bo`je stvarala~ke sile, oborenje, a umesto njega pred svetom se uzdiè la`ni dan odmora (nedelja),koja u sebi ne nosi nikakvo obele`je svetosti. Ali dok sile tame pod-sti~u elemente odozdo, Gospod Bog nebeski {alje silu odozgo da

17


predupredi tu nemilu pojavu bude}i svoje ìve predstavnike dauzdignu zakon neba. Sada, upravo sada, vreme je da radimo u stra-nim zemljama. Kada se Amerika, zemlja verskih sloboda, ujedini spapstvom u primeni nasilja nad save{}u i prisiljavanju ljudi dapraznuju la`ni dan odmora (nedelju), narodi svih zemalja {irom svetabi}e navedeni da slede njen primer. Na{i vernici nisu ni upola budnida bi u~inili ono {to je u njihovoj mo}i - da svim sredstvima koja imstoje na raspolaganju objavljuju poruku opomene.

Svoje kazne zbog neposlu{nosti i prestupa Gospod Bog nebeskine}e pustiti na stanovnike sveta pre no {to po{alje svoje straàre daih opomenu i upozore na to. Vreme milosti i proveravanja On ne}ezaklju~iti sve dok poruka ne bude jo{ jasnije objavljena. Zakon Bo`jitreba da se uzdigne pred svetom; njegovi propisi moraju se izloìti unjihovom pravom i svetom zna~enju da bi se ljudi mogli odlu~iti zaistinu ili protiv nje. Ipak delo }e se ubrzo "izvr{iti po pravdi". Porukao Hristovoj pravdi treba da odjekne u svim krajevima sveta i dapripremi put Gospodu. To je slava Boìja, kojom se zavr{ava delotre}eg an|ela.

__________

Na svetu nema zanimanja tako velikog, tako svetog i veli~an-stvenog, nema zanimanja koje Bog toliko ceni kao {to je rad na{irenju Jevan|elja. Poruka koja se objavljuje u na{e vreme pred-stavlja poslednju vest milosti za stanovnike ovog gre{nog sveta. Onikoji imaju preimu}stvo da ~uju ovu poruku, ali uporno nastavljajuputem neposlu{nosti, odbacuju i poslednju nadu na spasenje. Nekogdrugog vremena milosti i proveravanja ne}e biti.

Re~ istine: "Pisano je" - to je poruka Jevan|elja koju mi treba dapropovedamo. To je drvo ìvota pred kojim nije postavljen nikakavplameni ma~, (kao pred vratima Edema - I Mojs. 3,24). Pristup jeslobodan i omogu}en svima koji to èle. Nema sile koja bi moglaspre~iti bilo koga da uzme plod sa tog drveta. Hraniti se tim plodovi-ma i imati ve~ni ìvot - moè svako.

__________

18


Tajne u koje an|eli èle da zavire, koje su mnogi proroci, carevii pravednici èleli da shvate, Zajednica ostatka objavi}e u porukamakoje sam Bog {alje. Proroci koji su unapred najavljivali ovo èleli suda shvate smisao prore~enog; ali im to preimu}stvo nije bilo dano.Oni su ~e`njivo prièljkivali da vide ono {to mi vidimo i da ~uju {tomi ~ujemo, ali nisu mogli. Sve to oni }e saznati kada Hristos do|e ipo drugi put i kada, okruèn bezbrojnim mno{tvom spasenih, budeobja{njavao oslobo|enje ostvareno velikom `rtvom koju je On pod-neo. __________

Istine sadràne u poruci tre}eg an|ela neki iznose kao neza-nimljivu teoriju; me|utim, u toj poruci kao ìvu stvarnost trebanagla{avati i isticati Hrista. On treba da bude otkriven kao prvi iposlednji, kao Veliki JA SAM, Korijen i Izdanak Davidov, i sjajnazvezda Danica. Posredstvom te poruke svetu treba da se otkrijekarakter Bo`ji otelovljen u Hristu. Svetom treba sna`no da odjeknepoziv: "Podigni silno glas svoj, Jerusalime, koji javlja{ dobre glase;podigni, ne boj se. Kaì gradovima Judinim: Evo Boga va{ega. Evo,Gospod Bog ide na jakoga, i mi{ica }e Njegova obladati njim; evonagrada je Njegova i djelo Njegovo pred Njim. Kao pastir napasa}estado svoje; u naru~je svoje sakuplja}e jaganjce, i u njedrima }e ihnositi" (Is. 40,9-11).

Mi sada, poput Jovana Krstitelja, ljudima treba da ukazujemo naIsusa, govore}i: "Gle, Jagnje Boìje koje uzima na se grijehe svije-ta" (Jovan 1,29). Danas, kao nikad do sada, treba da odjekne poziv:"Ko je èdan neka do|e k meni i pije" (Jovan 7,5). "I Duh i Nevjestagovore: Do|i! I koji ~uje neka govori: Do|i. I ko je èdan neka do|e,i ko ho}e neka uzme vodu ìvota zabadava" (Otkr. 22,17).

Veliko je delo koje treba zavr{iti, i moraju se uloìti svi mogu}inapori da se Hristos prikaè narodu kao Spasitelj koji opra{ta grehe,kao Jagnje Bo`je koje uzima na se grehe sveta, kao sjajna Zvezdadanica, i Gospod }e nam ukazivati svoju naklonost i svoje odobra-vanje sve dok ne izvr{imo svoj zadatak.

__________

19

20


Nastojmo da u delu u~estvujemo svim svojim sposobnostimadok an|eli jo{ zadràvaju ~etiri vetra. Poruku koja nam je danamoramo prenositi drugima bez ikakvog odlaganja. Pred celim sve-mirom i pred ljudima ovog izopa~enog pokolenja moramo pruìtinepobitne dokaze da na{a religija predstavlja veru i silu kojoj jeZa~etnik sam Hristos, a Njegova Re~ nepogre{ivi boànski putokaz.Sudbina ljudskih du{a njiha se kao klatno na merilima. Oni }e posta-ti ili podanici Bo`jeg carstva ili robovi sotonine nemilosrdne tirani-je. Preimu}stvo da se uhvate za nadu koja se nalazi u Jevan|eljupruà se svima, ali kako da ~uju za to ako nema propovednika?Pripadnicima ljudskog roda potrebna je moralna obnova, pripremakaraktera da bi mogli opstati u Bo`joj prisutnosti. Zbog teorijskihzabluda koje svuda preovla|uju i koje su sra~unate na to da osujeteporuku Jevan|elja mnoge du{e su u opasnosti da propadnu. Ko jespreman da se bez odlaganja i u potpunosti posveti sara|ivanju sBogom i spasavanju tih du{a?

Vide}i opasnosti i nesre}e kojima sotona izlaè svet svojim delo-vanjem, ne iscrpljujte svoje Bogom dane energije uzaludnim oplaki-vanjem postoje}eg stanja, nego ustanite na ozbiljan rad i za sebe i zadruge. Probudite se i osetite teret odgovornosti za one koji propada-ju. Ako ne budu pridobijeni za Hrista, oni neizbe`no gube ve~noblaènstvo. Razmislite {ta bi sve oni mogli da dobiju. Du{a stvorenaBo`jim provi|enjem i iskupljena Hristovim ispa{tanjem ima velikuvrednost zbog mogu}nosti koje joj se pruàju i duhovnih pre-imu}stava koja su joj osigurana, kao i zbog svega onog {to moèdobiti ako oìvljena Re~ju Bo`jom nasledi besmrtnost koju samoDarodavac ìvota moè dati poslu{nima. Jedna du{a pred Bogomima ve}u vrednost nego novac, imanja, ku}e i materijalni posedicelog sveta. Za obra}anje jedne du{e treba do krajnjih granica ula-gati sva sredstva koja nam stoje na raspolaganju. Jedna du{a prido-bijena za Hrista {iri}e zrake nebeske svetlosti svuda oko sebe,prodiru}i kroz moralnu tamu i spasavaju}i druge.

Kad je Hristos ostavio devedeset i devet ovaca da bi prona{ao ispasao jednu koja je bila izgubljena, moèmo li se mi opravdati bilo~ime ako ~inimo manje? Nije li svaki propust da radimo kao {to je

21


Hristos radio i da se `rtvujemo kao {to se On `rtvovao, izdajstvo sve-tog poverenja i uvreda za Boga?

Neka ozbiljno upozorenje na opasnost odjekne na sve stranesveta. Objavite svima da je dan Gospodnji blizu i da dolazi veomabrzo. Neka niko ne ostane neopomenut. I mi smo se mogli na}i upoloàju tih nesre}nih du{a koje se jo{ uvek nalaze u zabludi, ilime|u pripadnicima varvarskih i neznaboà~kih naroda. Ukolikosmo istinu primili pre ili u ve}oj svetlosti nego drugi, utoliko smodu`niji da sve to prenesemo i njima.

Ne smemo gubiti i uzalud propu{tati vreme. Kraj je veoma blizu.Putovanje iz mesta u mesto u cilju {irenja istine uskoro }e bitiugroèno opasnostima sa svih strana. Neprijatelj }e ~initi sve daonemogu}i i spre~i put Gospodnjim glasnicima tako da oni vi{e ne}emo}i da ~ine ono {to danas jo{ uvek mogu. Moramo se otvorenosuo~iti sa svojim zadatkom, i}i napred i u prodornom duhovnomratovanju biti znatno odlu~niji. Zahvaljuju}i svetlosti koju mi je Bogdao, znam da sile tame svom èstinom deluju odozdo dok se sotonane~ujnim korakom prikrada da iznenadi one koji spavaju, kao {to sevuk ustremljuje na svoju `rtvu. Mi imamo zadatak koji sada jo{moèmo da obavljamo i opomene koje jo{ uvek moèmo da objav-ljujemo i to treba revno da radimo; jer }e te{ko}e za nastavljanje delauskoro biti ve}e nego {to moèmo i zamisliti. Bog neka nampomogne da opstanemo na putu svetlosti; svoj pogled u radu stalnoupravljajmo na Hrista kao na{eg Vojskovo|u, zalaù}i se strpljivo iistrajno sve dok pobeda ne bude potpuna. 22


[IRENJE RADA U STRANIM POLJIMA

"Ustani, svijetli se, jer do|e svjetlost tvoja, i slava Gospodnjaobasja te" (Is. 60,1) - ove re~i su mi u toku no}i upu}ivane da ih kaopoziv prenesem pripadnicima na{e Zajednice koji poznaju istinu.

Re~i Gospodnje zapisane u pedeset ~etvrtom poglavlju knjigeproroka Isaije namenjene su i nama: "Ra{iri mjesto {atora svojega, izavjesi stana tvojega neka se razastru, ne brani, produlji uà svoja, ikolje svoje utvrdi. Jer }e{ se na desno i na lijevo rasprostraniti, ipotomstvo tvoje naslijedi}e narode, i puste }e gradove naseliti. Neboj se, jer se ne}e{ osramotiti, i nemoj se stidjeti, jer ne}e{ biti pri-jekorna… Jer ti je mu` Tvorac tvoj, ime Mu je Gospod nad vojska-ma, i Izbavitelj ti je Svetac Izrailjev, Bog svoj zemlji zva}e se" (Is.54,2-5).

Re~i koje je Hristos uputio svojim u~enicima tako|e se odnose ina na{ narod danas: "Ne kaète li vi da su jo{ ~etiri mjeseca pa }eètva nastati. Eto, velim vam: Podignite o~i svoje i vidite njive kakosu ve} ùte za ètvu. I koji ànje prima platu, i sabira rod za ìvotvje~ni, da se raduju zajedno i koji sije i koji ànje" (Jovan 4,35.36).

Narodu Bo`jem predstoji veliki i odgovoran zadatak, delo kojeneprekidno mora da se razvija i da postaje sve istaknutije. Na{inapori na {irenju Jevan|elja moraju biti daleko opse`niji. Pred drugidolazak na{eg Gospoda Isusa Hrista delo se mora odvijati odlu~nijenego {to je to sada slu~aj. Napori Bo`jeg naroda ne smeju prestatisve dok svojim zalaganjem ne obuhvate ceo svet.

Bo`ji vinograd obuhvata ceo svet, i svaki njegov deo treba dabude obra|en. Ima oblasti koje u moralnom smislu sada predstavlja-ju pravu pustinju, a trebalo bi da postanu kao vrt Gospodnji. Puste ineobra|ene oblasti treba obraditi da bi mogle da procvetaju kaoruè. Nadahnuti Svetim Duhom, ljudi treba da obra|uju nova polja.Moraju se osnivati nove skup{tine, organizovati nove misije. Pred-stavnika sada{nje istine danas treba da ima u svakom gradu i u naju-daljenijim krajevima sveta. Slavom Bo`je istine treba da budeosvetljena cela Zemlja. Svetlost istine treba da obasja sve zemlje i

23


sve narode. A svetlost drugima mogu da prenesu samo oni koji su jeprimili. Zvezda Danica rodila se u na{em srcu, i njenom svetlo{}u mitreba da osvetlimo put onima koji se jo{ uvek nalaze u tami zablude.

Kriza je upravo pred nama. Silom Svetog Duha sada moramo daobjavljujemo velike istine za ove poslednje dane. Svako }e uskoroimati priliku da ~uje istinu i da donese svoju odluku. Tada }e do}ikraj.

Preduzimati prave korake u pravo vreme predstavlja su{tinusvake istinske vere. Bog u tome ~ini ono {to mi ne moèmo; On svo-jim provi|enjem priprema i otvara put za {irenje i napredak svogadela. On stvara mogu}nost i otvara puteve za rad. Ako pripadniciNjegovog naroda, paze}i budno na znake Njegovog provi|enja,spremno sara|uju s Njim, vide}e kako On silno radi na ostvarenjusvoga dela. Njihovi napori, pravilno usmereni, da}e stostruko ve}erezultate nego {to se obi~no postiè istim sredstvima i talentima, akose koriste kanali kroz koje Bog ne moè tako da deluje. Na{e delonosi obele`je reforme i obnove, i Bo`ja je namera da to delo svojimodlikama bude u svakom pogledu o~igledna pouka svima koji nasokruùju. Posebno u novim poljima delo treba tako organizovati dapruà pravilnu predstavu o istini. Tim principima treba se rukovodi-ti u svim na{im planovima za misionarski rad.

Neke zemlje imaju preimu}stva jer su poznate kao centri obra-zovanja i uticaja. Me|u narodima koji govore engleski i u protes-tantskim zemljama Evrope relativno lako se nalazi pristup do ljudi,i tu se nalaze mnoga preimu}stva za osnivanje ustanova i {irenjena{eg dela. U drugim zemljama, kao {to su Indija i Kina, radnicimoraju pro}i kroz dugi te~aj pripreme i obu~avanja da bi se pri-lagodili tim narodima i da bi ih oni s razumevanjem mogli prihvati-ti. Tu }e oni u svom radu nailaziti na velike te{ko}e na svakomkoraku. U Americi, Australiji, Engleskoj i nekim drugim evropskimzemljama mnoge od takvih prepreka i smetnji uop{te ne postoje.Amerika ima mnogo institucija koje mogu da predstavljaju obele`jena{eg dela. Sli~ne mogu}nosti treba stvarati i u Engleskoj, Australiji,Nema~koj, Skandinaviji i drugim evropskim zemljama. U tim zem-ljama Gospod ima sposobnih i iskusnih radnika koji mogu da pred-

24

[IRENJE RADA U STRANIM POLJIMA 25

vode u osnivanju institucija, obu~avanju radnika i {irenju dela urazli~itim granama. Bo`ja je namera da se za to obezbede sredstva imogu}nosti. Institucije koje se na taj na~in podignu da}e obele`jena{em delu u tim zemljama i predstavljati mogu}nost za obu~avanjeradnika na duhovnom prosve}ivanju tih neznaboà~kih naroda.Korisnost na{ih iskusnih radnika na taj na~in moè se ustostru~iti.

Veliki zadatak treba izvr{iti i u Engleskoj. Svetlost istine izLondona svojim blistavim zracima treba da prodire u znatno {ireoblasti. Bog je pokrenuo interesovanje u Engleskoj, ali je taj narodkoji nam je po svom izvornom jeziku najpristupa~niji stra{no zane-maren. Engleskoj je neophodan ve}i broj radnika i znatno vi{e finan-sijskih sredstava. Na{im misionarskim radom London je jedvadotaknut. Bila sam duboko ganuta u srcu kad mi je predo~enasituacija u tom velikom gradu. Te{ko me poga|a i sama pomisao dana{im radnicima nisu omogu}ene ve}e olak{ice za rad {irom Evrope.Srce me boli dok razmi{ljam o delu u [vajcarskoj, Nema~koj,Norve{koj i [vedskoj. Tamo gde jedan ili dvojica ulaù mu~nenapore da bi odràli razne grane dela, trebalo bi da bude stotine rad-nika. Samo u Londonu trebalo bi angaòvati ne manje od stotinuradnika. Gospod vidi da se Njegovo delo zanemaruje i te{ko }e bitipolagati ra~un zbog toga.

Kad bi radnici koji ìve u Americi bili spremni da podele sadrugima svoja velika preimu}stva, onda bi se napredak video i uEngleskoj. Oni bi zaista saose}ali sa radnicima koji se tamo bore svelikim te{ko}ama; i prakti~no bi svim srcem, ne samo re~ju, nego idelom, potvr|ivali istinitost Hristovih re~i: "Vi ste svi bra}a" (Mat.23,8). Veliko delo videlo bi se u Londonu, u svim gradovimaEngleske i {irom cele Evrope.

Bog nas poziva da trijumf krsta podsti~emo i u Australiji.Otvaraju se nova polja. Nedostatak radnika i finansijskih sredstavaznatno ometa napredak dela, ali taj nedostatak se mora otkloniti. Odsvih drugih zemalja, Australija je najsli~nija Americi. Pripadnicimasvih dru{tvenih slojeva koji tamo ìve jo{ nije objavljena, niti pakodba~ena, poruka poslednje opomene. Hiljade du{a iskreno upu}ujumolitve za svetlost. Bogom postavljeni straàri na zidovima Siona

25


treba da objavljuju upozorenje: "Dolazi jutro, ali i no}" - no} kadniko ne moè raditi. Ova poruka treba da {to je mogu}e brè stigneu sve krajeve Australije, dok jo{ an|eli zadràvaju ~etiri vetra.

Poja~ani napori na podizanju zastave istine u tim zemljama gdese govori engleski dali bi na{im radnicima stostruko ve}i uticaj nego{to su dosad imali u mnogim zemljama.

Dok ulaèmo mu~ne napore da obradimo ta zanemarena polja, izudaljenih zemalja stiù nam vapiju}i pozivi: "Do|ite i pomozitenam". Do tih polja nije tako lako sti}i, i nisu tako spremna za ètvukao oblasti koje su nam pred o~ima; ali ni njih ne smemo zanema-riti.

Nedavno mi je ukazano na siroma{tvo na{ih misija u Africi. Mi-sionarima koji su iz Amerike poslati da obra}aju uro|enike u Africijo{ uvek nedostaju osnovne ìvotne potrebe. Bogom poslanim mi-sionarima, koji poruku Njegove milosti {ire u tim neznaboà~kimzemljama, ne daje se odgovaraju}a finansijska podr{ka u njihovomradu.

Na{a bra}a ne shvataju da pomaù}i napredak dela u stranimpoljima u stvari pomaù delo u svojoj zemlji. Ono {to se uloì zapo~etak dela u jednom polju rezultira}e ja~anjem dela u drugim mes-tima. Kad se radnici oslobode finansijskih te{ko}a, oni }e mo}i dapro{ire krug svojih delatnosti; mo}i }e da privode du{e istini, daosnivaju nove misije, ~ime }e i finansijski oja~ati delo. Te novoos-novane misije ubrzo }e biti u mogu}nosti ne samo da nastave delo usvojim granicama, nego i da potpomaù druga polja. Tako }e uno{enju tereta koji sada pritiska doma}e skup{tine u~estvovati idrugi.

Misionarski rad u unutra{njosti svake zemlje napredova}e uto-liko brè u svakom pogledu ukoliko se vi{e ispoljava duh da-re`ljivosti, samoodricanja i po`rtvovanosti za strane misije; jernapredak dela u jednoj zemlji - pored pot~injenosti Bogu - zavisi odpovratnog uticaja jevan|eljskog rada koji ono potpomaè u dalekimzemljama. Zalaù}i se revnosno da zadovoljimo potrebe delaBo`jeg, mi svoju du{u dovodimo u kontakt sa Izvorom svekolikemudrosti i sile.

26

27


Iako rad u stranim poljima nije napredovao onako kao {to bi tre-balo, ipak ono {to je u~injeno predstavlja razlog da budemo zahva-lni Gospodu i ohrabreni. U tim oblastima utro{eno je znatno manjefinansijskih sredstava nego na doma}im poljima, a radilo se podnajteìm okolnostima i bez odgovaraju}ih pogodnosti i olak{ica.Ipak je, s obzirom na tako skromnu finansijsku pomo} koja je upu}e-na tim poljima, rezultat zaista iznena|uju}i. Na{ misionarski uspehbio je vi{e nego srazmeran na{em samoodricanju i samopo`rtvo-vanosti. Samo Bog moè da proceni ono {to je u~injeno jasnim iodlu~nim objavljivanjem jevan|eljske poruke. Prodornim zalaga-njem i revnosnim radom u{li smo u nova polja. Seme istine posejanoje, svetlost istine obasjala je um mnogih donose}i im jasniju pred-stavu o Bogu i ispravnije mi{ljenje o izgradnji hri{}anskog karak-tera. Hiljade du{a upoznate su sada sa istinom kakva je ona u Isusui proète verom koja radi kroz ljubav i ~isti du{u.

Vrednost tih duhovnih preimu}stava prevazilazi mo} na{eg shva-tanja. îme se moè izmeriti dubina i odjek objavljene Re~i? Kojimmerilima se moè ta~no izmeriti uticaj onih koji su obra}eni snagomistine? Obrativ{i se, oni postaju misionari koji se zalaù za druge. Umnogim mestima podignuti su molitveni domovi, Biblija, dragocenaBiblija, prou~ava se revnosno i sa du`nim po{tovanjem. SkinijaBo`je prisutnosti je me|u tim ljudima, i On boravi s njima.

Radujmo se {to je u tim oblastima izvr{eno delo koje Bogodobrava. Uzdignimo svoj glas u odavanju zahvalnosti i slave Go-spodu za rezultate rada obavljenog u stranim zemljama.

Ali glas na{eg Vojskovo|e, koji nikada ne gre{i, jo{ uvek poziva:"Napred! Prodirite u nove teritorije. Uzdignite zastavu istine usvakoj zemlji. "Ustani svijetli se, jer do|e svjetlost tvoja, i slavaGospodnja obasja te'."

Na{e geslo treba da bude: "Napred, uvek samo napred!" An|eliBo`ji i}i }e ispred nas da nam pripreme put. Teret odgovornosti za"strane misije" ne moèmo odloìti sve dok cela zemlja ne budeobasjana slavom Gospodnjom.

__________

28


Duh misionstva zaista treba da oìvi u na{im redovima. Svaki~lan Zajednice treba ozbiljno da razmi{lja o tome kako da potpo-mogne napredovanje dela Bo`jeg i u doma}im i u stranim misijama.U~injen je jedva hiljaditi deo onoga {to treba da se u~ini na poljumisionstva. Svoje radnike Bog poziva da u radu za Njega osvajajunove teritorije. Ima bogatih polja koja ~ekaju na naporno zalaganjevernih radnika. Bo`ji an|eli spremno ~ekaju da sara|uju sa svakim~lanom Zajednice koji èli da nesebi~no radi za svoga U~itelja.

__________

Hristova Zajednica na zemlji organizovana je upravo umisionske svrhe, i Gospod èli da svi njeni pripadnici iznalazeputeve i sredstva pomo}u kojih }e svi - veliki i mali, bogati i siro-ma{ni - mo}i da ~uju vest istine. Nisu svi pozvani da li~no rade ustranim poljima; ali svojim molitvama i svojim prilozima svi moguda potpomognu taj misionarski poduhvat.

Jedan ameri~ki poslovan ~ovek, koji je bio usrdan hri{}anin, urazgovoru s jednim svojim prijateljem napomenuo je da svakog danadvadeset i ~etiri sata radi za Hrista. "U svim svojim poslovnimodnosima", kaè on, "trudim se da prikaèm svoga U~itelja. Kad godmi se ukaè prilika trudim se da i druge pridobijem za Njega. Takocelog dana radim za Hrista. A no}u, dok spavam, ~ovek kojeg jaizdràvam radi za Njega u Kini."

U obja{njenju je dodao: "U svojoj mladosti odlu~io sam da kaomisionar odem u neznaboà~ke zemlje. Ali posle o~eve smrti moraosam preuzeti njegove poslove da bih mogao izdràvati porodicu.Sada, po{to li~no nisam mogao da odem, ja tamo izdràvam jednogmisionara. Moj radnik ìvi i radi u jednom gradu u provinciji Kine.I tako, ~ak i kad spavam, radim za Hrista posredstvom svog pred-stavnika."

Zar ne bi trebalo da i adventisti sedmog dana u~ine ne{to sli~no?Umesto da propovednike zadràvaju u zalaganju za skupove onihkoji ve} poznaju istinu, oni tim radnicima treba da kaù: "Idite iradite za du{e koje propadaju u duhovnom mraku. Mi }emo ubudu}esami obavljati bogosluènja, organizovati sastanke i, ostaju}i ~vrsti

29


u Hristu, odràvati duhovni ìvot u Zajednici. Zalaga}emo se zadu{e koje su oko nas, a svojim molitvama i prilozima podràva}emoradnike koji rade u znatno oskudnijim poljima i gde je njihovapomo} daleko potrebnija.

Za{to se ~lanovi jedne skup{tine ili nekoliko manjih skup{tina nebi sloìli da izdràvaju jednog misionara u stranim poljima? Kada bise odrekli sebi~nog popu{tanja nepotrebnim i {tetnim prohtevima,oni bi to lako mogli da ostvare. Bra}o i sestre, zar vi ne èlite da pot-pomognete ovaj rad? Preklinjem vas da u~inite ne{to za Hrista, i tou~inite odmah, bez ikakvog odlaganja. Preko u~itelja ili radnika koje}ete vi izdràvati svojim novcem, u stranim poljima mogu bitispasene du{e koje }e kao zvezde blistati u Spasiteljevoj kruni.30


II

JEVAN\ELJSKI RAD

"Kako su krasne na gorama noge onogakoji nosi dobre glase, koji ogla{uje mir… govori Sionu: Bog tvoj caruje" - Is. 52,7.

SASTANCI POD [ATORIMA

Sastanci pod {atorima predstavljaju jednu od najzna~ajnijihpokreta~kih snaga u na{em radu. To je jedna od najuspe{nijih meto-da da se privu~e i zadrì pa`nja naroda i da poziv Jevan|elja dopredo svih dru{tvenih slojeva. Vreme u kojem ìvimo je vreme silnihuzbu|enja. Slavoljubive te`nje, ratovi, ovozemaljska zadovoljstva itrka za sticanjem novca, obuzimaju sve misli i stremljenja ljudi.Znaju}i da vremena malo ima, sotona ~ini sve {to je u njegovoj mo}ida bi ljude obmanuo, zaludio, obuzeo brigama i prosto hipnotisaosve dok se vreme njihovog proveravanja ne zavr{i i dok se vratamilosti ne zatvore zauvek. Na{ je zadatak da celom svetu - svakomplemenu i rasi, svakom jeziku i narodu - objavimo spasonosne istinekoje sadrì poruka tre}eg an|ela. Me|utim, teàk problem je saznatikako da dopremo do onih koji ìve u velikim i mnogoljudnim centri-ma civilizacije. Pristup u crkve i bogomolje nije nam dozvoljen.Iznajmljivanje velikih sala u gradovima izuzetno je skupo; a u ve}inislu~ajeva i u najbolje sale malo ko ho}e da do|e na verski skup. Onikoji nas ne poznaju naj~e{}e govore protiv nas, ljudi ne razumejurazloge na{e vere i smatraju nas fanaticima koji neznala~ki umestonedelje svetkuju subotu. U na{em dosada{njem radu zbunjivalo nasje kako da prebrodimo barijere svetovnosti i predrasuda, i da svojim 31

31

slu{aocima izloìmo dragocenu istinu koja je za njih toliko zna~ajna.Gospod nas je pou~io da su sastanci pod {atorom najpogodniji za{irenje na{eg dela.

Moramo razborito planirati na{ rad, kako bismo ljudima pruìlimogu}nost da li~no ~uju poslednju poruku milosti upu}enu ovomsvetu. Stanovnike sveta treba upozoriti da se pripreme za veliki danBo`jeg suda koji je upravo pred nama. Vremena za odlaganje nema.Moramo u~initi sve {to je u na{oj mo}i da ljudima pri|emo tamo gdese trenutno nalaze. U svom nepokajanju i nepokornosti zakonimaBo`je vladavine, svet je dostigao granice. Poslednja Bo`ja opomenamora se objaviti u svakom gradu {irom sveta. Sve {to se moè u~inititreba da se u~ini bez ikakvog odlaganja.

Na{i sastanci pod {atorima imaju za cilj jo{ ne{to, {to prethodnotreba u~initi. Oni treba da bude i oìvljavaju duhovnost u samomna{em narodu. Samo svojom ljudskom mudro{}u svet ne moè daupozna Boga, niti uvi|a lepotu, privla~nost, dobrotu i svetostboànske istine. I da bi ljudi sve to mogli da shvate, mora da posto-ji odre|eni kanal preko kojeg ta svetlost moè da dopire do sveta.Zajednica je upravo zato i organizovana da bude takav kanal. Hristosse otkriva nama da bismo mi Njegov karakter mogli da otkrijemodrugima. Preko Njegovog naroda treba da se manifestuju sva bogat-stva i slava Njegovog neizrecivog dara.

Bog nam je poverio najsvetiji zadatak, i mi na na{im zajedni~kimsastancima treba da primamo neophodna uputstva i da se osposo-bljavamo za obavljanje tog zadatka. Moramo da shvatimo kakvuulogu svaki pojedina~no imamo u {irenju dela Bo`jeg na zemlji, uodbrani svetog Bo`jeg zakona i uzdizanju Spasitelja koji kao "JagnjeBoìje uze na se grijehe svijeta" (Jovan 1,29). Mi na na{e sastanketreba da dolazimo da bismo primili boànske pouke u pogledu na{ihporodi~nih du`nosti i obaveza. Roditelji treba da nau~e kako vaspi-tati svoje sinove i k}eri da, kada iza|u iz porodi~ne svetinje, moguzaista biti svetlost ovome svetu. Da bi se video napredak u svakojgrani dela Bo`jeg, svi treba da shvate neophodnost podele rada iodgovornosti. Svako treba da razume svoju ulogu, kako bi postojaosklad u planiranju i kombinovanju svih delatnosti.

32


Privla~enje masa

U besedi na gori Hristos je rekao svojim u~enicima: "Vi ste svjet-lost svijetu; ne moè se grad sakriti kad na gori stoji. Niti se uìèsvije}a i me}e pod sud nego na svijetnjak te svijetli svima koji su uku}i. Tako da se svijetli svjetlost va{a pred ljudima, da oni, vide}iva{a dobra djela, slave Oca va{ega koji je na nebesima" (Mat. 5,14-16). Kad bi se na{i sastanci pod {atorima odràvali onako kako treba,oni bi zaista bili svetlost svetu. Takve sastanke treba odràvati uvelikim gradovima i varo{icama gde poruka istine jo{ nije objavlje-na. I oni treba da traju dve do tri sedmice. Ponekad je preporu~ljivoda se sastanci pod {atorima odràvaju po nekoliko puta uzastopno naistom mestu; me|utim, po pravilu mesto sastanka treba menjati izgodine u godinu. Umesto odràvanja ogromnih sastanaka na neko-liko lokacija, znatno korisnijim pokaza}e se odràvanje manjih sas-tanaka na mnogim mestima. Tako }e se delo neprekidno {iriti za-hvataju}i nova polja. îm se zastava istine podigne u jednom mestui kad se uverimo da novoobra}eni mogu sami da nastave svoj ìvotu veri, odmah moramo planirati prodor u nova polja. Na{i sastancipod {atorima predstavljaju pravu silu na dobro, i kad se odràvaju namestu gde se stanovni{tvo moè pokrenuti, oni }e se pokazati dalekokorisnijim nego ako se odràvaju tamo gde to odgovara samo na{im~lanovima i gde je, zbog ranijih skupova i odbacivanja istine, inte-resovanje javnosti zamrlo.

Pogre{no je bilo {to su sastanci pod {atorima godinama odrà-vani u istom mestu i na te{ko pristupa~nim terenima. To se ~inilo ucilju u{tede u finansijskim izdacima i uloènom trudu. [tedeti,me|utim, treba na drugi na~in. Ispla}ivanje tro{kova za odràvanjesastanaka pod {atorima ~esto oteàva nedostatak novca naro~ito nanovim poljima. [tednju treba primenjivati bri`ljivo i stvarati planovekoji ne iziskuju velike tro{kove, jer se na taj na~in moè zaistamnogo u{tedeti. Ali ne dozvolite da se takvom {tednjom paralizujedelo. Ovakav metod izlaganja istine okupljenima ostavio nam je na{Gospod. Kad je u pitanju rad na spasavanju du{a i izlaganje istine

33

PRIVLAÊNJE MASA 33

onima koji je jo{ ne poznaju, rad se ne sme ometati da bi se smanjilitro{kovi.

Na{e sastanke pod {atorima treba organizovati i odràvati takoda oni daju {to je mogu}e povoljnije duhovne rezultate. Oni kojiveruju u istinu treba da je predstavljaju i izlaù drugima onako kakoto dolikuje hri{}anima. Ono {to je svetu neophodno to je nebomposlana svetlost, a sve ono {to ima za cilj da svetu prikaè GospodaIsusa Hrista to je svetlost.

O~igledna pouka

Svaki na{ sastanak pod {atorima treba da predstavlja o~iglednupouku o prikladnosti, redu i dobrom ukusu. Moramo veoma pa`ljivoprimenjivati {tednju i izbegavati rasko{ i rasipni{tvo; ali sve {to jepovezano sa mestom na{eg okupljanja treba da bude ~isto, priklad-no i uredno. Ukus i takti~nost znatno privla~e ljude. U celokupnomna{em radu treba da se ogleda disciplina, organizovanost i red.

Sve treba da bude sre|eno tako da pred o~ima ne samo na{ih~lanova nego i posetilaca ostavlja {to dublji utisak o svetosti izna~aju dela Bo`jeg. Kao primer za to treba da nam posluè propisiprimenjivani u izrailjskom logoru. Ta posebna uputstva Izrailjcimadao je sam Hristos, a Njegova je namera da se toga drìmo isto takoi mi “na koje posledak sveta do|e”. Uputstva data u Bo`joj Re~itreba da prou~avamo pa`ljivo i da ih prakti~no primenjujemo uìvotu kao Njegovu volju. Sve {to je u vezi sa na{im sastancimatreba da bude ~isto, higijenski ispravno i prijatno. Posebnu pa`njutreba posvetiti sanitarnim ure|ajima, i neka ljudi i ène zdravograsu|ivanja o{troumno vode brigu o tome da se u skup ne unosi ni{ta{to bi moglo da predstavlja klice bolesti i smrti.

[atore treba postaviti tako da budu sigurno u~vr{}eni u slu~ajunevremena; i kad god postoji mogu}nost da u toku sastanka padneki{a, oko svakog {atora treba iskopati odvodni jarak. To se ni u komslu~aju ne sme zanemariti. Zapostavljanje ovakvih predostro`nostimoè da bude povod za ozbiljna pa ~ak i smrtonosna oboljenja.

34


Moramo uvek imati na umu ~injenicu da smo pred svetom pred-stavnici istine nebeskog porekla. Uvek i u svemu treba da slavimo iveli~amo Onoga koji nas je iz tame doveo u svoju ~udesnu svetlost.Ne zaboravljajmo nikad da Bo`ji an|eli prolaze kroz na{ tabor, po-smatraju}i urednost i raspored u svakom {atoru. Za veliki broj onihkoji dolaze kao posetioci, svaka pojedinost u organizovanju ovakvogsastanka predstavlja ilustraciju verovanja i na~ela onih koji sazivajusastanak. Stoga ta ilustracija treba da izgleda {to je mogu}e bolja.Sve u na{im {atorima i oko njih treba da predstavlja o~iglednupouku. Naro~ito porodi~ni {atori, svojom ~isto}om i uredno{}u,treba da predstavljaju odsjaj porodi~nog ìvota, najre~itiju propovedo navikama, obi~ajima i na~inu ìvota adventista sedmog dana.

Pridobijanje slu{alaca

Dok smo se pripremali da na{ sastanak pod {atorom odrìmoblizu jednog velikog grada gde smo kao narod malo poznati, jedneno}i u viziji sam prisustvovala savetovanju: {ta sve treba u~initi presastanka. Predlagano je da se preduzmu ozbiljni napori i da se izloì-mo velikim izdacima za objavljivanje plakata i novinskih oglasa.Dok su dogovarane pripreme za to, Onaj "koji je divan u savjetu,velik u mudrosti", re~e: "Podignite svoje {atore, po~nite sa sa-stancima, pa onda razgla{avajte; tako }ete posti}i ve}i uspeh.

"Istina ima ve}i uticaj kada se njeno izlaganje slu{a neposrednosa propovedaonice, nego kad se objavljuje kao oglas u nekim novi-nama. Ali se jo{ vi{e postiè kombinovanjem i jedne i druge metodezajedno. Nastavljati stalno istom linijom iz godine u godinu nijenajbolji na~in rada. Menjajte taktiku. Sotona, kad mu za to date vre-mena i prilike ~ini sve {to je u njegovoj mo}i da obmanjuje iuni{tava du{e neupu}enih. Ne izazivajte protivljenje neobave{tenihpre nego {to im pruìte priliku i mogu}nost da ~uju istinu i da sa-znaju ~emu se protive. Sredstva koja biste utro{ili pre sastanka radi-je ~uvajte za ono {to treba u~initi posle sastanka. Ako moète dana|ete {tampariju koja bi u toku sastanka {tampala listove, izve{taje

35

OÎGLEDNA POUKA 35

i napise pogodne za deljenje prisutnima i zainteresovanima, to biimalo delotvoran uticaj.

Na nekima od na{ih sastanaka pod {atorima bile su organizovanegrupe revnosnih radnika koji su odlazili u najbliè gradove i naselja{ire}i na{u literaturu i pozivaju}i narod na na{a bogosluènja. Na tajna~in smo u preostalim danima sastanka imali stotine redovnihposetilaca koji bi u protivnom malo razmi{ljali o tome.

Treba iskoristiti oprezno svako opravdano i prikladno sredstvoda svetlost o istini do|e do naroda. Nastojte da korisno upotrebite{tampu i sva ostala sredstva kojima se pa`nja moè privu}i na Bo`jedelo. To nipo{to ne treba smatrati neva`nim. Na svakom uglu ulicemoète videti plakate i napise koji skre}u pa`nju na razna zbivanja ipriredbe, od kojih su neke za svaku osudu; i zar oni koji imaju svet-lost ìvota treba da se zadovolje slabijim naporima kako bi pa`njumasa skrenuli na istinu?

Oni koji se zainteresuju za istinu ~esto moraju da se susre}u savarljivim zaklju~cima i tuma~enjima popularnih propovednikadrugih veroispovesti, a ne znaju kako da odgovore na to. Istinu kojase iznosi sa na{e propovedaonice treba {tampati u {to saètijemobliku i {iriti {to je mogu}e vi{e. Zna~ajna izlaganja sa na{ih takvihsastanaka treba objavljivati u novinama, koliko god je to izvodljivo.Tako }e istina izloèna pred ograni~enim brojem slu{alaca na}i pri-stup do srca i razumevanja mnogih. I u slu~ajevima gde se izloènaistina pogre{no protuma~i, ~italac }e imati mogu}nost da ta~nosazna {ta je propovednik u stvari kazao.

Postavite svoju svetiljku na svetnjak da svetli svima koji su uku}i. Istinu koju smo prihvatili treba i drugima da prenosimo takojasno da oni koji su iskreni u srcu mogu da je shvate i da se radujunjenim blistavim zracima.

Natanailo je u svojoj molitvi usrdno traìo pomo} da sazna da lije Onaj koga Jovan Krstitelj najavljuje zaista Jagnje Bo`je koje uzena se grijehe svijeta. I dok je u svojoj zbunjenosti kle~ao predBogom traè}i svetlost, Filip ga pozva po imenu i usrdnim i rado-snim glasom nastavi: "Onaj za koga Mojsije u zakonu pisa i proro-ci, na|osmo Ga, Isusa sina Josifova iz Nazareta" (Jovan 1,45).

36


Ali Natanailo je imao predrasude prema stanovnicima Nazareta.Pod uticajem la`nog u~enja, u njegovom srcu pojavi se neverovanje,i on zapita: "Iz Nazareta, moè li biti {ta dobro? Filip nije nipoku{avao da pobije njegove predrasude i neverovanje, ve} jedno-stavno re~e: "Do|i i vidi." To je bilo veoma mudro; jer ~im je Na-tanailo ugledao Isusa, osvedo~io se da je Filip bio u pravu. Njegovogneverovanja nestade, a vera, sna`na, ~vrsta i nepokolebljiva obuzenjegovu du{u. I sam Isus pohvalio je veru i poverenje koje je Na-tanailo tada ispoljio.

Mnogi se nalaze u sli~nom poloàju kao i Natanailo u tomtrenutku. Oni su optere}eni predrasudama i neverovanjem zato {toli~no nikada nisu do{li u kontakt sa naro~itom istinom za ove posled-nje dane ili sa onima koji u to veruju; i potreban je samo jedan su-sret pra}en Duhom Hristovim pa da sveg njihovog neverovanja ne-stane. Bez obzira na to sa ~ime }emo sve morati da se suo~imo, skakvim protivljenjem, s kakvim naporima da se zainteresovane du{eodvrate od istine nebeskog porekla, mi na{u veru moramorazgla{avati, kako bi oni koji su iskreni u srcu na{e argumente moglida vide i ~uju, i da se osvedo~e. Na{a je du`nost da, kao {to je tou~inio Filip, svakom zainteresovanom kaèmo: "Do|i i vidi".

Mi ne èlimo da krijemo nijednu ta~ku na{eg u~enja. Oni koji sunau~eni da (nedelju) prvi dan sedmice smatraju svetim danom, na{ojveri najvi{e prigovaraju zbog toga {to svetkujemo subotu prema~etvrtoj Bo`joj zapovesti. Ali zar Bo`ji zakon ne kaè jasno: "Asedmi je dan subota odmor Gospodu Bogu tvojemu?" Istina, nijelako prihvatiti takvu promenu - umesto prvog svetkovati sedmi dan.To predstavlja krst. To zna~i do}i u sukob sa "naukama i zapovije-stima ljudskim". Takozvani hri{}anski verou~itelji svoje vernike u~eda se drè tradicije. Stoga mi svakome od njih moramo re}i: "Do|i ividi". Bog od nas s pravom zahteva da objavljujemo istinu, a istinarazotkriva zabludu.

Prisustvovanje na{ih ~lanova ovakvim sastancima

Veoma je va`no da sastancima ovakve vrste (redovno) prisustvu-ju i ~lanovi na{e Zajednice. Neprijatelja istine ima mnogo; a mi

37

PRIDOBIJANJE SLU[ALACA 37

po{to smo malobrojni, li~nim prisustvom treba da ja~amo svojeredove. Blagodati sastajanja potrebne su svakome od vas, i Bog vaspoziva da u redovima za istinu budete prvi.

Neko }e re}i: "Tro{kovi putovanja su veliki, i bolje bi bilo da tajnovac u{tedimo i da ga priloìmo za {irenje dela Bo`jeg tamo gde supotrebe tako velike." Ne prosu|ujte na takav na~in; Bog vas pozivada zauzmete svoje mesto u redovima i na skupovima Njegovog na-roda. Uspehu i uticaju sastanka moète doprineti i svojim li~nim pri-sustvom kao i prisustvom svoje porodice. U~inite sve {to je u va{ojmo}i da redovno prisustvujete skupovima Bo`jeg naroda.

Bra}o i sestre, za vas je li~no daleko manji gubitak ~ak i izgubitine{to u svojim poslovima nego propustiti priliku da ~ujete porukukoju Bog ima za vas. Ne iznalazite nikakav izgovor za propu{tanjebilo kakvog duhovnog preimu}stva. Neophodan vam je svaki zrakBogom dane svetlosti, kako biste se osposobili da blago i u krotostidate odgovor svakome ko vas zapita za va{e nadanje. Ne dozvolitesebi nipo{to da takva preimu}stva propustite.

Od sinova Izrailjevih u Starom zavetu Gospod je traìo da se triputa godi{nje sakupljaju u cilju bogosluènja. Dolaze}i na te svetesabore oni su donosili svoje desetke, prinose}i `rtve za greh i `rtvezahvalnosti. Sastajali su se da jedni druge podse}aju na blagodatikoje su primili od Boga, da objavljuju Njegova ~udesna dela i daodaju slavu i zahvalnost Njegovom imenu. Zajedni~ki su u~estvovaliu `rtvenoj slu`bi i obredima koji su simboli~no ukazivali na JagnjeBo`je koje uze na se grehe sveta. Sve to imalo je za cilj da ih sa~uvaod izopa~enog uticaja svetovnosti i idolopoklonstva; da sveti plamenvere, ljubavi i zahvalnosti neprekidno odràva u njihovom srcu, azajedni~ko u~estvovanje u toj svetoj slu`bi trebalo je da ih {to pri-snije poveè s Bogom i me|usobno.

Ovim praznicima u Hristovim danima prisustvovalo je ogromnomno{tvo poklonika iz svih zemalja; i da su ti skupovi odràvani uskladu sa Bo`jom prvobitnom namerom, u duhu istinske pobo`nosti,svetlost istine je preko njih mogla da dopre do svih naroda tada po-znatog sveta.

Oni koji su ìveli daleko od mesta gde se nalazio {ator od sas-

38

39


tanka, morali su svake godine da `rtvuju vi{e od mesec dana da biprisustvovali ovim svetim saborima. Gospod je video da su ti sas-tanci bili neophodni za duhovni ìvot sinova Izrailjevih kaoNjegovog naroda. Bilo im je potrebno da se odvoje od svojih ovoze-maljskih briga, da prisnije odràvaju zajednicu s Bogom i darazmi{ljaju o nevidljivoj stvarnosti.

Kad su sinovima Izrailjevim bile neophodne blagodati ovih sve-tih sabora u njihovo vreme, koliko su vi{e potrebne nama kojiìvimo u ovim poslednjim danima opasnosti i sukoba! I ako jestanovnicima sveta tada bila neophodna svetlost koju je Bog pove-rio svojoj Zajednici, koliko im je to vi{e potrebno sada!

Danas je vreme kad svako treba da do|e "u pomo} Gospodu, upomo} Gospodu protiv silnika" (Sud. 5,23). Snage neprijatelja udru-ùju se i ja~aju, a nas kao narod prikazuju u pogre{nom svetlu. Mièlimo da se javnost upozna sa na{im u~enjima i radom, da ljudi znaju{ta smo i u {ta verujemo. Mi moramo da na|emo put do njihovih srca.Ne povla~imo se sa boji{ta kad treba da predstavimo delo Bo`je iNjegovu istinu. Ne nastojte da se izgovarate! Vi ste potrebni Go-spodu! On svoje delo ne sprovodi bez saradnje sa ljudskim oru|ima.Ne propu{tajte na{e sastanke pod {atorima, ~ak i ako zbog togamorate ne{to `rtvovati. I budite spremni da na njima aktivno u~estvu-jete. U~inite sve da i svoje prijatelje navedete da i oni po|u, ne umestovas, ve} zajedno s vama, da stanu na stranu Gospodnju drè}i Nje-gove zapovesti. Nastojte da onima koji èle da prisustvuju pomogneteobezbe|uju}i im za vreme sastanka, ako je potrebno, hranu i sme{taj.Podr{ku i saradnju u tome ima}ete od strane an|ela koji su "poslanida sluè onima koji }e naslijediti spasenje". Bog }e u~initi zaistamnogo za svoj narod. On }e blagosloviti svaki napor koji sluì na ~astNjegovom imenu i doprinosi napretku Njegovog dela.

Priprema srca

Uvek moramo imati na umu ~injenicu da na takvim skupovimadeluju sile i dobra i zla. Tu se vodi borba koju ljudske o~i ne moguda vide. Vojska Gospodnja ne napu{ta popri{te u nastojanju da

40

PRISUSTVOVANJE NA[IH ^LANOVA SASTANCIMA 39

spasava du{e. Sotona i njegove horde tako|e su stalno na delu, ~ine}isve {to je u njihovoj mo}i da sve koje uzmognu prevare i uni{te.Gospod nam zato nalaè u svojoj Re~i: "Obucite se u sve oru`jeBo`je, da biste se mogli odràti protiv lukavstva |avolskoga: jer va{rat nije s krvlju i s tijelom, nego s poglavarima i vlastima, i supraviteljima tame ovoga svijeta, s duhovima pakosti ispod neba"(Efesc. 6,11.12). Iz dana u dan ova bitka ne prestaje da se vodi. Kadabi na{e o~i mogle da vide kako se sile dobra i zla bore za du{u svako-ga od nas, tada me|u nama vi{e ne bi bilo nikakve lakomislenosti,ta{tine, {ale i dosko~ica. Kada bismo se svi, uzev{i sve oru`je Bo`je,hrabro borili u bitkama Gospodnjim, bile bi zadobijene takve pobe-de pred kojima carstvo tame strepi za svoj opstanak.

Niko od nas, polaze}i na sastanak pod {atorima, ne treba dao~ekuje da samo propovednici i biblijski radnici u~ine taj sastanakblagoslovom za sve prisutne. Bog ne èli da pripadnici Njegovognaroda sav teret odgovornosti prebace na propovednike. On ne èlida oni duhovno slabe i zakr`ljavaju o~ekuju}i pomo} samo od ljud-skih bi}a. Oni ne treba da, poput bespomo}ne dece, stalno traèoslonac u nekom drugom. Kao pristav Bo`je milosti, svaki ~lanZajednice treba da se ose}a li~no odgovornim da koren duhovnogìvota ima u samom sebi. Svaki treba da ose}a da uspeh sastanka uizvesnoj meri zavisi i od njega li~no. Nemojte nikad re}i: "Ja nisamodgovoran; i ne}u da se prihvatim bilo ~ega na ovom sastanku, jer tonije moja du`nost." Razmi{ljaju}i tako, vi sotoni pruàte priliku daradi preko vas. On }e vam u misli donositi mno{tvo svojih sugestijanavode}i vas da ne{to u~inite za njega. I umesto da sabirate saHristom, vi na taj na~in u stvari rasipate.

Uspeh sastanka zavisi od prisustva i sile Svetog Duha. Svaki onajkome je delo istine u srcu treba da se moli za izlivanje tog Duha. Ikoliko god je to u na{oj mo}i, nastojmo da otklonimo svaku prepre-ku za Njegovo delovanje. Duh se ne moè izliti na Zajednicu doklegod me|u njenim ~lanovima postoje nesuglasice i me|usobna ogor-~enost. Zavist, ljubomora, zla naga|anja i ogovaranje poti~u od so-tone i predstavljaju ozbiljnu prepreku delovanju Svetog Duha. Ni{tana ovom svetu Bogu nije tako drago kao Njegova Zajednica. Ni~e-

41


mu drugom On ne poklanja takvu pa`nju i tako revnosnu brigu, nitiGa bilo {ta toliko vre|a kao postupci kojima se zatire uticaj onih kojise nalaze u Njegovoj slu`bi. Sve one koji pomaù sotoni u njegovomdelu kritikovanja i obeshrabrivanja takvih, On }e pozvati na odgo-vornost.

Oni kojima nedostaje saose}anje, ne`nost i ljubav ne mogu danastavljaju Hristovo delo. Da bi se moglo ispuniti proro~anstvo da}e najslabiji me|u njima biti "kao David", a dom Davidov "kaoan|eo Gospodnji" (Zah. 12,8), pripadnici Bo`jeg naroda morajuodbaciti svaku podozrivu misao o svojoj bra}i. Srca svih moraju dakucaju kao jedno. Hri{}ansko ~ovekoljublje i bratska ljubav morajuse ispoljavati znatno izrazitije. Re~i an|ela: "Zbliìte se me|usobno,zbliìte se", neprekidno odzvanjaju u mojim u{ima. Ozbiljna i svetaistina za ovo vreme treba zaista da ujedini Bo`ji narod. @elja zaprvenstvom i nadmetanjem mora umreti. Jedino takmi~enje treba dapotisne u stranu sve drugo - ko }e po svom karakteru biti najsli~nijiHristu? Ko }e svoje "ja" potpunije sakriti u Isusu?

"Tim }e se Otac moj proslaviti", kaè Hristos, "da rod mnogirodite" (Jovan 15,8). Ako igde postoji mesto gde vernici treba dadonose mnogi rod, to je na na{im sastancima pod {atorima. Na timsastancima prisutni zapaàju na{e postupke, na{e re~i i duh kojiispoljavamo, i na{ uticaj biva dalekoseàn kao ve~nost.

Preobraàj karaktera treba da bude svedo~anstvo svetu da Hri-stova ljubav ìvi u nama. Silom spasonosne Hristove milosti i karak-ter pun nedostataka moè da se promeni, da postane uravnoteèn ibogat dobrim delima, i Bog s pravom o~ekuje da Njegov narod topokaè svojim ìvotom.

Me|utim, da bismo ispunili Bo`ju nameru, moramo za to izvr{itiodre|enu pripremu. Gospod traì da iz svog srca odbacimo svakusebi~nost koja predstavlja koren otu|ivanja. On jedva ~eka da nasobdari obiljem svog Svetog Duha, ali On od nas traì da svojim sa-moodricanjem otvorimo put za to. Kada svoje "ja" u potpunostipot~inimo Bogu, otvori}e nam se o~i da vidimo kamenje spoticanjakoje svojom nesli~no{}u sa Hristom stavljamo na put drugih. Sve toGospod traì da uklonimo. "Ispovijedajte dakle jedan drugome gri-

42

PRIPREMA SRCA 41

jehe", kaè apostol, "i molite se Bogu jedan za drugoga, da ozdrav-ljate" (Jakov 5,16). Tada moèmo osetiti onu sigurnost koju je Davidose}ao kada se, posle priznanja svojih greha, molio: "Vrati mi radostspasenja svojega, i duh vladala~ki (Tvoj Duh pra{tanja) neka mepotkrijepi. Nau~i}u bezakonike putevima Tvojim, i gre{nici k Tebi}e se obratiti" (Ps. 51,12.13).

Kada je pod vladavinom Bo`je milosti, du{a je okruèna atmo-sferom vere, hrabrosti i Hristove ljubavi, atmosferom koja osveàvai krepi duhovni ìvot svih koji je udi{u. Tada na na{e duhovne sa-stanke moèmo odlaziti ne samo da primamo, nego i da dajemo.Svaki onaj koji je postao u~esnik u Hristovoj ljubavi koja pra{ta,svaki onaj koji je prosve}en Bo`jim Duhom i osvedo~en istinomose}a da ga ti dragoceni blagoslovi ~ine du`nikom obaveznim premasvakoj du{i s kojom dolazi u dodir. One koji su smerni i ponizni usvemu Gospod upotrebljava da dopru do du{a kojima se rukopo-loèni propovednici ne mogu pribliìti. Takvi }e biti pokrenuti dagovore re~i koje otkrivaju Hristovu spasonosnu milost.

Sluè}i na blagoslov drugima, oni i sami bivaju blagosloveni.Bog nam pruà priliku da darove Njegove milosti delimo sa drugi-ma, da bi nam ponovo mogao dati jo{ ve}e darove. Nada i veraja~aju i u nama samima dok kao oru|a u Bo`jim rukama koristimotalente i sposobnosti koje nam je On darovao. Boànska sila sara-|iva}e s nama u Njegovom delu.

Poslovna pitanja

Koliko god je to mogu}e, na{i sastanci pod {atorima treba dabudu posve}eni isklju~ivo duhovnim interesima. Oni ne treba da sekoriste kao prilika za neke poslovne transakcije.

Na sastanke pod {atorima dolaze radnici sa svih strana, i to izgle-da povoljna prilika za razmatranje poslovnih pitanja u pogleduraznovrsnih grana dela i upu}ivanje radnika u razne poslove.

Interesi svake od tih delatnosti zna~ajni su za delo, ali ako setome posveti pa`nja na ovakvim sastancima, onda ostaje malomogu}nosti za prakti~no izlaganje istine prisutnima. To propoved-

43


nike odvaja od njihovog zadatka - utvr|ivanja dece Bo`je u naj-svetijoj veri, i sastanak pod {atorima ne ispunjava cilj zbog kojeg jesazvan. Mnogi sastanci odràvaju se na na~in za koji ve}ina prisut-nih nije zainteresovana; i ukoliko i do|u, oni umesto da se osveè iduhovno ohrabre - odlaze umorni i nezadovoljni. Mnogi surazo~arani zato {to se njihova o~ekivanja da }e im sastanak pruìtio~ekivanu pomo}, ne ostvaruju. Oni koji su do{li da tu na|uduhovno prosvetljenje i snagu vra}aju se ku}i sa manje odu{evljenjai osposobljenosti za rad u sopstvenoj porodici i skup{tini nego {to suimali pre odlaska na sastanak.

Poslovnim pitanjima treba da se bave oni kojima je to profesio-nalno zanimanje. I koliko god je to mogu}e, raspravljanju o takvimpitanjima treba dati mesto nekom drugom prilikom, a ne na sastankupod {atorima. Uputstva u pogledu akviziterskog rada, kolportaè,vo|enja subotne {kole, pojedinosti u pripremi ~asopisa i misio-narskog rada treba davati u doma}im skup{tinama ili na sastancimaodre|enim posebno za tu svrhu. Isti princip treba primeniti i za {kolekuvanja. Iako je sve ovo korisno i ima svoje mesto u Zajednici, to netreba da zauzima vreme na sastanku pod {atorima.

Propovednici i vode}i ljudi u Zajednici treba da se posveteduhovnim interesima naroda, i zato ih treba osloboditi mehani~kihposlova vezanih za sastanak. Kao u~itelji i organizatori sastanka,propovednici moraju biti spremni da rade sve {to u takvim prilikamazatreba, ali ipak ne treba da se tim premaraju. Oni treba da se ose}ajukrepki, osveèni i prijatno raspoloèni, jer je to veoma bitno zauspeh sastanka. To je neophodno da bi svojim re~ima mogli da te{ei ohrabruju slu{aoce i da bi seme duhovnih istina posejano na tleiskrenih srca proklijalo i urodilo dragocenim plodom.

Svoje slu{aoce propovednici treba da u~e kako da prilaze Go-spodu i kako da i druge privedu k Njemu. Moramo usvajati metodei sprovoditi planove posredstvom kojih }e se zastava istine podi}i anarod pou~iti kako da se drànjem ~istih i svetih na~ela oplemeni io~isti od svakog bezakonja.

Za preispitivanje svoga srca i oplemenjivanje du{e moramo na}ivremena. Kada je um obuzet samo poslovnim brigama, neizbe`no }e

44

POSLOVNA PITANJA 43

se osetiti nedostatak duhovne snage. Potreba li~ne pobo`nosti, istin-ska vera i svetost srca moraju se neprekidno nagla{avati da slu{aocishvate va`nost i zna~aj ovoga.

Bez sile Bo`je koja treba da prati ovakve na{e sastanke ne}emobiti u mogu}nosti da se uspe{no odupiremo neprijatelju du{a. "Bezmene", kaè Hristos, "ne moète ~initi ni{ta".

U svest prisutnih na ovakvim sastancima treba utisnuti ~injenicuda je cilj sastanka sticanje vi{eg hri{}anskog iskustva, napredovanjeu poznavanju Boga i ja~anje u duhovnom pogledu; ako to ne shvati-mo, onda }e sastanci za nas ostati beskorisni.

Pomo} propovednika

Sastancima koje pod {atorima odràvamo u velikim gradovimaili u njihovoj neposrednoj blizini, na{i propovednici treba da ukazu-ju svesrdnu i veliku pomo}. Na svim na{im sastancima propoved-ni~ke snage treba da budu {to delotvornije. Nije mudro dozvoliti dasav teret neprekidno nose jedan ili dvojica. Pod takvim teretom onise fizi~ki i umno iscrpljuju do te mere da jednostavno nisu u mo-gu}nosti da izvr{e zadatak koji im je namenjen. Da bi imali snagukoja se na ovakvim sastancima od njih o~ekuje, propovednici una-pred treba da se pobrinu da svoj delokrug rada za to vreme poverepouzdanim rukama onih koji, iako mo`da nisu u stanju da ih zameneu svemu, ipak mogu da nastave rad od ku}e do ku}e. Uz Bo`jupomo} oni mogu da u~ine mnogo, i njihovi napori mogu doneti izne-na|uju}e dobre rezultate.

Na na{im velikim skupovima potrebni su raznovrsni darovi.Delo treba stalno osveàvati novim sposobnostima. Svetom Duhumora se pruìti prilika da deluje na um i misli prisutnih. Tada }e isti-na biti prikazana u svoj svojoj snazi i sveìni.

U ostvarivanju zna~ajnih interesa na{ih skupova u blizini nekogvelikog grada bitna je saradnja svih radnika. Povoljnu duhovnuatmosferu na sastanku upravo oni treba da odràvaju, da se ljubaznoupoznaju sa posetiocima pri njihovom dolasku i da ih isto takohri{}anski isprate na rastanku, ispoljavaju}i krajnju u~tivost i

45


ne`nost za spasenje njihovih du{a. O, kad bi Hristovi radnici pokaza-li bar polovinu one budnosti s kakvom sotona stalno prati ljude nasvakom koraku, vrebaju}i budno kako da ih ulovi u neku od svojihzamki i upropasti!

Svaki dan koji je u toku smatrajmo najzna~ajnijim i najpogodni-jim za rad. Ovaj dan, ovo ve~e, mo`da za neku du{u predstavljajujedinu i poslednju priliku da ~uje poruku Bo`je opomene. Imajte ovouvek na umu.

Kad propovednici dozvole sebi da - pose}uju}i ve} organizo-vane skup{tine - zanemare svoj glavni zadatak, oni time ne samo {toiscrpljuju svoje fizi~ke snage, nego gube dragoceno vreme tolikoneophodno za prou~avanje i molitvu i za preispitivanje samog sebeu ti{ini pred Bogom. Na taj na~in oni sami sebe onesposobljavaju zarad onda i tamo gde je to najpotrebnije.

U delu Bo`jem ni{ta nije potrebnije od prakti~nih rezultataop{tenja s Bogom u molitvi. Svojim svakodnevnim ìvotom mipokazujemo da li smo zaista u miru s Bogom. Mir Bo`ji u srcu ogle-da se i na licu. To izgovorenoj re~i daje snagu uverljivosti. Takvoop{tenje s Bogom moralno uzdiè karakter i oplemenjuje sve na{epostupke. Zahvaljuju}i tome, posmatra~i uvi|aju da smo - kao i prviu~enici - zaista bili sa Isusom. To }e naporima propovednika datisnagu ve}u i ubedljiviju od one koja proisti~e iz uticaja njegovihpropovedi. On ne sme dozvoliti sebi da bude li{en takve snage.Razgovor s Bogom u molitvi i prou~avanje Njegove Re~i on ne smezanemariti ni po koju cenu, jer je u tome izvor njegove snage.Nijednom drugom poslu ~ak i u Zajednici ne treba davati prednostispred ovoga.

Mi se suvi{e olako drìmo Boga i neprolaznih stvarnosti. Onekoji jednako ìve po volji Bo`joj On }e, kao i Mojsija u svoje vreme,sakriti u "rasjelinu stijene". Tako skriveni, oni }e mo}i da vide Bogaisto tako kao {to Ga je i Mojsije video. U sili i svetlosti koje Bogdaje, oni }e mo}i da shvate i u~ine vi{e nego {to su dotada smatralimogu}im.

U izlaganju Re~i Bo`je koja predstavlja pravu hranu za Bo`jestado potrebno je vi{e sposobnosti, taktike i mudrosti nego {to to

46

POMO] PROPOVEDNIKA 45

mnogi pretpostavljaju. Nezanimljivo i beìvotno izlaganje istineumanjuje zna~aj najsvetije poruke koju Bog daje ljudima.

Oni koji druge pou~avaju moraju sami neprekidno biti u save-snom odràvanju ìve povezanosti s Bogom. Na~ela istine, pravde imilosti moraju im stalno biti u srcu. Moralnu i intelektualnu snaguoni stalno moraju da primaju od Onoga ko je izvor svake pravemudrosti. Duboko delovanje Duha Bo`jeg mora da oìvljava njiho-va srca.

Izvor svekolike boànske sile nema granica; i kada se u svojojvelikoj potrebi zaklonite u Bogu traè}i da On Svetim Duhom delu-je preko vas, budite sigurni da u svom izlaganju ne}ete delovatihladno i beìvotno. Mole}i se najusrdnije i upravljaju}i svoj pogledna Isusa, presta}ete da uzdiète i isti~ete sebe. Uve`bavaju}i se str-pljivo u veri, i oslanjaju}i se u jednostavnosti i s punim poverenjemna Boga, prepozna}ete Hristov glas u pozivu: "Pomakni se navi{e"(Luka 14,10).

Svi treba da budemo radnici

"I On dade jedne kao apostole, a druge kao proroke, jedne kaojevan|eliste, a druge kao pastire i u~itelje, da se sveti usavr{e u djelusluènja, za sazidanje Tijela Hristova; dok ne dostignemo svi ujedinstvo vjere i poznanja Sina Boìjega, u ~ovjeka savr{ena, umjeru rasta visine Hristove" (Efescima 4,11-13).

U ovim Biblijskim stihovima izloèn je opseàn program delat-nosti koje mogu do}i do izraàja na svakom na{em sastanku pod{atorima. Savesnom primenom svih ovih darova u praksi, svakiveran radnik doprinosi usavr{avanju svetih u duhovnom uzrastu.

Oni koji se obu~avaju za rad u bilo kojoj grani dela Bo`jeg trebada iskoriste svaku priliku da aktivno u~estvuju na sastanku pod{atorima. Mladi ljudi koji su stekli odre|eno znanje iz oblasti medi-cine treba da se ose}aju du`nima da svoj doprinos aktivno daju naovakvim skupovima. Njih treba ohrabrivati da deluju ne samo kaozdravstveni radnici, nego da uz to govore i o drugim ta~kama sa-

47

48


da{nje istine, navode}i razloge za{to smo kao zajednica Adventistisedmog dana. Ako se tim mladim ljudima na ovakav na~in pruì pri-lika da sara|uju sa starijim propovednicima, to }e za njih predstav-ljati veliku pomo} i blagoslov.

Tu se svakom pruà mogu}nost da pone{to u~ini. Svaka du{akoja veruje u istinu treba da doprinese svoj udeo, govore}i: "Evomene, po{lji mene" (Is. 6,8). U~estvuju}i u radu na sastanku pod{atorima, svako se moè pou~iti kako sa uspehom da radi u svojojdoma}oj skup{tini.

Dobro organizovan i pravilno vo|en, sastanak pod {atorimapostaje {kola u kojoj se pastiri, stare{ine i |akoni mogu nau~iti da seu svom radu za U~itelja stalno sve vi{e usavr{avaju. To treba da bude{kola u kojoj se ~lanovima Zajednice, i starijima i mla|ima, pruàmogu}nost da potpunije upoznaju put Gospodnji - mesto gde verni-ci primaju pouke koje }e im pomo}i da pomaù drugima.

Roditelji koji na ovakve sastanke dolaze treba posebnu pa`nju dapoklone uputstvima koja se tu upravo njima pruàju. A zatim kad sevrate ku}i, tu u svakodnevnom porodi~nom ìvotu to treba poukomi primerom da prenose na svoju decu. Trude}i se u te`nji da na takavna~in spasu svoju decu od izopa~uju}eg uticaja ovog sveta, oni }evideti znatno pobolj{anje u svojim porodicama.

Najbolja pomo} koju propovednici mogu ukazati na{im ~lanovi-ma ne sastoji se samo u odràvanju propovedi, nego u razboritomiznalaènju posla za njih. Stavite svakom od njih u zadatak da ne{tou~ini za druge. Pomaìte svakom ponaosob da uvidi kako je kao pri-malac Hristove milosti duàn da radi za Njega. Pou~avajte ih svekako da rade. Naro~ito one koji su novi u veri treba pou~avati kakoda postanu Bo`ji saradnici. U takvom radu, onaj koji je klonuoduhom ubrzo zaboravlja na svoju klonulost i o~ajanje; slabi postajujaki, neuki se urazumljuju, i svi postaju spremni da prikaù istinuonakvu kakva je u Isusu. Pouzdanog i sigurnog Pomo}nika oninalaze u Onome koji je obe}ao da }e spasti sve koji do|u k Njemu.

49

SVI TREBA DA BUDEMO RADNICI 47

Molitva i me|usobno savetovanje

Oni koji rade na organizovanju i odràvanju ovakvih sastanaka~esto treba da se zajedni~ki mole i me|usobno savetuju da u svojimnaporima postupaju razborito. Pa`nju na takvim sastancima trebaposvetiti mnogim pojedinostima. Zato propovednici svakog danamoraju na}i vremena da se sakupe na molitvu i zajedni~ko saveto-vanje. Imajte na umu da se sve to mora pravilno razvrstati i da, kao{to mi je re~eno, "morate biti slo`ni, stoje}i rame uz rame, idu}ipravo napred, i ne povla~e}i se". Postupaju}i tako, bi}ete jedinstveniu srcu i slo`ni u delu. To }e uroditi ~udesnim rezultatima i narodudoneti Bo`ji blagoslov.

Pre nego {to pristupe izlaganju svojih govora, propovednici trebada na|u vremena za molitvu i da snagu i mudrost zatraè od Boga.Ranije su propovednici, pre nego {to iza|u pred narod, zajedni~kiupu}ivali molitvu za to, ne prestaju}i sve dok Duh Bo`ji ne odgovorina njihovo traènje. Sa takve molitve oni bi se vra}ali ozarena lica,i dok su govorili okupljenom narodu njihove re~i imale su silu dadopru do srca prisutnih, jer je Duh kojim su usmeravane pripremiosrca slu{alaca da prime njihovu poruku. U pripremanju puta da isti-na dopre do naroda i da se iskrene du{e obrate, nebeski svemir ~inidaleko vi{e nego {to mi to i zami{ljamo. Mi treba da sara|ujemo sanebeskim glasnicima. Vi{e treba da se oslanjamo na Gospoda, sves-ni da za uspeh dela koji nam je poverio nisu dovoljni samo govor ipropovedanje. Do svesti zainteresovanih moèmo dopreti samo akoBog gane njihova srca. Oslonimo se u potpunosti na Boga poziva-ju}i se na Njegova obe}anja: "Ne silom ni krjepo{}u, nego Duhommojim, veli Gospod nad vojskama" (Zah. 4,6).

Kada oni kojima je Bog poverio odgovornosti kao vode}im ljudi-ma u svom narodu strahuju i strepe pred Njim ose}aju}i se odgo-vornima za napredak dela, kad shvate svoju nedostojnost i zatraèGospoda u poniznosti, kada se o~iste od svega {to Njemu nije povolji, mole}i se najusrdnije sve dok se ne osvedo~e da su dobiliopro{taj i mir - tada }e Bog mo}i da ispoljava svoju mo} preko njih.Tada }e delo napredovati u sili.

50


Dragi moji saradnici, da bismo Hrista, na{eg dragog Spasitelja,sa uspehom mogli da prikaèmo narodu, moramo Ga mnogo pot-punije imati u svom srcu. Nebeski uticaj Svetog Bo`jeg Duha je na{avelika potreba, da bi podario silu i uspeh na{em radu. Svoja srcatreba da otvorimo Hristu. Potrebna nam je mnogo ~vr{}a vera imnogo usrdnija pobo`nost. Sopstveno "ja" treba da potpuno umre unama i da u svom srcu gajimo samo odanost i ljubav prema Spasi-telju. Kad svim srcem potraìmo Gospoda, na}i }emo Ga, i srca }enam biti ozarena Njegovom ljubavlju. Na{e li~no "ja" izgubi}e svakizna~aj i Hristos }e za nas biti sve u svemu.

Vodom ìvota koju Hristos nudi, ako zaista èdnimo za njom,moèmo da se napajamo u izobilju; kada se tim preimu}stvom zaistakoristimo Hristos u nama postaje izvor vode koja te~e u ìvot ve~ni.Tada }e na{e re~i delovati poput nebeske rose i bi}emo spremni daduhovno osveìmo i druge.

Moramo se vi{e pribliìti Bogu. Moramo biti Njegovi saradnici,u suprotnom }e slabosti i gre{ke biti obele`je svega {to ~inimo. Akobi nama samima bilo prepu{teno da interese dela Bo`jeg ~uvamo posvom li~nom naho|enju, ne bismo imali razloga da o~ekujemomnogo; ali ukoliko se na{e "ja" sakrije u Hristu, svi na{i napori bi}eu Bogu u~injeni. Imajmo poverenje u Boga na svakom koraku. Iakotreba da budemo svesni svoje slabosti, ne budimo verolomni, negoverujmo.

Ako se u veri i molitvi ~vrsto pozivamo na Bo`ja obe}anja, vi-de}emo kako nas On rado spasava i izbavlja u svakoj nevolji. Je-van|elje koje propovedamo za spasenje onima koji propadaju moraza nas biti upravo ono Jevan|elje kojim se i sami spasavamo.Obe}anja i zahteve Re~i Bo`je i sami moramo da prihvatimo. Mo-ramo se hraniti tom Re~ju, ìvom Re~ju koja predstavlja telo i krvSina Boìjega. Jesti Njegovo telo i piti Njegovu krv zna~i veromprimiti Njegova duhovna svojstva.

Svetlost i blagoslove moramo primiti, da bismo to mogli daprenosimo i na druge. Preimu}stvo je svakog radnika da u tajnojmolitvi razgovara sa Bogom a zatim da kao Njegov glasnogovornikNjegove Re~i prenosi narodu. Ljudi i ène koji u molitvi odràvaju

51

MOLITVA I ME\USOBNO SAVETOVANJE 49

stalnu vezu sa Bogom, kojima je Hristos zaista u srcu, i samu atmo-sferu koja ih okruùje ~ine svetom, jer sara|uju sa svetim an|elima.Takvi svedoci su neophodni u dana{nje vreme. Nama je potrebnasila Bo`ja koja rastapa srce, sila koja du{u privla~i Hristu.

Potrebe Zajednice

Mnogi na sastanke pod {atorima dolaze sa srcem punimgun|anja i negodovanja. Delovanjem Svetog Duha takvi moraju bitinavedeni da uvide da svojim gun|anjem vre|aju Boga. Oni morajubiti navedeni da osete samoprekor {to su dozvolili da neprijateljzavlada njihovim umom i rasu|ivanjem. Jadikovanje i gun|anjemoraju ustupiti mesto kajanju, a nesigurnost i o~ajanje usrdnompitanju: "Kako da postanem postojan i ~vrst u veri?"

Kada je neko zaista u~esnik u boànskoj prirodi, Hristova ljubavpostaje trajno na~elo u njegovoj du{i, a sopstveno "ja" i njegoveosobenosti vi{e se ne ispoljavaju. Ali àlosno je posmatrati one kojitreba da budu "sudovi za ~ast" kako popu{taju zadovoljavanju svojeniè prirode i nastavljaju da rade ono zbog ~ega ih sopstvena savestosu|uje. Ljudi koji tvrde da su Hristovi sledbenici padaju veomanisko, i stalno se àle na svoje nedostatke, ali ih nikada ne pobe|ujustaju}i na taj na~in na glavu sotoni. Ose}anje krivice i osude stalnoim pritiskuje du{u, tako da bi s pravom mogli da zavape: "Ja ne-sre}an ~ovjek! Ko }e me izbaviti od tijela smrti ove?" Popu{tanjegrehu uni{tava samopo{tovanje u du{i; a kada to i{~ezne, nestajepo{tovanja i prema drugima, jer takvi obi~no zaklju~uju da su i drugiisto tako gre{ni kao i oni sami.

Ovo na na{im godi{njim saborima treba iznositi pred slu{aoce, itreba ih ohrabrivati da oslobo|enje od sile greha potraè i na|u uHristu. On kaè: "Na}i }ete Me, kad Me potraìte svim srcem svo-jim. I da}u vam se da Me na|ete" (Jer. 29,13.14). Merila duhovno-sti moraju se uzdi}i i izlaganja propovednika moraju imati znatnoduhovniji karakter, kako bi narod bio naveden da uvidi uzrok svojeslabosti i nesre}e. Mnogi su nesre}ni zato {to su nepobo`ni i ne-posve}eni. Samo ~istotu srca i bezazlenost duha Bog moè da bla-

52


goslovi. Kada se greh gaji u srcu i ìvotu iz toga ne moè da prois-tekne ni{ta drugo osim zla i nesre}e; a greh koji dovodi do naj-nesre}nijih posledica je oholost srca, nedostatak Hristove ljubavi isaose}anja.

Kako iznositi poruku

Onih koji u svom srcu ~eznu za ìvim Bogom i traè Ga iskreno,ima na sve strane. Sa propovedaonice se ~esto ~uju izlaganja koja nemogu da zadovolje glad du{e. U takvim propovedima nema oneboànske sile koja moè da gane du{u i da u njoj zapali sveti plamenvere. Slu{aoci ne mogu da kaù kao ona dvojica na putu za Emaus:"Ne gora{e li srce na{e u nama dok nam govora{e putem i dok namobja{njava{e Pisma?" (Luka 24,32). Mnoge propovedi nemaju snaguda probude prestupnike ili da slu{aoce osvedo~e o njihovojgre{nosti. Onima koji dolaze da slu{aju Re~ Bo`ju potreban je jasani neposredan prikaz istine. Neki koji su jednom okusili silu Re~iBo`je dugo borave u atmosferi u kojoj se ne zna za Boga, i oni ~eznuza boànskim prisustvom.

Prvi i najva`niji zadatak govornika je da du{e svojih slu{alacagane i pridobije isti~u}i Gospoda na{ega Isusa Hrista kao Spasiteljakoji pra{ta grehe. Ni u jednoj propovedi ili bilo kakvom pou~avanjuiz Svetih spisa ne treba propustiti priliku da se slu{aocima ukaè na"Jagnje Bo`je koje uze na se grijehe svijeta" (Jovan 1,29). Svakoistinsko u~enje Re~i Bo`je ~ini Hrista centralnom temom, svakipropis i svako pravilo dobijaju snagu od Njegovih Re~i.

Isti~ite pred svojim slu{aocima krst sa Golgote. Objasnite im daje prestupanje zakona prouzrokovalo Hristovu smrt. Nikada nemojteiznalaziti izgovor za greh niti umanjivati njegove posledice; ve} gaprikaìte kao pravi zlo~in prema Sinu Bo`jem. Zatim, uzdiù}iHrista, nagla{avajte da besmrtnost moèmo dobiti samo ako Njegaprihvatimo kao svog li~nog Spasitelja.

Ljude treba duhovno probuditi da uvide koliko se prilago|ava-njem shvatanju i na~elima ovog sveta udaljuju od propisa i zapovestiBo`jih, {to ih prakti~no ~ini prestupnicima Bo`jeg zakona.

53

KAKO IZNOSITI PORUKU 51

Mnogi u svetu svoju ljubav i naklonost poklanjaju ne~emu {tosamo po sebi nije zlo; ali oni postanu zadovoljni tim {to su izabrali,a ne teè za ve}im i uzvi{enijim blagodatima koje Hristos èli da impodari. Stoga ne smemo na grub i neu~tiv na~in nastojati da ih li{imotoga {to je njima tako drago. Otkrivajte takvima lepotu i dragocenostistine. Navedite ih da posmatraju Hrista u Njegovoj ljubaznosti idobroti; onda }e se oni sami okrenuti od svega onoga {to bi njihovuljubav i naklonost moglo da odvrati od Njega. To je na~elo kojim sei sam Hristos rukovodio u svom postupanju sa ljudima; i to se kaona~elo mora po{tovati i u Zajednici.

Hristos je do{ao na ovaj svet "da zavije ranjene u srcu, da oglasizarobljenima slobodu, i su`njima da }e im otvoriti tamnicu" (Is.61,1). Svojim dolaskom On je ispunio proro~anstvo: "Granu}eSunce pravde, i zdravlje }e biti na zracima Njegovim" (Mal. 4,2).Svet je prepun ljudi i èna koji posr}u pod te{kim bremenom tuge ipatnji prouzrokovanih grehom. Bog nas kao svoju decu {alje datakvima otkrijemo Onoga koji jedva ~eka da ih oslobodi njihovogbremena i da im daruje svoj mir. Pomagati drugima, donositi imblagoslov i isceljenje - to je misija i Hristovih sledbenika.

__________

Hristova omiljena tema bila je otkrivanje o~inskog karakteraBo`je neizmerne ljubavi. Takva predstava o Bogu bila je Hristovli~ni dar rodu ljudskom, i taj dar On je poverio svojim sledbenicimada ga prenose svetu.

__________

U izlaganju razli~itih pouka i opomena sadrànih u naro~itojporuci za ovo vreme, moramo imati na umu ~injenicu da nije pre-poru~ljivo sve to iznositi na sastanku pod {atorima. âk je i Hristossvojim u~enicima, koji su preko tri godine bili s Njim, jednom pri-likom rekao: "Jo{ vam mnogo toga imam kazati; ali sad ne moètenositi" (Jovan 16,12). Moramo se potruditi da istinu izlaèmo natakav na~in da slu{aoci mogu da prihvate i cene vrednost izloènog.Duh Bo`ji deluje na um i srca ljudi, a mi treba samo da sara|ujemos Njim.

54


Va{i slu{aoci ve} imaju odre|enu predstavu o nekim ta~kamaistine. Ima istina koje ih interesuju i o kojima èle da saznaju ne{tovi{e. Ukaìte im na zna~aj tih istina i njihovu povezanost sa drugimistinama koje oni jo{ ne razumeju. To }e u njima probuditi èlju zave}om svetlo{}u. Na takav na~in se "pravo upravlja rije~ju istine" (IITim. 2,15). __________

Poruke za ovo vreme treba izlagati, ne u dugim i zamornimraspravama, nego u kratkim izlaganjima usmerenim neposredno naono {to je glavna ta~ka. Nemojte misliti da sa ne~ega {to ste jednomrekli moète odmah pre}i na druge ta~ke, i da su slu{aoci shvatili izapamtili sve {to ste rekli. Postoji opasnost da se u izlaganju prebr-zo prelazi sa jedne ta~ke na drugu. Pouke treba izlagati jasno,kratkim re~enicama, jednostavnim jezikom, i ~esto ih ponavljati.

__________

Predavanja ne treba da slede neposredno jedna za drugim, negoizme|u njih treba ostaviti izvestan period predaha, da se iznesenaistina ukoreni u srcu i umu slu{alaca i da se i govorniku i narodupruì prilika za pobo`no razmi{ljanje i molitvu. To }e znatnodoprineti razvoju verskog znanja i iskustvene spoznaje.

__________

Um treba da bude usredsre|en na nekoliko su{tinski bitnihta~aka. Nemojte u svoja izlaganja unositi bezna~ajne ideje. Ne mis-lite da ste pod uticajem Bo`jeg Duha kada u toku propovedi sanajavljenog predmeta lako presko~ite na pojmove koji nemajunikakve veze sa stihovima koje ste pro~itali, to Bogu nije po volji.Zastranjivanjem od nedvosmisleno datih smernica i uno{enjem uizlaganje ne~ega {to pa`nju slu{alaca odvaja od glavnog predmeta,gubite svoj uticaj kao govornik i umanjujete zna~aj svega {to steprethodno rekli. Neka ono {to izlaète svojim slu{aocima bude ~istokao potpuno ovejana p{enica.

ûvajte se da nikada ne izgubite predstavu o prisutnostiboànskog Straàra. Imajte na umu ~injenicu da govorite, ne samo

55


pred skupom ljudi nego i pred Onim ~iji autoritet uvek treba priznati.Govorite kao da je pred vama ceo nebeski svemir.

__________

Jedne no}i, koja je prethodila izuzetno zna~ajnom sastanku, usnu mi je pokazano kao da se sa svojom bra}om nalazim na nekomsastanku slu{aju}i Onoga koji govori kao Onaj koji vlast ima."Ovom sastanku", re~e On, "prisustvova}e mnogi iskreni posetiocineupu}eni u istine koje }e tu biti izlagane. Oni }e slu{ati i bi}e zain-teresovani, zato {to ih Hristos privla~i; savest im govori da je sve to{to slu{aju, istina, jer je potpuno utemeljeno na Svetom pismu.Takvim du{ama treba posvetiti najve}u pa`nju i brigu.

"Ono {to ~ini sastavni deo poruke treba iznositi na na~in koji onimogu da razumeju i prihvate. Iako }e to izgledati ~udno i neobi~no,mnogi }e s rado{}u uvideti da je iz Re~i Bo`je zasjala nova svetlost;dok }e drugi, s obzirom da su im nove istine izloène u tako velikojmeri da ih oni ne mogu shvatiti, oti}i da nikada vi{e i ne do|u. Neki}e u svojim naporima da drugima prepri~aju poruku, pogre{no pro-tuma~iti ono {to su ~uli. Neki }e tako pogre{no prikazivati citate izSvetih spisa da }e potpuno zbunjivati razum drugih.

"Oni koji prou~avaju Hristov na~in pou~avanja i u~e se da iduNjegovim putem, privu}i }e i zadràti mnoge od slu{alaca, kao {toje i Hristos pridobijao ljude u svoje vreme. Na svakom sastankusotona je veoma aktivan nastoje}i da se sa svojom paklenom senkomnametne izme|u ~oveka i Boga, kako bi zaklonio svaki zrak svetlostikoji bi mogao da obasja du{u. Ali kada istinu u njenom prakti~nomsvojstvu sna`no predo~ite svojim slu{aocima zato {to ih volite, oni}e biti osvedo~eni, jer }e im srca biti ganuta uticajem Svetog Bo`jegDuha.

"Naoruàjte se ponizno{}u; molite se za pomo} svetih an|ela dabi istina koju iznosite uticala na um slu{alaca; jer vi ne moèteu~initi ono {to je zadatak Svetog Duha, nego Sveti Duh mora delo-vati preko vas. Sveti Duh istinu ~ini upe~atljivom. Nastojte da u izla-ganju istine uvek budete prakti~ni i delotvorni."

Ne isti~ite one pojedinosti poruke koje predstavljaju osudu za

56

57


obi~aje i praksu va{ih slu{alaca, sve dok im ne pruìte mogu}nost daupoznaju na{e verovanje u Hrista, u Njegovo boànstvo i u Njegovopostojanje pre ro|enja u Vitlejemu. Izloìte im jasnu predstavu isvedo~anstva o Iskupitelju sveta. On kaè: "Ja, Isus, poslah an|elasvojega da vam ovo posvjedo~i u crkvama" (Otkr. 22,16).

__________

Na sastanku pod {atorima u Kvinslendu 1898. godine data su miuputstva za na{e Biblijske radnike. U no}noj viziji, bili su mipokazani propovednici i radnici okupljeni na sastanku na kome sudavane biblijske pouke. Mi smo govorili: "Danas imamo me|u namaVelikog U~itelja", i zainteresovano smo slu{ali Njegove re~i. "Predvama je u ovom mestu jedan veliki zadatak", naglasio je On. "Vitreba da iznosite istinu u njenoj jednostavnosti. Povedite svojeslu{aoce na vodu ìvota. Govorite im o onome od ~ega najvi{e za-visi njihovo sada{nje i ve~no dobro. Neka va{e prou~avanje Svetihspisa ne bude olako shva}eno ili povr{no. Budite osvedo~eni da jesve ono o ~emu govorite vredno vremena i pa`nje koje treba da muposvetite i vi i va{i slu{aoci. Govorite o istinama koje su zaista bitnei pou~ne i koje u svakoj re~i donose svetlost.

"U~ite se da slu{aocima pri|ete na njihovom terenu. Ne iznositepredmete koji }e izazvati polemiku i sukobljavanja. Neka poukekoje iznosite ne budu takve da zbunjuju slu{aoce. Ne dovodite ih upoloàj da se mu~e oko te{ko shvatljivih pojmova koje vi mo`darazumete, ali koje oni ne uvi|aju - ukoliko to nije od presudnogzna~aja za spasenje du{e. Svete spise ne treba izlagati na takav na~inda uzdiète sebe i podsti~ete praznu slavu i oholost i kod drugih kojipropovedaju Re~ Bo`ju. Na{e studente i radnike danas trebaobu~avati da svoja izlaganja Re~i Bo`je iznose na jasan, ozbiljan idostojanstven na~in. Svoje vreme u ovom velikom delu ne smemonekorisno provoditi. Nikada ne smemo izgubiti iz vida svoj visokicilj. Vreme koje nam preostaje suvi{e je kratko da poku{avamo ob-jasniti sve {to bi moglo da se obja{njava. Da bismo shvatili svuduìnu i {irinu, dubinu i visinu Svetih spisa bi}e potrebno da pro-u~avamo kroz svu ve~nost. Ima du{a za koje je shvatanje odre|enih

58


istina daleko zna~ajnije od ostalih. U pou~avanju i upu}ivanjudrugih u istine Svetih spisa neophodno je znanje i istinska ve{tina.îtajte i prou~avajte slede}e Biblijske citate: Psalam 40,7.8; Jovan1,14; I Tim. 3,16; Filib. 2,5-11; Kolo{anima 1,14-17; Otkr. 5,11-14.

"Apostolu Jovanu su na ostrvu Patamu otkrivene pojave koje jeprema Bo`joj nameri trebalo da prenese hri{}anskim crkvama.Prou~avajte ta otkrivenja. Tu se nalaze teme vredne na{eg najdubljegrazmatranja, velike i veoma opse`ne pouke koje sada sve vojskean|ela èle da objavljuju. Razmatrajte ìvot i karakter Hristov, iprou~avajte Njegovu posredni~ku misiju. Boànska mudrost iljubav, Njegova pravda i milost ispoljena u tome beskrajne su i neu-poredive. To su dubine i visine, duìne i {irine o kojima treba pomnoda razmi{ljamo. Bezbrojni su pisci i prepisiva~i koristili svoje peroda bi se svetu prikazao ìvot, karakter i posredni~ko delo Hristovo -ipak je svaki od njih - deluju}i pod uticajem Svetog Duha - prikazi-vao ove teme u sveòj i novoj svetlosti."

Mi ljudima èlimo pomo}i da shvate {ta je Hristos u stvari za njihi koje odgovornosti im On stavlja u zadatak. Kao Njegovi pred-stavnici i svedoci, mi sami treba da u potpunosti shvatimo spa-sonosne istine do kojih se do{lo spoznajom ste~enom na osnovuli~nog iskustva.

Propovedajte velike prakti~ne istine koje moraju da se utisnu udu{u slu{alaca. Nagla{avajte spasonosnu silu Hrista Spasitelja "ukome imamo izbavljenje krvlju Njegovom i opro{tenje grijeha"(Kolo{. 1,14). Proro~anstvo: "Milost i istina sre{}e se, pravda i mirpoljubi}e se" (Ps. 85,10) ispunilo se na krstu. Neka svaki na{ studenti svaki radnik ovo neprekidno prou~avaju, kako bi, isti~u}i Gospodaraspetoga me|u nama, mogli to isto tako sna`no i ubedljivo daiznose i na javnim skupovima. Pokaìte da Hristov ìvot otkrivabeskrajno savr{enstvo karaktera. Nagla{avajte da "onima koji Gaprimi{e On dade vlast da budu djeca Bo`ja, onima koji vjeruju u imeNjegovo" (Jovan 1,12). Govorite o tome ponovo i ponovo. I mimoèmo postati sinovi Bo`ji, ~lanovi carske porodice, decanebeskog Cara. Razgla{avajte da }e svi koji prihvate Isusa Hrista ikoji svoje po~etno pouzdanje u Njega do kraja ~vrsto odrè postati

59


naslednici Bo`ji i sunaslednici Hristovi primaju}i "nasljedstvonepropadljivo, koje ne}e istrunuti ni uvenuti, koje je sa~uvano nanebesima za nas, koje je sila Bo`ja vjerom sa~uvala za spasenje,pripremljeno da se otkrije u posljednje vrijeme" (I Petr. 1,4.5).

Poslednja opomena

Poruka tre}eg an|ela treba da se objavljuje u sili. Sila kojom jeobjavljena prva i druga poruka, u tre}oj treba da bude jo{ izraènija.U Otkrivenju Jovan govori o nebeskom vesniku koji se ujedinjuje satre}im an|elom: "I poslije vidjeh drugoga an|ela gdje silazi s neba,koji ima{e silu veliku; i zemlja se zasvijetli od slave njegove. I povi-ka jakim glasom" (Otkr. 18,1.2). Mi se izlaèmo opasnosti da porukutre}eg an|ela objavljujemo na tako neodre|en na~in da ona neostavlja upe~atljiv utisak na slu{aoce. Mnogo je drugih interesa kojise isti~u kao ne{to va`no, i upravo zato poruka koju treba objavlji-vati u sili postaje neupe~atljiva i neizraèna. Pogre{no se radilo i nana{im sastancima pod {atorima. Pitanje svetkovanja subote samo jedotaknuto, ali nije prikazano kao veliki kriterijum za ovo vreme.Dok takozvane hri{}anske crkve tvrde da veruju u Hrista, one baca-ju pod noge Bo`ji zakon koji je sam Hristos objavio sa Sinaja. Zatonam Gospod nalaè: "Objavi narodu mojemu bezakonja njegova idomu Jakovljevu grijehe njegove" (Is. 58,1). Trubi treba dati sasvimodre|eni zvuk.

Kada imate pred sobom skup slu{alaca koji }e se odràvati samodve sedmice, nemojte izlaganje o svetkovanju subote odlagati svedok ne iznesete sve ostalo, pretpostavljaju}i da }ete time otvoriti putza ovo. Podignite zastavu - "zapovijesti Bo`je i vjeru Isusovu".Istaknite to kao veoma zna~ajan predmet. Zatim svojim sna`nimargumentima u~inite snagu istoga jo{ ubedljivijom. Zadràvajte sevi{e na Otkrivenju. îtajte, obja{njavajte i nagla{avajte va`nostu~enja sadrànih u njemu.

U duhovnoj borbi u koju smo pozvani mi treba da budemo prvi.Strahovit i presudan ishod je pred nama; da, upravo pred nama.Upu}ujmo najusrdnije svoje molitve Bogu da ~etiri an|ela jo{ malo

60

POSLEDNJA OPOMENA 57

zadrè ubita~ne vetrove uni{tavanja zemlje i svega {to je na njoj dokse svetu ne objavi poslednja opomena. A onda i radimo u skladu sasvojim molitvama. Nemojmo ni~im da umanjujemo snagu istine zaovo vreme. Sada{nja istina treba da bude su{tina na{eg zadatka.Poruka tre}eg an|ela mora da izvr{i svoje delo odvajaju}i od tako-zvanih crkava jedan narod koji }e zauzeti svoje stanovi{te na plat-formi ve~ne istine.

Na{a je poruka: 'Izaberite ìvot ili smrt’, i mi je, kao veliku Bo`jusilu, moramo prikazati onakvu kakva je. Moramo je izlagati u svojupe~atljivosti njene sile. Onda }e sam Gospod u~initi da ona budedelotvorna. Na{e je preimu}stvo da u tome, uz ispoljavanje DuhaBo`jeg, o~ekujemo veliki ishod. To je sila koja osvedo~ava i obra}adu{e. __________

Opasnosti poslednjih dana upravo su pred nama, i mi u svomradu moramo svoje slu{aoce stalno upozoravati na to. Ozbiljni pri-zori otkriveni u proro~anstvima ne smeju ostati neistaknuti. Kada bise bar polovina na{ih ~lanova probudili, shvataju}i blizinu doga|ajanajavljenih u Otkrivenju, u Zajednici bi do{lo do odre|ene reformei broj onih koji zaista veruju u ovu poruku znatno bi se pove}ao. Minemamo vremena za odugovla~enje. Bog nas poziva da budnostraìmo nad du{ama kao oni koji }e morati da za to poloè ra~un.Napredujte i budite odlu~ni u isticanju na~ela i jasno izraène istine.To }e delovati kao ma~ o{tar s obe strane. Ali ne budite suvi{e brzida se upu{tate u polemi~ke sukobe sa protivnicima. Ima trenutakakad moramo mirno stajati i gledati kako }e nas izbaviti Gospod.Dopustite neka govore proro~anstva Danilova i Otkrivenje i posve-do~e {ta je istina. Me|utim, bilo koji predmet da izlaète, uzdiìteIsusa kao sredi{te svega, kao temelj na{e nade. On je "Izdanak i rodDavidov, sjajna zvezda Danica" (Otkr. 22,16).

Sastanci zahvalnosti

Bogosluènja na na{im sastancima pod {atorima treba uvek dabudu pra}ena pojanjem i instrumentalnom muzikom. Muzi~ki

61


instrumenti upotrebljavani su u verskim slu`bama od najstarijih vre-mena. Poklonici su odavali hvalu i slavu Bogu uz harfu i kimvale, istoga muzika treba da ima svoje mesto i na na{im bogosluènjima.To }e slu`bu u~initi privla~nijom i zanimljivijom. Sastanke zahval-nosti i jednostavnog odavanja slave Bogu treba odràvati svakogdana. Kada bismo imali pravu predstavu o Bo`joj dobroti, milosti idugom strpljenju i kada bi se na na{im sastancima ~e{}e i vi{euzdizala zahvalnost i slava Njegovom imenu, ti bi sastanci bili znat-no podsticajniji i donosili bi nam vi{e duhovne snage i osveènja.Trebalo bi da mnogo revnosnije odràvamo àr zahvalnosti u svojojdu{i. "Onaj mene po{tuje", kaè Gospod, "koji prinosi hvalu na`rtvu" (Ps. 50,23).

Govoriti o onome {to se odnosi na samog sotonu upravo je nje-govo delo, i za njega je pravo uìvanje kad ljudska bi}a govore o nje-govoj sili, i njegovom delovanju kroz sinove ljudske. Odaju}i setakvim mislima i razgovorima ~ovek postaje sumoran, mrzovoljan ineprijatan za okolinu. Na takav na~in u rukama neprijatelja postaje-mo kanali za preno{enje takvih re~i koje ne unose zrake sun~evesvetlosti ni u ~ije srce. Ali odlu~imo se ~vrsto da to nipo{to ne bude-mo. Odlu~imo zauvek da ne}emo biti kanali kojima bi sotona mogaoda prenosi mra~ne, sumorne i neprijatne misli. Neka na{e re~i nebudu miris smrti za smrt, nego miris ìvota za ìvot.

Bog èli da u re~ima koje govorimo narodu i u molitvama kojejavno upu}ujemo pruìmo o~evidan dokaz da zaista imamo duhovniìvot. Mi ne uìvamo u svekolikom izobilju blagoslova koje jeGospod pripremio za nas, zato {to to ne traìmo u veri. Kada bismozaista verovali u Re~ Boga ìvoga, primili bismo najve}e izobiljeNjegovih blagoslova. Svojim nedostatkom vere mi obe{~a{}ujemoBoga; zato na{a izlaganja koja ne predstavljaju ìvo svedo~anstvo nemogu da duhovno oìve i podignu druge. Ne moèmo dati drugimaono {to ni sami ne posedujemo.

Kada bismo smerno i u poniznosti hodili pred Bogom, rade}i uduhu Hristovom, niko ne bi morao da posr}e pod te{kim bremenom.Sve svoje terete poloìli bi na Onoga koji je spreman da sve to po-nese. Tada bismo mogli da o~ekujemo trijumf u prisustvu Bo`jem, u

62

SASTANCI ZAHVALNOSTI 59

Zajednici Njegove ljubavi. Svaki sastanak pod {atorima tada bi odsvog po~etka do kraja mogao da bude prava duhovna gozba, jer bise prisustvo Bo`je zaista ose}alo u Njegovom narodu.

Celo nebo zainteresovano je za na{e spasenje. Hiljade hiljada ideset hiljada puta deset hiljada an|ela imaju nalog da pomaù onimakoji }e biti naslednici spasenja. Oni nas ~uvaju od svakog zla ipotiskuju sile tame koje imaju za cilj da nas uni{te. Zar ondanemamo razloga da budemo zahvalni Bogu u svakom trenutku, zah-valni ~ak i onda kad se na na{em putu pojave prividne te{ko}e?

Pomo}nik je na{ sam Gospod. "Pjevaj, k}eri Sionska; klikuj,Izrailju; raduj se i veseli se, iz sveg srca, k}eri Jerusalimska!" "Go-spod Bog tvoj, koji je usred tebe, Silni, spa{}e te; radova}e ti seveoma; umiri}e se u ljubavi tvojoj, veseli}e se tebe radi pjevaju}i"(Sof. 3,14.17). To je svedo~anstvo koje Gospod èli da mi prenosi-mo svetu. Odavanje zahvalnosti i slave Njegovom imenu treba stal-no da bude u na{em srcu i na na{im usnama.

Takva svedo~anstva ima}e pozitivan uticaj i na druge. Dok na-stojimo da ljude odvratimo od njihovih napora da na|u sre}u u po-pu{tanju svojim èljama i sklonostima, moramo im pokazati daimamo ne{to bolje od onoga za ~im oni teè. Kad je Isus razgovaraosa Samarjankom u Siharu, On je nije ukorio {to je do{la da vode za-hvati na Jakovljevom izvoru, nego joj je predo~io ne{to daleko vred-nije. U pore|enju sa Jakovljevim izvorom, On joj je ukazao na izvorìve vode. "Da ti zna{ dar Bo`ji", rekao je On, "i ko je taj koji ti go-vori: daj mi da pijem, ti bi iskala od Njega i dao bi ti vodu ìvu…Ko pije od vode koju }u mu ja dati ne}e oèdnjeti dovijeka; negovoda koju }u mu ja dati bi}e u njemu izvor vode koja te~e u ìvotvje~ni" (Jovan 4,10-14).

Zajednici nedostaje sveè, ìvo iskustvo takvih ~lanova kojima jeodràvanje neprekidne veze sa Bogom pre{lo u naviku. Nezanimljivai neprivla~na izlaganja i molitve, u kojima se ne otkriva Hristos, nepredstavljaju nikakvu pomo} za slu{aoce. Kada bi svi oni koji tvrdeda su deca Bo`ja bili ispunjeni verom, svetlo{}u i ìvotom, kakvo bito ~udesno i divno svedo~anstvo bilo za one koji dolaze na na{e sas-tanke da ~uju istinu! I koliko bi du{a bilo pridobijeno za Hrista!

63


Napori u cilju duhovnog oìvljavanja

Na na{im sastancima pod {atorima premalo napora se ulaè ucilju duhovnog oìvljavanja. Premalo je usrdnog traènja Gospoda umolitvi. Propovedi o bu|enju i duhovnom oìvljavanju treba iznosi-ti za sve vreme sastanka. Treba ulagati najodlu~nije napore da senarod duhovno probudi. Neka svi prisutni uvide da revnujete zato{to imate ~udesnu poruku s neba. Govorite im da Gospod uskorodolazi da sudi svima, i da ni carstvo ni vlast, ni bogatstvo ni uticajne}e mo}i da za{tite bilo koga od stra{nih kazni kojima }e On usko-ro da pohodi ovaj svet. Na zavr{etku svakog sastanka treba prisutnenajozbiljnije pozvati da donesu ìvotnu odluku. Sa onima kojipokaù interesovanje odràvajte ~vrstu povezanost sve dok se neutvrde u veri.

Moramo biti odlu~niji u svojoj usrdnosti. Moramo iznositi istinui u li~nim i u javnim kontaktima, izlaù}i svaki argument i pod-sti~u}i svaki motiv od neprolaznog zna~aja da bismo priveli ljudeSpasitelju uzdignutom na stra{ni krst. Bog èli da se svi ljudi spasui zadobiju ve~ni ìvot. Zapazite da se duh upornog pozivanja i prek-linjanja ljudi i èna da do|u Hristu i da odbace prohteve i strasti kojeizopa~uju du{u, vidno ispoljava svuda u Re~i Bo`joj. Stoga ih svimsilama pozivajmo da gledaju na Isusa i da prihvate Njegov ìvotsamoodricanja i po`rtvovanosti. Pokaìmo im da se od njih s pravomo~ekuje da obraduju Hristovo srce koriste}i svaki dar koji im je daoda bi slavili i uzdizali Njegovo ime.

Mnogi na sastanak dolaze optere}eni bremenom greha. Oni nenalaze sigurnost u svojoj veri. Takvima koji su uznemireni ioptere}eni treba pruìti priliku da tu potraè i na|u pomo}. Poslepropovedi, sve one koji èle da slede Hrista treba pozvati da svojuèlju javno izraze. Sve koji nisu zadovoljni sobom pozovite da sepripreme za Hristov dolazak, a sve koji se ose}aju optere}eni i nato-vareni da prestanu misliti samo o sebi i svojim nevoljama. Neka onikoji su duhovno ja~i razgovaraju sa takvima. Molite se s njima i zanjih. Posvetite mnogo vi{e vremena molitvi i pomnom istraìvanju

64

NAPORI U CILJU DUHOVNOG O@IVLJAVANJA 61

Re~i Bo`je. Neka svi, veruju}i da }e im Sveti Duh biti darovan zato{to su zaista gladni i èdni pravde, steknu istinsku predstavu o veriu svojoj du{i. U~ite ih kako da se predaju Bogu, kako da veruju,kako da se pozivaju na Njegova obe}anja. Neka se duboka boànskaljubav pokaè u re~ima ohrabrenja i istinskog zalaganja za njih.

Za spasenje du{a za koje se zalaèmo potrebno je mnogo vi{emolitve u kojoj se vodi prava borba sa Bogom, (kao {to je to ~inioJakov one no}i na Javoku - I Mojs. 32,24-28). Zalaìte se nese-bi~no, odlu~no, u duhu koji se nikada ne povla~i. Nastojte da du{ekoje pozivate na ve~eru svadbe Jagnjetove prosto svojim preklinja-njem naterate da do|u. Morate se znatno vi{e moliti, verovati i pri-mati, i mnogo vi{e sara|ivati sa Bogom.

Zapaà se najbolnija nezainteresovanost i nemarnost u pogleduve~nog spasenja. Bezbri`ni se moraju probuditi, ina~e }e biti zauvekizgubljeni. Po{to je dao svog Sina da spase gre{nike, Bog preko svo-jih predstavnika nastoji da osujeti delo sotone i njegovih agenata kojisu jedinstveni u delu uni{tavanja. Gospod se pobrinuo za sve {to jepotrebno da se gre{nicima ukaè na raspetog Spasitelja. Iako sumrtvi u prestupu i gresima, propovedanje o Hristu i Njegovim muka-ma prilikom raspe}a mora ih probuditi i privu}i njihovu pa`nju.Ljudi se moraju osvedo~iti koliko je greh stra{an i ubita~an. Pre-stupnicima se moraju otvoriti o~i. Svi koji su privedeni Hristu trebada govore o Njegovoj ljubavi. Neka svaki onaj ko je u svojoj du{iosetio preobraàvaju}u mo} Hristove milosti u~ini u ime Gospodnjesve {to je u njegovoj mo}i.

Neizmerna cena `rtve podnesene za na{e iskupljenje otkriva~injenicu da je greh zaista uàsno i stra{no zlo. Da bi tu odvratnu isramnu mrlju greha uklonio sa dela svoga stvaranja, Bog je mogaoda gre{nika jednostavno zbri{e sa lica zemlje. Ali Njemu "tako omi-lje svijet da je i Sina svojega jedinorodnoga dao, da nijedan koji Gauzvjeruje ne propadne, nego da ima ìvot vje~ni" (Jovan 3,16). Za{tosvi oni koji polaù pravo na Bo`ju ljubav ne ~ine sve {to je u nji-hovoj mo}i, prosve}uju}i svoje susede i prijatelje da ne ostaju i daljeravnodu{ni zanemaruju}i tako veliki i neprocenjivi dar spasenja?

Hristos je pristao na sramnu i stra{nu smrt i podneo najve}e

65

66


du{evne patnje da spase one koji propadaju. O, Hristos i moè iho}e, Hristos jedva ~eka da spase sve one koji su voljni da do|u kNjemu. Kada se obra}ate du{ama koje se nalaze u opasnosti, ukazu-jte im na Hrista raspetog, koji je svojom smr}u i njima omogu}ioopro{taj. Neka re~i koje upu}ujete gre{niku dolaze iz srca prepunogne`nosti, saose}anja i Hristove ljubavi. Budite duboko ozbiljni irevnosni; ali iz usta onoga koji du{e poziva da gledaju}i u Hristaìve verom, ne sme da se ~uje nijedna preo{tra i povi{enim tonomizgovorena re~. Prvo se u svojoj du{i sami morate posvetiti Bogu.Dok gledate na Hrista koji nas zastupa u nebu, neka se va{a srcarazbiju. Tada }ete, smerni i pot~injeni, mo}i da pozivate pokajni~kegre{nike kao oni koji su osetili silu pra{taju}e ljubavi. Molite sezajedno sa tim du{ama, verom ih dovedite u podno`je krsta; svojimplemenitim i uzvi{enim mislima uzdignite i njihove misli, a njihovpogled usmerite na Hrista koji uze na se grehe svih nas, na koga i vigledate. Neka svoj pogled sa sopstvenog jadnog i gre{nog "ja"usmere na Spasitelja, i pobeda je zadobijena. U Hristu oni }e samivideti Jagnje Bo`je koje uze na se grehe sveta - Put, Istinu i @ivot.Sunce pravde obasja}e svojim blistavim zracima i njihova srca.Iskupljuju}a ljubav poput nadolaze}e plime osveàva usahlu i èdnudu{u, i gre{nik biva spasen zahvaljuju}i Hristu Isusu.

Hrista i to raspetoga treba da isti~ete u svojim javnim izlaganji-ma, u svojim molitvama i u svojim pesmama, i to }e razbiti i prido-biti srca slu{alaca. To je boànska sila i mudrost kojom se du{e pri-dobijaju za Hrista. Formalno isticanje uobi~ajenih fraza, samo argu-mentovanje izloènoga malo je korisno. Blagotvorno i ganutljivodelovanje ljubavi Bo`je u srcu radnika zapazi}e slu{aoci za koje seoni zalaù. Takve du{e ose}aju è| za vodom ìvota. Ne buditeprazne cisterne. Kada tako gladnim i èdnim du{ama otkrijeteHristovu ljubav, moète ih privesti k Njemu i On }e im dati hlebìvota i vodu spasenja. 67

NAPORI U CILJU DUHOVNOG O@IVLJAVANJA 63

Li~no zalaganje za du{e

Sluge Gospodnje imaju du`nost ne samo da Njegovu Re~ pro-povedaju sa govornice, nego i da dolaze u li~ni kontakt sa svojimslu{aocima. Re~ju izgovorenom sa propovedaonice, dragoceno semeje posejano. Ali ako se u obra|ivanju zasejanog zemlji{ta ne ulaùli~ni napori, posejano seme ne}e mo}i da se ukoreni. Ako Duh Bo`jine smek{a i ne pot~ini srce slu{aoca, mnoga izlaganja osta}e uza-ludna. Obratite pa`nju na one koji takva izlaganja zainteresovanoslu{aju, i posle slu`be razgovarajte s njima. Nekoliko re~i izgo-vorenih u li~nom kontaktu ~esto mogu da u~ine vi{e nego sve {to jere~eno sa katedre. Raspitajte se kako izloèni predmeti uti~u naslu{aoce, da li im je sve to jasno i razumljivo. Ljubazno i u~tivopokaìte da ste zaista zainteresovani za njih i da vam je poverenabriga za njihovo spasenje. Mnogi su navedeni na zaklju~ak da mikao narod ne verujemo u mogu}nost obra}enja i preobraàja. Kad ihpozovemo da pri|u Hristu, srca }e im smek{ati i nesta}e predrasuda.

Prou~avanje Biblije

Uvek kada je to prakti~no izvodljivo, svaka propoved treba dabude propra}ena zajedni~kim prou~avanjem Biblije. Tu se pojedineta~ke izloène u propovedi mogu svestranije razmotriti, mogu sepostavljati pitanja i prave ideje jo{ dublje urezati u pam}enje. Vi{evremena treba posvetiti strpljivom pou~avanju prisutnih, pruàju}iim mogu}nost i prilike da se izjasne. Uputstva i pouke treba imdavati "zapovijest po zapovijest, pravilo po pravilo, ovdje malo,ondje malo" (Is. 28,10).

Posebne susrete treba odràvati za one koji pokaù zaintereso-vanost za izloène istine i kojima su potrebne pouke. Na te susretetreba pozivati zainteresovane i svima - bilo da su ~lanovi ili samoposetioci - treba pruìti mogu}nost da postavljaju pitanja o onome{to im nije u potpunosti jasno. Pruìti svima priliku da kaù {ta ihzbunjuje i mu~i, jer svako ima pone{to od toga. Iz svake propovedi68


i iz svakog prou~avanja Biblije narod treba da uvidi da se svakata~ka na{e vere i u~enja zasniva na jasnom: "Ovako govori Gospod". Takav je bio metod Hristovog pou~avanja. Dok je govorio okuplje-nima oni bi ~esto postavljali pitanja kakvo je zna~enje Njegovih re~i.Onima koji su ponizno traìli svetlost On je uvek rado obja{njavaosvoje re~i. Ali Hristos nije ohrabrivao kriticizam, cepidla~enje ibezrazlo`ne primedbe, {to ni mi ne treba da ~inimo. Kada pojedincipoku{avaju da izazovu raspravljanje o spornim ta~kama u~enja,recite im da sastanak nije namenjen tom cilju.

Kada odgovorite na neko pitanje, budite sigurni da slu{aociuvi|aju i priznaju da su dobili odgovor. Nemojte prelaziti preko po-stavljenog pitanja, traè}i da ponovo bude postavljeno. Nastavite sazapo~etim savesno korak po korak, i uvek znajte koliko ste postigli.

Na takvim skupovima oni koji poznaju na{e u~enje mogu dapostavljaju pitanja koja naknadno rasvetljavaju pojedine ta~ke istine.Nekima, me|utim, nedostaje mudrosti neophodne za to. One kojisvojim pitanjima mogu samo da unesu zabunu i seju seme sumnje,treba posavetovati da se uzdrè jer su takva pitanja nepoèljna.Moramo se nau~iti kad treba govoriti a kad treba }utati; u~imo se dasejemo seme vere, da {irimo svetlost, a ne mrak.

Re~ u pravo vreme

Oni koji su u svojoj veri zaista pobo`na duha bi}e u stanju da upravo vreme progovore pravu re~ onima koji se nalaze u delokrugunjihovog uticaja; jer }e im Bog dati mudrost neophodnu u slu`biNjemu. "Kad do|e mudrost u srce tvoje, i razum omili du{i tvojoj,pomnjivost }e paziti na te, i razum }e te ~uvati" (Pri~e 2,10.11). Tada}ete usta svoja otvarati mudro, i va{im jezikom vlada}e zakonljubaznosti.

Kada oni koji tvrde da su hri{}ani zaista slu{aju Njegove re~i, svikoji dolaze u kontakt s njima vide}e da su oni bili sa Isusom i da sunau~eni od Njega. Oni }e stalno isticati Hrista i tema njihovog raz-govora bi}e samo ono {to je ve~no i neprolazno. Realnost ve~nostiuvek }e im biti bliska. Nad du{ama za koje se zalaù takvi uvek

69

LI^NO ZALAGANJE ZA DU[E 65

straè budno kao oni koji }e za to morati da polaù ra~un. To zna~idaleko vi{e nego {to mnogi pretpostavljaju. To zna~i da se u traènjuizgubljenih moraju ulagati znatno ve}i napori.

Prikupljanje priloga

Sastanke pod {atorima na kojima moè da se skupi najve}i brojposetilaca, ne treba pretvarati u povoljnu priliku da se prikupljajuprilozi za razne dobrotvorne svrhe koje postaju sve brojnije. DeloBo`je u propovedanju Njegove Re~i, objavljivanje istine u stranimoblastima, zna~aj vaspitnog rada na novim poljima, osnivanje sana-torijuma u vezi sa {irenjem Jevan|elja - to su predmeti koje trebaizlagati prisutnima na na{im sastancima pod {atorima.

Rezultati rada na sastancima pod {atorima

Posredstvom na{ih sastanaka pod {atorima treba da se ostvariveliko delo. Takve skupove Gospod je naro~ito po~astvovao naziva-ju}i ih "svetim saborima". Na te skupove dolaze hiljade posetilaca,mnogi samo iz radoznalosti, da bi videli i ~uli ne{to novo. Ali kad~uju poruku istine i do|u u kontakt sa onima koji u nju veruju, mnogiod njih bivaju ganuti. Oni uvi|aju da pripadnici tog naroda nisuonakvi kakvima ih obi~no prikazuju. Njihovih predrasuda, protiv-ljenja i ravnodu{nosti tada nestaje, i sa iskrenim interesovanjem onislu{aju izlaganja Bo`je Re~i.

Gospod ima svoje predstavnike u svim crkvama. Tim osobamanaro~ito bitne istine za ove poslednje dane nisu izloène pod oko-lnostima koje dovode do osvedo~enja uma i srca; stoga oni nisu -odbacivanjem svetlosti - raskinuli svoju povezanost sa Bogom.Mnogi od njih su ìveli u skladu sa svetlo{}u koja je obasjavala nji-hov ìvotni put. Oni ~eznu za tim da saznaju vi{e o putevima i deli-ma Bo`jim. Svuda, {irom sveta ima ljudi i èna koji ~e`njivo upirusvoj pogled u nebo. Molitve takvih koji ~eznu za svetlo{}u, milo{}ui Svetim Duhom, pra}ene suzama i iskrenim patnjama, svakodnevno

70


se uzdiù ka nebu. Mnogi se nalaze na samoj granici carstva Bo`jeg,~ekaju samo da budu sabrani u njegovo okrilje.

Kada se Hristove pouke i biblijske istine u svoj svojoj jedno-stavnosti izloè tim du{ama, one prihvataju svetlost, raduju}i se.Njihova zbunjenost i{~ezava pred svetlo{}u istine kao rosa predjutarnjim zracima sunca. Njihove predstave o Biblijskim istinamapro{iruju se, i Bog im se javlja u Hristu otkrivaju}i im dubinu, {irinui visinu boànsko-duhovne tajne koju dotada nisu shvatali, tajnekoja se ne moè objasniti re~ima ve} samo primerom karakterasli~nog karakteru Hristovom.

Mnogi koji nisu ni za jednu crkvu i koji izgledaju potpuno rav-nodu{ni prema zahtevima Bo`jim, nisu u svom srcu tako nezain-teresovani kao {to spolja izgledaju. âk i oni koji su najmanjenaklonjeni religiji bivaju ponekad osvedo~eni, i tada se u njimapojavljuje ~e`nja za ne~im {to jo{ uvek nemaju. U svakom gradu i usvakom ljudskom naselju ima mnogo stanovnika koji nikada nisuprisustvovali na{im sastancima pod {atorom. Tu dolaze mnogi kojisu jo{ uvek robovi greha, bespomo}ne `rtve r|avih navika. Mnogiod njih tu bivaju osvedo~eni i obra}eni. Kada verom prihvate Bo`jeobe}anje da su im gresi opro{teni, oni se osloba|aju okova svojihnavika. Raskidaju}i sa gre{nim popu{tanjem svojim èljama, onipostaju slobodni u Hristu Isusu, i raduju se u slobodi dece Bo`je. Toje zadatak koji treba da se izvr{i na svakom na{em sastanku pod{atorima. Na takav na~in hiljade du{a mogu da budu pridobijene zaHrista. 71

REZULTATI RADA NA SASTANCIMA POD [ATORIMA 67

POSLE SASTANKA POD [ATORIMA

Posredstvom na{ih sastanaka pod {atorima koje odràvamo uraznim gradovima hiljade du{a mogu biti pozvane da se odazovuJevan|eljskom pozivu na Veliku ve~eru: "Do|ite, jer je ve} sve goto-vo" (Luka 14,17). Kad se interesovanje posetilaca probudi, vremetakvih sastanaka ne treba skra}ivati i rasklapanjem {atora ostavljatiutisak da je sastanak zavr{en. Najvi{e uspeha u vernom i usrdnomzalaganju za du{e moè se posti}i upravo onda kada stotine njihpokaù zainteresovanost. Stoga sastanke treba organizovati i vodititako da se interesovanje prisutnih ne samo probudi nego i odrì.

Posle jednog sastanka pod {atorima razmatrano je pitanje: kakotakve sastanke produìti. Tim povodom ispri~ala sam bra}i jedansvoj san. U tom snu videla sam jednu delimi~no dovr{enu gra|evinu.Radnici su sakupljali svoj alat, spremaju}i se da gra|evinu ostavetako nedovr{enu; ali ja sam ih najusrdnije zamolila da o toj svojojnameri ozbiljno razmisle. "Zgrada nije dovr{ena", nagla{avala samzabrinuto; "vratite se natrag, i nastavite svoj posao sve dok je nestavite pod krov". Oni se tada vrati{e i nastavi{e svoj posao. Tako subra}a poslu{ala moj savet da ostanu i sastanak pod {atorima jeproduèn. Zahvaljuju}i tome izvestan broj onih koji su bili prisutniprihvatili su istinu.

Ne bi trebalo da bude toliko propusta u naporima neophodnim zaorganizovanje i uspe{no odràvanje sastanaka pod {atorima; ne bitrebalo da bude tako mali broj snopova koje donosimo na{emGospodu. U mestima gde zastava sada{nje istine dosad nije bilapodignuta, zahvaljuju}i organizovanijem i uspe{nijem na~inu rada,vi{e novih du{a bi}e obra}eno. Svakom pojedincu ~ije ruke malak-savaju i gube svoj oslonac u Bogu, ja dovikujem: "Drì zastavumnogo ~vr{}e!" Vera govori: "Samo napred!" Ne smete popustiti usvojim naporima niti gubiti hrabrost. U du{i onih koji stalno napre-duju vera nikad ne malaksava.

Ponekad }e posle sastanka pod {atorima biti te{ko zadràtiglavne govornike da probu|eno interesovanje odràvaju nekoliko

72


sedmica. Zadràti za toliko vremena iznajmljeno zemlji{te i dovo-ljan broj porodi~nih {atora kako bi izgledalo da sastanak jo{ uvektraje, svakako bi uve}alo tro{kove. Za porodice koje ostanu dapropovednicima i biblijskim radnicima pomaù u pose}ivanju zain-teresovanih u njihovim domovima prou~avaju}i s njima Bibliju,obja{njavaju}i im blagodati sastanka i pozivaju}i ih na isti, to }esvakako zahtevati `rtve. Nesumnjivo je da }e biti te{ko na}i dovo-ljan broj radnika spremnih da rad u produètku sastanka uspe{no na-stave. Ali rezultati }e opravdati ulaganje ovakvih napora. Za-hvaljuju}i takvim, usrdno i energi~no uloènim, naporima neki odna{ih sastanaka pod {atorima bili su oru|e za osnivanje jakih idelotvornih skup{tina. I upravo takvom usrdno{}u u radu porukatre}eg an|ela mora se objaviti stanovnicima na{ih gradova.

Ponekad sastanku pod {atorima prisustvuje veliki broj govornikapo nekoliko dana, i upravo onda kad se interesovanje posetilaca uve-liko probudi, skoro svi uùrbano odlaze na neki drugi sastanak,ostavljaju samo dvojicu ili trojicu govornika koji moraju da se boreprotiv obeshrabruju}eg uticaja rasklapanja i odno{enja porodi~nih{atora. Koliko bi bolje bilo kada bi sastanci potrajali duè; kada bi izsvake skup{tine bilo ~lanova spremnih da ostanu mesec dana ili ~aki duè pomaù}i u ~emu zatreba i u~e}i se u svemu onome {to jeBogu po volji. Dragoceno iskustvo ste~eno na taj na~in, oni bi pripovratku mogli da ponesu i u svoje skup{tine. Koliko bi bolje biloda su isti govornici koji su probudili interesovanje slu{alaca kad jepose}enost sabora bila najve}a, ostali do kraja nastavljaju}i organi-zovane i delotvorne napore. Takvom organizacijom sastanka po-stiglo bi se da vi{e njih daju svoj doprinos uspehu istog, a ne samonekolicina onih koji ostaju do kraja. Ali uvek moramo imati na umuda se napredak ovog dela ne postiè "silom ni krjepo{}u, negoDuhom mojim, veli Gospod" (Zaharija 4,6).

Sa zavr{etkom sastanka pod {atorima, na{i napori u zapo~etomdelu ne treba da prestanu. Tu su iznesena u~enja koja su za narodnova, tu|a i nepoznata. Oni koji su osvedo~eni u istinitost izloè-noga i èle da prihvate istinu, nailazi}e na najodlu~nije i veomadovitljivo protivljenje. Njihovi propovednici, prijatelji i poznanici

73

POSLE SASTANKA POD [ATORIMA 69

uloì}e sve mogu}e napore da ugu{e seme istine posejano u nji-hovom srcu. Ne smemo dozvoliti da to seme bude ugu{eno, niti dausahne zbog nedostatka neophodne duhovne rose.

Promena lokacije slabi uticaj ovakvih sastanaka. Nastavite saku-pljanje na mestu gde su sastanci i otpo~eti kad god za to postojimogu}nost. Ali kad se osvedo~ite da je zaista preporu~ljivo oti}i,prenesite veliki {ator na neku povoljniju lokaciju, i nastavite sa bo-gosluènjima. Osnivajte nove misije. Na|ite odgovaraju}a mesta, ineka se odre|eni broj radnika ujedini u obliku misionarske porodice.Rukovo|enje tim treba poveriti bra~nom paru uglednih, ospo-sobljenih i posve}enih vernika ~iji uticaj moè dati obele`je delu.

Da bi se probu|eno interesovanje odràlo i posle sastanka pod{atorima, potrebni su oni koji mogu pomo}i u raznim granama delai sastanak moè da bude vaspitna {kola za takve radnike. Mlade unjihovom radu treba povezati sa iskusnijim radnicima koji }e semoliti s njima i za njih i strpljivo ih pou~avati. Sestre posve}ene delutreba angaòvati u biblijskom radu od ku}e do ku}e. Neki od radni-ka treba da rade kao kolporteri, prodaju}i na{u literaturu i poklanja-ju}i je razborito onima koji nisu u mogu}nosti da kupe.

Neka pojedini od radnika prisustvuju verskim skupovima drugihcrkava i, ukoliko im se ukaè prilika, u~estvuju u njima. Isus je, kadMu je bilo samo dvanaest godina, oti{ao u {kolu sve{tenika i rabinakoja se u to vreme nalazila u Jerusalimskom hramu i postavljaopitanja. U toj {koli, ina~e sme{tenoj u hramu, prou~avalo se svakogdana, ne{to sli~no i na{em uobi~ajenom prou~avanju Biblije. Svojapitanja Isus je postavljao kao u~enik, ali su Njegova pitanja bilanagove{taj novih istina {to je te u~ene sve{tenike nagonilo darazmi{ljaju o tome. Sli~na taktika moè se primeniti i danas. Ra-zborite mladi}e treba ohrabriti da prisustvuju sastancima Hri{}an-skog Udruènja mladih, ne da bi se upu{tali u protivni~ko po-lemisanje, nego da bi zajedni~ki prou~avali Svete spise i da bi imsvojim pitanjima pomogli u tome.

Da se posle svakog na{eg sastanka pod {atorima usrdnije i ener-gi~nije radilo na ovakav na~in, mnogo vi{e du{a bi se pridobilo kaoplod semena posejanog na tim sastancima.

74


Radnici treba da se upoznaju sa posetiocima ~itaju}i im dra-gocene re~i Hristove. Uzdiìte pred njima Hrista raspetog na krstu; ioni koji su s katedre slu{ali poruku opomene i bili osvedo~eni, ubrzo}e biti privu~eni da traè naknadno obave{tenje. To je prilika da serazlozi na{e vere iznesu u krotosti i strahu; ne u ropskom strahu,nego u strahu opreznosti da ne{to ne izgovorimo nepromi{ljeno.Prikazujte istinu u svoj njenoj lepoti, jednostavno i iskreno, daju}ihranu u pravo vreme i svakome ono {to upravo njemu pripada.

Ovakav rad zahteva od vas da budno straìte nad du{ama kao onikoji }e za to morati da polaù ra~un. Srce radnika mora da budeproèto Hristovom ne`no{}u. Ako zaista imate ljubav prema du{amaispoljava}ete ne`nu zabrinutost za njihovo spasenje. Upu}iva}ete uponiznosti usrdne i iskrene molitve za one koje pose}ujete. MiomirisHristove ljubavi otkriva}e se u va{em radu. On koji je i ìvot svojdao za spasenje sveta sara|iva}e sa nesebi~nim radnikom da bi uti-sak koji ostavlja na srca svojih slu{alaca bio dubok i trajan.

Zadatak jevan|elista

Davanje biblijskih ~asova i molitva u porodicama zaintereso-vanih - to je zadatak jevan|elista, i to se mora kombinovati zajednosa propovedanjem. Ako se ovo prvo propusti i izostavi, samo pro-povedanje u mnogo slu~ajeva bi}e bezuspe{no. Pribliìte se svojimslu{aocima li~nim naporima. U~ite ih da ljubav Bo`ja mora u}i usvetinju njihovog porodi~nog ìvota.

Ne pripisujte sebi slavu ni u ~emu. Ne poku{avajte da u svomradu budete dvoli~ni, nastoje}i da sluìte u isto vreme i sebi i Bogu.Izgubite svoje "ja" potpuno iz vida. Svojim re~ima navodite umornei optere}ene da svoje breme poloè na Isusa. Radite kao da viditeOnoga koji vam je s desne strane, uvek spreman da vam svojomsvemo}nom silom pomogne u svakoj potrebi i nevolji koja moè davas iznenadi. Gospod je va{ Savetnik, va{ êlnik, Vojskovo|a va{egspasenja. On ide pred va{im licem, pobe|uju}i i da pobedi.

75

POSLE SASTANKA POD [ATORIMA 71

Na putevima i me|u ogradama

Nalog koji Hristos upu}uje svom narodu glasi: "Iza|i na putevei me|u ograde" (Luka 14,23).

Poziv na jevan|eljsku gozbu prvo treba objaviti na putevima.Poziv se prvo mora uputiti onima koji tvrde da se nalaze na pravomputu hri{}anskog iskustva - ~lanovima hri{}anskih crkava. "Ko imauho neka ~uje {ta govori Duh crkvama" (Otkr. 2,7). U tim crkvamaima i pravih i la`nih vernika. Moramo se zaloìti za one koji su svojuprvu ljubav izgubili, koji su izgubili svoju prvu revnost i svoje inte-resovanje za duhovne vrednosti. Moramo odneti opomenu tako-zvanim hri{}anima koji prestupaju Bo`ji zakon. Njima se ova poru-ka mora preneti.

Gospod kaè: "I an|elu Sardske crkve napi{i: tako govori Onaj{to ima sedam Duhova Bo`jih i sedam zvijezda: znam tvoja djela, daima{ ime da si ìv, a mrtav si. Straì, i utvr|uj ostale koji su gotovida pomru; jer ne na|oh tvojih djela savr{enih pred Bogom svojim.Opominji se dakle kako si primio i kako si ~uo, i drì to i pokaj se.Ako li ne uzastraì{, do}i }u na tebe kao lupe`, i ne}e{ ~uti u koji }u~as do}i na tebe" (Otkr. 3,1-3).

Opomena za poslednju crkvu mora tako|e da se objavi svimakoji tvrde za sebe da su hri{}ani. Poruka upu}ena Laodikiji, sli~noma~u o{trom s obe strane, mora da stigne do svih crkava: "Znamtvoja djela da nisi ni studen ni vru}. O, da si studen ili vru}! Tako,budu}i mlak, i nisi ni studen ni vru}, izbljuva}u te iz usta svojih. Jergovori{: bogat sam, i obogatio sam se, i ni{ta ne potrebujem; a nezna{ da si nesre}an, i nevoljan, i siromah, i slijep, i go. Savjetujemte da kupi{ u mene zlata èènoga u ognju, da se obogati{; i bijelehaljine, da se obu~e{, da se ne pokaè sramota golotinje tvoje; ima{}u za o~i pomaì o~i svoje da vidi{. Ja koje god ljubim one ikaram i pou~avam; postaraj se dakle, i pokaj se" (Otkr. 3,15-17).Na{ je zadatak da ovu poruku objavljujemo crkvama. Jesmo liuloìli svaki napor da svi budu opomenuti?

Imamo zadatak da se zalaèmo i za propovednike drugih crkava.

76


Bog èli da i oni budu spaseni. I oni mogu da dobiju besmrtnostsamo verom i poslu{no{}u, isto tako kao i mi. Moramo se usrdnozalagati za njih da bi to i zadobili. Bog èli da i oni imaju u~e{}a uNjegovom naro~itom delu za ovo vreme. On èli da i oni budu me|uonima koji daju doma}ima Njegovim "hranu na vrijeme". Za{to da ioni ne uzmu u~e{}a u tome?

Neka na{i propovednici nastoje da se pribliè propovednicimadrugih verskih zajednica. Molite se za njih i s njima, jer se i Hristoszalaè za njih. Oni imaju ozbiljne odgovornosti. Kao Hristovi vesni-ci, treba da pokaèmo duboko i usrdno interesovanje za ove pastirestada.

Poziv koji treba da se objavi "na putevima" namenjen je svimakoji aktivno u~estvuju na javnim dru{tvenim poslovima, kao {to suu~itelji i vode}i ljudi u narodu. Svima koji imaju odgovorne du`nostiu javnom ìvotu - lekarima i prosvetnim radnicima, advokatima isudijama, javnim slu`benicima i poslovnim ljudima - poruku trebauputiti jasno i odre|eno. "Jer kakva je korist ~ovjeku ako zadobije isav svijet a du{i svojoj naudi? Ili kakav }e otkup dati ~ovjek za du{usvoju?" (Marko 8,36.37).

Mi govorimo i pi{emo mnogo o zapostavljanju siroma{nih; ne bili trebalo pokloniti vi{e pa`nje i zanemarenom sloju imu}nijih? Pri-padnike ovog dru{tvenog sloja mnogi smatraju duhovno bezna-de`nima, i malo ~ine da otvore o~i onima koji su - zaslepljeni i zane-seni silom sotoninom - potpuno izgubili ve~nost iz svojih ra~una.Hiljade bogatih ljudi odlaze u grob neopomenuti zato {to se o njimanaj~e{}e sudi samo prema onome {to se spolja vidi, zaobilaze}i ih kaobeznade`no izgubljene. Ali, iako mo`da izgledaju ravnodu{ni,pokazano mi je da mnogi izme|u njih ose}aju teàk du{evni teret.Ima na hiljade bogatih ljudi koji gladuju za duhovnom hranom.Mnogi koji se nalaze na zvani~nim poloàjima u ìvotu ose}ajupotrebu za ne~im {to nemaju. Tek poneki izme|u njih odlaze u crkvu,jer smatraju da im to ne bi donelo nikakvu korist. U~enje koje tamoslu{aju jednostavno ne dopire do njih niti uzbu|uje njihovu du{u. Zarne bi trebalo da ulaèmo li~ne napore za njihovo duhovno dobro?

Neko }e re}i: Zar ne bismo mogli da dopremo do njih posred-

77

NA PUTEVIMA I ME\U OGRADAMA 73

stvom na{ih publikacija? Do mnogih nije mogu}e do}i ni na takavna~in. Da bi se do njih doprlo neophodan je li~ni napor. Zar ih trebaprepustiti da propadnu neopomenuti? U stara vremena nije bilo tako.Ljudima na visokim poloàjima u ìvotu sluge Bo`je bile su poslanesa porukom da se mir i spokojstvo mogu na}i samo u Gospodu IsusuHristu.

Kao Veli~anstvo neba - Hristos je do{ao na ovaj svet da spaseljudski rod, koji je padom u greh bio izgubljen. Svojim naporima,On je obuhvatio ne samo odba~ene i prezrene nego i ljude navisokim i uglednim poloàjima. Otvoreno i iskreno pronalazio jepristup i predstavnicima vi{ih dru{tvenih slojeva, one koji nisu po-znavali Boga niti su dràli Njegove zapovesti.

Sli~no zalaganje za ovakve nastavljeno je i posle Hristovog vaz-nesenja. Srce mi se uvek duboko razneì kad ~itam koliko je inte-resovanja i pa`nje Gospod poklonio Korneliju. Kao oficir u rimskojvojsci, Kornelije se nalazio na visokom poloàju, ali je ìveo u pot-punoj saglasnosti sa svakim zrakom boànske svetlosti koja mu je dotada bila otkrivena. Gospod mu je preko svog an|ela uputio naro~ituporuku, a drugom ve{}u uputio Petra da ga poseti i da mu prenesesvetlost. Ovaj zapis treba da bude veliko ohrabrenje za nas i u svomzalaganju za ovakve uvek treba da imamo na umu ne`nu Bo`juljubav i saose}anje sa onima koji traè svetlost i mole se za to.

Prikazani su mi mnogi pojedinci koje Bog, kao i nekadaKornelija, èli da dovede u vezu sa svojom Zajednicom. Oni suiskreno naklonjeni narodu koji drì Bo`je zapovesti. Ali mnogobroj-ne niti kojima su povezani sa svetom jo{ uvek ih ~vrsto drè. Oninemaju moralne hrabrosti da se stave na stranu onih koji su jedno-stavni i ponizni. Moramo uloìti naro~ite napore za te du{e kojimaje zbog njihovih odgovornosti i posebnih isku{enja potrebno na{enaro~ito zalaganje.

Na osnovu svetlosti koja mi je dana, znam da ljudima koji usvetu uìvaju ugled i autoritet sada treba jasno kazati: "Ovako govo-ri Gospod!". Oni su pristavi kojima je Bog poverio zna~ajne odgo-vornosti. Ako prihvate Njegov poziv, Bog }e ih upotrebiti u svomdelu.

78


U svetu ima ljudi koji poseduju Bogom dane organizatorskesposobnosti, toliko neophodne za uspe{no vo|enje dela Bo`jeg uovim poslednjim danima. Neophodni su ljudi kojima se moè pove-riti rukovo|enje na{im institucijama, ljudi koji mogu da posluè kaovode}e li~nosti i vaspita~i na nivou organizovanih unija i polja. Bogpoziva ljude koji su u stanju da unapred predvide i koji znaju darasude {ta treba a {ta ne treba preduzimati, koji }e savesno voditifinansijske poslove, ljude koji }e u svakoj opasnosti i krizi, kojemogu da iskrsnu, u na~elu ostajati ~vrsti kao stena.

Delu Bo`jem su i sada, kao {to je to bilo i u pro{lim godinama,neophodni talenti koje prema Njegovoj nameri treba da imamo. Aliu na{e institucije uvuklo se toliko sebi~nosti i koristoljublja daGospod nije doveo u delo one koji bi trebalo da budu povezani snjim. On je video da oni tu ne bi bili prihva}eni i cenjeni kako treba.

Bog poziva smerne radnike koji }e istinu usrdno preneti i pri-padnicima vi{ih dru{tvenih slojeva. Bogate ljude koji ljube ioboàvaju ovaj svet nije mogu}e pridobiti za Hrista samo povr{nimi slu~ajnim kontaktima. Da bi se do{lo do takvih neophodni suodlu~ni li~ni napori ljudi i èna koji su proèti duhom misionstva,koji se ne daju pokolebati ni obeshrabriti.

Treba da organizujemo zajedni~ke molitve, traè}i od Gospodada otvori put, kako bi istina prodrla i u tvr|ave u kojima je sotonapodigao svoj presto, i da razagna senke kojima on zamra~uje putonih koje svim silama nastoji da prevari i uni{ti. U Re~i Bo`jojimamo sigurno obe}anje da "neprestana molitva pravednika mnogomoè pomo}i" (Jakov 5,16).

Upu}ujte najusrdnije molitve za du{e onih sa kojima radite;prikaìte ih i ~lanovima Zajednice kao one kojima su njihove mo-litve neophodne. A ~lanovima je potrebno upravo to: da svoje mislii pa`nju odvrate od svojih neznatnih te{ko}a, da osete teret odgo-vornosti i da se li~no zainteresuju za du{e koje se nalaze na rubupropasti. Iznalazite svakog dana nove du{e, rade}i u boànskojmudrosti, iznose}i pred Njega sve u usrdnoj molitvi i traè}i Nje-govo vo|stvo. Ako tako radite, Bog }e vam podariti silu SvetogDuha, silu koja moè da osvedo~i i obrati du{u.

80


Ima pojedinaca koji su naro~ito podesni za rad sa pripadnicimavi{ih dru{tvenih slojeva. Oni svakog dana treba da traè Gospoda umolitvi, razmi{ljaju}i kako da dopru do srca tih osoba, ne samo dase formalno upoznaju s njima nego da ih podràvaju li~nim napori-ma i ìvom verom, ispoljavaju}i duboko interesovanje za njihovospasenje i zalaù}i se najusrdnije da ih upute u istinu onako kako jeona otkrivena u Re~i Bo`joj.

Da bi mogli da dopru do ljudi tog dru{tvenog sloja, vernici samimoraju biti ìve poslanice koje "poznaju i ~itaju svi ljudi" (II Kor.3,2). Uzvi{eni i plemeniti karakter istine mi ne prikazujemo u pot-punosti onako kako bi trebalo. Izlaèmo se opasnosti da u tomepostanemo oskudni i sebi~ni. Imajmo to uvek na umu, strahuju}i dau tome ne doìvimo neuspeh.

Oni koji se zalaù za vi{e dru{tvene slojeve uvek treba da sepona{aju istinski dostojanstveno, imaju}i na umu da su an|eli nji-hovi saputnici. Neka dragocene Hristove re~i "pisano je" uvek buduu riznici njihovog uma i srca; i neka to poput skupocenih slika~uvaju u odajama pam}enja, kako bi mogli da ih se prisete kad godto zatreba. To je daleko vrednije od zlata i srebra.

Ne skrivajmo ~injenicu da smo adventisti sedmog dana. Sramotuistini moèmo naneti ako na{ ìvot nije u skladu sa njenim ~istimna~elima, ali nikada ne treba da se stidimo istine. Govorite slobod-no o svojoj veri kad god vam se ukaè prilika i mogu}nost za to.Budite spremni da u duhu krotosti date odgovor svakome ko vaszapita za va{e nadanje.

Stalno razmi{ljanje i realne predstave o dragocenosti Hristoveiskupiteljske `rtve zbog na{eg spasenja osposobljava nas da i drugeuputimo na Jagnje Bo`je koje uze na se grehe sveta. Du`ni smo danagla{avamo delotvornost Hristove krvi zahvaljuju}i kojoj su i na{igresi opro{teni. Samo na taj na~in moèmo dopreti i do vi{ihdru{tvenih slojeva.

U tom radu mora}emo nai}i na mnoga obeshrabrenja, ozbiljneprepreke i bolna otkri}a. "Lak{e je kamili pro}i kroz iglene u{inegoli bogatome u}i u carstvo nebesko", kaè Hristos; ali u pro-duètku nagla{ava "Bogu je sve mogu}e" (Matej 19,24.26). On

81


moè i nastoji da preko ljudskih oru|a uti~e na srca imu}nih ljudikoji su svoj ìvot posvetili samo sticanju novca.

Nebeski svemir dugo i strpljivo ~eka da sara|uje s ljudskim oru-|ima u tom delu koje ljudi rado izbegavaju i zanemaruju. Mnogi kojisu poku{ali da rade u tom pravcu razo~arani su, dok bi - da su biliistrajni - mogli da budu mnogo uspe{niji. Oni koji verno izvr{avajuovaj zadatak bi}e Bogom blagosloveni. Pravda Hristova otvara}eput pred njima, a slava Gospodnja bi}e im pratnja i nagrada.

U tom pogledu doga|a}e se ~uda pravog obra}enja, ~uda koja sesada ne prime}uju. Ni najve}i ljudi na svetu nisu van doma{aja~udesnog delovanja Bo`je sile. Ako oni koji sara|uju s Njim buduznali da iskoriste pruène prilike, izvr{avaju}i verno i neustra{ivosvoju du`nost, Bog }e obratiti ljude koji se nalaze na veoma odgo-vornim poloàjima, ljude uticajne i visoko obrazovane. Boànskana~ela mnogi }e prihvatiti zahvaljuju}i neposrednom uticaju SvetogDuha. Posmatraju}i Isusa u Njegovoj ljupkosti, samoodricanju isamopo`rtvovanju, sebi~ni i samozadovoljni bogata{ vide}e sebekoliko je - u su{toj suprotnosti s tim - nesre}an, nevoljan, siromah,slep i go, i posta}e tako mali u svojim o~ima da }e mu Hristos i ve~niìvot postati prete`niji od sopstvenog "ja" i svih ovozemaljskihinteresa.

Obra}en istinom, imu}an ~ovek moè postati oru|e u Bo`jimrukama da primljenu svetlost prenosi i dalje. Naro~it teret odgo-vornosti on }e ose}ati i za ostale iz svog duhovno zanemarenogdru{tvenog sloja. Shvati}e da mu je povereno {irenje Jevan|eljame|u onima za koje ovaj svet zna~i sve u ìvotu. Svoje vreme i svojnovac on }e ubudu}e posvetiti Bogu; sredstva }e obilnije priticati uNjegovu riznicu, talentovani i ugledni ljudi prihvati}e istinu, i noviuspesi i sila prati}e Zajednicu.

________

Svoje vesnike Hristos isto tako upu}uje da potraè i siroma{ne imale na zemlji, koji obi~no ìve pored sporednih puteva i izme|uograda. Mnogi od njih ne znaju {ta moraju ~initi da bi bili spaseni.Mnogi su potpuno potonuli u ponor greha. Mnogi o~ajavaju, pate}i

82


od svakovrsnih bolesti i tela i du{e. Oni ~e`njivo poku{avaju da na|uolak{anje i izlaz iz svojih patnji, a sotona ih primamljuje isku{enji-ma da olak{anje traè u poroku i zadovoljavanju telesnih èlja, {todovodi do propasti i smrti. Oni tro{e svoj novac na ono {to nijehrana, i trud svoj na ono {to ne moè da zadovolji potrebe du{e.Pored takvih ne smemo prolaziti nezainteresovano.

Pored zadatka da branimo zapovesti Bo`je i zazi|ujemo "razva-line" na~injene u Njegovom zakonu (Is. 58,12), du`nost nam je istotako i da saose}amo sa onima koji stradaju i pate na ovom svetu.Svoju ljubav, pre svega i vi{e od svega drugog, treba da posvetimoBogu; Njegovu svetu subotu kao uspomenu na delo stvaranja, kojuljudi gaze svojim nesvetim nogama, mi treba da uzdièmo; ali u istovreme treba da ispoljavamo milost, dobrotu i najne`nije saose}anjesa stradalnicima i onima koji gre{e.

U svakom mestu gde se po~ne sa objavljivanjem istine, najusrd-nije napore prvo treba posvetiti propovedanju Jevan|elja siro-ma{nima i isceljivanju bolesnih. Takvim radom, obavljenim savesnoi verno, Zajednici }e pristupiti mnogi koji }e na kraju biti spaseni.

Onima koji kao misionari rade od ku}e do ku}e pruà semogu}nost da Bogu i bli`njima posluè na mnogo na~ina. Oni moguda se mole za bolesnike, ~ine}i sve {to je u njihovoj mo}i da imublaè patnje. Svoje vreme, napore i pa`nju oni treba da posveteskromnima, siroma{nima i potla~enima. Za sve one koji su bespo-mo}ni, koji nemaju ni snage ni volje da kontroli{u svoje prohteve,koje je strast degradirala - treba se moliti za njih i s njima. Usrdne iistrajne napore treba ulagati za spasavanje onih u ~ijem srcu jeprobu|eno interesovanje. Do srca mnogih moè se dopreti samodelima nesebi~ne usrdnosti i dobrote. Prvo se moraju ublaìti i zado-voljiti njihove ovozemaljske potrebe. Kada ih o~evidnim dokazimaosvedo~imo o na{oj nesebi~noj ljubavi, bi}e im znatno lak{e dapoveruju u Hristovu ljubav.

Negovateljice u svojstvu misionara najbolje su okvalifikovane zataj rad, ali i drugi treba da im se pridruè u tome. Oni koji nisuposebno obu~avani i pripremani za to, mogu od svojih saradnika dase nau~e najboljem i najuspe{nijem na~inu rada.

83


Raspravljanja, farisejstva i isticanje sopstvenog "ja" ima u izo-bilju; ali na takav na~in du{e se nikad ne pridobijaju za Hrista. îsta,posve}ena ljubav, ljubav kakva se odraàvala u Hristovom ìvotu,deluje kao sveti miomiris. Poput razbijene Marijine sklenice s ~istimnardovim mirom, ona svu ku}u ispunjava prijatnim mirisom. Re-~itost, poznavanje istine i izuzetni talenti, kada su pra}eni ljubavljupredstavljaju zaista dragocene darove. Ali same sposobnosti i naj-odabraniji talenti, sami po sebi, ne mogu da zamene ljubav.

Ta i takva ljubav mora se manifestovati u onima koji rade zaBoga. Ljubav prema Bogu i prema onima za koje je Hristos umroizvr{i}e delo koje jedva moèmo i da naslutimo. Oni koji ne gaje ine ispoljavaju takvu ljubav ne mogu da budu uspe{ni misionari.

________

Svi koji se odlu~e za Hrista bi}e pokrenuti da se zalaù za onekoji su jo{ uvek mrtvi u svojim prestupima i grehu. Svuda gde je isti-na objavljena i gde je narod po~eo da se duhovno budi i obra}a, ver-nici istovremeno treba da budu jedinstveni u ispoljavanju milosr|aprema nevoljnima. Gde god se narodu objavi biblijska istina, tu trebada se otpo~ne i sa primenom prakti~ne pobo`nosti. Gde god se osnu-je nova skup{tina, zadatak je i ~lanova i misionara da se zalaù zabespomo}ne i za sve one koji stradaju i pate.

Briga za siroma{ne iz na{ih redova

U Re~i Bo`joj od nas se traì "da ~inimo dobro svakom, a oso-bito onima koji su s nama u vjeri" (Gal. 6,10). U na{em dobro-tvornom zalaganju za ugroène posebnu pomo} treba da ukazujemoonima koji su, zahvaljuju}i izlaganju istine, osvedo~eni i obra}eni.Moramo posvetiti pa`nju i brigu za one koji su imali hrabrosti da pri-hvate istinu, ali su zbog toga izgubili stalni izvor prihoda, ili su pri-morani da napuste zanimanje kojim izdràvaju svoje porodice. Brigaza pruànje pomo}i dostojnim siromasima i za zaposlenje onih kojizaista ljube Boga i drè Njegove zapovesti, deo je na{e hri{}anskedu`nosti. Takve ne smemo ostaviti bespomo}ne, da se ose}aju pri-

84


moranima da rade subotom ili da umiru od gladi. Oni koji se odlu~eda stanu na Gospodnju stranu treba da u adventistima sedmog danavide prave hri{}ane pune saose}anja, samoodricanja i samopo`rtvo-vanosti, uvek spremne da radosno pomaù svojoj bra}i u nevolji. Tosu oni kojima Gospod preko proroka poru~uje: "Da prelama{ hljebsvoj gladnome, i siromahe prognane da uvede{ u ku}u" (Is. 58,7).

Radnici i sluìtelji Zajednice

U izboru sluìtelja za novoosnovane skup{tine treba da budemoveoma obazrivi. To treba da budu ljudi i ène potpuno obra}eni. Zato treba izabrati one koji su najsposobniji da pou~avaju druge, kojimogu da posluè i re~ju i delom. U tom pogledu postoji duboko uko-renjena potreba u svim granama dela.

Nikada ne treba dozvoliti da probu|eno interesovanje oslabi.Naro~ito u novoosnovanim skup{tinama treba pronalaziti metode zaodràvanje dubokog i ìvog interesovanja. Svi koji su duhovnimsrodstvom vezani za Zajednicu treba da ose}aju li~nu odgovornost.Zalagati se svim svojim sposobnostima za duhovno ja~anje Za-jednice i ~initi sastanke tako ìvima i interesantnima da posetioce toprivla~i, du`nost je svakog vernika. Gre{no je dozvoliti da intereso-vanje opadne kad neprekidno treba da izlaèmo tako ozbiljne i takosve~ane istine sa ìvog izvora Re~i Bo`je, i to svi treba da ose}aju.Potrebu kr{tenja Svetim Duhom, neophodnost posve}enosti ~lanovada budu ìve i plodonosne sadnice u vrtu Gospodnjem, svima trebanajupe~atljivije predo~avati.

Bog nas sve poziva da budemo samopo`rtvovani radnici uvekspremni na samoodricanje. Oni koji svoje Bogom-dano vreme isnage posve}uju traènju du{a i budnom zalaganju za njih kao onikoji }e za to morati da polaù ra~un pred Bogom, ste}i }e divna ibogata iskustva. Dok dragocene istine Re~i Bo`je prenose drugima,njihova sopstvena srca otvori}e se za prihvatanje te Re~i. Vide}e seda su zaista nau~eni od Velikog U~itelja.

Za sve grehom namu~ene i stradalne du{e u ovom svetu Hristosje otvorio izvor ìve vode, i glas boànske milosti jo{ uvek se ~uje:

85


"Hodite, svi koji ste èdni, hodite i napajajte se." Vodu ìvota svimoète dobiti besplatno. Onaj koji ~uje neka svakom drugom kaè:Do|i, i ko god èli, neka do|e. Ovu poruku treba da objavljuju svi -ne samo mu{karci, nego i ène. Tada }e poruka biti odnesena donajzaba~enijih mesta na zemlji. Ispuni}e se re~i Svetoga pisma: U tajdan Gospod }e otvoriti "rijeke na visovima, i izvore usred dolina,pustinju }e pretvoriti u jezero vodeno"… "Rijeke u suhoj zemlji", i"s rado{}u }ete crpsti vodu sa izvora ovoga spasenja" (Is. 41,18;43,19; 12,3). 86

RADNICI I SLU@ITELJI ZAJEDNICE 81

MANJE PROPOVEDANJA S KATEDRE, VI[E POUÂVANJA

Na na{im sastancima pod {atorom ne treba traìti od jednog ilidvojice radnika da sve propovedi i sva izlaganja o biblijskim istina-ma iznose samo oni. Ponekad se znatno vi{e moè posti}i ako seveliki skup razdeli na vi{e sekcija. Tako onaj koji izlaè biblijskeistine moè svojim slu{aocima da pri|e bliè nego na velikomskupu.

Drànju propovedi na na{im ovakvim sastancima posve}uje seznatno vi{e vremena nego {to bi trebalo. Optere}uju}i se previ{etime, propovednici zanemaruju mnoge svoje druge du`nosti kojimabi trebalo da posvete pa`nju. Nezapaène ostaju mnoge sitnice kojeotvaraju vrata ozbiljnim propustima i zlu. Propovednik tako iscr-pljuje svoje fizi~ke snage i gubi vreme toliko neophodno za duhovnorazmi{ljanje i molitvu da bi sopstvenu du{u odrào u ljubavi Bo`joj.I kad se tolike propovedi nastavljaju jedna za drugom slu{aoci nestiù da razaberu i shvate sve {ta su ~uli. To ih dovodi u zabunu, ibogosluènje im postaje dosadno i zamara ih.

Treba manje propovedanja s katedre, a vi{e prakti~nog po-u~avanja. Ima slu{alaca koji èle odre|eniju svetlost nego {to pri-maju slu{aju}i propovedi. Nekima je potrebno vi{e vremena da bishvatili izloène ta~ke istine. Oni bi istinu, ako im se malo jasnijeizloì, razumeli, i ona bi se u njihovom srcu u~vrstila kao klin udarenna sigurnom mestu. Pokazano mi je da na{i sastanci pod {atorimatreba da postaju sve privla~niji, a samim tim i uspe{niji. Pokazanomi je da na takvim sastancima - {to se vi{e pribliùjemo kraju -treba da bude manje propovedanja sa katedre, a vi{e prou~avanjaBiblije. U tom cilju treba organizovati manje grupe vernika s Bi-blijom u ruci, koje }e izabrani pojedinci predvoditi u prou~avanjuSvetih spisa kroz slobodan razgovor.

Takav metod koristio je i Hristos u pou~avanju svojih u~enika.Kad se oko Njega sakupilo veliko mno{tvo naroda, On se, dok jepou~avao svoje u~enike, obra}ao i svekolikom mno{tvu okupljenih.

87


Zatim su posle izlaganja u~enici zalazili me|u narod i ponavljali ono{to je Hristos rekao. êsto su slu{aoci pogre{no tuma~ili Hristovere~i, i u~enici su im prenosili {ta Sveti spisi kaù o tome i {ta ih jeHristos nau~io.

Kada je ~ovek koji se ose}a Bogom pozvan na delo propovedni-ka, spreman da u poniznosti u~i od Hrista, on }e zaista postati praviu~itelj. Ono {to je na ovakvim na{im sastancima potrebno jestepropovedni~ki rad oìvljen Svetim Duhom. Oni treba manje dapropovedaju sa katedre, a vi{e da svoje slu{aoce, oslu{kuju}i njihovepotrebe, pou~avaju prakti~noj veri. U du{u im se, vi{e od svega dru-gog, mora utisnuti ~injenica da Hristos omogu}uje spasenje svimakoji uzveruju. "Jer Bogu tako omilje svijet da je i Sina svojega jedi-norodnoga dao da nijedan koji vjeruje u Njega ne propadne, nego daima ìvot vje~ni" (Jovan 3,16). Toliko je veli~anstvenih tema nakojima propovednik Jevan|elja sa sigurno{}u moè da se zadràva."Koji vjeruje u mene", kaè Hristos, "ima ìvot vje~ni" (Jovan 6,47).

Ako se propovednikovih usana dotakao ìvi ugljen sa oltara, on}e uzdizati samo Hrista, prikazuju}i Ga kao jedinu nadu gre{nika.Kad je srce govornika posve}eno istinom, njegove re~i bi}e ìvastvarnost i za njega samog i za one kojima govori. Oni koji gaslu{aju bi}e osvedo~eni da je zaista bio sa Bogom, pribliìv{i Mu seu àrkoj i delotvornoj molitvi. Sveti Duh se o~evidno spustio nanjega, njegova du{a ose}a ìvotvornu nebesku revnost i on je u sta-nju da duhovne pojmove duhovno shvati. On dobija silu da ru{inajutvr|enija sotonina upori{ta. Njegovo izlaganje o Hristu i ljubaviBo`joj razbija srca slu{alaca, i mnogi postavljaju pitanje: "[ta mitreba ~initi da se spasem?" 88

MANJE PROPOVEDANJA S KATEDRE, VI[E POUÂVANJA 83

PROPOVEDNI^KI SEMINARI

"Idite po svemu svijetu i propovijedajte Jevan|elje", tako glasinalog koji je Spasitelj dao svojim saradnicima. Me|utim, ovo jasnouputstvo bilo je zanemareno. Iako je svetlost bila davana ponovo iponovo, ljudi su bili pozivani sa svojih radnih polja da bi po neko-liko sedmica provodili na propovedni~kim seminarima. Bilo je vre-mena kad je to bilo neophodno jer su se pripadnici na{eg naroda pro-tivili delu Bo`jem odbijaju}i svetlost o Hristovoj pravdi kroz veru.Trebalo je da oni to prihvate i dalje {ire srcem, glasom i perom, jersamo na taj na~in mogu da budu uspe{ni i delotvorni. Da bi prim-ljenu svetlost mogli da prenose na druge, oni sami treba da buduvo|eni i usmeravani uputstvima Svetog Duha.

________

Odràvanje tako mnogo biblijskih seminara me|u na{im naro-dom nije mudro. Cilj koji se tim èli ostvariti svakako je dobar, alipostoji bitniji zadatak koji treba izvr{iti preno{enjem istine u oblastigde svetlost jo{ nije prodrla. Radnici se zadràvaju da se zalaù zaone koji ve} poznaju istinu i ne stiù do onih koji to znanje jo{ uveknemaju. Posve}uju}i iz godine u godinu tako mnogo vremena pro-povedni~kim seminarima, na{a bra}a zanemaruju polja koja se ve}ùte za ètvu. Ostaju neopomenute du{e koje su duhovno zaslepljenepredrasudama nametnutim od strane onih koji pogre{no tuma~eistinu. O, kako }e pojedinci, organizacije i skup{tine morati da odgo-varaju zbog ove nemarnosti u onaj dan kad }e svakom pojedincu bitisu|eno po delima u~injenim u telu! Tada }e se videti koliko je od-govorno pred Bogom {to smo propustili da {irimo delo u dalekim istranim oblastima.

Pra}enje predavanja i odràvanje istih na tim mnogobrojnimseminarima ne donosi mnogo koristi ni samim radnicima. Talenti senajbolje razvijaju tamo gde su najpotrebniji. Propovednici koji supozvani sa svojih polja da prate izlaganje na takvim seminarimane}e biti tako dobro pripremljeni za delo kao da su se u potpunosti

89


posvetili radu u siroma{nim poljima gde zastava istine treba da budevisoko uzdignuta. Kad bi Re~ Bo`ju prou~avali u duhu spremnom daprime pouku, i kad bi radili u skladu sa svojim molitvama, an|eliBo`ji otvorili bi njihov um da prihvate istinu u svoj njenoj lepoti.

Znanje o istini koju ste prihvatili treba da prenosite na one kojise jo{ uvek nalaze u tami, bez Boga i bez nade u ovom svetu. Tozahteva rad sa ljudima razli~itog shvatanja, i Bog }e obiljem svojihblagoslova obdariti one koji od Njega zatraè mudrost. Sveti Duhspusti}e se na one koji se mole za hleb ìvota da bi ga mogli delitisvojim bli`njima.

Umesto odràvanja mnogobrojnih seminara za osposobljavanjepropovednika, po{aljite te propovednike da rade u mestima gde suodràni sastanci pod {atorima. Posle obilne duhovne gozbe na kojojsu ~udom Bo`je milosti sami nahranjeni hlebom ìvota, neka sezalaù da duhovno nahrane druge.

Velike sume novca koje se tro{e na propovedni~ke seminare do-nele bi daleko ve}e rezultate da su utro{ene na izdràvanje pro-povednika koji zaista rade u misionarskim poljima.

Me|u propovednicima ima ljudi vere i molitve, ljudi koji zaistamogu da kaù: "[to bje{e iz po~etka, {to ~usmo, {to vidjesmo o~imasvojim, {to razmotrismo i ruke na{e opipa{e o Logosu ìvota… [tavidjesmo i ~usmo - to javljamo vama" (I Jovanova 1,1-3). Ti ljuditreba da u~e druge. Radnike u stvarnom radu treba da obu~avajuiskusni ljudi. 90


KR[TENJE

Zna~enje ovog obreda

Obredi kr{tenja i Ve~ere Gospodnje dva su veli~anstvena spomenstuba, jedan na samom ulazu u Zajednicu, a drugi u njoj. Na timobredima Hristos je ispisao ime pravog Boga.

Hristos je kr{tenje u~inio znakom ulaska u Njegovo duhovnocarstvo. On je to proglasio izri~itim uslovom koji moraju da ispunesvi koji èle da budu priznati kao oni koji ispovedaju odanostautoritetu Oca, Sina i Svetog Duha. Pre nego {to u Zajednici na|esvoj dom, pre nego {to prekora~i prag duhovnog Bo`jeg carstva,pokajnik treba da primi pe~at boànskog imena: "Gospod pravdana{a" (Jer. 23,6).

Kr{tenje predstavlja najsve~anije odricanje od ovog sveta. Onikoji se kr{tavaju u trostruko ime Oca, Sina i Svetoga Duha izjavlju-ju javno na samom po~etku svog hri{}anskog ìvota da raskidaju sasluènjem sotoni i postaju ~lanovi carske porodice, deca nebeskogCara. Ovim ~inom oni dokazuju da su poslu{ali zapovest: "Iza|iteizme|u njih i odvojte se,… i ne dohvatajte se ne~istog." I na njimase ispunjava obe}anje: "I bi}u vam Otac, i vi }ete biti moji sinovi ik}eri, govori Gospod Svedrìtelj" (II Kor. 6,17.18).

Priprema za kr{tenje

Kandidatima za kr{tenje neophodna je potpunija priprema.Pouke i uputstva koja im se obi~no daju treba davati savesnije. Oni-ma koji su odnedavno prihvatili istinu treba pomno objasniti na~elahri{}anskog ìvota. Na samo njihovo deklarativno ispovedanje istinene moèmo se osloniti kao na dokaz da zaista imaju spasonosnuvezu sa Hristom. Nije dovoljno samo re}i: "Verujem", nego treba iìveti u skladu sa istinom koju ispovedamo. Pot~injavaju}i se voljiBo`joj u svojim re~ima, pona{anju i karakteru, mi dokazujemo dasmo zaista povezani s Njim. Uvek kada neko raskine sa grehom, koji

91


predstavlja prekr{aj zakona Bo`jeg, on svoj ìvot dovodi u saglas-nost sa zakonom, u savr{enoj poslu{nosti. To je delo Svetog Duha.Svetlost dobijamo pa`ljivim prou~avanjem Re~i Bo`je, glas savesti,napori Svetog Duha, sve to u srcu stvara pravu ljubav prema Hristu,koji je dao sebe na `rtvu potpunu i besprekornu da bi iskupio celona{e bi}e - telo, du{u i duh. A ljubav se ispoljava u poslu{nosti.Grani~na linija izme|u onih koji ljube Boga i drè Njegove za-povesti i onih koji Ga ne ljube i preziru Njegove propise, mora bitijasna i odre|ena.

Savesni hri{}ani i hri{}anke treba da nastoje svom snagom dadu{u osvedo~enu dovedu do pravilne spoznaje o opravdanju u HristuIsusu. Ako neko od novoobra}enih dozvoli da èlja za sebi~nimpopu{tanjem postane vladaju}a sila u njegovom ìvotu, savesni ver-nici treba budno da straè nad takvima kao oni koji }e pred Bogommorati da polaù ra~un. Savesno, ne`no i ljubazno pou~avanje, {toje za novoobra}ene veoma bitno, oni ne smeju zanemariti da Bognjihovo zalaganje ne bi smatrao mlakim i polovi~nim. Pravilnousmerenje na samom po~etku hri{}anskog ìvota veoma je bitno.

Sotoni nipo{to ne odgovara da iko uvidi neophodnost potpunepot~injenosti Bogu. Kada du{a propusti da se tako pot~ini, to zna~ida sa grehom nije u potpunosti raskinuto; apetit i strasti i dalje sebore za prevlast; isku{enje zbunjuje savest, tako da ne dolazi dopravog obra}enja. Kada bi svi imali pravu predstavu o borbi kojusvaka du{a mora da vodi sa sotonskim agentima koji nastoje da jeuhvate u zamku, zavedu i prevare, mnogo marljivije bimo se sviskupa zalagali za one koji su mladi u veri.

Prepu{tene same sebi, te du{e ~esto padaju u isku{enja i, {to jenajgore, u tim ku{anjima ne vide nikakvo zlo. Pou~ite ih da se neustru~avaju traìti savet, jer je to njihovo preimu}stvo. Uputite ih datraè dru{tvo onih koji im mogu pomo}i. Druè}i se sa onima kojisu pobo`ni i bogoboja`ljivi oni }e dobiti snagu.

Na{i razgovori s takvim du{ama uvek treba da budu duhovnog iohrabruju}eg karaktera. Gospodu su poznate borbe svake du{e kojase bori protiv svojih sumnji i slabosti, i On rado dolazi u pomo}svima koji Ga prizivaju. Oni }e ugledati pred sobom otvoreno nebo

92

PRIPREMA ZA KR[TENJE 87

i an|ele Bo`je kako silaze i penju se sjajnim lestvicama, kojima i onisami nastoje da se uspnu.

Zadatak roditelja: Roditelji ~ija deca èle da se krste imajuzadatak da prvo preispitaju i njih i sami sebe i da savesno pou~esvoju decu. Kr{tenje predstavlja najsvetiji i najzna~ajniji obred, ineophodno je da se u potpunosti shvati njegovo zna~enje. To zna~ipokajanje pred Bogom, ostavljanje greha i po~etak novog ìvota uHristu Isusu. U pristupanju ovom obredu ne treba preterano ùriti.Neka i roditelji i deca dobro prora~unaju {ta time dobijaju, a {ta trebada odbace i `rtvuju. Pristaju}i na kr{tenje svoje dece, roditelji sesve~ano obavezuju da nad tom decom budu verni pristavi, i da ihvode u izgra|ivanju hri{}anskog karaktera. Oni se obavezuju da snaro~itim interesovanjem i pa`njom ~uvaju te jaganjce Hristovogstada, da ne bi obe{~astili veru koju sada javno ispovedaju.

Pouke o veri deci treba davati od njihovog najranijeg detinjstva.To ne treba ~initi u duhu stalnog ukoravanja i osude nego u duhuvedrog i prijatnog raspoloènja. Majke neprekidno treba da budubudne jer se isku{enje njihovoj deci i mladima moè nametnuti uobliku u kojem ga oni ne mogu prepoznati. Svoju decu roditelji trebada ~uvaju mudro i prijatnim pou~avanjem. Kao pravi i najbolji pri-jatelji tih neiskusnih detinjih du{a, treba da im pomaù u njihovimnaporima da pobede, jer samo za one koji postanu pobednici vaìobe}anje: "Koji pobijedi, dobi}e sve" (Otkr. 22,7). Oni uvek treba daimaju na umu ~injenicu da su njihova draga deca, koja teè da ~ineono {to je dobro i pravo, mla|i ~lanovi Gospodnje porodice; i stogasvim srcem treba da im pomaù kako nikada ne bi zastranjivali saCarskog puta poslu{nosti. U ljubavi i s najve}im interesovanjem, izdana u dan treba da ih pou~avaju {ta zna~i biti dete Bo`je i u po-slu{nosti pot~initi svoju volju Njegovoj volji. U~ite ih da poslu{nostprema Bogu obuhvata i poslu{nost prema roditeljima. To mora dabude zadatak svakog dana i svakog ~asa. Roditelji, straìte budno,straìte i molite se, i u~inite svoju decu svojim stalnim saputnicima.

Kada taj najsre}niji period u njihovom ìvotu do|e i vidite da onizaista ljube Hrista i èle da budu kr{teni, tada treba veoma savesnoda postupate s njima. Pre nego {to pristupe obredu kr{tenja, pitajte

93


ih da li im je prvi i glavni cilj u ìvotu da rade za Boga. Onda imkaìte kako to treba da po~nu. Prve pouke su veoma zna~ajne. Obja-snite im na jednostavan na~in {ta Bog od njih prvo o~ekuje. Obra-zloìte im njihov zadatak na takav na~in da oni to lako mogu dashvate. Objasnite im {ta to zna~i predati se Gospodu i, uz savete hri-{}anskih roditelja, ~inite upravo ono {to On u svojoj Re~i zahteva.

Ako posle ovako savesno obavljenog svog zadatka, kao roditeljisa zadovoljstvom zaklju~ite da va{i sinovi i k}eri shvataju zna~enjeobra}enja i kr{tenja, i da su zaista obra}eni, onda im dopustite da sekrste. Ali, ponavljam, sami budite spremni da kao verni pastiriusmeravate njihove neiskusne noge, vode}i ih uskom stazom po-slu{nosti. Bog svojim Svetim Duhom mora delovati na roditelje,kako bi oni svojoj deci mogli pruìti pravi primer u ljubavi, u~tivostii hri{}anskoj smernosti, i u potpunom pot~injavanju svoje voljeHristu. Ako ste dali svoj pristanak i saglasnost da se va{a deca krstea zatim ih prepu{tate da ~ine {ta im je volja, ne ose}aju}i svojomnaro~itom du`no{}u da njihove noge stalno usmeravate pravom sta-zom, vi }ete pred Bogom biti odgovorni ukoliko oni izgube veru ihrabrost i prestanu da se interesuju za istinu.

Du`nost duhovnog pastira: Kada su kandidati za kr{tenje ljudii ène u zrelijem ìvotnom dobu oni svoje du`nosti mogu i treba dashvate bolje nego mladi (o kojima je napred bilo re~i); ali pastor ~ijojbrizi se oni poveravaju ima i za te du{e naro~itu du`nost koju morada izvr{i. Mo`da su oni u svom ìvotu stekli r|ave navike koje jo{uvek primenjuju u praksi. Pastor je duàn da s takvima odràvaposebne sastanke. Dajte im da ~itaju odgovaraju}e stihove iz Biblije.Molite se s njima i u razgovoru im jasno izloìte {ta Bog s pravomtraì od njih. îtajte im {ta se u Bibliji u~i u pogledu obra}enja.Pokaìte im {ta predstavlja plod pravog obra}enja, stvarni dokaz daljube Boga. Naglasite da pravo obra}enje zna~i promenu srca, mislii ciljeva. Zle navike treba napustiti. Grehe ogovaranja, zavisti ineposlu{nosti treba odbaciti. Protiv svake negativne crte karakteramora se voditi odlu~na borba. Tek tada }e svaki onaj koji verujemo}i s razumevanjem da i na sebe primeni obe}anje: "I{tite, i da}evam se" (Mat. 7,7).

94

PRIPREMA ZA KR[TENJE 89

Ispitivanje kandidata za kr{tenje

Ispitivanje onih koji se prijave za kr{tenje i provera da li su zaistaspremni da budu Hristovi u~enici ne primenjuje se uvek takotemeljno i pa`ljivo kao {to bi trebalo. Jasno treba da se zna da li oniuzimaju samo ime adventista sedmog dana, ili zaista prelaze nastranu Gospodnju, spremni da se odvoje od sveta i ne doti~u ni~ega{to je ne~isto. Pre kr{tenja treba temeljno ispitati verski ìvot kandi-data. Pri ispitivanju se prema novoobra}enima ne sme ispoljavatihladno}a i nepristupa~nost, nego im ljubazno i ne`no ukazujte naJagnje Bo`je koje uze na se grehe sveta. Objasnite im da se zahteviJevan|elja odnose upravo na njih.

Jedna od ta~aka u kojoj su tim mladima u veri neophodna uput-stva i pouke je i pitanje odevanja. Sa novoobra}enim u tom pogledutreba postupati verno i veoma savesno. Da li su razmetljivi i ta{ti uodevanju? Da li gaje oholost u svom srcu? Idolatrija odevanja - kadna~in odevanja postaje idol - to je moralna bolest. To se ne smepreneti u novi ìvot. U najve}em broju slu~ajeva, pokoravanje zahte-vima Jevan|elja traì u pogledu odevanja odlu~nu promenu.

Nemarnost u pogledu odevanja tako|e ne treba ispoljavati.Hrista radi, ~iji smo ovde predstavnici i svedoci, moramo se truditida i svojim spoljnim izgledom delujemo {to prikladnije. Za slu`bu ustarozavetnoj svetinji Bog je izri~ito odredio svaku pojedinost u ode-vanju onih koji su sluìli pred Njim. Iz toga moèmo izvu}i poukuda On poklanja naro~itu pa`nju i odevanju onih koji sluè Njemu.Uputstva u pogledu Aronove ode}e bila su posebna i izri~ito na-gla{ena, jer je njegova ode}a bila simboli~na. Tako i ode}a Hristovihsledbenika treba da bude simboli~na. Mi u svakom pogledu treba dabudemo Njegovi predstavnici. I svojim spoljnim izgledom mi usvemu treba da odraàvamo prikladnost, umerenost i ~istotu. Me|u-tim, promene u na~inu odevanja samo zato {to to zahteva moda i dabismo bili sli~ni svetu, Re~ Bo`ja ne odobrava. Hri{}ani ne treba daukra{avaju svoje telo rasko{nom ode}om ili skupim nakitima iukrasima.

95


Re~i Svetih spisa u pogledu odevanja treba pa`ljivo razmotriti.Neophodno je da shvatimo {ta Gospod Bog nebeski ceni ~ak i upogledu odevanja na{eg tela. Svi koji usrdno ~eznu za darovimaHristove blagodati poslu{a}e dragocene re~i saveta i uputstava kojesu Bogom nadahnute. âk i sam spoljni izgled i na~in odevanjaodraàva istinu Jevan|elja.

Svi koji pa`ljivo prou~avaju Hristov ìvot i Njegove pouke pri-menjuju u praksi postaju sli~ni Njemu. Njihov uticaj postaje sli~anNjegovom. Oni pokazuju ~vrstinu i snagu karaktera. Idu}i smernostazom poslu{nosti, oni ispunjavaju verno volju Bo`ju, i {ire uticajkojim najre~itije svedo~e u prilog napretka Bo`jeg dela i blagotvor-ne ~istote Njegovih na~ela. Takve u potpunosti obra}ene du{e pred-stavljaju za svet ìvo svedo~anstvo koliko istina moè da posvetiljudski karakter.

Poznavanje Boga i Hrista Isusa, izraèno u ìvotu i karakteru,uzvi{enije je i vrednije od svega {to zasluùje da se ceni i na zemljii na nebu. To je zaista najvi{e obrazovanje. To je klju~ koji otvarabiserna vrata nebeskog grada. To znanje, prema nameri Bo`joj,mogu i treba da imaju svi koji se kr{tenjem "obuku" u Hrista. I svetaje du`nost slugu Bo`jih da tim novokr{tenim du{ama izloè prei-mu}stva njihovog visokog zvanja u Hristu Isusu.

Obavljanje samog obreda kr{tenja

Kad god je to mogu}e, kr{tenje treba obavljati u bistrom jezeruili u teku}oj vodi. Sve~anosti samog obreda uvek treba pridavatinajve}u ozbiljnost i najve}i zna~aj. Takvoj slu`bi uvek prisustvuju iBo`ji an|eli.

Neka onaj koji obavlja obred kr{tenja u~ini sve {to moè da taj~in ostavi {to dublji utisak sve~anosti i svetosti na sve prisutne.Svaki verski obred treba obavljati tako da svojim uticajem duhovnouzdiè i oplemenjuje. Ni{ta se ne sme kao obi~no i bezna~ajnosvoditi na nivo svakodnevnog. Na{e ~lanove treba vaspitavati da po-kazuju vi{e uvaàvanja i strahopo{tovanja prema svetoj Bo`jojslu`bi. S kakvim po{tovanjem propovednici obavljaju svete obrede

96

ISPITIVANJE KANDIDATA ZA KR[TENJE 91

u Bo`joj slu`bi, tako vaspitavaju i narod. Mali i na izgled neznatnipostupci koji vaspitavaju, u~e i disciplinuju du{u za ve~nost mogubiti od ogromnog zna~aja za duhovno uzdizanje i posve}enjeZajednice.

Svaka skup{tina treba da bude snabdevena odgovaraju}im man-tilima za one koji se kr{tavaju. To nipo{to ne treba smatrati nepotreb-nim tro{enjem novca. To je, izme|u ostalog, tako|e obuhva}eno bib-lijskim nalogom: "A sve neka vam biva po{teno (prikladno) i ured-no." (I Kor. 14,40).

Praksa da mantile za kr{tenje jedna skup{tina pozajmljuje oddruge, i da u tome zavise jedna od druge, nije dobra. êsto se de{avada se ti mantili ne mogu prona}i ba{ onda kad su neophodni, jer jeneko u zaboravu propustio da pozajmljeno vrati. Svaka skup{tinatreba da se pobrine za svoje potrebe i u tom pogledu. Za tu svrhutreba da se osnuje fond; i kad u tome u~estvuju svi, onda to ne}e bititako veliki teret.

Mantili za kr{tenje treba da budu tamne boje, od ~vrstog ikvalitetnog materijala koji podnosi vodu, a u donju ivicu istih trebau{iti ne{to te{ko (par~i}e olova), da se mantil ne podiè u vodi. Timantili treba da budu prikladni, dobro skrojeni prema preporu~enomuzorku; bez ikakvog ukra{avanja, nabora ili nakita. Svaka rasko{dodavanjem nekog ukrasa ili nakita potpuno je neprihvatljiva. Kadaoni koji se kr{tavaju shvate zna~aj ovog obreda, ne}e imati nikakveèlje za li~nim ukra{avanjem. Ipak ni{ta ne bi smelo da bude poha-bano ili neugledno, jer bi to predstavljalo uvredu za Boga. Sve {to jeu vezi sa ovim svetim obredom treba da se pripremi blagovremeno i{to je mogu}e savr{enije.

Posle kr{tenja

Zavet koji polaèmo prilikom kr{tenja obuhvata i zna~i zaistamnogo. U ime Oca, Sina i Svetoga Duha, tim ~inom mi se polaga-njem u vodu simboli~no sahranjujemo - sli~no Hristovoj smrti ipogrebu, a podizanjem iz vode ustajemo na novi ìvot - sli~noHristovom vaskrsenju, i treba da ìvimo novim ìvotom. Na{ ìvot

97


treba da bude povezan sa ìvotom Hristovim. Od tada vernik stalnomora imati na umu da se u potpunosti posvetio Bogu, Hristu iSvetom Duhu. U tom novom srodstvu i odnosu on sve svoje obzireprema ovom svetu stavlja na drugo mesto. On je javno izjavio dane}e vi{e oholo ìveti samo za sebe i popu{tati svojim telesnimèljama. On vi{e ne ìvi bezbri`nim i lakomislenim ìvotom.U~iniv{i zavet sa Bogom, on je umro za ovaj svet. On treba da ìvisamo za Gospoda, da sve sposobnosti koje su mu poverene koristi uslu`bi Njemu, ne gube}i nikad iz vida ~injenicu da nosi znak Bo`jegzaveta, da je podanik Hristovog carstva, u~esnik u boànskoj priro-di. Celokupno svoje bi}e i sve {to ima on treba da preda Bogu,upotrebljavaju}i sve svoje darove na slavu Njegovog imena.

Obaveze u duhovnom savezni{tvu s Bogom u koje ulazimo pri-likom kr{tenja uzajamne su i obostrane. Kada ljudska bi}a svimsrcem i u potpunoj poslu{nosti izvr{e ono {to je njihova du`nost,imaju pravo da se mole (kao Ilija prorok u svoje vreme): "Neka poz-naju, Gospode, da si Ti Bog u Izrailju". înjenica da ste kr{teni uime Oca, Sina i Svetog Duha daje vam sigurnost da }e vam te Sile,ako zatraìte Njihovu pomo}, zaista pomo}i u svakoj potrebi i usvakoj nevolji. Gospod }e sigurno ~uti i usli{iti iskrene molitve svo-jih vernih sledbenika koji nose Hristov jaram i koji se u Njegovoj{koli u~e Njegovoj krotosti i poniznosti.

"Ako ste, dakle, vaskrsli sa Hristom, traìte ono {to je gore gdjeHristos sjedi s desne strane Boga. Mislite o onome {to je gore, a ne{to je na zemlji. Jer umrijeste, i va{ je ìvot sakriven sa Hristom uBogu" (Kolo{anima 3,1-3).

"Obucite se, dakle, kao izabrani Bo`ji, sveti i ljubljeni u mi-losr|e, dobrotu, poniznost, krotost i dugo trpljenje, podnose}i jedandrugoga, i opra{taju}i jedan drugome ako ima ko tu`bu; kao {to jeHristos vama oprostio, tako i vi. A povrh svega toga obucite se uljubav, koja je sveza savr{enstva. I mir Bo`ji neka vlada u srcimava{ima, na koji ste i pozvani u jednome tijelu, i zahvalni budite… Isve {to god ~inite rije~ju ili djelom, sve ~inite u ime Gospoda IsusaHrista, zahvaljuju}i Bogu Ocu kroz Njega" (Kol. 3,12-17).

98

99

POSLE KR[TENJA 93

PODIZANJE MOLITVENIH DOMOVA

Kada se u nekom gradu ili naselju probudi interesovanje zaistinu, treba odlu~no nastojati da se takvo interesovanje odrì i na-stavi. U takvom mestu treba revnosno i temeljito nastaviti sa radomsve dotle dok se u njemu kao obele`je na{eg dela - kao {to je subo-ta Gospodnja spomenik stvaranja - ne podigne skroman Molitvenidom, koji }e stajati kao stalno upaljena svetlost usred moralne tame.Takvi spomenici kao stalni svedoci istine treba da stoje u mnogimmestima. Bog je u svojoj milosti predvideo da vesnici Jevan|eljaodlaze u sve zemlje, da propovedaju svim narodima, plemenima ijezicima sve dok se zastava istine ne podigne u svim naseljenim kra-jevima sveta.

________

Gde god se osnuje grupa vernika, treba podi}i i Molitveni dom.Dok to ne ostvare radnici ne treba da napu{taju takvo mesto.

U mnogim mestima gde je poruka sada{nje istine propovedana iprihva}ena od onih koji su iskreni u svom srcu, oni su u finansijskimmogu}nostima tako ograni~eni da u obezbe|ivanju takvih pre-imu}stava koja bi dala obele`je delu mogu u~initi jako malo. To~esto znatno oteàva {irenje dela. Onima koji se iz drugih zajednicazainteresuju za istinu, njihovi propovednici govore, a njihovi ~lanoviponavljaju: "To nije nikakva crkva, i tu nemate ~ak ni mesto za bo-gosluènje. Vi ste samo grupica siroma{nih i neupu}enih. Ubrzo poodlasku propovednika koji {ire te nove ideje presta}e i interesovanjaza to. Tada }ete i vi napustiti te ideje koje ste primili od njih."

Moèmo li prihvatiti pretpostavku da to ne}e predstavljati jakoisku{enje za one koji su shvatili razloge na{e vere i koje je SvetiBo`ji Duh osvedo~io u pogledu sada{nje istine? êsto treba ponav-ljati da se iz neznatnih po~etaka razviju veliki interesi. Ako èlimoda pokaèmo mudrost, posve}eno rasu|ivanje i ve{tinu rukovo|enjau podizanju carstva na{eg Iskupitelja, u~inimo sve {to je u na{ojmo}i da osvedo~imo narod u stabilnost na{eg dela. Treba podizati

100


skromne Molitvene domove gde }e oni koji su prihvatili istinu mo}ida odràvaju bogosluènja u skladu sa diktatom sopstvene savesti.

________

Kad god je to mogu}e, na{i Molitveni domovi i gra|evine u vlas-ni{tvu Zajednice treba da prilikom posve}enja budu slobodni odduga. Kada se podiè Molitveni dom, treba da ga podiù i zidaju~lanovi na{e Zajednice. Pod rukovodstvom nadle`nog propovedni-ka, podrànog savetima i ostalih saradnika, novoobra}eni vernicitreba na tome da rade sopstvenim rukama, govore}i: "Nama jeMolitveni dom neophodan, i mi ga moramo imati." Pripadnike svognaroda Gospod poziva da radosna srca ujedine svoje napore uNjegovom delu. U~inite tako, i uskoro }e se za~uti glas zahvalnosti:"Vidite {ta nam je u~inio Gospod."

Ima, ipak, i takvih slu~ajeva gde jedna mlada mesna Zajednicanije u stanju da sama podnese sav teret podizanja Molitvenog doma.U takvom slu~aju bra}a iz drugih skup{tina treba da im pomognu. Unekim slu~ajevima bolje je i pozajmiti novac nego odustati od grad-nje. Ukoliko neko, ko je ve} priloìo koliko je mogao, raspolaènov~anim sredstvima i spreman je da Zajednici pozajmi novac, bes-kamatno ili na otplatu u manjim ratama, taj novac se moè koristitido dogovorenih oro~enja. Ali ponavljam, sve gra|evine u vlasni{tvuZajednice prilikom posve}enja, ako je ikako mogu}e, treba da buduslobodne od duga.

Nikome ne treba dozvoliti da u na{im Molitvenim domovimaiznajmljuje za sebe posebno sedi{te. Bogati ne treba da na taj na~inbudu po~astvovaniji od siroma{nih. Ne sme se me|u prisutnimapraviti nikakva razlika. "Vi ste svi bra}a", kaè Hristos.

U podizanju na{ih Molitvenih domova ne treba teìti nikakvojrasko{i, jer to ne bi doprinelo napretku dela. Ekonomi~nost u sva-kom pa i u ovom pogledu treba da svedo~i o na{oj na~elnosti. U deluBo`jem ne treba da se koristimo nedostojnim metodama rada. Sve{to preduzimamo treba uraditi temeljno za vreme i za ve~nost.

________

101

PODIZANJE MOLITVENIH DOMOVA 95

Predo~eno mi je kako se na{a bra}a u nekim mestima lakomi-sleno zaduùju a veoma su nemarni u otpla}ivanju dugova. U nekimslu~ajevima Dom Bo`ji nikako da se oslobodi duga, i stalno semoraju pla}ati kamate. To tako ne mora i ne treba da bude. Ako se utom pogledu upotrebi ona mudrost, ve{tina i revnost koje Bog zahte-va do}i }e do korenite promene, i dugovi }e biti otpla}eni. One kojimogu da priloè vi{e, Bog poziva da budu znatno po`rtvovaniji, a isiroma{niji mogu da doprinesu svoj skromni udeo u tome. Sprem-nost na samoodricanje osposobljava svakoga da u~ini pone{to. I starii mla|i, i roditelji i deca svoju veru treba da dokaù delima. Svim~lanovima treba najupe~atljivije prikazati neophodnost da svakotreba da izvr{i svoju du`nost u tom pogledu. Neka svako u~ini sve{to je u njegovoj mo}i. Kada vidi da za ne{to postoji dobra volja,Bog }e sigurno otvoriti put. On ne èli da napredak Njegovog delaometaju i spre~avaju dugovi.

Bog poziva na samopo`rtvovanje. To }e doprineti ne samo finan-sijskom nego i duhovnom blagostanju i uspehu. Samoodricanje isamopo`rtvovanost dove{}e do ~udesnog napretka u duhovnostiZajednice.

________

Bogu nipo{to nije po volji da na{i Molitveni domovi buduoptere}eni dugovima. "Moje je srebro i moje je zlato, govori Gospodnad vojskama" (Agej 2,8). Kada se zlato i srebro upotrebljavaju zasebi~ne ciljeve, na zadovoljavanje slavoljublja, oholosti i èlje zasebi~nim uìvanjem, Bog biva obe{~a{}en. Kada pripadnici Bogomizabranog naroda ukra{avaju svoje ku}e i novac koji im je On pove-rio na ~uvanje tro{e na sebi~no zadovoljavanje svojih prohteva,ostavljaju}i Njegovo delo da finansijski malaksava - oni ne mogubiti blagosloveni.

Kada vam Gospod i interesi Njegovog dela budu na prvommestu, kada odlu~ite da Njegov dom vi{e ne obe{~a{}ujete dugovi-ma, On }e vas obilno blagosloviti. Potrudite se da svake sedmiceodvojite pone{to za ovu svrhu, ne{to osim desetka. Imajte jednuposebnu kutiju za to. Objasnite svojoj deci da je ta kutija samoodri-

102


canje, u koju }ete staviti svaki dinar koji vam nije neophodan za pod-mirivanje neizbe`nih potreba. To je za Gospoda - da bi se Molitvenidom oslobodio dugovanja kojim se nebu nanosi sramota. U~estvu-ju}i u tom ~inu po`rtvovanosti, svaki ~lan porodice dobija blagoslov.

Bog ~ita svaku misao. Njemu ne promakne nijedan postupak.Sve {to se u~ini u iskrenoj nameri da se unapredi Njegovo delo, bi}eod Njega priznato i blagosloveno. Dve lepte ili samo ~a{a hladnevode, pruèna u saose}anju i ljubavi, mogu biti veoma delotvorandoprinos u delima milosr|a ovde i doneti neprolaznu nagradu uve~nosti. ________

Presudna pitanja koja svaki hri{}anin treba da postavi sebi moglabi da budu: "Da li u svojoj du{i zaista ljubim Hrista vi{e od svegadrugog? Da li mi je Njegova svetinja (Molitveni dom) isto tako usrcu? Zar da ne ukaèm ~ast Gospodu time {to }u Njegovu svetuustanovu staviti u svom srcu na prvo mesto? Da li je moja ljubavprema Bogu i mome Iskupitelju dovoljno jaka da me pokrene nasamoodricanje? Kad do|em u isku{enje da popu{tam sebi traè}isebi~na zadovoljstva i uìvanja, zar ne bi trebalo da kaèm: Ne, ne}uda potro{im ni dinar na zadovoljavanje svojih prohteva dok je DomBo`ji optere}en dugovima?"

Na{ Iskupitelj s pravom o~ekuje mnogo vi{e nego {to Mu midajemo. Sebi~nost isti~e u prvi plan svoje èlje; ali Gospod s pravomtraì celo srce, svu na{u ljubav i pa`nju. On ne pristaje da bude nadrugom mestu. I zar Hristos ne zasluùje da upravo Njemu pokloni-mo svoju najuzvi{eniju pa`nju? Zar On ne treba da traì takvedokaze na{eg po{tovanja i odanosti? To za nas treba da budu su{tin-ska pitanja i u porodi~nom krugu i u Zajednici. Ako svoje srce, du{u,snagu i ìvot u potpunosti pot~inimo Bogu, ako svu svoju ljubavpoklonimo Njemu, onda }emo Njemu kao Najuzvi{enijem tako isluìti. Kada svoj ìvot uskladimo sa Njegovom voljom, razmi{lja-nje kako da Njemu ~ast i slavu odamo bi}e nam prete`nije od svegadrugog. Svoje darove i priloge nikome ne}emo davati tako rado kaoNjemu. Oseti}emo {ta zna~i sara|ivati sa Hristom u jednom svetompoduhvatu.

103

PODIZANJE MOLITVENIH DOMOVA 97

Dom u kome se Bog sastaje sa svojim narodom bi}e za svakoNjegovo verno dete uvek drago i sveto mesto. I ne treba dozvoliti daisti bude oskrnavljen dugovima. Dozvoliti to zna~i skoro isto {to iodre}i se svoje vere. Budite spremni i na velike li~ne `rtve samo daDom gde se sastajete sa Bogom, da bi primili Njegov blagoslov,oslobodite dugova.

________

Svi dugovi pod kojima se nalaze na{i Molitveni domovi mogubiti ispla}eni, ako ~lanovi planiraju}i mudro ulaù ozbiljne irevnosne napore da se re{e tog neèljenog tereta. I u svakom Mo-litvenom domu, kada se kona~no oslobodi dugova, odrìte posebnuslu`bu zahvalnosti, kao da ga ponovo posve}ujete Bogu.

Vernost pripadnika svog naroda Bog ~esto stavlja na probu da biproverio njihov karakter. Onima koji se u iznenadnoj i prekoj potre-bi pokaù spremnima na `rtvu za Njega, Bog ukazuje ~ast da zaistabudu u~esnici u Njegovom delu. Oni, pak, koji nisu spremni nasamoodricanje da bi doprineli ostvarenju Bo`jih namera bi}eisku{ani, tako da }e ih ~ak i ljudi videti upravo onakvima kakvizaista jesu u o~ima Onoga koji ~ita srce.

________

Kad Gospod vidi da Njegov narod ograni~ava svoje uobraènepotrebe i pristaje na samoodricanje, ne u gun|anju i u duhu àljenjakao {to je to ~inila Lotova èna kad je napu{tala Sodom, nego rados-no kao za Hrista, onda }e delo napredovati u sili. 104


DE^JI SUSRETI I OSNOVNE [KOLE U ZAJEDNICI

Na svim na{im sastancima pod {atorom treba posvetiti pa`njudeci i mladima. De~je susrete ili Biblijski vrti} treba odràvatisvakog dana pod rukovodstvom u~itelja kvalifikovanih za taj posao.Pouke za decu iz Biblije i iz prirode treba davati jednostavnimjezikom. Metodi primenjeni u Biblijskom vrti}u i o~igledne pouke izprirode bi}e veoma korisni u bu|enju interesovanja kod dece. Nanekima od na{ih sastanaka u prirodi de~ji susreti odràvani su podvaput dnevno. Posle jutarnjeg bogosluènja, u toku prijatnih dana,u~itelji bi sa decom odlazili u duè {etnje, i u toku {etnje, zaustavilibi se na obali reke ili na nekoj poljani obrasloj zelenom travom i tubi im davali kratke pouke iz prirode. Na takvim susretima deci semogu prepri~avati Hristove parabole. Na takav na~in istina }e se~vrsto usaditi u njihov um kao klin udaren na sigurnom mestu.

U takvom radu sa decom cilj treba da nam bude ne samo vaspi-tanje i razonoda, nego i pa`ljivo zalaganje za njihovo obra}enje.Molimo se Gospodu da svojim blagoslovom prati posejano seme, iDuh Sveti koji moè da osvedo~i u istinu delova}e ~ak i na poima-nje dece. Istinskom primenom vere u praksi bi}emo osposobljeni dai decu privedemo Hristu kao Jagnjetu Bo`jem koje uze na se grehesveta.

Ovaj rad je od najve}eg zna~aja za te mla|e ~lanove Gospodnjeporodice. Na tim susretima ~ak i ona deca koja imaju preimu}stva dahri{}ansko vaspitanje primaju u porodici, mogu da nau~e mnogotoga {to }e im u ìvotu biti velika pomo}. Ako se pou~avaju uHristovoj jednostavnosti, mali{ani }e ste}i dragoceno znanje i, vra-tiv{i se ku}i, iznosi}e to neprolazno blago iz riznice svoga srca.

Mladima treba pruìti priliku da svoje poznavanje Bo`je Re~iusavr{avaju. Biblijske istine treba im stalno obja{njavati. Oni kojiimaju dublje iskustvo u istini treba da sa njima prou~avaju i pre-traùju Svete spise. To }e biti seme posejano na dobroj zemlji.

Takvim susretima za decu i mlade - ako se pravilno organizuju ivode - prisustvova}e i mnogi koji jo{ ne pripadaju na{oj veri, i

105

DE^JI SUSRETI I OSNOVNE [KOLE U ZAJEDNICI 99

pouke koje tu ~uju oni }e ponavljati kada se vrate ku}i. Na taj na~inpreko dece istina moè dopreti i do njihovih roditelja. Na na{im sa-stancima odràvanim pod {atorima u Australiji ovakvi susreti mladihbili su veoma blagotvorni.

Navodim kra}i pisani izve{taj jednoga od u~esnika u takvom su-sretu za vreme na{eg sastanka pod {atorima odrànog u Australiji: -"Prve subote deca su organizovana u posebna odeljenja i razrede, iu~itelji su nastavili da rade s njima. U po~etku je u odeljenju za onekoji poha|aju osnovnu {kolu bilo {estoro dece i oko petnaestero ude~jem vrti}u. îm se u okolini pro~ulo da odràvamo susrete i zadecu i mali{ane, oni su po~eli da dolaze, i svakog dana u razrede jepristizalo mnogo novih u~enika. Prose~no osamdeset do stotinu decesa strane svakodnevno je prisustvovalo ovim susretima, a nedeljomih je bilo jo{ i vi{e. Ve}ina ove dece bila je veoma redovna u svomdolaènju. Isti duh usrdnosti, pa`nje i urednosti koji se ispoljavao nabogosluènju starijih, obeleàvao je i ove de~je skupove. U razred-noj nastavi kao i u proveravanju nau~enog rad je bio tako organizo-van da su deca u~estvovala ne samo u slu{anju nego i u odgovorima;na taj na~in u~enici su se ubrzo ose}ali kao kod svoje ku}e a njiho-va usrdna èlja da u~estvuju u odgovorima svedo~ila je o njihovojzainteresovanosti.

"Svaki ~as otpo~injao je uop{tenim proveravanjem prethodnonau~enog, posle ~ega bi usledila razredna nastava; na kraju su svizajedno u~estvovali u kra}em pregledu i pesmi. U~enje je, poslezajedni~kog pojanja i molitve, nastavljeno recitovanjem napametnau~enih stihova, zajedni~ki ili pojedina~no, ili i jedno i drugo.Kratke, odgovaraju}e stihove ~italo je ili recitovalo jedno od decekoje se za to unapred prijavilo. Deca su u~ila napamet i recitovala"Biblijsku azbuku"* pri ~emu je svako dete biralo svoje slovo i brojstiha. Izbor i u~enje ovih stihova napamet deca su imala kao doma}izadatak, i ova odgovornost pokazala se kao jo{ jedan podstrek zadecu da prisustvuju i slede}em susretu, i da budu redovni i urednipolaznici.

106


_________*Pod izrazom "Biblijska azbuka" misli se na 119. Psalam, koji je u jevrejskom originalu

pisan u akrostihu (Vidi Bakoti}ev prevod Biblije)

"Odgovori koji su uredno davani na razrednim ve`bama pred-stavljaju zapaèno svedo~anstvo da su pouke pra}ene pa`ljivo, i dasu mnoge dragocene istine na{le put do detinjeg uma i srca. Kada suova deca po povratku ku}i ponavljala mnogo toga {to su nau~ili, nji-hovi roditelji bili su prijatno iznena|eni. Mnogi od roditelja imali suveoma pohvalno mi{ljenje i zahvalnost za sve to {to je na ovaj na~inu~injeno za njihovu decu, izraàvaju}i àljenje {to ovakvi susreti nemogu da potraju duè.

"Ovim susretima prisustvovali su i pojedini u~itelji Nedeljnih(protestantskih) {kola, izjavljuju}i da im se na~in rada veoma svi|ai da je na sve delovao blagotvorno. Poneki od roditelja dolazili suzajedno sa svojom decom deluju}i zainteresovano isto toliko kolikoi njihovi mali{ani. Drugi opet, iako se ne slaù u svemu sa na{impogledima, trudili su se da svoju decu prikladno obuku dozvoljava-ju}i im da redovno dolaze na ~asove. Neki roditelji su imaliprimedbe da ne znaju {ta mi to radimo sa njihovom decom, ali jednoje bilo sasvim jasno i sigurno - deca su èlela da idu i oni jedno-stavno nisu mogli da ih zadrè kod ku}e. Bilo je dece koja su dolazi-la i sa velike udaljenosti, i zaista s razlogom moèmo verovati da jemnogo semena palo na dobru zemlju."

________

Ne treba dozvoliti da dobro seme posejano na tim susretimapropadne zbog nedostatka daljeg nastojanja u tom pravcu. Mnogiroditelji bi se radovali kad bi se nastava davana njihovoj deci nana{im sastancima pod {atorom i dalje nastavila. Oni bi svoju decurado slali u {kolu gde se u nastavi primenjuju ova ista na~ela. Kadase probudi interesovanje i dece i roditelja, to je zlatna prilika za osni-vanje {kole u kojoj }e se rad zapo~et na sastanku pod {atorimauspe{no nastaviti.

I ukoliko se vernici sloè oko toga i organizuju (nastavu,polaznike, u~itelje i ostalo) takve {kole bi}e od velike vrednosti uneprekidnom odràvanju stabilnosti dela. Radnici u novim oblastimane smeju se ose}ati slobodnima da napuste polje rada sve dok neobezbede pogodnosti neophodne ~lanstvu Zajednice poverenom nji-

107


hovoj brizi. Potrebno je ne samo podi}i skroman Molitveni dom,nego i u~initi sve {to je neophodno da se osnuje stalna osnovna {kolau nadle`nosti Zajednice.

Ova potreba jasno mi je bila prikazana u viziji. Pokazano mi jekako se u raznim mestima pojavljuju nove grupe vernika i podiùMolitvene domove. Ovi novokr{teni vernici u toj izgradnji radopomaù svojim rukama, dok oni koji su imu}niji potpomaù svojimsredstvima. U suterenu zgrada predvi|enih za Molitvene domove,ali iznad nivoa zemlje, pokazane su mi prostorije predvi|ene zaosnovne {kole u kojima se deca mogu pou~avati istinama Re~iBo`je. Posve}eni u~itelji izabrani su i pozvani da se dosele u ta mes-ta. Broj u~enika nije bio veliki, ali je to bio dobar i sre}an po~etak.

Dok se sa zapo~etim radom sve vi{e napredovalo ~ula samglasove dece i roditelja kako pevaju:

"Ako Gospod ne}e graditi doma,Uzalud se mu~e koji ga grade;Ako ne}e Gospod ~uvati grada,

Uzalud ne spava straàr!"

"Hvali, du{o moja, Gospoda,Hvali}u Gospoda za ìvota svojega,Pjeva}u Bogu svojemu dok me je god.

Ne uzdajte se u knezove,U sina ~ovje~ijega, u kojega nema pomo}i."

"Hvalite Gospoda na nebesima,Hvalite Ga na visini!Hvalite Ga svi an|eli Njegovi,Hvalite Ga sve vojske Njegove!Hvalite Ga, sunce i mjese~e,Hvalite Ga, sve zvijezde sjajne!"

- Psalam 127,1; 146,1-3; 148,1-3.

Osnivanje novih skup{tina i podizanje Molitvenih domova i{kola u Zajednici {irilo se od grada do grada. U svakom od takvih

108


mesta vernici su bili jedinstveni i odlu~ni u svojim naporima, iGospod je potpomagao projekat namenjen ja~anju i {irenjuNjegovog dela. Osnovano je ne{to {to }e znatno doprineti objavlji-vanju istine.

To je zadatak koji treba izvr{iti u Americi, u Australiji, u Evropii svuda gde postoje organizovane grupe onih koji prihvataju istinu.Svakoj od tako organizovanih grupa potreban je Molitveni dom gde}e se odràvati bogosluènje. Potrebne su i {kole gde }e se decidavati biblijske pouke. U~ionica je za decu potrebna isto tolikokoliko i za odrasle mesto bogosluènja. Gospod ima osobe spremneda se angaùju u osnivanju i vo|enju takvih {kola ~im se u~ini ne{toda se za to otvori put.

________

U oblastima gde su na{i vernici malobrojni, dve ili tri skup{tinemogu da se udruè u podizanju skromne gra|evine za ovakvu {koluu nadle{tvu Zajednice. U tro{kovima izgradnje, neophodne opreme iodràvanja iste treba da u~estvuju svi. Krajnje je vreme da oni kojisvetkuju subotu odvoje svoju decu od stalnog {kolskog druènja sadecom ovog sveta, poveravaju}i ih brizi zaista najboljih u~itelja kojiBibliju uzimaju za temelj u svakoj nastavi. 109


TREZVENJA[TVO

U na{em radu vi{e pa`nje treba da posvetimo reformi u oblastitrezvenja{tva. Pozivanje na reformu u bilo kom pogledu nezaobi-lazno uklju~uje kajanje, veru i poslu{nost. To zna~i uzdizanje du{e unovi i plemenitiji ìvot. Tako svaka prava reforma dobija svojemesto u objavljivanju poruke tre}eg an|ela. Reforma u oblastitrezvenja{tva posebno zahteva na{u pa`nju i podr{ku. Na na{im sa-stancima pod {atorima treba da posvetimo naro~itu pa`nju ovompredmetu, prikazuju}i to pitanjem od ìvotnog zna~aja. Prisutnimatreba objasniti na~ela umerenosti i pravog trezvenja{tva, pozivaju}iih da to prihvate sve~anim zavetom. Posebno pa`ljivi i obazrivi trebada budemo prema onima koji su robovi r|avih navika. Takve je, presvega, neophodno privesti podno`ju krsta Hristovog.

Na takvim na{im sastancima treba da sara|uju i zdravstveni rad-nici. To treba da budu ljudi razboriti i zdravog rasu|ivanja, ljudi kojiuvaàvaju i po{tuju Re~ Bo`ju izloènu sa propovedaonice i kojinisu `rtve neverovanja. Ti ljudi su ~uvari narodnog zdravlja i trebaih kao takve priznati i po{tovati. Oni sa autoritetom mogu da ukaùna svaku opasnost koja se krije u neumerenosti. Tom zlu moramo seubudu}e suprotstavljati znatno smelije i odlu~nije nego {to smo to~inili dosad. U odlu~nom ukazivanju na zla koja proisti~u izneumerenosti propovednici i lekari treba da budu jedinstveni. Uduhu Jevan|elja, oni zajedni~ki treba da osude greh, uzdiù}i ono{to je dobro i ispravno. Oni propovednici ili lekari koji se li~no iodlu~no ne zalaù u pozivanju naroda na reformu, zanemaruju svojudu`nost. Oni propu{taju da izvr{e svoj Bogom povereni zadatak.

I u drugim crkvama i verskim zajednicama ima hri{}ana kojismelo ustaju u odbranu na~ela trezvenja{tva. Nastojmo da se timneustra{ivim radnicima {to vi{e pribliìmo otvaraju}i im put dastanu rame uz rame s nama. U svojim naporima da spasemo izgu-bljene, treba da se pozivamo i na velike i istaknute ljude da naspodrè u tome.

Kada bismo svoje napore u zalaganju za ideale trezvenja{tva na-110


stavili onako kao {to smo to po~eli pre trideset godina, kada bismookupljenima na na{im sastancima pod {atorom odlu~nije ukazivalina toliko pogubne posledice neumerenosti u jelu i pi}u, a posebno na{tetnost alkoholnih pi}a; kada bi sve to povezali sa o~evidnimdokazima o blizini Hristovog dolaska - to bi potreslo i otreznilomnoge. Ukoliko na{a revnost bude srazmerna zna~aju istina kojeobjavljujemo, mi moèmo postati oru|a za spasavanje stotina i hi-ljada du{a od ve~ne propasti.

Samo }e ve~nost otkriti {ta se sve postiglo ovakvim vidompomaganja - koliko je du{a mu~enih sumnjom i iznurenih brigamaovog sveta i prekomernim radom, dovedeno Velikom Lekaru, kojièli i moè da u potpunosti spase sve koji dolaze k Njemu. Hristosje vaskrsli Spasitelj i zdravlje je u zracima svetlosti Njegove.

________

Kad vidimo ljude kako odlaze tamo gde otrov alkoholnog pi}auni{tava njihov razum i kad znamo da tako izlaù opasnosti i svojìvot - {ta treba da ~inimo da bismo ih spasli? Na{e zalaganje zatako ku{ane i posrnule urodi}e stvarnim uspehom samo ukolikoHristova milost promeni njihov karakter i dovede ih u ìvu vezu saSvemo}nim Bogom. To je svrha svakog istinskog zalaganja zatrezvenja{tvo. Mi smo pozvani da sara|ujemo sa silom ve}om odljudske, silom koja se nalazi u Hristu Isusu. On koji se spustio donas, uzev{i na sebe ljudsku prirodu, pokaza}e nam kako da vodimoborbu. Svoje delo Hristos je predao u na{e ruke, i za silu koja je ne-vidljiva mi treba da se najusrdnije molimo Bogu, traè}i upravo todan i no}. Oslanjaju}i se ~vrsto samo na Boga zadobi}emo pobeduu Hristu Isusu. 111

TREZVENJA[TVO 105

OÎGLEDNE POUKE U ZDRAVSTVENOJ REFORMI

Veliki skupovi na{eg naroda predstavljaju odli~nu priliku da sena~ela zdravstvene reforme pokaù u praksi. Na takvim skupovimave} godinama se mnogo govori o zdravstvenoj reformi i blagodativegetarijanske ishrane; ali su u isto vreme stolovi u pokretnojtrpezariji pod {atorima obilno snabdeveni mesom, dok se na tezgi sanamirnicama prodaje razna nezdrava hrana. Vera bez dela je mrtva;i pouke o zdravstvenoj reformi - demantovane praksom - nisuostavile dubok utisak. Na kasnijim sastancima pod {atorom organi-zatorima je stavljeno u du`nost da se pouke u tom pogledu daju nesamo re~ima, nego i prakti~nim primerom. U pokretnoj trpezarijipod {atorom nije vi{e bilo nikakvog mesa, ali je vo}a, zrnaste hranei povr}a bilo u izobilju. Kada su posetioci postavljali pitanja za{tonema mesa, jasno im je iznesen razlog - da meso uglavnom nijezdrava hrana.

[to se vi{e pribliùjemo svr{etku vremena moramo se u pogleduzdravstvene reforme i hri{}anske umerenosti uzdizati sve vi{e i vi{e,iznose}i to na odre|eniji i odlu~niji na~in. Mormao se usrdno ineprekidno truditi da vaspitamo narod, i to ne samo re~ima, nego isvakodnevnom praksom. Pouka ostavlja upe~atljiv utisak samo kadse potkrepi li~nim primerom.

Uputstva i pouke o zdravlju treba narodu na sastancima tematskipredavati. Na na{im sastancima u Australiji zdravstvena predavanjaodràvana su svakog dana, i probu|eno je duboko interesovanje.Podignut je poseban {ator za lekare i bolni~arke; lekarski savetidavani su besplatno, i mnogi su ih traìli i èljno slu{ali. Hiljadezainteresovanih prisustvovali su tim predavanjima, a na kraju sas-tanka mnogi nisu bili zadovoljni da im se samo kap po kap daje ono{to su ve} nau~ili. U vi{e gradova gde su odràvani ovi sastanci, nekiod vode}ih gra|ana uporno su predlagali da tu otvorimo ogranakna{eg sanatorijuma, obe}avaju}i nam svoju saradnju. U nekima odtih gradova rad je otpo~et sa vidnim uspehom. Zdravstvena ustano-va, kada se njome pravilno rukovodi, daje obele`je i znatno podiè

112


ugled na{em delu u novim poljima. Ona predstavlja pravu blagodatne samo za okolno stanovni{tvo, nego i osoblje zaposleno u njojmoè da bude velika pomo} za jevan|eljske radnike.

U svakom gradu gde organizovano postoji na{a Zajednica trebada postoji i mesto gde se bolesnima moè ukazati neophodna pomo}.Me|u ~lanovima na{e Zajednice malo je onih koji u svojoj ku}iimaju dovoljno prostora i pogodnosti za takvo zbrinjavanje bolesni-ka. Treba obezbediti prostorije gde se obolelima mogu ublaìti nji-hove patnje. Zgrada spolja moè da izgleda neugledna i nedoli~na,ali treba da bude snabdevena pogodnostima neophodnim za primenujednostavnog le~enja. Pravilno i ve{to iskori{}ene, takve mogu}nostipokaza}e se kao pravi blagoslov ne samo za na{e ~lanove, nego i zanjihove susede, i kao sredstvo da se pa`nja zainteresovanih usmerina na~ela zdravlja.

Bo`ja je namera da se, kao sastavni deo Jevan|eljske poruke,na{e zdravstvene ustanove podiù svuda {irom sveta. Te ustanove supomo}na sredstva u Njegovim rukama da se dopre do onih do kojihna drugi na~in nikada ne bismo do{li. To ne moraju biti velikegra|evine, ali treba da budu tako opremljene da se ova delatnost unjima moè uspe{no obavljati.

Po~etak je mogu} u svakom istaknutijem mestu gde su odràvanisastanci pod {atorima. Po~nite ovaj poduhvat s malim, i zatim gapro{irujte koliko to prilike i mogu}nosti dozvoljavaju. Pre nego {tose bilo ~ega prihvatite, prora~unajte koliko }e vas to ko{tati, da bistebili sigurni moète li to da i dovr{ite. Iz blagajne o~ekujte {to jemogu}e manje. Ljudi vere i finansijskih sposobnosti sve treba daplaniraju ekonomski. Izgradnja na{ih sanatorijuma mora se planiratisa ograni~enim tro{kovima. Gra|evine u kojima ovaj rad trebaotpo~eti ~esto mogu da se kupe veoma jeftino. 113

OÎGLEDNE POUKE U ZDRAVSTVENOJ REFORMI 107

@ENE KAO JEVAN\ELJSKI RADNICI

Zalaganje koje smo otpo~eli pomaù}i na{im sestrama da osetesvoju li~nu odgovornost prema Bogu dobro je i neophodno delo. Toje dugo bilo zanemareno. Gospod od nas s pravom o~ekuje da vred-nost ljudske du{e nagla{avamo naro~ito onima koji to ne razumeju.I kada se ovaj zadatak izloì jasno, jednostavno i odlu~no, moèmoo~ekivati da }e doma}e du`nosti, umesto dosada{njeg zanemariva-nja - biti prihvatane i cenjene mnogo razboritije.

Ako nam po|e za rukom da stalno imamo organizovane saput-nice, dobro upu}ene u pogledu svog doprinosa ovom delu kaoslu{kinje Gospodnje, na{e skup{tine ima}e onu duhovnu snagu kojaim tako dugo nedostaje. Visoka vrednost du{a otkupljenih Hristo-vom smr}u bi}e cenjena. U svojim porodicama koje se stalno po-ve}avaju i pod teretom briga koje se naj~e{}e ne cene, ve}ina na{ihsestara provode zaista teàk ìvot. O, koliko su nam neophodne ènekoje bi, upu}ene u Jevan|eljski rad, mogle pomo}i na{im sestramada se oslobode svoje obeshrabrenosti i osete da i one mogu raditi zaGospoda! To bi unelo zrake sun~eve svetlosti u njihov ìvot, a odraztoga video bi se i u ìvotu drugih. Bo`ji blagoslov prati}e sve koji seujedine u ovom velikom delu.

Mnoge mlade ali isto tako i starije sestre izgleda kao da se stidei pla{e da razgovaraju o veri. One ne cene preimu}stva i prilike kojeim se pruàju. Prozore svoje du{e koji treba da budu otvoreni premanebu one zatvaraju, a {irom otvaraju one prozore koji su okrenutiprema zemlji. Ali kad shvate i uvide svu dragocenost ljudske du{e,zatvori}e prozore svoje du{e prema zemlji - da ih ne privla~e sve-tovne zabave i u~estvovanje u ludostima greha, a svoje prozoreotvori}e prema nebu - samo za ono {to je duhovno, uzvi{eno i ple-menito. Re~ Bo`ja mora da bude njihova sigurnost, njihova nada injihov mir. Tada }e svaka od njih mo}i da kaè: "Prima}u svetlostSunca pravde da bi je mogla prenositi i drugima."

Najuspe{niji radnici su oni koji u slu`bi Bogu radosno obavljajui male du`nosti. Svojim radom svako ljudsko bi}e treba da svoju

114


ìvotnu nit utka u veliku tkaninu dela Bo`jeg, daju}i tako svoj dopri-nos da delo bude upotpunjeno.

Svoju misiju Hristos je velikim delom obavljao li~nim kontakti-ranjem s ljudima. Vrednim pa`nje On je smatrao razgovor s jednomjedinom du{om. Poruku koju je s razumevanjem prihvatila, ta du{aje bez odlaganja prenela hiljadama drugih.

Mlade treba vaspitati da pomaù mladima; u nastojanju daodgovore tom zadatku, oni sti~u iskustva koja }e ih osposobiti dapostanu posve}eni radnici i na {irem planu. Do hiljada srca moè sedopreti na najjednostavniji i najskromniji na~in. I najistaknutijiintelektualci, koje javnost ceni i uzdiè kao najdarovitije ljude i ènesveta ~esto bivaju osveèni jednostavnim re~ima poteklim iz srcaonoga koji ljubi Boga i koji o toj ljubavi moè da govori isto takoprirodno kao {to oni kojima je svet u srcu govore o onome ~ime sebavi i hrani njihov um. Unapred pripremljene i napamet nau~ene re~i~esto imaju malo uticaja. Ali iskrene i usrdne re~i jednog sina ilik}eri Bo`je, izgovorene u prirodnoj jednostavnosti, otvori}e vrata ionih srca koja su dugo bila zaklju~ana.

Jadikovanje i uzdasi oàlo{}enih u svetu ~uju se svuda oko nas.Greh svojom mra~nom senkom stra{no pritiskuje ljudski rod, i zatouvek moramo biti spremni da progovorimo prijatnu re~ i da u~inimodobro delo. Mi znamo da je Isus s nama. Prijatan uticaj NjegovogSvetog Duha usmerava i vodi na{e misli, podsti~u}i nas da izgo-varamo re~i koje }e razvedriti druge i osvetliti njihovu ìvotnu stazu.Kada bismo na{e sestre, umesto insistiranja "idite", poukom i li~nimprimerom naveli da rade ono {to bismo mi radili, da ose}aju kao {tobismo mi ose}ali da smo na njihovom mestu, one bi znale da vi{ecene vrednost ljudske du{e. Da bismo mogli biti u~itelji, prvomoramo biti u~enici. Ova misao mora duboko da se utisne u misli isrce svakog ~lana Zajednice.

Mi u potpunosti verujemo u neophodnost organizacije u Za-jednici; ali to ne zna~i da treba izri~ito propisivati na~in na koji svimoraju da rade, jer se istim metodama rada ne moè dopreti do srcasvakog pojedinca. Ne treba dozvoliti da slugu Bo`jeg bilo {ta odvo-ji od njegovih bli`njih. U radu za gre{nika svaki vernik treba da se

115

@ENE KAO JEVAN\ELJSKI RADNICI 109

zalaè kao pojedinac za pojedinca. Svoju svetiljku svaki pojedi-na~no treba da drì stalno zapaljenom; i ukoliko se nebesko ulje krozzlatne levke stalno doliva, a na{i sudovi - slobodni od sebi~nosti isopstvenog "ja" - spremni da to sveto ulje prime, svetlost }e obasja-vati put ne samo pred nama nego i pred gre{nikom koji èli da sevrati Bogu. Svetlost takve svetiljke za onoga koji luta u duhovnommraku zna~i vi{e nego ~itav niz buktinja koje gore samo radirasko{nog isticanja.

U~ite na{e sestre da se svakog dana zapitaju: "Gospode, {taprema Tvojoj volji treba da u~inim danas?" Svaki posve}en sudsvakog dana treba da se dopunjava svetim uljem, jer se stalno praznipune}i sudove drugih.

________

Ako u ovom svetu ìvimo ìvotom potpune posve}enosti Hristu,to }e zaista biti ìvot svakodnevnog pot~injavanja Njegovoj volji.On je dragovoljno pristao da sluì drugima, i svaka du{a predstavljaNjegov dragulj. Ako uspemo da na{im sestrama ìvo predo~imo svublagotvornost onoga {to one mogu da u~ine uz Hristovu pomo},vide}emo ostvarenje velikog uspeha. Ako ih, probudiv{i njihov um isrce, navedemo da sara|uju sa Hristom, koji nam je u radu za Bogai bli`nje najve}i Primer, radom koji one mogu da obave, Zajednica}e zadobiti velike pobede. Ali sopstveno "ja" mora da se sakrije, azasluge za sve {to se postigne moraju se pripisati Hristu.

U uzimanju i davanju, primanju i deljenju mora da postoji uza-jamnost i me|usobna razmena. To nas kao radnike oplemenjuje ipovezuje s Bogom. To je ìvotni zadatak hri{}anina. Onaj koji takoizgubi svoj ìvot, na}i }e ga.

Sposobnost za primanje svetog ulja sa dveju maslina pove}ava seako primalac svoj sud stalno prazni preta~u}i to sveto ulje u one re~ii dela kojima moè da zadovolji potrebe drugih du{a. Rad, dragocenirad koji pruà zadovoljstvo - to predstavlja stalno primanje i stalnodavanje.

Nama je svakog dana neophodno sveè snabdevanje i mi to mo-ramo imati. I kolikim du{ama bismo tada mogli pomo}i u svako-

116


dnevnom kontaktu sa njima! Celo nebo èljno ~eka na kanale krozkoje to sveto ulje moè da se izliva na radost i sre}u drugih. Oni kojise u tom nastojanju ujedine s Hristom sigurno ne}e pogre{iti nikad.Ako On zaista boravi u nama, radi}emo stalno i sigurno tako da }ena{e delo mo}i da opstane. Boànska punina se preko posve}enihljudskih oru|a kao Njegovih predstavnika izliva tako da je oni mogupreneti i na druge.

________

U delu Bo`jem ima mesta i za ène isto tako kao i za ljude. Uradu za Boga one mogu da budu delotvorne ako su spremne da uHristovoj {koli prvo nau~e dragocenu i od svega va`niju pouku kro-tosti. One moraju ne samo da nose Hristovo ime, nego da posedujui Njegov duh. One moraju da hode kao {to je On hodio, ~iste}i svojudu{u od svega {to je pogano i ne~isto. Tek tada }e mo}i da budu nablagoslov drugima prikazuju}i im Isusa koji je za nas sve u svemu.

________

Na{e sestre mogu da zauzmu svoje mesto u delu u ovim te{kim iopasnim danima, i Gospod }e raditi preko njih. Ako, proèteose}anjem du`nosti i li~ne odgovornosti, rade pod uticajem svetogBo`jeg Duha, one }e na delu pokazati upravo onu prisebnost kojuzahteva sada{nje vreme. Te samopo`rtvovane sestre Spasitelj }eobasjati svetlo{}u svoga lica i to }e im davati silu koja prevazilazisve ono {to je ljudsko. One u zalaganju za porodice mogu da izvr{emisiju koju mu{karci ne mogu, misiju koja zadire u unutra{nji ìvot.One mogu da se pribliè srcu i onih do kojih ljudi ne mogu do}i.Njihov rad je stoga neophodan.

________

Radom èna koje se predaju Gospodu u nastojanju da pomognuonima kojima je, po{to su ranjeni grehom, pomo} neophodna - za-dovoljava se jedna neposredna potreba. U radu jevan|elista ne-ophodni su li~ni napori. @ene koje se prihvate ovog zadatka unoseJevan|elje u domove ljudi na putevima i me|u ogradama. One Re~Bo`ju ~itaju i obja{njavaju ~lanovima tih porodica, mole se s njima,

117

@ENE KAO JEVAN\ELJSKI RADNICI 111

neguju bolesne i brinu se za njihove ovozemaljske potrebe. Oneporodicama i pojedincima prikazuju oplemenjuju}i i preobraùju}iuticaj istine. One pokazuju da slediti Isusa zna~i na}i put mira iradosti.

________

Sve na{e sestre koje rade za Boga treba da u sebi objedineosobine i Marte i Marije - spremnost da sluè, i iskrenu ljubavprema istini. Sopstveno "ja" i sebi~nost u svakom pogledu one mora-ju potpuno izgubiti iz vida. Bog od njih traì da budu ozbiljne iusrdne u svom radu, razborite, srda~ne, ne`ne i verne na~elu. Onpoziva postojane ène, koje ne misle samo na sebe i svoju li~nuudobnost, nego svoje misli usredsre|uju samo na Isusa, govore Re~iistine, mole se sa onima koji pristanu da ih prime i rade na obra}anjudu{a.

O, kakav }emo izgovor na}i, sestre moje, {to sve svoje vreme neposve}ujemo istraìvanju Svetih spisa snabdevaju}i riznicu svoguma dragocenim istinama, da bismo ih mogli izneti onima koji jo{nisu zainteresovani za istinu? Ho}e li ova neodlo`na potreba daprobudi na{e sestre na ve}u spremnost? Ho}e li one pristati da radeza Gospoda?

NEGOVANJE RELIGIJE U PORODICI

Pou~avati roditelje kako da neguju religiju u svojoj porodici,sveta je du`nost onih koji ovom svetu objavljuju poslednju porukumilosti. Veliki reformni pokret mora da po~ne predo~avanjem na~elaBo`jeg zakona upravo o~evima, majkama i deci. Kad izloìte zahte-ve zakona i kada se ljudi i ène osvedo~e da je pokoravanje zakonuBo`jem njihova du`nost, objasnite im i odgovornost koju preuzima-ju ovakvom odlukom ne samo za sebe, nego i za svoju decu. Po-kaìte im da je poslu{nost Re~i Bo`joj na{a jedina za{tita protiv zalakoja svet odvla~e u propast. Bilo da su poslu{ni Bo`jem zakonu ilida su njegovi prestupnici, roditelji moraju imati na umu da decanaj~e{}e slede njihov primer. Svojim primerom i pou~avanjem

118


roditelji u ve}ini slu~ajeva odlu~uju ve~nu sudbinu svoje porodice.U svom budu}em ìvotu deca i mladi }e uglavnom biti ono {to su odnjih na~inili njihovi roditelji.

Kad bismo roditelje mogli navesti da pa`ljivo prate posledicesvojih postupaka, i kad bi mogli da uvide kako svojim primerom ina~inom pou~avanja trajno pove}avaju silu greha ili pak silu pravde,sasvim je izvesno da bi se potpuno promenili. Mnogi bi raskinuli~arobnu mo} tradicija i obi~aja.

Neka propovednici uporno i odlu~no isti~u ovo pitanje predskupovima vernika. Delujte {to upe~atljivije na savest roditelja,osvedo~avajte ih u obaveznost njihovih ozbiljnih du`nosti, koje sutako dugo zanemarivali. To }e slomiti duh farisejstva i protivljenjaistini uspe{nije nego bilo {ta drugo. Religija u porodici je na{a veli-ka nada i pruà svetlije izglede za obra}anje celih porodica istinamaBo`je Re~i.

KAKO SUSRETATI PROTIVLJENJA

Na{i propovednici i u~itelji treba da prikazuju Bo`ju ljubavovom palom svetu. Neka va{a srca dok govorite re~i istine buduganuta ne`no{}u i saose}anjem. Sa svima koji su zabludeli postupaj-te u duhu Hristove blagosti. Ako oni za koje se zalaète ne moguodjednom da shvate istinu, ne budite spremni da ih odmah okrivite,kritikujete i osudite. Vi treba da prikaète Hrista u Njegovoj kroto-sti, dobroti i ljubavi - imajte to uvek na umu. Susreti sa neverova-njem i protivljenjem neizbe`ni su i mi to moramo o~ekivati. Istina jeoduvek morala da se susre}e s takvim elementima. Ali iako moratenailaziti i na najogor~enije protivljenje, nemojte osu|ivati svoje pro-tivnike. Oni mo`da misle, kao i Savle u svoje vreme, da Bogu slu`bu~ine, i prema takvima moramo ispoljavati strpljenje, krotost i dugopodno{enje.

Nemojte misliti samo o tome kako - zato {to propovedamo ne-popularnu istinu - moramo podnositi te{ka isku{enja i nailaziti naèstoke sukobe. Razmi{ljajte o Hristu i svemu {to je On podneo vas

119

NEGOVANJE RELIGIJE U PORODICI 113

radi, i budite spokojni. âk i kad vas zlostavljaju, ruè i la`nooptuùju, nemojte se àliti; ne izgovarajte nijednu re~ gun|anja;neka vam se u srcu ne pojavljuje nijedna misao nezadovoljstva iliosude. Nastavite mirno pravim putem. "Vladajte se dobro me|uneznabo{cima, da bi za ono za {ta vas opadaju kao zlo~ince, vidjev{iva{a dobra djela, slavili Boga u dan poho|enja" (I Petr. 2,12).

"A najposlije budite svi jednodu{ni, saàljivi, bratoljubivi, milo-srdni, smjerni; ne vra}ajte zla za zlo, ni uvredu za uvredu; negonaprotiv blagosiljajte, znaju}i da ste na to pozvani da naslijediteblagoslov. Jer koji ho}e da se raduje ìvotu i da vidi dane dobre,neka zadrì jezik svoj oda zla, i usne svoje, da ne govore prevare;neka se uklanja od zla i neka ~ini dobro; neka traì mir i teì za njim.Jer o~i Gospodnje obra}ene su na pravednike, i u{i Njegove namolitvu njihovu; a lice Gospodnje protiv onih koji ~ine zlo. I komoè vama nauditi ako revnujete za dobro? Nego ako i stradatepravde radi, blago vama. Ali zastra{ivanja njihovog ne bojte se, nitise pla{ite; nego Gospoda Boga svetite u srcima svojim. A buditesvagda gotovi na odgovor svakome ko vas zapita za va{e nadanje" (IPetr. 3,8-15).

Sa onima koji su u zabludi treba postupati blago, jer niste li done-davno i sami bili u duhovnoj zaslepljenosti, dok ste bili u gresimasvojim? I zar, imaju}i to u vidu, ne treba da budete ne`ni i strpljiviprema drugima, kao {to je i Hristos bio strpljiv i blag prema vama?Bog nam u svojoj Re~i daje mnoge savete da prema onima koji namse protive ispoljavamo blagost i veliko strpljenje, da ne bismopogre{no uticali na neku du{u.

Na{ ìvot mora biti skriven sa Hristom u Bogu. O Hristu i Nje-govom karakteru mi moramo imati li~nu predstavu. Samo tada }emomo}i pravilno da Ga predstavimo ovom svetu. Neka na{a molitvastalno bude: "Gospode, nau~i me da ~inim samo ono {to bi Isus ~inioda je na mom mestu!" Gde god da se nalazimo na{a svetiljka trebada svetli na slavu Bogu u dobrim delima. To je veliki i najzna~ajni-ji interes na{eg ìvota.

Gospod èli da se Njegov narod koristi metodima druga~ijimnego {to su samo osu|ivanje zla, ~ak i kada bi ta osuda bila oprav-

120


dana. On èli da mi, kad su u pitanju na{i protivnici, ~inimo ne{tovi{e od napada i osude ~ime ih samo jo{ vi{e udaljujemo od istine.Delo zbog kojeg je Hristos do{ao na ovaj svet nije bilo da podièbarijere i da ljudima stalno predo~ava ~injenicu kako su gre{ni i zli.

Onaj koji èli da obmanute prosvetli i osvedo~i mora im se pri-bliìti i zalagati se za njih u ljubavi. On mora postati sredi{te iz kojeg}e se {iriti sveti uticaj.

U odbrani istine i prema njenim najogor~enijim protivnicimatreba postupati s po{tovanjem i obazrivo. Neki }e ignorisati na{enapore i svetlost jevan|eljskog poziva uzeti sasvim olako. S drugestrane - oni za koje smo ~ak i mislili da su prekora~ili granicu Bo`jemilosti - bi}e pridobijeni za Hrista. Mo`da }e poslednje delo uvekovnom sukobu biti prosve}ivanje upravo onih koji nisu odbacilisvetlost i dokaze, ali su bili u pono}nom duhovnom mraku i u ne-znanju radili protiv istine. Stoga sa svakim pojedincem postupajtekao da je najiskreniji. Nemojte izgovoriti nijednu re~ ni u~initi bilo{ta ~ime biste nekoga mogli jo{ vi{e utvrditi u neverovanju.

Ukoliko neko poku{ava da vas kao radnike uvu~e u raspravu iprepirku o politi~kim ili nekim drugim pitanjima, nemojte se niobazirati na takve izazove niti pristajte na takva ube|ivanja.Nastavite ~vrsto i odlu~no delo Bo`je, ali u blagosti Hristovoj i {tosmirenijem tonu. Neka se ne za~uje nikakvo ljudsko hvalisanje. Nepokazujte nikakve znake samozadovoljstva i uobraènosti. Neka sevidi da smo Bogom pozvani da ~uvamo sveto poverenje propoveda-ju}i Njegovu Re~ marljivo, usrdno i revnosno.

________

Uticaj va{eg u~enja bi}e desetostruko delotvorniji ako pa`ljivobirate svoje re~i. Re~i koje treba da budu miris ìvota za ìvot moguse - u zavisnosti od duha u kojem su izgovorene - pretvoriti u mirissmrti za smrt. Imajte na umu ~injenicu da }ete, ukoliko duhom kojiispoljavate ili svojim re~ima zatvorite vrata samo jednoj du{i, moratida se suo~ite s tom du{om na dan suda.

Kada se pozivate na Svedo~anstva, ne smatrajte svojomdu`no{}u da ih prisilno name}ete drugima. Kada ~itate Svedo~anst-

121

KAKO SUSRETATI PROTIVLJENJA 115

va pazite da ne ume}ete u njih svoje re~i i svoje mi{ljenje, jer ondaslu{aoci ne mogu da uo~e razliku izme|u re~i koje im upu}ujeGospod i va{ih re~i. Pazite da Re~ Bo`ju ne izgovarate tako da tovre|a i sabla`njava slu{aoce. Mi ~eznemo da vidimo reformu, i kadne ugledamo ono {to bismo èleli da vidimo, suvi{e ~esto dozvo-ljavamo zlom duhu da u na{u ~a{u ubaci kapi ogor~enosti sli~neù~i, i to zagor~ava ìvot i drugima. Svojim nepromi{ljenim re~imarazdraùjemo njihov duh i podsti~emo ih na pobunu.

Svaka propoved koju odrìte i svaki ~lanak koji napi{ete moguda budu potpuno istiniti; ali ako se u njima nalazi jedna kapogor~enosti to }e predstavljati otrov za srce nekog od slu{alaca ili~italaca. Zbog te kapi otrova takvi }e odbaciti sve va{e ina~e dobrei prihvatljive re~i. Drugi }e se hraniti ovim otrovom, jer i sami voletako o{tre i zajedljive re~i; povode}i se za va{im primerom oni }egovoriti upravo tako kao i vi. Tako se zlo ~ini mnogostruko ve}im.

Oni koji drugima izlaù ve~na na~ela istine, u svom srcu stalnotreba da imaju svetog ulja koje ne prestaje da te~e iz dveju maslina(Zaharija 4,2-6). To ulje se izliva u re~ima koje reformi{u i poprav-ljaju, a ne u onima koje razdraùju i ozloje|uju. Istinu treba govoritiu ljubavi. Tada }e joj Gospod Isus svojim Svetim Duhom dati snagui delotvornost. To je Njegovo delo.

________

Straè}i budno u veri i molitvi, predajte se u potpunosti Bogu dakao kanali za protok tog svetog ulja - moète primati nebeskonadahnu}e, jer je to va{e preimu}stvo; a zatim svaku umornu,optere}enu, grehom ucveljenu i zbunjenu du{u uputite Isusu, koji jeizvor svake duhovne blagodati i snage. Budite verni i savesni i u sit-nicama na slavu Onome koji vas pozva iz tame u svoju ~udesnu svet-lost. Svedo~ite i perom i re~ju da Isus ìvi da bi posredovao za vas.

122

123


PARABOLA O ZALUTALOJ OVCI

Parabola o zalutaloj ovci treba da se visoko ceni u svakoj poro-dici kao jezgrovita misao Hristove poruke. Boànski Pastir ostavljadevedeset i devet ovaca, i odlazi u pustinju da traì jednu koja seizgubila. U tom predelu bilo je {ipra`ja, mo~vara i opasnih pukotinau stenama, i Pastir zna da ovcu, ako je zapala u bilo koju od tih opas-nosti, moè da spase samo Njegova prijateljska ruka. îm iz daljineza~uje njeno tu`no blejanje, On vi{e ne preza ni od kakvih napora ite{ko}a samo da spase svoju izgubljenu ovcu. Kada na|e izgubljenu,On ne izgovara nijednu re~ prebacivanja i osude. On je sre}an samo{to je ona jo{ u ìvotu. ^vrstom rukom, ali veoma pa`ljivo, Onrazmi~e trnje kojim je okruèna ili je izvla~i iz gliba; ne`no je podièna svoja ple}a i vra}a ponovo u svoje stado. îsti, bezgre{ni Isku-pitelj nosi zalutalu i prljavu ovcu koja je takva postala svojom kri-vicom.

Onaj koji uze na se grehe sveta nosi tako prljavu ovcu; za Njegaje taj teret ipak tako dragocen da On radosno nagla{ava: "Ja na|ohovcu svoju izgubljenu" (Luka 15,6). Neka svako od vas ima uvek naumu da je i njega li~no Hristos isto tako nosio na svojim ple}ima.Neka niko ne gaji zapovedni~ki duh samopravednosti i kritikovanja;jer se nijedna izgubljena ovca nikada ne bi vratila u stado Zajedniceda je Pastir nije mu~no traìo u pustinji. înjenica da se jedna ovcaizgubila, bila je dovoljna da u srcu Velikog Pastira probudisaose}anje i ~vrstu re{enost da je traì.

Ovaj neznatan, grehom uprljani svet bio je pozornica utelovlje-nja i stradanja Sina Bo`jeg. Hristos nije oti{ao na neki od nepalihsvetova, ve} je do{ao na ovaj svet, sav unakaèn i ìgosan proklet-stvom greha. Izgledi na uspeh bili su ne samo nepovoljni, nego kraj-nje obeshrabruju}i. Ipak Njemu, kako re~e prorok, "Ne}e dosaditi,niti }e se umoriti, sve dok ne postavi sud na Zemlji" (Is. 42,4).Imajmo uvek na umu veliku radost koju je Pastir ispoljio kada jesre}no vratio izgubljenu. On poziva svoje prijatelje: "Radujte se samnom: Ja na|oh svoju ovcu izgubljenu! Usklici radosti odzvanjaju

124

PARABOLA O ZALUTALOJ OVCI 117

celim nebom. I sam Otac raduje se spasenju svake pojedine du{epevaju}i. Kakav li se zanos, ushi}enje i sveta radost opisuju u ovojparaboli! Preimu}stvo da u~estvujemo u ovoj radosti pruà se isvakome od nas.

Da li vi, koji imate ovaj primer pred svojim o~ima, sara|ujete saOnim koji je upravo za tu du{u do{ao na ovaj svet da na|e i spaseizgubljeno? Jeste li zaista saradnici Hristovi? Moète li da ne pri-stanete na stradanja, `rtvu i isku{enja Njega radi? Pruà vam se pri-lika da ~inite dobro zalaù}i se za spasenje mladih i zalutalih. Kadvidite nekoga koji svojim re~ima ili svojim pona{anjem pokazuje dase odvojio od Boga, nemojte da ga iznosite na r|av glas i da gasramotite. Nije va{e da ga osu|ujete, nego da mu pri|ete i ukaètemu pomo}. Imajte uvek pred o~ima Hristovu smernost, Njegovukrotost i milosr|e, i radite kao {to je On radio, srcem prepunim sve-tog saose}anja. "U to vrijeme, govori Gospod, ja }u biti Bog svimporodicama Izrailjevim, i oni }e biti moj narod. Ovako veli Gospod:narod {to osta od ma~a na|e milost u pustinji, kad i|ah da damodmor i mir Izrailju. Odavna mi se javlja{e Gospod, govore}i:Ljubim te ljubavlju vje~nom, zato ti jednako ~inim milost" (Jer.31,1-3).

Da bismo radili kao {to je Hristos radio, na{e li~no "ja" treba dabude raspeto. To je mukotrpno umiranje; ali to za du{u zna~i ìvot."Jer ovako govori Visoki i Uzvi{eni, kojemu je ime Sveti: Na visinii u Svetinji stanujem i sa onim ko je skru{ena srca i smjerna duha,oìvljuju}i duh smernih i oìvljuju}i srce skru{enih" (Is. 57,15).125


III

OBRAZOVANJE

Jer Gospod daje mudrost; i iz Njegovih usta dolazi znanje i razum." - Pri~e 2,6.

NEOPHODNOST REFORME U OBRAZOVANJU

"I oni }e sazidati davna{nje pustoline, podignu}e stare razvalinei obnovi}e gradove puste, {to leè u razvalinama od mnogonara{taja." "I prozva}e se: Obnovitelji koji sazida{e razvaline ipopravi{e puteve za naselje" (Is. 61,4; 58,12). Onima koji veruju usada{nju istinu ove re~i Nadahnu}a ukazuju na zadatak koji upravosada treba da se izvr{i u pogledu vaspitanja na{e dece i mladih. Kadaje istina za ove poslednje dane prodrla u svet objavljivanjem porukeprvog, drugog i tre}eg an|ela, bilo nam je otkriveno da u na~inuvaspitanja na{e dece mora do}i do promene; ali pro{lo je mnogo vre-mena da bi se shvatilo kakve to promene treba da se izvr{e.

Na{e delo je obnoviteljskog karaktera; Bo`ja je namera da seprimernim radom na{ih obrazovnih ustanova pa`nja javnosti usmerina poslednji veliki napor za spasavanje onih koji propadaju.Standard obrazovanja u na{im {kolama ne sme se sniàvati. On semora uzdizati sve vi{e i vi{e, daleko iznad sada{njeg proseka; ali seobrazovanje ne sme ograni~avati samo na znanje ste~eno iz ud`beni-ka. U~enje samo iz ud`benika ne moè studentima pruìti disciplinukoja im je neophodna niti im moè dati istinsku mudrost. Svrha i ciljosnivanja na{ih {kola je da mla|i ~lanovi Gospodnje porodice tumogu da sti~u obrazovanje u skladu sa Njegovim planom za njihovrazvoj i napredovanje.

126

119

Sotona koristi najdovitljivije metode da bi svoje planove i na~elautkao u sistem obrazovanja i da na taj na~in zadobije snaàn uticajna um dece i mladih. Du`nost je pravog vaspita~a da osujeti njegovelukavo skovane namere. Mi smo se Bogu sve~ano zavetovali da}emo svoju decu i mlade podizati za Njega, a ne za ovaj svet; da}emo ih u~iti da svoje ruke ne pruàju ovom svetu, nego da ljubeBoga, da Ga se boje i drè Njegove zapovesti. Nastojmo da im udu{u najdublje utisnemo misao da su sazdani po obli~ju svogaTvorca i da im Hristos predstavlja Uzor na koji u svemu treba da seugledaju. U obrazovanju najve}u pa`nju treba posvetiti sticanju onihznanja koja ih "mogu umudriti na spasenje" (II Tim. 3,15), i koja }enjihov ìvot i karakter uskladiti s boànskim Uzorom. Pravu vred-nost predstavlja ljubav prema Bogu i ~istota du{e utkana u ìvot kaozlatne niti. Visina do koje se ~ovek na ovaj na~in moè uzdi}i jo{uvek se u potpunosti ne shvata.

Da bi se ovaj zadatak ostvario, moraju se postaviti {iroki temelji.U program nastave treba uvesti nove ciljeve, i studentima se morapomo}i da u svemu {to rade primenjuju biblijska na~ela. Na sve {toje pogre{no i u ~emu se zastranjuje sa pravog puta treba jasno ukaza-ti i toga se treba ~uvati; jer to je bezakonje koje se ne sme nastav-ljati. Su{tinski je bitno da svaki nastavnik s ljubavlju prihvati zdra-va na~ela i u~enja, jer to predstavlja svetlost kojom on treba daosvetljava ìvotnu stazu svojih studenata.

Poruka tre}eg an|ela u na{im {kolama

U knjizi Otkrivenje Jovanovo ~itamo o posebnom zadataku kojiBo`ji narod, prema Njegovoj nameri, treba da izvr{i u ovim posled-njim danima. On je otkrio svoj zakon i pokazao nam istinu za ovovreme. Ova se istina neprekidno sve vi{e i vi{e otkriva, i Bog èli dami o njoj imamo pravilnu i razboritu predstavu, kako bismo mogli sasigurno{}u da uo~imo razliku izme|u dobra i zla, izme|u pravde inepravde.

Poruka tre}eg an|ela, velika istina koja predstavlja obele`je zaovo vreme, treba da bude predmet prou~avanja u svim na{im vaspit-

127


no-obrazovnim ustanovama. Bo`ja je namera da se preko tih ustano-va ova naro~ita opomena odlu~no objavljuje i da svojim blistavimzracima obasja svet. Vreme je na izmaku. Opasnosti poslednjih danaupravo su pred nama, i zato treba budno da straìmo u molitvi, daprou~avamo i poslu{amo pouke koje su nam date u knjizi prorokaDanila i u Otkrivenju Jovanovom.

Kada je Jovan izgnanstvom na pusto ostrvo Patam bio odvojenod svojih milih i dragih, Hristos je znao gde i kako da potraì svogvernog Svedoka. "Ja Jovan", kaè pisac Otkrivenja, "brat va{ i zajed-ni~ar u nevolji i carstvu i trpljenju u Isusu Hristu, bijah na ostrvuzvanom Patmos zbog Rije~i Bo`je i svjedo~enja za Isusa Hrista.Ispunjen Duhom u dan Gospodnji ~uh glas iza sebe silan, kao truba,koji govori." Dan Gospodnji je sedmi dan - subota po stvaranju.Upravo na taj dan koji je sam Bog posvetio i blagoslovio, Hristos je- "poslav{i po an|elu svojemu sluzi svojemu Jovanu" - otkriodoga|aje i pojave koji se moraju zbiti pre zavr{etka ovozemaljskeistorije, i On èli da mi imamo jasnu i razboritu predstavu o tome.On nagla{ava - ne bez razloga - "Blago onome koji ~ita i onima kojislu{aju rije~i proro{tva, i drè {to je napisano u njemu; jer je vrijemeblizu" (Otkr. 1,9.10; 1,3). Ovo je sastavni deo obrazovanja koje una{im {kolama treba strpljivo predavati. Na{e u~enje treba da odgo-vara vremenu u kojem ìvimo, a sva uputstva i pouke verskog karak-tera treba davati u skladu sa porukama koje Bog {alje.

Mi }emo biti pozivani i pred sudove da odgovaramo zbog svojeodanosti i poslu{nosti zakonu Bo`jem i da objasnimo razloge svojevere. Ovo posebno treba da shvate generacije mla|ih. Oni treba daznaju {ta }e se sve zbiti pred kraj istorije ovog sveta. Ta zbivanja seti~u na{eg ve~nog blaènstva, i zato nastavnici i studenti u na{im{kolama treba da tome posvete vi{e pa`nje. I perom i re~ju treba{iriti znanje koje }e biti kao hrana u pravo vreme, ne samo za mlade,nego i za one u godinama zrelosti.

Mi ìvimo u zavr{nim prizorima ovih opasnih vremena. Na{Gospod je prorekao ovo neverovanje koje sada preovla|uje u pogle-du Njegovog dolaska; i u svojoj Re~i On ponovo i ponovo upozora-va da }e taj doga|aj biti neo~ekivano iznena|enje za mnoge. Taj

128

PORUKA TRE]EG AN\ELA U NA[IM [KOLAMA 121

veliki dan "do}i }e kao zamka na sve koji ìve po svoj zemlji" (Luka21,35). Postoje, me|utim, dve kategorije ~ekalaca. Jednima apostolupu}uje ove ohrabruju}e re~i: "Ali vi, bra}o, niste u tami da vas ovajdan kao lupe` zatekne" (I Sol. 5,4). Neke }e @enik, kad do|e, zate}ispremne i oni }e po}i s Njime na svadbu. Kako je dragocena ovamisao za one koji budno straè ~ekaju}i Njegovu pojavu! Hristoszaista "ljubi crkvu, i sebe predade za nju, da je osveti o~istiv{i jekr{tenjem kao kupanjem u vodi, rije~ju svojom; da je stavi preda se,slavnu crkvu, koja nema mane ni mr{tine, ili {ta tome sli~no, negoda bude sveta i bez mane" (Efesc. 5,25-27). Ovakvu blagonaklonostBog ukazuje onima koje ljubi zato {to Mu je drag njihov karakter.

Izvesti (iz ovog sveta) jedan narod koji }e imati karakter sli~anHristovom i koji }e biti u stanju da opstane u dan Gospodnji, zaistaje veliki i veli~anstven zadatak. Sve dok - prepu{taju}i se struji sve-tovnosti - plovimo kako vetar duva, nisu nam potrebna ni jedra nivesla. Ali kada se okrenemo nasuprot toj struji, tek tada po~inju na{inapori. Sotona }e iznositi svakojake teorije da bi izopa~io smisaoistine. Rad }e biti veoma oteàn, jer - po~ev{i od Adamovog pada -ljudi su po svojoj ustaljenoj navici skloni grehu. Ali su na deluneprekidno i Hristos i Duh Sveti. Boànske sile su uvek spremne dapotpomognu ljudske napore u oblikovanju karaktera premasavr{enom Uzoru, i ~ovekovo je samo da izvr{ava ono {to Bog ~iniiznutra. Jesmo li kao narod spremni da izvr{imo svoj Bogomodre|eni zadatak? Ho}emo li savesno da prihvatimo svaki zrak svet-losti koja nam je data, imaju}i pred o~ima samo jedan cilj -pripremiti polaznike na{ih {kola za carstvo Bo`je. Ako u veri korakpo korak napredujemo pravim putem, slede}i na{eg Velikog Vo|u,svetlost }e obasjavati na{u stazu i te{ko}a }e nestajati sticajem samihokolnosti. Bo`je odobravanje uliva}e nam nadu i Njegovi an|elisara|iva}e s nama donose}i nam svetlost i milost, ohrabrenje iradost.

Zato ne gubite vreme zadràvaju}i se na mnogim nebitnimpojedinostima koje se ne odnose na sada{nje potrebe Bo`jeg naroda.Ne gubite vreme uzdiù}i ljude koji ne poznaju istinu, "jer je vrijemeblizu". Sada vi{e nema vremena da svoj um optere}ujemo teorijama

129


koje mnogi popularno nazivaju "Vi{im obrazovanjem". Vremeposve}eno ne~emu {to du{u ne uzdiè i ne navodi je da postanesli~na Hristu, naj~e{}e je izgubljeno za ve~nost. To sebi ne bi smelida dopustimo, jer svaki trenutak treba da bude posve}en ve~niminteresima. Zar }emo sada, kad veliko delo su|enja ìvima tek {tonije otpo~elo, dozvoliti da nam sebi~ne ambicije zagospodare srcemnavode}i nas da zanemarimo sticanje onog znanja koje je neophod-no da zadovolji potrebe u ovo vreme opasnosti?

Svako od nas mora da donese veliku odluku: ili }e primiti ìgzveri i njene ikone, ili pe~at Boga ìvoga. I sada, kad se nalazimo nagranicama ve~nog sveta, {ta za nas moè da bude od ve}eg zna~ajai vrednosti nego da se na|emo verni i odani Bogu nebeskome? Imali i{ta {to bi trebalo da cenimo vi{e od Njegove istine i Njegovogzakona? Koje obrazovanje moèmo preporu~iti i dati studentimana{ih {kola koje bi bilo toliko neophodno kao {to je znanje o tome"{ta u~i Sveto pismo?"

Znamo da ima mnogo {kola koje omogu}uju sticanje nau~nogobrazovanja, ali mi èlimo ne{to vi{e od toga. Nauka koju pre-poru~uje pravo obrazovanje je istina, koju treba tako duboko utisnu-ti u du{u da je nikakve zablude koje se {ire svuda oko nas, ne moguiskoreniti. Poruka tre}eg an|ela je istina, svetlost i sila; i zadatak dase ona prikaè tako upe~atljivo da ostavi trajan utisak na srcaslu{alaca imaju ne samo propovednici nego isto tako i ~lanoviZajednice i nastavnici u na{im {kolama. Oni koji su se prihvatili darade kao vaspita~i treba da sve vi{e i vi{e cene otkrivenu Bo`ju voljutako jasno i upe~atljivo objavljenu u knjizi proroka Danila i uOtkrivenju Jovanovom.

Prou~avanje Biblije

Neodlo`ne potrebe koje se ose}aju u ovo vreme zahtevaju stalnoistraìvanje i prou~avanje Bo`je Re~i. To je sada{nja istina.Neophodnost reforme u pogledu prou~avanja Biblije o~evidna jesvuda {irom sveta, jer je to sada potrebnije nego ikada ranije.Sprovo|enjem reforme u tom pogledu u~ini}e se veliko delo; jer u

130

PORUKA TRE]EG AN\ELA U NA[IM [KOLAMA 123

proro~anstvu pi{e da se Njegova Re~ nikada ne}e vratiti k Njemuprazna (Is. 55,10.11), Bog nagove{tava sve ono {to je s tim hteo dakaè. Upoznati Boga i Hrista Isusa koga je sam On poslao (Jovan17,3) to je najvi{e obrazovanje, koje }e svojom ~udesnom svetlo{}upreplaviti svu zemlju kao {to je more puno vode.

Prou~avanje Biblije neophodno je naro~ito u na{im {kolama.Studenti treba da budu duboko ukorenjeni i utemeljeni u boànskojistini. Njihovu pa`nju uvek treba usmeravati ne na tvr|enja ljudi,nego na Bo`ju Re~. Iznad svih drugih knjiga, Re~ Bo`ja mora dabude predmet na{eg prou~avanja, Veliki ud`benik, osnov svekolikogobrazovanja; na{a deca i mladi treba da budu upu}eni u istine kojese u njoj nalaze, bez obzira na svoje ranije ste~ene navike i obi~aje.îne}i tako, i nastavnici i studenti na}i }e sakriveno blago - istinskovi{e obrazovanje.

Biblijska pravila treba usvojiti kao rukovode}e na~elo u ìvotu.Hristov krst treba da bude predmet prou~avanja, pouke koje moramoznati ne samo u teoriji nego i u praksi. Hrista treba isticati u svakojnastavi, da bi se studenti neprekidno napajali znanjem o Bogu i da biGa mogli prikazivati svojim karakterom. Njegova preuzvi{enosttreba da bude predmet na{eg prou~avanja jo{ u ovom ìvotu i uve~nosti. Re~ Bo`ja, koja je do nas i u Starom i u Novom zavetudo{la od samog Hrista predstavlja hleb sa neba; dok su mnogo toga{to se naziva naukom samo porcije ljudskih izmi{ljotina, la`na hra-na; to nije prava mana.

U Re~i Bo`joj nalazi se mudrost koja je neosporna i neiscrpna -mudrost koja poti~e ne iz uma nekog ograni~enog smrtnika, nego izneograni~enog uma Svemogu}eg. Ali mnogo toga {to je Bog otkriou svojoj Re~i za ljude je neshvatljivo zato {to su dragulji istine zatr-pani naslagom ni{tarija i trica ljudskog mudrovanja i tradicija. Zamnoge blago Re~i Bo`je ostaje sakriveno, zato {to u istraìvanjunisu marljivi i istrajni sve dotle dok ne shvate njena zlatna pravila.Oni koji Re~ Bo`ju prihvate kao ìvotno pravilo treba da je marljivopretraùju ako èle da ih ona o~isti i pripremi da postanu ~lanovicarske porodice, deca nebeskog Cara.

Prou~avanje Bo`je Re~i treba da zauzme mesto izu~avanja onih

131


knjiga koje su um mnogih odvele u misticizam i udaljile od istine.Njena izvorna na~ela, utkana u na{ ìvot, bi}e na{a za{tita uisku{enjima i ìvotnim neda}ama; njena boànska uputstva jedini suput ka uspehu. Kad isku{enje do|e na svaku du{u, do}i }e i do otpad-ni{tva. Dosta njih pokaza}e se kao izdajnici, plahoviti, uobraèni izadovoljni sami sobom, i okrenuv{i se od istine, doìve}e brodolomu svojoj veri. Za{to? - zato {to nisu ìveli "o svakoj re~i koja izlaziiz usta Boìjih". Oni nisu duboko ukopali i utvrdili temelj svoje vere.Kada im izabrani Bo`ji glasnici izloè Njegovu Re~, oni gun|ajusmatraju}i da je taj put suvi{e uzan. U {estom poglavlju Jevan|eljapo Jovanu ~itamo o nekima koji su smatrani Hristovim u~enicima,ali koji su - kada im je jednostavna istina jasno izloèna - ozloje|eninapustili Hrista i vi{e nisu i{li za Njim. Na sli~an na~in se i oni kojiBibliju samo povr{no prou~avaju, okre}u i odvajaju od Hrista.

Svako, kad se obrati Bogu, pozvan je da svoje sposobnostiupotrebom dobijenih talenata razvija; svaka loza na ìvom ôkotukoja ne raste, odseca se i baca kao otpadni materijal. Kakav, stoga,treba da bude karakter obrazovanja koje se sti~e u na{im {kolama?Treba li da nam kriterijum u tome bude mudrost ovoga sveta ili, pak,ona mudrost koja dolazi odozgo? Nije li krajnje vreme da se prosvet-ni radnici probude i da, svesni svoje odgovornosti u ovom pogledu,u~ine sve da Re~ Bo`ja dobije uzvi{enije mesto u nastavi koja sepredaje u na{im {kolama?

Obu~avanje radnika

Veliki cilj na{ih {kola je obu~avanje mladih za slu`bu u na{imustanovama i raznim granama u delu Jevan|elja. Pa`nju javnostisvuda i na svakom mestu treba usmeravati na Bibliju. Do{lo je vre-me, zna~ajno vreme, kada se svitak njene poslednje knjige (Otkri-venja Jovanovog) posredstvom Bo`jih vesnika odvija pred svetom.Istina koju sadrè poruke prvog, drugog i tre}eg an|ela mora da seobjavi svakom plemenu, jeziku, kolenu i narodu; svojom svetlo{}uona mora da razagna tamu na svim kontinentima i da dopre do svihmorskih ostrva. Ne sme se dozvoliti da bilo kakve ljudske izmi{ljo-

132

PROUÂVANJE BIBLIJE 125

tine spre~avaju ovo delo. Da bi se to ostvarilo, neophodni su ople-menjeni i posve}eni talenti; potrebni su radnici koji }e poverenizadatak mo}i odli~no da izvr{e u hri{}anskoj krotosti, zato {to je nji-hovo "ja" sakriveno u Hristu. Novajlije i neiskusni u radu ne moguuspe{no da otkrivaju sakriveno blago istine koje du{u oboga}ujeduhovnim vrednostima. "Razumij {to govorim; a Gospod da ti darazum u svemu… Postaraj se”, nagla{ava apostol, “da se pokaè{po{ten pred Bogom kao radnik koji se nema ~ega stidjeti i koji pravoupravlja rije~ju istine" (II Tim. 2,7.15). Ovaj nalog dat Timotijutreba da bude vaspitna sila u svakoj porodici i u svakoj {koli.

Svi koji su vezani za na{e ustanove - ne samo {kole nego i sana-torijume i izdava~ke ku}e - pozvani su da ulaù ozbiljne napore uosposobljavanju ljudi, èna i mladih da postanu Bo`ji saradnici.Studente treba upu}ivati da razborito rade u Hristovom duhu, otkri-vaju}i plemenit i uzvi{en hri{}anski karakter onima s kojima dolazeu kontakt. Oni kojima je zadatak da mlade obu~avaju i pripremaju zarad u bilo kojoj grani na{eg dela treba da budu ljudi koji imajuduboku svest o vrednosti ljudske du{e. Ako nisu duboko proètidelovanjem Svetog Duha, izlaù se opasnosti od nasrtaja zlog nepri-jatelja koji budno vreba priliku da stvori mu~ne okolnosti. Vaspita~mora biti svestan da se du{e mogu pridobiti samo verno{}u,ljubazno{}u i dobrotom, ali nikada grubo{}u. Zapovedni~ke itiranske re~i i postupci podsti~u najgore strasti ljudskog srca. Kadljudi i ène koji tvrde za sebe da su hri{}ani nisu nau~ili da odbacesvoje zle i detinjaste }udi, kako mogu o~ekivati da ih drugi po{tujui cene?

Stoga za nastavnike u na{im {kolama treba veoma bri`ljivo biratione koji su zaista pogodni za to, koji }e biti verni ne samo uizvr{avanju svog radnog zadatka, nego i u ispoljavanju odgovaraju}enaravi. One koji se pokaù nedostojnima ukazanog poverenja, trebaotpustiti. Svaku instituciju koja propusti da podsti~e duh ljubaznostii ljubavi Bog }e smatrati odgovornom. Nikada se ne sme zaboravitida su na{e ustanove odgovorne samom Hristu.

Kao nastavnike iz biblijskih predmeta u na{im {kolama trebakoristiti najtalentovanije propovednike. Onima koji su izabrani za taj

133

134


posao neophodno je temeljno prou~avanje i poznavanje Svetih spisai duboko hri{}ansko iskustvo, a plate im treba ispla}ivati od desetka.Sve na{e ustanove prema Bo`joj nameri, treba da doprinose obrazo-vanju i usavr{avaju radnika kojih On ne}e morati da se stidi, radni-ka koje moèmo poslati da kao dobro pripremljeni misionari rade uslu`bi U~itelju; me|utim, ovaj cilj se ne drì stalno pred o~ima. Utom radu, mi daleko zaostajemo u mnogo ~emu, i Gospod traì da seu tome pokaè beskrajno ve}a revnost nego {to se dosad pokazala.On nas je pozvao iz ovog sveta da budemo svedoci za Njegovuistinu, i u svim na{im redovima mlade treba pripremati i osposoblja-vati da postanu korisni i uticajni u delu Bo`jem.

Potreba za radnicima na jevan|eljskom polju neodlo`na je. Za todelo neophodni su mladi ljudi; i upravo njih Bog poziva. Njihovomobrazovanju u na{im {kolama treba pridavati najve}i zna~aj; to se niu kom slu~aju ne sme ignorisati ili smatrati pitanjem od drugoste-penog zna~aja. Potpuno je pogre{no da nastavnici, predlaù}i nekodrugo zanimanje, obeshrabruju mlade koji bi se mogli okvalifikovatiza uspe{an i prihvatljiv rad u propovedni~koj slu`bi. Oni koji, is-ti~u}i prepreke i te{ko}e, spre~avaju mlade u pripremi za ovo delo,suprotstavljaju se planovima Bo`jim i mora}e pred Njim da polaùra~un zbog toga. Me|u nama u proseku ima vi{e nego srazmeranbroj sposobnih ljudi. Kad bi se njihove sposobnosti pravilno upotre-bile, imali bismo dvadeset propovednika tamo gde sada imamojednog.

Mladi ljudi koji nameravaju da se posvete propovedni~koj slu`bine bi trebalo da provode godine na {kolovanju samo zato da bi stek-li vi{e obrazovanje. Nastavnici treba razborito da shvate situaciju ida svoja predavanja prilagode potrebama tako opredeljenih studena-ta; takvima treba pruìti posebne mogu}nosti da za kra}e vreme, aliipak sadràjno prou~e gradivo koje im je najpotrebnije da se ospo-sobe za svoj budu}i poziv. Me|utim, ovaj plan se nije primenjivao.Premalo pa`nje se poklanjalo obrazovanju mladih za propovedni~kuslu`bu. Ne preostaje nam jo{ mnogo godina za rad; i nastavnici trebada budu proèti Svetim Duhom i da deluju u skladu sa jasnoizraènom Bo`jom voljom, a ne da sprovode svoje li~ne planove.

135

OBUÂVANJE RADNIKA 127

Svake godine gubimo mnogo zato {to u tom pogledu ne slu{amoGospodnji savet.

Medicinske sestre koje se spremaju za misionare treba da una{im {kolama slu{aju predavanja stru~no osposobljenih lekara i,kao sastavni deo svog obrazovanja, moraju da nau~e kako voditiuspe{nu borbu protiv bolesti i prikazati vrednost prirodnih lekova.Taj rad je veoma potreban. Gradovi i veliki i mali sve vi{e tonu ugreh i moralnu izopa~enost, ali ipak u svakom Sodomu na|e se iponeki Lot. Otrov greha deluje u samom srcu dru{tvene zajednice, iBog poziva reformatore da ustanu u odbranu prirodnih zakona kojeje On postavio da upravljaju ljudskim organizmom. Oni u isto vremetreba da imaju visok kriterijum u obu~avanju ljudi kako da svoj umi srce predaju Bogu - da bi Veliki Lekar mogao prihvatiti saradnjuljudskog oru|a kao svoju pomo}nu ruku u delu milosti i ublaàvanjaljudskih patnji.

Isto tako, prema Bo`joj nameri, na{e {kole mladima treba dapruè obrazovanje koje }e ih osposobiti za u~itelje u subotnoj {koliili za odgovaraju}e du`nosti u bilo kojoj grani dela. Kada bi se mladiposve}ena srca angaòvali u radu subotne {kole, trude}i se prvo dasami steknu neophodno obrazovanje i da zatim druge pou~avajunajboljim metodama u privo|enju du{a Hristu, videli bismo da bistanje u Zajednici bilo sasvim druga~ije. To je na~in rada koji donosirezultat.

Nastavnici - misionari

Nastavnici treba da se pripremaju za misionarski rad. Potrebe imogu}nosti za misionarski rad otvaraju se na sve strane, i radnici izdve ili tri zemlje ne}e biti u mogu}nosti da odgovore na sve pozivekoji se upu}uju za pomo}. Pored {kolovanja onih koje kao misionaretreba slati iz na{ih ve} organizovanih Unija i polja, u raznim kraje-vima sveta treba za rad osposobljavati tamo{nje stanovnike koji }emo}i uspe{no da se zalaù za svoje sunarodnike i susede; i kolikogod je to mogu}e, za njih je bolje i sigurnije da obrazovanje sti~u uonoj oblasti gde treba i da rade. Retko je kad bolje i za samog rad-

136


nika i za napredak dela da on na {kolovanje odlazi u neke dalekezemlje. Gospod èli da se u~ini sve {to je mogu}e da bi se zado-voljile ove potrebe; i ako su ~lanovi Zajednice svesni svojih odgo-vornosti, zna}e kako da postupe u svakoj potrebi koja moè daiskrsne.

Da bi se zadovoljile potrebe za radnicima, Bog èli da se u raz-nim zemljama osnuju vaspitno-obrazovni centri gde }e se studentikoji pokazuju izglede na uspeh obu~avati u prakti~nim granamaznanja i u poznavanju biblijskih istina. Kada se takvi aktivno uklju~eu rad, oni }e delu sada{nje istine dati pravo obele`je u novim polji-ma. Oni }e probuditi zainteresovanost me|u nevernicima i znatnodoprineti da se du{e oslobode okova greha. Najbolje prosvetne rad-nike treba poslati da vode vaspitno-obrazovni rad u zemljama gdenameravamo otvoriti na{e {kole.

Mo`da je suvi{e prosvetnih radnika i obrazovnih ustanova skon-centrisano u jednom mestu. Manje {kole organizovane po ugledu naproro~ke {kole iz Starog zaveta, bile bi za na{u Zajednicu dalekove}i blagoslov. Novac potro{en za pro{irenje Koledà u Batl Krikuradi sme{taja i pogodnosti tamo{nje propovedni~ke {kole bio bibolje iskori{}en da je uloèn u podizanje {kola u seoskim oblastimaAmerike i drugih zemalja. Nije bilo potrebno da se u Batl Krikupodiù nove zgrade; tu ve} postoji obilje mogu}nosti za obrazovanjeonoliko studenata koliko treba da se na|u na jednom mestu. Nijebilo najbolje {to se toliki broj studenata nagomilava u ovoj {koli, jerje talenta i mudrosti u rukovo|enju {kolom bilo samo za odre|enibroj studenata. Propovedni~ki instituti mogli su biti sme{teni u ve}postoje}e zgrade, a novac potro{en za pro{irenje Koledà mogao jebiti korisnije uloèn u podizanje {kolskih zgrada u drugim mestima.

Podizanje novih zgrada podsti~e i ohrabruje preseljavanjemnogih porodica u Batl Krik da bi tu {kolovali svoju decu. Me|utim,za sve mlade na koje se ovo odnosi bilo bi u duhovnom pogledudaleko bolje da su {kolu poha|ali u nekom drugom mestu i u znatnomanjem broju. Za toliko nagomilavanje na{ih vernika u Batl Krikukrivicu snose vode}i ljudi isto toliko koliko i oni koji se doseljava-ju. Ima oblasti koje su za misionarske poduhvate povoljnije nego {to

137

NASTAVNICI - MISIONARI 129

je Batl Krik, a ipak oni koji se nalaze na odgovornim poloàjimaplanski nastoje da sve pogodnosti skoncentri{u samo tu; a pove}a-njem tih pogodnosti i olak{ica oni ~lanove prakti~no pozivaju:"Do|ite u Batl Krik; doselite se ovamo sa porodicom i {kolujte ovdesvoju decu."

Da su neke od na{ih velikih vaspitno-obrazovnih ustanova pode-ljene na manje celine, a {kole podizane na raznim mestima, znatnove}i napredak bio bi ostvaren u pogledu fizi~kog, umnog i moralnogobrazovanja. Gospod ne kaè da broj gra|evina koje se podiù zana{e ustanove treba da bude manji, nego da te gra|evine ne budutoliko skoncentrisane na jednom mestu. Velike sume novca uloèneu svega nekoliko lokacija trebalo je upotrebiti za podizanje {kola u{iroj oblasti {to bi omogu}ilo obrazovanje mnogo ve}em broju stu-denata.

Do{lo je vreme da se zastava istine uzdigne na mnogim mestima,da se probudi interesovanje i da se oblast misionarske delatnosti {irisve vi{e dok ne obuhvati ceo svet. Do{lo je vreme kad se na porukuistine moè skrenuti pa`nja mnogo ve}eg broja ljudi. U tom pravcumoè se u~initi mnogo toga {to dosad nije u~injeno. Dok je du`nost~lanova da svoje ì{ke odràvaju upaljenim, mladima posve}enasrca mora se u njihovoj zemlji omogu}iti neophodna duhovna nao-brazba da bi ovo delo mogli da nastave. Treba osnivati i podizati{kole, ne tako rasko{no opremljene kao one u Batl Kriku i kao {to jeKoled` "Vidik", ve} jednostavnije {kole sa skromnijim zgradama inastavnim osobljem spremnim da se prilagode jednostavnosti neka-da{njih proro~kih {kola. Umesto da ovu mogu}nost duhovnogprosve}ivanja skoncentri{emo na jednom mestu, gde mnogi ne ceneto {to im je dato niti se koriste time, tu svetlost treba preneti u mnogadruga mesta {irom sveta. Ako posve}eni, bogoboja`ljivi u~itelji,ljudi uravnoteèna uma i prakti~nih ideja po|u u misionska polja,rade}i u poniznosti i dele}i sa drugima ono {to su sami primili, Bog}e podariti blagoslov svog Duha mnogima koji su oskudevali u tomNjegovom daru.

138


Elementi uspeha

Da bi na{e {kole mogle imati Bo`ji blagoslov i Njegovo odobra-vanje, u delu reforme treba da sara|uju i nastavnici i studenti ~ine}inajbolje {to mogu. Za uspeh je neophodno jedinstveno delovanje. Uborbenim dejstvima jedne vojne formacije do{lo bi do konfuzije iporaza ako bi se njeni vojnici, umesto skladne akcije pod komandomnadle`nog vojskovo|e, rukovodili sopstvenim pobudama. Hristovivojnici tako|e moraju da deluju jedinstveno. Nekoliko obra}enihdu{a, kada se pod jednim rukovodstvom jedinstveno zalaù za ost-varenje odre|enog cilja, zadobi}e pobedu u svakom sukobu.

Ako me|u onima koji tvrde da veruju u istinu postoji neslogasvet }e do}i do logi~nog zaklju~ka da takvi nikada ne mogu bitiBo`ji narod, jer rade jedni protiv drugih. Ako smo jedno sa Hristom,bi}emo jedinstveni i me|u sobom. Oni koji ne}e da uzmu Hristovjaram i da vuku zajedno s Njim, uvek naginju na pogre{an put.Temperament koji takvi ispoljavaju pripada nepreporo|enoj ljudskojprirodi, i pod najneznatnijim izgovorom oni na svako ispoljavanjegnjeva reaguju jo{ ve}om èstinom. To neizbe`no dovodi do suko-ba; i na zasedanjima raznih odbora kao i na javnim skupovima ~ujuse glasovi u toliko povi{enom tonu da to nimalo ne odgovara duhureforme.

Poslu{nost prema svakoj Re~i Bo`joj predstavlja drugi uslovuspeha. Pobede se ne zadobijaju ceremonijom ni ispoljavanjemrasko{i, ve} jednostavnim pokoravanjem vrhovnom Vojskovo|i,Gospodu Bogu nebeskome. Onaj koji se s punim poverenjem osla-nja na tog Vo|u nikad ne}e doìveti poraz. Poraz je neizbeàn ishodoslanjanja na ljudske metode i izmi{ljotine, i stavljanja onog {to jeboànsko u drugi plan. Poslu{nost je bila pouka ~iji zna~aj jeVojvoda vojske Gospodnje nastojao da utisne u srce Izrailjaca. (pri-likom osvajanja Jerihona) - poslu{nost u onome u ~emu oni nisumogli da vide nikakav znak uspeha. Kada u potpunosti poslu{amoglas na{eg Vo|e, On }e svoje bitke voditi na takav na~in da }e toiznenaditi i najve}e sile na zemlji.

139

ELEMENTI USPEHA 131

Mi smo Hristovi vojnici, a od onih koji dobrovoljno stupe uredove Njegove vojske o~ekuje se da budu spremni na izuzetnoteàk zadatak, zadatak u kojem sve svoje snage moraju da angaùjudo krajnjih granica. Moramo shvatiti da je ìvot vojnika - ìvotneprekidne borbe u napadu, istrajnosti i nepokolebljivosti. Hristaradi moramo biti spremni da podnosimo isku{enja. Borba u kojusmo pozvani ne predstavlja neke samo zami{ljene, nego stvarnesukobe. Moramo se sukobljavati sa najmo}nijim neprijateljem; "jerna{ rat nije s krvlju i s tijelom, nego s poglavarima i vlastima, i supraviteljima tame ovoga svijeta, s duhovima pakosti ispod neba"(Efesc. 6,12). Svoju snagu i sigurnost moramo traìti upravo uonome u ~emu je bila snaga i prvih u~enika: "Ovi svi jednodu{nobijahu jednako na molitvi i u moljenju." "I napuni{e se svi DuhaSvetoga, i govorahu Rije~ Bo`ju sa slobodom. I u naroda koji vjero-va bje{e jedno srce i jedna du{a" (Djela 1,14; 4,31.32).140


SMETNJE REFORMI

Kao predmet prou~avanja Biblija je u izvesnoj meri uvedena una{e {kole, i u~injeni su neki napori u pravcu reforme; me|utim,veoma je te{ko usvojiti prava na~ela kad su popularne i rado pri-hva}ene metode ovog sveta tako dugo bile ustaljena praksa. Prvipoku{aji da se promene stare navike zadali su velike te{ko}e onimakoji èle da se nastavi putem na koji Bog ukazuje. Kao posledicaovako pogre{nih shvatanja i po~injenih gre{aka imali smo velikegubitke. Cilj protivnika reforme bio je: navesti nas da - zadràva-njem uobi~ajenih svetovnih smernica u {kolovanju - ne shvatimona~ela istinskog vaspitno-obrazovnog sistema. Neobra}enima, -koji sve posmatraju sa niskog stanovi{ta ljudske sebi~nosti,neverovanja i ravnodu{nosti - istinska, Bogom odre|ena na~ela imetodi izgledaju pogre{ni.

Neki od nastavnika i direktora u na{im {kolama, koji su samopoluobra}eni, predstavljaju kamen spoticanja za druge. Oni odo-bravaju tek pone{to i reformu prihvataju samo polovi~no; ali kaddo|e ve}a svetlost i novo saznanje, oni ne pristaju da idu napred i usvom radu radije se rukovode sopstvenim idejama. îne}i tako oniberu i jedu plodove s drveta “spoznaje” - stavljaju}i ljudska mi{lje-nja i ideje iznad onoga {to je boànsko. "Zato sada bojte se Gospodai sluìte Mu vjerno i istinito; i odbacite bogove kojima su sluìli ociva{i s onu stranu rijeke i u Misiru, pa sluìte Gospodu. Ako li vamnije drago sluìti Gospodu, izaberite sebi danas kome }ete sluìti"(Is. Navin 24,14.15). "Ako li je Gospod pravi Bog, idite za Njim;ako li je Val, idite za njim" (I Car. 18,21). Trebalo je da postignemodaleko vi{e, i na{e duhovno stanje bilo bi znatno bolje da smo napre-dovali onako kako nam je svetlost dolazila.

Kada su predlagane nove metode u na{em obrazovnom sistemu,postavljeno je toliko sumnji~avih pitanja i toliko nastavni~kih ve}aje organizovano da bi se istakla svaka te{ko}a u vezi s tim, da supobornici reforme dovedeni u potpuno neravnopravan poloàj, i nekisu ~ak i prestali da se zalaù za reformu. Izgledalo je kao da bujicu

141

SMETNJE REFORMI 133

sumnji i kriticizma nije mogu}e zaustaviti. Tako su u Pavlovo vremeAtinjani u srazmerno malom broju prihvatili Jevan|elje zato {to subili ponosni na svoj razum i svetovnu mudrost, a HristovoJevan|elje smatrali ludo{}u. Ali je "ludost Bo`ja mudrija od ljudi, islabost je Bo`ja ja~a od ljudi". Zato "mi propovijedamo Hrista raspe-ta, Jevrejima dakle sablazan, a Grcima bezumlje; onima koji su po-zvani, i Jevrejima i Grcima Hrista - Bo`ju silu i Bo`ju premudrost"(I Kor. 1,23-25).

Sada moramo ponovo da krenemo od po~etka. Reforma se moraotpo~eti u srcu i to svom du{om i dragovoljno. Zablude mogu bitistare vekovima; ali starost ne ~ini zabludu istinom, niti istinu zablu-dom. U na{im {kolama suvi{e dugo se ostaje pri starim obi~ajima inavikama. Gospod èli da sada i nastavnici i studenti odbace svakuideju koja nije u skladu sa istinom. U na{im {kolama ne treba pre-davati ono {to svet ili crkva prihvataju kao merilo samo zato {to jeto u skladu sa postoje}im obi~ajima. Merilo za nas predstavlja samoHristov na~in pou~avanja. Moramo se strogo pridràvati onoga {to upogledu nastave u na{im {kolama kaè Gospod; jer ako u izvesnimsegmentima obrazovnog programa koji se sada primenjuje u nekimod na{ih {kola ne do|e do potpune promene, onda smo uzaludpotro{ili novac za kupovinu zemlji{ta i podizanje {kolskih zgrada.

Ako se u na{im {kolama bude toliko isticalo samo versko u~enjeone }e postati nepopularne, nagla{avaju neki; oni koji ne pripadajuna{oj veri ne}e ih potpomagati ni slati svoju decu u njih. U redu,neka ih {alju u druge {kole, gde }e na}i vaspitno-obrazovni sistemkoji odgovara njihovom ukusu. Takvim i sli~nim razlozima sotonanastoji da spre~i ostvarenje upravo onih ciljeva zbog kojih su i osno-vane na{e {kole. Obmanuti njegovim lukavstvom, direktori na{ih{kola razmi{ljaju kao i ljudi ovog sveta, kopiraju njihove planove iimitiraju njihove obi~aje. Mnogi su u nedostatku nebeske mudrostioti{li tako daleko da se pridruùju neprijateljima Boga i istine uorganizovanju svetovnih zabava za svoje studente. îne}i tako, oniizazivaju Bo`je negodovanje, jer zavode mlade na pogre{an put ipomaù sotoni u njegovom delu. Za takav svoj rad i sve njegoveposledice oni }e morati da odgovaraju na Bo`jem sudu.

142


Oni koji nastavljaju takvim putem pokazuju da im se ne moèukazati poverenje. Posle tako u~injenog zla, oni }e mo`da i priznatisvoju zabludu; ali mogu li se time otkloniti posledice njihovog uti-caja? Ho}e li Hristos mo}i da kaè: "Dobro, dobri slugo", onomekoji je izneverio ukazano poverenje? Takvi neverni radnici ne gradena ve~noj Steni, i proveravanje }e pokazati da su svoj temeljpostavili na nestalnom pesku. Kad Gospod od nas traì da budemonarod poseban i osobit, kako moèmo toliko traìti popularnost inastojati da se prilagodimo obi~ajima i praksi ovog sveta? "Ne znateli da je prijateljstvo ovoga svijeta neprijateljstvo Bogu? Jer ko ho}esvijetu prijatelj da bude, neprijatelj Bo`ji postaje" (Jakov 4,4).

Spustiti kriterijum da bi se stekla popularnost i pove}ao brojpristalica, a onda se radovati takvom pove}anju kao nekom uspehu- u duhovnom pogledu zna~i biti potpuno zaslepljen. Kada bi brojpristalica bio merilo uspeha, sotona bi mogao polagati pravo na pre-vlast; jer njegovi sledbenici u ovom svetu predstavljaju velikuve}inu. Napredak i uspeh jedne {kole ogledaju se u stepenu moralnesnage koja u njoj preovla|uje. Izvor radosti i zahvalnosti za jednu{kolu ne treba da bude broj studenata i nastavnika, nego njihovevrline i napredovanje u razumu i pobo`nosti. Treba li onda da se na{e{kole u svojim obi~ajima i praksi prilago|avaju ovom svetu?"Molim vas dakle, bra}o, milosti Boìje radi… ne prilago|avajte seovom svijetu, nego se promijenite obnovljenjem uma svojega, dabiste mogli ku{ati koje je dobra i ugodna i savr{ena volja Boìja"(Rimlj. 12,1.2).

Ljudi }e svim mogu}im sredstvima nastojati da istaknutu razlikuizme|u adventista sedmog dana i onih koji svetkuju nedelju u~ine{to manjom. Ukazano mi je na pripadnike jedne grupe pod imenomadventista sedmog dana koji su preporu~ivali da zastavu ili obele`jekoje nas ~ine posebnim narodom ne treba tako upadljivo isticati,smatraju}i da to nije najbolji na~in da obezbedimo uspeh na{imustanovama. Ali ovo nije vreme da spu{tamo svoju zastavu niti da sestidimo svoje vere. Tu karakteristi~nu zastavu, opisanu re~ima:"Ovdje je trpljenje svetih, koji drè zapovijesti Bo`je i vjeru Isu-sovu" treba nositi kroz ceo svet sve do svr{etka vremena milosti i

143

SMETNJE REFORMI 135

probe. Iako moramo ulagati ve}e napore da ostvarimo napredak u ra-znim mestima, ne smemo sakrivati svoju veru da bismo zadobili na-klonost i materijalnu podr{ku. Istina mora do}i do onih koji se na-laze na rubu propasti i ako je skrivamo od njih na bilo koji na~in, miobe{~a{}ujemo Boga i krv tih du{a na}i }e se na na{im haljinama.

Sa zaposlenima u na{im prosvetnim i ostalim ustanovama nebe-ski an|eli sara|uju samo dok oni hode smerno pred Bogom; ali svitreba da imaju na umu ~injenicu da je Bog posebno naglasio: "One}u po{tovati koji Mene po{tuju, a koji Mene preziru, bi}e prezreni"(I Sam. 2,30). Nikada i ni za trenutak ne ostavljajte utisak ni na kogada radi nekog dobitka krije svoju veru i u~enje pred nevernicima usvetu, strahuju}i da ne}e biti tako visoko po{tovan ako oni saznajunjegove principe. Od svih svojih sledbenika Hristos traì da ne-skriveno i hrabro ispovedaju svoju veru. Svako treba da se odlu~noopredeli za svoje Bogom odre|eno mesto - da bude "gledanje svije-tu, an|elima i ljudima". Ceo svemir s neizrecivom pa`njom ~eka davidi zavr{ne prizore u velikoj borbi izme|u Hrista i sotone. Svakihri{}anin treba da bude svetiljka, ali ne sakrivena "pod sud ili pododar", nego postavljena na sve}njak da svetli svima koji su u ku}i.Nikada nemojte dozvoliti da se, iz kukavi~luka ili zbog bilo kakvihnazora ovog sveta, Bo`ja istina potiskuje u zale|e.

Iako na{e prosvetne ustanove u mnogo ~emu naginju prila-go|avanju ovom svetu, pribliàvaju}i mu se korak po korak, ipak zanjih jo{ uvek ima nade. Zla kob jo{ nije tako isplela svoje mreè okonjihovih delatnosti da moraju ostati bespomo}ne i u neizvesnosti.Ako odgovorni ljudi u njima poslu{aju Bo`ji glas On }e im svojimprosvetljeljem pruìti mogu}nost da se poprave, vra}aju}i u {koleono {to je njihovo prvobitno i pravo obele`je, a to je o~evidna razli-ka od ovog sveta. Kada se shvate sve prednosti savesnog drànjahri{}anskih na~ela i kada se sopstveno "ja" sakrije u Hristu, ostvari}ese znatno ve}i napredak; jer }e svaki prosvetni radnik, ose}aju}isvoju ljudsku slabost i traè}i mudrost i milost od Boga, primitiboànsku pomo} koja nam je obe}ana u svakoj potrebi.

Protivljenje i nepovoljne okolnosti treba da u nama stvore ~vrstuodluku da ih Bo`jom pomo}u savladamo. Svaka savladana prepreka

144


daje nam ve}u sposobnost i hrabrost da nastavimo dalje. Nastavitepravim putem odlu~no, svaku promenu izvr{ite ~vrsto i promi{ljeno.Tada okolnosti za vas ne}e predstavljati prepreke, nego }e vam jo{pomagati. U~inite po~etni korak. Veliki hrast izrasta iz malog ìra.

Nastavnicima i direktorima na{ih {kola

Pozivam profesore i nastavnike na{ih {kola da imaju zdrav sud ida se rukovode vi{im smernicama. Na{ vaspitnoobrazovni sistemmora da se o~isti od svih ni{tarija. Da bi se uspe{no savladaleprepreke koje se pojavljuju u na{im ustanovama, u njima se morajusavesno primenjivati hri{}anska na~ela. Me|utim, ako se u ruko-vo|enju primenjuju planovi i mudrovanja ovog sveta, vide}e senedostatak temeljitosti u radu, nedostatak dalekovidosti u duhovnomraspoznavanju. Stanje sveta pred prvi Hristov dolazak predstavljailustraciju onoga {to prethodi Njegovom drugom dolasku. Jevreji sudoìveli svoje nacionalno rasulo i uni{tenje Jerusalima zato {to suodbacili poruku spasenja koja im je bila nebom poslana. Treba li dai ovo pokoljenje kome je Bog dao tako veliku svetlost i tako divnapreimu}stva nastavi putem onih koji su, na svoju veliku nesre}u ipropast, odbacili ponu|enu svetlost?

Mnogi i danas imaju "pokrivalo" na svom licu. To pokrivalopredstavlja njihovu ljubav i sklonosti prema navikama i praksi ovogasveta, {to zaklanja od njih slavu Gospodnju. Bog èli da na{ pogledstalno bude upravljen na Njega, i da tako izgubimo iz vida pri-vla~nosti ovog sveta.

Da bismo ispunili zahteve Biblije, mi istinu svakodnevno trebaprakti~no da unosimo u svoj ìvot, uzdiù}i njenu zastavu sve vi{e ivi{e. To zahteva neprekidno suprotstavljanje modi, obi~ajima, prak-si i op{tim na~elima ovog sveta. Uticaji svetovnosti poput morskihtalasa navaljuju na Hristove sledbenike da bi ih povukli za sobom iodvojili od istinskih na~ela Njegove krotosti i milosti; ali mi una~elima treba da budemo ~vrsti kao stena. Za to je neophodnamoralna hrabrost, i oni koji svom svojom du{om nisu nerazdvojnovezani za ve~nu Stenu bi}e odneseni strujom svetovnosti. ^vrsto i

145

NASTAVNICIMA I DIREKTORIMA NA[IH [KOLA 137

sigurno moèmo stajati samo ako je na{ ìvot skriven s Hristom uBogu. Kada je u pitanju suprotstavljanje svetovnosti, moralna neza-visnost je potpuno na svom mestu. Pot~injavaju}i se u potpunostivolji Bo`joj, mi se stavljamo u znatno povoljniji poloàj i uvi|amoneophodnost odlu~nog odvajanja od obi~aja i prakse ovog sveta.

Na{ duhovni standard treba da uzdignemo ne samo malo iznadstandarda ovog sveta, ve} upravo ono {to nas ~ini posebnim trebaodlu~no isticati. Razlog {to imamo tako malo uticaja na svoje ne-verne srodnike i one s kojima se druìmo upravo je u tome {to smotako neodlu~ni u isticanju razlike koja u obi~ajima i praksi treba dapostoji izme|u nas i ovog sveta.

Mnogi nastavnici dopu{taju sebi da im shvatanja ostaju suvi{esku~ena i duhovno na izuzetno niskom nivou. Oni u pogledu obra-zovanja nemaju uvek pred o~ima boànski plan, nego za primer uzi-maju obi~aje i praksu ovog sveta. Svoj pogled uvek upravljajte gore,"gdje Hristos sjedi s desne strane Bogu", i onda upu}ujte i svojeu~enike da se ugledaju na Njegov savr{eni karakter. Ukazuju}i mla-dima na Petrove osmostepene lestve (II Petr. 1,5-7) stavite njihovunogu ne na najvi{u, nego prvo na najniù pre~agu, i zatim ih nanajusrdniji na~in ohrabrujte da se postepeno penju do samog vrha.

Te lestve predstavljaju samog Hrista koji je zemlju ponovopovezao sa nebom. Svojim donjim delom - zahvaljuju}i Njegovojljudskoj prirodi - te lestve su ~vrsto ukopane u zemlju; dok svojimvrhom - posredstvom Njegovog boànstva - dopiru do samogBo`jeg prestola. Svojom ljudskom prirodom Hristos je prigrlio paliljudski rod, dok se svojim boànstvom ~vrsto drì prestola Bo`jeg.Mi se spasavamo uspinju}i se postepeno upravo tim lestvama; gleda-ju}i na Hrista i drè}i se ~vrsto Njega, penjemo se korak po korak doNjegove visine, tako da On postaje na{a pravda, na{a mudrost,posve}enje i iskupljenje. Vera, vrlina, razum, uzdrànje, strpljenje,pobo`nost, bratoljublje i ljubav prema Bogu - to su pre~age na ovimlestvama. Sve ove vrline i blagodati treba da se manifestuju uhri{}anskom karakteru; jer ~ine}i ovo ne}ete pogrije{iti nikad; jervam se na taj na~in u izobilju dopu{ta ulazak u vje~no carstvoGospoda na{ega i Spasa Isusa Hrista" (II Petr. 1,10.11).

146


Nije tako lako zadobiti neprocenjivo blago ve~nog ìvota. Toniko ne moè da postigne dok se prepu{ta okolnostima i raspros-tranjenoj struji svetovnosti. Oni koji to èle moraju iza}i iz sveta, bitipotpuno odvojeni i ne doticati se ni~ega {to je ne~isto. îniti isto {toi pristalice ovog sveta, a da vas struje svetovnosti pri tom ne povu~enizvodno, jednostavno nije mogu}e. Nikakav napredak nije mogu}eposti}i bez istrajnih napora. Svi oni koji èle da pobede moraju se~vrsto dràti Hrista. Nikada ne smeju da se okre}u natrag, ve} svojpogled stalno treba da upravljaju gore, zadobijaju}i vrlinu za vrli-nom. Li~na budnost i stalni oprez predstavljaju cenu sigurnosti.Sotona igra sudbonosnu ìvotnu igru za va{u du{u. Ne skre}ite ni zajedan jedini palac na njegovu stranu - da mu na taj na~in ne bi dalipreimu}stvo nad sobom.

Naslediti spasenje moèmo samo ako se svom du{om poveèmosa Hristom, oslanjaju}i se samo na Njega - raskidaju}i svaku vezusa svetom i njegovim zavodljivim ludostima. U tom cilju moramoimati duhovnu saradnju sa nebeskim silama. Moramo verovati i radi-ti, mole}i se, straè}i budno i ~ekaju}i. Po{to nas je Sin Bo`ji otku-pio krvlju svojom, mi smo Njegova svojina, i svako od nas treba dastekne neophodno obrazovanje u {koli Hristovoj. I u~itelji i u~enicitreba marljivo da se trude za ono {to je ve~no i neprolazno. Krajsvemu se pribliìo. Sada je vreme da se naoruàmo i pripremimo zaborbu na strani Gospodnjoj.

Nikada ne treba da uzdièmo ljude nego Boga, jedinog pravog iìvog Boga. Samo nesebi~an ìvot, plemeniti i samopo`rtvovaniduh, ljubav i saose}anje onih koji se nalaze na odgovornim i po-verljivim poloàjima na{ih ustanova, mogu da {ire uticaj koji du{u~isti i oplemenjuje i koji najre~itije govori u prilog istini. Tada svo-jim re~ima u savetu ne}e ispoljavati duh uobraènosti i samo-uzvi{enja, ve} vrline skromnosti i nenametljivosti koje su vrednijeod zlata. Dok ~ovek u te`nji za boànskom prirodom, radi na planudodavanja, dodaju}i u usavr{avanju hri{}anskog karaktera blagodatza blagoda}u, Bog radi na planu umnoàvanja. U Njegovoj Re~i~itamo obe}anje: "Blagodat i mir da vam se umnoè poznavanjemBoga i Hrista Isusa Gospoda na{ega" (II Petr. 1,2).

147


"Ovako veli Gospod: Mudri da se ne hvali mudro{}u svojom, nijaki da se ne hvali snagom svojom, ni bogati da se ne hvali bogat-stvom svojim; nego ko se hvali, neka se hvali tim {to razumije i po-znaje Mene da sam Ja Gospod koji ~inim milost i sud i pravdu naZemlji, jer mi je to milo, govori Gospod" (Jer. 9,23.24). "Pokazao tije, o ~ovje~e, {to je dobro, i {to Gospod traì od tebe, osim da ~ini{{to je pravo i da ljubi{ milost, i da hodi{ smjerno pred Bogom svo-jim" (Mihej 6,8). "Ko je Bog kao Ti, koji pra{ta bezakonje i prelazipreko prestupa ostatka nasljedstva svojega, ne drì dovijeka gnjevasvojega, jer Mu je mila milost" (Mihej 7,18). "Umijte se, o~istite se,uklonite zlo}u djela svojih ispred o~iju mojih, prestanite zlo ~initi;u~ite se dobro ~initi" (Is. 1,16.17).

Ovo su re~i koje Gospod i nama upu}uje. Pro{lost je sadràna uknjizi u kojoj je zapisano sve. Mi ne moèmo izbrisati ono {to jezapisano; ali ako pristajemo da se ne~emu nau~imo iz pro{losti, ona}e nam pruìti svoje pouke. Ako je u~inimo svojim savetodavcem,u~ini}emo je tako|e i svojim prijateljem. Opominju}i se onoga {toje bilo neprijatno i pogre{no, u~imo se da ne ponavljamo iste gre{ke.Ne dozvolite sebi ubudu}e da se pored va{eg imena zapi{e bilo {tazbog ~ega }ete morati da zaàlite.

Klonimo se svega {to izgleda da je zlo. Svakog dana mi stvaramosvoju istoriju. Ju~e je van na{e kontrole ili mogu}nosti ispravljanja;samo danas je na{e. Stoga ne oàlo{}avajmo Duha Boìjeg danas, jersutra ne}emo biti u mogu}nosti da povratimo ono {to smo u~inili.

Nastojmo uvek da savet Bo`ji prihvatimo i poslu{amo u svemu,jer je Njegova mudrost beskona~na. Iako u pro{losti mo`da nismou~inili sve {to smo mogli da u~inimo za na{u decu i mlade, pokajmose sada i pravilnim kori{}enjem preostalog vremena iskupimopro{lost. Gospod kaè: "Ako grijesi va{i budu kao skerlet, posta}ebijeli kao snijeg; ako budu crveni kao crvac, posta}e kao vuna. Akoho}ete da poslu{ate, dobra zemaljska je{}ete; ako li ne}ete, negobudete nepokorni; ma~ }e vas pojesti" (Is. 1,18-20). Bo`ja porukasinovima Izrailjevim na Crvenom moru: "Samo napred" (II Mojs.14,15) jo{ uvek treba da se ~uje i stalno ponavlja. Razli~ite okolnos-ti u ìvotu zahtevaju na~in delovanja koji }e odgovoriti specifi~nim

148

149


zahtevima datog trenutka u razvoju doga|aja. Gospodu su potrebniljudi koji su duhovno pronicljivi i o{roumni, ljudi koji nesumnjivoprimaju sa neba uvek sveù duhovnu manu. Duh Sveti deluje na srcatakvih, i Re~ Bo`ja munjevitom svetlo{}u prodire u njihov um, otkri-vaju}i im pravu mudrost jasnije nego ikad dotada.

________

Vaspitanje i obrazovanje koje se daje mladima oblikuje celokup-nu strukturu dru{tva. Dru{tveni odnosi u celom svetu nalaze se ustanju poreme}enosti, i neophodna je sveobuhvatna i temeljna refor-ma. Mnogi pretpostavljaju da }e pogodnije obrazovne mogu}nosti,ve}a spretnost predava~a i noviji metodi u~enja znatno popravitipostoje}e stanje. Oni tvrde da veruju i prihvataju ìvu Bo`ju Re~, alijoj ipak u velikom i zna~ajnom sistemu obrazovanja daju podre|enomesto. Ono ~emu bi u sticanju pravog znanja trebalo dati prvo mestopodre|uje se ljudskim izmi{ljotinama.

Ljudi se veoma lako, kao i oni u danima Nojevim, povode zaokolnostima, prihvataju}i planove, metode i obi~aje ovog sveta, i nemisle}i na vreme u kojem ìvimo i na veliko delo koje treba dazavr{imo. Postoji stalna opasnost da na{i vaspita~i i prosvetni radni-ci nastave istim putem koji su i{li Jevreji, prilago|avaju}i seobi~ajima, praksi i tradicijama koje nisu Bogom dane. Neki seuporno i gr~evito drè svojih starih navika i rado se bave kojekakvimnebitnim studijama i istraìvanjima, kao da od toga zavisi njihovospasenje. îne}i tako, oni se udaljuju od naro~itog Bo`jeg dela, i stu-dentima daju nepotpuno i pogre{no obrazovanje. Njihove misli onina taj na~in odvra}aju od jasnog "Ovako govori Gospod" od ~egazavise ve~ni interesi, i usmeravaju ih na ljudske teorije i u~enja.Beskona~na i ve~na istina i Bogom dana otkrivenja obja{njavaju seu svetlosti ljudskih tuma~enja, dok samo sila Svetog Duha moè daotkrije i razjasni ono {to je duhovnog karaktera. Ljudska mudrost jeludost; jer ona ne uvi|a celovitost Bo`jeg provi|enja, koje obuhva-ta i ve~nost.

________

150


Reformatori nisu usmereni ru{ila~ki. Oni nikada ne teè da svojeneistomi{ljenike, koji im se ne prilago|avaju i svoje delovanje neuskla|uju sa njihovim planovima i nazorima, sru{e i uni{te.Reformatori moraju i}i samo napred, ne povla~e}i se. Oni morajubiti odlu~ni, ~vrsti, odva`ni i nepopustljivi; ali se ~vrstina ne smeizopa~iti u zapovedni~ki duh. Bog èli da svi koji Njemu sluè budu~vrsti i postojani kao stena kad je u pitanju na~elo, ali u srcu krotkii smerni kao {to je bio Hristos. Tada }e, ostaju}i u Hristu, mo}i da~ine ono {to bi On u~inio da je na njihovom mestu. Plahovitost iosu|iva~ki duh nisu bitni za juna{tvo u reformama na{eg vremena.Svako ispoljavanje sebi~nosti u slu`bi Bogu odvratno je u Njegovimo~ima.

________

Sotona stalno radi na tome da se ne ispuni Hristova molitva zajedinstvo Njegovih sledbenika (Jovan 17,21). On ulaè neprekidnenapore da me|u njima stvara ogor~enost i neslogu; jer gde je jedin-stvo tu je i snaga, tu je jednodu{nost koju ni sve sile pakla ne moguraskinuti. Svi oni koji pomaù Bo`je neprijatelje slabe}i, àloste}i iobeshrabruju}i svojim izopa~enim temperamentom bilo kogaizme|u Njegove dece, rade direktno nasuprot ovoj Hristovojmolitvi.151


KARAKTER I RAD PROSVETNIH RADNIKA

Na~in rada u na{im {kolama ne treba da bude sli~an onome {tose radi u koledìma i seminarima u svetu. Sticanje neophodnih zna-nja iz oblasti nauke ne treba u vaspitno-obrazovnom sistemu na{ih{kola smatrati neva`nim, ali se prvenstvo mora dati onom znanjukoje }e studente pripremiti da opstanu na veliki dan Bo`jeg suda.Na{e {kole bi morale vi{e da podse}aju na starozavetne proro~ke{kole. One treba da budu ustanove obrazovnog karaktera, gde se stu-denti pot~injeni hri{}anskoj disciplini u~e od Velikog U~itelja.Odnos izme|u nastavnika i studenata u na{im {kolama treba da budetako prisan kao u jednoj porodici, i prosvetni radnici svakom stu-dentu treba da pomaù tako svesrdno kao {to u porodici ~lanovipomaù jedan drugome. Tu stalno treba da se neguju ne`nost, sa-ose}anje, jedinstvo i ljubav. Nastavnici treba da budu nesebi~ni,posve}eni i verni - ljudi koje pokre}e ljubav Bo`ja i koji se srcempunim ne`nosti i saose}anja brinu za zdravlje i sre}u svojih stude-nata. Pomagati studentima da skladno napreduju u svakoj granikorisnog i bitnog znanja - to treba da bude njihov cilj.

Za nastavnike u na{im {kolama treba izabrati ljude razborite koji}e se ose}ati odgovornima pred Bogom da svojim studentima naj-upe~atljivije predo~e neophodnost upoznavanja Hrista kao li~nogSpasitelja. Posebnu brigu oni treba da pokazuju za spasenje svojihstudenata od najvi{eg do najnièg razreda, i li~nim zalaganjem inaporima treba da ih usmeravaju na pravi put. Oni treba da sasaàljenjem gledaju na one koji su bili pogre{no vaspitani u de-tinjstvu, nastoje}i da ih izle~e od nedostataka koji }e, ako se ne ot-klone, u velikoj meri unakaziti njihov karakter. Uspe{no obavljatizadatak u~itelja ne mogu oni koji se prethodno u Hristovoj {koli nisunau~ili kako treba da pou~avaju druge.

Svima koji kao nastavnici predaju u na{im {kolama neophodnaje stalna povezanost s Bogom i temeljno poznavanje Njegove Re~i,kako bi bili osposobljeni da boànsku mudrost i znanje unesu u delovaspitavanja i obrazovanja mladih za korisnu ulogu u ovom ìvotu i

152

KARAKTER I RAD PROSVETNIH RADNIKA 143

za budu}i, besmrtni ìvot. Oni treba da budu ljudi i ène koji pozna-ju istinu i ìve u skladu sa u~enjem Bo`je Re~i. Hristov stav: "Pisanoje" treba da dolazi do izraàja u njihovim re~ima i u njihovomìvotu. Svojom svakodnevnom praksom oni treba da u~e druge jed-nostavnosti i dobrim navikama u svemu. Nijednog nastavnika ilinastavnicu koji nemaju radnog iskustva u pokoravanju Re~i Bo`jojne treba postavljati za vaspita~e u na{im {kolama.

I nastavnicima i ljudima iz {kolske uprave neophodno je kr{tenjeSvetim Duhom. Usrdne molitve skru{enih u du{i stiù do prestola, ina takve molitve Bog odgovara u pravo vreme ako se verom ~vrstouhvatimo za Njegovu ruku. Neka na{eg "ja" potpuno nestane uHristu kao {to je Hristos jedno sa Bogom, tada }e se Njegova silaispoljiti u takvoj meri da }e srca biti ganuta i pot~injena. Hristovna~in pou~avanja bio je potpuno druga~iji od uobi~ajenih metodaovoga sveta, a mi treba da budemo Njegovi saradnici.

Predavati u svojstvu u~itelja ili nastavnika zna~i daleko vi{enego {to mnogi pretpostavljaju. Potrebna je velika ume{nost da seistina u~ini razumljivom. Zato svaki nastavnik treba da teì {to pot-punijem poznavanju duhovnih istina; ali to znanje se ne moè ste}ibez stalnog prou~avanja Bo`je Re~i. Ako èli da se njegove snage injegove sposobnosti svakodnevno pove}avaju, on mora da prou~avaRe~ Bo`ju - da je guta i duhovno upija kao {to organizam apsorbu-je hranu koju pojedemo, i da u radu koristi Hristove metode. Svakasposobnost du{e koja se hrani hlebom ìvota biva oìvljena DuhomSvetim. To je hrana koja ostaje. To je neprolazna hrana koja dajeve~ni ìvot.

Nastavnici koji se u~e od Velikog U~itelja primaju snagu odBoga na isti na~in kao i nekada Danilo i njegovi drugovi. Umesto daostaju na niskom nivou ovozemaljskih shvatanja, oni stalno treba dase uzdiù prema nebu. Svakom pravom obrazovanju treba pridruìtihri{}ansko iskustvo. "I vi kao ìvo kamenje zidajte se u ku}uduhovnu i sve{tenstvo sveto, da se prinose prinosi duhovni koji su zaBoga prihvatljivi kroz Isusa Hrista" (I Petr. 2,5). I nastavnici i stu-denti treba da dobro prou~e ovaj slikoviti prikaz da bi se osvedo~ilida li se nalaze me|u onima koji, zahvaljuju}i izobilju primljene

153


milosti, sti~u iskustva neophodna svakom Bo`jem detetu da bimoglo da pre|e u vi{i razred. U svakoj svojoj nastavi u~itelji trebada prenose svetlost koja dolazi od Bo`jeg prestola; jer je obrazova-nje delo ~iji }e se ishod videti kroz beskrajna vremena ve~nosti.

Svoje studente nastavnici treba da navedu na razmi{ljanje, kakobi se osposobili da sami jasno shvate istinu. Nije dovoljno da preda-va~ samo objasni ili da student samo veruje u to; mora se probuditiistraìva~ki duh, i student mora biti naveden da istinu brani svojimre~ima, dokazuju}i time da uvi|a njenu snagu i da zna da je primeni.Da bi se bitne istine upe~atljivo utisnule u um potrebno je ulagatineumorne napore. To }e mo`da biti dug i spor proces, ali je to dalekokorisnije nego brzopleto pre}i preko zna~ajnih pitanja bez odgo-varaju}eg razmi{ljanja. Od na{ih vaspitno-obrazovnih ustanova Bogo~ekuje da budu iznad onih u svetu, jer predstavljaju Njegovo delo.Ljudi koji su zaista povezani sa Bogom pokaza}e svetu da je ovde zakormilom neko ko je iznad svakog ljudskog oru|a.

Predava~i i nastavnici u na{im {kolama stalno treba da u~e. Re-formatori i sami treba da se reformi{u, ne samo u na~inu i metodamasvog rada nego i u svom srcu. Njima je neophodan preobraàj kojise moè ostvariti samo Bo`jom milo{}u. Kada je Nikodim, velikiu~itelj u Izrailju, do{ao Isusu, nebeski U~itelj mu je izloìo usloveboànskog ìvota, po~ev{i od same azbuke obra}enja. "Kako moèto biti?" zapitao je Nikodim. Hristos mu je odgovorio: "Ti si u~iteljIzrailjev, i to li ne zna{?" Ovo pitanje moè se i danas postaviti mno-gima koji se nalaze na poloàju u~itelja, ali su zanemarili bitnu pri-premu koja bi ih osposobila za taj rad. Da su Hristove re~i prihvatiliu dubini svoje du{e bili bi znatno razboritiji i imali bi mnogo dubljuduhovnu predstavu o tome {ta zna~i biti Hristov u~enik, iskreniNjegov sledbenik i vaspita~ ~iji rad On moè da prihvati i odobri.

Nedostaci nastavnika i u~itelja

Mnogi od na{ih nastavnika treba da zaborave svoja ranije ste~enaznanja i navike, i da u~e ne{to sasvim druga~ije. Ako nisu spremnina to - ako se temeljito ne upoznaju sa Re~ju Bo`jom, i svoj um ne

154

KARAKTER I RAD PROSVETNIH RADNIKA 145

hrane veli~anstvenim istinama o ìvotu i radu Velikog U~itelja - oni}e podsticati i pothranjivati upravo one zablude koje Gospod èli daiskoreni. Planovi i mi{ljenja, koje ne treba usvajati i gajiti, utiskujuse u um studenata, i oni pored sve svoje iskrenosti dolaze do po-gre{nih i opasnih zaklju~aka. Na taj na~in seje se seme koje nijeprava p{enica. Mnoge obi~aje i praksu uobi~ajene u javnim {kolama,koji se mo`da smatraju sitnicama, ne moèmo uvoditi u na{e {kole.Mo`da }e nastavnicima biti te{ko da se odreknu dugo gajenih idejai metoda u radu; ali ako se na svakom koraku iskreno i u poniznostizapitaju: "Da li je ovo put Gospodnji?" i ako se pot~ine Njegovomvo|stvu, On }e ih voditi sigurnim putevima, i njihova gledi{tapromeni}e se na osnovu ste~enih iskustava.

Predava~i u na{im {kolama treba da re~i Svetih spisa prou~avajusve dok ih sami ne shvate u potpunosti, otvaraju}i svoja srca dra-gocenim zracima Bogom dane svetlosti, i ìve}i u skladu s tim. Tada}e biti nau~eni od Boga i radi}e sasvim druga~ije, unose}i u svojunastavu manje teorija i mi{ljenja ljudi koji nikada nisu bili povezanis Bogom. Mnogo }e manje uzdizati ograni~enu ljudsku mudrost, iose}a}e duboku glad svoje du{e za onom mudro{}u koja dolazi odBoga.

Na pitanje koje je Hristos uputio dvanaestorici: "Da ne}ete i vioti}i?" Petar je odgovorio: "Gospode, kome }emo i}i? Ti ima{ rije~ivje~noga ìvota. I mi povjerovasmo i poznasmo da si Ti Hristos, SinBoga ìvoga" (Jovan 6,67-69). Kada nastavnici ove re~i unesu usvoju svakodnevnu nastavu, Duh Sveti }e biti prisutan uti~u}i na umi srca studenata.

Zadatak nastavnika u na{im {kolama

U~itelji i predava~i u na{im {kolama treba da sara|uju s Bogomu promociji i nastavljanju rada na koji im je Hristos ukazao svojimli~nim primerom. Ispoljavaju}i one dragocene osobine koje suotkrivene u karakteru i delu Hristovom, osobine koje }e ulep{ati iobogatiti njihov li~ni ìvot, oni zaista mogu i treba da budu svetlostsvetu.

155


Kako je ozbiljan, svet i zna~ajan zadatak nastojati da se svetuprikaè Hristov karakter i Njegov Duh! To je preimu}stvo ne samou~itelja nego i svih ostalih koji u~estvuju u delu vaspitanja, obrazo-vanja i disciplinovanja dece i mladih. Svi oni treba da budu podinspiracijom sigurnog osvedo~enja da su zaista uzeli na sebe jaramHristov i da nose Njegovo breme.

Sve njih u tom zadatku o~ekuju isku{enja; obeshrabrenost irazli~ite prepreke pritiska}e im du{u kad budu videli da se njihovtrud ne ceni. Sotona }e ~initi sve {to je u njegovoj mo}i da ihobeshrabri isku{enjima kao {to su: bolest, poti{tenost i nemo}, nada-ju}i se da }e ih navesti da gun|aju protiv Boga, ne shvataju}iNjegovu dobrotu, milost i ljubav i neizmernu slavu koja }e bitinagrada pobednika. Me|utim, sve to treba da ih vodi savr{enijempoverenju u njihovog nebeskog Oca. Njegovo oko ni u jednom tre-nutku ne prestaje da ih prati; i kada u veri zavape k Njemu oslanja-ju}i se svom du{om na Njega u svojoj zbunjenosti, Gospod }e ihizvesti iz toga kao ~isto zlato. "Ne}u te ostaviti", kaè Gospod Isus,"niti }u odstupiti od tebe" (Jevr. 15,5). Bog moè dozvoliti da nizomokolnosti budu primorani da beè u Tvr|avu i da se prestolu milostiobra}aju verom usred gustih i neprovidnih oblaka tame; jer ~ak i tuse krije Njegovo stalno prisustvo. Ali On je uvek spreman da oslo-bodi one koji se s punim poverenjem oslanjaju na Njega. Zadobijenana takav na~in, pobeda biva potpunija, a trijumf sigurniji; jer samoonaj koji prolazi kroz isku{enja, bolne udarce, patnje i nevolje moère}i kao Jov i Avakum: "Da me i ubije, opet }u se uzdati u Njega"(Jov 13,15). "Iako smokva ne}e cvasti, niti }e biti roda na lozivinovoj; rod }e maslinov izneveriti, i njive ne}e dati hrane, ovaca }enestati iz tora, i goveda ne}e biti u oboru; ali ja }u se ipak radovatiu Gospodu, veseli}u se u Bogu spasenja svojega" (Avakum 3,17.18).

Li~ni apel

Pozivam u~itelje i predava~e u na{im vaspitno-obrazovnimustanovama: Ne dozvolite nikakvo nazadovanje u pogleduduhovnog revnovanja i verske usrdnosti. Ne povla~ite se i nikad se

156

NEDOSTACI NASTAVNIKA I UÎTELJA 147

ne okre}ite natrag; va{e geslo neka bude: "Napred i samo napred".Zaposleni u na{im {kolama moraju imati znatno opse`nije planoverada, {ire poglede, ja~u veru i dublju pobo`nost; Re~ Bo`ja za njihmora predstavljati i koren i grane svake mudrosti i svih umnihdostignu}a. Kada se u potpunosti pot~ine preobraàvaju}oj siliBo`je milosti, uvide}e da je znanje o Bogu daleko svestranije odtakozvanih "naprednih metoda" u sticanju obrazovanja. Predaju}inastavu iz bilo koje obrazovne oblasti oni uvek treba da imaju naumu re~i Hristove: "Vi ste svjetlost svijetu" (Mat. 5,14). Tada ne}eimati tolike te{ko}e u pripremi misionara koji znanje ste~eno u {kolitreba da prenose na druge.

Sve Bogom dane sposobnosti i pogodnosti za uspe{no obavljanjedu`nosti koje su pred nama, stavljene su nam na raspolaganje; i trebada budemo zahvalni Bogu {to nam je u svojoj milosti dao ovapreimu}stva, i {to smo upoznali darove Njegove blagodati, sada{njuistinu i du`nosti. Zar }ete, kao u~itelji, pored svega ovoga nastavitida svojim studentima predajete la`no znanje koje ste stekli svojimpogre{nim obrazovanjem? Zar }ete propustiti dragocene prilike dabolje upoznate boànske planove i metode obrazovanja? Verujete lizaista u Bo`ju Re~? Jeste li svakog dana spremniji da razumete voljuBo`ju, da se u potpunosti predate Njemu i da budete upotrebljeni uNjegovoj slu`bi? Jeste li misionari u skladu sa Bo`jom voljom? Dali verujete u Bibliju i drìte {to je u njoj napisano? Verujete li daìvimo u poslednjim danima ovozemaljske istorije? Ose}ate li u srcuzna~aj svega ovoga? Pred nama je veliki zadatak; mi svetu treba daprenesemo svetlost Re~i Bo`je, koja treba da obasja sve narode. Mise zovemo hri{}ani, a {ta ~inimo?

U~itelji i nastavnici na{ih {kola, budite pravi vaspita~i; pokaìtei re~ju i delom duboko interesovanje za du{e svojih studenata, uli-vaju}i im u srce poput ìvog toka iskupljuju}u ljubav Hristovu.Dajte im mudre hri{}anske savete pre nego {to njihov um postaneprezasi}en u~enjem iz knjiga. Pozivajte ih najusrdnije da prvo traèHrista i Njegovu pravdu. Objasnite im do kakve }e promene u nji-hovom ìvotu sigurno do}i ako svoje srce predaju Hristu. Nastojteda njihovu pa`nju stalno usmeravate na Njega; to }e zatvoriti vrata

157


za ludosti mladala~kih èlja koje se kod njih prirodno javljaju, ipripremi}e njihov um za prijem boànske istine. Mlade moramou~iti da je vreme zlato i da je za njih veoma opasno ako misle damogu "sejati" odavanje poroku i razuzdanosti, a ipak ne "po`njeti"nesre}u i propast. Moramo ih u~iti da budu razboriti, trezvena duhai da cene ono {to je dobro u karakteru drugih. Mladi se moraju po-u~avati da svoju volju pot~injavaju volji Bo`joj da bi se udostojili dasa spasenima pevaju pesmu novu i da se prilagode harmoniji neba.

Odbacite svako hvalisanje, uobraènost i visoko mi{ljenje o sebi,jer vam to ne}e biti ni od kakve pomo}i u va{em radu; ali zato,molim vas, visoku vrednost pridajte razvoju svog karaktera, jer steotkupljeni uz neizmernu cenu. Budite pa`ljivi, negujte pobo`nost umolitvenom duhu, budite ozbiljni. Ne ose}ajte se slobodnim dame{ate uobi~ajeno sa svetim. To se u pro{losti ~inilo intenzivno izbog toga je duhovno raspoznavanje prosvetnih radnika oslabljenodo te mere da nisu mogli razlikovati sveto od uobi~ajenog. Oni su,(kao nekada Nadav i Avijud: III Mojs. 10,1.2), upotrebljavali obi~nuvatru, uzdiù}i, hvale}i i podupiru}i to, i Gospod se s gnu{anjemokrenuo od njih. Zar ne bi bilo bolje da se u potpunosti posvetiteGospodu? Zar da tako podeljenom slu`bom izlaète opasnosti svojespasenje?

Nastojte da du`no po{tovanje Bogu odajete i perom i ìvomre~ju. "Gospoda Boga svetite u srcima svojim, svagda spremni sakroto{}u i strahom na odgovor svakome koji vas zapita za va{enadanje." Ho}e li u~itelji i nastavnici u na{im {kolama da shvateovo? Ho}e li oni da uzmu Re~ Bo`ju za svoju veronauku koja ihmoè u~initi mudrima za spasenje? Jesu li spremni da to uzvi{enijeznanje predaju i svojim studentima, daju}i im jasnu i ta~nu pred-stavu o istini, kako bi ovi bili u mogu}nosti da to {to su ~uli prene-su i drugima? êsto izgleda da u~enje Re~i Bo`je ima izuzetno malouticaja na um i srce mnogih; ali ako je u~itelj svoje delo u~inio uBogu, neke od pouka o boànskoj istini zadrà}e se u pam}enju ~aki najpovr{nijih. Sveti Duh }e zalivati posejano seme, i ono }e ~estoproklijati posle mnogo dana i doneti rod na slavu Bogu.

Veliki U~itelj koji je si{ao s neba ne upu}uje u~itelje da izu~avaju

158

LI^NI APEL 149

dela bilo koga od ~uvenih i velikih pisaca. On kaè: "Hodite kMeni… Nau~ite se od Mene… i na}i }ete pokoj du{ama svojim"(Mat. 11,28.29). Hristos obe}ava mir, i ako se nau~imo od Njega mi}emo i na}i taj mir. Sva blaga neba poverena su Njemu da bi ihmogao dati svakome ko to usrdno i istrajno traì. Bog je u svojojmilosti u~inio da On postane za nas "premudrost, i pravda, iosve}enje, i izbavljenje" (I Kor. 1,30).

U~itelji i nastavnici moraju znati {ta u svojim razredima treba dapredaju, ina~e svoje studente ne mogu pripremiti za vi{i stupanjobrazovanja. Oni moraju pomno da prou~avaju Hristove pouke ina~in na koji je On u~io. Moraju uvideti koliko je On bio slobodanod formalizma i tradicija, i shvatiti visoku vrednost, originalnost,autoritet, duhovnost, ne`nost, ~ovekoljublje i prakti~nost sadrànu uNjegovim poukama. Oni koji Bo`ju Re~ u~ine predmetom svogprou~avanja, koji duboko kopaju da bi prona{li blago istine, bi}eproèti Duhom Hristovim i, gledaju}i stalno u Hrista, posta}e sli~niNjemu. Oni koji Re~ Bo`ju zaista cene bi}e spremni da u~e kao prviu~enici koji su sede}i kraj Hristovih nogu stekli naviku da se u~e odNjega. Umesto da u na{e {kole unose knjige koje sadrè naga|anjavelikih svetskih autora, oni }e re}i: Ne navodite me u isku{enje dazanemarim najve}eg Autora i najve}eg U~itelja, kroz kojega imamove~ni ìvot. On nikada ne gre{i. On je veliko izvori{te iz kojegaproisti~e sva mudrost. Stoga neka svaki nastavnik u um svojih stu-denata seje seme istine. Hristos je U~itelj na koga svaki prosvetniradnik treba da se ugleda.

________

Re~ ve~noga Boga za nas je uvek misao vodilja. Mudrostneophodnu za spasenje moèmo na}i samo u toj Re~i. Ta Re~ uvektreba da nam je i u srcu i na usnama. Hristovo pravilo "Pisano je"treba da bude na{ lenger. Oni koji Re~ Bo`ju u~ine svojim savet-nikom uvi|aju slabosti ljudskog srca kao i silu Bo`je milosti kojapot~injava svaki neposve}eni i nepoboàn poriv. Duboko pobo`ni usvom srcu, oni su uvek pod za{titom svetih an|ela. Kad neprijateljnavali kao poplava, Duh Bo`ji }e za njih podi}i zastavu nasuprot

159

160


njemu. U svom srcu oni ose}aju mir i spokojstvo, jer su se pot~inilisna`nom uticaju dragocene istine. U tome se otkriva snaga vere kojaradi kroz ljubav i ~isti du{u.

Da biste bili nanovo ro|eni, morate se moliti i verovati. Ako stezaista nanovo ro|eni vi }ete svoje zadovoljstvo nalaziti, ne navarljivim i krivudavim putevima svojih li~nih èlja, nego uGospodu. @ele}ete da budete pod Njegovim autoritetom, teè}i stal-no da se uzdignete na vi{i duhovni nivo. Da biste saznali {ta Bogtraì od vas, morate biti ne samo ~ita~i nego i revnosni istraìva~iBiblije. Neophodno je da iz li~nog iskustva znate {ta zna~i tvoritivolju Njegovu. Sam Hristos je na{ U~itelj.

Neka svi nastavnici u na{im {kolama i vode}i ljudi u na{imustanovama pa`ljivo prou~avaju ono {to je su{tinski bitno za njih, dabi se u svom radu dràli Hristovih smernica, {to donosi sobomose}anje opro{taja, utehu i nadu.

Nebo stalno {alje svoje vesnike da pomaù i sluè onima kojitreba da budu naslednici spasenja; i oni bi rado hrabrili u~itelje i nas-tavnike na{ih {kola u njihovom radu kada se ovi ne bi zadovoljavalida nastave utrvenim putem tradicija i kada se ne bi toliko pla{ili daiza|u iz senke ovoga sveta. Neka se u~itelji i nastavnici ~uvaju dasvojim radom ne zatvore Gospodu pristup u srca mladih. 161

LI^NI APEL 151

REÎ JEDNOG BOGOM POKRENUTOG UÎTELJA

Jedne no}i prisustvovala sam velikom skupu na kome je um svihprisutnih bio pokrenut raspravljanjem o predmetu obrazovanja.Mnogi su iznosili svoje prigovore protiv nastojanja da se menjana~in ili sistem obrazovanja koji je u praksi ve} dugo bio op{te pri-hva}en. Jedan na{ dugogodi{nji nastavnik obratio se prisutnimaslede}im izlaganjem: "Predmet obrazovanja treba da interesuje celuZajednicu adventista sedmog dana. Odluke o karakteru i sistemurada u na{im {kolama ne treba prepustiti samo nastavnicima i naj-glavnijima u upravi."

Neki su svim silama nastojali da se prou~avaju i neverni autori,preporu~uju}i upravo one knjige koje Gospod osu|uje i koje stoga,ni u kom slu~aju ne treba odobriti. Posle dugog ozbiljnog razgovorai diskusije, ovaj nastavnik istupi napred i, uzev{i u svoje ruke knjigekoje su neki energi~no branili kao bitne za vi{e obrazovanje, re~e:"Smatrate li da su mi{ljenja i principi ovih pisaca takvog karakterada ih sa sigurno{}u moète staviti u ruke na{ih studenata? Ljudskium se lako o~arava sotonskim laìma; ova dela stvaraju odvratnostprema prou~avanju Re~i Bo`je, koja donosi ve~ni ìvot onima kojije svim srcem prihvate i cene. ôvek je onakav kakvim ga ~ine nje-gove navike; i imajte uvek na umu ~injenicu da dobre navike uti~ublagotvorno i na razvoj va{eg karaktera i na dobro drugih koji pada-ju pod va{ uticaj; ali i da r|ave navike, kad se jednom ukorene,postaju tiranska sila i zarobljavaju um. Da nikada niste pro~italinijednu re~ iz pomenutih knjiga, vi biste danas bili mnogo sposob-niji da shvatite ovu Knjigu (govornik je o~evidno mislio na Bibliju)koja je - vi{e od svih drugih knjiga - vredna prou~avanja i koja jedi-no daje pravu predstavu o vi{em obrazovanju.

"înjenica da se dela ovih autora nalaze me|u knjigama koje seuobi~ajeno koriste kao {kolska lektira i da je to davna{nji dubokouvreèni obi~aj, nije nikakav dokaz u njihovu korist. Duga upotrebaovih knjiga ne zna~i uop{te da ih treba preporu~ivati kao bezopasnei neophodne. One su hiljade radoznalih odvele tamo gde je sotona

162


odveo Adama i Evu - ka drvetu "spoznaje" ~ije nam je plodove Bogzabranio da jedemo. To studente navodi da, prou~avaju}i ono {tonema su{tinsku vrednost, zanemare prou~avanje Biblije. Ako stu-denti, vaspitavani na taj na~in, ikada budu u stanju da rade za du{e,mora}e da zaborave mnogo toga {to su nau~ili. Oni }e uvideti da jeodu~avanje mu~an proces; jer su pogre{ne ideje i predstave poputkorova u vrtu uhvatile koren u njihovom umu, i kao rezultat toganeki od njih nikada ne}e biti u stanju da razlikuju dobro od zla.Dobro i zlo je pome{ano u toku njihovog obrazovanja. Pred njima sukao primeri na koje se treba ugledati isticani ljudi i uzdizane ljudsketeorije; tako da - kada poku{aju da u~e druge - ono malo istine {tosu u stanju da ponove bi}e protkano mi{ljenjima, kazivanjima i deli-ma ljudskim. Re~i ljudi koji o~evidno nemaju nikakvog prakti~nogznanja o Hristu ne treba da na|u mesta u na{im {kolama. To bi pred-stavljalo samo smetnju istinskom obrazovanju.

"Vi imate Re~ Boga ìvoga i, ako zatraìte, moète dobiti darSvetog Duha koji }e tu Re~ u~initi silom za one koji veruju i slu{aju.Zadatak Svetog Duha je da vas uputi u svaku istinu. Kada se svimsrcem, svom du{om i svim umom oslonite na Re~ Boga ìvoga, ondava{u stalnu povezanost sa Njim ni{ta ne}e mo}i da spre~i. Duboko iusrdno prou~avanje Re~i Bo`je, pod vo|stvom Svetog Duha, dava}evam uvek sveù manu i isti Duh u~ini}e njeno kori{}enje delotvor-nim. Napori mladih da svoj um disciplinuju za sveta i uzvi{enastremljenja bi}e nagra|eni. Oni koji ulaù istrajne napore u tompravcu, stavljaju}i sebi u ìvotni zadatak da shvate Re~ Bo`ju,pripremljeni su da budu Njegovi saradnici.

"Svet priznaje za u~itelje i neke koje Bog ne moè da odobri kaopouzdane nastavnike. Takvi zanemaruju i odbacuju Bibliju, a delaneverni~kih autora preporu~uju kao da sadrè duboke misli kojetreba utkati u karakter. [ta moète o~ekivati od sejanja ovakvogsemena? Prou~avanjem ovih knjiga tako sumnjivog karakteraizopa~uje se um i nastavnika i studenata, a neprijatelj seje svoje zloseme. Druga~ije ne moè ni da bude. Napajaju}i se sa ne~istog izvo-ra, otrov se sistematski unosi u organizam. Prou~avaju}i takve knji-ge mladi i neiskusni studenti primaju utiske koji njihove misli

163

REÎ JEDNOG BOGOM POKRENUTOG UÎTELJA 153

usmeravaju putevima smrtonosnim za pobo`nost. Mladi koji suupu}eni u na{e {kole u~e se iz tih knjiga za koje se misli da subezopasne samo zato {to se koriste i preporu~uju u {kolama ovogasveta. Ali iz tih svetovnih {kola, ~iji primer u ovome sledimo, mnogistudenti izlaze kao nevernici upravo zato {to u toku studijaprou~avaju takve knjige.

"Za{to ne uzdiète Re~ Bo`ju iznad svega {to je proizvod ljud-skog uma? Zar nije dovoljno dràti se ~vrsto Onoga koji je Za~etniksvake istine? Zar niste zadovoljni da se napajate stalno sveòmvodom sa izvora Livanskih? Bog ima ìve izvore na kojima moè dase osveì svaka èdna du{a, i bogate zalihe dragocene hrane kojakrepi i odràva duhovni ìvot. Nau~ite se od Njega, i On }e vasosposobiti za odgovor svakome koji vas zapita za va{e nadanje. Zarmislite da bi bolje poznavanje onoga {to je Gospod rekao mogloimati {tetan uticaj na nastavnike i na studente?"

U skupu zavlada duboka ti{ina, i osvedo~enje obuze srca svihprisutnih. Ljudi koji su o sebi mislili da su mudri i jaki uvide{e da suslabi i da im nedostaje poznavanje te Knjige, znanje od kojeg zavisive~na sudbina ljudske du{e.

Ovaj Bo`ji vesnik tada uze iz ruku mnogih nastavnika knjigekoje su oni u~inili predmetom svog prou~avanja, od kojih su nekenapisali neverni~ki nastrojeni pisci i koje su sadràvale neverni~kashvatanja, i stavi ih u stranu, govore}i: "Prou~avanje ovih knjiganikada u va{em ìvotu nije bilo korisno za va{e napredovanje i dobrou ovom ìvotu, niti za va{e budu}e, ve~no dobro. Za{to police svo-jih biblioteka punite knjigama koje um ~italaca odvra}aju od Hrista?Za{to tro{ite svoj novac na ono {to nije hrana? Hristos vas poziva:"Nau~ite se od Mene; jer sam Ja krotak i smjeran u srcu" (Mat.11,29). Vi treba da jedete Hleb ìvota koji dolazi s neba. Treba dabudete revnosniji istraìva~i Svetih spisa, i da se napajate na ìvomIzvoru. Pribliìte se, o pribliìte se Hristu u najusrdnijoj molitvi.Sti~ite svakodnevno iskustvo u duhovnom uzimanju tela i krvi SinaBo`jeg. Ljudski autori nikad ne mogu da zadovolje va{u velikupotrebu za ovo vreme; ali gledaju}i stalno na Hrista, Za~etnika iSvr{itelja na{e vere, promeni}ete se u Njegovo obli~je."

164


Stavljaju}i Bibliju u njihove ruke, govornik je nastavio: "Vi malopoznajete ovu knjigu. Ne poznajete Svete spise, ni sile Bo`je, nitirazumete duboki zna~aj poruke namenjene svetu koji propada.Pro{lost pokazuje da i nastavnici i studenti premalo znaju o uzvi-{enim istinama koje su od ìvotnog zna~aja za ovo vreme. Kada biporuka tre}eg an|ela mnogima od na{ih prosvetnih radnika bilaobjavljena u svim svojim oblastima, oni to ne bi razumeli. Da stesakupljali znanje koje dolazi od Boga, vi biste istinu o tom ìvomBogu svim svojim bi}em objavljivali svetu koji je mrtav u prestu-panju i gresima. Ali vi uzdiète knjige i ~asopise u kojima se osada{njoj istini govori tako malo, i ljudi u svojim o~ima postaju isuvi{e mudri da bi se dràli pravila: "Ovako kaè Gospod".

"Svaki nastavnik u na{im {kolama treba da uzdiè samo jedinogi istinitog Boga, ali mnogi straàri spavaju. Oni se pona{aju kao slepivo|i slepima. Me|utim, dan Gospodnji je upravo pred nama.Pribliùje se ne~ujno kao lupe`, i iznenadi}e sve one koji ne straèbudno. Koji izme|u na{ih prosvetnih radnika budno straì i, kaoveran pristav Bo`je milosti, daje trubi jasan i odre|en zvuk? Kojiobjavljuje poruku tre}eg an|ela, pozivaju}i svet da se pripremi zaveliki dan Gospodnji? Poruka koju mi objavljujemo nosi pe~at Bogaìvoga."

Ukazuju}i na Bibliju, on nastavi: "Svete Spise i Starog i Novogzaveta treba kombinovano upotrebljavati u delu pripremanja onihkoji èle da opstanu na dan Gospodnji. Nastojte najozbiljnije da nepropustite svoje sada{nje mogu}nosti i prilike. U~inite Re~ Bogaìvoga stalnim predmetom svoga prou~avanja. Da se tako uvek~inilo, studenti koji su izgubljeni za delo Bo`je, sada bi bili misio-nari. Jehova je jedini pravi Bog, i samo Njega treba po{tovati i sluìtiMu u strahopo{tovanju. Oni koji sa uvaàvanjem uzdiù re~i ne-verni~ki nastrojenih autora i navode na{e studente da te knjige sma-traju neophodnim za svoje obrazovanje, slabe njihovu veru u Boga.Na~in izlaganja, duh i uticaj tih knjiga {tetno deluju na one koji unjima traè znanje. Uticaji takvog ~itanja navode studente da svojpogled okrenu od Hrista, koji predstavlja svetlost svetu, a zli an|elise raduju {to se oni koji tvrde da poznaju Boga u stvari odri~u Njega,

165

REÎ JEDNOG BOGOM POKRENUTOG UÎTELJA 155

{to se na ovaj na~in upravo de{ava u na{im {kolama. Sunce pravdeobasjava Zajednicu da bi razagnalo postoje}u tamu i pa`nju narodaBo`jeg skrenulo na pripremu toliku neophodnu za one koji treba dasvetle kao upaljene svetiljke u ovom svetu. Oni koji prihvate ovusvetlost, razume}e njen zna~aj; oni koji je ne prime, nastavi}e da idupo mraku, ne znaju}i o {ta }e se spota}i i pasti. Samo kada je stalnopod boànskim vo|stvom, du{a moè da bude sigurna. Sama tada }ebiti upu}ena u svaku istinu. Re~ Hristova poput ìvotvorne sile uti~ena srce onih koji su spremni da je poslu{aju; i primenom boànskeistine u njima se usavr{ava boànsko obli~je, tako da }e nebo nakraju mo}i da kaè: 'Vi ste ispunjeni u Njemu' (Kolo{anima 2,10).

________

Ni u kom slu~aju ne sme se dopustiti da se studenti tolikooptere}uju u~enjem da zbog toga zapostave svoje verske du`nosti.

________

Samo Onaj koji je stvorio ~oveka moè da dovede do stvarnepromene u njegovom srcu. Samo Bog moè dati da posejano semeistine nikne i uzraste. Svaki prosvetni radnik treba da shvatineophodnost da kao ljudsko oru|e bude pokrenut boànskom silom.Rasu|ivanje i predstave i najiskusnijih ljudi podlo`ni su ne-savr{enosti i gre{kama; i zato je slabim ljudskim oru|ima optere}e-nim nasle|enim karakternim manama, neophodno svakodnevnopot~injavanje posve}uju}em uticaju Svetog Duha, ina~e sopstveno"ja" preuzima vo|stvo i odvodi ih na stranputicu. U krotosti i smer-nosti u~enika sve ljudske metode, planove i ideje moramo iznetipred Gospoda i od Njega traìti uputstvo i odobrenje; ina~e ni svaneumorna energija Pavlova ni o{troumnost i logika Apolova ne}emo}i da obrate du{u.

166

167


STUDENTSKI DOMOVI

Dok poha|aju na{e koledè mnogi mladi li{avaju se smiruju}egi obuzdavaju}eg uticaja porodi~nog kruga. U godinama kada im jenajvi{e potreban budni nadzor, ìvot ih odvaja od ograni~enjaroditeljskog uticaja i autoriteta, i odvodi u dru{tvo velikog broja nji-hovih vr{njaka razli~itog karaktera i ìvotnih navika. Neki od njihimali su izezetno slabu disciplinu u svom detinjstvu i zato su takopovr{ni i lakomisleni; drugi su bili pod prestrogim nadzorom i sada,oslobodiv{i se ruku koje su mo`da suvi{e ~vrsto dràle uzde ogra-ni~enja i kontrole, smatraju da mogu ~initi sve {to im je drago. Onipreziru i samu pomisao na ograni~avanje. Druè}i se sa ovakvima,mladi se izlaù velikoj opasnosti.

Studentske domove podièmo s ciljem da na{i mladi ne bi moralida se seljakaju ovamo onamo, izlaù}i se r|avim uticajima kojihsvuda ima tako mnogo; ve} da im se - koliko god je to izvodljivo -omogu}i doma}a atmosfera, koja }e ih ~uvati od nemorala i voditiIsusu. Nebeska porodica predstavlja ono {to i porodice na zemljitreba da budu; i na{i studentski domovi, gde se okupljaju mladi ute`nji da se pripreme za slu`bu Bogu, treba da budu {to sli~nijiboànskom uzoru.

Prosvetni radnici kojima je poveren nadzor nad ovim domovimaimaju ozbiljne odgovornosti; jer oni o svakom pojedinom studentumoraju da vode brigu tako pomno kao {to roditelji brinu o svojojdeci. Razli~itost u karakternim osobinama i sklonostima mladih kojisu povereni njihovoj brizi zadaje im ozbiljne brige i mu~ne napore,i potrebno je zaista mnogo takti~nosti i strpljenja da se uravnoteì ipravilno usmeri um koji je izopa~en pogre{nim postupcima u vaspi-tanju. Nastavnicima je neophodna velika ve{tina u postupanju samladima; oni moraju da budu odani na~elima, a ipak mudri i ne`ni,povezuju}i ljubav i hri{}ansko saose}anje sa neophodno{}u disci-pline. Oni treba da budu ljudi i ène vere, mudrosti i molitve.Umesto da se drè nekog krutog i nesavitljivog dostojanstva, onitreba da se druè sa mladima dele}i njihovu radost i tugu, i pomaù}i

168

STUDENTSKI DOMOVI 157

im u njihovim svakodnevnim zadacima. Plod takvih napora bi}e uve}ini slu~ajeva prijatno raspoloènje i poslu{nost iz ljubavi.

Du`nosti mladih u studentskom domu

Vaspitanju koje studenti na{ih {kola treba da prime u pogledusvojih du`nosti dok borave u studentskom domu, treba poklonitiposebnu pa`nju. U radu na izgra|ivanju hri{}anskog karakteraveoma je va`no da studenti koji poha|aju na{e koledè uvek buduspremni da urade ono {to se od njih s pravom zahteva, odbacuju}isvaku sklonost ka lenjosti. Oni du`nosti svakodnevnog ìvota trebada prihvataju tako rado da im to pre|e u naviku. Treba ih u~iti dasvoje du`nosti u domu obavljaju temeljito i dobro, sa {to manje bukei meteà. Sve treba da im bude uljudno, i uredno. Kuhinju i sveostale delove zgrade treba da odràvaju tako uredno i ~isto da touvek deluje privla~no. Knjige i u~enje, za vreme ovakvih radnihobaveza, treba ostaviti u stranu, i ne upisivati vi{e predmeta nego {tose moè savladati bez zanemarivanja svakodnevnih "doma}ih"du`nosti i obaveza. U~enje i ~itanje knjiga ne sme da obuzme va{ umdo te mere da u svom studentskom domu zanemarite svakodnevnedu`nosti od kojih zavisi konfor svih koji u njemu borave.

U obavljanju ovih du`nosti, studenti moraju da pobede navikebezbri`nosti, nemarnosti i neurednosti; jer ako te navike ne iskorene,one }e ih pratiti doìvotno i u~ini}e ih nekorisnima u ìvotu i pot-puno nespremnim za pravi misionarski rad. Student koji ove navikene savlada istrajnim i odlu~nim naporima, one }e njega savladati i zavreme i za ve~nost. Mlade treba podsticati da stvaraju dobre navikeu odevanju, kako bi i svojom spolja{no{}u delovali prijatno iprivla~no; svoju ode}u uvek treba da drè ~istom i prikladno po-pravljenom. Sve njihove navike treba da budu takve da uvek sluèna dobro i blagoslov drugima.

Mno{tvu sinova Izrailjevih na njihovom putu kroz pustinju bilasu data izri~ita uputstva da oko njihovih {atora sve bude ~isto i ured-no, kako an|eli Bo`ji prolaze}i kroz njihovo boravi{te ne bi gledali

169


njihovu ne~isto}u. Zar bi Gospod zaista obra}ao pa`nju na takvepojedinosti? Svakako da bi; jer je izri~ito naglasio da - ukoliko vidinjihovu ne~isto}u - On ne bi mogao da prati njihovu vojsku u borbiprotiv neprijatelja. Bog isto tako zapaà i svaki na{ postupak. IstiBog koji je obra}ao pa`nju na ovakve pojedinosti da sinovi Izrailjevine odrastaju u navikama ne~isto}e ni danas ne dopu{ta nikakvune~isto}u u domovima svog naroda.

Od roditelja u ku}i, a od nastavnika u {koli, Bog traì da decu imlade vaspitavaju u ovom pravcu; i iz svakog postupka u svomìvotu oni mogu da izvuku duhovnu pouku. Navikavaju}i ih daredovno odràvaju ~isto}u svoga tela, treba ih u~iti da Bog èli daisto tako budu ~isti i u srcu. Dok ~iste sobe oni mogu da u~e kakoGospod ~isti srce. Da bi jednu prostoriju o~istili, oni ne}e staviti unju neko sredstvo za pro~i{}avanje vazduha i pri tom zatvoriti vratai prozore, nego }e {irom otvoriti vrata i prozore, trude}i se marljivoda po~iste i isteraju svu pra{inu. Tako se i prozori pobuda i naklono-sti moraju otvoriti prema nebu i sva pra{ina sebi~nosti i svetovnostimora se isterati iz du{e. Milost Bo`ja mora potpuno da pretraì odajeuma i svaki element ljudske prirode mora da se pre~isti i oìviBo`jim Duhom. Neurednost i aljkavost u svakodnevnim du`nostimanavode nas da zaboravimo na Boga i da u ispovedanju svoje verezadrìmo samo obli~je pobo`nosti, gube}i iz vida njenu stvarnost.Treba budno da straìmo i da se molimo, ina~e }emo u nastojanju dauhvatimo senku, izgubiti iz vida su{tinu.

@iva vera poput zlatne niti treba da se provla~i kroz svakodnevnoiskustvo u obavljanju malih du`nosti. Tada }e studenti biti navedenida shvate ~ista na~ela koja, prema Bo`joj nameri, treba da budupokreta~ svakog postupka u njihovom ìvotu. Obavljanje svihsvakodnevnih du`nosti bi}e za njih pravi podsticaj hri{}anskog ras-tenja. @ivotna na~ela vere, poverenja i ljubavi prema Hristu prodi-ra}e u najsitnije pojedinosti njihovog svakodnevnog ìvota. Njihovpogled bi}e upravljen samo na Isusa, a ljubav prema Njemu bi}e imstalni motiv, daju}i ìvotvornu snagu svakoj du`nosti koje se pri-hvati. Bori}e se za pravdu u nadi "koja se nikad ne}e osramotiti".Sve {to budu ~inili, ~ini}e na slavu i hvalu Bogu.

170

DU@NOSTI MLADIH U STUDENTSKOM DOMU 159

Svakom studentu sme{tenom u studentskom domu èlim dakaèm: Obavljaj savesno svakodnevne du`nosti u domu u kojemìvi{. Budi veran u ispunjavanju malih odgovornosti. Pokaì svojimìvotom u tom domu da si zaista hri{}anin. Neka hri{}anstvo vladau tvom srcu i kontroli{e tvoje pona{anje. Prihvati svaku sugestijupretpostavljenih, ali ne ~ekaj da ti neko uvek mora re}i {ta treba daradi{. Razborito rasudi sam. Obrati pa`nju da li je u tvojoj sobi svebesprekorno, ~isto i u redu, da nema ni{ta {to bi predstavljalo uvre-du za Boga, nego da sveti an|eli prolaze}i kroz to tvoje boravi{tezastanu, privu~eni besprekornim redom i ~isto}om. Obavljaju}isvoje du`nosti na vreme, verno i uredno, ti izvr{ava{ zadatak misio-nara. Ti svedo~i{ za Hrista. Pokazuje{ na delu da te Hristova religi-ja - ni u na~elu ni u praksi - ne ~ini neurednim, grubim i neu~tivimprema tvojim nastavnicima, i nespremnim da prihvati{ njihovesavete i uputstva. Biblijska religija, prihva}ena u praksi, u~ini}e teljubaznim, promi{ljenim i vernim. Ne}e{ zanemarivati ni najmanjezadatke koji treba da budu obavljeni. Hristove re~i: "Ko je vjeran umalom, i u mnogom je vjeran", prihvati kao svoje ìvotno na~elo.

Hri{}anska dru{tvenost i u~tivost

Hri{}anska dru{tvenost se me|u Bo`jim narodom u ve}inislu~ajeva premalo neguje. Ovu granu vaspitanja ne treba zanemari-vati ni gubiti iz vida u na{im {kolama.

Studente treba u~iti da oni nisu nezavisni atomi, nego da svakipredstavlja jednu nit koja utkana zajedno sa ostalim nitima treba dasa~injava jedinstvenu celinu. Ni u jednoj u~ionici niti razredu ovapouka ne moè se davati uspe{nije nego u studentskom domu. Ovdese studentima svakodnevno pruàju prilike koje }e im, ako ih pravil-no iskoriste, biti velika pomo} da u svom kontaktu razviju osobinedru{tvenosti. U njihovoj je mo}i da svoje vreme i mogu}nosti isko-riste na takav na~in da razviju hri{}anski karakter koji }e ih u~initisre}nima i korisnima u ìvotu. Oni koji se zatvaraju u sebe, koji senerado druè sa drugima da bi im kao prijatelji posluìli na

171


blagoslov, i sami gube mnoge blagoslove; jer se me|usobnim druè-njem sti~e ugla|enost u pona{anju i du{a se oplemenjuje; dru{tvenimop{tenjem stvaraju se poznanstva i sklapaju prijateljstva, {to dovodido jedinstva srca i atmosfere ljubavi veoma prijatne u o~ima neba.

Svoju dru{tvenost kao silu na dobro naro~ito treba da razvijajuoni koji su okusili Hristovu ljubav, jer na taj na~in mogu da pridobi-ju du{e za Spasitelja. Hristovo prisustvo u svom srcu oni ne treba dakriju, ~uvaju}i to od drugih kao neko sveto, drago i veoma poèljnoblago u kojem treba da uìvaju samo oni; Hristovu ljubav oni trebada pokazuju ne samo prema onima koji prihvataju njihove ideje.Studente treba u~iti da sli~no Hristu pokazuju ljubazno interesova-nje i prijateljsku naklonost prema onima kojima je pomo} najpotreb-nija, ~ak i ako takvi ne pripadaju dru{tvu koje bi oni rado izabrali.Hristos je uvek i na svakom mestu ispoljavao duboko interesovanjeza pripadnike ljudske porodice, {ire}i oko sebe svetlost prijatnograspoloènja i prave pobo`nosti. Studente treba u~iti da idu Nje-govim tragom. U~ite ih da ispoljavaju hri{}ansku zainteresovanost,saose}anje i ljubav prema svojim mladim drugovima nastoje}i da ihprivuku Hristu; Hristos u njihovom srcu treba da bude kao izvorvode koja te~e u ve~ni ìvot, osveàvaju}i sve one sa kojima dolazeu dodir.

Bog naro~ito ceni na{u spremnost da iz ljubavi sluìmo drugimakad god se za to ukaè potreba. Na taj na~in studenti, ako se vernodrè onoga {to javno ispovedaju, mogu - ~ak i dok poha|aju {kolu- da budu ìvi misionari za Boga. Za sve to treba na}i vremena; alivreme tako upotrebljeno iskori{}eno je na najbolji na~in, jer se stu-denti tako u~e kako da prikaù hri{}anstvo ovom svetu.

Hristos nije izbegavao prilike da se u prijateljskim susretimame{a sa drugima. Kad su Ga fariseji ili carinici pozivali na svojegozbe, prihvatao je poziv. U takvim prilikama, svaka re~ koju biizgovorio bila je miris ìvota na ìvot Njegovim slu{aocima; jer jeOn i trenutke provedene za stolom koristio kao priliku da im uputimnoge dragocene pouke razborito prilago|ene njihovim potrebama.Na taj na~in Hristos je pou~io svoje u~enike kako da se pona{aju nesamo kad su me|u onima koji veruju nego i kad se na|u u dru{tvu

172

HRI[]ANSKA DRU[TVENOST I U^TIVOST 161

onih koji ne veruju. Li~nim primerom u~io ih je da, kada prisustvu-ju javnim skupovima, njihov razgovor ne treba da bude sli~an raz-govorima kakvi se obi~no vode u takvim prilikama.

Kada Hristos boravi u du{i studenata oni }e, i dok sede za stolom,iz riznice svoga srca iznositi re~i koje duhovno uzdiù i oplemenju-ju; ali ako Hristos nije u njima, oni }e nalaziti zadovoljstvo u lako-mislenosti, {alama i podsmehu, {to ometa duhovni razvoj a Bo`jiman|elima zadaje bol. Jezik je zaista nemiran ud, ali kod obra}enogvernika on ne treba da ostane takav; jer je dar govora veoma drago-cen dar. Hristos je uvek spreman da bogatstvo svoje re~i daje svimakoji to èle, i mi treba da sakupljamo bisere Njegovih izreka tako dakada progovorimo, ti biseri mogu da izlaze i iz na{ih usta.

Temperament, li~ne sklonosti, navike koje formiraju karakter -sve {to se svakodnevno praktikuje u ovom domu pokaza}e se usvakom poku{aju druènja u kasnijem ìvotu. Sklonosti kojima sepopu{ta dolaze do izraàja u mislima, re~ima i delima istog karak-tera. Kad bi se svaki student kao ~lan ove {kolske porodice trudio dase uzdrì od svake neljubazne i neu~tive re~i; i da se svakome obra}as du`nim po{tovanjem; kad bi uvek imao na umu ~injenicu da sepriprema da postane ~lan nebeske porodice; kad bi svoj uticaj ~uvaosvetom straòm da nikoga ne odagna od Hrista; kad bi se svim sila-ma trudio da svakim postupkom u svom ìvotu slavi Onoga koji gaje iz tame pozvao u svoju ~udesnu svetlost - kakav bi reformatorskiuticaj zra~io iz svakog studentskog doma!

âsovi verskog obu~avanja

Od svih oblasti vaspitanja koje se sti~e u na{im studentskimdomovima, ~asovi verskog obu~avanja su najzna~ajniji. Prema ~aso-vima iz tog predmeta treba se odnositi s najve}om ozbiljno{}u ipo{tovanjem, ali ipak u njih treba unositi prijatno i vedro raspo-loènje koliko god je to mogu}e. Ne treba ih toliko produàvati dapostanu zamorni, jer bi to na um mladih ostavilo nepovoljan utisaknavode}i ih da religiju uvek povezuju sa ne~im {to je suvoparno i

173


nezanimljivo; i mnogi bi na taj na~in bili navedeni da svoj uticajstave na stranu neprijatelja, dok bi - da su pravilno u~eni - mogli daposluè na blagoslov i svetu i Zajednici. Subotni sakupi, jutarnja ive~ernja slu`ba u studentskom domu i bogosluènja u Molitvenomdomu, ukoliko nisu mudro planirani i oìvljeni Svetim Duhom,mogu postati sasvim formalni, neprijatni i neprivla~ni, a za mlade tood svih {kolskih ~asova moè da bude najve}i teret. Dru{tvene sa-stanke i sve ~asove za versko obu~avanje treba tako planirati i vodi-ti da budu ne samo pou~ni nego i tako prijatni da stvarno privla~e.Zajedni~ka molitva povezuje srca prisutnih sa Bogom vezama kojetrajno ostaju; isticanje Hrista otvoreno i odva`no, ispoljavanjeNjegove krotosti, smernosti i ljubavi u na{em karakteru, odu{evi}e idruge lepotom svetosti.

U svakom izlaganju sa govornice treba isticati Hrista kao"Zastavnika izme|u deset tisu}a", kao Onoga koji je "sav ljubak"(Pjesma nad pjesmama 5,10.16). Treba Ga predstaviti kao Izvorsvake prave radosti i zadovoljstva, kao Darodavca svakog dobrog isavr{enog dara, kao Za~etnika svih blagoslova i kao Onoga u komesu usredsre|ene sve na{e nade na ve~ni ìvot. Neka se na svakom~asu verskog obu~avanja Bo`ja ljubav i radost hri{}anskog iskustvapokaù u svojoj pravoj lepoti. Prikaìte Spasitelja kao Onoga kojinam vra}a slobodu i otklanja sve posledice greha.

Da bi se ovo postiglo, treba izbegavati svaku sku~enost.Neophodna je iskrena, duboka i svesrdna odanost. Delotvorna ivatrena pobo`nost bitna je i neophodna naro~ito nastavnicima. Akood Boga zatraìmo snagu moèmo je dobiti. Njegova milost je i na{epreimu}stvo ako je cenimo. Ako svoje molitve upu}ujemo u usrd-nosti srazmernoj zna~aju i va`nosti cilja za kojim teìmo, Sveti Duhjedva ~eka na takve molitve. Nebeski an|eli budno prate na{ rad ute`nji da pomognu svakome koji nastoji da u svom karakteruodraàva sli~nost sa Hristom i da se prilagodi Njegovom boànskomobli~ju. Kada oni kojima je poverena briga za na{e studentskedomove budu cenili preimu}stva i mogu}nosti koje im se pruàju,oni }e u~initi za Boga delo koje }e nebo mo}i da odobri i prihvati.

174

175

ÂSOVI VERSKOG OBUÂVANJA 163

REFORMA U POGLEDU ZANATSTVAI FIZI^KOG RADA U NA[IM [KOLAMA

Zbog te{ko}a koje se pojavljuju, ne treba da izostavimo u~enjezanata i fizi~ki rad koji smo uveli kao granu vaspitanja. Mladima utoku {kolovanja treba pruìti priliku da nau~e kako da se posluèraznim alatima. Pod rukovodstvom iskusnih majstora drvodeljske igra|evinske struke koji su sposobni da strpljivo i stru~no pou~avajudruge, sami studenti treba da podiù zgrade na {kolskom imanju i davr{e neophodne popravke, u~e}i se tako na prakti~nim primerimakako se ekonomi~no i dobro gradi. Studente tako|e treba pou~avatiraznim poslovima povezanim sa {tamparskom delatno{}u, kao {tosu: slaganje slova, {tampanje i knjigoveza~ki zanat, uporedo sa prav-ljenjem {atora i ostalih delatnosti korisnih za Bo`je delo. Treba ra-sa|ivati mlade sadnice vo}a i gajiti povr}e i cve}e, a to je posao uotvorenoj prirodi na koji se mogu pozvati i studentkinje. Na tajna~in, dok ve`baju mozak, kosti i mi{i}e, studenti }e sticati i znanjeo prakti~nom ìvotu.

Prosve}enost u svim ovim oblastima u~ini}e na{e mlade korisni-ma i znatno uspe{nijim u {irenju istine u stranim zemljama. Tada onine}e morati da zavise od onih gde se nastane da za njih kuvaju, {ijuili zidaju, niti }e biti neophodno tro{iti novac da bi se sa hiljade kilo-metara udaljenosti slali ljudi da tu podiù {kole, molitvene domovei stambene objekte. Kao misionari u stranim zemljama ima}e mnogove}i uticaj u svom okruènju ako budu osposobljeni da neiskusnedomoroce nau~e kako se, rade}i po najboljim metodama, postiùnajbolji rezultati. Na taj na~in oni }e pokazati da misionari mogu bitidobri instruktori u zanatstvu i industriji, a takva vrsta podu~avanjabi}e naro~ito cenjena tamo gde su finansijska sredstva ograni~ena.Za izdràvanje takvih misionara bi}e potrebno znatno manje novca,po{to su oni uporedo sa studiranjem na najbolji na~in razvijali isvoje fizi~ke sposobnosti u prakti~nom radu; i kuda god u svom radubudu upu}eni, sve {to su nau~ili iz te oblasti bi}e im od velikekoristi. Studentima u oblasti zanatstva i proizvodnih delatnosti, bilo

176


da rade doma}e poslove, da obra|uju zemlju ili da se bave nekimdrugim poslom, treba dati vremena i mogu}nosti da govore o prak-ti~nim duhovnim poukama koje su stekli u toku rada. U prakti~nomobavljanju svih ìvotnih du`nosti treba pouke iz prirode upore|ivatisa poukama iz Biblije.

Razlozi {to smo se u nekim mestima udaljili iz gradova i na{e{kole podigli u unutra{njosti, vaè i za {kole u drugim mestima.Tro{iti novac na podizanje dodatnih zgrada kad je {kola ve} i beztoga u dugovima, nije u skladu sa Bo`jim planom. Da je novac kojisu na{e ve}e {kole uloìle u skupe gra|evine upotrebljen za kupo-vinu zemlji{ta na kojem bi studenti mogli da sti~u prakti~no obrazo-vanje, mnogi od studenata ne bi danas morali da se bore sa sve ve}imteretom dugova, i rad tih ustanova bio bi daleko uspe{niji. Da suodgovorni uradili tako, neki od studenata bi negodavali, a primedbei prigovore stavljali bi i mnogi roditelji, ali bi studentima biloomogu}eno potpunije obrazovanje koje bi ih pripremilo, ne samo zaprakti~an rad u raznim zanimanjima na ovom svetu, nego i za mestona imanju Gospodnjem na novoj zemlji.

Da su sve na{e {kole preporu~ivale i podsticale rad u oblastipoljoprivrede, one bi danas sasvim druga~ije stajale. Ne bi bilo takovelikih obeshrabrenja. Uticaji protivnika reforme bili bi savladani, ai finansijsko stanje bilo bi druga~ije. Obu~avanje studenata i uintelektualnom i u fizi~kom pogledu bilo bi ujedna~eno; i po{to biceo njihov organizam bio ravnomerno optere}en, celokupan razvojnjihovih umnih i fizi~kih snaga bio bi potpuniji. Me|utim, uputstvakoja je Gospod u svojoj milosti rado davao nailazila su na tako slabprijem da nastale te{ko}e nisu savladane.

Toliko odugovla~enje sa uvo|enjem zanatstva i fizi~kog rada una{ vaspitno-obrazovni sistem - {to bi ga zaista u~inilo potpunim inajboljim - pravi je kukavi~luk. Okrenite se prirodi. U njenimogromnim prostranstvima ima dovoljno mesta povoljnih i zapodizanje {kola i za obra|ivanje zemlji{ta, samo to zemlji{teprethodno treba iskr~iti. Taj rad je su{tinski bitan i sastavni je deovaspitanja najpovoljnijeg za duhovno napredovanje; jer glas prirodeje glas Hristov, koji nam pruà bezbrojne pouke o Njegovoj ljubavi

177

REFORMA U POGLEDU ZANATSTVA I FIZI^KOG RADA 165

i sili, pot~injavanju i istrajnosti. Neki uop{te ne cene vrednost poljo-privrednih delatnosti. Takvi ne treba da stvaraju planove za podizan-je i razvoj na{ih {kola, jer bi ometali napredak upravo onoga {to jeispravno i preporu~ljivo. Uticaj takvih do sada predstavljao je samosmetnju.

Zemlja, ako je valjano obra|ujemo, svojim plodom }e uz Bo`jiblagoslov podmiriti na{e potrebe. Ne smemo se obeshrabriti zbogprividnog neuspeha u ovozemaljskim poslovima, ni postajati malo-du{ni ako o~ekivani uspeh ne usledi odmah. Zemlju treba daobra|ujemo radosno, puni nade i zahvalnosti, veruju}i da ona u svo-jim nedrima krije bogate zalihe nagomilane za vernog radnika, zali-he vrednije od zlata i srebra. Pripisivati joj nerodnost i tvrdi~lukzna~ilo bi podizati la`nu optu`bu. Ako se valjano i razumnoobra|uje zemlja donosi svoje blago na "korist ~ovjeku". Planine ibregovi se menjaju; zemlja stari i dotrajava kao haljina, ali blagoslovBo`ji, briga Onoga koji je svom narodu pripremio trpezu i u pusti-nji, nikada ne prestaje.

Pred nama su ozbiljna vremena, i veoma je potrebno da se po-rodice vernika iz gradova preseljavaju u unutra{njost - da bi se isti-na odnela i "na puteve i me|u ograde" isto tako kao i "na raskr{}a"(Luka 14,23.21) {irom zemlje. Veoma je va`no da svoje planovestvaramo u skladu sa Re~ju Gospodnjom i da ih zatim sprovodimoistrajno i energi~no. Vi{e zavisi od posve}enosti i istrajnosti u radunego od genijalnosti i znanja ste~enog iz knjiga. Svi darovi i sposob-nosti dati ljudima malo vrede ako se ne upotrebljavaju.

Za vra}anje na jednostavnije metode i mladi }e imati razumeva-nja. Rad u ba{ti i na njivi bi}e prijatna promena posle zamorne jed-noli~nosti te{ko shvatljivih {kolskih predmeta, na koje se njihovmladi um nikada ne sme u potpunosti ograni~iti. To }e naro~ito bitikorisno za nervoznu decu koja ose}aju da ih u~enje iz knjiga jakoiscrpljuje i iznurava i koja te{ko pamte. U prou~avanju prirode takvi}e nalaziti zdravlje i sre}u; a utisci tu ste~eni nikada ne i{~ezavaju iznjihovog se}anja, jer su povezani s predmetima koji su im stalnopred o~ima.

Obra|ivanje zemlje predstavlja za studente jednu od najboljih

178


vrsta zanimanja, jer zahteva rad mi{i}a dok se um rastere}uje iodmara. Prou~avanje raznih grana poljoprivrede treba da budupo~etna slova u obrazovanju koja se sti~u u na{im {kolama. To jeprvo {to treba da se uvede. U pogledu proizvoda tako bitnih zazdravlje, kao {to su ìtarice, povr}e i vo}e, na{e {kole ne treba dazavise od bilo koga drugog. Uputiti na{e mlade u poslove drvose~ai obra|ivanje zemlje isto je tako potreba kao i omogu}iti im obrazo-vanje koje se sti~e iz knjiga. Svakom nastavniku treba dati izvestanbroj studenata koje }e u svojstvu nadzornika kontrolisati u njihovomradu i raditi zajedno s njima. Tako }e se i nastavnici nau~iti da noseteret odgovornosti. Primerni studetni na taj na~in tako|e treba da seu~e preuzimanju odgovornosti i zajedni~koj saradnji sa nastavnici-ma. U iznalaènju najboljih metoda za poslove ovakve vrste, svizajedno treba da se savetuju.

Vreme je sada suvi{e kratko da bi se postiglo ono {to su gene-racije propustile u pro{losti. Ali ~ak i u ovim poslednjim danimamoèmo u~initi mnogo u nastojanju da se isprave postoje}a zla uvaspitanju i obrazovanju mladih. I upravo zbog kratko}e vremenatreba da usrdno i revnosno nastojimo da na{im mladima omogu}imoobrazovanje dosledno u~enju na{e vere. Mi smo reformatori. @eljanam je da na{a deca u {koli nau~e ono {to je zaista najkorisnije. Dabi se to zaista postiglo, moramo im dati takvo zanimanje koje zahte-va delotvoran rad njihovih mi{i}a. Svakodnevni, sistematski radtreba da sa~injava sastavni deo obrazovanja mladih, ~ak i u ovomposlednjem vremenu. Na taj na~in jo{ uvek se moè mnogo posti}i.

Pridràvaju}i se tog plana, studenti }e ste}i elasti~nost uma,bistrinu i snagu misli tako da }e u datom vremenu biti u mogu}nostida nau~e daleko vi{e nego da su se posvetili samo u~enju. I pozavr{etku {kolovanja oni }e nenaru{enog zdravlja i puni snage ihrabrosti biti u stanju da se odrè na svakom mestu i poloàju nakoje ih Bog u svom provi|enju po{alje.

________

Manuelni rad kojim se ruke navikavaju da u ìvotu budu korisnei koji mlade priprema da nose svoj deo ìvotnog tereta, daje orga-

179

REFORMA U POGLEDU ZANATSTVA I FIZI^KOG RADA 167

nizmu fizi~ku snagu i razvija sve sposobnosti. Svako treba da se bavinekim korisnim poslom, {to }e veoma blagotvorno delovati na njegasamoga, a posluì}e i na dobro drugima. Rad je Bogom odre|en da~oveku sluì na blagoslov, i samo vredan radnik nalazi pravu radosti sre}u u ìvotu.

________

Samo srazmerno podjednakim optere}ivanjem mozga i mi{i}amogu se sa~uvati zdravlje i snaga organizma. Prou~avanju Re~iBo`je mladi }e tada mo}i da pristupe zdravog poimanja i dobrouravnoteènog nervnog sistema. Oni }e imati zdrave ideje i mo}i }eda zapamte dragocene istine sadràne u Re~i Bo`joj. Njene istine oni}e upijati u svoju du{u kao {to èludac svari unetu hranu, i to }e imdati umnu snagu da raspoznaju {ta je istina. Tada }e - kada god se tood njih zatraì - biti u stanju da u krotosti i smerno odgovoresvakom ko ih zapita za njihovo nadanje.180


POLJOPRIVREDNO IMANJE NA[E [KOLE U AVONDEJLU

Otkrivene su mi neke pojedinosti o nameravanom kori{}enjuzemlji{ta u blizini na{e {kole, Molitvenog doma i ostalih zgradaZajednice, i naloèno mi je da vam to prenesem. Sve do nedavnopla{ila sam se da vam govorim o tome, pa jo{ i sad se ne usu|ujemda vam otkrijem sve po{to na{i ljudi jo{ uvek nisu spremni da razu-meju sve {to prema Bo`jem provi|enju treba u~initi u Avondejlu.

U vizijama primljenim u toku no}i jasno su mi pokazane izvesne~injenice. Pojedinci su odabirali ~itave parcele zemlji{ta u blizini{kole na kojima su nameravali da zidaju ku}e i podiù svoja do-ma}instva. Ali me|u nama se pojavi Jedan koji re~e: "înite velikugre{ku zbog koje }ete se kajati. To zemlji{te ne treba zauzimatipodizanjem gra|evina, izuzev onih koje su neophodne za nastavnoosoblje i studente ove {kole. Ta zemlja oko {kole treba da bude re-zervisana kao {kolsko poljoprivredno imanje. Za studente ona trebada sluì kao o~igledna nastava. To zemlji{te za na{e studente trebada bude ne samo obi~no {kolsko imanje, nego ud`benik koji samGospod {irom otvara pred njihovim o~ima i èli da ga prou~avaju.Pouke koje se sti~u obra|ivanjem zemlje oplemenjuju du{u.

"Ako dozvolite da zemlji{te u blizini {kole zauzmu privatnicipodiù}i porodi~ne ku}e i zbog toga posle budete primorani daobradivo zemlji{te traìte daleko od {kole, u~ini}ete veliku gre{ku,zbog koje }ete se uvek kajati. Celokupno zemlji{te oko {kole trebasmatrati {kolskim poljoprivrednim imanjem, na kojem }e mladimo}i da se obu~avaju pod dobro organizovanim nadzorom stru~nja-ka iz te oblasti. Sva zemlja koja se nalazi u blizini na{e {kole bi}epotrebna za obu~avanje mladih koji tu treba da se {koluju. Tu onitreba da sade i neguju ukrasno {iblje i sadnice raznog vo}a i da negu-ju sve mogu}e vrste bilja i povr}a.

"[kolsko poljoprivredno imanje treba smatrati ud`benikomprirode iz koga nastavnici na{ih {kola mogu da crpe svoje o~iglednepouke. Na{e studente treba u~iti da Hristos, kao Tvorac sveta i svega

181

POLJOPRIVREDNO IMANJE NA[E [KOLE U AVONDEJLU 169

{to je na svetu, predstavlja ìvot i svetlost za sve {to ìvi. @ivot svihstudenata, spremnih da iskoriste ovda{nju mogu}nost za sticanjeodgovaraju}eg obrazovanja, bi}e pun zahvalnosti i sre}e zbogprirodnog okruènja na kojem }e za sve vreme {kolovanja mo}i daodmaraju svoj pogled."

Delo koje nam predstoji

Da bi na{i studenti bili osposobljeni za razne grane delatnosti ispremni da, po zavr{etku {kolovanja, znanje ovde ste~eno uspe{noprenesu i na druge, potrebno nam je vi{e nastavnika i vi{e talenata.Deca koja su ostala siro~ad ovde treba da na|u svoj dom. Tu trebapodi}i i zgrade za bolnicu, a sve neophodne pripreme za to trebapredvideti isto tako kao i za {kolu. Treba angaòvati odgovaraju}egpoljoprivrednog upravitelja za celokupno to imanje, a isto tako i raz-borite i energi~ne ljude koji }e u svojstvu nadzornika voditi raznezanatske poduhvate - ljude koji }e sve svoje talente upotrebiti u na-stojanju da studenti zaista nau~e kako koji posao treba da se radi.

Mnogi mladi}i dolaze u {kolu sa èljom da nau~e i neki zanat.Nastavom iz stru~nih predmeta treba obuhvatiti ra~unovodstvo,drvodeljske poslove i sve {to je povezano s poljoprivredom. Trebaizvr{iti neophodnu pripremu i za u~enje kova~kog, molerskog,obu}arskog, kuvarskog, pekarskog i {tamparskog zanata, kao i zau~enje daktilografije, pranje, peglanje i popravljanje rublja.Obu~avanju mladih za ove poslove treba da posvetimo sve snagekoje nam stoje na raspolaganju, da bi studenti kada iza|u iz na{e{kole bili osposobljeni za svakodnevne ìvotne du`nosti.

Stambene i druge gra|evinske objekte bitne za potrebe {kolemogu da podiù i sami studenti. Te zgrade ne treba da budu zbijenejedna uz drugu niti u neposrednoj blizini same {kole. Za izvo|enjetih radova treba obrazovati manje grupe studenata koji }e, pod ruko-vo|enjem stru~nih predava~a, biti nau~eni da brigu o onome {to imse poveri vode s punim ose}anjem odgovornosti. Sve ovo nije mo-gu}e ostvariti odjednom, ali mi svoj rad treba da po~injemo s verom.

182


Zemlji{te oko na{e {kole treba zadràti

Gospod èli da zemlji{te oko na{e {kole bude posve}eno Njemu,kao u~ionica u kojoj sam On predaje. Na{i objekti sme{teni su uoblasti gde slobodnog zemlji{ta ima u izobilju, i ne treba dozvolitida parcele u blizini na{e {kole i Molitvenog doma zauzimaju pri-vatne stambene zgrade. Nisu svi koji veruju u sada{nju istinudoìveli istinsku promenu u svom karakteru. Takvi nisu prikladni daza druge budu o~igledna pouka, jer svojim ìvotom ne predstavljajukarakter Hristov. Mnogi koji èle da se nastane u blizini na{egMolitvenog doma i na{e {kole, za Zajednicu ne bi predstavljalinikakvu pomo}, ve} samo smetnju i prepreke. Oni stalno o~ekuju daim se ukazuje pomo} i neka naro~ita preimu}stva. Oni ne cene nikarakter dela ni situaciju u kojoj se kao Zajednica nalazimo. Oni neshvataju da je sve {to imamo u Avondejlu postignuto najnapornijimzalaganjem i upotrebom novca koji je dat uz velike `rtve ili koji semora vratiti onima od kojih je pozajmljen.

Me|u onima koji èle da se nastane u blizini na{ih {kola nalazese i neki koji su puni uobraènosti i strepnje za nekakav svoj ugled islavu. Osetljivi su na sve {to im nije po volji i skloni buntu istran~arenju. Oni treba da se obrate, jer su daleko od onog duhovnogstanja u kojem bi mogli da prime Gospodnji blagoslov. Sotona ihdovodi u isku{enje da traè privilegije koje bi im, kada bi ih stvarnodobili, sluìle samo na {tetu; traè}i to oni samo zadaju brige i nepri-jatnosti svojoj bra}i. @ivotvorna na~ela Re~i Bo`je treba da buduunesena u ìvot mnogih u ~ijem srcu za takva na~ela jo{ uvek nemamesta. Oni koji se u~e u {koli Hristovoj smatraju da je svaki darBo`je milosti prevelika naklonost prema njima. Shvataju}i da nezasluùju sve dobro koje primaju od Boga, oni se ose}aju sre}nima.Njihova lica odraàvaju mir i spokojstvo u Gospodu, jer se u pot-punosti oslanjaju na obe}anje da se On brine o njima.

"Ovako veli Gospod: Nebo je prijesto moj a zemlja podno`jenogama mojim: gde je dom koji biste mi sazidali, i gdje je mjesto zaMoje po~ivanje? Jer je sve to ruka moja stvorila, te je postalo sve,veli Gospod; ali na koga }u pogledati? Na nevoljnoga i na onoga ko

183

171

je skru{ena duha i ko drhti od moje rije~i" (Is. 66,1.2). Pred kraj1898. godine imali smo priliku da iz li~nog iskustva nau~imo {tazna~e ove re~i. Ose}ala sam veliki teret i zabrinutost u svom srcu, ionda mi je pokazano koliko bi zla nastalo iz toga da smo zemlji{tenedaleko od na{e {kole prodali da se na njemu podiù stambenezgrade. Izgledalo je kao da se nalazimo na sednici Savetodavnogodbora, i me|u nama ustade Onaj od koga smo o~ekivali pomo} zaizlazak iz nastalih te{ko}a. Re~i koje je On izgovorio bile su jasne inedvosmislene.

"Ovo je zemlji{te Bogom odre|eno i namenjeno za dobrobit{kole. Imali ste o~evidne dokaze o tome kakva je ljudska priroda i{ta ona otkriva kad se na|e u isku{enju. Ukoliko je ve}i broj poro-dica nastanjenih oko {kolskih zgrada, utoliko }e nastavno osoblje istudenti imati vi{e te{ko}a na svom putu. Uro|ena sebi~nost kojapostoji u srcu sinova ljudskih spremna je da oìvi ~im iskrsne bilo{ta {to njima nije po volji. Zemlji{te oko {kole treba da bude {kolskopoljoprivredno imanje, i to imanje treba da zauzima znatno ve}iprostor nego {to vi i zami{ljate. Prema uputstvima koja su vam dana,sastavni deo studija u ovoj {koli treba da bude i prakti~an rad. [kolau Avondejlu treba da bude centar filantropije*. Pokrenut Gospod-njim Duhom, narod Bo`ji u Australaziji** treba da pokaè sa-ose}anje i da svojim finansijskim sredstvima pomaè i podsti~emnoge dobrotvorne poduhvate posredstvom kojih se siroma{ni,bespomo}ni i neuki mogu pou~iti kako da pomognu sami sebi."

Jedna divna panorama

Vi{e puta u mojim vizijama pokazano mi je da zemlji{te oko na{e{kole treba da se koristi kao Gospodnje poljoprivredno imanje.Delovi tog imanja u naro~itom smislu treba da budu veoma dobroobra|eni. Pred mojim pogledom {irio se predeo zasa|en svako-

184


______*Naziv pedago{kog pravca u XVIII veku kojem je osnovno pedago{ko pravilo

bilo slobodan prirodni razvoj, a podstrek u radu; ljubav prema bli`njemu**Australija sa susednim ostrvima

vrsnim vo}kama koje uspevaju u ovim krajevima; bile su to i lepoobra|ene ba{te u kojima je sejano i gajeno svakovrsno bilje i povr}e.

Ako upravitelji ovog imanja i nastavnici u {koli spremno pri-hvate saradnju Svetog Duha, On }e ih u~initi razboritima u njihovomrukovo|enju i Bog }e blagosloviti njihove napore. Briga o mladimvo}nim sadnicama, sa|enje biljaka, sejanje semena, berba i ètvasve to mogu da budu divne pouke za svakog studenta. Studentimatreba pruìti mogu}nost da prou~avaju nevidljivu povezanost kojapostoji izme|u setve i ètve, sa|enja i berbe, i pri tom sa du`nimpo{tovanjem ukazivati na Bo`ju dobrotu koja se u tome stalno ogle-da. Gospod je taj koji svojom silom daje svojstva neophodna zaplodnost i zemlji i semenu. Kada sve ono {to ~ovek sa svoje stranemoè i treba da u~ini ne bi bilo pra}eno ìvotvornom boànskomsilom, posejano seme bilo bi uzalud ba~eno. Nevidljiva sila, kojazadovoljava ~ovekove potrebe, hrani ga i odeva - neprekidno je nadelu. Hristova parabola o semenu - dok je prou~avaju u prakti~nomsvakodnevnom iskustvu - i nastavniku i studentu otkriva Boga krozNjegovo neprekidno delovanje u prirodi, i jasnije prikazuje velikeistine o carstvu nebeskome.

Bog i priroda

Priroda, odmah iza Biblije, treba da bude na{ veliki ud`benik. Aliprirodu nipo{to ne treba oboàvati, jer bi to zna~ilo uzdizati tvariznad velikog Tvorca, koji je stvorio i samu prirodu i koji je unjenom delovanju - prema svome ure|enju - odràva u svakomtrenutku. Dok sejemo seme i negujemo biljku imajmo na umu ~inje-nicu da je Bog stvorio seme, a Zemlji dao ulogu da ga ra|a iumnoàva. Svojom boànskom silom On vodi brigu o svakom pose-janom zrnu tog semena. Prema Njegovom ure|enju, seme ba~eno uzemlju svoj ìvot umiru}i, posredstvom klice, prenosi na stabljiku ibudu}i klas, koji u sebi sadrì novo seme - da bi se ponovnim seja-njem u zemlju dobila nova ètva. Studente tako|e treba pou~avati ikako ~ovek moè i treba da sara|uje u svemu ovome. I ljudsko oru|etu tako|e ima svoju ulogu i svoj zadatak. To je jedna od pouka koju

185

JEDNA DIVNA PANORAMA 173

nam priroda pruà, i mi treba da je sagledamo u svoj njenojozbiljnosti i lepoti.

Mnogi o Gospodu govore ne kao o Tvorcu nego kao o Bogu uprirodi, kao da je On zakonima prirode vezan da bude njen sluga.Mnoge teorije navode um na pretpostavku da je priroda samostalnasila koja, potpuno nezavisno od Boànstva, deluje zahvaljuju}i samosebi sopstvenoj, nerazlu~ivoj energiji. Ljudi nisu svesni {ta takvimnaga|anjima u stvari govore. Zar pretpostavljaju da se prirodaodràva sopstvenom energijom bez stalne pokreta~ke sile Jehovine?Deluju}i u skladu sa svojim zakonima Gospod nikad ne potiskujezakone prirode. Svoje delo On nastavlja i odràva zahvaljuju}i upra-vo zakonima i osobenostima svojih tvorevina koje koristi kao svojaoru|a, i priroda se pokorava pravilu: "Ovako govori Gospod".

Kao Tvorac prirode i svega stvorenog, Bog je ve~ito na delu.Njegova beskrajna sila deluje nevidljivo, ali se vidno manifestuje uishodu onoga {to je proizvod tog delovanja. Isti Bog koji vodi pla-nete na njihovim putevima kroz beskrajni svemir ~ini da raste isazreva divno vo}e u na{em vo}njaku i svakovrsno povr}e u na{ojba{ti. Trnje, ~i~ak i korov, On nikada ne bi stvorio. To je delo sotoni-no, posledica degeneracije koju je on uneo u lepotu prirode; alirazvoj svakog pupoljka u list ili u miri{ljavi cvet ishod jeneposrednog delovanja sile Bo`je. Dok je u obliku ~oveka ìveo naovom svetu, Hristos je rekao: "Otac moj djeluje do sad, i ja djelu-jem" (Jovan 5,17). I zato nebo one studente koji svoje vreme i snagekoriste u obra|ivanju zemlje naziva "Bo`jim saradnicima" (I Kor.3,9).

Ne otu|ujte zemlji{te oko {kole i Molitvenog doma. Oni kojido|u u Koranbong s namerom da se tu nastane mogu, ukoliko takoodlu~e, da na|u za sebe ku}u u blizini Avondejlskog imanja ili nanjemu samome. Ali, prema svetlosti koja mi je data, sve parcele od{kolskog vo}njaka do ulice Maitland road, i sa jedne i sa drugestrane ulice od Molitvenog doma do {kole treba da postanu {kolskopoljoprivredno imanje i park ukra{en mirisnim cve}em i ukrasnimdrve}em. Tu treba da budu vo}njaci i ba{ta gde }e se negovati svevrste biljaka, vo}e i povr}e koji mogu da se prilagode tom pod-

186


neblju, kako bi se to imanje pretvorilo u pravu o~iglednu nastavu iza one koji ìve tu i za one koji do|u iz daleka.

Stoga sve ono {to nije neophodno za rad {kole treba dràti naodre|enoj udaljenosti da blizina stambenih zgrada i njihovih ìteljane bi remetila neprikosnovenost ovog mesta. [kola treba da budeizdvojena i za{ti}ena od svih spoljnih uticaja. Za ~lanove porodicekoji bi èleli da se tu nastane, ma koliko da su odani slu`bi Gospodu,bolje je da stanuju na izvesnoj udaljenosti od {kolskih zgrada. [kolaje Gospodnja svojina i zemlji{te oko nje je Njegovo poljoprivrednodobro, koje Veliki Seja~ èli da kao svoju ba{tu pretvori u ud`benikza na{e studente. Rezultati ovog rada pokaza}e se postepeno, kao {toi zemlja "donese najprije travu, potom klas, pa onda ispuni p{enicuu klasu" (Marko 4,28). Zemlja }e uroditi svojim bogatstvom, do-nose}i radost u obilju ètve, a plodove sakupljene zahvaljuju}iBo`jem blagoslovu treba iskoristiti kao ud`benik prirode, iz kojeg }eduhovne pouke lak{e mo}i da se primene na potrebe du{e.

Jedna od o~iglednih pouka

Mi uvi|amo da je pred nama veliki zadatak koji se mora izvr{iti,i zato koliko god nam to sredstva dozvoljavaju moramo i}i napred.Strpljivo i uz najusrdnije napore moramo nastojati da ohrabrimo i navi{i spoznajni nivo uzdignemo ljude iz na{eg okruènja, prosve-}uju}i ih u oblasti zanatstva, u sticanju radnih navika i u zdravstve-nom pogledu. Na{a {kola i svekoliko njeno okruènje treba da sluèkao o~igledna pouka, ukazuju}i na puteve progresa i pozivaju}inarod na reformu, kako bi prosve}enost, marljivost i plemenitostzauzele mesto neotesanosti, ne~isto}e, neurednosti, neznanja i greha.Ranim ustajanjem i marljivim radom ~ak i najsiroma{niji mogu dapobolj{aju svoje ìvotne prilike. Svojim ìvotom i li~nim primerommoèmo pomo}i drugima da uvide {ta je odvratno u njihovomkarakteru i u njihovom doma}instvu, i hri{}anskom u~tivo{}umoèmo ih navesti da se poprave.

êsto se postavlja pitanje: [ta se moè u~initi tamo gde pre-ovla|uje krajnje siroma{tvo i gde se s njim moramo boriti na svakom

187

BOG I PRIRODA 175

koraku? Kako ljude pod takvim okolnostima navesti da prihvatenapredne ideje? To je svakako teàk zadatak, i ukoliko se prosvetniradnici, misaoni ljudi i oni koji raspolaù finansijskim sredstvima nezaloè i ne upotrebe svoje talente zauzimaju}i se upravo onako kao{to bi to Hristos u~inio da je na njihovom mestu, ovo zna~ajno deloosta}e neizvr{eno. Toliku neophodnu reformu ljudi i ène nikada nebi ostvarili ako im u pomo} ne bi pritekla jedna sila koje nema unjima samima. Oni koji imaju talente i sposobnosti du`ni su da tedarove upotrebe na blagoslov i dobro svojih bli`njih trude}i se da ihizvedu na put, kako bi mogli da sami sebi pomaù. To je najbolji putda se znanje ste~eno u na{oj {koli uspe{no primeni u praksi.

Bogom povereni talenti ne smeju se sakrivati "pod sud ili pododar" (Marko 4,21). "Vi ste svjetlost svijetu", kaè Hristos (Mat.5,14). Kad vidite porodice koje ìve u bednim stra}arama, veomaoskudne u name{taju i ode}i, bez najosnovnijih ku}nih alata, bezikakvih knjiga i drugih pokazatelja koliko - toliko sre|enog ìvota,da li se iskreno zainteresujete za njih nastoje}i da ih pou~ite kako dana najbolji na~in koriste svoje radne energije da bi pobolj{ali svojna~in ìvota i svoj rad u~inili prihvatljivijim? Marljivim radom,razboritom upotrebom svih svojih sposobnosti i u~e}i se da svojevreme ne provode uzalud, oni mogu da postanu znatno uspe{niji usre|ivanju svojih boravi{ta i u obra|ivanju svoje zemlje.

U svojim nastojanjima i zalaganju za obnovu i reformu, moramosa moralnom snagom ujediniti i fizi~ke napore. Moramo se truditi dasteknemo neophodno znanje ne samo iz duhovnih nego isto tako i izovozemaljskih oblasti, da bismo to mogli preneti i drugima. Moramose truditi da po na~elima Jevan|elja ìvimo u svakom pogledu, da bise i ovozemaljske i duhovne blagodati toga osetile svuda oko nas.

Misionarski rad - najuzvi{enija obuka

Gospod }e sigurno podariti svoj blagoslov svima koji se trude daposluè na blagoslov drugima. [kolom treba upravljati tako da nas-tavnici i studenti savesnim kori{}enjem talenata koji su im poverenineprekidno napreduju i ja~aju. Primenjuju}i u prakti~nom ìvotu

188


ono {to su nau~ili, oni }e neprekidno napredovati u mudrosti i u sti-canju novih saznanja. Na~ela kojima se treba rukoviditi u radu i uìvotu sa sigurno{}u moèmo na}i u Knjizi nad knjigama.Posve}uju}i svoje Bogom dane sposobnosti Onome koji pravo nanjih ima pre nego bilo ko drugi, moèmo posti}i dragocene uspeheu svemu {to je vredno na{e pa`nje.

Misionarski rad, kada mu se pristupa u takvom duhu, uzdiè ioplemenjuje i samog misionara, kao i one kojima on pomaè. Nekasvi oni koji tvrde da su deca nebeskog Cara neprekidno nastoje daiznose na~ela nebeskog carstva. Neka svako od njih uvek ima naumu da u duhu, u re~ima i delima treba da bude odan i veran svimprincipima i zapovestima Bo`jim. Mi treba da budemo verni i pouz-dani podanici carstva Hristovog, kako bi razboriti ljudi ovog svetavideli u nama pravu predstavu o blagorodnosti, dobroti, milosr|u,blagosti i u~tivosti gra|ana carstva Bo`jeg.

Oni studenti koji se u svojim odnosima i drànju prema bli`njimauvek rukovode Re~ju Bo`jom i ìve u skladu sa njenim u~enjem,najve}i su dobitnici u ìvotu. Najve}e zadovoljstvo u ovom ìvotuima}e oni koji primaju da bi davali. Onim ~lanovima ljudske po-rodice koji ìve samo za sebe uvek ne{to nedostaje, jer nikad nisuzadovoljni. Zatvoriti svoju ljubav i saose}anje u svoje sebi~no srcenije nikakvo hri{}anstvo. Gospod je odredio kanale kroz koje Onizliva izobilje svoje dobrote, milosti i istine; i mi ispoljavaju}i~ovekoljublje na taj na~in {to na druge prenosimo prakti~no znanjepotrebno u svakodnevnom ìvotu, postajemo Hristovi saradnici.Unose}i svetlost i blagoslov u njihov ìvot, mi ~inimo dobro i svetodelo.

Ako {kola u Avondejlu ikada postane ono {to Gospod èli da onabude, misionarski napori i prosvetnih radnika i studenata urodi}eplodom. Oni koji su spremni na poslu{nost i u {koli i van nje, bi}edovedeni u podani~ku privrènost i odanost Bogu. Pobunom koja jenastala na nebu pod mra~nom silom laì i obmane kojom su Adam iEva navedeni na neposlu{nost Bo`jem zakonu, otvorene su ustavepred bujicom zla i nesre}e, bujicom koja nezadrìvo preplavljujesvet; ipak svi koji veruju u Hrista mogu da postanu sinovi i k}eri

189

MISIONARSKI RAD - NAJUZVI[ENIJA OBUKA 177

Bo`je. Silom istine oni mogu da se vrate sa pogre{nog puta, i pali~ovek moè da postane odan svom Tvorcu. Istina koja je tako ~u-desno delotvorna u svojoj sili, prilago|ena je shvatanju i srcu za-bludelih gre{nika. Zahvaljuju}i njenom spasonosnom uticajuizgubljena ovca moè da se vrati svome stadu.

Ma kakav poloàj u ìvotu ili materijalnu imovinu posedovao~ovek koji upozna istinu, Re~ Bo`ja ga u~i da mu je sve to {to imapovereno samo na ~uvanje. To mu je u stvari samo pozajmljeno dabi se proverio njegov karakter. Za sve svoje poslovne uspehe, pri-hode i mogu}nosti on }e morati da poloì ra~un Onome kome postvaranju i po iskupljenju i sam pripada. Dok svaki svoj talenatsavesno koristi u nastojanju da unapredi veliko Bo`je delo vaspita-nja i obrazovanja, dok se trudi da stekne upravo ono znanje koje }ega u~initi uspe{nim u radu na spasavanju onih koji se nalaze na rubupropasti, Bo`ji blagoslov }e sigurno pratiti njegove napore. Svojedarove Bog nam daje da bismo sluìli na blagoslov drugima i da utom pogledu po karakteru postanemo sli~ni Njemu. Oni koji Nje-gove darove primaju da bi ih mogli davati drugima, postaju sli~niHristu. Pomaù}i drugima da se duhovno i moralno uzdignu mi samipostajemo plemenitiji i ~istiji. Takvim radom mi doprinosimo da seslava i priznanje, umesto nama, odaje Bogu. Moramo razborito iozbiljno razmi{ljati o ovome. U du{i se moramo o~istiti od svakesebi~nosti, jer Bog èli da pripadnike svog naroda upotrebi kao pred-stavnike nebeskog carstva.

Rukovo|enje na{im {kolama neprekidno mora da bude podBo`jim nadzorom. Za mlade ljude i ène treba da se u~ini ne{to {tojo{ uvek nije u~injeno. Postoji mnogo ve}i broj mladih kojima trebaomogu}iti obrazovanje u na{im {kolama. Da bi se osposobili zadelotvoran i koristan ìvot, njima je neophodno da u toku {kolova-nja ve`baju svoje mi{i}e u~e}i se i onim poslovima koji zahtevaju damarljivo rade i svojim rukama. Pod mudrim rukovodstvom razbori-tih i bogoboja`ljivih upravitelja, studenti u na{im {kolama treba dase u~e korisnom radu svake vrste. Dugogodi{nje iskustvo i Bogomdana mudrost osposobi}e nas da obu~avanje u svakoj grani delaplaniramo i ostvarujemo temeljito, sistematski i potpuno.

190


Neka nastavnici, shvativ{i ozbiljno va`nost ovog predmeta,pou~avaju studente zemljoradnji, zanatstvu i raznim drugim delat-nostima korisnim i bitnim za njih. Nastojte da se u svakoj grani delapostignu najbolji rezultati. Nastojte da se u svom radu uvek i usvemu rukovodite u~enjem Re~i Bo`je, kako bi studenti mogli dashvate zna~aj principijelnosti i da dostignu najvi{i stupanj razvoja.Ve`baju}i svoje Bogom dane sposobnosti, upotrebite sve svojesnage u {to boljem obra|ivanju ovog Gospodnjeg poljoprivrednogdobra. Uz redovne studije istovremeno obra|ujte i ovo zemlji{te,tako da uz najbolje rezultate u~enja i posejano seme donese najboljeprinose, kako bi u izobilju bilo i ovozemaljske i duhovne hrane zasve ve}i broj studenata koji ovde treba da se okupe i da se {koluju zahri{}anske radnike.

________

Mi smo ovde videli kako se ogromna stabla ru{e i s korenomvade iz zemlje; videli smo kako se zemlji{te zatim duboko preoravada bi se pripremilo za sa|enje mladih stabala i za sejanje semena.Tako se studenti u praksi u~e {ta zna~i oranje; u~e se da su motika,a{ov i lopata, grabulje i drlja~a alati i oru|a korisnog, ~asnog i uno-snog zanimanja. U poslu se ~esto prave i gre{ke, ali pored svakegre{ke nalazi se i istina. Mudrost se sti~e na propustima, a energijauloèna u po~etku uliva nadu u kona~ni uspeh. Oklevanje spre~avanapredak, prenagljenost zna~i isto {to i zadràvanje; ali sve to moèda posluì kao pouka ako se od strane ljudskog oru|a prihvati kaotakvo.

________

Shvatanje da rad uniàva dostojanstvo ~oveka odvelo je hiljadenjih u grob. Oni koji se bave samo fizi~kim poslovima ~esto radeprekomerno, dok umni radnici pate od nedostatka zdrave ìvotneenergije koja se sti~e upravo fizi~kim radom. Kada bi intelektualciteret fizi~kog rada podelili sa radni~kom klasom bar u tolikoj merikoliko je neophodno za ja~anje njihovih mi{i}a, radnici bi znatandeo svog vremena mogli da posvete umnom i moralnom pro-

191

MISIONARSKI RAD - NAJUZVI[ENIJA OBUKA 179

sve}ivanju. Onima koji se bave literarnim radom i pri tom obi~nosede neophodni su kretanje i fizi~ki rad. Neka im `elja da buduzdravi bude dovoljan podstrek da svom umnom radu pridru`e ifizi~ki.192


OSNOVNE [KOLE U ZAJEDNICI

Rad takvih na{ih {kola

Zajednica ima naro~itu du`nost u pogledu vaspitanja i obrazo-vanja svoje dece i mladih: da se oni ne bi - poha|aju}i {kole ili nekasli~na druènja - izlagali uticaju onih koji imaju izopa~ene navike.Svet je prepun bezakonja i nepo{tovanja prema zahtevima Bo`jim.Gradovi su postali sli~ni Sodomu, i na{a deca su svakodnevnoizloèna opasnostima mnogih zala. Poha|aju}i javne {kole deca se~esto druè sa svojim vr{njacima koje su roditelji potpuno zanema-rili i koji su ~im iza|u iz u~ionice prepu{teni uli~nom vaspitanju. Nasrca mladih lako se uti~e; i ako je njihovo okruènje bilo negativnoza razvoj karaktera, sotona }e upotrebiti tu zanemarenu decu dauti~u na one koji su bri`ljivije vaspitani. I tako, pre nego {to roditeljikoji svetkuju subotu uop{te shvate kakvo je zlo u~injeno, porok jepre{ao u naviku, i izopa~enost je zahvatila du{e njihovih mali{ana.

Protestantske crkve su prihvatile la`ni dan odmora (nedelju) - to~edo papstva, i uzdiù je iznad svetog Bo`jeg dana, koji je On samposvetio i blagoslovio. Na{a je du`nost da svojoj deci objasnimo~injenicu da prvi dan sedmice nije Bogom odre|eni dan odmora, i dasvetkovanje tog dana - posle otkrivene svetlosti o pravoj suboti -predstavlja otvoreno protivljenje Bo`jem zakonu. Da li su ideje ipojmovi o veri koji se na{oj deci predaju u javnim {kolama u skladusa u~enjem Re~i Bo`je? Da li se tu greh prikazuje kao uvreda zaBoga? Da li se poslu{nost svakoj Bo`joj zapovesti prikazuje kaopo~etak prave mudrosti? Mi svoju decu subotom vodimo u subotnu{kolu da primaju pouke u pogledu istine, dok u svakodnevnoj nas-tavi redovnih {kola ~esto slu{aju predavanja koja sadrè neistine, i tomoraju da u~e. Takvom zbunjivanju uma ne bi trebalo da izlaèmosvoju decu; jer ako njihov mladi um svakog dana prima ideje koji-ma se smisao istine sistematski izopa~uje, kako }emo neutralisatiuticaj takvog obrazovanja?

Treba li pod takvim okolnostima da se ~udimo {to neki od mladih

193

OSNOVNE [KOLE U ZAJEDNICI 181

iz na{ih redova ne cene preimu}stva religije? Moèmo li da se~udimo {to takvi obi~no popu{taju isku{enjima? Zar je za ~u|enje{to oni, tako zanemareni, svoje snage posve}uju zabavama koje imne donose nikakvo dobro, {to su njihova verska stremljenja takooslabljena, a njihov duhovni ìvot obavijen tamom? Um se obi~nopoistove}uje sa onim ~ime se svakodnevno hrani, ètva je onakvakakvo je bilo seme. Zar ove ~injenice ne ukazuju dovoljno naneophodnost da se vaspitanju i obrazovanju mladih poklanja najve}apa`nja od njihovog najranijeg detinjstva? Zar ne bi bilo bolje za na{emlade da odrastu manje upu}eni u sve ono {to se uop{teno prihvatakao obrazovanje, nego da postanu bezbri`ni i nemarni u pogleduBo`je istine?

Odvajanje od sveta

Kada su se sinovi Izrailjevi u Egiptu povukli u svoje ku}e, odvo-jiv{i se potpuno od Egip}ana, Gospod je rekao: "Jer }u pro}i pozemlji Misirskoj tu no}, i pobi}u sve prvence u zemlji Misirskoj od~ovjeka do ìvin~eta, i sudi}u svim bogovima misirskim, jaGospod." "I uzmite kitu isopa i zamo~ite je u krv, koja }e biti uzdjeli, i pokropite gornji prag i oba dovratka krvlju koja }e biti uzdjeli, i nijedan od vas da ne izlazi na vrata ku}na do jutra. Jer }eza}i Gospod da bije Misir; pa kad vidi krv na gornjem pragu i na obadovratnika, pro}i }e Gospod mimo ona vrata, i ne}e dati zatira~u dau|e u ku}e va{e da ubija. I drìte ovo kao zakon tebi i sinovima tvo-jima do vijeka" (II Mojs. 12,22-24). Krv na dovratnicima izrailjskihku}a simboli~no je predstavljala krv na{eg Spasitelja, koji je jedinimogao da spase njihove prvence od ove stra{ne nesre}e. Svakojevrejsko dete koje bi se zateklo u egipatskoj ku}i bilo bi uni{teno.

Ovo iskustvo sinova Izrailjevih zapisano je za pouku nama kojiìvimo u ovim poslednjim danima. Pre nego {to se ~a{a prepunagnjeva Bo`jeg izlije na stanovnike sveta Gospod poziva sve one kojisu zaista Izrailjci po Duhu da se pripreme za taj doga|aj. RoditeljimaOn upu}uje ozbiljno i glasno upozorenje: Sakupite svoju decu okosvog ognji{ta; odvojte ih od onih koji ne po{tuju Bo`je zapovesti,

194


koji ~ine zlo i druge u~e na to. Iza|ite {to je mogu}e brè iz velikihgradova. Osnivajte osnovne {kole u Zajednici. Dajte Re~ Bo`ju svo-joj deci kao temelj njihovog celokupnog vaspitanja. Ona je punadivnih pouka, i ako ih u~enici u~ine osnovnim predmetom svogprou~avanja ovde, to }e ih pripremiti za vi{i stepen obrazovanja unovom ìvotu.

"Ne upreìte se u isti jaram s nevjernicima", poruka je Re~iBo`je i za na{e vreme; "jer {ta ima pravda s bezakonjem? Ili kakvuzajednicu ima svjetlost sa tamom? Kako li se slaè Hristos sVelijarom? Ili kakav dijel ima vjernik s nevjernikom? Ili kako sepodudara crkva Bo`ja sa idolima? Jer ste vi crkva Boga ìvoga, kao{to re~e Bog, i oni }e biti moj narod. Zato iza|ite izme|u njih i odvo-jte se, govori Gospod, i ne dohvatajte se do ne~istog, i ja }u vasprimiti, i bi}u vam Otac, i vi }ete biti moji sinovi i k}eri, govoriGospod Svedrìtelj" (II Kor. 6,14-18). Gde su va{a deca? Da li ihvaspitavate tako da izopa~enost - koja kao posledica popu{tanjatelesnim èljama preplavljuje svet - primete i izbegavaju? Da lisvim silama teìte da spasete njihove du{e, ili svojom nemarno{}udoprinosite njihovoj propasti?

Zanemarena deca

Uop{teno uzev{i, na{oj deci i mladima posve}uje se premalopa`nje. Stariji ~lanovi Zajednice ne gledaju na njih sa neophodnomne`no{}u, saose}anjem i èljom da napreduju u poznanju Boga ipobo`nosti, i to je razlog {to se deca ne razvijaju u hri{}anskomìvotu onako kao {to bi trebalo. Neki od ~lanova Zajednice koji suranije ispoljavali ljubav i Bo`ji strah, dozvoljavaju da ih u pot-punosti obuzmu njihove poslovne brige, i svoju svetlost skrivaju podsud. Oni su zaboravili da sluè Bogu i dozvoljavaju da poslovipostanu grob njihove vere i duhovnosti.

Treba li prepustiti mlade da budu igra okolnosti, da se obe-shrabruju i da padaju u zamke isku{enja koja na svakom koraku vre-baju njihovu neiskusnu nogu? Najpre~i zadatak koji stoji pred~lanovima Zajednice je da se u ljubavi, strpljivo i ne`no zalaù za

195

ODVAJANJE OD SVETA 183

na{e mlade u~e}i ih "zapovest po zapovest, pravilo po pravilo". "O,gde su o~evi i majke u Izrailju?" Trebalo bi da je mnogo ve}i brojonih koji su - kao pristavi Hristove milosti - spremni da, ne samopovr{no nego najiskrenije, pokazuju naro~ito interesovanje zamlade. Srca mnogih trebalo bi da budu duboko ganuta àlosnimstanjem u kojem se nalaze mladi, i da ozbiljno shvate koliko sesotona upinje svim svojim lukavstvima da ih uhvati u svoju mreù.Bog traì od Zajednice da se probudi iz svoje obamrlosti i uvidikakav se na~in rada zahteva u ovo vreme opasnosti.

O~i na{e bra}e i sestara treba da budu pomazane nebeskim mele-mom, da bi uvideli i prepoznali potrebe ovog vremena. JaganjciHristovog stada moraju dobiti hranu na vreme, i Gospod pa`ljivogleda ko se prihvata zadatka koji po Njegovoj èlji treba da se izvr{iza decu i mlade. Zajednica spava i ne shvata zna~aj i va`nost togzadatka. "Za{to je", kaù neki, "potrebno toliko nagla{avati ne-ophodnost obrazovanja na{ih mladih? Po na{em mi{ljenju je sasvimdovoljno pokloniti pa`nju nekolicini onih koji odlu~e da se posvetenekom literarnom zanimanju ili nekom drugom pozivu u ìvotu zakoji je neophodno odre|eno obrazovanje. Tako potpuno obrazovanjetraìti od svih na{ih mladih, smatramo nepotrebnim. Zar ne bitemeljno obrazovanje nekolicine izabranih zadovoljilo sve bitnepotrebe?"

Ne, ja odgovaram najodlu~nije, ne! Kakav bi izbor bio kojibismo mi mogli da izvr{imo me|u na{im mladima! Kako moèmore}i ko su oni koji najvi{e obe}avaju, koji bi mogli najbolje daposluè Bogu? U svom ljudskom rasu|ivanju mogli bismo dau~inimo isto ono {to je u~inio Samuilo koji je - kad je bio pozvan daizabere pomazanika Gospodnjeg - gledao na spoljni izgled pred-loènih. Ali Gospod re~e Samuilu: "Ne gledaj na lice njegovo ni navisinu rasta njegova, jer sam ga odbacio; jer ne gledam na {ta ~ovjekgleda; ~ovjek gleda {to je na o~ima, a Gospod gleda na srce" (I Sam.16,7). Nijednog od prve sedmorice Jesejevih sinova, koji su bili takoplemenitog i otmenog izgleda, Gospod nije prihvatio; ali kad jeDavid, najmla|i sin, jednostavno pastir~e, bio izveden pred Samuila,Gospod mu re~e: "Ustani, pomaì ga, jer je to" (I Sam. 16,12). Ko

196


moè sa sigurno{}u utvrditi ko }e se u jednoj porodici pokazati kaouspe{an u delu Bo`jem? Svim mladima treba omogu}iti blagoslovei preimu}stva obrazovanja u na{im {kolama, {to moè da ih inspiri{eèljom da postanu Bo`ji saradnici.

Potreba osnovnih {kola u Zajednici

Mnogi na{i ~lanovi koji se, radi {kolovanja svoje dece, prese-ljavaju u mesto gde su osnovane na{e velike {kole, bolje bi posluìliGospodu da su ostali tamo gde su bili. Oni treba da se zalaù zaotvaranje osnovne {kole na{e Zajednice u njihovom mestu ili okoli-ni, gde bi deca sa tog podru~ja prakti~no dobijala sveobuhvatnohri{}ansko vaspitanje. Za njihovu decu, za njih same i za delo Bo`jebilo bi daleko bolje da ostanu u manjim skup{tinama, kojima je nji-hova pomo} potrebna, nego da se preseljavaju u ve}e skup{tine gdese - zato {to nisu neophodni - izlaù stalnom isku{enju da padnu uduhovnu neaktivnost.

Gde god postoji nekolicina vernika koji svetkuju subotu, roditeljitreba da se udruè u nastojanju da otvore osnovnu {kolu u kojoj }enjihova deca i mladi mo}i da primaju pouke. Za rad u toj {koli trebada angaùju hri{}anskog u~itelja koji }e, kao posve}eni misionar, isvoje |ake vaspitavati tako da jednog dana postanu misionari.U~itelji u tim {kolama treba da decu temeljno upu}uju u znanja izuobi~ajenih {kolskih predmeta, a Bibliju treba da u~ine temeljom isu{tinom svakog u~enja. Naoruàni duhovnim oru`jem, roditeljitreba li~nim primerom da u~e svoju decu da budu misionari. Onitreba da rade dok je jo{ dan, jer "dolazi no} kad niko ne moè radi-ti" (Jovan 9,4). Ako budu spremni na nesebi~ne napore, u~e}i istra-jno i svoju decu da ne izbegavaju odgovornosti, Gospod }e raditi snjima i za njih.

Neki od pripadnika na{e Zajednice sa svojim porodicama ìveusamljeni ili daleko od ostalih vernika. Oni svoju decu ponekad {aljuu na{e internate* , gde se takvim studentima ukazuje pomo}, i oni po

197

ZANEMARENA DECA 185

______*Vaspitno obrazovni zavod u kojem pitomci, pored nastave imaju i stan i hranu

povratku predstavljaju pravi blagoslov za svoju okolinu. Me|utim,neki nisu u mogu}nosti da svoju decu na {kolovanje {alju van ku}e.U takvim slu~ajevima roditelji treba da iznajme jednog primernogu~itelja odanog religiji, koji }e sa zadovoljstvom prihvatiti da u bilokom svojstvu radi za svog Gospoda i da obra|uje bilo koji deoNjegovog vinograda. O~evi i majke treba da sara|uju sa tim u~ite-ljem, rade}i najusrdnije na obra}anju svoje dece. Neka se zalaùsvim silama da u svom domu stalno odràvaju ìvo i sna`nointeresovanje za duhovne vrednosti i da svoju decu podiù u nauci istrahu Gospodnjem. Neka svakog dana jedan deo svog vremenaposvete prou~avanju i budu u~enici zajedno sa svojom decom. Na tajna~in oni }e ~asove u~enja u~initi prijatnim i korisnim, i njihovopoverenje u ovakav metod rada na spasavanju njihove dece biva}esve ve}e. U~e}i se da rade za svoju decu, roditelji }e uvideti da timeubrzavaju i svoje sopstveno rastenje u veri. Dok tako budu radili uduhu poniznosti, neverovanja }e potpuno nestati. Vera i duhovnaaktivnost done}e im ose}anje sigurnosti i zadovoljstva, koje }e izdana u dan, dok nastavljaju da sami upoznaju Gospoda i da drugeupoznaju s Njim - bivati sve ve}e. Njihove molitve bi}e sve usrdni-je, jer }e pred o~ima uvek imati odre|eni cilj za koji se mole.

U nekim zemljama roditelji su po zakonu obavezni da svoju decu{alju u {kolu. U takvim zemljama, u svakom mestu gde ima na{ihvernika, treba osnovati i na{u {kolu ~ak i ako nema vi{e od {estorodece koja }e je poha|ati. U nastojanju da svoju decu spasete od pr-ljavog i izopa~uju}eg uticaja ovog sveta, radite kao da vam je ìvotu pitanju.

U ovoj zna~ajnoj oblasti, ni izdaleka ne izvr{avamo svojudu`nost. U mnogim mestima bi ve} godinama trebalo da rade na{e{kole. Mnoga mesta imala bi na taj na~in o~evidnu predstavu o isti-ni, {to bi dalo pravo obele`je Gospodnjem delu. Umesto koncen-tracije toliko ogromnih zgrada u svega nekoliko mesta, trebalo biotvarati osnovne {kole u mnogim mestima.

Ovakve {kole, pod mudrim rukovodstvom, treba da otpo~nu sasvojim radom ve} sada, kako bi na{a deca i mladi mogli da se {kolu-ju u svojim mestima. Velika je uvreda za Boga {to je u ovom pogle-

198

199


du bilo toliko nemarnosti i propusta iako nas je Provi|enje tako obil-no snabdelo sredstvima i sposobnostima neophodnim za rad. Aliiako u pro{losti nismo u~inili sve {to je trebalo i {to smo mogli dau~inimo za na{u decu i mlade, pokajmo se sada i iskupimo vreme.Gospod kaè: "Ako grijesi va{i budu kao skerlet, posta}e bijeli kaosnijeg; ako budu crveni kao crvac, posta}e kao vuna. Ako ho}eteslu{ati, dobra zemaljska je{}ete" (Is. 1,18.19).

Obele`je {kola i u~itelja u na{oj Zajednici

Na~in rada u na{im {kolama, koji predstavlja njihovo obele`je,treba da bude na najvi{em nivou. Jedini lek protiv pogre{nog vaspi-tanja predstavlja Za~etnik i Obnovitelj vere - Isus Hristos, i poukeiz Njegove Re~i treba mladima uvek iznositi u najprivla~nijemobliku. [kolsku disciplinu treba da dopunjuje doma}e vaspitanje, ajednostavnost i pobo`nost treba negovati i u porodici i u {koli. Na}i}e se ljudi i ène koji, iako nisu okvalifikovani da predaju u vi{imobrazovnim ustanovama imaju talenat da rade u tim osnovnim {kola-ma. Oni }e dok deci predaju pouke iz Biblije, i sami primiti vaspi-tanje od najve}e koristi.

U odabiranju osobe za u~itelja treba preduzeti sve mere pre-dostro`nosti, imaju}i na umu da je to pitanje isto toliko ozbiljno kaoi izbor predloènih za propovednike. Ovaj izbor treba prepustiti raz-boritim licima koja mogu da raspoznaju karakter predloènih, jer zaobu~avanje mladih i oblikovanje njihovog karaktera i za uspe{noobavljanje mnogobrojnih zadataka koji se nalaze pred u~iteljimana{ih {kola treba izabrati najtalentovanije. Odgovornosti i brigu oovim {kolama ne treba poveriti nijednoj osobi sku~enih i ogra-ni~enih shvatanja. Ne poveravajte decu brizi mladih i neiskusnihu~itelja, koji nemaju sposobnosti da vode i usmeravaju druge, jertakvi svojim radom samo jo{ vi{e podsti~u rastrojstvo i poreme}aj.Red je prvi zakon neba, i svaka na{a {kola u tom pogledu treba dabude primer nebeskog poretka.

Uzeti za u~itelje mladoj deci osobe koje su ohole i neljubazne

200

OBELE@JE [KOLA I UÎTELJA U NA[OJ ZAJEDNICI 187

bilo bi veoma pogre{no. Za decu ~iji se karakter nalazi u fazi naglograzvoja, u~itelj takvih manira naneo bi veliku {tetu. One u~itelje kojinisu ponizni i u potpunosti predani Bogu, koji ne pokazuju ljubavprema deci poverenoj njihovom nadzoru, ili pristrasno ispoljavajunaklonost prema u~enicima koji zadovoljavaju njihove }udljive pro-hteve, a potpunu nezainteresovanost za one koji su za njih manjeprivla~ni ili su nemirni i nervozni, takve u~itelje ne treba zadràvatiu slu`bi; jer bi rezultat njihovog rada bio samo gubitak du{a zaHrista.

U~itelji, naro~ito oni koji rade sa decom mla|eg uzrasta, treba dabudu blagi i ljubazni, strpljivi i puni ljubavi prema onima kojima supa`nja i ljubav najpotrebniji. Isus je voleo decu i mlade, smatraju}iih mla|im ~lanovima Gospodnje porodice. On je prema njima uvekispoljavao ljubaznost, obazrivost i uvaàvanje, i na{i u~itelji treba daslede Njegov primer. Da bi svoje u~enike usmeravali da jednog danapostanu misionari, i sami u~itelji treba da imaju pravi misionarskiduh. Oni treba da ose}aju da su im du{e te dece i mladih Bogompoverene kao sveto zave{tanje. [kolama u na{oj Zajednici potrebnisu u~itelji visokih moralnih kvaliteta, ljudi kojima se moè pokloni-ti poverenje, koji su zdravi u veri, takti~ni i strpljivi, koji hode smer-no pred Bogom, ~uvaju}i se svega {to izgleda da je zlo. U svom radukao u~itelji oni }e doìvljavati i trenutke mra~nih oblaka, bura iisku{enja, predrasuda od strane roditelja koji imaju pogre{nu pred-stavu o tome kakav karakter treba da razviju njihova deca; jer mnogikoji tvrde da veruju u Bibliju ne primenjuju njena na~ela u svomporodi~nom ìvotu. Me|utim, ako su ovi u~itelji u isto vreme i stal-ni u~enici u {koli Hristovoj, oni nikada ne}e biti savladani takvimokolnostima.

Neka roditelji u najusrdnijim molitvama traè savet od Gospoda,da ne bi bili kamen spoticanja na putu svoje dece. Neka ~lanoviZajednice iz svojih srca odagnaju zavist i ljubomoru, dozvoljavaju}ida im u srcu zavlada Hristov mir koji }e ih ujediniti u pravomhri{}anskom bratstvu. Zatvarajte prozore svoje du{e pred otrovnommalarijom svetovnosti i ovozemaljskih uticaja a otvarajte ih premanebu, da bi vas obasjavali isceljuju}i sun~evi zraci pravde Hristove.

201


Dokle god se duh kriticizma i podozrenja ne odagna iz srca,Gospod ne moè da otvori put za osnivanje ovih {kola, {to Onodavno èli da u~ini za Zajednicu; dokle god u njoj ne do|e dopravog jedinstva, On ne moè da pokrene one kojima je poveriosredstva i sposobnosti za ostvarenje i napredak ovog dela. Da bimogli da postanu svetlono{e, roditelji se moraju uzdi}i na vi{i nivopobo`nosti, drè}i se puta Gospodnjega i ~ine}i samo ono {to jeispravno i dobro. I u umu i u karakteru mora do}i do potpunog pre-obraàja. Duh nesloge koji u svom srcu gaje samo njih nekoliko,me|usobnim kontaktiranjem prenosi se i na druge i poni{tava pozi-tivan i delotvoran uticaj koji bi {kola mogla da {iri. Dokle godroditelji nisu spremni da sa u~iteljem bri`no sara|uju na spasavanjusvoje dece, oni nisu duhovno pripremljeni da imaju ovakvu {kolu usvojoj sredini.

Rezultat rada osnovnih {kola u Zajednici

Kada se osnovnim {kolama na{e Zajednice pravilno rukovodione postaju oru|a posredstvom kojih se zastava istine podiè u mes-tima gde se one nalaze; jer deca koja tu prime hri{}ansko vaspitanjepostaju svedoci za Hrista. Kao {to je Hristos kao de~ak u Jeru-salimskom hramu otkrivao tajne koje sve{tenici i poglavari nisurazumeli, tako u zavr{nom delu na ovoj zemlji i pravilno vaspitanadeca u svojoj jednostavnosti mogu izgovarati re~i koje }e iznenaditii zadiviti one koji danas toliko isti~u takozvano "vi{e obrazovanje".Kao {to su deca u predvorju hrama pevala: "Osana! Blagosloven kojiide u ime Gospodnje!" tako }e se i u ovim poslednjim danima de~jiglasovi podi}i u objavljivanju poslednje vesti opomene ovom svetuosu|enom na propast. Vide}i u svojoj boànskoj mudrosti da odra-slima vi{e nije dozvoljeno da iznose istinu, Duh Bo`ji }e tada si}i nadecu, i deca }e u objavljivanju istine u~initi ono {to stariji radnicine}e mo}i da u~ine zbog prepreka koje }e biti podignute na nji-hovom putu.

Osnovne {kole na{e Zajednice, Bogom su odre|ene upravo za toda pripremaju decu za ovaj veliki zadatak. U njima u~enike treba

202

REZULTATI RADA OSNOVNIH [KOLA U ZAJEDNICI 189

upu}ivati u naro~ite istine za ovo vreme i prakti~no ih pripremati zamisionare. Ve} tu oni stupaju u vojsku radnika spremnih da pomaùbolesnima i postradalima. Iako su jo{ deca, oni mogu da u~estvuju ulekarsko-misionarskom radu, i svojim malim uslugama mogu dadoprinesu napretku dela Bo`jeg. Njihovi doprinosi mogu biti mali,ali i najmanji doprinos ima svoju vrednost, i njihovim naporimamnoge du{e mogu biti pridobijene za istinu. Svoju poruku o zdravljui spasenju, namenjenu svim narodima, Bog }e i preko njih objavlji-vati. Zato neka Zajednica rado prihvati teret briga i odgovornosti zate jaganjce Hristovog stada. Decu treba vaspitavati i obu~avati zaslu`bu Bogu, jer su nam darovana kao "nasljedstvo od Gospoda"(Ps. 127,3).

________

Zgrade pogodne za osnovne {kole na{e Zajednice, u kojima bideca i mladi mogli da sti~u istinsko vaspitanje i obrazovanje, treba-lo je podizati godinama ranije.

________

Ud`benici koji se koriste u {kolama na{e Zajednice treba da budutakvog karaktera da pa`nju u~enika usmeravaju na Bo`ji zakon.Time se uzdiù svetlost, sila i uticaj istine. U te {kole dolazi}e i decai mladi iz sveta, ~ak i neki ~iji je um bio izopa~en; ali tu }e bitiobra}eni. Mo`da }e njihovi roditelji zbog la`nih teorija kojima suzadojeni, za izvesno vreme spre~avati njihovo svedo~enje za istinu,ali }e istina na kraju ipak trijumfovati. Naloèno mi je da vam kaèmda }e ovakav misionarski rad imati delotvoran uticaj u {irenju svet-losti i znanja o Bogu.

________

Kako je stoga va`no da porodice koje se doseljavaju u mesta ukojima postoje na{e {kole budu dobri predstavnici na{e svete vere!

________

Mo`da }e ~lanovi Zajednice koji ìve u mestima u kojima su

203


otvorene na{e {kole zadrhtati kad shvate da su moralne odgovornos-ti koje su im time poverene suvi{e velike da bi se re~ima mogleizraziti. Zar da ove {kole koje su osnovane sa tako plemenitim ciljemprestanu sa radom i da se ugase zbog nedostatka posve}enih radni-ka? Zar da u tom poduhvatu na|u mesta sebi~ni ciljevi i nesveteambicije? Zar }e prosvetni radnici dozvoliti da ljubav prema dobitkui lagodnom ìvotu, i nedostatak pobo`nosti proteraju Hrista iz nji-hovih srca a Njegovo prisustvo isklju~e iz {kole? Boè, sa~uvaj!Ovo delo je ve} znatno uznapredovalo. Na vaspitno-obrazovnomplanu izvr{ene su sve neophodne pripreme za ozbiljnu reformu, zapravilnije i delotvornije obrazovanje. Ho}e li pripadnici na{eg naro-da da prihvate ovo kao sveto poverenje? Ho}e li da se ponize podkrstom na Golgoti, spremni na svaku `rtvu, u svakoj grani dela?

________

Roditelji i u~itelji najusrdnije treba da traè onu mudrost kojuHristos uvek tako rado daje; jer su oni pozvani da um dece i mladihoblikuju i pravilno usmeravaju u najinteresantnijem i najosetljivijemperiodu njihovog razvoja. Stremljenje i sklonosti mladih oni treba dausmeravaju tako da u svakom periodu svog ìvota predstavljajuprirodnu lepotu svojstvenu tom uzrastu, razvijaju}i se postepeno,kao {to rastu biljke i cve}e u ba{ti.

Podizanje i pou~avanje dece je najplemenitiji misionarski radkojim ljude ili ène mogu da se bave. Pravilnim kori{}enjem o~i-glednih primera iz prirode pouke se mogu u~initi tako jasnim, da semisli u~enika sa prirode uzdiù ka Bogu kao Tvorcu prirode. U~iteljiu na{im {kolama moraju biti iskusni i takti~ni da bi svoj posaoobavljali sa uspehom, seju}i na taj na~in seme istine. Pozitivnerezultate koji se ovim radom mogu posti}i moè otkriti samo velikidan Bo`jeg suda.

________

Obu~avanje najmla|ih treba poveriti naro~ito obdarenim u~itelji-ma. Hraniti ovce sa visoko postavljenih jasala mogu i znaju mnogi,ali spustiti jasle nisko da bi hranu sa njih mogli da dohvate i jaganj-

204

REZULTATI RADA OSNOVNIH [KOLA U ZAJEDNICI 191

ci mnogo je teè. To je pouka koju u~itelji osnovnih {kola trebadobro da nau~e.

________

O~i uma treba navikavati da gledaju ono {to je dobro i plemeni-to, ina~e }e dete nalaziti zadovoljstvo u posmatranju zla.

________

U~itelji ponekad treba da se pridruè mali{anima u njihovimigrama i razonodi, u~e}i ih kako da se igraju. Na taj na~in oni }emo}i da kod dece suzbijaju surovost i nelepe postupke, a da pri tomne izgleda kao da ih stalno kritikuju ili da im samo iznalaze gre{ke.Takvo druènje zbliì}e u~itelje i u~enike u srcu, i {kole }e postatipravo uìvanje za sve.

________

U~itelji moraju voleti svoje u~enike jer su oni mla|i ~lanoviGospodnje porodice. Gospod }e na sudu i njih pitati kao i roditelje:"Gdje je stado {to ti je predano, stado slave tvoje?" (Jer. 13,20). 205


[KOLSKA UPRAVA I FINANSIJE

O, kada bih mogla da na|em prave re~i da {to jasnije izloìm odkolikog je zna~aja pravilno upravljanje na{im {kolama! Svi treba daose}amo da na{e {kole predstavljaju oru|a u Gospodnjim rukama,preko kojih znanje o Njemu treba da se {iri u svetu. Svuda suneophodni ljudi i ène koji svojim radom primljenu svetlost prenosei na druge. Istinu Bo`ju treba odneti u sve zemlje sveta, kako bi ljudimogli da budu duhovno prosve}eni.

Kao narod koji dobija sve ve}u svetlost, mi treba da prona|emosredstva neophodna za obuku brojnih misionara, osposobljenih zarad u raznim granama dela Bo`jeg. Za uspe{an rad na{ih {kola, sana-torijuma, zdravstveno-misionarske delatnosti, izdava~kih ku}a, poUnijama i Misionskim poljima raznih dràva, i u velikom polju radauop{te - neophodni su dobro disciplinovani i obrazovani mladi ljudii ène. Imaju}i visoku naobrazbu, takvi radnici su nam veomapotrebni, jer ih to osposobljava da i u radu za Gospoda budunajuspe{niji. Mi smo u~inili ne{to u tom pogledu, ali smo jo{ uvekdaleko od onoga {to Gospod èli da postignemo. Kao Zajednica ikao pojedinci, ako èlimo da se na|emo ~isti na dan suda, moramoulagati vi{e bespredrasudnih napora da na{im mladima omogu}imoobrazovanje koje }e ih osposobiti za razne grane velikog dela kojenam je povereno. Kao narod koji ima veliku svetlost, moramostvarati mudre planove da se talentovanim u~enicima omogu}i obra-zovanje i usavr{avanje, tako da Hristovo delo ne bi bilo ometanozbog nedostatka osposobljenih radnika, spremnih da du`nosti kojeim se povere obavljaju usrdno, savesno i verno.

Neki bi se zadovoljili da se temeljno obrazovanje omogu}i samonekolicini na{ih mladih i to onih koji najvi{e obe}avaju; me|utim,obrazovanje je potrebno svima da bi ih u~inilo korisnima u ìvotu iosposobljenima za odgovorne poloàje i u privatnom i u javnomìvotu. Veoma je potrebno stvarati planove da bi se pove}ao brojodgovaraju}ih radnika, i mnogi treba da se osposobljavaju za u~ite-lje kako bi mogli da obu~avaju i disciplinuju druge za veliko delo

205

206

[KOLSKA UPRAVA I FINANSIJE 193

budu}nosti. Zajednica treba da se zauzme za ovo i da svojim utica-jem i sredstvima omogu}i ostvarenje ovog svog dugo èljenog cilja.

Osloba|anje od dugova

Da bi se ostvario plemeniti cilj radi kojeg se na{e {kole osnivaju,one moraju biti slobodne od duga. Ne sme se dozvoliti da one ostanupod teretom stalnog pla}anja kamata. Prilikom podizanja {kola zaobu~avanje misionara, posebno u novim poljima gde je broj na{ih~lanova mali a njihova sredstva ograni~ena, bolje je pozajmiti novacod onih koji su prijateljski naklonjeni ovom poduhvatu negoli odla-gati rad; ali gde god je to mogu}e, prilikom posve}enja na{ih ustano-va one treba da budu slobodne od duga.

Sredstva za svoje delo Gospod ima u rukama svojih pristava; idokle god na{e {kole imaju dugove nastale ulaganjem u njihovoosnivanje, podizanje potrebnih zgrada, prate}ih objekata i neopho-dne opreme, na{a je du`nost da na to ukazujemo ~lanovima Za-jednice, traè}i od njih da potpomognu smanjivanje ovih dugova.Na{i propovednici treba da ose}aju teret brige i odgovornosti za ovodelo. Oni sve vernike treba da podsti~u na slo`no delovanje, poziva-ju}i ih da deo tereta preuzimaju srazmerno svojim mogu}nostima.Da se ostvarenju ovog zadatka verno i savesno pristupilo ranijihgodina, na{e starije {kole bi odavno bile oslobo|ene dugova.

[tednja i razborito raspolaganje novcem

Pri podizanju {kolskih zgrada, u snabdevanju istih neophodnimname{tajem i u svim pojedinostima upravljanja {kolom, mora se pri-menjivati najstroà {tednja. Na{im {kolama se ne sme upravljati ponekim sku~enim ili sebi~nim planovima. One treba da budu {tosli~nije porodi~nom doma}instvu, daju}i svojim u~enicima i studen-tima najbolje pouke o jednostavnosti, korisnosti, {tednji i razboritomraspolaganju novcem.

Studenti u na{im {kolama treba da pro|u kroz naro~itu obukuupoznaju}i se sa svim granama delatnosti da bi, kada kao misionari

207


iza|u iz {kole, mogli da deluju samostalno i da, zahvaljuju}i znanjuste~enom u {koli, mogu sami da se snabdevaju svim {to je neopho-dno za prikladan ìvot i rad. I mladi}e i devojke treba nau~iti da {iju,peru i odràvaju u redu svoju ode}u. Treba ih osposobiti da sebi samiskuvaju hranu. Oni tako|e treba da budu upu}eni u obra|ivanjezemlje i u razne zanate. To }e im pomo}i da olak{aju svoje ìvotnetro{kove i da svojim primerom i druge pou~e na~elima {tednje i raz-borite upotrebe novca. Ove pouke se najbolje u~e tamo gde se {ted-nja savesno primenjuje stalno i u svemu.

Ekonomiju treba bri`ljivo prou~avati i savesno primenjivati upraksi ne samo radi finansijske dobrobiti {kole, nego radi svestranogvaspitavanja njenih studenata. Direktori {kola moraju bri`ljivo vodi-ti ra~una o svakoj pojedinosti, da se ni u ~emu ne prave nepotrebniizdaci koji bi {kolu opteretili dugovima. Svaki student koji ljubiBoga iznad svega drugog pone}e svoj deo odgovornosti u ovompogledu. Oni koji su vaspitani da tako postupaju mogu da na~elakojima nas u~i na{ samopo`rtvovani Iskupitelj i poukom i primerom- pokaù i drugima sa kojima dolaze u dodir. Popu{tanje sopstve-nom "ja" veliko je zlo koje se mora pobediti.

Neki veoma nerado pristaju da studentima govore o finansijskimte{ko}ama i problemima {kole; ali je za studente daleko bolje da sa-znaju za na{e oskudevanje u sredstvima, jer }e ih to u~initi spremni-jima da nam pomognu u primeni {tednje. U na{e {kole mnogi dolazeiz siroma{nih ku}a li{enih bilo kakvih ukrasa, gde su navikli naveoma jednostavnu hranu bez velikog broja jela. Kako svojimprimerom uti~emo na takve? Pou~avajmo ih da dokle god postojetolike mogu}nosti za pravilnu upotrebu na{ih sredstava; dokle godhiljade ljudskih bi}a gladuju, umiru od zaraznih bolesti, gladi, krvo-proli}a i poàra, niko od nas ne treba da tro{i novce na kupovinu bilo~ega {to mu nije neophodno, ve} sluì samo zadovoljavanju apetitaili zahtevima mode.

Kada bi se na{im {kolama upravljalo na pravilan na~in, ne bi sestalno stvarali novi dugovi, a studenti bi ipak imali odgovaraju}isme{taj i njihovi stolovi bili bi snabdeveni obiljem dobre i zdravehrane. Na~inom {tednje koju primenjujemo nikada ne treba da budu

208

[TEDNJA I RAZBORITO RASPOLAGANJE NOVCEM 195

osiroma{eni svakodnevni obroci. Studenti uvek treba da budu snab-deveni obiljem zdrave i korisne hrane. Ali oni koji su zaduèni zakuvanje i serviranje hrane uvek treba da imaju na umu Hristove re~i:"Skupite komade {to preteko{e da ni{ta ne propadne" (Jovan 6,12).

Studente treba u~iti da bri`ljivo ~uvaju i svoju imovinu i imovinu{kole. Treba im stalno ukazivati na du`nost da izbegavaju svakinepotrebni izdatak i u {koli kao i u toku svojih putovanja ku}i i odku}e. Samoodricanje je u hri{}anskom ìvotu veoma bitno. Moramoda uvaàvamo pouke i uputstva koji su nam dati, jer se pribliùjemokraju vremena. Mora}emo sve vi{e i vi{e da planiramo, da {tedimo ida razborito raspolaèmo sredstvima. Svojim poslovanjem nesmemo rukovoditi tako kao da imamo banku iz koje novac moèmouzeti kad god nam to iznenadno zatreba; moramo se ~uvati da nezapadnemo u nepredvi|ene finansijske te{ko}e. Kao pojedinci i kaoodgovorni za Gospodnje ustanove mora}emo neizostavno da seodreknemo svega {to je namenjeno samo hvalisavom razmetanju ida svoje izdatke svedemo samo u uske granice svojih prihoda.

Razborito upravljanje

Upravljanje finansijskim sredstvima u nekima od na{ih {kola uvelikoj meri moè da se popravi. Ovaj posao zahteva vi{e mudrostii vi{e razboritosti. Da bi se spre~ilo stalno pove}avanje izdataka, {tovodi u sve ve}e dugove, moraju se iznalaziti prakti~nije metodeposlovanja. U Batl Kriku i Koledù "Vidik" previ{e je novca uloènou zgradu, a vi{e nego {to je zaista bilo potrebno utro{eno je i zaname{taj i opremanje studentskih domova.

Kada direktori {kole uvide da se u njihovom poslovanju teku}iizdaci uop{te ne pokrivaju, a dugovi sve vi{e rastu, onda moraju dapostupe kao razboriti poslovni ljudi i da promene svoj na~in rada isvoje planove. Kada se na kraju godine pokaè da je upravljanjefinansijskim sredstvima bilo pogre{no, tada treba poslu{ati glasrazuma. U na~inu poslovanja treba da do|e do odlu~ne reforme.Hri{}ansku odlu~nost u~itelji tada mogu da pokaù u ozbiljnom

209


razmi{ljanju i konstruktivnim predlozima kako da se nastalo stanjepopravi. U planovima direktora {kole i oni treba da u~estvuju svimsrcem i da zajedno s njima dele teret odgovornosti.

Niska {kolarina

U nekima od na{ih {kola cena {kolovanja bila je suvi{e niska. Toje za vaspitno-obrazovnu delatnost bilo vi{estruko {tetno. To jeznatno doprinosilo toliko obeshrabruju}em zaduìvanju; bacalo jena upravu {kole stalnu sumnju da pravi pogre{ne prora~une, da neprimenjuje {tednju i da lo{e planira; to je veoma obeshrabruju}edelovalo na nastavno osoblje, a roditelje studenata navodilo da traèisto tako niske {kolarine i u drugim {kolama. Ma kakav da je bio ciljsniàvanja {kolarine ispod realne cene, ~injenica da {kola sve vi{etone u deficit, dovoljan je razlog da se planovi ponovo razmotre ivisina {kolarine odredi tako da rezultati poslovanja u budu}e bududruga~iji. Suma predvi|ena za {kolarinu, za hranu i stan studenta,treba da bude dovoljna za plate nastavnog i ostalog osoblja, za snab-devanje kuhinje obiljem zdravih i hranjivih namirnica, za odràva-nje name{taja po u~ionicama i sobama, za popravljanje zgrada i zapodmirivanje ostalih neizbe`nih izdataka. Ovo je veoma va`no pita-nje za koje nije dovoljna samo delimi~na procena, ve} temeljnopreispitivanje. Neophodan je savet Gospodnji. [kola treba da imadovoljno prihoda ne samo da pokriva svoje neophodne teku}eizdatke, nego i da studente u toku {kolske godine snabdeva izvesnimpomagalima i olak{icama neophodnim za njihov rad.

Ne sme se dozvoliti da se dugovi nagomilavaju iz godine u go-dinu. ûvajte se dugova kao {to se ~uvate bolesti - jedna je od vrlodobrih vaspitnih poruka koju zaista treba prihvatiti. Kada godina zagodinom prolaze a nema nikakvog znaka da se dug smanjuje, negose jo{ vi{e pove}ava, onda se tome mora stati na kraj. Odgovorniljudi iz uprave treba da kaù: "Ne moèmo dalje nastavljati sa radom{kole sve dok se ne prona|e neki pouzdaniji sistem." Bilo bi bolje,daleko bolje, zatvoriti {kolu sve dok ljudi iz njene uprave ne nau~e

210

NISKA [KOLARINA 197

da posluju na bazi rentabilnosti. Hrista radi, kao izabrani Bo`jinarod, stavite sebi u zadatak da u poslovanje na{ih {kola uvedetezdrav finansijski sistem.

Kad god u nekoj {koli postane neophodno da se podignu ceneusluga taj problem prvo treba da iznesete pred njene pokrovitelje,ukazuju}i im na ~injenicu da je {kolarina bila suvi{e niska, {touslovljava nagomilavanje dugova koji zatim parali{u i ometaju rad{kole. Opravdano pove}anje {kolarine moè umanjiti broj upisanihstudenata, ali se oslaba|anju {kole od dugova treba radovati vi{enego velikom broju studenata.

Jedna od posledica niske {kolarine u Batl Kriku bilo je nera-zborito nagomilavanje studenata i njihovih porodica na jednommestu. Da su dve tre}ine vernika okupljenih u Batl Kriku, poput sad-nica u Gospodnjem vrtu, razme{teni po drugim mestima, imali bidovoljno prostora da rastu i da se razvijaju. Da smo vreme i energi-ju utro{enu u nastojanju da se velika {kola u Batl Kriku odrì uzdravom stanju, upotrebili za {kole u drugim mestima - gde bi sekao deo obrazovanja mogli obavljati i radovi u poljoprivredi - rezul-tati bi bili znatno povoljniji. Da je bilo spremnosti i volje da se pri-hvate Gospodnji putevi i ostvaruju Njegovi planovi, mnoge "sad-nice" bi sada rasle i razvijale se i na drugim mestima. Vi{e puta jeupu}ivana Gospodnja poruka da "sadnice" kao {to su Molitvenidomovi i {kole treba podizati i u drugim mestima, da je suvi{ezna~ajnih odgovornosti skoncentrisano na jednom mestu. Povucitenarod iz velikih centara i probudite interesovanje u drugim mestima- glasilo je Bogom upu}eno uputstvo. Da je to uputstvo prihva}eno,da su sredstva i ovakva preimu}stva bila ravnomernije raspore|ena,novac potro{en na podizanje dodatnih zgrada za internat u BatlKriku bio bi dovoljan za dve nove “sadnice” u drugim mestima, a tastabla bi rasla i donosila plod kakav dosada nismo videli, zato {to suljudi odlu~ili da se rukovode sopstvenom mudro{}u.

êsto moèmo ~uti kako se propovednici i roditelji àle da una{im redovima ima mnogo mladih kojima je preimu}stvo obrazo-vanja u na{im {kolama zaista neophodno, ali to sebi ne mogu dapriu{te dok se ne smanji {kolarina. Ali oni koji se zalaù za nisku

211


{kolarinu treba da razmotre ovo pitanje sa svih strana. Ako studentisami ne raspolaù sredstvima dovoljnim da plate stvarne tro{kovedobrog i savesnog rada na njihovom obrazovanju, nije li bolje da imu pomo} priteknu roditelji, srodnici, skup{tina kojoj pripadaju ivelikodu{na i dare`ljiva bra}a iz njihovih unija i polja, nego da {kolazbog toga zapadne u dug? Bilo bi daleko bolje da i mnogi od po-krovitelja ovih ustanova u~estvuju u ovako nastalim tro{kovima ne-go da {kola upada u dugove.

Moraju se prona}i metodi da se spre~i nagomilavanje duga una{im ustanovama. Ne sme se dozvoliti da delo kao celina stradazbog dugova kojih se ne}emo osloboditi dokle god ne do|e dokorenite promene i dok se finansijsko poslovanje ne zasnuje nasasvim druga~ijoj osnovi. Neka svi oni koji su svojim postupcimadoprineli da ih pokrije ovaj oblak duga sada shvate pogre{nosttakvog poslovanja, smatraju}i svojom du`no{}u da tu opasnost ot-klone.

Potpomaganje zaslu`nih studenata

^lanovi Zajednice u raznim mestima treba da obrazovanje mla-dih i talentovanih iz svoje sredine za misionarski rad smatraju svo-jom svetom du`no{}u. Kada vide da u njihovoj skup{itini imamladih koji svojim drànjem obe}avaju da }e biti uspe{ni radnici, alinisu u mogu}nosti da se sami izdràvaju i {koluju, oni treba da nasebe preuzmu odgovornost da takve po{alju u neku od na{ih {kola.U na{im skup{tinama ima pojedinaca odli~nih sposobnosti kojetreba uvesti u slu`bu. Ima takvih koji bi dobro posluìli u vinograduGospodnjem, ali su mnogi od njih toliko siroma{ni da bez pomo}i sastrane ne mogu ste}i neophodno obrazovanje. U~estvovanje u pod-mirivanju tro{kova za {kolovanje takvih, ~lanovi njihovih skup{tnatreba da smatraju svojim preimu}stvom.

Oni kojima je istina u srcu uvek su otvorena srca, spremni dapriteknu u pomo} gde god zatreba. U tome oni prednja~e, a drugislede njihov primer. Ako se na|u pojedinci kojima bi blagodat {kolo-vanja trebalo omogu}iti, ali koji ne mogu da plate ceo iznos {kola-

212

POTPOMAGANJE ZASLU@NIH STUDENATA 199

rine, neka ~lanovi skup{tine kojoj pripadaju pokaù svoju veliko-du{nost pomaù}i im.

Pored toga, u svakoj uniji ili polju treba osnovati fond iz koga bise davao zajam zaslu`nim studentima siroma{nog porekla koji èleda se posvete misionarskom radu; u nekim slu~ajevima novac za tusvrhu treba davati i bespovratno. Kada je osnivan koled` u BatlKriku u uredni{tvu ~asopisa Pregled i Glasnik bio je oformljenposeban fond za pomaganje onima koji su èleli da steknu obrazo-vanje ali nisu imali sredstva. Tu mogu}nost pojedini studenti kori-stili su sve dok nisu mogli sami da se izdràvaju; a tada su od svojezarade vra}ali ranije dobijenu pozajmicu, da bi i drugi mogli da sekoriste ovim fondom. Mladima treba jasno staviti do znanja da samitreba da u~ine sve ono {to je u njihovoj mo}i i da na taj na~in bardelimi~no snose svoje tro{kove. Ono {to malo ko{ta, malo se i ceni.Ali ono {to ko{ta pribli`no svojoj stvarnoj vrednosti, srazmernotome bi}e i cenjeno.

U~imo mlade da teè samostalnosti i samoodricanju

I re~ju i primerom pou~avajmo mlade samoodricanju, {tednji,{irokogrudosti i oslanjanju na sebe i svoje mogu}nosti. Svi oni kojirazviju pravi hri{}anski karakter bi}e osposobljeni da se uspe{nobore sa te{ko}ama i uvek spremni da istaknu geslo: "Tako kaèGospod". Ljudi nisu spremni da shvate svoje obaveze prema Bogusve dok u Hristovoj {koli ne nau~e da nose jaram ograni~enja iposlu{nosti. Spremnost na `rtvu predstavlja sam po~etak na{eg radana {irenju istine i podizanju na{ih ustanova. Sticanje ove osobine jesu{tinski bitan deo vaspitanja. Spremnost na `rtvu mora da nampostane navika u izgra|ivanju svega {to predstavlja zgradu na{egkaraktera u ovom ìvotu - da bismo imali "zgradu nerukotvorenu",ve~nu na nebesima.

Zbog pogre{nih pojmova o upotrebi novca mladi su izloènimnogim opasnostima. Njima novac ne treba davati tako ne-ograni~eno kao da raspolaète nekim neiscrpnim zalihama koje

213


omogu}uju zadovoljenje svake njihove umi{ljene potrebe. Novactreba smatrati kao dar koji nam je Bog poverio da potpomaèmoNjegovo delo i podièmo Njegovo carstvo, i mlade treba u~iti daograni~avaju svoje èlje. U~ite ih da niko ne sme da skrnavi svojesnage samozadovoljavanjem i sebi~nim uga|anjem svojim telesnimèljama. Oni koji su Bogom obdareni da steknu novac imajuobavezu prema Njemu da, koriste}i se mudro{}u koja je tako|enebeski dar, ta sredstva upotrebe u slavu Njegovog imena. Svakidinar uzaludno potro{en na sebi~no uga|anje samom sebi, ili datnekim posebnim prijateljima koji }e ga potro{iti na zadovoljavanjeta{tine i svoje sebi~nosti, zna~i zakidanje Bo`je riznice. Novac kojise tako nemilosrdno tro{i na odevanje samo radi ukra{avanja svojespolja{njosti mogao bi se upotrebiti za napredak dela Bo`jeg unovim mestima. O, neka nam Bog svima da jasniju predstavu o tome{ta zna~i biti pravi hri{}anin! To zna~i biti sli~an Hristu, a Hristosnije ìveo da bi uga|ao sebi.

Du`nost na{ih unija i misionskih polja

Na{e unije i misionska polja o~ekuju od {kola obrazovane idobro pripremljene radnike, i zato tim {kolama treba da pruè sve-srdnu i razboritu podr{ku. Data mi je jasna svetlost da one koji radeu na{im {kolama, predaju}i u svojoj nastavi Bo`ju Re~, obja{njava-ju}i Svete spise i upu}uju}i studente u razumevanje Bo`jih istina,treba pla}ati novcem od desetka. Ovo uputstvo dato je dosta davno,a nedavno je ponovljeno nekoliko puta.

Za direktore na{ih {kola uvek treba postavljati razborite ljude,"ljude po{tene, koji se boje Boga, ljude pravedne, koji mrze namito". Ljude koji }e svaku du`nost koja im se poveri obavljati saves-no prema svom najboljem znanju i sposobnostima. To treba da budui poslovno sposobni ljudi, ali je od ve}eg zna~aja da oni smerno hodepred Bogom i da su vo|eni Svetim Duhom. Takvi }e biti Bogomnau~eni i uvek spremni da savet traè od one bra}e koji su ljudimolitve.

214

UÎMO MLADE DA TE@E SAMOSTALNOSTI I SAMOODRICANJU 201

Direktori na{ih {kola u svom poslovanju uvek treba da serukovode nesebi~nim pobudama. Polaze}i od toga, oni }e na umuuvek imati ~injenicu da su olak{ice date {kolama, poverenim nji-hovoj brizi, isto tako potrebne i drugim delovima velikog ètvenogpolja. U svakom svom planiranju oni }e imati na umu da trebasa~uvati ravnopravnost i jedinstvo u svim granama dela. Oni }epa`ljivo procenjivati izdatke za svaki poduhvat, trude}i se da velikesume traènog novca ne uzimaju na u{trb drugih polja kojima suolak{ice tako|e neophodne.

Propovednicima se suvi{e ~esto poveravaju du`nosti koje njimani na koji na~in ne odgovaraju. Te odgovornosti treba prepustitiljudima koji imaju smisla za poslovnost, koji zaista mogu da seposvete takvim poslovima. Ljudima koji mogu da daju uputstva ipouke iz oblasti ra~unovodstva. Finansijsko poslovanje {kole trebaproveravati nekoliko puta svake godine. Propovednici mogu da po-sluè kao savetnici, ali ih ne treba optere}ivati finansijskim odgo-vornostima.

Nadzor ra~unoispitiva~a Generalne konferencije

Prema svetlosti koju mi je Gospod dao, trebalo bi da razboritiljudi, ljudi upu}eni u finansijske poslove, u svojstvu nadzornikapose}uju na{e {kole u svim zemljama i podnose izve{taj o njihovomfinansijskom stanju. Taj zadatak ne treba prepu{tati propovednicimaili ~lanovima odbora koji nemaju vremena da se optere}uju tim.Odgovornost za to ne treba traìti ni od nastavnika. Ovakva pitanjao finansijskom poslovanju {kole zahtevaju talenat koji dosad nije biopredvi|en.

Da su vode}i ljudi u toku proteklih godina o{troumnije rasu|ivalio ovome, nikada ne bi do{lo do ovako obeshrabruju}eg finansijskogstanja koje toliko ometa napredak dela poslednjih godina.

Da je vaspitno-obrazovna delatnost obavljana u skladu sa uput-stvima koja su nam bila data kao smernica, mra~ne senke te{kihdugovanja ne bi se danas tako prete}i nadvijale iznad na{ih ustanova.

215


Osnovne {kole u na{oj Zajednici

Istim na~elima koja - ako ih se dosledno drìmo - donose uspehi blagoslov na{im misionskim {kolama i koledìma, treba da serukovodimo i pri osnivanju i radu osnovnih {kola u na{oj Zajednici.U podmirivanju njihovih tro{kova treba da u~estvuju svi. Treba nas-tojati da se blagodat poha|anja {kole omogu}i svima kojima je topotrebno. Siroma{ne porodice treba potpomagati. Mi se ne moèmonazivati pravim misionarima ako zanemarimo i propustimo prilikuda svojoj deci i mladima u njihovim najkriti~nijim godinama omo-gu}imo sticanje znanja i iskustva u na{im {kolama, {to ih moèosposobiti za slu`bu Bogu.

Gospod èli da u cilju vaspitanja i obrazovanja na{e deceulaèmo najusrdnije napore. Kao {to u~itelji koji se svakodnevnou~e u Hristovoj {koli svojim misionskim radom mnogim du{amadonose znanje o istini onakvoj kakva je ona u Isusu, tako }e i decau~ena u na{im {kolama prenositi na druge svetlost i znanje koje tusti~u. Zar }e ~lanovi Zajednice, dok svojim sredstvima potpomaù{irenje Bo`jeg dela u spasavanju drugih, svoju ro|enu decu ostavitina strani neprijatelja i u slu`bi njemu?

Osnivaju}i osnovne {kole, pripadnici naroda Bo`jeg ima}edragocene prilike da nau~e tako upravljati imovinom i poslovima{kole da ona i finansijski posluje uspe{no. Ako se u tome ne uspe,{kolu treba zatvoriti sve dok se, Bo`jom pomo}u, ne prona|e na~inda ona nastavi rad bez mrlje dugovanja. Ljudi osposobljeni zavo|enje finansijskih poslova treba da pregledaju ra~une jedanput,dvaput, pa i triput godi{nje da bi utvrdili pravo finansijsko stanje ispre~ili prekomerne tro{kove koji neizbe`no vode u nagomilavanjedugova. Dugova se treba ~uvati kao gube.

________

Mnoge od na{ih mladih koji èle da steknu obrazovanje neinteresuje mnogo da li }e zbog toga zapasti u dug. Oni smatraju dastudiozno prou~avanje knjiga predstavlja osnovni na~in obrazova-

216

OSNOVNE [KOLE U NA[OJ ZAJEDNICI 203

nja. Oni ne shvataju vrednost prakti~nog poslovnog obu~avanja i za-dovoljavaju se time da tro{kove njihovog {kolovanja godinamapla}aju drugi umesto da sami brinu o svojim potrebama. Oni se neosvr}u kriti~ki na neizbe`ne posledice toga. Ne razmi{ljaju opovezanosti koja postoji izme|u uzroka i posledica.

Rezultat takvog pona{anja naj~e{}e je neravnomeran razvojsposobnosti. Student ne uo~ava slabe strane svoga karaktera; neuvi|a svoje nedostatke. Oslanjaju}i se na druge, on propu{ta {anseda stekne iskustvo u prakti~nom ìvotu, {to }e kasnije te{ko mo}i danadoknadi. On nije nau~io da se ve`ba u veri. Prava vera osposob-ljava du{u da se uzdigne iznad svoje nesavr{enosti i duhovne ne-razvijenosti i da shvati {ta je prava mudrost. Ako studenti skladnorazviju snage svog mozga, kostiju i mi{i}a, bi}e sposobniji da u~e ispremniji da se bave ìvotnom stvarno{}u. Ali ako nastave da se drèsvojih pogre{nih ideja o tome {ta zaista sa~injava obrazovanje, nika-da ne}e postati samostalni i svestrano razvijeni ljudi i ène.

________

"Blago ~ovjeku koji na|e mudrost, i ~ovjeku koji dobije razum.Jer je bolje njom trgovati nego trgovati srebrom, i dobitak na njojbolji je od zlata. Skuplja je od dragog kamenja, i {to je god najmili-jih stvari tvojih ne mogu se izjedna~iti s njom. Dug ìvot u desnicijoj je, a u ljevici bogatstvo i slava. Putevi su njezini mili putevi i svestaze njezine vode u mir. Drvo je ìvotno onima koji se hvataju zanju, i ko je god drì sre}an je" (Pri~e 3,13-18).

217

218


IV

LEKARSKO MISIONARSKI RAD

BO@JA NAMERA ZA NA[E SANATORIJUME

Svaka ustanova podignuta radom adventista sedmog dana trebada svetu bude ono {to je Josif bio u Egiptu i {to su Danilo i njegovidrugovi bili u Vavilonu. Ovi Bo`ji izabranici su Njegovim pro-vi|enjem odvedeni u ropstvo da bi neznaboà~kim narodima odneliblagoslove koje ljudski rod dobija samo posredstvom spoznaje oBogu. Oni su bili predstavnici samog Jehove. Nikada nisu pristajalina kompromis sa idolopoklonicima; svoju versku pripadnost i svojeime kao poklonici Boga ìvoga trebalo je da smatraju za naro~itu~ast.

Upravo tako oni su i postupili. I u blagostanju i u nevolji oni supo{tovali Boga, i Bog je po{tovao njih. Pozvan iz tamnice, gde je biosluga utamni~enih, `rtva nezahvalnosti, zlobe i osvete, Josif je zaistadokazao svoju odanost Bogu nebeskom. I ceo Egipat se diviomudrosti ~oveka koji je bio Bogom nau~en. Sam faraon ga "postavigospodarom nad domom svojim, i zapovjednikom nad svijem {toima{e; da vlada nad knezovima njegovim po svojoj volji, i starje{inenjegove da urazumljuje" (Ps. 105,21.22). Preko Josifa Bog se na tajna~in otkrio ne samo Egip}anima, nego i svim narodima povezanimsa tim mo}nim carstvom. U èlji da ga u~ini svojim svetlono{om zasve narode, kako bi nebeska svetlost mogla da se {iri i blizu i daleko,

205

"I sve… kuda god do|u vode izove rijeke, bi}e ìvo… Jer joj vodate~e iz svetinje." - Jezek. 47,9.12.

postavio ga je pored samog prestola najve}e svetske imperije u tovreme. Svojom mudro{}u i pravdom, svojom moralnom ~istotom idobro~instvom u svom svakodnevnom ìvotu, svojim po`rtvova-njem za interese naroda - i to naroda jedne neznaboà~ke nacije -Josif je bio predstavnik samog Spasitelja. U Josifu kao svom do-bro~initelju, kome je ceo Egipat dugovao zahvalnost i po{tovanje, tineznaboà~ki nastrojeni Egip}ani, a preko njih i svi okolni narodikoji su bili povezani s njima, mogli su da vide ljubav svog Tvorca iIskupitelja.

Tako je i u Danilu Bog postavio svoju svetlost pored samogprestola najve}eg svetskog carstva, da bi svi koji to èle mogli dasaznaju za pravog i ìvog Boga. Na vavilonskom dvoru bili su saku-pljeni predstavnici svih zemalja, ljudi najodabranijih talenata, najbo-gatije obdareni prirodnim darovima i najvi{om kulturom koju jetada{nji svet mogao dati; ali ipak me|u svima njima jevrejskizarobljenici bili su bez premca. Po fizi~koj snazi i lepoti, po bistriniuma i literarnim dostignu}ima, po duhovnoj sili i sposobnosti po-imanja, bili su nenadma{ni. "I u svemu ~emu treba mudrost i razum,za {ta ih god car zapita, na|e se da su deset puta bolji od svih vra~ai zvjezdara {to ih bje{e u svemu carstvu njegovu" (Dan. 1,20).

Dok je ~asno obavljao svoje du`nosti na carskom dvoru, Danilose tako nepokolebljivo drào svoje odanosti Bogu da mu je poredtoga ukazao i veliku ~ast da kao boànski vesnik prenosi Njegoveporuke vavilonskom monarhu. Preko njega su otkrivene tajnebudu}nosti, i sam Navuhodonosor je pred silom dokaza morao pri-znati da je Bog Danilov "Bog nad bogovima i gospodar nad carevi-ma, koji objavljuje tajne" (Dan. 2,47).

Tako i ustanove koje Bo`ji narod osniva danas treba da proslav-ljaju i uzdiù Njegovo ime. Ono {to Bog od nas s pravom o~ekujemoèmo savesno ispuniti samo ako budemo dosledni predstavniciistine za ovo vreme. U ustanovama koje osnivaju adventisti sedmogdana, priznanje i po{tovanje treba da se ukazuje samo Bogu. Istinaza ovo vreme preko njih treba da se predstavi svetu u sili koja moèda osvedo~i du{u.

Mi smo pozvani da svetu predstavimo Bo`ji karakter onako kako

219

220


je bio otkriven Mojsiju. U odgovoru na Mojsijevu molitvu: "Pokaìmi slavu svoju", Gospod je obe}ao: "U~ini}u da pro|e sve dobromoje, ispred tebe". "Jer prolaze}i Gospod ispred njega vika{e:Gospod, Gospod, Bog milostiv, àlostiv, spor na gnjev i obilanmilosr|em i istinom, koji ~uva milost tisu}ama, pra{ta bezakonja inepravde i grijehe" (II Mojs. 33,18.19; 34,6.7). To su plodovi kojeBog o~ekuje od svog naroda. îstotom svog karaktera, sveto{}usvog ìvota, svojim milosr|em, ljubazno{}u i saose}anjem, pripad-nici Bo`jeg naroda treba da pokaù da je "zakon Gospodnji savr{en,obra}a du{u" (Ps. 19,7).

Namera koju Bog ima za svoje ustanove danas moè se tako|epro~itati i u nameri koju je èleo da ostvari preko jevrejskog naroda.Preko sinova Izrailjevih On je nameravao da podari obilje svojihblagoslova svim narodima. Preko njih trebalo je da se pripremi putza {irenje Njegove svetlosti po svemu svetu. Drè}i se izopa~enihobi~aja, narodi sveta su izgubili pravu predstavu o Bogu. Ipak ihBog u svojoj milosti nije uni{tio. Pruìo im je priliku da Ga upozna-ju posredstvom Njegove zajednice. Svojim planom predvideo je dana~ela otkrivena preko Izrailjaca kao Njegovog naroda budu sredst-vo za obnovu Bo`jeg moralnog obli~ja u ~oveku.

Sve {to im je u vidu uputstava i pouka bilo davano dolazilo je odHrista. Kao {to je bio s njima u pustinji, tako je i posle njihovognaseljavanja u obe}anoj zemlji, jo{ uvek bio njihov U~itelj i duhovnivo|a. U {atoru od sastanka i kasnije u hramu Njegova slava zadrà-vala se u svetoj [ekini iznad prestola milosti. Obilje svoje ljubavi istalnog strpljenja prema njima On nije prestajao da ispoljava.

Izrailjce, kao svoj izabrani narod, Bog je èleo da u~ini slavom ipohvalom na zemlji. Sva duhovna preimu}stva bila su im data. Bogim nije uskratio nijedno od preimu}stava neophodnih za izgradnjukaraktera koji bi ih u~inio Njegovim pravim predstavnicima.

Da su ostali poslu{ni Bo`jim zakonima, Izrailjci bi svojim ~u-desnim napretkom zadivili sve narode. Onaj koji zaista moè dapodari mudrost i o{troumnost u svakoj poslovnoj ve{tini, nastavio bii dalje da bude njihov U~itelj i da ih poslu{no{}u Njegovim zakoni-ma stalno oplemenjuje i uzdiè. Da su ostali poslu{ni, bili bi

221

BO@JA NAMERA ZA NA[E SANATORIJUME 207

sa~uvani od te{kih bolesti koje su mu~ile druge narode i bili biblagosloveni krepo{}u i bistrinom razuma. Bo`ja slava, Njegovoveli~anstvo i mo}, otkrivali bi se u svim fazama njihovog blagosta-nja i napretka. Bili bi carsko sve{tenstvo i kneèvski narod svet. Bogih je obdario svim preimu}stvima da mogu postati najistaknutijanacija na zemlji.

Bog im je preko Mojsija na najodre|eniji na~in otkrio svojunameru i jasno im izloìo uslove njihovog napretka. "Jer si ti narodsvet Gospodu Bogu svojemu", naglasio je On, "tebe je izabraoGospod da Mu bude{ narod osobit mimo sve narode na zemlji… Itako znaj da je Gospod Bog tvoj Bog, Bog vjeran koji drì zavjetsvoj i milost svoju na tisu}u koljena onima koji Ga ljube i drèzapovijesti Njegove… I ako ove zakone uzaslu{ate i uzdrìte iustvorite, i Gospod }e Bog tvoj dràti tebi zavjet i milost, za koju sezakleo ocima tvojim; i milova}e te i blagoslovi}e te i umnoì}e te…Bi}e{ blagosloven mimo sve narode" (V Mojs. 7,6-14).

"Danas si se zarekao Gospodu da }e ti biti Bog, i da }e{ i}i pute-vima Njegovim i dràti uredbe Njegove, i zapovijesti Njegove izakone Njegove, i da }e{ slu{ati glas Njegov. A Gospod se tebi danaszarekao da }e{ Mu biti narod osobit, kao {to ti je govorio, da bi dràosve zapovijesti Njegove; i da }e te podignuti nad sve narode koje jestvorio: hvalom, imenom i slavom, da bude{ narod svet GospoduBogu tvojemu, kao {to ti je govorio" (V Mojs. 26,17-19).

U ovim re~ima izloèni su uslovi svakog pravog napretka, uslovikoje - moraju ispuniti sve na{e ustanove - da bi odgovarale namenisvoga osnivanja.

Gospod mi je pre mnogo godina dao naro~itu svetlost u pogleduosnivanja zdravstvene ustanove u kojoj bi se metode i na~in le~enjabolesnika potpuno razlikovali od prakse koja se primenjuje u drugimzdravstvenim ustanovama u svetu. I u osnivanju i u vo|enju teustanove kao Bo`jeg oru|a trebalo je primenjivati Biblijska na~ela,kako bi ona u Njegovim rukama postala jedno od najdelotvornijihsredstava za {irenje svetlosti ovom svetu. Takva ustanova premaBo`joj nameri treba da se isti~e stru~nom osposobljeno{}u svogosoblja, moralnom i duhovnom snagom i budnim zalaganjem za

222


reformu u svakom pogledu. Svi koji rade u njoj trebalo bi da budureformatori, uvaàvaju}i njena na~ela i prihvataju}i svetlostzdravstvene reforme, koja nas je kao narod obasjala.

Bo`ja je namera da ustanova osnovana po Njegovom nalogu iuputstvu stoji kao svetionik koji stalno {alje signale upozorenja,opomene i ukora. On èli da dokaè svetu da se jedna ustanova osno-vana na verskim na~elima, kao uto~i{te za bolesnike, moè odràtine `rtvuju}i svoju osobenost i svoj sveti karakter; da moè ostati slo-bodna od pogre{nih nazora i prakse koji se primenjuju u drugimzdravstvenim ustanovama. Kao oru|e u Bo`jim rukama ona treba dabude podstrek za velike reforme.

Pokazano mi je da uspeh na{eg sanatorijuma ne treba da zavisisamo od znanja i ve{tine lekara koji u njemu rade, nego od Bo`jemilosti i Njegovog odobravanja. Na{ sanatorijum treba da bude po-znat kao ustanova u kojoj se Bog priznaje kao Vladar svemira,ustanova koja je stalno pod Njegovim naro~itim nadzorom. Zaodgovorne ljude u toj ustanovi Bog treba da bude prvi i poslednji inajbolji u svemu. U tome treba da se nalazi snaga na{eg sanatoriju-ma. Ako se njime bude rukovodilo na na~in koji Bog moè daodobri, on }e se pokazati veoma uspe{nim i na}i }e se ispred svihdrugih ustanova te vrste u svetu. Velika svetlost, veliko znanje iizvanredna preimu}stva dati su nam u ovom pogledu. I u srazmeri sadobijenom svetlo{}u bi}e i odgovornost onih kojima je povereno daupravljaju ovom ustanovom.

Iako se na{ rad pro{irio i broj na{ih ustanova znatno uve}ao, na-mera Bo`ja u pogledu njihovog osnivanja ostala je ista. Uslovi zanapredak istih ostali su nepromenjeni.

Svakovrsne bolesti i patnje poga|aju ljudsku porodicu zbogprestupanja Bo`jih zakona. Gospod èli da se ljudima otkrije uzroknjihovih stradanja i jedini put kojim mogu da na|u olak{anje. Onèli da oni uvide da njihova dobrobit - fizi~ka, umna i moralna -zavisi od potpune poslu{nosti Njegovim zakonima. Njegova je na-mera da na{e ustanove kao o~igledna pouka pokazuju plodove po-slu{nosti boànskim na~elima.

Posredstvom {irokog obnarodovanja zdravstvenih na~ela moè

223


se u~initi mnogo u pripremi naroda za drugi Hristov dolazak. Ljudetreba upu}ivati u pogledu stvarnih potreba njihovog organizma ivrednosti zdravog na~ina ìvota kojem nas pou~ava Sveto pismo, dabi svoje telo kao Bo`ju tvorevinu mogli da Mu posvete kao ìvu`rtvu, spremnu da obavlja slu`bu Njemu ugodnu. Veliko delo trebau~initi za stradalnike palog ljudskog roda, ublaàvaju}i njihove pat-nje primenom prirodnih Bogom datih sredstava i u~e}i ih kako daobuzdavanjem apetita i strasti spre~e pojavu bolesti. Ljude trebau~iti da prestupanjem prirodnih zakona u stvari prestupaju Bo`jezakone. Treba ih uputiti u istinu da i u fizi~kom isto tako kao i du-hovnom pogledu "strah Gospodnji vodi u ìvot" (Pri~e 19,23)*."Ako èli{ u}i u ìvot", kaè Hristos, "drì zapovijesti" (Mat. 19,17)."ûvaj zapovijesti moje i bi}e{ ìv, i nauku moju kao zjenicu o~ijusvojih" (Pri~e 7,2). Poslu{nost Bo`jim zapovestima donosi "ìvotonima koji ih nalaze i zdravlje svemu tijelu njihovu" (Pri~e 4,22).

Na{i sanatorijumi treba da budu vaspitna sila u pou~avanju ljudina ovakav na~in. Oni koji se tu nau~e na~elima ~uvanja i obnavlja-nja zdravlja mogu to znanje kasnije da prenose i drugima. Tako, po-sredstvom na{ih sanatorijuma moèmo da se pribliìmo ljudima, daim ukaèmo na sva zla koja proisti~u iz prestupanja zakona ìvota izdravlja, i da ih prakti~no pou~imo kako da svoj organizam sa~uvajuu najboljem zdravstvenom stanju. Takve sanatorijume treba osnivatiu raznim zemljama u kojima deluju na{i misionari, i to treba dapostanu centri iz kojih }e se rukovoditi radom na le~enju, obra}anjui vaspitavanju naroda.

Mi u isto vreme treba da se zalaèmo i za zdravlje tela i za spasa-vanje du{e. Na{ zadatak je isti kao {to je bio i zadatak na{eg U~ite-lja, o kome je u Bibliji napisano da "pro|e ~ine}i dobro i iscjeljuju}isve koje |avo bje{e nadvladao" (Djela 10,38). O svom delu On samkaè: "Duh je Gospoda Boga na Meni, jer Me Gospod pomaza dajavljam dobre glase krotkima". "Posla Me da iscjelim skru{ene usrcu; da propovijedam zarobljenima da }e se otpustiti, i slijepima da

}e progledati; da oslobodim potla~ene"* (Is. 61,1; Luka 4,18). Ako

224


_______*Prema engleskom prevodu

se po ugledu na Hristov na~in rada - budemo zalagali za dobrodrugih, probudi}emo njihovo interesovanje za Boga koga ljubimo ikome sluìmo.

Na{i sanatorijumi, svaki u svom delokrugu, treba da budu Bo`jispomenici, oru|a u Njegovim rukama pogodna za sejanje semenaistine u ljudska srca.

@ivotvorna Bo`ja istina treba da se objavljuje u na{im zdrav-stvenim ustanovama. Mnogi koji dolaze u te ustanove gladuju i èdneza istinom, i rado }e je prihvatiti kada im se ona pravilno izloì. Na{isanatorijumi su ve} posluìli kao sredstvo za uzdizanje sada{nje istinei za njeno objavljivanje hiljadama du{a. Verski uticaj koji preovla|ujeu tim ustanovama nadahnjuje poverenjem one koji u njih dolaze.Osvedo~enje da tu Gospod upravlja, i mnoge molitve upu}ene zaozdravljenje bolesnih, ostavljaju povoljan utisak na njihova srca.Mnoge od onih koji o vrednosti du{e nikad ranije nisu razmi{ljali,Duh Bo`ji sada osvedo~ava o tome, i nije mali broj onih koji su na tajna~in navedeni da potpuno promene svoj na~in ìvljenja. Mnogi kojisu do tada bili zadovoljni sobom, smatraju}i da se u razvoju karakteranalaze na dovoljnoj visini i koji nisu ose}ali nikakvu potrebu zaHristovom pravdom - stekli su nove utiske koji se nikada ne}eizbrisati. Kada nai|u budu}a isku{enja, ne mali broj izme|u njih,prosve}eni istinom pre}i }e na stranu ostatka Bo`jeg naroda.

Kada se na{im ustanovama upravlja na takav na~in, Bog bivaproslavljen. On je sanatorijume u svojoj milosti u~inio takvom silomza ublaàvanje telesnih patnji da su hiljade ljudi privu~eni da tupotraè isceljenje od svojih bolesti. Kod mnogih je telesno ozdrav-ljenje bilo pra}eno isceljenjem du{e. Uz ozdravljenje, oni od Spa-sitelja dobijaju i opro{taj svojih greha. Primaju}i Hristovu milost,oni postaju jedno sa Njim, zalaù se za Njegove interese i zaNjegovu ~ast. Mnogi iz na{ih sanatorijuma izlaze sa dubokom ikorenitom obnovom u svom srcu. Vrativ{i se svojim domovima, onipostaju svetlost svetu. Gospod ih ~ini svojim svedocima. Mnogi odnjih mogu da posvedo~e: "Video sam Njegovu veli~inu i osetioNjegovu dobrotu. 'Hodite, ~ujte svi koji se bojite Boga, ja }u vamkazati {ta je u~inio du{i mojoj' (Ps. 66,16)."

225

226


I tako, zahvaljuju}i za{titni~koj ruci Bo`joj koja je stalno nadnjima, na{i sanatorijumi postaju oru|a kojima se moè u~initimnogo dobra. I oni treba jo{ vi{e da napreduju. Bog ho}e da sara|ujesa onima koji pred o~ima uvek imaju Njegovu ~ast.

ûdesno je delo koje Bog èli da izvr{i preko svojih slugu, da bise Njegovo ime proslavilo. Bog je Josifa u~inio izvorom ìvota zaegipatski narod. Preko Josifa sa~uvana je u ìvotu cela ta nacija.Preko Danila Bog je spasao ìvot svih vavilonskih mudraca. Ovaizbavljenja predstavljala su o~igledne pouke za narode Egipta iVavilona, ukazuju}i im na duhovne blagoslove koji su im biliponu|eni spasonosnom spoznajom o Bogu kojem su sluìli Josif iDanilo. Tako i danas Bog èli da Njegov narod donosi blagosloveovom svetu. Svaki radnik u ~ijem srcu boravi Hristos, svaki onaj kojije spreman da svetu oko sebe prikazuje Njegovu ljubav, prakti~nosara|uje s Bogom na blagoslov ~ove~anstvu. Dok od Spasiteljaprima milost da bi je delio sa drugima, iz celog njegovog bi}aduhovni ìvot navire poput nadolaze}e plime. Hristos je do{ao dakao Veliki Lekar le~i rane koje je greh zadao ljudskoj porodici; aNjegov Duh, deluju}i preko Njegovih slugu, preporu~uje grehomobolelima i napa}enima ljudskim bi}ima mo}nu silu koja lekovitodeluje i na telo i na du{u. "U taj }e dan", kaù Sveti spisi, "bitiotvoren izvor domu Davidovu i stanovnicima Jerusalimskim kojimoè da opere od grijeha i ne~istote" (Zah. 13,1). Vode toga izvorasadrè tako lekovita sredstva da mogu izle~iti i od telesnih i odduhovnih bolesti.

Iz tog izvora te~e ona silna reka koju je prorok Jezekilj video usvojoj viziji. "Ova voda", kaè on, "te~e prvo u Galileju, i spu{ta seu polje i utje~e u more, i kad do|e u more, morska }e voda postatizdrava. I sve ìvotinje {to se mi~u kuda god do|e ova rijeka, bi}eìve i bi}e veliko mno{tvo riba, jer kad do|e ova voda ovamo, sva}e voda u moru postati zdrava, i sve }e biti ìvo gdje ova rijekado|e… A kraj rijeke po brijegu otud i odovud ra{}e drveta svakoja-ka rodna, kojima li{}e ne}e opadati niti }e roda na njima nestajati,svakoga }e mjeseca ra|ati nov rod, jer joj voda te~e iz svetinje; zato}e rod njihov biti za jelo, a li{}e njegovo za lijek" (Jezek. 47,8-12).

227


Bo`ja je namera da i na{i sanatorijumi Njegovom silom kojadeluje preko njih, postanu isto takve reke `ivota i zdravlja.

________

Na{i sanatorijumi treba da poka`u svetu koliku ljubav, blago-naklonost i pa`nju nebo poklanja rodu ljudskom; i mada se u samimprostorijama tih ustanova Hristovo prisustvo ne pojavljuje vidljivo,ipak na{i zdravstveni radnici mogu da se pozivaju na Njegovoobe}anje: "I evo ja sam s vama u sve dane do svr{etka vijeka" (Mat.28,20).

________

Bo`ja obe}anja data Izrailju odnose se isto tako i na dana{njeustanove podignute na slavu Njegovom imenu: "Ovako veli Gospodkoji ~ini to, Gospod koji ude{ava i potvr|uje to, kojemu je imeGospod: Zovi me i odazva}u ti se, i kaza}u ti velike i tajne stvari, zakoje ne zna{. Jer ovako veli Gospod Bog Izrailjev za domove ovogagrada… Evo, ja }u ih iscijeliti i zdravlje }u im dati; iscijeli}u ih ipokaza}u im obilje mira… I o~isti}u ih od svakoga bezakonja nji-hova… I bi}e mi milo ime i hvala i slava u svih naroda na zemlji koji}e ~uti za sve dobro {to }u im u~initi". "U te dane spa{}e se Juda, iJerusalim }e stajati bez straha, i zva}e se: Gospod pravda na{a" (Jer.33,2-9.16). 228


LEKAREVO ZALAGANJE ZA DU[E

Svaki lekar, bilo op{te prakse ili neke uè specijalnosti, verom uHrista moè da raspolaè najdragocenijim lekom - lekom za du{uobolelu od greha. Lekar koji je obra}en, i posve}en istinom, u nebuje zapisan kao Bo`ji saradnik, kao sledbenik Isusa Hrista. Lekarimai bolni~kom osoblju, koji su posve}eni istinom, Bog daje mudrost ive{tinu u le~enju bolesnika, i taj rad otvara ~vrsto zatvorena vratamnogih srca. Na taj na~in ljudi i ène bivaju navedeni da shvateistinu koja je neophodna za spasenje i tela i du{e.

To daje obele`je na{em delu za sada{nje vreme. Zdravstveno-misionarski rad je desna ruka vesti tre}eg an|ela, vesti koja se moraobjaviti palom ljudskom rodu; i ne samo lekari nego i vode}i ljudi iradnici u bilo kojoj grani dela, vernim izvr{avanjem svoje du`nosti,doprinose {irenju ove poruke. Na taj na~in istina }e mo}i da dopredo svakog plemena, jezika, koljena i naroda. U ovom delu svojdoprinos daju i nebeski an|eli. Oni bude duhovnu radost i pesme usrcu onih koji su oslobo|eni patnje, i zahvalnosti Bogu uzdiè se sausana mnogih koji su primili dragocenu istinu.

Svaki lekar u na{im redovima treba pre svega da bude hri{}anin.Samo oni lekari koji su pravi hri{}ani u biblijskom smislu mogupravilno da obavljaju uzvi{ene du`nosti svoga poziva.

Lekar koji shvata svu ozbiljnost i odgovornost svog poziva uvek}e ose}ati neophodnost Hristove prisutnosti u svom zalaganju za oneza koje je nebo pristalo na tako veliku `rtvu. Vi{im interesima -spasavanju ìvota jednog ljudskog bi}a koje moè da nasledi ve~niìvot - on }e podrediti sve drugo. Preduzima}e sve {to je u njegovojmo}i da spase i telo i du{u bolesnika. Nastoja}e da u~ini upravo ono{to bi Hristos u~inio da se nalazi na njegovom mestu. Lekar kojizaista ljubi Hrista i du{e za koje je Hristos umro trudi}e se najusrd-nije da u bolesni~ku sobu unese poneki list sa drveta ìvota. Trudi}ese uvek da svojim pacijentima lomi i hleb ìvota. To je, bez obzirana sve te{ko}e i prepreke na koje lekar moè nai}i, sveta i uzvi{enadu`nost njegovog poziva.

229


Pravi misionarski rad je ono ~ime se najbolje prikazuje Hristovodelo, najrevnosnije podraàvaju Njegove metode rada i najvi{e pod-sti~e odavanje slave Njegovom imenu. Misionarski napori koji neodgovaraju ovom merilu, u nebeskim knjigama zapisani su kao ne-savr{eni. Odmeravan na merilima svetinje, takav rad se pokazujenepotpunim.

Misli svojih pacijenata lekari uvek treba da usmeravaju naHrista, koji je Lekar i tela i du{e. Hristos moè da zaista ostvari ono{to lekari samo nastoje da u~ine. Lekar kao ljudsko oru|e nastoji daproduì ìvot. Hristos je izvor ìvota i sam je ìvot. On koji je umro"da smr}u satre onoga koji ima dràvu smrti" (Jevr. 2,14), pred-stavlja Izvor svekolike ìvotne energije. Melema u Galadu i VelikogLekara jo{ uvek nije nestalo. Hristos je pristao na sve strahotemu~eni~ke smrti pod najsramnijim okolnostima, da bismo mi imaliìvot. Svoj dragoceni ìvot On je dao da bi pobedio smrt zauvek.Me|utim, On je ustao iz groba, i bezbrojno mno{tvo an|ela koji sudo{li da posmatraju kako ponovo uzima ìvot koji je poloìo za nas,~uli su re~i Njegovog trijumfa i radosti kad je stoje}i nad otvorenimJosifovim grobom izjavio: "Ja sam vaskrsenje i ìvot".

Na pitanje: "Kad umre ~ovjek, ho}e li oìvjeti”? dobijen je defi-nitivan odgovor. Si{av{i u grob - nose}i na sebi kaznu za ~ovekovgreh - Hristos je razagnao tamu groba za one koji umiru u veri. Bogu ljudskom obliku izneo je na svetlost dana ìvot i besmrtnostposredstvom Jevan|elja. Umiru}i, Hristos je osigurao ve~ni ìvotsvima koji uzveruju u Njega. Umiru}i, On je za~etnika greha ipobune osudio na zasluènu i neizbe`nu kaznu greha - ve~nu smrt.

Kao izvor i darodavac ve~nog ìvota, Hristos je bio jedini koji jemogao da pobedi smrt. On je na{ Iskupitelj; i blago svakom lekarukoji kao misionar, u pravom smislu te re~i, spasava du{e za koje jeHristos dao svoj ìvot. Takav lekar se svakog dana od Velikog Le-kara u~i da budno radi na spasavanju i tela i du{e svojih pacijenata.Spasitelj je uvek prisutan i u bolesni~koj sobi i u operacionoj sali; iNjegova sila ~ini ~uda ozdravljenja na slavu Njegovog imena.

Lekar moè da izvr{i zaista plemenito delo ako je u molitvi stal-no povezan sa Hristom kao Velikim Lekarom. On ima zlatnu priliku

230

LEKAREVO ZALAGANJE ZA DU[E 215

da srodnicima bolesnika, ~ija su srca puna saose}anja prema patniku,uputi re~i ìvota; zabrinutost bolesnika moè da smiri, upu}uju}i gada gleda na Onoga koji uvek i bez ikakvih ograni~enja moè daspase sve koji Mu se obrate za pomo}.

Kad Duh Bo`ji pokrene bolesnika, navode}i ga da se interesujeza istinu, lekar treba da se tako svesrdno zauzme za tu dragocenudu{u kao {to bi to Hristos u~inio. Tada nije trenutak da mu iznosineke naro~ite teorije o doktrini, nego da mu ukaè na Isusa kao naSpasitelja koji opra{ta grehe. An|eli Bo`ji bi}e tu da istinu utisnu unjegov um. Neki }e mo`da odbiti svetlost kojom Bog èli da obasjaodaje njihovog uma i hram njihove du{e; ali mnogi }e primiti svet-lost, i iz uma takvih bi}e zauvek prognane zablude i obmane u svimnjihovim oblicima.

Svaku mogu}nost za rad treba pa`ljivo iskoristiti rade}i onakokao {to je Hristos radio. Lekar treba da govori o Hristovom isce-liteljskom radu, o Njegovoj ne`nosti i ljubavi. On treba da veruje daje Hristos njegov saputnik, tako blizak da ga nikada ne napu{ta. "Jermi smo Bo`ji saradnici" (I Kor. 3,9). Lekar nikada ne sme zanema-riti da misli svojih pacijenata usmeri na Hrista, kao na Onoga koji jeiznad svih lekara. Ako je Hristos u njegovom srcu, njegove misli }euvek biti usmerene na Njega kao Iscelitelja i du{e i tela. On }e mislibolesnika uvek upu}ivati na Onoga koji zaista moè da povratizdravlje, koji je - dok se nalazio na Zemlji - le~io ne samo telo negoi du{u bolesnika, govore}i, "Sinko, opra{taju ti se grijesi tvoji"(Marko 2,5).

Iako u neprekidnom dodiru sa bolesnima navikne da stalno gledaprizor patnje i bola, lekar nikad ne sme da postane ravnodu{an ilibezose}ajan. U slu~ajevima te{kih oboljenja, bolesnik ose}a da nje-gov ìvot zavisi od milosti lekara. On u lekaru gleda svoju jedinunadu na Zemlji, i zato je lekar duàn da pogled tako uzdrhtale du{euvek usmerava na Onoga koji je ve}i od svakog lekara - na SinaBo`jeg, koji je dao svoj ìvot da i njega spase od smrti, koji saose}asa stradalnima i koji svojom boànskom silom daje ve{tinu i mudrostsvima koji to zatraè od Njega.

Dok pacijent jo{ ne zna kakav }e biti ishod njegove bolesti, to je

231


vreme kad lekar moè da uti~e na njegov um. On to ne bi smeo ~initiu èlji da istakne sebe, nego da toj du{i ukaè na Hrista kao li~nogSpasitelja. Ako je pacijentu ìvot po{te|en, onda je lekareva du`nostda budno bdije nad tom du{om. Pacijent ose}a da lekar predstavljajedini spas njegovog ìvota. I u kom cilju lekar treba da iskoristi toveliko poverenje? - Uvek treba da du{u pridobije za Hrista i dauzdiè i veli~a Bo`ju silu.

Kad kriza pro|e i kad je uspeh potpuno o~evidan, bilo da je paci-jent vernik ili nevernik, provedite s njim nekoliko trenutaka umolitvi. Iznesite zahvalnost Bogu {to je jo{ jedan ìvot po{te|en.Lekar koji na takav na~in brine o svom pacijentu privodi ga Onomeod koga u stvari zavisi njegov ìvot. Pacijent moè da zahvali lekaru,jer je milo{}u Bo`jom ìvot tog ~oveka postao neraskidivo vezan snjegovim; ali svu zahvalnost i slavu treba odavati samo Bogu koji jeprisutan iako nevidljiv.

êsto se de{ava da pacijent na bolesni~koj postelji prihvati i pri-zna Hrista; i to }e se u budu}nosti doga|ati ~e{}e nego {to sedoga|alo dosad, jer }e Gospod uskoro i brzo da zavr{i svoje delo uovom svetu. Sa lekarevih usana uvek treba da se ~uju samo re~iistinske mudrosti, a Hristos }e zalivati posejano seme i u~initi da do-nese rod za ve~ni ìvot.

Zanemaruju}i da progovorimo pogodnu re~ u pravo vreme, mi~esto propu{tamo najdragocenije prilike. Suvi{e ~esto dragoceni ta-lenat, koji bi mogao da donese hiljadostruki dobitak, ostajeneupotrebljen. Ako se zlatna prilika, zbog nedovoljne budnosti, pro-pusti u datom trenutku, ona nepovratno prolazi. Lekar nikada ne bismeo dopustiti da ga bilo {ta spre~i u izvr{avanju zadatka koji mu jepostavljen kao propovedniku pravde.

Pobo`nih lekara spremnih da sluè Bogu u svom pozivu nikadane moè da bude previ{e. Poslova i obaveza u delu Bo`jem zaista jemnogo, stoga propovednici i lekari treba da sara|uju u savr{enomjedinstvu. Luka, pisac Jevan|elja koje nosi njegovo ime, naziva se uSvetim spisima "ljekar ljubazni", i oni koji svoj lekarski zadatakverno i savesno izvr{avaju kao {to je to i on ~inio, svojim ìvotom{ire Jevan|elje.

232

LEKAREVO ZALAGANJE ZA DU[E 217

Dok opominje nepokajane, te{i obeshrabrene i beznade`ne i pre-poru~uje lek za ozdravljenje i uma i tela, lekar ima bezbroj prilika date du{e uputi Hristu. Dok svoje pacijente tako pou~ava na~elimaprave umerenosti, i kao du{ebri`nik daje savete onima koji subolesni i mentalno i fizi~ki, lekar daje svoj doprinos u velikom delupripremanja naroda za susret sa Gospodom. To je upravo ono {tozdravstveno misionarskim radom treba posti}i u njegovoj pove-zanosti sa porukom tre}eg an|ela.

Propovednici i lekari treba skladno i usrdno da sara|uju u deluspasavanja du{a koje neprijatelj zaple}e u svoje zamke. Pogled ljudii èna oni stalno treba da upravljaju na Isusa koji je njihova pravdai koji snagu i zdravlje daje celokupnom njihovom bi}u. U svojojdu`nosti kao du{ebri`nici oni uvek treba da su budni i oprezni. Imadu{a koje se gr~evito bore sa te{kim isku{enjima, i koje su u opas-nosti da u sukobu sa sotoninim agentima budu savladane. Zar }etepro}i pored takvih a da im ne ukaète pomo}? Kad vidite nekoga daje poti{ten i zabrinut, da mu je o~evidno potrebna pomo}, pri|ite mui zapo~nite razgovor iako ga ne poznajete. Molite se s njim i zanjega. Ukaìte mu na Isusa.

Ovo je du`nost ne samo propovednika, nego isto tako i lekara. Iu svom javnom i u privatnom radu lekar treba da se angaùje u na-stojanju da pridobija du{e za Hrista.

U svakoj na{oj ustanovi i u svemu {to preduzimamo Bog trebada bude priznat kao Gospodar i kao Za~etnik svega. Lekari treba dadeluju kao Njegovi predstavnici. Lekarsko udruènje je sprovelomnoge reforme, i u tom pravcu i dalje treba da se nastavi. Oni u ~ijeruke ljudi poveravaju svoj ìvot, treba da budu obrazovani, ople-menjeni i posve}eni. Tada }e Gospod mo}i da deluje preko njih uzaista velikoj sili na slavu svog imena.

________

Hristov postupak u isceljivanju paralisanog ~oveka u Kaper-naumu, pokazuje nam na~in na koji i mi treba da radimo. Taj ~ovekje preko svojih prijatelja ~uo za Isusa i zatraìo da ga odnesu u pri-sustvo tog mo}nog Iscelitelja. Spasitelj je znao da ovog nesre}nog

233


~oveka mu~e misli nametnute tvr|enjem sve{tenika da ga je Bogpotpuno odbacio zbog njegovih greha. Zato mu je pre svega drugogpruìo du{evni mir. "Sinko", naglasio je On, "opra{taju ti se grijesitvoji". To ~vrstvo obe}anje ispunilo je srce nevoljnika mirom irado{}u. Me|utim, neki od prisutnih po~e{e da gun|aju, govore}i usvom srcu: "Ko moè opra{tati grijehe osim jednoga Boga?" Azatim, da bi znali da Sin ~ovje~iji ima vlast da opra{ta grijehe,Hristos re~e bolesniku: "Ustani, uzmi odar svoj, i idi ku}i svojoj."Ovo pokazuje kako je Spasitelj propovedanje istine povezao sa de-lom isceljivanja bolesnih.

JEDINSTVO U NA[EM DELU

Sa {irenjem lekarsko misionarskog rada javlja se i isku{enje dase taj rad odvija nezavisno od nadle`nih organizacija Zajednice -unija ili misionskih polja. Ali takvo planiranje, prema onome {to jemeni pokazano, nije ispravno. Razne grane na{e delatnosti su samodelovi jedne velike celine.

U Pavlovoj poslanici upu}enoj Kolo{anima ~itamo: "Tijelo jeHristovo. Niko da vas ne obmanjuje tobo`njom ponizno{}u i sluè-njem an|elima, upu{taju}i se u ono {to nije video, i uzalud nadima-ju}i se tjelesnim umom svojim, a ne drè}i se Glave iz koje je svetijelo pomo}u zglavaka i sveza sastavljeno da raste rastom Bo`jim"(Kol. 2,18.19). Na{e delo u svim svojim granama treba da ispoljavai {iri uticaj krsta. U delu Bo`jem na planu spasavanja du{a, ne bismelo da bude nikakvog nesklada i nepovezanosti. Tu ni{ta ne smeda se preduzima neplanski. Planom koji predvi|a uticaj Hristovogkrsta predvi|en je tako|e i sistem za {irenje tog uticaja. Taj sistem jejednostavan u svojim na~elima i opseàn u svojim jasno odre|enim,me|usobno razli~itim granama. Svi delovi celine zajedni~ki supovezani u savr{enom redu i me|usobnom odnosu.

Bog je povezao svoj narod organizacijom Zajednice da bi ovomsvetu otkrio mudrost Onoga koji je oformio tu organizaciju. Onnajbolje zna kakve planove treba usvojiti da bi Njegov narod bio

234

JEDINSTVO U NA[EM DELU 219

delotvoran i uspe{an. Samo dosledna primena tih planova omo-gu}ava nam da svedo~imo o boànskom autorstvu Njegovog velikogplana za duhovni preporod sveta.

Svi koji u~estvuju u Bo`jem delu treba da budu vo|eni iupu}ivani Njegovim Duhom. Sve ljudske ambicije treba da seizgube u Hristu koji je Glava svake po Bo`jem nalogu i uputstvuosnovane ustanove. On najbolje zna kako treba otpo~eti s radom ikako odràvati aktivnost u tim ustanovama koje su samo oru|a uNjegovim rukama. On zna da Hristov krst mora u svemu zauzimaticentralno mesto, jer predstavlja sredstvo ~ovekovog iskupljenja isvojim uticajem obuhvata svaki deo boànske vladavine. GospodIsus, koji se zalagao za ~oveka kroz celu istoriju na{eg sveta, pozna-je metode kojima treba zaodenuti vlast nad ljudskim umom. On po-znaje zna~aj i va`nost svake delatnosti i zna kako razli~ite delatnos-ti treba da budu me|usobno povezane.

"Ni jedan od nas ne ìvi samom sebi" (Rimlj. 14,7). To je zakoni-tost Bo`je vladavine i na nebu i na zemlji. Bog je veliki centar svega.Od Njega poti~e sve {to ìvot ima. Dragovoljnu slu`bu, podani~kuvernost i odanost Njemu duguju svi. Za sva stvorena bi}a postojijedno veliko na~elo ìvota - zavisnost od Boga i saradnja s Njim.Srodni~ka povezanost koja postoji u besprekornoj porodici Bo`jojna nebu trebalo je da postoji i u porodici Bo`joj na zemlji. Pot~injenBogu, Adam je imao da bude poglavar zemaljske porodice,sprovode}i u njoj na~ela nebeske porodice. To bi svima donelo mir isre}u. Ali sotona je odlu~io da se suprotstavi zakonu: Da niko "neìvi sebi". On je èleo da ìvi samo za sebe. Teìo je da sebe u~inisredi{tem uticaja. To je bio povod za pobunu na nebu; dok je ~ovek,prihvativ{i ovo na~elo, doneo greh na zemlju. Svojim padom u greh,Adam se udaljio od nebom odre|enog centra. Demon je postao cen-tralna sila ovog sveta. Tamo gde je trebalo da bude presto Bo`ji,sotona je postavio svoj presto. Svoju podani~ku vernost svet jedobrovoljno `rtvovao neprijatelju.

Ko je, ponovnim uzdizanjem Bogom odre|enih na~ela pred-vi|enih za celokupnu Njegovu vladavinu, mogao da osujeti sotonineplanove i da svet vrati prvobitnoj odanosti? Bog je rekao: Ja }u

235


poslati svoga Sina. "Jer Bogu tako omilje svijet da je i Sina svojegajedinorodnoga dao, da nijedan koji Ga vjeruje ne pogine, nego daima ìvot vje~ni" (Jovan 3,16). To je lek protiv greha. Hristos kaè:"Upravo tu gde je sotona postavio svoj presto staja}e moj krst.Sotona }e biti isteran napolje, a ja }u biti uzdignut da bi privukao sveljude k sebi. Posta}u centar za iskupljenje sveta. Gospod Bog }eponovo biti uzdizan i slavljen. Oni koji su sada pod kontrolom ljud-skih ambicija i strasti, posta}e radnici za Mene. Oni koji su pod zlimuticajem neprijatelja stvaraju zavere da bi osujetili sve ono {to jedobro. Oni se udruùju u nastojanju da protivljenje Jehovinomzakonu prikaù potpuno opravdanim. Ali }e se Moja vojska odlu~nosuprotstaviti neprijateljskim snagama sotone. Moj Duh }e u suprot-stavljanju ovim silama zla udruìti sve nebeske sile. Aktivira}usvako posve}eno ljudsko bi}e na svetu. Nijedna od delatnostiangaòvanih u Mom delu ne sme izostati. Imam zadatak za svakogkoji Me zaista ljubi, zaposlenje za svaku du{u koja ho}e da radi podMojim nadzorom. Aktivnost sotonine vojske, opasnosti koje pretesvakoj ljudskoj du{i, traè od svakog radnika da ~ini sve {to je u nje-govoj mo}i. Ali u Mom delu ne sme biti nikakvog prisiljavanja. Naljudsku izopa~enost treba odgovarati ljubavlju, strpljenjem iboànsko dugim podno{enjem. Moja je misija da spasavam one kojisu jo{ uvek pod sotoninom vla{}u."

Preko Hrista, Bog nastoji da ~oveka ponovo vrati prvobitnojodanosti njegovom Tvorcu i da neutrali{e dejstvo remetila~kogsotoninog uticaja. Samo je Hristos ostao neopoganjen u ovom svetupunom sebi~nosti, gde su ljudi - da bi ostvarili neki lukavo smi{ljeniplan koji im je podmetnuo sotona - spremni da uni{te svog najboljegprijatelja ili brata. Hristos je do{ao na ovaj svet, zaodenuv{i svojeboànstvo ljudskom prirodom, kako bi ljudskom prirodom mogao dakontaktira sa ljudima, a boànskom da se i dalje ~vrsto drì Boànst-va. Usred zaglu{uju}e graje sebi~nosti, On je ljudima mogao dakaè: Vratite se Bogu - svome prvobitnom sredi{tu. Svojim li~nimprimerom On je to omogu}io ~oveku, drè}i se dosledno i na ovomsvetu uzvi{enih nebeskih na~ela. U svojoj ljudskoj prirodi On jeìveo po zakonu Bo`jem. Pripadnicima svakog naroda, svake zem-

236

237


lje i svakog podneblja, On daje najodabranije darove neba ako pri-hvate Boga kao svog Tvorca i Hrista kao svog Iskupitelja.

To samo Hristos moè da u~ini. Njegovo Jevan|elje u srcu i urukama Njegovih sledbenika predstavlja silu koja moè da dovr{i toveliko delo. "O, dubino bogatstva, premudrosti i razuma Bo`jeg!"Pristav{i da i sam bude izloèn sotoninom la`nom predstavljanjuistine, Hristos je omogu}io da se delo iskupljenja upotpuni. Tako sesotona sam pokazao kao uzro~nik nelojalnosti Bogu u ~itavomsvemiru, ~ime je zauvek re{en veliki spor izme|u Hrista i sotone.

Sotona podsti~e ru{ila~ke sklonosti ljudske prirode. On unosizavist, ljubomoru, sebi~nost, lakomstvo, suparni{tvo i borbu zanajvi{a mesta. Pomo}u sotoninih izuma i njegovog lukavstva sile zlaspremno ~ekaju da odigraju svoju ulogu. Tako se planovi neprijate-lja sa njihovom ru{ila~kom tendencijom ubacuju i u Zajednicu.Hristova je namera da svojim iskupljuju}im uticajem i posredstvomSvetog Duha ljudska oru|a u~ini delotvornima, i da ih upotrebi kaosvoje saradnike u nastojanju da ljudski rod vrati njegovoj prvobitnojodanosti Bogu.

Ljudi su povezani ~lanstvom u Zajednici, kao i me|usobnomzavisno{}u jedan od drugoga. Zlatnim karikama u lancu ljubavi onitreba ~vrsto da se veù za Bo`ji presto. To je omogu}eno samoHristovim pristankom da ograni~enog ~oveka obdari onim osobina-ma koje je oduvek mogao imati da je ostao veran i odan Bogu.Siguran temelj u svojoj veri imaju samo oni koji razboritim shvata-njem Svetih spisa sagledaju krst u pravoj svetlosti, i koji zaista veru-ju u Isusa. Takvi imaju onu veru koja radi kroz ljubav i ~isti du{u odsvake nasle|ene i ste~ene nesavr{enosti.

^lanstvom u Zajednici Bog ujedinjuje i me|usobno zbliùjevernike da bi jedni druge hrabrili i podsticali u te`nji za dobrim deli-ma. Zajednica na zemlji bila bi zaista simbol Zajednice na nebu kadabi njeni ~lanovi bili jednodu{ni i jedinstveni u veri. OstvarenjeBo`jih planova ometaju oni koji nisu pokrenuti Svetim Duhom. Unjima nalazi mesta drugi duh, i pod njegovim uticajem oni potpo-maù i ja~aju sile tame. Oni koji su opravdani dragocenom krvljuHristovom ne}e pristati da postanu sredstvo za ometanje velikog

238


Bogom preporu~enog plana. Ljudsku izopa~enost oni ne}e unositi niu male ni u velike pojedinosti u ìvotu. Oni }e se ~uvati svega {to biu Zajednicu stalno unosilo razdor.

Istina je da me|u p{enicom ima i kukolja; u Zajednici adventistasedmog dana ~esto se zapaà i zlo; ali zar zbog toga treba da omalo-vaàvamo Zajednicu? Zar ne bi trebalo da vode}i ljudi, i poustanovama i po skup{tinama, preduzmu takvo ~i{}enje u Zajednicida ona postane blistava svetlost u tami kojom je okruèna?

[ta svaki vernik moè da postigne u primeni ~istih, nebeskihna~ela ako se odlu~no suprotstavi izopa~enosti, i u stavu: "Ovakogovori Gospod" stoji ~vrsto kao granitna stena? Ima}e sigurnupomo} nebeskih an|ela, uvek spremnih da pripreme i poravne putpred njim.

U svojoj poslanici Rimljanima, Pavle nagla{ava: "Molim vasdakle, bra}o, milosti Boìje radi, da date tijelo svoje u `rtvu ìvu,svetu, ugodnu Bogu; to da bude va{e duhovno bogomoljstvo. I nevladajte se prema ovome vijeku, nego se promijenite obnovljenjemuma svojega, da biste mogli proveriti koja je dobra i ugodna isavr{ena volja Bo`ja" (Rimlj. 12,1.2). Sve one koji tvrde da su uditela Hristovog najusrdnije pozivam da prou~e celo ovo poglavlje. Uistoj poslanici Pavle tako|e pi{e: "Ako je kvasac svet, to je i tijesto;i ako je korijen svet, to su i grane. Ako li se neke od grana odlomi{e,i ti, koji si divlja maslina, pricijepio si se na njih, i postao si za-jedni~ar u korijenu i u ulju maslinovom; ne hvali se granama; ako lise pak hvali{, ne nosi{ ti korijena nego korijen tebe. A re}i }e{: odlo-mi{e se grane da se ja pricijepim. Dobro, nevjerstvom odlomi{e se,a ti vjerom stoji{; ne ponosi se, nego se boj. Jer kad Bog ro|enihgrana ne po{tedje, da i tebe kako ne po{tedi. Gledaj dakle dobrotu inepo{te|enje Bo`je; nepo{te|enje na onima {to otpado{e, a na sebidobrotu Bo`ju, ako ostane{ u dobroti; ako li pak ne, i ti }e{ bitiodsje~en" (Rimlj. 11,16-22). Ove re~i veoma jasno pokazuju da sene smeju potcenjivati delatnosti koje su Bogom odre|ene i postav-ljene u Zajednici.

Za posve}enost propovedni~kom pozivu neophodno je samo-odricanje. Krst se mora visoko uzdi}i i dobiti svoje pravo mesto u

239


delu Jevan|elja. Ljudska oru|a svoju delotvornost i snagu treba dadobijaju od Onoga koji moè da spase i odrì u veri sve koji prizna-ju svoju zavisnost od Njega. Zahvaljuju}i jedinstvu ~lanovaZajednice sa Hristom i njihovoj me|usobnoj jedinstvenosti i slozipreobraàvaju}a sila Jevan|elja pro{iri}e se po celom svetu.

U delu Jevan|elja Gospod upotrebljava razna oru|a i delatnosti,i ne treba dozvoliti da ta oru|a i delatnosti bilo {ta razdvoji jedne oddrugih. Sanatorijume nikada ne treba osnivati kao ustanove nezavi-sne od Zajednice. Na{i lekari u svom radu treba da budu ujedinjenisa propovednicima Jevan|elja. Zajedni~ki cilj i rezultat njihovograda treba da budu spasavanje du{e i uzdizanje Bo`jeg imena.

Lekarsko misionarski rad ni u kom slu~aju ne sme se odvojiti odJevan|eljsko propovedni~kog rada. Gospod je posebno odredio da tedve grane dela budu tako tesno povezane kao {to je ruka povezana stelom. Bez takvog jedinstva nijedna od ovih grana dela nije potpuna.Lekarsko misionarski rad je razja{njenje Jevan|elja.

Me|utim, Bog nije odredio da lekarsko misionarski rad baci uzasenak poruku tre}eg an|ela, ruka ne moè da postane telo. Porukatre}eg an|ela je jevan|eljska poruka za ove poslednje dane, i ni ukom slu~aju ne sme se dopustiti da zbog nekog drugog interesa budeba~ena u zasenak ili smatrana nebitnom. Ako se u na{im ustanova-ma bilo {ta drugo stavi iznad poruke tre}eg an|ela, onda tojevan|elje nije vi{e velika pokreta~ka snaga.

Krst treba da bude centar svake verske ustanove. Te ustanovetreba da budu pod kontrolom Svetog Duha; i nijednu od takvihustanova ne treba da vodi i usmerava samo jedan ~ovek. Bog je usvojoj mudrosti odredio ljude za svako mesto.

Posredstvom sile Svetog Duha svako Bogom odre|eno delotreba da ljude uzdiè i oplemenjuje i da predstavlja svedo~anstvo zaGospoda. ôvek se mora pot~initi kontroli boànskog uma poko-ravaju}i se Njegovom diktatu u svim pojedinostima.

Nastojmo da shvatimo preimu}stvo koje nam se pruà umogu}nosti da sara|ujemo s Bogom. Jevan|elje, iako sadrì jasnoizraènu volju Bo`ju za sinove ljudske, bili oni veliki ili mali, bogatiili siroma{ni, ne}e im biti ni od kakve koristi - ako se u potpunosti

240


ne pot~ine Bogu. Onaj koji svojim bli`njima preporu~uje lek protivgreha, mora prethodno sam biti pokrenut Svetim Duhom. On netreba da se upu{ta u to ako nije pod boànskim nadzorom. Bitiuspe{an u tome ili izvr{avati volju Bo`ju u skladu sa Njegovommudro{}u, ~ovek ne moè sve dok se ne osvedo~i - i to ne na osnovuljudske nego na osnovu beskrajne mudrosti - da su njegovi planovizaista po volji Bogu.

Bo`ja dobronamernost otkriva se u osnivanju svake grane uNjegovom delu. Zakon o me|usobnoj zavisnosti i obostranom utica-ju jednih na druge mora se priznati i dosledno uvaàvati. "Niko odnas ne ìvi samome sebi." Ovaj lanac me|usobne zavisnosti, kojiljude zbliùje me|usobno, koristi i neprijatelj. Njegovi agenti se uje-dinjuju da bi uni{tili lik Bo`ji u ~oveku, da uspeh Jevan|elja osujeteizopa~avanjem upravo njegovih izvornih na~ela. U Re~i Bo`jojtakvi su prikazani kukoljem koji }e na kraju biti povezan u snopovei spaljen (Mat. 13,30). I sotona ujedinjuje svoje snage, ali za propast.Jedinstvo izabranog Bo`jeg naroda je strahovito uzdrmano. Bognudi lek protiv toga. Taj lek predstavlja uticaj ne jedan me|umnogim drugima i to na istom nivou s njima; to je uticaj iznad svihdrugih uticaja na licu zemlje, uticaj koji ljude popravlja, uzdiè ioplemenjuje. Oni koji u~estvuju u delu Jevan|elja treba da buduoplemenjeni i posve}eni, jer su upoznati sa velikim na~elima neba.Uzev{i na sebe Hristov jaram, oni sara|uju s Bogom. Na taj na~inGospod èli da svoje sledbenike zbliì i poveè me|usobno, kako bimogli da budu prava sila na dobro, doprinose}i svaki svoj udeo, adrè}i se ipak svi zajedno svetog na~ela zavisnosti od Onoga koji jeGlava Zajednice.

Hristos je nerazdvojno povezan sa svakom granom dela Bo`jeg.On nikada ne stvara neslogu ili razdor. Kad je isceljivao bolesne, Onnije smatrao da se time nedozvoljeno me{a u poslove lekara. On jeobjavljivao istinu, i kad Mu je neki bolesnik pri{ao traè}i isceljenje,On je isto tako bio spreman da bez odlaganja poloì svoje ruke nanjega kao {to je bio spreman i da propoveda Jevan|elje. Isceljivanjebolesnih bilo Mu je svojstveno i drago isto tako kao i objavljivanjeistine.

241

242


ODGOVORNOSTI ZDRAVSTVENIH RADNIKA

êtvrto poglavlje Pavlove poslanice Efescima sadrì Bogomdate pouke i za nas. U tom poglavlju ~ovek kome je Bog u svetojviziji dao uputstvo pi{e pod Njegovim nadahnu}em. Opisuju}i kakosu Bo`ji darovi razdeljeni Njegovim radnicima, on nagla{ava: "Onje dao jedne apostole, a jedne proroke, a jedne jevan|eliste, a jednepastire i u~itelje, da se sveti priprave za djelo slu`be, na sazidanjetijela Hristova; dokle dostignemo svi u jedinstvo vjere i poznanjeSina Boìjega, u ~ovjeka savr{ena - u mjeru rasta visine Hristove"(Efesc. 4,11-13). Ovde nam se pokazuje da Bog svakom pojedincudaje njegov zadatak, i da ~ovek obavljaju}i taj zadatak, izvr{ava svojudeo u velikom Bo`jem planu.

Na{i lekari i zdravstveni misionari treba veoma pa`ljivo daprou~e ovaj zadatak. U narodu koji priznaje zakone boànske vla-davine sam Bog je ustanovio i postavio svoja oru|a. Bolesnike trebaisceljivati kombinovanjem ljudskih napora i boànske sile. Svaki dari silu koju je Hristos obe}ao svojim prvim u~enicima, On tako|edaje svima koji su voljni da Mu verno sluè. I On koji daje umnesposobnosti i koji ljudima i ènama, koji i po stvaranju i po isku-pljenju predstavljaju Njegovu svojinu, poverava talente, s pravomo~ekuje da oni te talente upotrebom vra}aju. Svaki talenat trebaupotrebiti na blagoslov drugima i tako doprineti slavi Bo`jeg imena.Ali mnogi lekari smatraju da su sposobnosti koje su im podarene nji-hova li~na svojina. I snage koje su im date da ih upotrebe u deluBo`jem oni upotrebljavaju u iznalaènju poslova koje im Bog nijenamenio.

Sotona se neprekidno trudi da izna|e prilike za neki neo~ekivaninapad. On lekaru do{aptava kako su njegovi talenti suvi{e dragocenida bi ih ograni~io samo na adventiste sedmog dana, i da bi postigaoznatno vi{e kada bi bio slobodan. Podme}e mu pretpostavku kako bimetode kojima raspolaè mogao da sprovodi nezavisno od narodakoji je Bogom postavljen iznad svih drugih naroda na licu Zemlje.Ali neka se lekar koji dolazi u takvo isku{enje ne zanosi mi{lju da }e

243


zaista biti uspe{niji ako se odvoji od ovog dela. U poku{aju da takveplanove stvarno sprovede u delo, on ne bi imao uspeha.

Sebi~nost uneta u bilo kom stepenu u rad propovednika ili lekarapredstavlja prestup Bo`jeg zakona. Kada ljudi svojim sposobnosti-ma uzdiù sebe navode}i i druge da veli~aju ograni~ena ljudska bi}a,oni obe{~a{}uju Boga i On }e ukloniti ono ~emu oni odaju slavu.Lekare koji rade u na{im sanatorijumima i zdravstveno misionar-skom delu Bog je u svom provi|enju povezao sa svojim narodom odkojeg zahteva da bude svetlost ovom svetu. Oni su du`ni da sve ono{to im je Gospod dao predaju i drugima - da {ire uticaj koji je nesamo jedinstven me|u mnogim drugima, nego uticaj koji }e, uzBo`ju pomo}, objavljivanje istine za ovo vreme u~initi jo{uspe{nijim.

Bog nam je kao narodu, poverio naro~iti zadatak, zadatak koji nemoè da izvr{i niko drugi. On nam je obe}ao i pomo} svog SvetogDuha. Za{titni~ka pomo} koju nebo upu}uje zemlji upravo radiispunjavanja tog zadatka koji je nama poveren, te~e neprekidnopoput elektri~ne struje. Ne smemo dozvoliti da nam se ta nebeskastruja uskrati zbog na{eg zastranjivanja s pravog puta koji je samHristos obeleìo.

Neka lekari ne pretpostavljaju da svojim planovima i naporimamogu da obuhvate sav svet. Bog ne traì od njih da tako {irokdelokrug pokrivaju samo svojim naporima. ôvek koji svoje snageulaè u zalaganju za mnoge grane dela Bo`jeg nije u mogu}nosti dau isto vreme uspe{no rukovodi nekom zdravstvenom ustanovom.

Ako se radnici Gospodnji prihvataju mnogobrojnih poslova iobaveza zbog kojih ne stiù da svetlost istine prenose onima koji sujo{ uvek u tami, {to im je najsvetija du`nost, oni svojim naporima neodaju slavu Bogu koja s pravom pripada Njegovom svetom imenu.Kada Bog u svom delu jednom ~oveku poveri odre|enu du`nost, Onne polaè na njega i one terete koje mogu i koje treba da preuzmudrugi. To mogu su{tinski da budu veoma bitne odgovornosti, ali Bogu svojoj mudrosti svakom pojedincu odre|uje njegov posao. On neèli da odgovorni ljudi stalnim u~estvovanjem u mnogim granamadela svoje umne snage preoptere}uju do krajnjih granica

244

ODGOVORNOSTI ZDRAVSTVENIH RADNIKA 227

izdr`ljivosti. Ako se radnici ne prihvataju zadatka koji im je Bogodredio upravo prema njihovim sposobnostima, oni zanemarujusvoje du`nosti, dok bi savesnim ispunjavanjem du`nosti svakogpojedinca {irenje istine znatno brè napredovalo i narod bi sepripremio za veliku krizu koja je pred nama.

Bog ne moè u najve}oj meri da obdari fizi~kom i umnomsnagom one koji sami na sebe tovare one terete koje im On nijenamenio. Kada ljudi preuzimaju na sebe takve odgovornosti, makoliko da je dobro ono za {to se time zalaù, njihove fizi~ke snagebi}e preoptere}ene, a um prenapregnut i zbunjen do te mere da ne}emo}i ostvariti veliki uspeh.

Lekari u na{im ustanovama ne bi trebalo da se angaùju u takobrojnim poduhvatima ~ime u stvari umanjuju ugled svom pozivuupravo onda kad lekarsko misionarski rad treba ~vrsto da stoji napravim na~elima i {iri sve istaknutiji uticaj u svetu. Bog nije odredioda se Njegovi saradnici upu{taju u tolike planove i poduhvate, da ihto spre~ava u izvr{avanju velikog zadatka koji On od njih s pravomo~ekuje, a to je da svetu prenose svetlost istine, upu}uju}i ljude iène onim putem kojim ih On vodi u svojoj uzvi{enoj mudrosti.

Bo`ju nameru da ljudima za njihovo dobro otkrije {ta sa~injavazdravstveno misionarski rad, neprijatelj odlu~no nastoji da osujeti.U~estvovanjem u tako mnogobrojnim poduhvatima, radnici nisu umogu}nosti da sve rade prema "uzoru pokazanom na gori". Pou~enasam da je zadatak koji je lekarima poveren u na{im ustanovamadovoljna obaveza za njih, i da Gospod od njih o~ekuje da se u save-snom obavljanju svog zadatka prisnije poveù sa jevan|eljskimmisionarima. On ne traì od na{ih lekara da se prihvataju takomnogih i tako raznovrsnih du`nosti kao {to to ~ine neki od njih. Onlekarima nije stavio u naro~iti zadatak da se zalaù za one u jazbi-nama bezakonja na{ih velikih gradova. Od svojih slugu Gospod netraì ono {to nisu u mogu}nosti da u~ine. Zadatak koji On poveravana{im lekarima jeste da slu`bu Jevan|elja predstave svetu u lekarskomisionarskom radu.

Sav teret odgovornosti u zalaganju za one koji su toliko ogrezliu grehu da mnogi od njih nisu ni od kakve koristi ni sebi ni drugima,

245


Gospod ne stavlja na svoj narod. Ako se na|u ljudi koji mogu da seprihvate zalaganja za najuniènije, ako je Bog stavio na njih teretodgovornosti da se za mase neobra}enih zauzimaju na razli~itena~ine, neka sredstva neophodna za takav rad prikupljaju od sveta.Neka u tome ne zavise od sredstava kojima, prema Bo`joj nameri,treba potpomagati delo tre}e an|eoske poruke.

Na{im sanatorijumima neophodne su snage mozga i srca koje imse ~esto zakidaju zbog potreba drugih grana dela. Sotona ~ini sve {toje u njegovoj mo}i da bi na{e lekare opteretio {to ve}im brojemodgovornosti, jer on zna da to ne donosi snagu, nego samo slabostustanovama za koje su oni odgovorni.

U delu kojeg smo se prihvatili moramo biti veoma obazrivi. Nepreuzimajmo na sebe velike terete u brizi za novoro|en~ad i sasvimmalu decu. To je zadatak koji treba da obavljaju drugi. Na{a jeposebna du`nost da svoju brigu i pa`nju posvetimo starijoj deci.Neka malu decu usvajaju porodice koje za to imaju uslove, i primi}eza to Bo`ji blagoslov. Me|utim, na{i lekari treba vi{e i odre|enije dase angaùju u vaspitavanju onih koji su odrasli sa izopa~enim ìvot-nim navikama. Na~ela zdravstvene reforme moraju se izlagatiroditeljima. Oni sami prvo moraju biti obra}eni, da bi mogli delovatikao misionari u svom domu. To je zadatak kojem je trebalo da seposvete i na{i lekari; i jo{ uvek oni mogu i treba da rade to, umestoda svoje snage `rtvuju tako mnogobrojnim i razli~itim odgovorno-stima.

Poloàj glavnog lekara u na{im ustanovama izuzetno je teàk iodgovoran, i zato on treba da bude po{te|en manjih odgovornosti;jer optere}en time on ne nalazi vremena za odmor. On treba da imadovoljno pouzdanih pomo}nika, jer je njegov rad veoma naporan.On ~esto mora da klekne pored bolesni~ke postelje i da svoje paci-jente u molitvi privede Velikom Lekaru. Ako se u molitvi smerno usvakom pojedina~nom slu~aju obra}a za mudrost Bogu, njegovasnaga i uticaj znatno }e se pove}ati.

[ta ograni~eni ~ovek sam po sebi moè da postigne u velikomdelu koje mu Svemogu}i Bog stavlja u zadatak? "Bez mene", kaèHristos, "ne moète ~initi ni{ta" (Jovan 15,5). On je do{ao na ovaj

246

ODGOVORNOSTI ZDRAVSTVENIH RADNIKA 229

svet da ljudima pokaè kako da izvr{e svoj Bogom povereni zadatak,i On nas poziva: "Hodite k meni svi koji ste umorni i natovareni, i ja}u vas odmoriti. Uzmite jaram moj na sebe i nau~ite se od mene; jersam ja krotak i smjeran u srcu, i na}i }ete pokoj du{ama svojim. Jerje jaram moj blag, i breme je moje lako" (Mat. 11,28-30). Za{to jejaram Hristov blag i Njegovo breme lako? Zato {to je On teret togaizneo na krst Golgote.

Li~na vera je bitna za svakog lekara da bi u svom zalaganju zale~enje bolesnih bio uspe{an. Njemu je neophodna sila koja je iznadnjegovog neposrednog opaànja i lekarske ve{tine. Bog èli dalekari odràvaju}i prisniju povezanost s Njim uvide koliko je svakadu{a dragocena u Njegovim o~ima. Onaj koji se u svom radu uvekose}a zavisnim od Boga, svestan da samo On koji je stvorio ~ovekanajbolje zna {ta je za njegovo dobro, ne}e nikada doìveti neuspeh usvom radu kao lekar bore}i se protiv telesnih bolesti, niti pak kaoiscelitelj du{a za koje je Hristos dao svoj ìvot.

Onome koji nosi teret lekarskih odgovornosti neophodne sumolitve i saradnja jevan|eljskog propovednika, i on svim srcem,du{om i telom treba da bude vezan za Bo`ju istinu. Tada }e biti ustanju da bolesniku progovori pravu re~ u pravom trenutku. Zna}eda budno bdije nad du{ama kao onaj koji pred Bogom mora dapoloì ra~un za to. Mo}i }e da im prikazuje Hrista kao put, istinu iìvot. Stihovi iz Svetog pisma uvek }e mu jasno dolaziti na um igovori}e kao onaj koji poznaje vrednost du{a koje su poverene nje-govoj brizi.

Prilago|avanje svetu

"Ko ho}e da ide za mnom", naglasio je Hristos, "neka se odre~esebe i uzme krst svoj i ide za mnom" (Luka 9,23). Hristove re~i suostavljale dubok utisak na um Njegovih slu{alaca. Mnogi od njih,iako nisu u potpunosti shvatili Njegove pouke, bili su duboko osve-do~eni, tako da su mogli odlu~no izjaviti: "Nikad ~ovjek nije takogovorio kao ovaj ~ovjek" (Jovan 7,46). Ni sami u~enici nisu uvekrazumeli pouke koje je Hristos èleo da istakne u svojim parabola-

247


ma, i kada bi se mno{tvo razi{lo, oni su traìli da im objasni smisaosvojih re~i. U nastojanju da oni savr{eno shvate Njegove re~i iNjegovu volju, On je uvek rado odgovarao na takve zahteve; jer jepreko njih trebalo da istina ode u svet jasna i sasvim odre|ena.

Hristos je ponekad i prekorio svoje u~enike {to su bili tako sporiu razumevanju. Vrednost i zna~aj nekih istina koje im je izneo oninisu u potpunosti uvi|ali. On je dugo bio s njima, daju}i im pouke oboànskoj istini; ali je njihovo razumevanje bilo pomu}eno ustalje-nim verskim nazorima koje su prethodno primili i pogre{nim tu-ma~enjem Svetih spisa koje su slu{ali od jevrejskih u~itelja. Hristosim je obe}ao da }e ih Duh Sveti, kad do|e u svojstvu Ute{itelja, pod-setiti na Njegove re~i kao na zaboravljene istine. "On }e vas nau~itisvemu", naglasio je Hristos, "i napomenu}e vam sve {to vam rekoh"(Jovan 14,26).

Na~in na koji su Jevrejski verou~itelji obja{njavali Svete spise, injihovo beskrajno ponavljanje ljudskih mudrih izreka i izmi{ljotina,bili su povod za Hristove re~i: "Ovi ljudi pribliàvaju se k meni usti-ma svojim, i usnama po{tuju me; a srce njihovo daleko je od mene."Oni su u predvorju hrama ponavljali svoje obrede. Prinose}i `rtvekoje su simboli~no ukazivale na Veliku `rtvu, svojim ceremonijamaoni su govorili: "Do|i, Spasitelju na{"; dok je Hristos - Onaj na kogasu svi ti obredi ukazivali - bio me|u njima, ali Ga oni nisu ni pre-poznali ni primili. Zato Spasitelj nagla{ava: "No zaludu me po{tujuu~e}i naukama i zapovijestima ljudskim" (Mat. 15,8.9).

Svima koji ho}e da Mu sluè, Hristos i danas poru~uje isto ono{to je rekao svojim prvim u~enicima: "Ko ho}e da ide za mnom, ne-ka se odre~e sebe, i uzme svoj krst, i ide za mnom". Ali ljudi i danasisto tako sporo i te{ko prihvataju ovu pouku kao i u Hristovim da-nima. Bog svome narodu upu}uje opomenu za opomenom; ali obi-~aji, navike i praksa ovog sveta imaju tako jak uticaj na um onih kojitvrde da su Njegov narod da Njegove opomene ostaju zanemarene.

Oni koji u~estvuju u ovom velikom Bo`jem delu ne treba da sepovode za primerom ovog sveta. Oni treba da slu{aju i uvaàvajuglas Bo`ji. Onaj ko se za snagu i ugled oslanja na ljude, oslanja sena {tap od slomljene trske.

248

PRILAGO\AVANJE SVETU 231

Oslanjanje na ljude predstavlja veliku slabost Zajednice. Ljudiobe{~a{}uju Boga time {to nemaju dovoljno poverenja da On u svo-joj Svemo}i zaista moè da zadovolji svaku stvarnu potrebu, i ne-zadrìvo ùde za prolaznim uticajima ljudskim. U tome je bila sla-bost i sinova Izrailjevih u Starom zavetu. U èlji da budu kao i ostalinarodi, traìli su cara. @eleli su da ih vodi ljudska sila koju su moglida vide, radije nego boànska, nevidljiva sila koja ih je dotada takosigurno vodila, daju}i im pobede u mnogim borbama. Ostali suuporni pri svom izboru, i neizbe`ne posledice bile su razorenje Jeru-salima i rasulo nacije.

Osloniti se u potpunom poverenju ne moèmo ni na jednoga~oveka, ma koliko on bio u~en i visoko po{tovan, ako se on sam odpo~etka do kraja nepokolebljivo ne oslanja na Boga. Kakva je mo-rala biti vlast neprijatelja nad Solomunom, kao ~ovekom koji se unadahnutim zapisima Biblije triput naziva Bo`jim ljubimcem i komeje bilo povereno veliko delo izgradnje Gospodnjeg hrama? Upravo utom poslu Solomun je stupio u savez sa idolopokloni~kim narodimai svojim ènidbama vezao se sa neznaboà~kim princezama pod~ijim uticajem je u kasnijim godinama napustio Gospodnji hram i`rtve prinosio u {umarcima koje je pripremio za njihove idole.

Tako i danas ljudi ostavljaju Boga kao da On ne moè da zado-volji njihove te`nje. Oni priznanja traè od svetovnih ljudi, smatra-ju}i da se ugledom ste~enim u svetu moè posti}i ne{to veliko. Alioni su u velikoj zabludi. Oslanjaju}i se na varljivu mi{icu ovog svetaumesto na mo}nu ruku Bo`ju, oni ostavljaju po strani delo koje Bogèli da ostvari preko svog izabranog naroda.

Neka lekar kada dolazi u kontakt sa pripadnicima vi{ih dru{tve-nih slojeva ne misli da pred njima mora skrivati posebnost svojihverskih nazora, koju mu daje njegovo posve}enje istinom. Lekarikoji su angaòvani u delu Bo`jem treba da sara|uju s Bogom kaoNjegova izabrana oru|a; svim svojim silama oni treba da uzdiù ipotpomaù delo onih koji kao narod drè Bo`je zapovesti. Oni kojiu svojoj ljudskoj mudrosti teè da prikriju svoju osobenost po kojojse kao izabrani Bo`ji narod razlikuju od ovog sveta izgubi}e svojuduhovnost i Njegova ih sila ne}e vi{e podràvati.

249

250


Na{i zdravstveni radnici nikada ne treba da gaje ideje kako je zanjih kao lekare bitno da se u javnosti pojavljuju kao bogati ljudi. Onidolaze u jako isku{enje da se prikaù kao takvi, smatraju}i da }e todoprineti njihovom ugledu. Ali, prema onome {to mi je pokazano, to}e proizvesti upravo suprotan efekat.

Svi koji teè da prilago|avanjem nazorima sveta uzdignu sebe,daju drugima pogre{an primer. Kao svoje, Bog priznaje samo onekoji svojim ìvotom pokazuju samoodricanje i spremnost na `rtvukao {to je On i naredio. Lekari treba da shvate da se njihova snaganalazi u krotosti i smernosti srca. Bog }e po{tovati one koji se uvekose}aju zavisnim od Njega.

Bog ni najmanje ne gleda na to kako se jedan lekar obla~i, kakvoje njegovo imovno stanje i name{taj. Njegov Sveti Duh ne moè dauti~e preko onih koji se u obla~enju i rasko{i takmi~e sa ovim sve-tom. Onaj koji ho}e da sledi Hrista mora biti spreman da se odreknesebe i da uzme svoj krst.

Lekar koji u svom srcu ima Bo`ju ljubav i Njegov strah nemapotrebu za isticanjem svoje spolja{njosti da bi se razlikovao oddrugih; jer Sunce Pravde koje sija u njegovom srcu otkriva se u nje-govom ìvotu, i to ga ~ini razli~itim. Oni koji se drè Hristovihsmernica postaju ìve poslanice koje poznaju i ~itaju svi ljudi.Svojim primerom i uticajem oni i bogate i talentovane navode da seokrenu od prolaznosti i ni{tavnosti materijalnih stvari i da prigrleve~ne vrednosti. Najve}e po{tovanje uvek }e se ukazivati onomlekaru koji svojim postupcima pokaè da svoja uputstva prima odBoga. Napretku Bo`jeg dela ni{ta ne daje tako snaàn doprinos kaokada svi oni koji su povezani s njim stoje ~vrsto kao Njegove odanesluge.

Lekar }e uvideti da je za njegovo i sada{nje i ve~no dobro da seu svom radu drì puteva Gospodnjih. Ljudski um kao svojutvorevinu Bog moè da oblikuje i usmerava po svojoj èlji i bezljudske sile, ali On ljudima ukazuje ~ast pozivanjem da sara|uju sNjim u Njegovom velikom delu.

Smatraju}i da im je dovoljna njihova sopstvena mudrost, mnogise rukovode li~nim rasu|ivanjem, misle}i da }e posti}i ~udesne

251

PRILAGO\AVANJE SVETU 233

rezultate. Me|utim, kada bi se uvek ose}ali zavisnim od Boga, neoslanjaju}i se samo na sebe, primili bi nebesku mudrost. Oni koji sudo te mere obuzeti svojim poslom da ne nalaze vremena za obra}a-nje prestolu milosti i ne traè savet od Boga, usmeri}e delo u po-gre{nom pravcu. Na{a snaga nalazi se u na{em jedinstvu sa Bogomposredstvom Njegovog jedinorodnog Sina i u na{em me|usobnomjedinstvu.

Najuspe{niji operator je samo onaj koji ljubi Boga, koji u Nje-govim stvorenjima vidi Njega i u strahopo{tovanju se divi Njegovojmudrosti otkrivenoj u stvaranju ~udesnog ljudskog organizma.Najuspe{niji lekar je onaj koji se, poput Timotija, boji Boga od svojerane mladosti, koji ose}a da je Hristos njegov stalni saputnik i pri-jatelj s kojim uvek moè da odràva najprisnije duhovne odnose.Takav lekar ne bi menjao svoj poziv ni za najve}i poloàj koji bi svetmogao da mu ponudi. Njemu je vi{e stalo do slave Bo`jeg imena iNjegovog odobravanja nego da sebi osigura naklonost i po~asti odstrane velikih i imu}nih ljudi ovog sveta.

Molitva

Svaki sanatorijum podignut me|u adventistima sedmog danatreba da bude i mesto molitve kao {to je bio Vetilj. Svi koji su svo-jom delatno{}u povezani sa tom granom dela treba svim srcem dabudu posve}eni Bogu. Oni koji se bore za ìvot bolesnika, kojiobavljaju sloène i te{ke operacije, treba uvek da imaju na umu dasvakim pogre{nim pokretom skalpela, svakim drhtajem u eventual-noj tremi mogu jednu du{u poslati u smrt iza koje nema promene.Njih ne treba optere}ivati tolikim poslovima da zbog toga nemajuvremena za posebnu molitvu. U usrdnoj molitvi oni treba da prizna-ju svoju potpunu zavisnost od Boga. Samo svest o ~istoti Bo`jeistine koja deluje na um i srce, i samo smireno{}u i snagom kojujedino On moè dati, oni bivaju osposobljeni da izvr{e tako te{keoperacije koje za bolesnike u te{kim bolovima zna~e ìvot ili smrt.

Istinski obra}en lekar ne}e se preoptere}ivati mnogobrojnimodgovornostima koje bi ga ometale u njegovom zalaganju za du{e

252


svojih pacijenata. S obzirom da bez Hrista ne moèmo da u~inimoni{ta, kako lekari ili zdravstveni misionari mogu da budu uspe{ni usvom radu ako usrdno ne traè Boga u milosti? Molitva i prou~ava-nje Re~i Bo`je donose ìvot i zdravlje du{i.

Gospod èli da preko pripadnika svoga naroda ispolji svojumilost i svoju silu. Ali od onih koji su angaòvani u Njegovoj slu`biOn o~ekuje da se u svojim mislima i srcu uvek obra}aju Njemu.Svakog dana oni treba da na|u vremena za ~itanje Re~i Bo`je i zamolitvu. Svaki stare{ina i svaki vojnik pod autoritetom Boga Izra-iljevog treba da na|e vremena za savetovanje s Njim i da u molitvizatraì Njegov blagoslov. Ako radnik dozvoli da ga bilo {ta drugoodvoji od toga, izgubi}e svoju duhovnu snagu. U svojim molitvamai pobo`nom razmi{ljanju mi stalno treba da odràvamo vezu saBogom; tada }e se sveti uticaj Hristovog Jevan|elja u svoj svojojlepoti odraàvati u na{em ìvotu.

U na{im ustanovama treba da do|e do korenite reforme. Lekari,bolni~ko osoblje i svi ostali koji tu rade treba da shvate ozbiljno dase nalaze na ispitu i proveravanju i za sada{nji i za budu}i neprolazniìvot. Moramo upotrebiti sve svoje snage i sposobnosti koje nam jeBog dao da bolesnim i napa}enim ljudskim bi}ima skrenemo pa`njuna istinu koja spasava. To je nerazdvojno povezano sa na{im radomna le~enju bolesnih, i to moramo u~initi. Tada }e Zajednica brane}iistinu stajati pred svetom u onoj sili koju Bog èli da ona ima. Istina}e se uzdizati zahvaljuju}i uticaju radnika koji joj se u potpunostiposvete, i koji }e biti spremni da je {ire i nezadrìvo nose kao zapa-ljenu buktinju.

POTREBE SVETA

Kada je Hristos video mno{tvo okupljenih oko sebe, "saàli Muse, jer bijahu smeteni i rasejani kao ovce bez pastira". Hristos jevideo bolest, tugu, potrebe i uniènost mno{tva koje se tiskalo okoNjega prate}i Njegove korake. U tome On je video potrebe i patnjeroda ljudskog po celom svetu. Me|u velikima i malima, naj-po{tovanijima i najprezrenijima, On je video du{e koje ~eznu upra-

253

MOLITVA 235

vo za onim blagoslovima koje je On doneo svetu, du{e kojima je tre-balo samo da upoznaju Njegovu milost pa da postanu podaniciNjegovog carstva. "Tada re~e u~enicima svojim: @etve je mnogo, aposlenika malo. Molite se dakle Gospodaru ètve da izvede po-slenike na ètvu svoju" (Mat. 9,36-39).

Te iste potrebe postoje i danas. Svetu nedostaju radnici koji }e sezalagati za spasavanje gre{nika i nevoljnika kao {to je to Hristos~inio. Zaista je veliko mno{tvo onih kojima se treba pribliìti. Svetje prepun bolesti, patnji, poti{tenosti i greha. Pun je slabih, bespo-mo}nih, neupu}enih i prezrenih - onih kojima treba ukazati pomo}.

Mnogi od mladih dana{nje generacije, usred crkava, verskihustanova i porodica koje se smatraju hri{}anskima, biraju put kojivodi u propast. Odaju}i se {tetnim navikama neumerenosti oni seizlaù bolesti, dok ih nezasita èlja za sticanjem novca da bi zado-voljavali svoje gre{ne prohteve navodi na nepo{tene postupke. Nataj na~in oni upropa{}uju i svoje zdravlje i karakter. Otu|ene odBoga i odba~ene od dru{tva, ove sirote du{e ose}aju da nemaju nadeni za ovaj ni za budu}i ìvot. Srca roditelja su skrhana bolom. Oovako zabludelima obi~no se govori kao o beznade`nim slu~ajevi-ma, ali Bog i na njih gleda sa ne`no{}u punom saose}anja. Njemu supoznate sve okolnosti koje su ih navele da podlegnu isku{enju.Zalaganje za takve zahteva posebne napore.

Blizu i daleko ima du{a, ne samo mladih ve} i svih ostalih ìvot-nih doba, koje su u siroma{tvu i nevolji, ogrezle u grehu i pritisnuteose}anjem krivice. Zadatak slugu Bo`jih je da potraè takve, da semole s njima i za njih, i da ih korak po korak privode Spasitelju.

Pomo} je, me|utim, potrebna ne samo nevoljnicima koji neuvi|aju Bo`je zahteve. U dana{njem svetu, u kom vladaju sebi~nost,lakomstvo i nasilje, u nevolji su i oskudici i mnoga iskrena Go-spodnja deca. U skromnim i bednim skrovi{tima, okruèni si-roma{tvom, bole{}u i tragovima greha, mnogi strpljivo nose bremesvojih patnji, nastoje}i da ohrabre i ute{e one koji se ose}aju bez-nade`ni i koji su ranjeni grehom. Mnogi od njih su skoro nepoznati~lanovima Zajednice i propovednicima; ali su oni zapaljeni ì{ci kojisvetlost Gospodnju {ire u tami. Takvi su poseban predmet Go-

254


spodnje brige, i On poziva pripadnike svog naroda da budu Njegovapomo}na ruka u ublaàvanju njihovih patnji. Gde god ima na{ihvernika oni posebnu pa`nju treba da posvete pronalaènju takvih,ukazuju}i im neophodnu pomo}.

Ali dok se zalaèmo za siroma{ne, treba da poklonimo pa`nju iimu}nijima, ~ije su du{e isto tako dragocene u o~ima Bo`jim.Hristos se zalagao za sve koji su bili spremni da slu{aju Njegovu re~.Teìo je da pridobije ne samo odba~enog carinika, ve} i bogatog iobrazovanog fariseja, jevrejskog kneza i rimskog vlastodr{ca. I zabogatog se treba zalagati u ljubavi i strahu Bo`jem. On se suvi{e~esto uzda u svoje bogatstvo i nije svestan opasnosti koja mu preti.Zemaljski posedi koje Gospod poverava ljudima ~esto su za njihizvor velikih isku{enja. Hiljade njih su tako navedeni da se odajugre{nom popu{tanju te im razvrat i porok prelaze u naviku. Me|unesre}nim `rtvama nema{tine i greha nalaze se mnogi koji su neka-da bili bogata{i. Pod uticajem izopa~enosti ovog sveta, alkoholnihpi}a i zadovoljavanja telesnih èlja, ljudi svih mogu}ih poziva ipoloàju u ìvotu bivaju navedeni da podlegnu isku{enju. Dokovako posrnuli izazivaju na{e saàljenje i spremnost da im ukaèmopomo}, zar ne bi trebalo da posvetimo vi{e pa`nje i onima koji se jo{nisu spustili u takve dubine, ali su krenuli istim putem? Hiljade, njihkoji zauzimaju ~asne i zna~ajne poloàje u ìvotu, popu{taju navika-ma koje donose propast i du{i i telu. Zar ne bi trebalo uloìti naju-srdnije napore da se takvima otvore o~i?

Verou~itelji raznih crkava, dràvnici, pisci, ljudi veoma imu}ni italentovani, ljudi izuzetnih poslovnih sposobnosti koji bi mogli dabudu veoma korisni, nalaze se u smrtnoj opasnosti jer ne uvi|aju po-trebu stroge umerenosti u svemu. Njihovu pa`nju treba usmeriti nana~ela umerenosti, i to ne na sku~en i proizvoljan na~in, ve} u svet-losti velike Bo`je namere za dobro roda ljudskog. Kada bi im se na-~ela prave umerenosti ovako izloìla, mnogi pripadnici vi{ih dru-{tvenih slojeva priznali bi vrednost istih i prihvatili bi ih svim srcem.

Postoji jo{ jedna opasnost kojoj su posebno izloèni imu}ni ljudi,i tu se otvara jo{ jedna oblast za rad zdravstvenog misionara. Mnogiod onih koji u svetu postiù znatne uspehe i nikada se ne uniàvaju

255

POTREBE SVETA 237

upu{tanjem u uobi~ajene poroke, ipak se izlaù propasti zbog toga{to svu svoju ljubav i pa`nju poklanjaju samo bogatstvu. Obuzetisamo ovozemaljskim blagom, oni su potpuno neosetljivi prema za-htevima Bo`jim i potrebama svojih bli`njih. Umesto da svoje bogat-stvo smatraju primljenim talentom koji treba upotrebiti na slavuBogu i na uzdizanje ljudskog roda, oni ga smatraju sredstvom za po-pu{tanje svojim prohtevima i uzdizanje sopstvenog "ja". Oni kupujuku}u za ku}om, njivu za njivom i svoje domove rasko{no pune izo-biljem, dok se nesta{ica prikrada ulicama a svuda oko njih ljudskabi}a postaju nemo}ne `rtve bede i zlo~ina, bolesti i smrti. Osobinekoje u svom karakteru razvijaju oni koji tako provode ìvot u sebi-~nom uga|anju samo sebi nisu boànskog, nego sotonskog porekla.

Takvima je zaista neophodno Jevan|elje. Njihov pogled sata{tine i ni{tavnosti materijalnih stvari ovog sveta treba usmeriti nadragocenost neprolaznog bogatstva. Oni iz iskustva treba da nau~e{ta zna~i radost davanja i blaènstvo saradnje sa Bogom.

Na}i pristup srcu i takvih ~esto je veoma te{ko, ali }e Hristosotvoriti puteve kojima se moè dopreti i do njih. Neka se radnici sanajve}om razborito{}u, puni nade i pouzdanja u Boga najusrdnijezalaù za ove du{e. Sa mudro{}u i taktikom koje proisti~u iz boàn-ske ljubavi, sa plemenito{}u i u~tivo{}u koje su plod Hristovog pri-sustva u du{i, ti radnici treba da se zalaù za te du{e koje - zasle-pljene varljivim sjajem ovozemaljskog bogatstva - ne vide slavunebeskog blaga. Neka radnici prou~avaju s njima Bibliju, utiskuju}injene svete istine u njihova srca. Neka im o Bogu ~itaju slede}e: "PoNjemu ste i vi u Hristu Isusu, koji nam posta premudrost od Boga ipravednost i osve}enje i izbavljenje." "Ovako veli Gospod: mudri dase ne hvali mudro{}u svojom, ni jaki da se ne hvali snagom svojom,ni bogati da se ne hvali bogatstvom svojim. Nego ko se hvali, nekase hvali tim {to razumije i poznaje mene da sam ja Gospod koji~inim milost i sud i pravdu na zemlji, jer mi je to milo, govoriGospod." "U kome imamo izbavljenje krvlju Njegovom i opro{tenjegrijeha, po bogatstvu blagodati Njegove." "A Bog moj da ispunipotrebu va{u po bogatstvu svojemu u slavi, u Hristu Isusu" (I Kor.1,30; Jer. 9,23.24; Efesc. 1,7; Filib. 4,19).

256

257


Takav poziv, upu}en u Hristovom duhu, ne}e se smatrati nepri-kladnim. Na um i srce mnogih imu}nih ljudi to }e ostaviti dubok uti-sak.

Naporima uloènim u mudrosti i ljubavi, mnogi imu}ni ljudimogu biti probu|eni i navedeni da shvate svoje du`nosti i odgo-vornosti pred Bogom. Kada im se obrazloì da Gospod od njih kaood svojih predstavnika s pravom o~ekuje da u~estvuju u ublaàvanjuljudskih patnji mnogi }e se odazvati ukazuju}i saose}anje prema siro-ma{nima i daju}i svoja sredstva za njihovo dobro. Kad se njihovemisli odvrate od njihovih li~nih interesa, mnogi od njih bi}e navedenida se u potpunosti predaju Hristu. Svojim talentima uticaja i materi-jalnih sredstava oni }e se u delu dobro~instva rado pridruìti smer-nom misionaru koji je bio Bo`je oru|e u njihovom obra}enju.Pravilnom upotrebom svog ovozemaljskog bogatstva oni }e sabiratisebi "blago na nebu, gdje moljac i r|a ne kvare, i gdje lupeì nepotkopavaju i ne kradu." Oni }e tada sabirati sebi ono blago kojeboànska mudrost preporu~uje, a to je "postojano dobro i pravda".

________

Posmatraju}i na{ ìvot, ljudi ovog sveta formiraju svoje mi{lje-nje o Bogu i o Hristovoj religiji. Svi oni koji jo{ nisu upoznali Hristatreba da uzvi{ena i plemenita na~ela Njegovog karaktera stalnogledaju u ìvotu onih koji Ga poznaju. Zadovoljiti tu potrebu, unosi-ti Hristovu ljubav u duhove velikih i malih u ovom svetu, bogatih isiroma{nih - to je uzvi{ena du`nost i dragoceno preimu}stvozdravstvenog misionara.

"Vi ste so zemlji", rekao je Hristos svojim prvim u~enicima; teiste re~i On i danas upu}uje onima koji rade za Njega. Ako ste zaistaso, spasonosne osobine koje so predstavlja odraàva}e se u vama, ivrline va{eg karaktera ima}e spasonosan uticaj.

________

Iako ~ovek moè veoma duboko da potone u dubine greha, ipakpostoji mogu}nost da se spase. Mnogi su izgubili svaku predstavu ove~noj stvarnosti, izgubili su sli~nost sa Bogom, i jedva znaju da li

258

POTREBE SVETA 239

treba da traè spasenje svojoj du{i ili ne. Oni nemaju ni vere u Boga,niti poverenje u bilo kog ~oveka. Ipak mogu da razumeju i znaju dacene postupke stvarnog saose}anja i spremnosti da im se ukaèpomo}. Kad vide da neko bez ikakve èlje za zemaljskom pohvalomili nagradom, dolazi u njihove nesre}ne domove, ukazuje pomo} iutehu bolesnima, hrani gladne, odeva nage, i ne`no im ukazuje naOnoga ~iju ljubav i saose}anje on, kao ljudsko oru|e, samo na-gove{tava - vide}i sve to, njihova srca bivaju ganuta i pokrenuta.Javlja se ose}anje zahvalnosti. Plamen vere je zapaljen. Oni uvi|ajuda Bog vodi brigu i o njima i spremni su da slu{aju izlaganjeNjegove Re~i.

To delo obnove zahteva mnogo strpljenja i mukotrpnih napora.Tim du{ama nije potrebno na potresan na~in iznositi nova i za njihnepoznata verska u~enja; nego im uz pruànje ovozemaljske pomo}itreba izloìti istinu za ovo vreme. Ljudima, ènama i omladini trebaukazati na Bo`ji zakon sa svim njegovim dalekose`nim zahtevima.Degradaciju ljudskog roda ne predstavljaju nevolje, teàk rad i siro-ma{tvo; ljude uniàva greh - stalno prestupanje Bo`jeg zakona.Napori koji se ulaù za podizanje odba~enih i uniènih osta}e besko-risni ako im se zahtevi Bo`jeg zakona i potreba odanosti Bogu neutisnu u misli i u srce. Bog ne traì ni{ta {to ne bi bilo neophodno dase ljudski rod ponovo poveè s Njim. "Zakon je Gospodnji savr{en,osvedo~ava i obra}a du{u… Zapovijest je Gospodnja svjetlost,prosvjetljuje o~i." "Radi rije~i usta Tvojih", kaè psalmista, "drìmse puteva o{trih" (Ps. 19,7.8; 17,4)

U nastojanju da se pali podignu i vrate Onome koji je i ìvot svojdao za njihovo iskupljenje, an|eli rado pomaù; a Duh Sveti sa-ra|uje sa ljudskim oru|ima podsti~u}i moralne snage svojim utica-jem na srca onih koji se bude, osvedo~avaju}i ih o grehu, o pravdi io sudu.

Kada se deca Bo`ja posvete ovom radu, mnogi }e prihvatiti rukukoja je ispruèna da ih spase. Mnogi su na taj na~in pokrenuti i pros-to primorani da se vrate sa svog pogre{nog puta. Neki od takoizbavljenih mogu se, verom u Hrista, uzdi}i do visokih poloàja uslu`bi Bogu i bli`njima, i mogu da im se povere zna~ajne du`nosti u

259


delu spasavanja du{a. Oni iz li~nog iskustva znaju kakve su potrebeonih za koje se zalaù i kako mogu da im pomognu; oni znaju kojese vrednosti mogu najuspe{nije upotrebiti u spasavanju onih kojipropadaju. Oni su ispunjeni zahvalno{}u prema Bogu za blagoslovekoje su primili: ljubav koja je pokrenula njihova srca krepi njihoveenergije da podiù i ohrabruju druge koji se bez ne~ije pomo}i nika-da ne bi podigli. Uzimaju}i Bibliju za svoje ìvotno pravilo ivo|stvo Svetog Duha kao svog savetnika i Ute{itelja, oni vide da sepred njima otvara novi ìvotni put. Svaka du{a koja redovima onihkoji rade za Hrista pristupa naoruàna iskustvenom spoznajom otome kako se du{e privode Hristu, postaje pravi saradnik onih kojisu je priveli divnoj svetlosti istine. Na taj na~in Bog se slavi iNjegova istina napreduje.

________

Svet se ne moè toliko osvedo~iti propovedanjem i izlaganjimasa propovedaonice, koliko svakodnevnim ìvotom pripadnikaZajednice. Propovednik objavljuje samo teoriju Jevan|elja, ali siluistoga ispoljava samo prakti~na pobo`nost Zajednice.

POTREBE ZAJEDNICE

Kao {to su stanovnicima sveta potrebne molitve, saose}anje ipomo} od strane Bo`jeg naroda, kao {to im je potrebno da videHrista u ìvotu Njegovih sledbenika, isto su tako pripadnicimaBo`jeg naroda potrebne prilike da, upu}uju}i delotvorne molitve,pridobiju naklonosti takvih i da u njima izgrade karakter sli~anboànskom uzoru.

Da bi nam pruìo takve prilike i mogu}nosti, Bog dopu{ta da sei me|u nama na|u siroma{ni, nesre}ni, bolesni i nevoljni. Oni suHristovo zave{tanje ostavljeno Njegovoj Zajednici, i mi treba davodimo brigu o njima isto tako kao {to bi to On ~inio. Na taj na~inBog uklanja iz na{eg karaktera trosku i pre~i{}ava nas kao zlato,daju}i nam onu plemenitost srca i karaktera koja nam je neophodna.

260

POTREBE SVETA 241

Gospod bi mogao da dovr{i svoje delo i bez na{e saradnje. On nezavisi od nas, niti od na{eg novca, vremena ili truda. Me|utim,Zajednica je veoma dragocena u Njegovim o~ima. Ona predstavljakov~eg u kome se nalaze Njegovi dragulji, tor kojim je ogra|enoNjegovo stado, i On èli da je vidi bez ikakve mane i mr{tine, ili bilo~ega sli~nog. On ~ezne za njom ljubavlju neizrecivom zato nam kaonjenim pripadnicima i pruà prilike i mogu}nosti da radimo zaNjega, i na{e napore prihvata kao znake na{e ljubavi i odanosti.

Ostavljaju}i me|u nama siroma{ne i one koji pate, Gospod nasproverava da bi se otkrilo {ta nam je u srcu. Ne moèmo biti sigurnidok odstupamo od na~ela gaze}i pravdu i zanemaruju}i milost. Kadvidimo da jedan na{ brat propada, ne smemo pre}i na drugu stranuulice da izbegnemo susret s njim, ve} moramo bez odlaganja uloìtinajodlu~nije napore da bismo, ukazuju}i mu neophodnu pomo},ispunili izri~ite zahteve Bo`je Re~i. Ne moèmo raditi suprotnoBo`jim naro~itim uputstvima, a da se posledice toga ne odraze nanama samima. U na{oj savesti treba da se ~vrsto i duboko usadi,ukoreni i utemelji saznanje da sve ono ~ime u svojim postupcimaobe{~a{}ujemo Boga ne moè ni nama da bude na blagoslov.

Kao gvozdenom pisaljkom na kamenu, tako u na{oj savesti trebada bude napisano: “Onaj koji zanemaruje milost, saose}anje i prav-du, koji zanemaruje siromaha, koji se ne obazire na potrebe ne-voljnih i postradalih, koji nije ljubazan i u~tiv, taj svojim po-na{anjem pokazuje da Bog ne moè sara|ivati s njim u razvoju nje-govog karaktera.” Oplemenjivanje uma i karaktera postiè se mnogolak{e kad prema drugima ispoljavamo tako ne`no saose}anje dasvoje preimu}stvo i koristi `rtvujemo da bismo zadovoljili njihovepotrebe. Sebi~no sticanje i zadràvanje svega ste~enog samo za sebevodi siroma{tvu du{e. Me|utim, sve Hristove osobine bi}e jo{ ovdenagrada upravo onih koji su spremni da ~ine ono {to im je Bogomnamenjeno, rade}i kao {to je Hristos radio.

Pripadnicima svog naroda na{ Spasitelj {alje svoje vesnike saodre|enom porukom: "Evo stojim na vratima”, kaè On, “i kucam",ako ko ~uje glas moj i otvori vrata, u}i }u k njemu i ve~era}u s njim,i on sa mnom" (Otkr. 3,20). Ali mnogi odbijaju da Ga prime. Sveti

261


Duh ~eka da smek{a i ukroti srca; ali oni nisu spremni da otvorevrata i da prime Spasitelja, jer strahuju da }e On ne{to zatraìti odnjih. I tako Isus iz Nazareta prolazi pored njih. On ~ezne da ihobaspe obiljem blagoslova svoje milosti, ali oni odbijaju da to prime.Kako je stra{na i sama pomisao: isklju~iti Hrista iz Njegovog sop-stvenog hrama! Kakav je to gubitak za Zajednicu!

________

Dobra dela traè odre|enu po`rtvovanost, ali upravo tim`rtvovanjem sti~e se neophodna disciplina. Obaveze na koje takopristajemo dovode nas u sukob s na{im prirodnim ose}anjima isklonostima, ali ispunjavaju}i ih mi zadobijamo pobedu za pobedomnad nedostacima na{eg karaktera. Borba se neprekidno nastavlja, ina taj na~in mi duhovno napredujemo i rastemo u milosti. Takoodràvamo sli~nost sa Hristom i pripremamo se za mesto me|ublagoslovenima u carstvu Bo`jem.

________

Blagoslovi, i ovozemaljski i duhovni, prati}e one koji dele sasiroma{nima sve ono {to su i sami primili od Gospoda. Da binahranio mno{tvo od pet hiljada umornih i gladnih ljudi, Isus jeu~inio ~udo. Izabrao je prijatno mesto u prirodi i zapovedio prisut-nima da posedaju po travi. Zatim je uzeo pet hlebova i dve male ribeu svoje ruke. Svakako da su mnogi od prisutnih pomislili kako je ne-mogu}e sa tako neznatnom koli~inom hrane nahraniti pet hiljadagladnih ljudi, osim èna i dece. Ali Isus je odao zahvalnost Ocu izatim stavljao hranu u ruke svojih u~enika da je dele narodu. Dok suoni hranu primljenu iz Njegovih ruku delili mno{tvu, ona seumnoàvala u njihovim rukama. I kada se mno{tvo nahranilo seli sui sami u~enici i zajedno sa Hristom jeli od hrane kojom ih je nebosnabdelo. To je dragocena pouka za svakog Hristovog sledbenika.

________

Vera ~ista i bez mane je "pose}ivati sirote i udovice u njihovimnevoljama i dràti sebe neopoganjena od svijeta" (Jakov 1,27).^lanovima na{e Zajednice je veoma potrebno da znaju {ta zna~i

262

POTREBE ZAJEDNICE 243

prakti~na pobo`nost. Samoodricanje i samopo`rtvovanje oni trebada pokaù u svakodnevnom ìvotu. O svojoj sli~nosti sa Hristom onisvetu treba da pruè o~evidne dokaze. Zato ne mogu o~ekivati da ihu onome {to Hristos traì od njih li~no neko zamenjuje, prenose}i naneki odbor ili neku ustanovu breme koje sami treba da nose. OniHristu treba da postanu sli~ni u svom karakteru - uvek spremni dadaju svoja sredstva i svoje vreme, svoje saose}anje i li~ne napore unesebi~nom nastojanju da pomognu bolesnima, da ute{e oàlo{}ene,da ohrabre klonule duhom, da donesu svetlost onima koji su u tamizablude, da gre{nicima ukaù na Hrista i da im objasne obaveznostBo`jeg zakona.

Ljudi budno prate i odmeravaju one koji tvrde da veruju unaro~ite istine za ovo vreme, da bi videli da li oni zaista svojim ìvo-tom i svojim pona{anjem predstavljaju Hrista. Delima usrdnog do-bro~instva ukazanog rado svakom kome pomo} zatreba, narod Bo`ji{iri uticaj koji glasno govori u prilog istine u svakom mestu do kojegje ona doprla. Ako se svi koji poznaju istinu prihvate ovog zadatkakad god im se za to ukaè prilika, ~ine}i iz dana u dan male uslugepa`nje i ljubavi svojim susedima u mestu gde ìve, Hristos }e bitiotkriven tim du{ama. Jevan|elje }e biti otkriveno kao ìva sila, a nekao ve{to izmi{ljena pri~a ili prazno naga|anje. Ono }e se otkriti kaostvarnost, a ne kao proizvod ma{te ili ushi}enja. To }e govoriti glas-nije od svake propovedi, veroispovedanja ili simvola vere.

________

Sotona igra ìvotnu igru za svaku du{u. On zna da saose}anje upraksi predstavlja proveru ~istote i nesebi~nosti srca, i ~ini sve {to jeu njegovoj mo}i da na{e srce zatvori prema potrebama drugih, takoda nas najzad pogled na patnje i nevolje drugih vi{e ne uznemirava.On }e u~initi sve mogu}e da bi spre~io izraàvanje ljubavi isaose}anja. Tako je upropastio Judu Iskariotskog. Sve svoje planoveJuda je svodio samo na sticanje li~ne koristi. U tome on predstavljaveliki deo onih koji danas tvrde da su hri{}ani. Zato treba daprou~avamo njegov slu~aj. Mi se nalazimo u Hristovoj neposrednojblizini kao {to se i on nalazio. Ali ako nas, kao {to je to bio slu~aj sa

263


Judom, na{e druènje s Hristom ne sjedini s Njim, ako to ne probu-di u na{em srcu iskreno saose}anje sa onima za koje je On dao svojìvot, izlaèmo se istoj opasnosti da se kao i Juda udaljimo od Hristai da postanemo igra~ka sotoninih ku{anja.

Moramo se ~uvati prvog skretanja s pravog puta, jer jedan pre-stup, jedan propust da ispoljimo duh Hristov otvaraju put za svedublje zastranjivanje sve dok umom ne zagospodare na~ela nepri-jatelja. Duh sebi~nosti, ako mu se popu{ta, postaje pro`diru}a strastkoju ni{ta, osim Hristove sile, ne moè da savlada.

Poruke iz pedeset osmog poglavlja knjige Isaijine

Upozorenje i poziv svim ~lanovima na{e Zajednice, svima pra-vim misionarima, svima koji veruju u vest tre}eg an|ela i koji~uvaju svoju nogu od prestupanja subote: da poruku iz pedesetosmog poglavlja knjige Isaijine stalno treba da imaju na umu - nijemogu}e prenaglasiti. Delo dobro~instva nagla{eno u ovom poglavljuupravo je ono {to Bog zahteva od svog naroda u ovo vreme. To jedelo Bogom odre|eno. [to se ti~e onih na koje se ova poruka odnosii vremena odre|enog za njenu primenu nismo ostavljeni u neizves-nosti, jer ~itamo: "I tvoji }e sazidati stare pustoline, i podignu}e{temelje koji }e stajati od koljena do koljena, i prozva}e{ se: Kojisazida razvaline (zazida prolom)* i opravi puteve za naselje" (Is.58,12). ôvek bezakonja je promenio sedmi dan - subotuGospodnju - koja predstavlja znak Njegove stvarala~ke sile ipodse}a na stvaranje sveta. Bo`ji narod ima naro~iti zadatak da zazi-da prolom na~injen na taj na~in u Njegovom zakonu, i ukoliko sevi{e pribliùjemo kraju, utoliko ovaj zadatak postaje neodlo`niji. Svikoji ljube Boga pokaza}e drànjem Njegovih zapovesti da noseNjegov znak ili pe~at. Oni popravljaju "puteve za naselje". Gospodkaè: "Ako zadrì{** nogu svoju u subotu da ne ~ini{ {to je tebidrago na moj sveti dan, i ako prozove{ subotu milinom… tada }e{ se

264

265

PORUKE IZ KNJIGE PROROKA ISAIJE 245

_____*Prema engleskom prevodu Biblije**Prema prevodu Stvarnost

veseliti u Gospodu, i izve{}u te na visine zemaljske" (Is. 58,13.14).Na ovaj na~in se pravi zdravstveno misionarski rad nerazdvojnovezuje za drànje Bo`jih zapovesti, u kojima se posebno nagla{avasubota, po{to ona predstavlja veliku uspomenu na Bo`je stvarala~kodelo. Svetkovanje subote povezano je sa obnavljanjem Bo`jegmoralnog lika u ~oveku. To je misija koju narod Bo`ji treba da na-stavi u ovo vreme. Savesno i pravilno obavljena, ova misija done}eZajednici obilje blagoslova.

Kao narod koji veruje u Hrista, trebalo bi da imamo vi{e vere ida budemo mnogo usrdniji u molitvi. Mnogi se pitaju za{to su slabii kolebljivi, a njihovo hri{}ansko iskustvo tako sumorno i nepouz-dano. "Za{to postismo?" pitaju se oni, i zar ne "hodimo àlosni predGospodom nad vojskama?" U pedeset osmom poglavlju knjigeIsaijine Hristos otkriva kako se ovo stanje moè promeniti. "Nije liovo post {to izabrah", nagla{ava On, "da razveè{ sveze bez-bo`nosti, da razdrije{i{ remenje od bremena, da otpusti{ potla~ene, ida izlomite svaki jaram? Nije li da prelama{ hljeb svoj gladnome, isiromahe prognane da uvede{ u ku}u? Kad vidi{ gola, da ga odjene{,i da se ne krije{ od svojega tijela?" (Is. 58,6.7). Ovo je recept kojiHristos propisuje za malaksalu, kolebljivu i uzdrhtalu du{u. Nekaoni koji tuguju, koji hode àlosni pred Gospodom, ustanu na rad ipomaù onima kojima je pomo} neophodna.

Svakom verniku neophodna je obuzdavaju}a sila Svetog Duha, isada je vreme da se molimo za to. Me|utim, u svemu {to Bog ~iniza ~oveka, On traì da ~ovek sara|uje s Njim. U tom cilju Gospodod pripadnika svoje Zajednice traì usrdniju pobo`nost, dubljeose}anje du`nosti i jasnije shvatanje obaveza prema svom Tvorcu.On ih poziva da budu ~ist, svet i delotvoran narod. Hri{}anskopomaganje bli`njima predstavlja jedno od sredstava kojima se ovopostiè, jer Sveti Duh uti~e na savest svih koji su u Bo`joj slu`bi.

Onima koji u~estvuju u ovom delu èlim da kaèm: Unosite urad takti~nost i sve svoje sposobnosti. Podsti~ite svoje saradnike daprona|u neki oblik delatnosti koji bi im omogu}io dobro organizo-vanu i skladnu saradnju. Nastojte da mlade ljude i ène zainteresu-jete za rad u Zajednici. Kombinujte lekarsko misionarski rad sa

266


objavljivanjem poruke tre}eg an|ela. Ulaìte redovne organizovanenapore da ~lanove Zajednice pokrenete iz duhovnog mrtvila u kojemse ve} godinama nalaze. U sve na{e skup{tine {aljite radnike kojiìve po na~elima zdravstvene reforme, koji uvi|aju potrebusamoodricanja u pogledu apetita, jer u suprotnom slu~aju oni posta-ju zamka za Zajednicu. Tada }ete videti kako u na{e skup{tine ulazidah ìvota. U delo treba uneti novo osveènje. Pripadnici Bo`jegnaroda moraju da uvide svoje velike potrebe i opasnosti, i da se pri-hvate zadatka koji je upravo pred njima.

Uz one koji su svim srcem u ovom delu, "propovijedaju}i rije~…u dobro vrijeme i u nevrijeme", pomaù}i siroma{nima, bednima inesre}nima, govore}i im o Hristovoj divnoj ljubavi prema njima,uvek se nalazi i sam Spasitelj, uti~u}i na srca tih nevoljnika za kojese oni zalaù. Kada prihvati svoj Bogom odre|eni zadatak, Za-jednica moè ra~unati na obe}anje: "Tada }e sinuti vidjelo tvoje kaozora, i zdravlje }e tvoje brzo procvasti, i pred tobom }e i}i pravdatvoja, slava Gospodnja bi}e ti zadnja straà." Hristos je na{a pravda;On nas predvodi u ovom delu, a slava Gospodnja prati nas.

Svi obe}ani blagoslovi neba stoje na raspolaganju svakoj du{ikoja èli da radi po Hristovom nalogu. Kada se ~lanovi Zajednicekao pojedinci prihvate zadatka koji im je namenjen oni }e bitiokruèni sasvim druga~ijom atmosferom. Njihovi napori bi}epra}eni Bo`jim blagoslovima i Njegovom silom. Doìve}e istinskipreporod i uma i srca. Sebi~nost koja je gu{ila njihov duhovni ìvotbi}e pobe|ena. Vera }e za njih postati ìvotno na~elo. Njihovemolitve bi}e usrdnije. Oìvljeni posve}uju}im uticajem Svetog Du-ha oni }e biti privu~eni sve bliè carstvu nebeskom.

________

Spasitelj ne gleda na bogatstva i po~asti ovog sveta, niti napoloàj i dru{tvenu klasu kojoj pripadamo. Ono {to u Njegovimo~ima ima visoku vrednost to je karakter i odanost cilju. On nije nastrani onih koji su mo}ni i omiljeni u ovom svetu. On, Sin Bogaìvoga, saginje se da podigne poniène i pale. Zavetnim obe}anjima

267

PORUKE IZ KNJIGE PROROKA ISAIJE 247

i re~ima ohrabrenja, On se trudi da privu~e k sebi izgubljenu du{u saivice propasti. Bo`ji an|eli budno prate da bi videli ko je od Hri-stovih sledbenika spreman da pokaè ne`no saose}anje i ljubavprema nevoljnima, ko od pripadnika Bo`jeg naroda ispoljava Hristo-vu nesebi~nu ljubav.

Oni koji shvataju svu odvratnost greha i Hristovo boànskosaose}anje ispoljeno u Njegovoj neizmernoj `rtvi za palog ~oveka,spremni su da sudeluju sa Hristom. Njihova srca bi}e puna ne`nosti,izraz njihovog lica i ton njihovog glasa odraàva}e duboko sa-ose}anje; njihovi napori bi}e obeleèni iskrenom zabrinuto{}u zadu{e, ljubavlju i energi~nim zalaganjem za njihovo spasenje; i uzBo`ju pomo} oni }e postati sila u pridobijanju du{a za Hrista.

Svi mi treba da sejemo seme hri{}anskog strpljenja, saose}anja iljubavi, jer }emo `njeti ono {to smo posejali. Svoj karakter mi sadaizgra|ujemo za ve~nost. Ovde na zemlji mi se obu~avamo i pri-premamo za nebo. Sve dugujemo samo milosti, nezasluènoj, ne-ograni~enoj Bo`joj milosti. Na{e iskupljenje, na{ preporod i sticanjeprava da budemo sunaslednici sa Hristom - sve je to plod samoSpasiteljeve milosti. Stoga nastojmo da tu blagodat otkrijemo idrugima.268


NA[A DU@NOST PREMA BRA]I I SESTRAMA U VERI

Novi ~lanovi

U okviru na{ih granica uvek postoje dve kategorije siroma{nih -oni koji sami sebe upropa{}uju svojim nastranim na~inom ìvota iupornim istrajavanjem u svom prestupu, i oni koji su zbog istinezapali u te{ke okolnosti. Mi svoje bli`nje treba da ljubimo kao samisebe, stoga za pomenute kategorije siromaha u~inimo ono {to jepravo, rukovode}i se na~elima zdravog razuma.

Kad je re~ o Gospodnjim siromasima tu nema {ta da se pita.Njima treba ukazati pomo} u svakom slu~aju kad je to za njihovodobro.

Bog èli da pripadnici Njegovog naroda pokaù ovom gre{nomsvetu da ih On ne}e prepustiti da propadnu. Posebne napore trebaulagati da se pomogne onima koji su zbog istine proterani iz svogadoma i primorani da se pate. Potreba za ljudima velikog, otvorenogi plemenitog srca, ljudima koji su u brizi za one koji su Gospodutako dragi, spremni na samoodricanje - biva}e sve ve}a i ve}a.Siroma{ni u narodu Bo`jem ne smeju biti ostavljeni bez ìvotnihpotreba. Mora se prona}i bilo kakav na~in da oni sami ostvaruju nekiprihod za svoje izdràvanje. Neke je neophodno nau~iti da rade.Drugima, koji se te{kim poslovima iscrpljuju do krajnjih granica dabi zaradili sredstva za izdràvanje svoje porodice, bi}e potrebnaposebna pomo}. Mi treba da se ozbiljno interesujemo za slu~ajevetakvih pomaù}i im da na|u zaposlenje. Za potpomaganje takvihsiromaha koji su dostojni na{e pa`nje, koji ljube Boga i drèNjegove zapovesti, treba osnovati poseban fond.

Moramo paziti da se sredstva neophodna za pomo} ovakougroènima ne upotrebe u druge svrhe. Pomagati onima koji su unema{tinu i nevolju zapali zbog drànja Bo`jih zapovesti, ili zane-mariti takve da bismo pomagali hulnike koji Bo`je zapovesti bacajupod noge, razlika je koju moramo uvaìti. I Bog uzima u obzir turazliku. Adventisti sedmog dana ne smeju zanemarivati Gospodnje

269

NOVI ^LANOVI 249

siromahe i nevoljnike, preuzimaju}i na sebe teret potpomaganja onihkoji nastavljaju da kr{e Bo`ji zakon i koji su navikli da o~ekujupomo} od svakoga ko je voljan da im je pruì. To nije onaj na~inmisionarskog rada koji Gospod o~ekuje od nas. To nije u saglasno-sti sa Njegovim planom.

Gde god postoji organizacija Zajednice, njeni ~lanovi treba daverno i savesno potpomaù svoju siroma{nu bra}u i sestre u veri. Alise ne smeju zaustaviti samo na tome. Oni treba da ukazuju pomo} idrugima bez obzira na njihovu versku pripadnost. Zahvaljuju}itakvim naporima, neki od njih prihvati}e naro~ite istine za ovovreme.

Siroma{ni, bolesni i stari

"Ako bude u tebe koji siromah izme|u bra}e tvoje u kom mjestutvom, u zemlji tvojoj, koju ti daje Gospod Bog tvoj, nemoj da ti sestvrdne srce tvoje i da stisne{ ruku svoju bratu svojemu siromahu.Nego otvori ruku svoju i pozajmi mu rado koliko god mu zatreba upotrebi njegovoj. ûvaj se da ne bude kakvo nevaljalstvo u srcutvom, pa da re~e{: blizu je sedma godina, godina oprosna; i da okotvoje ne bude zlo prema bratu tvojemu siromahu, pa da mu ne da{, aon zbog toga da zavapi ka Gospodu na te, i bude ti na grijeh. Podajmu, i neka ne àli srce tvoje kad mu da{; jer }e zbog toga blagoslovi-ti tebe Gospod Bog tvoj u svakom poslu tvom i u svemu za {to seprihvati{ rukom svojom. Jer ne}e biti bez siromaha u zemlji; zato tizapovijedam i kaèm: otvaraj ruku svoju bratu svojemu, nevoljnikui siromahu svojemu u zemlji svojoj" (V Mojs. 15,7-11).

Sticajem okolnosti i neki koji ljube Boga i drè Njegove za-povesti osiroma{e. Neki nisu dovoljno oprezni i {tedljivi i neznajurazborito da upravljaju svojim doma}instvom. Drugi osiroma{e zbogbolesti ili neke nesre}e u ìvotu. Bez obzira na uzrok, oni su unevolji, i pruànje pomo}i takvima predstavlja zna~ajnu oblastmisionarske delatnosti.

Svaka na{a skup{tina treba da vodi brigu o svojim siroma{nim~lanovima. Svoju ljubav prema Bogu treba da izraàvamo u delima

270


milosr|a prema siroma{nim i nevoljnima koji su s nama u veri, ~ijesiroma{tvo nam je poznato i kojima je na{a pomo} zaista potrebna.Svaka du{a ima posebnu obavezu pred Bogom da siromasima do-stojnima Njegove pa`nje ukazuje naro~ito saose}anje. Nikakviobziri ne mogu biti izgovor da takve zanemarimo.

Vernicima u Korintskoj crkvi Pavle pi{e: "Izvje{tavamo vas pak,bra}o, o blagodati Bo`joj koja je dana crkvama Makedonije, da je umnogome ku{anju kroz nevolje obilje radosti njihove, i puko siro-ma{tvo njihovo, izobilovalo u bogatstvu prostodu{nosti njihove;svjedo~im da po mogu}stvu i preko mogu}stva dobrovoljno davahu.S mnogom usrdno{}u moli{e nas da prihvatimo milost i zajednicu usluènju svetima. I ne samo koliko se nadasmo, nego oni sebe najpri-je predado{e Gospodu i nama po volji Bo`joj. Tako da mi umolismoTita da, kao {to je prije po~eo, onako i dovr{i kod vas i ovu milosti-nju”* (II Kor. 8,1-6).

U Jerusalimu je u to vreme vladala glad, i Pavle je znao da sumnogi od hri{}ana bili rasejani po okolnim zemljama, a da su onikoji su ostali u gradu verovatno li{eni svakog saose}anja i izloèniverskoj netrpeljivosti. Zato je podsticao vernike u ostalim crkvamada po{alju nov~anu pomo} svojoj bra}i u Jerusalimskoj crkvi. Sumakoja je tako prikupljena prema{ila je apostolovo o~ekivanje.Pokrenuti Hristovom ljubavlju vernici su velikodu{no davali ispu-njeni rado{}u {to su na taj na~in mogli da izraze svoju zahvalnostIskupitelju i svoju ljubav prema bra}i. To je pravi temelj milosr|a idobro~instva u skladu sa Re~ju Bo`jom.

Zbrinjavanje na{e starije bra}e i sestara koji nemaju svojedoma}e ognji{te, stalna je i neodlo`na potreba. [ta moè da se u~iniza njih? Ponovo mi je bilo ukazano na svetlost koju mi je Gospodranije davao: Osnivanje ustanova za zbrinjavanje ostarelih gde bi onimogli da budu zajedno, nije najbolje re{enje, niti ih u cilju zbrinja-vanja treba udaljavati iz mesta njihovog prebivali{ta. ^lanovi svakeporodice treba da vode brigu o svojim srodnicima. Kada to nijemogu}e, onda skup{tina kojoj pripadaju treba da preuzme brigu o

271

SIROMA[NI, BOLESNI I STARI 251

______*Prevod SAS-SPC

takvima, prihvataju}i to i kao du`nost i kao preimu}stvo. Svi oni kojiimaju Hristov duh pokaza}e prema starima i iznemoglima naro~itopo{tovanje i ne`nost.

Bog dozvoljava da se siromasi koji su Njemu verni na|u u svakojskup{tini. Oni uvek treba da budu me|u nama, i Gospod ~lanovesvake skup{tine smatra li~no odgovornima da vode brigu o takvima.Ne smemo da svoju odgovornost prebacujemo na druge. Premaonima koji se nalaze u okviru na{e nadle`nosti treba da pokaèmoistu ljubav i saose}anje koje bi i Hristos pokazao da je na na{emmestu. Na taj na~in se zaista moèmo pripremiti da radimo onakokao {to je Hristos radio.

Propovednik je duàn da i pojedince i skup{tinu pou~ava i ohra-bruje da brigu za svoje bolesnike i siroma{ne ne prenose na druge.On treba da aktivira sve Bogom dane sposobnosti srodnika i ~lano-va doti~ne skup{tine, a ukoliko je skup{tina preoptere}ena u tompogledu, neka joj druge skup{tine priteknu u pomo}. Neka ~lanovipokaù takti~nost i o{troumnost u zbrinjavanju takvih stradalnika,jer su i oni Bo`ja deca. Neka se odreknu rasko{i i nepotrebnogukra{avanja da bi mogli ukazati pomo} i zadovoljiti neophodnepotrebe siroma{nih i nevoljnih. Postupaju}i tako, oni uputstva danau pedeset osmom poglavlju knjige Isajine primenjuju u praksi, iprimi}e blagoslove obe}ane u tim stihovima.272


NA[A DU@NOST PREMA SVETU

"Jer Bogu tako omilje svijet da je i Sina svojega jedinorodnogadao…" "Jer ne posla Bog Sina svojega na svijet da sudi svijetu, negoda se svijet spase kroz Njega" (Jovan 3,16.17). Bo`ja ljubav obu-hvata sveukupno ~ove~anstvo. Daju}i poslednji nalog svojim u~e-nicima pri rastanku s njima, Hristos je naglasio: "Idite po svemu svi-jetu i propovijedajte jevan|elje svakom stvorenju" (Marko 16,15).

Hristova je namera da se za dobro roda ljudskog u~ini vi{e nego{to smo to do sada videli. Toliko mno{tvo ljudi nije se odlu~ilo dastane pod sotoninu zastavu i da se upi{e u redove pobunjenika pro-tiv Bo`je vladavine zato {to je On hteo da tako bude. Iskupitelj svetanije odredio da pripadnici ljudskog roda, koje je On otkupio kaosvoje nasle|e, ìve i umiru u svojim gresima. Za{to je, onda, takomalo onih do kojih doseè Njegov poziv i koji se spasavaju? To jezato {to mnogi od onih koji tvrde da su hri{}ani nastavljaju isto ono{to je zapo~eo veliki otpadnik. Hiljade onih koji ne poznaju Bogamogli bi danas da se raduju u Njegovoj ljubavi, kada bi oni koji tvrdeda Mu sluè radili kao {to je Hristos radio.

Blagodati spasenja, i ovozemaljske i duhovne, namenjene susvekolikom ljudskom rodu. Mnogi okrivljuju Boga {to je svet pre-plavljen siroma{tvom i patnjama; ali Bo`ja volja nikada nije bila dasvet zna za takvu bedu i nevolju. Njegova volja nikada nije bila dajedan preteruje u rasko{i i izobilju dok deca drugog vapiju za hle-bom. Gospod je Bog dobro~instva i ~ovekoljublja. On je stvorioobilje zaliha koje mogu da zadovolje potrebe svih, i preko svojihpredstavnika, kojima je poverio svoja dobra, On èli da zadovoljipotrebe svih svojih stvorenja.

Neka oni koji veruju u Gospodnju Re~ ~itaju uputstva zapisana uTre}oj i Petoj knjizi Mojsijevoj. Tu }e videti kakvo je vaspitanje bilodavano sinovima Izrailjevim. Iako su kao izabrani narod bili pozvanida budu osobiti i sveti, odvojeni od ostalih naroda koji nisu po-znavali Boga, trebalo je da budu veoma ljubazni prema strancima.Na stranca nisu smeli gledati s prezrenjem samo zato {to ne pripada

273

NA[A DU@NOST PREMA SVETU 253

Izrailju. Trebalo je da strancima ukazuju ljubav i pa`nju jer jeHristos umro da spase i njih isto tako kao i Izrailjce. Na njihovimpraznicima zahvalnosti, kada su se podse}ali na sve {to im je Bogu~inio u svojoj milosti, trebalo je da i stranac nai|e na srda~nudobrodo{licu. U vreme ètve trebalo je da na njivi ostave odre|enideo za strance i siromahe. Strancima je isto tako trebalo omogu}itiu~e{}e i u duhovnim Bo`jim blagoslovima. Gospod je naredio Izra-iljcima da ih rado prihvate ako oni izaberu dru{tvo onih koji poznajui priznaju Njega. Na taj na~in su i oni mogli da upoznaju zakonJehovin i da Ga slave svojom poslu{no{}u.

Isto tako Bog i danas èli da Njegova deca prenose svetu bla-goslove i u duhovnom i u ovozemaljskom pogledu. Dragocene Spa-siteljeve re~i: 'Koji me vjeruje, kao {to Pismo re~e, iz njegova tijelapote}i }e rijeke ìve vode", odnose se na svakog Njegovog u~enikau svim vekovima.

Me|utim, umesto da darove koje su primali od Boga pruàju idrugima, mnogi koji tvrde za sebe da su hri{}ani zapli}u se u svojeuske interese i sebi~no zadràvaju blagoslove koje bi trebalo dapodele sa svojim bli`njima.

Iako je zemlja zahvaljuju}i Bo`jem provi|enju krcata izobiljemsvega a njene riznice pune svega {to ìvot ~ini prijatnim i sre}nim,ipak se nema{tina i siroma{tvo mogu videti na svakom koraku. U ru-ke svojih ljudskih oru|a Bog je u svom provi|enju stavio toliko izo-bilje koje bi zaista moglo da zadovolji potrebe svih, ali se oni kao pri-stavi Njegovih dobara ne pokazuju verni. U takozvanom hri{}anskomsvetu toliko se tro{i na rasipni~ki preterano li~no ukra{avanje i rasko{da bi se time mogle zadovoljiti potrebe svih gladnih i neodevenih nasvetu. Mnogi koji uzimaju na sebe ime Hristovih sledbenika tro{eNjegov novac na sebi~na uìvanja, na zadovoljavanje apetita, naèstoka pi}a i skupe poslastice, na rasipni~ki rasko{ u ukra{avanjusvojih ku}a, name{taja i ode}e, dok siroma{nim i napa}enim ljudskimbi}ima jedva da upute poneki pogled saàljenja ili re~ saose}anja.

Kakve bede ima u samom srcu takozvanih hri{}anskih zemalja!Pomislite na te{ke uslove pod kojima ìve siroma{ni u na{im velikimgradovima. U tim gradovima ìvi mno{tvo ljudskih bi}a kojima se

274


poklanja manje pa`nje i obzira nego nekim ìvotinjama. Postoje hi-ljade nesre}ne dece u dronjcima i polumrtvi od gladi, kojima se nalicu vidi ìg poroka i izopa~enosti. îtave porodice takvih zbijene suu bedno iznajmljenim steci{tima, a mnogi ìve i u mra~nim podru-mima, koji zaudaraju na vlagu i prljav{tinu. U tim uàsnim prebi-vali{tima ra|aju se deca koja u svom detinjstvu i mladosti nikada nevide ni{ta privla~no, ni{ta od prirodnih lepota koje je Bog stvorio dauveseljavaju i nasla|uju ljudska ~ula. Ta deca i mladi prepu{teni suda svoj karakter razvijaju i oblikuju pod uticajem uniènosti, bede iizopa~enosti kojom su okruèni. Bo`je ime oni ~uju samo u psovkii kletvama. Odvratne re~i, zadah alkohola i duvana, moralna uniè-nost svake vrste i sve {to gledaju oko sebe, sve to izopa~uje njihova~ula. Iz tih prebivali{ta bede i o~aja uzdiù se dirljivi vapaji za hra-nom i ode}om sa usana mnogih koji ni{ta ne znaju o molitvi.

^lanovi na{e Zajednice treba da izvr{e zadatak o kojem mnogijedva da imaju i osnovnu predstavu, zadatak kojeg se do sada skoroniko nije prihvatio. "Jer ogladnjeh", kaè Hristos, "i daste Mi dajedem; oèdnjeh i napojiste Me; gost bijah, i primiste Me; nag bijah,i odjenuste Me; bolestan bijah, i posjetiste Me; u tamnici bijah, ido|oste k Meni" (Mat. 25,35.36). Kada daju nov~ani prilog za tusvrhu, neki misle da su u~inili sve {to se od njih traì; ali to je zablu-da. Prilozi u novcu ne mogu da budu zamena za li~nu slu`bu.Ispravno je i dobro da prilaèmo svoja sredstva i to mnogi treba da~ine jo{ i vi{e; ali od svakoga se traì i li~na slu`ba prema njegovojsnazi i mogu}nostima.

Rad na okupljanju siroma{nih, potla~enih, stradalnika i od-ba~enih je zadatak kojem je odavno trebalo da se posvete svi oni kojiveruju u istinu za ovo vreme. U pomaganju nevoljnima i zadovolja-vanju njihovih telesnih potreba mi treba da ispoljavamo ne`nosaose}anje milostivog Samarjanina, hrane}i gladne, uvode}i siro-ma{ne i odba~ene u svoj dom, traè}i od Gospoda svakog danamilost i snagu koja }e nas osposobiti da, shvataju}i svu dubinuljudske bede, pomognemo i onima koji nisu u stanju da pomognusami sebi. Dok se na takav na~in zalaèmo za ove du{e, pruà namse povoljna prilika da im ukaèmo na Hrista raspetog.

275


Svaki ~lan Zajednice treba da zalaganje za one koji ìve u nje-govom susedstvu smatra svojom posebnom du`no{}u. Razmi{ljajtekako da na najbolji na~in pomognete i onima koji ne pokazujunikakvo interesovanje za religiju. Kad pose}ujete svoje prijatelje ipoznanike pokaìte da ste zainteresovani za njihovo i duhovno iovozemaljsko dobro. Prikaìte im Hrista kao Spasitelja spremnog daoprosti grehe. Pozovite svoje susede u svoj dom i ~itajte im tekstoveiz dragocene Biblije i knjiga koje obja{njavaju njene istine. To }e,pra}eno jednostavnim hri{}anskim pesmama i usrdnim molitvama,ganuti i pokrenuti njihova srca. ^lanove Zajednice treba obu~avatiza ovakav rad. To je bitno isto kao i spasavanje neprosve}enih du{au stranim zemljama. Dok neki ose}aju teret odgovornosti za du{ekoje su daleko, neka svi oni koji su kod svoje ku}e ose}aju isti takavteret za dragocene du{e koje su oko njih zalaù}i se najusrdnije zanjihovo spasenje.

âsove tako ~esto provedene u zadovoljstvima koja ne osveà-vaju ni telo ni du{u trebalo bi posvetiti pose}ivanju siroma{nih,bolesnih i nevoljnih, ili pomaganju onima koji su u nevolji.

U nastojanju da pomognete siroma{nima, prezrenima i odba-~enima, nemojte im prilaziti sa visine nekakvog svog dostojanstva inadmo}nosti, jer na taj na~in ne}ete posti}i ni{ta. Kao hri{}anibudite stvarno obra}eni, nau~ite se od Onoga koji je krotak i smeranu srcu. Uvek moramo imati pred sobom Gospoda. Kao slugeHristove, imajte stalno na umu re~i apostola Pavla: "Jer ste kupljeniskupo" (I Kor. 6,20).

Bog od vas o~ekuje ne samo dela dobro~instva nego i vedro lice,re~i pune nade i srda~an stisak ruke. Dok pose}ujete stradalne inevoljne me|u Bo`jom decom, sre{}ete i one koji su izgubili svakunadu; vratite ih u sun~evu svetlost. Onima koji gladuju za hlebomìvota ~itajte Svete spise. Za one koji pate od bolesti du{e, kojimanikakav ovozemaljski balsam ni lekar ne mogu pomo}i, treba da semolite i da ih privedete Isusu.

Neki pod naro~itim okolnostima popu{taju svojim nekontro-lisanim ose}anjima koja ih navode na nepromi{ljene postupke. Onimo`da misle da time ~ine ne{to veliko za Hrista, ali u stvari ~ine

276


suprotno. Njihove revnosti ubrzo nestaje i oni tada zanemaruju slu`-bu Hristu. To nije slu`ba koju Bog moè da prihvati; gr~eviti naporiizazvani trenutnim uzbu|enjem ne predstavljaju na~in kojim mo-èmo stvarno pomo}i svojim bli`njima. Povremeno uloèni gr~evitinapori da se u~ini neko dobro, ~esto donose vi{e {tete nego koristi.

Metode pomaganja siroma{nima treba prethodno pa`ljivo raz-motriti i to uz molitvu. Moramo za to traìti mudrost od Boga, jer Onzna daleko bolje nego kratkovidi smrtnici kako treba voditi brigu osvakom ljudskom bi}u koje je On stvorio. U zabludi su oni koji sma-traju da pomo} svakome ko je zatraì treba davati, bez ikakvog raz-likovanja. U nastojanju da siroma{nima pomognemo, moramo pos-tupiti veoma promi{ljeno da bismo im ukazali pravu pomo}. Ima itakvih koji, kada im se jednom pomogne, smatraju da neko drugimora neprekidno da vodi brigu o njima. Oni nastavljaju da se ose-}aju zavisnima od drugih dokle god vide da imaju na koga da seoslone. Dokle god takvima posve}ujemo svoje vreme i pa`nju, mi inesvesno podsti~emo lenjost, ose}anje bespomo}nosti, rasipni{tva ineumerenost.

Kad dajemo siroma{nima, uvek treba da se zapitamo: "Ne po-maèm li na ovaj na~in rasipni{tvo? Da li im zaista pomaèm, ili~inim suprotno? Niko od onih koji mogu da zarade za svoje ìvotnepotrebe nema prava da se u tome ose}a zavisnim od drugih.

Izreka: "Svet je duàn da brine o mojim ìvotnim potrebama", usu{tini je zasnovana na laì, prevari i zakidanju. Svet nije duàn daizdràva nikoga od onih koji mogu da rade i da se sami izdràvaju.Ali ako neko do|e na na{a vrata i zatraì zalogaj hrane, ne smemoga otpustiti gladnog. Takvo siroma{tvo je mo`da posledica nekognesre}nog slu~aja.

Pomo} treba ukazati onima koji moraju da izdràvaju velikuporodicu a u neprekidnoj borbi sa siroma{tvom zaista su nemo}ni.Mnoge udovice sa decom koja su ostala bez oca rade preko granicasvojih snaga da bi svoje mali{ane zadràle pored sebe i da bi imobezbedile hranu i ode}u. Mnoge takve majke i umiru od preteranograda i krajnje iscrpljenosti. Re~i utehe i ohrabrenja dugujemo svakojudovici, a mnogima od njih treba ukazati i materijalnu pomo}.

277


Za brigu o siroma{nima i nevoljnima, prvenstveno u Zajednici,treba odrediti ljude i ène, bogobojazne, mudre i koji znaju da praverazliku. Oni treba da se savetuju o tome {ta treba u~initi za siroma{nei da o tome daju predloge Zajednici.

Umesto da siroma{ne navikavamo da hranu i sve ostale potrebeo~ekuju besplatno, pruìmo im mogu}nost da sami sebi pomaù.Potrudimo se da im na|emo zaposlenje i, ako je neophodno, na-u~imo ih kako da rade. Pripadnike siroma{nih porodica treba nau~itikako da kuvaju, {iju i popravljaju svoju ode}u, i da pravilno uprav-ljaju svojim doma}instvom. Mladi}e i devojke treba upu}ivati da upotpunosti nau~e neki koristan zanat ili zanimanje. Pravilnim vaspi-tanjem siroma{ne treba pripremiti za samostalan ìvot. To }e za njihpredstavljati pravu pomo}, jer }e ih osposobiti ne samo da sami sebeizdràvaju nego i da pomognu drugima.

Prema Bo`joj nameri imu}niji treba da se prisnije poveù sa siro-ma{nima vezama saose}anja i uzajamne pomo}i. On traì od nas dapokaèmo interesovanje za sve one za koje znamo da pate zbog siro-ma{tva i oskudice.

Nemojte misliti da bi pomaganje nevoljnima i siroma{nimaumanjilo va{e dostojanstvo. Ne gledajte ravnodu{no i s prezrenjemni na one koji hram svoje du{e pretvaraju u ru{evine. Oni su predmetboànskog saàljenja. On koji je Tvorac svega {to postoji, vodi briguo svakom ljudskom bi}u. âk i oni koji su najdublje pali nisu izvandoma{aja Njegove ljubavi i saose}anja. Ako smo zaista Njegoviu~enici, pokaza}emo isti duh. Ljubav koja proisti~e iz na{e ljubaviprema Hristu vide}e u svakoj du{i, bila ona u materijalnom pogledubogata ili siroma{na, vrednost koja se ne moè odrediti ljudskimmerilima. Neka va{ ìvot otkrije onu ljubav koja je uzvi{enija odsvega {to se moè izraziti ljudskim re~ima.

Kao reakcije na izgovoreni ukor, ljudska srca ~esto postaju jo{tvr|a, ali ljubavi koju im ukaèmo u Hristovom duhu ne mogu da sesuprotstave. Recimo gre{niku da se ne ose}a odba~enim od Boga.Pozivajmo ga neka svoj pogled stalno upravlja na Hrista koji jedinomoè da izle~i du{u od gube greha. Otkrijte o~ajnom i obe-shrabrenom stradalniku da njegov slu~aj ipak nije beznadeàn. Neka

278


va{a poruka takvima uvek bude: "Gle, Jagnje Bo`je koje uze na segrijehe svijeta".

Pou~ena sam da se lekarsko misionarskim radom mogu prona}iljudi koji se, iako zbog svojih poro~nih navika i neumerenostiduboko degradirani, odazivaju pozivu na pokajanje i reformu ako imse pravilno pristupi. Takvima treba ukazati pa`nju i ohrabrenje.Neophodni su odlu~ni, strpljivi i ozbiljni napori da se oni podignu.Oni sami ne mogu da se reformi{u. Ako Hristov poziv i dopre donjih, njihovo poimanje je suvi{e oslabljeno da bi razumeli njegovozna~enje; njihove su o~i suvi{e zaslepljene da bi prepoznale bilo {tadobro u onome {to im On nudi. Oni su mrtvi u svom prestupanju igresima. Ipak poziv na jevan|eljsku gozbu ~ak ni takvima ne trebauskratiti. Poziv: "Do|ite" i do njih treba da dopre. Iako se oni moguose}ati potpuno nedostojnima, Gospod kaè: "Naterajte ih da do|u".Ne prihvatajte nikakav izgovor. Privucite ih svojom ljubavlju isaose}anjem. "A vi, ljubazni, nazi|ujte se svojom svetom vjerom, imolite se Bogu Duhom Svetim. I sami sebe drìte u ljubavi Bo`joj,~ekaju}i milosti Gospoda na{ega Isusa Hrista za ìvot vje~ni. I takorazlikuju}i jedne milujte, a jedne strahom izbavljajte i iz ognjavadite" (Juda 20-23). Nastojte da stra{ne posledice prestupanjaBo`jeg zakona utisnete {to dublje u njihovu svest. Pokaìte im dapatnje i bolesti ne dolaze od Boga, nego da se ~ovek svojomneposlu{no{}u i svojim gresima sam dovodi u takvo stanje.

Takvim zalaganjem, primenjivanim istrajno i na pravi na~in,mnogi siroti gre{nici koji su zanemareni od strane svojih crkava,mogu biti spaseni. Mnogi koji ne pripadaju na{oj veri ~eznu upravoza onom pomo}i koju smo kao hri{}ani du`ni da im ukaèmo. Kadabi pripadnici Bo`jeg naroda ispoljavali istinsko interesovanje zasvoje bli`nje, naro~ite istine za ovo vreme doprle bi do mnogih.@eljeno obele`je na{em delu najuspe{nije moèmo dati nastojanjemda ljudima ukaèmo pomo} upravo tamo gde se nalaze i u ~emu imje ona najpotrebnija. Hiljade njih bi se danas radovali u ovoj porucikad bi oni koji tvrde da ljube Boga i drè Njegove zapovesti radilionako kao {to je Hristos radio.

Kada se lekarsko misionarskim radom tako pridobijaju ljudi i

279


ène za spasonosno poznanje Hrista i Njegove istine, onda se finan-sijska sredstva i najusrdniji napori sa sigurno{}u mogu ulagati u to,jer je to delo koje ima neprolaznu vrednost.

BRIGA ZA SIROÂD

Od svih na ~ije potrebe treba da obratimo pa`nju, udovice i decabez roditelja imaju najvi{e prava na na{e ne`no saose}anje. Oni supredmet naro~itog Gospodnjeg staranja i brige. Oni su hri{}animaBogom povereni na ~uvanje. "Jer vjera ~ista i bez mane pred Bogomi Ocem jeste ova; pose}ivati sirote i udovice u nevolji njihovoj, i~uvati sebe neopoganjenim od svijeta" (Jakov 1,27).

Mnogi o~evi koji umiru u veri, oslanjaju}i se na Bo`je nepro-lazno obe}anje, ostavljaju svoje drage mali{ane s punim poverenjemda }e se Gospod brinuti za njih. A kako se Gospod stara za takoucveljenu decu? On ne ~ini ~uda {alju}i im manu s neba; On ne {aljegavrane da im donose hranu kao nekada proroku Iliji; ali On ~udesnodeluje na srca pojedinaca, izgone}i sebi~nost iz njihove du{e iotvaraju}i u njima izvore dobro~instva. On proverava ljubav onihkoji tvrde da su Njegovi sledbenici, poveravaju}i njihovoj ne`nojbrizi i saose}anju ovako unesre}enu i ucveljenu siro~ad.

Neka oni koji zaista ljube Boga otvore svoje srce i svoj dom daprime takvu decu. Velike ustanove nisu najbolje re{enje za sme{tajte siro~adi. Ako ti mali{ani nemaju srodnika koji bi mogli da se brinuo njima, onda neko od ~lanova Zajednice treba da ih usvoji i primi usvoju porodicu ili da im se na|e prikladno doma}e ognji{te u ne~i-jem doma}instvu.

Takvim mali{anima Hristos poklanja naro~itu pa`nju, i svakozanemarivanje takvih predstavlja uvredu za Njega li~no. Svaki ~inljubavi i pa`nje ukazan njima, u ime Hristovo, On prihvata kao da jeNjemu u~injen.

Svi oni koji na bilo koji na~in zakidaju takvoj deci ono {to im jeneophodno za ìvot i koji ravnodu{no prelaze preko njihovih potre-ba, odgovara}e za to pred sudijom cele Zemlje. "A kamoli Bog ne}e

280

281


odbraniti izabranih svojih, koji Ga mole dan i no}? Kaèm vam da}e ih odbraniti brzo" (Luka 18,7.8). "Jer }e onome koji ne ~ini milostbiti i su|eno bez milosti" (Jakov 2,13). "I siromahe prognane dauvede{ u ku}u" (Is. 58,7) - to Gosod traì od svakoga od nas. Takoucveljenoj deci hri{}ani treba da budu i o~evi i majke da ih prime usvoj dom. Saose}anje i briga za udovice i siro~ad, izraèna u molit-vama i odgovaraju}im delima, spomenu}e se pred Bogom i ne}eostati nenagra|eni.

Veoma je {iroko polje zaista korisnih delatnosti pred svimaonima koji èle da za U~itelja rade u staranju za takvu decu i mladekoji su ostali bez budnog roditeljskog vo|stva i obuzdavaju}eg uti-caja hri{}anske porodice. Mnogi od njih su nasledili r|ave crtekaraktera; i ako ih prepustimo da rastu u neznanju na}i }e se udru{tvu koje vodi u porok i zlo~in. Takvima koji, na àlost, neobe}avaju mnogo neophodno je pruìti okruènje pogodno zaizgradnju hri{}anskog karaktera, kako bi ipak mogli da postanuBo`ja deca.

Da li vi koji sebe smatrate Bo`jom decom dajete svoj doprinos upou~avanju onih kojima je strpljivo pou~avanje toliko neophodno dabi znali kako da pri|u Spasitelju? Izvr{avate li savesno svojedu`nosti kao verne sluge Hristove? Da li se za tu napu{tenu i ne-vaspitanu, mo`da i mentalno neuravnoteènu decu zalaète s onomljubavlju koju Hristos ispoljava prema nama? Du{e takve dece imladih, ako su prepu{teni sami sebi, nalaze se u smrtnoj opasnosti.Njima je neophodno ukazati ljubav, strpljivo pou~avanje i ne`nohri{}ansko staranje.

âk i kad nam boànsko otkrivenje ne bi ukazivalo na na{udu`nost, samo ono {to vidimo svojim o~ima i {to znamo o ne-izbe`noj povezanosti izme|u uzroka i posledice, trebalo bi da naspokre}e u nastojanju da spasavamo tu unesre}enu decu. Kada bi~lanovi Zajednice u takvo nastojanje unosili svu onu energiju,takti~nost i ve{tinu koju unose u svoje uobi~ajene poslove u ìvotu,kada bi od Boga traìli mudrost, kako da obuzdaju plahovitost isamovolju te nedisciplinovane dece, mnoge du{e koje se nalaze narubu propasti mogle bi biti spasene.

282

BRIGA ZA SIROÂD 261

Kada bi roditelji ose}ali du`nu zabrinutost za svoju decu, kada bisvoje molitve za njih usrdno upu}ivali prestolu milosti, ìve}i uskladu sa svojim molitvama, imaju}i na umu da samo tada Bogmoè da sara|uje s njima, mogli bi da postanu daleko uspe{niji uzalaganju za decu i mlade koji nisu ~lanovi njihove porodice, anaro~ito za one koji su ostali bez roditeljskog saveta i nadzora. Odsvakog ~lana Zajednice Gospod traì da izvr{ava svoje du`nostiprema ovakvoj siro~adi.

Zadatak sli~an delu Hristovom

U zalaganju za ovakvu decu treba da se rukovodimo ne samoose}anjem odgovornosti, nego da to ~inimo iz ljubavi, jer je Hristosdao svoj ìvot i za njihovo spasenje. Te du{e kojima je neophodnana{a pa`nja i briga Hristos je iskupio svojom krvlju, i On o~ekuje daih ljubimo onako kao {to je On nas ljubio dok smo jo{ lutali u svo-jim gresima i neposlu{nosti. Ljubav je pokreta~ka sila kojom Bogprivla~i ljudska srca k sebi, "Jer je Bog ljubav" (I Jov. 4,8). Samo tona~elo svaki postupak dobrote i milosr|a moè da u~ini delotvor-nim; ograni~eno ljudsko mora da se ujedini sa Beskona~nim.

Ovakvo zalaganje za druge zahteva napore, samoodricanje isamopo`rtvovanost. Me|utim, {ta su te male `rtve koje mi moèmopodneti u pore|enju sa `rtvom koju je Bog podneo za nas, daju}isvog jedinorodnog Sina?

Svoje blagoslove Bog nam daje da bismo ih delili sa drugima.Kad Ga molimo: "Hljeb na{ potrebni daj nam danas", On gleda da lismo u svom srcu spremni da taj hleb podelimo sa onima koji su siro-ma{niji od nas. Kad se molimo: "Boè, milostiv budi menigre{nome", On budno gleda da li ispoljavamo samilost prema onimasa kojima dolazimo u kontakt. Kad smo prema drugima milostivikao {to je prema svima milostiv na{ Otac koji je na nebesima - to jenajo~evidniji dokaz na{e povezanosti s Bogom.

Bog ne prestaje sa davanjem; a koga On to stalno obasipa darovi-ma svoje milosti? Da li samo one koji su besprekornog karaktera?"On zapovijeda svome suncu, te obasjava i zle i dobre, i daje da`d

283


pravednima i nepravednima" (Mat. 5,45). I pored sve gre{nosti inezahvalnosti roda ljudskog, i pored toga {to tako ~esto àlostimoHristovo srce i pokazujemo da smo potpuno nezaslu`ni Njegovenaklonosti, ipak, kad zatraìmo opro{taj, On nas nikada ne odbija.Dok nam tako dare`ljivo i tako nezasluèno ukazuje svoju ljubav,On od nas s pravom traì: "Ljubite jedni druge, kao {to ja vas lju-bim" (Jov. 13,34).

Bra}o i sestre, pozivam vas da najozbiljnije razmotrite ovo takova`no pitanje. Mislite na potrebe onih koji su ostali bez oca i bezmajke. Zar vam srce ne biva ganuto saàljenjem kad vidite njihovuucveljenost? Zaloìte se da se u~ini ne{to na zbrinjavanju tih bespo-mo}nih stradalnika. U~inite sve {to je u va{oj mo}i da se takvimbesku}nicima obezbedi doma}e ognji{te. Neka svako od vas budespreman da rado doprinese potpomaganju i zbrinjavanju takvih.Hristov nalog dat apostolu Petru: "Napasaj jaganjce moje", upu}ujese danas i nama; i otvaraju}i svoj dom ovakvoj siro~adi mi dajemosvoj doprinos ispunjavanju ovog naloga. Ne dozvolite sebi da svo-jom nemarno{}u za te jaganjce razo~arate Spasitelja.

Uzmite tu decu i privedite ih Bogu, to }e za Njega biti miomiris-ni prilog. Prizovite na njih Njegov blagoslov a zatim ih odgajajte ipodiìte u skladu sa Hristovim nalogom. Ho}e li pripadnici na{egnaroda da prihvate ovu decu kao sveto Bogom dano poverenje? Zar}emo zbog na{e povr{ne pobo`nosti i ovozemaljskih ambicijadozvoliti da oni za koje je Hristos dao svoj ìvot budu prepu{teni dapate i da po|u zlim putevima?

Re~ Bo`ja sadrì obilje uputstava kako treba da se ophodimoprema udovici, deci bez roditelja, siromahu i nevoljniku. Kada bi sesvi pridràvali ovih uputstava srce udovice bi pevalo od radosti, decakoja gladuju bila bi nahranjena, oskudni i siroma{ni bili bi odeveni iu one koji se nalaze na rubu propasti ponovo bi se vratio ìvot.Nebeska bi}a nas posmatraju i kada se mi, proèti revnovanjem zaHristovu ~ast, stavimo u slu`bu Bo`jem provi|enju, ti nebeski ves-nici daju nam novu duhovnu snagu, tako bivamo osposobljeni danastavimo borbu i da trijumfalno savladamo svaku prepreku.

I kakvim bi blagoslovima mogli da budu nagra|eni svi oni koji

284

ZADATAK SLIÂN DELU HRISTOVOM 263

pristanu da verno rade za Boga i svoje bli`nje? Za mnoge koji susada nemarni, sebi~ni i usredsre|eni samo na sebe, to bi bilo oìv-ljavanje iz mrtvih. Me|u nama bi do{lo do oìvljavanja nebeskogmilosr|a, revnovanja i istinske mudrosti.

Supruge propovednika i usvajanje siro~adi

Bilo je postavljeno pitanje da li supruga nekog od na{ih pro-povednika treba da usvaja malu decu. Ja odgovaram: Ako ona nemasklonosti ni talenta da u~estvuje u misionarskom radu izvan svojeku}e, a ose}a svojom hri{}anskom du`no{}u da usvoji neke odsiro~adi i da vodi brigu o njima, ona na taj na~in moè da u~estvujeu dobro~instvu. Ali prvenstvo pri izboru takve siro~adi treba dationoj deci ~iji su roditelji svetkovali subotu. Bog }e blagosloviti ljudei ène koji u svoj dom rado primaju te nejake i tako bolno ucveljenebesku}nike. Me|utim, ako propovednikova supruga moè dau~estvuje u radu na vaspitavanju drugih, ona svoje snage treba daposveti Bogu kao biblijski radnik. Ona treba da bude pravipomo}nik svome suprugu, podràvaju}i ga u njegovim naporima,razvijaju}i pri tom svoje umne sposobnosti i doprinose}i {irenjuporuke. Za smerne, posve}ene i Hristovom milo{}u oplemenjeneène, otvoren je put da pose}uju one kojima je pomo} zaista potreb-na i da obeshrabrenima donose nebesku svetlost. One mogu dapodiù one koji su klonuli duhom, mole}i se s njima i za njih iukazuju}i im na Hrista. Svoje vreme i sve svoje snage takve ène netreba da posve}uju negovanju i usvajanju male dece koja traèneprekidnu brigu i pa`nju. One ne treba da na taj na~in dragovoljnosame sebi veù ruke.

Domovi za siro~ad

Kad u~inimo sve {to se moè u~initi da deci na{ih ~lanova kojasu ostala siro~ad na|emo sme{taj u na{im porodicama, jo{ uvek }e usvetu ostati mnogo unesre}enih mali{ana za koje bi se tako|e treba-lo pobrinuti. Oni mogu biti u dronjcima, nevaspitani i spolja gledano

285


bez ikakve privla~nosti; ali i za njih je pla}ena visoka cena isku-pljenja i u Bo`jim o~ima dragoceni su isto tako kao i na{a deca. I onisu pripadnici Bo`je svojine za koju su hri{}ani pred Njim odgovorni.I njihove du{e, kaè Gospod, "traì}u iz tvoje ruke".

Staranje za ovako ugroènu decu predstavlja humano i dobrodelo; ipak nam Gospod u ovo vreme kao narodu nije dao uputstvo daosnivamo velike i skupe ustanove u tu svrhu. Me|utim, ako me|unama ima pojedinaca koji se ose}aju Bogom pozvani da osnivajudomove za siro~ad, neka to ~ine prema osvedo~enju svoje savesti.Ipak za zbrinjavanje ugroènih izvan Zajednice, oni finansijskupomo} treba da traè od ljudi iz sveta. Sredstva za to oni ne treba datraè od naroda kome je Gospod namenio najzna~ajnije delo koje jeikad bilo povereno ljudima - objavljivanje poslednje poruke milostisvakom plemenu, jeziku, kolenu i narodu. Riznica Gospodnja morada ima rezerve neophodne za odràvanje jevan|eljskog dela udalekim oblastima.

Neka oni koji se ose}aju Bogom pozvani da pokrenu osnivanjetakvih ustanova na|u mudre zastupnike koji }e znati da objasneneophodnost osnivanja istih i da prikupe neophodna sredstva. Nekaoni koji ose}aju potrebe da se u~ini ne{to za dobro ugroènih isiro~adi nastoje da za to pridobiju pripadnike drugih verskihZajednica i ljude iz sveta. U svakoj crkvi ima pojedinaca koji se bojeBoga. Njima se treba obratiti sa ovim pozivom, jer to Bog od njiho~ekuje.

Mi treba da potpomaèmo ustanove koje je osnovala na{aZajednica u cilju zbrinjavanja na{e siro~adi, iznemoglih i ostarelih.Ne smemo ih prepustiti da bespomo}no malaksavaju i na taj na~innanose sramotu delu Bo`jem. U~estvovanje u potpomaganju tihustanova treba smatrati ne samo du`no{}u nego i dragocenim prei-mu}stvom. Umesto da jedni drugima kupujemo nepotrebne poklone,poklanjajmo svoje darove siroma{nima i onima kojima je pomo}najpotrebnija. Kad vidi da mi zaista ~inimo sve {to je u na{oj mo}ida bismo pomogli siroma{nima, Gospod }e pokrenuti i druge da nampomognu u ovom dobrom delu.

Svrha podizanja domova za siro~ad nije samo da im se obezbedi

286

DOMOVI ZA SIROÂD 265

hrana i ode}a, ve} da se tu povere brizi hri{}anskih u~itelja koji }eih vaspitavati u upoznavanju Boga i Njegovog Sina. Oni koji suangaòvani u toj grani dela treba da budu ljudi i ène {irokog srca,pokrenuti onim odu{evljenjem koje je Hrista odvelo na krst. Onitreba da budu obrazovani, plemeniti i uvek spremni na `rtvu,zalaù}i se za napredak dela Bo`jeg i za dobro roda ljudskog onakokao {to se Hristos zalagao.

Kada se tim besku}nicima omogu}i okruènje u kojem }e mo}ida steknu obrazovanje, sre}u i hri{}anske vrline, da postanu sinovi ik}eri nebeskog Cara, oni }e biti pripremljeni da u dru{tvu deluju kaouzorni hri{}ani. Njih treba vaspitavati tako da i sami budu spremnida pomaù drugima. Tako se ukazano dobro~instvo sve vi{e {iri ineprekidno nastavlja.

________

Koja je majka ikada tako volela svoje dete kao {to Isus voli svojudecu? Svaka izopa~enost njihovog karaktera Njemu zadaje dublji iteì bol nego {to ijedna majka moè da oseti. On vidi sve ono {to }ese u budu}nosti pokazati kao neizbe`na posledica svakog pogre{nogpostupka. Zato u~inimo sve {to moè da se u~ini za jednu zane-marenu du{u.287


ZDRAVSTVENO MISIONARSKI RAD I PORUKATRE]EG AN\ELA

Prema uputstvima ponovljenim vi{e puta, zdravstveno misio-narski rad sa propovedanjem poruke tre}eg an|ela treba da budepovezan kao ruka sa telom. Pod vo|stvom boànske Glave ove dvegrane dela Bo`jeg treba da deluju jedinstveno, pripremaju}i put zaHristov dolazak. Desna ruka tela sada{nje istine treba da bude stal-no aktivna, neprestano na delu, i Bog }e je u~initi delotvornom. Alita ruka ipak ne ~ini telo. Isto tako ni telo ruci ne moè re}i: "Netreba{ mi". Ruka je telu neophodna da bi delo aktivno i skladnonapredovalo. I jedno i drugo imaju svoju odre|enu ulogu, i kada biu radu delovale nezavisno jedna od druge gubitak bi bio veliki iobostran.

Delu objavljivanja tre}e an|eoske poruke neki ne pridaju onuva`nost koju Bog tome pridaje. Oni to smatraju radom od drugo-razrednog zna~aja, dok bi trebalo da to zauzima istaknuto mesto uradu na spasavanju ~oveka. Misli ljudi treba usmeriti na Svete spisekao na najdelotvornije sredstvo u spasavanju du{a, a propovedanjeRe~i predstavlja veliku vaspitnu snagu kojom se taj cilj ostvaruje.Oni koji omalovaàvaju rad na propovedanju Jevan|elja u nastoja-nju da zdravstveno misionarski rad u~ine potpuno nezavisnim,poku{avaju da odvoje ruku od tela. [ta bi se dogodilo kada bi u tomeuspeli? Videli bismo kako se ruke razmahuju na sve strane tro{e}isredstva bez kontrole i uputstava dobijenih od glave. Delo bi serazvijalo nesrazmerno i neuravnoteèno. Ono {to je Bogomodre|eno da bude samo ruka i mi{ica preuzelo bi na sebe ulogucelog tela, a propovedni~ka slu`ba bila bi omalovaèna i potpunozapostavljena. To bi unelo zabunu i uznemirenost i mnogi delovivinograda Gospodnjeg ostali bi neobra|eni.

Zdravstveno misionarski rad treba da bude sastavni deoaktivnosti svake na{e skup{tine. Nepovezan sa Zajednicom, takavrad bi uskoro postao ~udna me{avina me|usobno neuskla|enihjedinki. Tu bi se samo tro{ilo, a ne bi proizvodilo. Umesto da deluje

288

ZDRAVSTVENO MISIONARSKI RAD I PORUKA TRE]EG AN\ELA 267

kao Bo`ja pomo}na ruka u {irenju Njegove istine, takav rad bipotkopao ìvot i snagu Zajednice i oslabio poruku. Vo|ena nezavi-sno, takva delatnost bi ne samo odvla~ila talente i sredstva neophod-na i za druge grane dela, nego bi pomaù}i bespomo}nima nezavi-sno od propovedanja Re~i Bo`je, navodila nevernike da se podsme-vaju biblijskoj istini.

Slu`ba usmenog propovedanja Jevan|elja je neophodna jerzdravstveno misionarskom radu daje trajnost i stalnost; a propoved-ni~koj slu`bi je potreban misionarski rad da prikaè prakti~no delo-vanje Jevan|elja. Nijedna od ovih dveju grana dela nije potpuna bezdruge.

Vest o skorom dolasku Spasitelja mora se odneti u sve krajevesveta, i svaka grana ovog dela treba da nosi obele`je svetog dosto-janstva. Veliki vinograd treba da se marljivo obradi, i mudri doma}inradove izvodi tako da svaki deo vinograda donese rod. Ako se uzdravstveno misionarskom radu bitna na~ela istine odrè ~istima ineokaljanima od bilo ~ega {to bi moglo da umanji njihov sjaj,Gospod }e voditi ovo delo. Ako oni koji nose velike i te{ke odgo-vornosti ostanu nepokolebljivo odani na~elima istine, Gospod }e ihpodràvati u njihovom radu i odràti.

Jedinstvo koje treba da postoji izme|u zdravstveno misio-narskog rada i propovedni~kog poziva jasno je izloèna u pedeset iosmom poglavlju Knjige proroka Isaije. Eto prave mudrosti iblagoslova za one koji se srcem posvete delu koje je tu prikazano.Ovo poglavlje je veoma jasno, i sadrì dovoljno svetlosti za sve onekoji èle da izvr{avaju volju Bo`ju. Tu se nagla{avaju prave mo-gu}nosti i prilike kako da pomaèmo siroma{ne, nevoljne iugroène, i da u isto vreme kao oru|a u Bo`jim rukama verno pre-nosimo svetlost istine svetu koji propada u mraku neznanja i zablu-da. Ako se objavljivanje tre}e an|eoske poruke obavlja na Bogomodre|eni na~in, propovedanju Re~i Bo`je ne}e se davati podre|enomesto, a ni zalaganje za siroma{ne, ugroène i bolesne ne}e bitizanemareno. U svojoj Re~i Bog je sjedinio ove dve grane svogadela, i niko od ljudi nema prava da ih razdvaja.

Dok se zalaèmo za interese siroma{nih i ugroènih, {to je sa-

289


svim ispravno, postoji opasnost da iz vida izgubimo veliko na~eloistine koje bismo uvek morali imati na umu: Da se u ovom radu prvomoraju isticati duhovne potrebe du{e. U svojim naporima daublaìmo ljudske patnje i zadovoljimo njihove ovozemaljske po-trebe, izlaèmo se opasnosti da od poslednje jevan|eljske porukeodvojimo njena vode}a i najneodlo`nija obele`ja. Vo|en na takavna~in, zdravstveno misionarski rad je u nekim mestima privukao usvoje redove talente i sredstva koji su pripadali drugim granamadela, i rad znatno duhovnijeg karaktera bio je zanemaren. Po{to sesve vi{e ukazuju mogu}nosti i prilike za ublaàvanje patnji bolesnih,siroma{nih i ugroènih i zadovoljavanje njihovih ovozemaljskihpotreba, postoji opasnost da taj rad baci u zasenak poruku koju poBo`jem nalogu treba da odnesemo u svaki grad - objavljuju}i skoriHristov dolazak, neophodnost poslu{nosti Bo`jim zapovestima isvedo~anstvu Isusovu. Objavljivanje ove poruke je su{tina na{egdela. To treba objavljivati sna`nim glasom i razgla{avati po svemusvetu. Prikazivanje zdravstvenih na~ela, kako u doma}im, tako i ustranim poljima, mora biti potpuno zajedni~ko sa ovom porukom, ane da se drì nezavisno, ili da na bilo koji na~in zauzme njeno mesto,niti ovom radu treba poklanjati toliku pa`nju da se zbog toga zane-mare druge grane dela. Gospod nas je pou~io da Njegovo delo sma-tramo bitnim u svim njegovim vidovima, kako bi se ono razvijalosrazmerno, skladno i uravnoteèno.

Istina za ovo vreme obuhvata celo Jevan|elje. Pravilno iznesena,ona u ~oveku stvara upravo one promene koje o~evidno pokazujukakvu snagu uticaj Bo`je milosti moè da ima na ljudsko srce. Onadovodi do korenite obnove i potpunog razvoja u Hristu. Stoga nepovla~ite nikakve granice izme|u pravog zdravstveno misionarskograda i usmenog propovedanja Jevan|elja. I jedno i drugo treba da seujedine u upu}ivanju poziva: "Do|ite, jer je ve} sve gotovo" (Luka14,17). Obe ove grane treba da se spoje u nerazdvojnu celinu, kao{to je ruka spojena sa telom.

290

ZDRAVSTVENO MISIONARSKI RAD I PORUKA TRE]EG AN\ELA 269

Zdravstveno misionarski radnici

Gospodu su potrebni svestrano osposobljeni i iskusni radnici usvim granama Njegovog dela. "I on je dao jedne apostole, a jedneproroke, a jedne jevan|eliste, a jedne pastire i u~itelje, da se svetipriprave za djelo slu`be, na sazidanje tijela Hristova; dok ne do-stignemo svi u jedinstvo vjere i poznanja Sina Boìjega, u ~ovjekasavr{ena, u mjeru rasta visine Hristove" (Efesc. 4,11-13).

Svako Bo`je dete treba da ima posve}eno rasu|ivanje i da deloBo`je posmatra kao celinu kao i me|usobni odnos njegovih ograna-ka, kako nijedan od njih ne bi ostao zanemaren. Polje se {irokorasprostire, i veliko delo reforme treba da se nastavi ne samo u jed-noj ili dve oblasti, ve} u svim oblastima. Zdravstveno misionarskirad predstavlja deo ovog reformnog poduhvata, ali on nikada netreba da one koji se bave propovedanjem Re~i Bo`je odvaja od nji-hovog podru~ja rada. Obrazovanje studenata za zdravstveno misio-narski rad nije potpuno ako oni nisu nau~eni da u svom radusara|uju sa Zajednicom i sa onima koji rade kao propovednici i bib-lijski radnici; a oni koji se pripremaju za propovedni~ku slu`bu bi}eu svom radu znatno korisniji ako steknu razumnu predstavu ovelikom i tako zna~ajnom pitanju zdravlja. Da bi se u delu odràlaravnoteà i skladan napredak u svim oblastima, neophodan je uticajSvetoga Duha.

"Zbliìte se me|usobno"

Delo Gospodnje je jedno, i Njegov narod treba da bude jedin-stven. Hristos nije dao uputstva da se bilo koja grana Njegovog delarazvija nezavisno od ostalih ili da baci u zasenak sve drugo. Ucelokupnom svom zalaganju On je isceljivanje bolesnih kaozdravstveno misionarski rad nerazdvojno povezivao sa propove-danjem Jevan|elja. Poslao je dvanaestoricu a kasnije sedamdese-toricu svojih u~enika da narodu propovedaju Jevan|elje, a dao im jetako|e i vlast da isceljuju bolesne i da izgone demone u Njegovo

291


ime. Tako Njegovi glasnici i danas treba da polaze na svoj rad.Njegova poruka: "Kao {to Otac posla mene, i ja {aljem vas" upu}enaje danas i nama. "I ovo rekav{i dunu, i re~e im: Primite Duh Sveti"(Jovan 20,21.22).

Sotona }e se sluìti svim mogu}im spletkarenjem da razdvojiono {to Bog traì da u~ini jedinstvenim. Ali mi ne smemo dozvolitida nas on zavede svojim lukavstvima. Ako se zdravstveno misio-narski rad obavlja kao sastavni deo jevan|eljske poruke, ljudi ovogsveta zapazi}e dobre rezultate takvog rada; osvedo~i}e se u njegovuistinitost i pruì}e mu svoju podr{ku.

Pribliùjemo se kraju ovozemaljske istorije, i Bog nas sve pozi-va da uzdignemo zastavu sa natpisom: "Ovdje je trpljenje svetih kojidrè zapovijesti Bo`je i vjeru Isusovu". On poziva svoj narod da radiu savr{enoj harmoniji. One koji su angaòvani u na{em zdravstve-nom delu On poziva da se ujedine sa propovednicima; propovednikei biblijske radnike On poziva da sara|uju sa zdravstveno misio-narskim radnicima; celokupno ~lanstvo Zajednice On poziva da pri-hvate svoju du`nost uzdiù}i zastavu prave reforme u sopstvenojzemlji, prepu{taju}i osposobljenim i iskusnim radnicima da odlaze unova polja. Ne izgovorite nijednu re~ koja bi nekoga obeshrabrila,jer to àlosti Hrista i ranjava Njegovo srce, a neprijatelju pri~injavaveliko zadovoljstvo. Svima je neophodno kr{tenje Svetim Duhom;svi treba da se uzdràvaju od kritizerstva, omalovaàvanja iuvredljivih primedbi i da se pribliè Hristu, kako bi mogli da cenete{ke odgovornosti koje nose Njegovi saradnici. "Zbliìte seme|usobno, zbliìte se", to su re~i boànskog U~itelja. U jedinstvuje snaga; u neslozi je slabost i poraz.

________

U zalaganju za siroma{ne i unesre}ene treba da budemo oprezni,da ne preuzmemo na sebe odgovornosti koje ne}emo biti u stanju danosimo. Pre nego {to prihvatimo planove i metode koji iziskujuvelike finansijske izdatke, treba da preispitamo da li to nosi pe~atboànskog odobravanja. Bog ne odobrava da prioritet dajemo samojednoj grani dela, zanemaruju}i pri tom razvoj ostalih grana.

292

ZBLI@ITE SE ME\USOBNO 271

Njegova je namera da zdravstveno misionarski rad priprema i otvaraput spasonosnoj istini za ovo vreme - objavljivanju poruke tre}egan|ela. Ako zaista radimo na ostvarenju te namere, poruka ne}e bitiba~ena u zasenak niti }e njen napredak biti ometan.

________

Bog ne traì mnogobrojne ustanove, velike gra|evine ili hvali-savu razmetljivost, nego slo`nu aktivnost jednog osobitog naroda,naroda izabranog Njegovim provi|enjem i Njemu veoma dragog.Svako treba da ostane "na djelu svom"* (*Danilo 12,13) i svom radnommestu, misle}i, govore}i i rade}i u skladu sa savetima Bo`jeg Duha.Tada, i samo na takav na~in delo moè da predstavlja potpunu iskladnu celinu.

PROPUST ^LANOVA ZAJEDNICE I PROPOVEDNIKA

U pozivu na jevan|eljsku "ve~eru" (Luka 14,16-24) Gospod Isusnagla{ava zadatak koji ~lanovi Zajednice u svakom mestu, od istokado zapada i od severa do juga, treba da izvr{e.

^lanovi Zajednice u svakoj skup{tini svoje o~i treba da pomaùnebeskom ma{}u za o~i (Otkr. 3,18), kako bi mogli da vide tolikeprilike koje im se ukazuju na svakom koraku da sluè Bogu. On pri-padnike svog naroda stalno poziva da iza|u "na puteve i me|uograde" i da ljude (opomenama, molbama i preklinjanjem) prostonateraju da do|u, "da Mu se napuni ku}a"; me|utim, ~ak i u samojsenci na{ih vrata postoje porodice za koje mi ne pokazujemodovoljno takve zainteresovanosti koja bi ih navela na razmi{ljanjekako smo mi zabrinuti za spasenje njihovih du{a. Gospod nas pozi-va da se zalaèmo za spasavanje onih koji su nam najbliì. Nesmemo stajati nezainteresovani, govore}i: "Ko je bli`nji moj?".Imajmo uvek na umu da je na{ bli`nji svaki onaj kome je najpotreb-nije na{e saose}anje i na{a pomo}. Na{ bli`nji je svaka du{a koju jeneprijatelj ranio i povredio. Na{ bli`nji je svaki onaj koji je postvaranju i po iskupljenju Bo`ja svojina. U Hristu nestaju sve razlike

293


koje su Jevreji pravili u odre|ivanju ko im je bli`nji. Tu nemanikakvih teritorijalnih granica, ve{ta~ki stvorenih razlika, niti niìh ivi{ih dru{tvenih slojeva.

Propu{tene prilike

Duh koji je prema unesre}enom ~oveku ispoljiio milostiviSamarjanin ne odraàva se u dovoljnoj meri u na{im redovima.Pored mnogih kojima je pomo} neophodna prolazi se ~esto istoonako kao {to su sve{tenik i levit pro{li pored pretu~enog i izra-njavljenog ~oveka, ostavljenog da umre pored puta. Zanemareni inezapaèni }esto ostaju upravo oni kojima je toliko potrebna silaboànskog Iscelitelja da izle~i njihove rane. Mnogi se pona{aju kaoda je dovoljno saàljivo uzeti u obzir ~injenicu da je, eto, sotonaulovio u svoju zamku jednu du{u, i da oni mogu nastaviti svoj put neukazuju}i nikakvu pomo} toj izgubljenoj ovci. Oni koji ispoljavajutakav duh o~evidno nisu u~esnici u boànskoj prirodi, nego pokazu-ju osobine Bo`jeg neprijatelja.

Neko mora ispuniti Hristov nalog; neko mora nastaviti delo kojeje On zapo~eo na ovoj zemlji; to preimu}stvo je dato NjegovojZajednici. Ona je organizovana upravo u tom cilju. Za{to se, onda,~lanovi Zajednice tako nerado prihvataju te du`nosti? Ima i takvihkoji uvi|aju ovaj veliki propust; oni shvataju potrebe nevoljnih isiroma{nih i u njima prepoznaju du{e za koje je Hristos dao svojìvot. Njihova srca su ganuta saose}anjem, i sve snage njihove du{epokrenute su da u~ine ne{to. Oni revnosno rade na organizovanjusvih koji su voljni da im se pridruè u objavljivanju jevan|eljskeistine mnogima koji su jo{ uvek u poroku i bezakonju, kako bi ihspasli od navika raspusnosti i odavanja grehu. Oni koji na takavna~in ukazuju hri{}ansku pomo} onima kojima je ona najpotrebnijarade upravo ono {to Gospod èli, i On prihvata i ceni njihove napore.To je delatnost koju svaki adventista sedmog dana treba finansijskirado da podràva i da i sam usrdno u~estvuje u tome. Zanemaruju}iono {to bi u ovom pogledu mogli da u~ine u svojim granicama iodbijaju}i da prime na sebe ove du`nosti, ~lanovi Zajednice doìv-

294

PROPU[TENE PRILIKE 273

ljavaju veliki gubitak. Da su tom zadatku pristupili onako kao {to jetrebalo, mogli su da postanu oru|a u spasavanju mnogih du{a.

Zbog nemarnosti i propusta u tom pogledu Gospod sa neodobra-vanjem gleda na Zajednicu. Mnogi pokazuju sklonost prema lagod-nom ìvotu i sebi~nom zadovoljavanju li~nih prohteva. Neki koji suimali preimu}stva da upoznaju biblijsku istinu nisu je uneli uunutra{nju svetinju svoje du{e. Sve one koji Mu ~asno i vernomslu`bom u spasavanju izgubljenih ne vra}aju talenat koji im je poza-jmio, Gospod smatra odgovornima. U paraboli o svadbi careva sina,ove zle i lenje sluge prikazane su ~ovekom koji je na svadbu do{aobez svadbenog ruha - ode}e koja predstavlja Hristovu pravdu. Oniistinu prihvataju samo na re~ima, ali ne ìve u skladu sa njenimu~enjem. Propovedaju}i obrezanje, oni su u stvari neobrezani.

Za{to nismo vi{e odu{evljeni i pokrenuti Duhom Hristovim?Za{to nas tako bolni vapaji nevoljnih i stradalnika u ovom svetuostavljaju skoro ravnodu{nima? Imamo li na umu na{u visoku pred-nost da Hristovoj kruni dodamo bar neku zvezdu - neku du{uoslobo|enu sotonskih okova i spasenu u carstvu Bo`jem? ^lanoviZajednice mora da shvate svoju du`nost da Jevan|elje sada{njeistine odnesu svakome stvorenju. Molim vas najusrdnije da pro~itatetre}e i ~etvrto poglavlje u knjizi proroka Zaharije. Kada istinusadrànu u ovim poglavljima shvatite i primite svim srcem izvr{i}eteuspe{no svoj zadatak za one koji su gladni i èdni pravde, iZajednica }e duhovno napredovati u svakom pogledu.

Posledice propusta

Gde god postoji na{a Zajednica, svi njeni ~lanovi treba aktivnoda u~estvuju u misionarskom radu. Svaku porodicu u svom sused-stvu oni treba da pose}uju i da se upoznaju s njenim duhovnim sta-njem. Kada bi svi oni koji tvrde da su hri{}ani aktivno u~estvovali uovom delu ~im njihova imena u|u u knjige Zajednice, neverovanjene bi bilo tako rasprostranjeno, ne bi bilo tolikog bezakonja i takoneuporedive izopa~enosti u svetu kao {to se danas vidi. Kada bi

295


svaki ~lan teìo da primljenu svetlost prenese i na druge, hiljade ihiljade du{a bi pri{le narodu koji drì Bo`je zapovesti.

Posledice ovog propusta {to se u Zajednici ne radi prema Hristo-vom nalogu vidimo ne samo u svetu. Zanemarivanje tog zadatkadovodi do duhovnog opadanja i u samoj Zajednici tako da visoki isveti interesi dela Bo`jeg padaju u zasenak. Duh kritikovanja iogor~enosti uvla~i se u Zajednicu, i duhovni vidik mnogih pomra~enje. Hristovom delu to donosi veliki gubitak. Nebeski an|eli èljno~ekaju da sara|uju sa ljudskim oru|ima, ali mi ne prime}ujemo nji-hovo prisustvo.

Neophodnost pokajanja

Krajnje je vreme da se pokajemo. U delu pomaganja bolesnima,nevoljnima i ugroènima treba da u~estvuju svi pripadnici Bo`jegnaroda. U oplemenjivanju i prosve}ivanju svojih bli`njih oni trebada su jedinstveni svim srcem i svom du{om. Da bi se u ovom radudràli Hristovih smernica, oni treba da obuku svadbeno ruho koje jeOn za svoje zvanice pripremio. Milo{}u Bo`jom koja im je data onine treba da se samo oholo i uzaludno hvali{u. U duhu poniznosti,pobo`nosti i strahopo{tovanja, oni treba da rade i desnom i levomrukom, posve}uju}i u slu`bi Bogu sve svoje snage i sposobnosti.

Me|u Bo`jim narodom mora do}i do duhovnog probu|enja.Proveravanje je proces kroz koji mora pro}i cela Zajednica. Oni kojisu mudri u sticanju ovozemaljskih dobara, koji promi{ljeno planira-ju i neprestano misle o svojim poslovima trebalo bi da isto takopostanu mudri i u pogledu onoga {to ima ve~nu i neprolaznu vred-nost. [ta sve oni ne bi mogli da postignu, kada bi u borbi za nebeskoblago i ve~ni ìvot u carstvu Bo`jem ulagali onu istu energiju kojuulaù za sticanje ovozemaljskog dobitka?

Neverni pristav iz Hristove parabole nije se obogatio poverenimdobrima svoga gospodara; on ih je samo nemilice rasipao. Umestoiskrenog i svesrdnog zalaganja, on se potpuno odao besposli~enju.Prisvajaju}i dobra koja mu je Gospodar poverio samo na kori{}enje,pokazao se potpuno nevernim. Neverni pristavi, zar ne uvi|ate da

296

NEOPHODNOST POKAJANJA 275

}ete izgubiti spasenje svoje du{e ako ne sara|ujete s Bogom naumnoàvanju talenata koje vam je On poverio? On vam je daorazum da bi znali kako da radite. Dao vam je o~i da prepoznatemogu}nosti i preimu}stva koja vam stalno pruà. Dao vam je u{i daslu{ate Njegove zapovesti. Dao vam je kolena da tri puta dnevnokleknete pred Njim u usrdnoj molitvi. Noge vam je dao da vernoidete putem Njegovih zapovesti, stoga uloìte sve napore i sve svojesposobnosti i talente da se pripremite za vi{u {kolu budu}eg ìvota ida sa usana Onoga koji je nas radi iza{ao kao pobednik iz svakogisku{enja moète ~uti re~i: "Koji pobijedi da}u mu da sjedi sa mnomna prijestolu mome, kao i ja {to pobijedih i sjedoh sa Ocem svojimna prijestolu Njegovu" (Otkr. 3,21). "Ovako veli Gospod nad vojska-ma: Ako uzide{ mojim putevima, i ako uzdrì{ sve {to sam ti nare-dio da se drì, tada }e{ ti suditi domu mojemu i ~uva}e{ trijemovemoje, i da}u ti da hodi{ me|u onima {to stoje (pred mnom)" (Zah.3,7). Ako ne sara|ujete s Gospodom predaju}i se Njemu u pot-punosti i sluè}i Mu svim srcem, bi}ete progla{eni nedostojnima zapodanike Njegovog nebeskog carstva, u koje ne moè u}i ni{tapogano i ne~isto.

Propusti propovednika

Iako mi je naloèno da ukaèm na opasnost od prevelikog pok-lanjanja pa`nje zdravstveno misionarskom radu zanemaruju}i pritom ostale grane dela, to ne predstavlja nikakav izgovor za one kojise drè potpuno rezervisano od zdravstveno misionarskog rada. Onikoji po svojoj prirodi nisu naklonjeni ovom radu treba da buduveoma pa`ljivi kada govore o tome, jer nemaju stru~nu predstavu otom predmetu. Ma kakav bio njihov poloàj u organizaciji Za-jednice, oni treba da budu veoma pa`ljivi da o tom pitanju ne dajuizjave ili mi{ljenja koja nikome ne}e biti od koristi. Nezainte-resovanost i protivljenje koje neki ispoljavaju u pogledu ovog pita-nja ~ine njihov stav nedoslednim, i takvim njihovim re~ima ne trebapoklanjati mnogo pa`nje. Oni o tome nemaju jasnu predstavu.

Neki su uznemireni i zbunjeni vide}i da se zdravstveno misio-

297

298


narskom radu posve}uju zaista nesrazmerno ve}a sredstva i talentinego ostalim granama dela. U ~emu je problem? Da li se vode}i ljudiu zdravstveno misionarskom radu zalaù previ{e, ili vo|e ostalihgrana dela ~ine zaista premalo? Pokazano mi je da mi u mnogimgranama ~inimo samo mali deo onoga {to bi trebalo da u~inimo.Upravo propovednici ne ispoljavaju onu veru, revnost i energiju kojese od njih s pravom o~ekuju. U svojim naporima mnogi od njih suneodva`ni i nedelotvorni. To o~evidno pokazuje da svetlost kojunam je Bog dao u pogledu na{ih du`nosti i preimu}stava nije pri-hva}ena. Ljudi su svojim planovima potisnuli u stranu planove inamere Bo`je. Zapove|eno mi je da vam kaèm: Napredakzdravstveno misionarskog rada je u skladu sa Hristovim nalogom.Taj zadatak se mora izvr{iti; sa objavljivanjem istine se mora iza}i"na puteve i me|u ograde". A propovednici i ~lanovi treba da seprobude i da shvate neophodnost saradnje u tom delu.

Oni koji ose}aju da im je pomaganje bolesnima, nevoljnima iugroènima hri{}anska du`nost, svojim usrdnim i neumornim napo-rima pokazuju da nisu zadovoljni samo teorijskim ispovedanjemistine. Oni se trude da zaista hode u svetlosti. Svoju veru oni prak-ti~no primenjuju u svakodnevnom ìvotu. Kombinuju}i veru sa deli-ma, oni ~ine upravo ono {to Gospod traì u svojoj Re~i; i na taj na~inmnoge du{e bivaju prosve}ene, osvedo~ene u istinu i dobijaju pravupomo}.

Nehat propovednika prema zdravstvenoj reformi i zdravstvenomisionarskom radu zaista je iznena|uju}i. âk i oni koji se ne nazi-vaju hri{}anima poklanjaju ovom pitanju ve}u pa`nju i uvaàvanjenego neki iz na{eg naroda, i u tom pogledu su uznapredovali vi{e odnas.

Za{to neki od na{ih propovednika toliko zaostaju u objavljivanjuuzvi{ene teme umerenosti? Bra}o moja, nama se upu}uje poruka:"Prihvatite zdravstvenu reformu i po|ite napred." Ako smatrate da jeu zdravstveno misionarskom radu angaòvano nesrazmerno vi{eradnika nego u ostalim granama dela, uzmite neke koji sad rade u tojgrani i premestite ih u svoja polja, ovde dva, onde dva. Prihvatite tezdravstveno misionarske radnike kao {to bi ih Hristos prihvatio, i

299

PROPUSTI PROPOVEDNIKA 277

vidite {ta bi oni mogli da rade. Osvedo~i}ete se da oni nisu zakr`ljaliu verskom iskustvu. Uvide}ete da na taj na~in moète uneti mnogonebeske ìvotne struje u svoje skup{tine. Vide}ete kako neki od njihrado prihvataju vaspitanje koje im je toliko neophodno da bi se i onjima moglo re}i: "A Bog, koji je bogat u milosti, zbog velikeljubavi svoje koju pokaza prema nama, i nas koji bijasmo mrtvi zboggrijeha, oìvi sa Hristom (blagoda}u ste spaseni) i s Njim zajednovaskrse i zajedno posadi na nebesima u Hristu Isusu" (Efesc. 2,4-6).Jedinstvo je na{a velika potreba, savr{ena jedinstvenost u deluBo`jem.

Onima koji ne shvataju zna~aj i va`nost zdravstveno misio-narskog rada ne treba davati ovla{}enje da kontroli{u bilo koju granudela Bo`jeg. Njima je neophodno da svoje znanje o zdravlju i refor-mi u svakom pogledu stalno uve}avaju. Da bi postali sli~ni svomboànskom Uzoru oni treba da se o~iste, posvete i oplemene. Tada}e uvideti da zdravstveno misionarski rad zaista predstavlja sastavnideo Bo`jeg dela. Razlog {to mnogi ~lanovi Zajednice ne shvatajuzna~aj ove grane dela u tome je {to oni ne slede svog Vo|u korak pokorak u samoodricanju i po`rtvovanosti. Zdravstveno misionarskirad je sastavni deo dela Bo`jeg i nosi Njegov pe~at; i mada se ne smedozvoliti da ta grana proguta i ona sredstva koja su neophodna za radu novim poljima, ona se ipak ne sme smatrati bezna~ajnom.

Rad na {irenju Jevan|elja organizovan je radi objavljivanja istinei zdravima i bolesnima. To predstavlja kombinovanje zdravstvenomisionarskog rada i propovedni~ko-pastirske slu`be. Ovako obje-dinjene snage predstavljaju mogu}nost da se Jevan|elje i svetlostsada{nje istine prikaù svim slojevima ljudskog dru{tva. Bog èli dai propovednici i ~lanovi Zajednice pokaù odlu~no i aktivnointeresovanje za zdravstveno misionarski rad.

Pribliìti se ljudima upravo tamo gde se oni nalaze, bez obzira nanjihov poloàj ili ìvotne okolnosti, ukazivati im pomo} na svakimogu}i na~in - to je slu`ba i cilj Jevan|elja. Bolesti tela su gotovouvek prouzrokovane nekom du{evnom patnjom, a kada du{a pationda je i telo pogo|eno. Propovednici moraju imati na umu da jepomaganje bolesnima i nevoljnima gde se za to ukaè prilika sa-

300


stavni deo njihove du`nosti. Propovednikova je du`nost da izloìporuku koju slu{aoci moraju da prihvate ako èle da budu posve}enii spremni za Hristov dolazak. To delo treba da obuhvati sve {to jeobuhvatala Hristova misija dok je ìveo na ovoj zemlji.

Za{to onda svi na{i propovednici ne sara|uju najusrdnije sazdravstveno misionarskim radnicima? Za{to pa`ljivije ne prou~a-vaju Hristov ìvot, da bi shvatili kako je On radio i da bi slediliNjegov primer? Zar da propovednici kojima je sam Hristos odredionjihovu du`nost, imaju}i pred sobom Njegov primer, stoje po stranii kritikuju upravo ono ~emu je On posve}ivao najvi{e vremena dokje bio me|u ljudima? Da su pripadnici na{eg naroda bili zaistaobra}eni istinom i da su umesto uga|anja sebi prou~avali Re~ Bo`juponizna srca, oni bi u strahopo{tovanju pred Tvorcem vasione ovajzdravstveno misionarski rad otpo~eli pre mnogo godina. Da je na{narod izvr{io ovaj zadatak, mnogi daroviti i uticajni ljudi prihvatilibi istinu i pridruìli bi nam se u objavljivanju poruke o Hristovomskorom dolasku.

Za sluge Jevan|elja koji poznaju fiziologiju i higijenuzdravstveno misionarski rad bi}e sredstvo kojim }e mo}i da pou~edruge pravilnom razvoju fizi~kih, umnih i moralnih sila. Stoga onikoji se pripremaju za propovedni~ku slu`bu treba marljivo da pro-u~avaju ljudski organizam, kako bi znali da ga {tite od bolesti, neve{ta~kim lekovima, nego laboratorijom koja se nalazi u samojprirodi. Onima koji ulaù svaki napor da se sa~uvaju od bolestinavode}i i druge da zdravlje i tela i du{e ~uvaju kao sveti amanet,Gospod }e podariti svoj blagoslov.

Hristovi glasnici, kojima je povereno da znanje o Bogu {ireìvom re~ju, bi}e dvostruko korisniji ako znaju da ukaù i pomo}bolesnima. Prakti~no poznavanje zdravstvene reforme osposobi}eljude i ène da u objavljivanju poruke milosti i vra}anja Bogu budujo{ uspe{niji.

Propovednici treba da budu vaspita~i koji razumeju i pravilnoshvataju potrebe ljudskog roda. Oni ~lanove Zajednice treba daupu}uju u sve grane misionarskog rada, kako bi mogli da budublagoslov za sve dru{tvene slojeve. Oni treba o{troumno da prepo-

301


znaju one koji cene duhovne vrednosti, i koji imaju takta i sposob-nosti da nad du{ama budno bdiju kao oni koji }e za njih pred Bogompolagati ra~un. Oni takvima treba da pomaù u organizovanju raznihaktivnosti, kako bi se ljudi, ène i mladi, razli~itog temperamenta iìvotnih poziva prihvatili zadatka koji se mora izvr{iti, posve}uju}isvoje Bogom dane talente u najodanijoj slu`bi svome U~itelju.

Da bismo svoje ideje o hri{}anskom dobro~instvu zaista pro{irilimoramo ih primeniti u praksi. Prakti~nim radom postiè se dalekovi{e nego samim drànjem propovedi. Na{i propovednici morajuimati svestranije ideje, i onim {to najusrdnije govore iz li~nog iskust-va probudi}e uspavane energije. Svakodnevnim odràvanjem ìvepovezanosti s Bogom, oni treba da steknu dublji uvid u sopstveniìvot i u ìvot drugih, i da tako pro{ire delokrug svog uticaja. Na tajna~in oni }e, kao kanali svetlosti, sara|uju}i sa Hristom mo}i daprimljenu svetlost prenose i na druge.

________

Dok u~vr{}uju svoj duhovni temelj na Ve~noj steni i vezuju sesvom du{om za Hrista, u~e}i se da ljube Boga iznad svega drugog,~lanovi Zajednice nau~i}e da i bli`njega ljube kao samog sebe.

Sila Gospodnja uzdiè se i slavi kad ljudska srca ispoljavajusaose}anje, razumevanje i samilost prema onima koji stradaju i pate.Bo`ji an|eli jedva ~ekaju da sara|uju sa ljudskim oru|ima na spasa-vanju du{a. Kada Sveti Duh deluje na na{e srce i na{ um, mi ne}emoizbegavati nijednu du`nost ni odgovornost, niti }emo pro}i poredranjene i bespomo}ne du{e ostavljaju}i je u njenoj nevolji.

________

Smatraju}i sve one koje je iskupio svojom krvlju izuzetno vred-nim, Hristos ih usvaja i prihvata kao svoju decu, ~ine}i ih predme-tom svoje najne`nije brige; i da bi zadovoljio njihove ovozemaljskei duhovne potrebe, On ih poverava pripadnicima svoje Zajednice,nagla{avaju}i: "Kad u~iniste jednome od ove moje najmanje bra}e,meni u~iniste" (Mat. 25,40).

To treba da bude na{e geslo: "Kad u~iniste jednome od ove moje

302


najmanje bra}e, meni u~iniste." I ako savesno nastavimo da to~inimo u svom svakodnevnom ìvotu, ~u}emo na kraju re~i bla-goslovenog odobravanja: "Dobro, slugo dobri i vjerni… u|i u radostGospodara svojega." Ho}e li se isplatiti da kao hri{}ani izdrìmo svaku{anja i proveravanja kojima nas Gospod izlaè?

U procesu ~i{}enja i oplemenjivanja sopstvene du{e, na{a àrkaèlja "da svoj poziv i izbor utvrdimo" inspirisa}e nas dubokimsaàljenjem i saose}anjem sa nevoljnima. Svu energiju i pa`nju kojusmo nekada poklanjali ovozemaljskim interesima une}emo u rado-snu slu`bu Onome kome dugujemo sve {to imamo. Mi treba da radi-mo kao {to je Hristos radio, koriste}i svaku priliku da ukaèmopomo} onima koji su gotovi da propadnu u svojoj uniènosti. Rukupomo}i treba pruìti svakom ko je u nevolji. Tada }emo se uz pesmeslave i zahvalnosti radovati s Bogom i nebeskim an|elima posma-traju}i du{e koje su bile ogrezle u grehu kako se uzdiù, oplemenju-ju i slave Boga, i gledaju}i one koji su bili obmanuti i zalu|eni kakopristojno obu~eni i potpuno razumni sede kod Hristovih nogu i u~ese od Njega. Dok ovaj zadatak obavljamo, primaju}i od Boga darovei vra}aju}i Mu ono {to smo na poverenje primili od Njega da bi toiskoristili u slavu Njegovog imena, prati}e nas Njegov blagoslov.Neka sirote, malodu{ne i grehom obolele du{e uvide da drànjeBo`jih zapovesti donosi "veliku platu", i sopstvenim iskustvompokaù drugima da su blagoslov i slu`ba nerazdvojno povezanijedno s drugim.

________

Iako smo propustili dragoceno vreme i talente u sebi~nomuga|anju sebi ruka Gospodnja je jo{ uvek ispruèna nad nama; i akosmo danas spremni da radimo u Njegovom vinogradu, objavljuju}isvetu poruku Njegove milosti svim raspoloìvim sredstvima On }eprimiti na{u slu`bu. Za koliko njih ste spremni da se zalaète, kakobi stigav{i u nebeski mir, doprineli da vi primite pohvalu: "Dobro,slugo dobri i vjerni?" Koliko }e njih, zahvaljuju}i va{oj pomo}i, bitikrunisano slavom, ~a{}u i ve~nim ìvotom? Spasitelj traì radnike.Ho}ete li da radite dobrovoljno?

303

304


NAGRADA ZA NESEBI^NO SLU@ENJE

"Kad daje{ objed ili ve~eru", kaè Hristos, "ne zovi prijateljesvoje, ni bra}u svoju, ni ro|ake svoje, ni susjede bogate, da ne bi ioni tebe nekad pozvali i vratili ti; nego kad ~ini{ gozbu, zovi siro-mahe, kljaste, hrome i slijepe; i blago }e ti biti {to ti oni ne moguvratiti, nego }e ti se vratiti o vaskrsenju pravednika" (Luka 14,12-14).

U ovim re~ima Hristos isti~e razliku izme|u koristoljubivihobi~aja ovog sveta i nesebi~nog sluènja koje je On pokazao svojimli~nim primerom. Za takvo sluènje On ne nudi nikakvu nagradu uvidu dobitka ili priznanja u ovom svetu. "Nego }e ti se vratiti",nagla{ava On, "o vaskrsenju pravednika". Tada }e se pokazati ìvot-ni rezultati svakog pojedinca, i svako }e po`njeti ono {to je posejao.

Ova misao treba da bude podstrek i ohrabrenje za sve one kojirade za Gospoda. Na{ rad za Boga u ovom ìvotu ~esto izgleda goto-vo besplodan. U svojim naporima da ~inimo dobro moèmo bitiusrdni i istrajni, ali ipak nam mo`da ne}e biti dozvoljeno da vidimorezultate toga. Mo`da }e nam izgledati da su svi ti napori uloèniuzalud i potpuno izgubljeni. Ali Spasitelj daje sigurno obe}anje da jetakav rad zabeleèn na nebu i da nagrada ne}e izostati. ApostolPavle, pi{u}i pod nadahnu}em Svetog Duha, nagla{ava: "A dobro~initi da vam se ne dosadi; jer }emo u svoje vrijeme po`njeti ako sene umorimo" (Gal. 6,9). A u re~ima psalmiste ~itamo: "Ide i pla~ekoji nosi sjeme da sije; po}i }e s pjesmom nose}i snopove svoje"(Ps. 126,6).

I mada }e velika i kona~na nagrada uslediti tek o Hristovomdolasku, verna i od sveg srca iskrena slu`ba Bogu donosi nagradujo{ u ovom ìvotu. Radnik ~esto mora da nailazi na smetnje, suprot-stavljanja i gorko razo~aranje koje razdire srce. On mo`da ne}edoìveti da vidi plodove svojih napora. Ali i pored svega toga, onnalazi blagoslovenu naknadu u svom radu. Svi koji se u potpunostipredaju Bogu u nesebi~nom zalaganju za ljudski rod, postaju sarad-nici Gospoda slave. Ova misao zasla|uje sve te{ko}e i mu~ne

305


napore, krepi volju i ja~a duh za sve {to sna|e ~oveka. Rade}i nese-bi~na srca, sudeluju}i u Hristovom stradanju i dele}i Njegovosaose}anje, Hristovi saradnici uve}avaju Njegovu radost i doprinoseukazivanju ~asti i slave Njegovom uzvi{enom imenu.

Odràvaju}i neprekidnu zajednicu sa Bogom, sa Hristom i sve-tim an|elima, oni su okruèni nebeskom atmosferom koja donosizdravlje telu, energiju umu i radost du{i.

Svi koji u slu`bi Bogu posvete celo svoje bi}e - duh, du{u i telo,primaju stalno novo osveènje fizi~ke, umne i duhovne snage. Njimasu stalno na dohvatu neiscrpna bogatstva neba. Hristos ih zadahnju-je dahom svog Duha, ìvotom svog ìvota, a Sveti Duh ulaè svojenajve}e energije deluju}i na njihov um i njihovo srce.

"Tada }e sinuti vidjelo tvoje kao zora, i zdravlje }e tvoje brzoprocvasti. Tada }e{ prizivati, i Gospod }e te ~uti; kad zavapi{, On }ere}i: Evo me." "Tada }e zasjati u mraku vidjelo tvoje i tama }e tvojabiti kao podne. Jer }e te Gospod voditi vazda, i siti}e du{u tvoju nasu{i i kosti tvoje krijepi}e; i bi}e{ kao vrt zaliven i kao izvor kojemuvoda ne presi{e" (Is. 58,8-11).

Mnoga obe}anja upu}uje Gospod onima koji sluè Njegovimstradalnicima. On kaè "Blago onome koji razumije nevoljnike ibrine za siro~ad; Gospod }e ga izbaviti u zli dan. Gospod }e gasa~uvati i poìvje}e ga; bi}e blaèn na zemlji. Ne}e ga dati na voljuneprijateljima njegovim. Gospod }e ga ukrjepiti na posteljibolesni~koj; iscijeli}e ga od svih bolesti njegovih." "Uzdaj se uGospoda, i ~ini dobro, da poìvi{ na zemlji i hrani{ se u izobiljumira" (Ps. 41,1-3; 37,3). "Po{tuj Gospoda imanjem svojim i prvina-ma od svega dohotka tvojega; i bi}e pune ìtnice tvoje obilja, i pre-sipa}e se vino iz kaca tvojih." "Jedan prosipa, i sve vi{e ima; a drugitvrduje suvi{e, i sve je siroma{niji." "Gospodu pozajmljuje ko pok-lanja siromahu i plati}e mu se za delo njegovo." "Poda{na ruka bivabogatija, i ko napaja druge, sam }e biti napojen" (Pri~e 3,9.10; 11,24;19,17; 11,25).

Iako se mnogi od plodova njihovog rada ne vide u ovom ìvotu,oni koji rade za Boga imaju sigurno obe}anje o krajnjem uspehu.Kao Iskupitelj sveta, i Hristos je bio stalno suo~avan sa prividnim

306

NAGRADA ZA NESEBI^NO SLU@ENJE 283

neuspesima. ê`nja Mu je neprekidno bila da ljude oplemenjuje ispasava, ali je izgledalo da u tome malo uspeva. Sotonini agenti sustalno nastojali da stvore prepreke na Njegovom putu. Ali On se nijedao obeshrabriti. Pred o~ima su Mu uvek bili krajnji rezultatiNjegove misije. Znao je da }e u sukobu sa zlom istina na kraju tri-jumfovati, i zato je rekao svojim u~enicima: "Ovo vam kazah, da uMeni mir imate. U svijetu }ete imati nevolje: ali ne bojte se, jer janadvladah svijet" (Jovan 16,33). I ìvot Hristovih sledbenika trebada bude sli~an Njegovom ìvotu - niz neprekidnih pobeda, kojeovde ~esto ne izgledaju kao pobede, ali }e kao takve biti priznate uvelikoj budu}nosti.

Oni koji se u svom radu zalaù za dobro drugih sara|uju sa ne-beskim an|elima, koji im kao stalni pratioci neprekidno pomaù.An|eli svetlosti i sile uvek su u njihovoj blizini - da ih za{tite, izle~e,pou~e i nadahnu. Najvi{e vaspitanje, najpouzdanija prosve}enost, inajuzvi{enija slu`ba poverena ljudskim bi}ima, njihov je udeo.

I ~esto na{ milostivi Otac da bi ohrabrio svoju vernu decu i oja~aonjihovu veru dozvoljava da jo{ ovde vide kako sila Njegove milostiuti~e na srce i ìvot onih za koje se oni zalaù. "Jer moje misli nisuva{e misli, niti su va{i putevi moji putevi, veli Gospod, nego kolikosu nebesa vi{a od zemlje, toliko su putevi moji vi{i od va{ih puteva,i misli moje od va{ih misli. Jer kako pada da`d ili snijeg s neba i nevra}a se onamo, nego natapa zemlju i ~ini da ona ra|a i da se zeleni,da ljudi imaju sjemena da siju i hljeba da jedu, tako }e biti i rije~moja kad iza|e iz mojih usta; ne}e se vratiti k meni prazna, nego }eu~initi {to mi je drago, i sre}no }e svr{iti na {to je po{ljem. Jer }ete sveseljem iza}i, i u miru }ete biti vo|eni; gore i bregovi pjeva}e predvama od radosti, i sva }e drveta pljeskati rukama. Mjesto trnjaniknu}e jela, mjesto koprive niknu}e mirta; i to }e biti Gospodu uslavu, za vje~ni znak, kojega ne}e nestati" (Is. 55,8-13).

U preobraàju karaktera, u iskorenjivanju zlih sklonosti, u razvo-ju slatkih rodova Svetog Bo`jeg Duha moèmo videti ispunjenjeobe}anja: "mjesto trnja niknu}e jela, mjesto koprive niknu}e mirta."U obra}anju gre{nika ~esto vidimo kako se pustinja ìvota pretvarau radost i "procvjeta kao ruà".

307


Hristos se najvi{e raduje pridobijanju onih koji spolja izgledajupotpuno bespomo}ni, koje je sotona unizio dok ih je koristio kaosvoja oru|a, takve Hristos èli da u~ini podanicima svoje milosti. Onse raduje {to moè da ih oslobodi patnji i gnjeva koji dolazi nasinove nepokornosti. Svoje verne On ~ini istinskim saradnicima uovom delu, i u uspehu istoga oni nalaze dragocenu nagradu jo{ uovom ìvotu.

Ali {ta je to u pore|enju s rado{}u koju }emo doìveti na velikidan kad }e se kona~no otkriti sve? "Tako sada vidimo kao kroz sta-klo u zagonetki, a onda }emo gledati licem k licu", i sada znamosamo po ne{to, a onda }emo poznati kao {to poznajemo sebe (I Kor.13,12).

U~estvovati u radosti Gospodara svojega najve}a je nagradaHristovih radnika. Ta radost, koju i sam Hristos tako ùdno i{~ekuje,izraèna je u Njegovoj molitvi upu}enoj Ocu: "Ho}u da i oni koje simi dao budu sa mnom tamo gdje sam ja" (Jovan 17,24).

Kada se Isus posle svog vaskrsenja uznosio na nebo, an|eli suèljno ~ekali da Mu poèle dobrodo{licu. Bezbrojno mno{tvo ne-beskih bi}a ùdno je o~ekivalo da ponovo pozdravi svoga voljenogZapovednika koji se vra}ao iz tamnice smrti. Oni su se èljno zbijalioko Njega u te`nji da Mu se {to vi{e pribliè dok je ulazio na vrataneba, ali im je On dao znak da se povuku nazad. Njegovo srce biloje sa usamljenom grupom oàlo{}enih u~enika koje je ostavio naMaslinskoj gori. U srcu On je jo{ uvek sa svojim vernima na Zemljikojima u borbi sa neprijateljem jo{ uvek upu}uje svoje jemstvo:"O~e, nagla{ava On, "ho}u da i oni koje si mi dao budu sa mnomtamo gdje sam ja".

Hristovi iskupljenici su Njegovi dragulji, Njegovo dragoceno iposebno blago. Oni su kao "kamenje u vijencu" (Zah. 9,16) -"bogatstvo slave nasljedstva Njegova u svetima" (Efesc. 1,18). Unjima On }e "vidjeti trud du{e svoje i nasiti}e se" (Is. 51,11).

I zar i Hristovi radnici ne}e isto tako da se raduju kad kona~no ioni ugledaju plodove svoga rada? Pi{u}i obra}enima u Solunu apo-stol Pavle, nagla{ava: "Jer ko je na{a nada, ili radost, ili vijenacslave? Niste li upravo vi pred Gospodom na{im Isusom Hristom o

308

309


dolasku Njegovome? Jer ste vi na{a slava i radost" (I Sol. 2,19.20).A svoju bra}u u Filibi on bodri: "Da budete pravedni i besprekorni",da "svijetlite kao svjetiljke u ovom svijetu; drè}i Rije~ ìvota namoju pohvalu za dan Hristov, da mi ne bude uzalud tr~anje i trud"(Filib. 2,15.16).

Svaki podsticaj Svetog Duha koji navodi ljude na dobro i pri-bliùje ih Bogu beleì se u nebeskim knjigama, i na dan Bo`jeg sudasvakome koji se predao da bude oru|e Bo`jeg Duha bi}e dozvoljenoda vidi {ta je postignuto njegovim ìvotom.

Prilaù}i svoje dve lepte u Gospodnju riznicu, siroma{na udovi-ca malo je znala {ta time u stvari ~ini. Njen primer samopo`rtvo-vanosti ne prestaje da uti~e na hiljade i hiljade srca u svim zemljamai u svim vekovima. To je Riznici Bo`joj donelo priloge mnogih imalih i velikih, i bogatih i siroma{nih. To ne prestaje da doprinosistalnom odràvanju misija, osnivanju bolnica, prikupljanju hrane zagladne i ode}e za neodevene, i propovedanju Jevan|elja siro-ma{nima. Njeno nesebi~no delo jo{ uvek donosi blagoslov ogrom-nom mno{tvu. I na dan Bo`jeg suda njoj }e biti dozvoljeno da vidiblagosloveni ishod svega toga. Isto je tako re~eno i za dragoceni darkoji je Marija dala Spasitelju. Koliko je njih koje njena razbijenasklenica od alabastera jo{ uvek inspiri{e i pokre}e na slu`bu ljubavi!I kako }e se ona radovati kada joj bude dozvoljeno da vidi sve to!

ûdesan }e i divan prizor to biti kad se svako delo svetog utica-ja, sa svim svojim dragocenim posledicama, iznese na videlo. Kakva}e biti zahvalnost du{a koje }emo sresti u nebeskim dvorovima kadu potpunosti shvate na{e saose}ajno i ljubazno zalaganje za njihovospasenje! Sva zahvalnost, ~ast i slava za na{e iskupljenje pripada iodava}e se Bogu i Jagnjetu; ali odavanje slave Bogu ne}e nimaloumanjiti izraàvanje zahvalnosti i oru|u koje je Bog upotrebio uspasavanju du{a koje su bile na rubu propasti.

Iskupljeni }e u carstvu slave sresti i prepoznati one ~iju su pa`njuovde usmerili na uzvi{enog Spasitelja. Kako blagoslovene razgovore}e oni tada voditi sa tim du{ama! "Ja sam bio gre{nik", nagla{ava}ejedan, "bez Boga i bez ikakve nade u svetu, a ti si do{ao i mojupa`nju usmerio na dragocenog Spasitelja kao moju jedinu nadu. Ja

310


sam poverovao u Njega. Okajao sam svoje grehe i omogu}eno mi jeda, zahvaljuju}i Hristovim zaslugama, danas zajedno sa Njegovimsvetima boravim u nebeskim dvorovima." Drugi }e re}i: "Ja sam bionevernik u neznaboà~koj zemlji. Ti si napustio svoje srodnike i pri-jatelje i sve udobnosti svoga doma, i do{ao si da me nau~i{ kako dana|em Isusa i da uzverujem u Njega kao jedinog pravog Boga. Jasam odbacio i uni{tio svoje idole, odlu~io da sluìm pravom Bogu, isada Ga gledam licem k licu. Spasen sam, zauvek spasen, i stalnogledam Onoga koga ljubim. Onda sam Ga gledao samo o~ima vere,ali sad Ga vidim u stvarnosti. Sad mogu da svoju zahvalnost za isku-pljuju}u milost neposredno izraàvam Onome koji me toliko ljubi dame je od svih mojih greha oprao krvlju svojom."

Drugi }e svoju zahvalnost onome koji je hranio gladne i odevaoneodevene izraàvati re~ima: "Kad je o~ajanje okovalo moju du{uneverovanjem, Gospod te je poslao k meni da mi progovori{ re~inade i utehe. Doneo si mi hranu za moje fizi~ke potrebe, i, otvara-ju}i Re~ Bo`ju, probudio si u meni svest i o potrebi du{e. Postupaosi sa mnom kao sa bratom. Saose}aju}i sa mnom u mojim nevolja-ma, povratio si ìvot u moju skrhanu i ranjenu du{u, tako da samsmogao snage da prihvatim ruku koju mi je Hristos u tebi pruìo dame spase. U mom neznanju ti si me strpljivo pou~avao da imam Ocana nebu koji se i o meni brine. îtao si mi dragocena obe}anjazapisana u Re~i Bo`joj. Udahnuo si veru u moju du{u da i ja mogubiti spasen. Moje srce se razneìlo, slomilo se i predalo kad samshvatio koliku je `rtvu Hristos podneo za mene. Po~eo sam daose}am glad za hlebom ìvota, i istina je postala dragocena mojojdu{i. Sada sam ovde, spasen sam, zauvek spasen, mogu zauvek daìvim u prisustvu Onoga koji je dao svoj ìvot za mene i da Ganeprekidno hvalim i slavim."

Kako }e se radovati iskupljeni kad se sretnu i pozdrave sa onimakoji su doprineli njihovom spasenju! Kakvo }e zadovoljstvo tadaobuzeti srca onih koji su ovde ìveli ne da uga|aju sebi nego daposluè na blagoslov i dobro nesre}nima, koji su u ovom svetu imalitako malo radosti! Oni }e doìveti ispunjenje Hristovog obe}anja: "Iblago }e ti biti {to ti oni ne mogu vratiti; nego }e ti se vratiti o

311


vaskrsenju pravednika" (Luka 14,14)."Tada }e{ se veseliti o Gospodu, i izve{}u te na visine zemaljske

i da}u ti da jede{ nasljedstvo Jakova oca svojega; jer usta Gospodnjareko{e" (Is. 58,14).

"Ne boj se… jer sam ti ja {tit, i nagrada je tvoja vrlo velika" (IMojs. 15,1).

________

"Ja sam dio tvoj i tvoje nasljedstvo" (IV Mojs. 18,20).________

"Gdje sam ja ondje i sluga moj neka bude" (Jovan 12,26).312


V

AKVIZITERSKI* RAD

ZNAÂJ OVOG RADA

Akviziterski rad, ako se pravilno obavlja, misionarski je rad odnajve}eg zna~aja i predstavlja dobar i uspe{an metod u izno{enjuzna~ajnih istina za ovo vreme. Zna~aj propovedni~kog rada je o~evi-dan; me|utim, mnogi koji gladuju za hlebom ìvota nemaju topreimu}stvo da slu{aju re~i Bogom poslanih propovednika. Iz tograzloga veoma je bitno da se na{e publikacije {to vi{e {ire. Na tajna~in poruka }e sti}i i tamo gde ìvi govornik nema pristupa, i to }epa`nju mnogih privu}i na va`ne doga|aje povezane sa zavr{nim pri-zorima ovozemaljske istorije.

Akviziterski rad je Bogom odre|en kao sredstvo da se naroduiznese istina sadràna u na{im knjigama; i akviziter treba da budeimpresioniran sve{}u koliko je va`no da se stanovnicima sveta {tohitnije dostave knjige neophodne za njihovo duhovno prosve}ivanje.To je upravo zadatak koji Bog èli da Njegov narod izvr{i u ovovreme. Svi koji se posve}uju delu Bo`jem rade}i kao akviziteri, pot-pomaù u {irenju poslednje vesti opomene ovom svetu. Vrednost izna~aj ovog rada ne moèmo nikada prenaglasiti; jer bez naporaonih koji {ire na{u literaturu, mnogi nikada ne bi ~uli opomenu.

289

________*Za razliku od kolportera (kod nas poznatijeg poziva) koji na{u literaturu raznosi i prodaje -

akviziter, kao ovla{}eni predstavnik izdava~a, ponu|ene knjige reklamuje, preporu~uje u pretplati,i u svom radu se revnosno zalaè u raspravljanju o Biblijskim istinama i pridobijanju du{a za Hrista

"Blago vama koji sijetepokraj svake vode…" - Isaija32,20.

Istina je da mnogi kupljene knjige stave na policu ili na sto unekoj od svojih soba i retko kada vi{e i pogledaju u njih. Ali Bog jo{uvek vodi brigu o svojoj istini, i do}i }e vreme kada }e te knjige bititraène i ~itane. Kada nekoga od uku}ana sna|e bolest i nekanesre}a, Gospod posredstvom istine sadràne u tim knjigama {aljeuznemirenom srcu mir, nadu i spokojstvo. Otkriva im se Njegovaljubav i oni shvataju koliko je dragoceno opro{tenje greha koje im seomogu}uje u Hristu. Tako Bog sara|uje sa svojim radnicima sprem-nim na samoodricanje.

Ima mnogo i takvih koji zbog svojih predrasuda nikada ne bi sa-znali za istinu da ona na ovakav na~in nije unesena u njihov dom.Akviziter moè da na|e i takve du{e i da im ukaè duhovnu pomo}.To je grana dela u kojoj on, rade}i od ku}e do ku}e, moè da budeuspe{niji od svih drugih. On moè da se upozna s ljudima u njihovojku}i i da shvati njihove stvarne potrebe; moè se moliti s njima iukazati im na Hrista kao jagnje Bo`je koje uze na se grehe sveta.Tako se otvara put da naro~ita poruka za ovo vreme na|e pristup unjihova srca.

Velike su odgovornosti onoga koji na ovakav na~in {iri na{u li-teraturu. Polaze}i na svoj rad on treba da bude spreman da zain-teresovanima razja{njava Svete Spise. Ako se, dok putuje iz mesta umesto, potpuno osloni na Gospoda oko njega }e biti Bo`ji an|eli,donose}i mu na um prave re~i koje }e zna~iti svetlost, nadu iohrabrenje za du{u mnogih.

Neka akviziter ima na umu da je njegovo preimu}stvo sejatiseme istine pokraj svake vode. Neka se uvek seti da je posao kojiobavlja - dok prodaje knjige koje sadrè znanje o istini - u stvaridelo Bo`je, i da svaki talenat treba da upotrebi na slavu Njegovogimena. Bog }e biti uz svakoga koji teì da shvati istinu, kako bimogao jasno da je izloì i drugima. U svojoj Re~i On nagla{avajasno i razgovetno: "I Duh i nevjesta govore: Do|i! I koji ~uje nekagovori: Do|i!" (Otkr. 22,17). Ne smemo oklevati da dajemo savete iuputstva onima kojima je to potrebno kako bi mogli da upoznajuistinu kakva je ona u Isusu.

Izgubljene ovce iz stada Bo`jeg rasejane su po svemu svetu, a

313

314


delo koje treba da se u~ini za njih zanemareno je. Prema svetlostikoja mi je data znam da tamo gde se sada nalazi jedan akviziter trebada ih bude stotinu. Takve radnike treba ohrabrivati da nastave svojposao, ali ne da preporu~uju ljudske izmi{ljotine, ve} da svetu noseone knjige koje sadrè istinu bitnu za ovo vreme.

Neka akviziteri polaze sa Re~ju Gospodnjom, imaju}i na umu da}e oni koji drè Bo`je zapovesti u~e}i i druge da ih drè bitinagra|eni kad vide kako se du{e obra}aju zahvaljuju}i njihovomtrudu i zalaganju, a istinski obra}ene du{e nastavi}e da i drugeprivode Hristu. Tako }e delo nastaviti da se {iri i u nove oblasti.

Do{lo je vreme kada akviziteri treba da izvr{e veliki zadatak.Svet spava, i oni kao straàri treba da jasnim i odre|enim znacimaza uzbunu upozore zaspale na opasnost koja im preti. Pripadnicicrkava ne poznaju vreme svoga poho|enja. Zahvaljuju}i upravonaporima na{ih akvizitera oni naj~e{}e mogu da upoznaju istinu. Onikoji polaze u ime Gospodnje Njegovi su vesnici, poslani da mno{tvukoje se jo{ uvek nalazi u tami zablude objave radosnu vest o spase-nju, zahvaljuju}i Hristovim zaslugama i poslu{nosti Bo`jem zakonu.

Pou~ena sam da ~ak i tamo gde zainteresovani mogu da slu{ajuizlaganje Bo`je Re~i sa propovedaonice, akviziter treba da nastavisvoj rad u saradnji sa propovednikom; jer iako propovednik moènajsavesnije da izlaè poruku, slu{aoci mo`da nisu u stanju da svezapamte. [tampana Re~ je stoga veoma bitna, ne samo da probudinjihovu svest o zna~aju istine za ovo vreme, ve} i da ih ukoreni iutvrdi u istini, i da u njihovim o~ima razobli~i svu varljivost zablude.âsopisi i knjige su Gospodnja sredstva da se istina za ovo vremestalno drì pred o~ima naroda. U prosve}ivanju i utvr|ivanju du{a uistini publikacije mogu da ostvare daleko vi{e nego {to propovednikmoè u~initi samim izlaganjem sa propovedaonice. "Nemi vesnici"(listovi i publikacije) koje akviziteri ostavljaju u domovima zain-teresovanih za istinu predstavljaju veliku podr{ku zalaganju pro-povednika u svakom pogledu; jer Sveti Duh uti~e na um onih koji~itaju te knjige isto tako kao {to uti~e na um onih koji slu{aju izla-ganje sa propovedaonice. Knjigama koje sadrè istinu an|eli pruàjuistu podr{ku koju daju i zalaganju propovednika.

315

ZNAÂJ OVOG RADA 291

Vesti o svakom uspe{nom naporu u~injenom sa na{e strane darazagnamo duhovnu tamu, {ire}i svetlost i znanje o Bogu i HristuIsusu, koga je On poslao, an|eli stalno odnose na nebo. Zapisi otome iznose se pred duhove savr{enih pravednika na nebesima iduboko uzbu|uju sva tamo{nja poglavarstva i vlasti, pridobijaju}inaklonost i odobravanje svih nebeskih bi}a.

________

"Hvala Bogu koji nam svagda daje pobjedu u Hristu Isusu, i kroznas javlja miris poznanja svojega na svakom mjestu. Jer smo miHristov miris Bogu i me|u onima koji se spasavaju i me|u onimakoji propadaju; jednima dakle miris smrti za smrt; a drugima mirisìvota za ìvot. A za ovo ko je osposobljen?" (II Kor. 2,14-16).

KVALIFIKACIJE AKVIZITERA

Po{to je {irenje na{e literature misionarski rad, svemu {to jepovezano s tim treba pristupati sa misionarskog stanovi{ta. Za akvi-zitere u {irenju na{e literature treba birati ljude i ène koji shvatajuteret odgovornosti takve slu`be, ljude ~iji cilj nije da ostvare mate-rijalni dobitak, nego da svetlost istine odnesu onima koji je jo{nemaju. Sve {to ~inimo treba ~initi na slavu Bogu - da se svetlostistine odnese onima koji se jo{ uvek nalaze u tami zablude. Na~elasebi~nosti: te`nja za materijalnim dobitkom, ~a{}u ili poloàjem nebi trebalo ni da se spominju me|u nama!

Akviziteri svakog dana treba da se obra}aju Bogu u usrdnojmolitvi, da bi njihove re~i i postupci mogli da budu miris ìvota zaìvot i da bi {irili oko sebe spasonosan uticaj. Razlog {to mnogi odnjih nisu imali uspeha u akviziterskom radu u tome je {to nisu bilipravi hri{}ani; nisu znali {ta je pravo obra}enje. Oni su teorijskiznali kako treba da se radi, ali nisu ose}ali svoju potpunu zavisnostod Boga.

Akviziteri, imajte na umu ~injenicu da knjige koje {irite ne pred-stavljaju ~a{u vavilonskog vina - la`na u~enja i zablude koje on nudi

316


carevima zemaljskim, nego ~a{u punu dragocenih istina o iskuplje-nju roda ljudskog. Ho}ete li i sami da se napajate iz te ~a{e? Tada }eva{ um biti doveden u potpunu pokornost volji Hristovoj i On }emo}i da stavi na vas svoj natpis. Gledaju}i stalno na Hrista vi }etese preobraàvati iz slave u slavu i va{ karakter biva}e sve savr{eniji.Bog o~ekuje od vas da stupite u prve redove i da govorite re~i koje}e On staviti u va{a usta. On èli da na taj na~in pokaète kolikovisoko cenite spasenje ljudskih du{a, du{a koje je Hristos otkupiosvojom dragocenom krvlju. Kad padnete na Stenu i razbijete se,shvati}ete iz li~nog iskustva {ta sve Hristos moè da u~ini za vas, ai drugi }e uvideti kako snaàn uticaj istina ima na va{e srce.

Onima koji se {koluju da bi u svom radu za Boga bili {touspe{niji, rekla bih: Imajte na umu da dobitnik u radu na spasavanjudu{a moète postati samo ako se svakodnevno u potpunosti po-svetite Bogu. Ima i takvih koji nisu bili u mogu}nosti da se {koluju,jer su bili suvi{e siroma{ni da bi platili tro{kove takvog {kolovanja.Ali kad su postali sinovi i k}eri Bo`ji, po~eli su da rade u mestu svogprebivali{ta, zalaù}i se za spasenje du{a iz svog najblièg okruè-nja. Iako bez znanja koje se sti~e u {koli, oni su se posvetili Bogu iBog je radio preko njih. Sli~no prvim u~enicima koji su pozvani odsvojih ribarskih mreà da po|u za Hristom, i oni su dragocene poukenau~ili od samog Spasitelja. Povezav{i se ~vrsto sa Najve}im U~ite-ljem, znanje ste~eno iz Svetih spisa osposobilo ih je da i drugimagovore o Hristu. Tako su stekli pravu mudrost, jer o sebi nisu imalitako visoko mi{ljenje koje bi ih spre~ilo da smerno primaju poukeupu}ene s neba. Obnavljaju}a sila Svetog Duha prakti~no im jedavala energiju neophodnu za rad na spasavanju du{a.

Znanje i naju~enijih, ako nisu u~ili u {koli Hristovoj, samo jebesmislenost kad je u pitanju privo|enje du{a Hristu. Bog moè daradi samo sa onima koji prihvataju Hristov poziv: "Hodite k meni svikoji ste umorni i natovareni, i ja }u vam odmor dati. Uzmite jarammoj na sebe, i nau~ite se od mene; jer sam ja krotak i smjeran u srcu,i na}i }ete pokoj du{ama svojim, jer je jaram moj blag, i breme jemoje lako" (Mat. 11,28-30).

Mnogi na{i akviziteri udaljuju se od pravih na~ela. @elja da

317

KVALIFIKACIJE AKVIZITERA 293

postignu ovozemaljske prednosti odvra}a njihov um od stvarnogcilja i svrhe ovog rada. Neka niko ne misli da }e hvalisavim istica-njem nekih svojih sposobnosti ostaviti èljeni utisak na ljude. Timese ne postiù najbolji i najtrajniji rezultati. Na{ zadatak je da mislinaroda usmerimo na ozbiljnost istine za ovo vreme. Samo kad suna{a srca proèta duhom istine koja se nalazi u knjizi koju pre-poru~ujemo i kad u duhu poniznosti skre}emo pa`nju ljudi na tuistinu, na{i napori }e uroditi pravim uspehom; jer }e samo tada SvetiDuh, koji osvedo~ava du{u o grijehu, o pravdi i o sudu, mo}i da budeprisutan i da gane srce.

Sa na{im knjigama treba da rade posve}eni radnici, lica kojaSveti Duh moè da upotrebi kao svoja oru|a. Sva na{a delotvornosti sve na{e pouzdanje samo je u Hristu; i mi istinu treba da iznosimou poniznosti i jednostavno, prepu{taju}i da ona sama {iri svoj mirisìvota za ìvot.

Poniznost i usrdnost u molitvi u~ini}e u {irenju na{ih knjiga vi{enego sve mogu}e ukra{avanje u pripremi i ilustrovanju istih, koje jeuobi~ajeno u svetu. Ako radnici poklanjaju svoju pa`nju onome {toje istinito, ìve}i u skladu s tim; ako se mole u veri imaju}i punopoverenje u vo|stvo Svetog Duha, Njegova sila izli}e se na njih usna`nim nebeskim izlivima, i to }e na srca zainteresovanih ostavitipravi i trajan utisak. Zato, molite se i radite, radite i molite se, iGospod }e raditi s vama.

Svakom akviziteru neophodna je stvarna i stalna pomo} Bo`jihan|ela; jer on ima da izvr{i vaàn zadatak, ne{to {to samo svojomsnagom ne moè da u~ini. One koji su nanovo ro|eni, koji pristajuda budu vo|eni Svetim Duhom, da sve {to mogu u~initi ~ine onakokako bi to Hristos u~inio, koji rade kao pred o~ima nebeskog svemi-ra, prati}e i pou~avati sveti an|eli koji }e ulaziti pred njima udomove onih koje pose}uju i pripremati im put. Takva pomo} dalekoje vrednija od svih preimu}stava koje bi mo`da donela skupa i spo-lja privla~no ura|ena priprema ponu|enih knjiga.

Kad ljudi shvate ozbiljnost vremena u kojem ìvimo, radi}e kaoda ih posmatra celo nebo. Akviziter }e preporu~ivati one knjige kojedonose svetlost i duhovnu snagu du{i. On }e se i sam napajati duhom

318

319


ovih knjiga i svim srcem zalagati da ljude zainteresuje za iste.Njegova snaga, njegova hrabrost i njegov uspeh zavisi}e od togakoliko je istina izloèna u tim knjigama utkana u njegov ìvot ikoliko se to ogleda u njegovom karakteru. Kada je njegov li~ni ìvotuskla|en sa ovim, on moè po}i da i drugima prenosi svetu istinukoju zastupa. Proèt uticajem Svetog Duha, on }e ste}i duboko ibogato iskustvo, i nebeski an|eli u~ini}e njegov rad zaista uspe{nim.

Svim na{im akviziterima, svima kojima je Bog poverio talenteda bi mogli da sara|uju s Njim, ho}u da kaèm: Molite se, o molitese da steknete dublje iskustvo. Neka vam je srce kad polazite na radsmek{ano i pot~injeno prou~avanjem dragocenih istina koje nam jeBog dao za ovo vreme. Napajajte se u izobilju vodom spasenja, kakobi ona u va{em srcu postala ìvi izvor, koji u svom toku osveàvadu{e na samom rubu propasti. Bog }e vam tada podariti mudrost iosposobi}e vas da uvek i u svemu postupite ispravno. On }e vasu~initi kanalima kroz koje }e svoj blagoslov mo}i da izliva i nadruge. Pomo}i }e vam da otkrivate Njegove osobine prenose}i nadruge mudrost i znanje koje vam je On podario.

Molim se Gospodu da predmet koji sam ovde izloìla shvatite usvoj njegovoj duìni, {irini i dubini, kao i svoju odgovornost da str-pljenjem, hrabro{}u i nepokolebljivom ~estito{}u otkrijete karakterHristov. "I mir Bo`ji koji prevazilazi svaki um, da sa~uva srca va{ai misli va{e u Gospodu Isusu" (Filib. 4,7).

AKVIZITER KAO JEVAN\ELJSKI RADNIK

Razborit, bogoboja`ljiv i istinoljubiv akviziter zasluùje da muse ukaè po{tovanje, jer zauzima poloàj podjednak poloàjupropovednika. Mnogi od na{ih mladih propovednika i onih koji sepripremaju za propovedni~ku slu`bu mogli bi - ako su zaistaobra}eni - u~initi mnogo dobra rade}i kao akviziteri. Susre}u}i se sarazli~itim ljudima i preporu~uju}i im na{e publikacije stekli biiskustvo koje se ne moè ste}i samo drànjem propovedi. Odlaze}iiz ku}e u ku}u, oni mogu da razgovaraju s ljudima, nose}i sa sobom

320

KVALIFIKACIJE AKVIZITERA 295

miris Hristovog ìvota. Trude}i se tako da budu na blagoslov drugi-ma, oni bi i sami primili blagoslov; stekli bi dragoceno iskustvo uveri; njihovo poznavanje Svetih spisa bivalo bi sve ve}e, i stalno biusavr{avali svoje znanje u pridobijanju du{a za Hrista.

Svi na{i propovednici treba dobrovoljno da nose sa sobom na{eknjige i da ih {ire kuda god idu. U svakoj porodici koju posetipropovednik moè da ostavi po neku knjigu, bilo da je proda ili daje pokloni. U prvim godinama na{e istorije mnogi su tako radili.Propovednici su radili i kao kolporteri, dok su novcem dobijenim zaprodate knjige potpomagali napredak dela u mestima gde je pomo}bila najpotrebnija. Oni mogu s razumevanjem da govore o takvimmetodama rada, jer u tome imaju ìvotno iskustvo.

Neka niko ne misli da propovednik Jevan|elja umanjuje dosto-janstvo svog poziva ako i akviziterstvo koristi kao sredstvo da ljudi-ma odnese istinu. U~estvuju}i u tom radu on sledi primer apostolaPavla koji kaè o sebi: "Vi znate od prvoga dana kad do|oh u Azijukako s vama jednako bijah sluè}i Gospodu sa svetom poniznosti imnogim suzama i napastima koje mi se dogodi{e od Jevreja koji mira|ahu o glavi; kako ni{ta korisno ne izostavih da vam ne kaèm i davas nau~im pred narodom i po ku}ama; svjedo~e}i i Jevrejima iGrcima da treba da se pokaju pred Bogom i vjeruju u Gospodana{ega Isusa Hrista" (Djela 20,18-21). Iako je bio veoma re~it go-vornik, kome se sam Gospod javio na tako ~udesan na~in, Pavle jei{ao od ku}e do ku}e u najve}oj poniznosti, sa mnogo suza i krozmnoga isku{enja.

Svi koji traè mogu}nost za pravu propovedni~ku slu`bu i kojièle da se u potpunosti i svim srcem posvete Bogu, na}i }e uakviziterskom radu pravu priliku da govore o mnogim istinama kojese odnose na budu}i, besmrtni ìvot. Iskustvo ste~eno na ovakavna~in predstavlja}e najve}u vrednost za one koji se pripremaju zapropovedni~ku slu`bu. Vo|stvo i stalna prisutnost Svetog Bo`jegDuha najpouzdanije pripremaju radnike da postanu pastiri Bo`jegstada. Misao da je Hristos njihov stalni saputnik, ispunjava}e ih - ipored svih njihovih te{ko}a i isku{enja - dubokim ose}anjem stra-hopo{tovanja i svete radosti. Potrebe na koje se u radu neizbe`no

321


nailazi nau~i}e ih kako da se mole. To je prava prilika da seprivikavaju na strpljenje, ljubaznost, dru{tvenost i spremnost dapomaù drugima. Imaju}i na umu da Hristos, njihov Saputnik, neodobrava neljubazne re~i i ru`na ose}anja, ispoljava}e pravuhri{}ansku u~tivost. Njihove re~i bi}e besprekorno ~iste. Dar govo-ra oni }e smatrati dragocenim talentom koji im je poveren da obaveuzvi{eno i sveto delo. Ljudska bi}a, kao oru|a u Bo`jim rukama,nau~i}e kako da predstavljaju svog boànskog Saputnika s kojimsara|uju. Tom nevidljivom i svetom Bi}u oni }e ukazivati najvi{upa`nju i strahopo{tovanje, jer nose Njegov jaram i u~e se od Njegaputevima besprekorne ~istote i svetosti. One koji veruju u stalnoprisustvo tog boànskog Saputnika prati}e uspeh i u ovom radu; ibi}e obdareni silom da poruku istine zaodenu lepotom svetosti.

Ima pojedinaca koji su podesni za kolporterski na~in rada i kojina taj na~in postiù vi{e nego propovedanjem. Kada Hristov Duhboravi u njihovom srcu, oni }e na}i priliku da Njegovu Re~ iznesudrugima i da njihove misli usmere na naro~ite istine za ovo vreme.Oni koji su pogodni za takav rad, u tome i uspevaju; ali im nekinepromi{ljeni propovednici laskaju da bi svoje darove, umesto ukolporterskom radu, trebalo da upotrebe u propovedanju sa katedre.Takvi uti~u na njih da se opredele za propovedni~ki poziv; i upravooni koji bi, pose}uju}i porodice u njihovim domovima, upu}uju}i ihi mole}i se s njima - mogli postati dobri misionari, odvra}aju se odrada za koji imaju prirodne sposobnosti postaju slabi propovednici,dok oblast u kojoj je njihov rad bio toliko potreban i gde su mogli dau~ine tako mnogo dobra ostaje zanemarena.

Propovedanjem Re~i Bo`je izvr{ava se nalog koji je sam Hristosostavio da se Njegova poruka odnese celom svetu. Veran u~itelj se uSvetom pismu prikazuje kao pastir Bo`jeg stada. Kao takav, on trebada bude po{tovan i njegov rad treba ceniti. Pravi zdravstvenomisionarski rad je povezan s propovedni~kim pozivom, a akviziter-ski rad je sastavni deo i zdravstveno misionskog i propovedni~kogzvanja. Onima koji se prihvate ovog rada, ho}u da kaèm: Kad ljudi-ma u|ete u ku}u recite im da ste jevan|eljski radnici i da ljubiteGospoda. Ne traìte sme{taj u hotelu, nego preno}ite u nekoj privat-

322

AKVIZITER KAO JEVAN\ELJSKI RADNIK 297

noj ku}i i nastojte da se upoznate sa njenim uku}anima. Hristos jesejao seme istine gde god bi se zatekao; i vi kao njegovi sledbenici,moète svedo~iti za U~itelja obavljaju}i najdragoceniji rad i poreddoma}eg ognji{ta. Pribliùju}i se na taj na~in ljudima, ~esto }etenai}i na bolesne i obeshrabrene. Ako ste prisno povezani s Hristom,uzev{i na sebe Njegov jaram, vi }ete svakodnevno u~iti od Njegakako da poruku mira i utehe prenesete ucveljenima i razo~aranima,onima koji su tu`na i slomljena srca. Obeshrabrenima moète ukaza-ti na Bo`ju Re~ a bolesne privesti Gospodu u molitvi. U tokumolitve, Hristu se obra}ajte kao {to biste se obratili voljenom pri-jatelju u koga imate apsolutno poverenje. Kao Bo`je dete, nastojteda uvek sa~uvate svoje prijatno, neusiljeno i privla~no dostojanstvo.To ljudi priznaju i cene.

Na{i akviziteri treba da znaju pruìti dobar savet i pouku u pogle-du le~enja bolesnika. Oni treba da budu upu}eni u jednostavnemetode higijenskog le~enja. Tako }e kao zdravstveni misionari mo}ida se zaloè ne samo za du{u nego i za telo bolesnih i nevoljnih.Takav na~in rada je danas neophodan u svim delovima sveta. Tako}e sluga Bo`ji svojim molitvama i prakti~nim uputstvima posluìtina dobro i blagoslov mnogima.

Zna~aj akviziterskog rada treba da shvatimo kao jedan odnajpouzdanijih na~ina u pronalaènju onih koji su u opasnosti dapropadnu i u njihovom privo|enju Hristu. Akviziterima nikada netreba uskra}ivati mogu}nost da govore o Hristovoj ljubavi i o svo-jim iskustvima ste~enim u radu za U~itelja. Oni slobodno treba dagovore onima koji pokaù interesovanje za istinu i da se mole snjima i za njih. Prikazivanje Hristove ljubavi prema ~oveku na jed-nostavan na~in otvori}e pred njima vrata ~ak i u domovima neverni-ka.

Dok pose}uje ljude u njihovim domovima, akviziter ~esto imapriliku da im ~ita ne{to iz Biblije ili iz knjiga koje sadrè istinu.Kada otkrije one koji istraùju istinu on s njima moè da odràvabiblijske ~asove. Takvo ~itanje Biblije je upravo ono {to mnogimanedostaje. Bog }e u svojoj slu`bi upotrebiti one koji na takav na~inispoljavaju duboko interesovanje za du{e kojima preti opasnost da

323


propadnu. Preko takvih On }e poslati svetlost istine onima koji suspremni da prime pouke.

Neki koji kao akviziteri rade sa na{om literaturom skloni su ne-razboritom revnovanju. U nedostatku mudrosti, oni su suvi{e sklonida se upu{taju u nadle`nosti propovednika i teologa, i zbog toga jevelikim delom postalo neophodno da se takvima postave odre|enaograni~enja. Kada glas Gospodnji uputi poziv: "Koga }u poslati? iko }e nam i}i?" - boànski Duh u srcu pokrenutih name}e odgovor:"Evo mene, po{lji mene" (Is. 6,8). Ali imajte na umu da se ìviugljen sa oltara mora prethodno dota}i va{ih usana. Tada }e re~i kojeizgovarate biti mudro odmerene i svete re~i. Tada }ete imati mudrostda znate {ta treba re}i, a {ta pre}utati. Tada se ne}ete istr~avati dapokaète svoju o{troumnost kao teolozi. Bi}ete pa`ljivi da kodsagovornika ne probudite ratoboran duh i da ne podsti~ete predra-sude pokretanjem spornih ta~aka doktrine. Na}i }ete dovoljno temao kojima se moè govoriti a da ne izazovete protivljenje sagovorni-ka ve} samo èlju u njihovom srcu za dubljim poznavanjem Bo`jeRe~i.

Gospod èli da vi svojim radom pridobijate du{e za Njega; stoga,iako ne treba da name}ete rasprave o doktrinarnim pitanjima, ipak"budite svagda gotovi na odgovor svakome koji vas zapita za va{enadanje", i to "s kroto{}u i sa strahom" (I Petr. 3,15.16). Za{to "sastrahom"? - strahuju}i da svojim re~ima sujetno ne ispoljavateuobraènost i visoko mi{ljenje o sebi, da ne govorite nepromi{ljeno,da va{e re~i i maniri ne dolikuju hri{}anima. Poveìte se u veri imolitvi {to ~vr{}e sa Hristom i iznosite istinu takvu kakva je ona uNjemu. Istina o otkupljenju ne moè srca slu{alaca ostaviti nedir-nutim. Kad se nau~ite krotosti i smernosti Hristovoj, uvek }ete znati{ta treba da kaète onima koji vas slu{aju, jer }e vam Sveti Duhstavljati u usta re~i koje treba da izgovorite. Oni koji shvate ne-ophodnost da svoje srce pot~ine kontroli Svetog Duha bi}eosposobljeni da seju seme koje donosi rod za ve~ni ìvot. To je delojevan|eljskog akvizitera.

324

325

AKVIZITER KAO JEVAN\ELJSKI RADNIK 299

JEDINSTVO U AKVIZITERSKOM RADU

Svetlo{}u koja se nalazi u na{im knjigama treba da bude pre-plavljen ceo svet i oni koji rade sa tim knjigama moraju biti savr{enojedinstveni. Akviziterska delatnost na {irenju na{ih knjiga, bilo da suone zdravstvenog ili verskog sadràja, u na{em narodu se uvek moraorganizovati i smatrati potpuno jedinstvenom celinom. Povezanostizme|u verskih i zdravstvenih knjiga prikazana mi je kao spajanjeosnove i potke u tkanini koja sa~injava divnu celinu i savr{eniproizvod zajedni~kog rada.

Zdravstvenim knjigama nije do sada pridavano interesovanjekoje one po svom zna~aju zasluùju. Iako su mnogi visoko cenili nji-hov zna~aj, drugi su smatrali da takva literatura nije ono {to mi trebada objavljujemo svetu. Me|utim, {ta moè bolje da posluì u pripre-mi za Gospodnji dolazak i u prihvatanju drugih istina bitnih da se~ekaocima Njegovog dolaska otvore o~i da prepoznaju zla ovogaveka i da se reformi{u - odri~u}i se popu{tanja svojim èljama i ne-zdravim navikama? Nije li neophodno da se svet probudi i osvesti upogledu zdravstvene reforme? Nije li neophodno da istine sadràneu zdravstvenim knjigama dopru do naroda? Mnogi od na{ih akvizi-tera na terenu treba da prihvate gledi{te koje se razlikuje od dosa-da{nje predstave o zdravstvenim knjigama.

Izme|u na{ih akvizitera i ostalih predstavnika dela ne sme da sepojavljuje nikakva nesloga niti podvojenost. Za prodaju knjiga kojese odnose na zdravstvena pitanja svi treba da pokazuju zaintereso-vanost isto tako kao i za prodaju knjiga izri~ito verskog sadràja. Odakvizitera se ne sme traìti da pa`nju poklanjaju {irenju samo jednevrste na{ih knjiga. U delu Bo`jem mora postojati savr{eno jedinstvo,sve grane dela moraju se razvijati uravnoteèno, jednakomerno iskladno.

Nezainteresovanost koju mnogi ispoljavaju prema knjigamazdravstvenog sadràja predstavlja uvredu za Boga. Izdvajanjezdravstvenog rada od velike celine dela nije u skladu sa Njegovimnalogom. Su{tina sada{nje istine nalazi se u delu zdravstvene re-

326


forme isto tako kao i drugim granama jevan|eljskog rada. Nijednagrana dela odvojena od ostalih ne moè sa~injavati savr{enu celinu. Jevan|elje zdravlja ima sposobne i jake pobornike, ali je njihov radveoma oteàn zbog toga {to mnogi propovednici, predsednici unija iostali na odgovornim poloàjima, pitanju zdravstvene reforme nepoklanjaju odgovaraju}u pa`nju. Oni ne priznaju da je ona takotesno povezana sa porukom kao desna ruka sa telom. Iako mnogi od~lanova a neki i od propovednika pokazuju izuzetno malo po{tova-nja prema zdravstvenoj reformi, Gospod je - daju}i obilje blagoslo-va i napretka upravo u toj oblasti - pokazao kako On gleda na to.Kada se pravilno primeni, zdravstveni rad sluì kao klin probojackoji otvara put da i druge istine dopru do ljudskog srca. Kada seporuka tre}eg an|ela prihvati u potpunosti, zdravstvenoj reformibi}e dato mesto koje joj pripada u savetima i odborima unija, polja ioblasti, u radu Zajednice, u porodici, za stolom i u svim dogovorimai planiranju hri{}anskog doma}instva. U ulozi desne ruke, ona }esluìti telu Zajednice i kao pomo} i kao za{tita.

Me|utim, iako zdravstveni rad ima svoje mesto u {irenju poruketre}eg an|ela, njegovi pobornici ne smeju ni na koji na~in nastojatida ga stave na mesto same poruke. Zdravstvenim knjigama treba datimesto koje im pripada, ali {tampanje i {irenje tih knjiga je samojedna od mnogih grana velikog dela koje treba zavr{iti. Zadovoljstvozbog dobre zarade u prodaji zdravstvenih knjiga ne sme akviziterenavesti da zanemare {irenje i drugih zna~ajnih knjiga koje treba dado|u do naroda. Oni kojima je poveren rad na {irenju na{ih knjigamoraju biti ljudi koji shvataju odnos izme|u svih grana dela Bo`jegu njegovoj velikoj celini. Oni treba da posve}uju du`nu pa`nju {ire-nju zdravstvenih knjiga, ali taj rad ne treba da isti~u toliko da se timepa`nja naroda odvrati od ostalih tako|e bitnih interesa, i tako zane-mare knjige koje sadrè naro~itu poruku istine za ovo vreme.

Za pripremu i {irenje verske literature neophodno je stru~noosposobljavanje isto tako kao i za rad sa knjigama koje obja{njava-ju pitanje zdravlja i umerenosti. Upravo tako kao {to akviziterski radtreba podsticati na {irenju knjiga koje sadrè duhovnu hranu, kao {totreba ohrabrivati i obu~avati radnike za {irenje knjiga koje govore o

327

JEDINSTVO U AKVIZITERSKOM RADU 301

poruci tre}eg an|ela, isto ih tako treba pripremati i za rad sazdravstvenim knjigama.

Jedna vrsta ovih knjiga uvek pravi mesta i za drugu. Veoma suva`ne i jedne i druge, i u isto vreme treba {tampati i {iriti i jedne idruge. Te knjige se me|usobno dopunjuju i jedne drugima nikako nemogu da zauzimaju mesto. I jedne i druge sadrè sada{nju istinu saciljem da ~itaoce probude, prosvetle i osvedo~e. I jedne i druge treba~itati i preporu~ivati u cilju posve}ivanja i oplemenjivanja onih kojio~ekuju dolazak Sina Bo`jeg u sili i slavi velikoj.

Neka se svi koji su angaòvani u izdava~koj delatnosti odu{ev-ljeno zalaù da ohrabruju akvizitere kao radnike na terenu i dapronalaze i pripremaju nove radnike. Neka svako doprinosi ja~anjui podizanju dela ~ine}i sve {to je u njegovoj mo}i, ne slabe}i pritome napore drugih. Sve neka biva u bratskoj ljubavi, bez ikakvogvida sebi~nosti.

O@IVLJAVANJE AKVIZITERSKE DELATNOSTI

Va`nost akviziterskog rada mi je uvek pred o~ima. U taj rad se uposlednje vreme ne unosi ona ìvotna snaga koju su mu nekadadavali oni koji su ga u~inili svojim ìvotnim pozivom. Akviziteri su~esto bili odvojeni od njihovog jevan|eljskog rada da bi se bavilinekim drugim poslom. To ne bi trebalo ~initi. Mnogi od na{ihakvizitera, ako su zaista obra}eni i posve}eni, oni u pogledu {irenjaistine za ovo vreme mogu u ovoj grani dela u~initi vi{e nego u bilokojoj drugoj.

Na osnovu Re~i Bo`je mi treba da objavljujemo vest da je krajzaista blizu. Svet treba da ~uje opomenu, i mi u tome treba da sa-ra|ujemo sa Hristom vi{e nego ikad. Zadatak da opominjemo pove-ren je upravo nama. Mi treba da budemo kanali svetlosti za ovaj svet,prenose}i drugima svetlost koju stalno primamo sa Velikog Izvorasvetlosti. Re~i i dela svakog pojedinca bi}e izneseni na sud. Neokre}imo se stoga nazad i ne povla~imo se. Ono {to sada treba u~initida bi svet bio upozoren, mora se u~initi bez odlaganja. Sa akviziter-

328


skim radom ne sme da se posustane. Knjige koje sadrè svetlost osada{njoj istini treba preporu~ivati i {iriti {to je mogu}e vi{e.

Neka predsednici na{ih unija i ostali koji se nalaze na odgovor-nim poloàjima u Zajednici budno nastoje da se svim granama delaposve}uje jednaka pa`nja. Akviziteri treba da budu obrazovani istru~no osposobljeni za preporu~ivanje i prodaju knjiga o sada{njojistini koja je svetu zaista neophodna. Za taj posao potrebne su osobedubokog hri{}anskog iskustva, uravnoteèna uma, dobro vaspitane ijake u veri. Gospod èli da se akviziterskim radom bave oni koji susposobni da obu~avaju i druge, da u mladima i jednog i drugog polaprobude èlju i zainteresovanost za ovu granu dela, navode}i ih dase prihvate rada s knjigama i da u tome budu uspe{ni. Zahvaljuju}italentu, obrazovanju i iskustvima koje imaju, neki bi mogli mlade dapripremaju za akviziterski poziv tako uspe{no da bi se u tomepostiglo znatno vi{e nego {to se sada postiè.

Oni koji su stekli iskustva u tom radu imaju naro~itu du`nost dapou~avaju druge. Pokre}ite, u~ite i pripremajte mlade ljude i ène dapreporu~uju i prodaju knjige koje, pokrenuti Svetim Bo`jim Duhom,pi{u Njegovi verni sledbenici. Bog èli da i u vaspitavanju onih kojiprihvate istinu budemo verni, da i oni razborito shvate Njegovunameru i na~in na koji treba da se radi u Njegovom delu. One kojisu jo{ neiskusni treba povezati sa iskusnim radnicima da bi ih nau~ilikako treba da rade. Oni u molitvi treba najusrdnije da traè pomo} isavet od Gospoda. Takvi mogu uspe{no da posluè u akviziterskomradu ako poslu{aju savet apostola: "Pazi na sebe i na nauku" (I Tim.4,16). Oni koji pruè o~evidne dokaze da su zaista obra}eni i pri-hvate se da kao akviziteri rade sa na{im knjigama uvide}e da je tonajbolja priprema i za druge grane misionarskog rada.

Kad bi oni koji poznaju istinu njena na~ela i prakti~no primenji-vali u svom ìvotu, oni bi prona{li metode da ljudima pri|u tamo gdese oni nalaze. U po~etku hri{}anske crkve, Bog je u svom provi|enjudozvolio da se sveti raseju na sve strane, poslav{i ih na taj na~in izJerusalima u mnoge krajeve sveta. Tako Hristovi u~enici nisu ostaliu Jerusalimu ni u obli`njim gradovima, nego su pre{li granice svojezemlje i krenuli velikim me|unarodnim putevima, i kopnom i

329

O@IVLJAVANJE AKVIZITERSKE DELATNOSTI 303

morem, traè}i izgubljene da bi ih priveli Bogu. I danas Gospod èlida vidi kako Njegovo delo napreduje u mnogim krajevima. Ne sme-mo se u svojim naporima ograni~iti na samo nekoliko mesta.

Ne smemo obeshrabrivati svoju bra}u, slabe}i njihove ruke, takoda delo koje Bog namerava da izvr{i preko njih ostane nedovr{eno.Ne gubite previ{e vreme u pripremi i osposobljavanju ljudi za mi-sionarski rad. Davanje odre|enih pouka i uputstava je neophodno,ali neka svi imaju na umu da je Hristos Veliki U~itelj i Izvor svakeprave mudrosti. Neka se i mladi i stariji, potpuno posve}eni Bogu,prihvate rada i krenu napred, rade}i u poniznosti pod vo|stvom ikontrolom Svetog Duha. Neka oni koji su poha|ali {kolu krenu narad i na terenu prakti~no primene znanje ste~eno u {koli. Akviziterikoji tako rade, koriste}i svoje Bogom dane sposobnosti, traè}i uveksavet od Njega i kombinuju}i prodaju knjiga sa li~nim zalaganjemza ljude, njihove sposobnosti }e ve`bom sve vi{e ja~ati i oni }e upraksi nau~iti mnoge lekcije koje u {koli nikada ne bi nau~ili. Znanjeste~eno na ovako prakti~an na~in moè se s pravom nazvati vi{imobrazovanjem.

Nema uzvi{enijeg rada nego {to je jevan|eljsko akviziterskipoziv, jer on obuhvata savesno izvr{avanje najvi{ih du`nosti. Onikoji se aktivno bave ovim radom treba uvek da budu pod kontrolomSvetog Bo`jeg Duha. Oni ne smeju da uzdiù sebe. Jer {ta ima biloko od nas {to nije primio od Hrista? Moramo se voleti kao bra}a,pokazuju}i svoju ljubav u me|usobnom pomaganju jedni drugima.U me|usobnim odnosima moramo ispoljavati saose}anje iugla|enost. Moramo zbiti svoje redove i vu}i u istom jarmu. Samooni koji ìve u skladu sa Hristovom molitvom: "Da svi jedno budu",ostvaruju}i to u prakti~nom ìvotu, odrà}e se u isku{enju "koje }edo}i na sav vasioni svet". Oni koji uzdiù svoje "ja", stavljaju se podsotoninu vlast, spremaju}i se da prihvate njegove laì i obmane.Poruka Gospodnja Njegovom narodu je da sve vi{e i vi{e uzdiùsvoju zastavu. Ako poslu{amo Njegov glas, On }e raditi s nama, ina{i napori bi}e krunisani uspehom. U svom radu primi}emo bogateblagoslove s visine i sabira}emo sebi blago pored Bo`jeg prestola.

Kad bismo samo znali {ta nam predstoji, ne bismo bili tako spori

330


u radu za Gospoda. Mi ìvimo u vremenu re{etanja, u vremenu kad}e se izre{etati sve {to moè da bude izre{etano. Pred Gospodomne}e imati izgovora oni koji poznaju istinu, ako se u re~i i delu nepokoravaju Njegovim zapovestima. Ako ne ulaèmo nikakve naporeda pridobijamo du{e za Hrista, On }e nas smatrati odgovornima zaono {to smo mogli da uradimo ali nismo uradili zbog svoje duhovnenemarnosti. Svi oni koji pripadaju carstvu Gospodnjem morajurevnosno da rade na spasavanju du{a. Oni moraju da doprinesu svojudeo u zadatku "sveì svjedo~anstvo, zape~ati zakon mojim u~enici-ma" (Is. 8,16).

Gospod èli da svetlost koju je On dao u Svetim spisima sija jas-nim i blistavim zracima; stoga je du`nost na{ih akvizitera da budujedinstveni u odlu~nim naporima da se te Bo`je namere uspe{no os-tvare. Pred nama je veliki i zna~ajan zadatak. Neprijatelj du{a to znadobro i zato se sluì svim sredstvima koja mu stoje na raspolaganjuda na{e akvizitere navede da se prihvate nekog drugog posla. Tanamera se mora izmeniti. Bog poziva akvizitere da se vrate svomposlu. On traì dobrovoljce spremne da sve svoje energije i znanjeuloè u ovo delo, priti~u}i u pomo} gde god im se za to ukaè prili-ka. Od svakog pojedina~no Gospod o~ekuje da doprinese svoj udeoprema svojim sposobnostima. Ko je spreman da se odazove ovompozivu? Ko }e bez odlaganja krenuti da se u mudrosti Hristovoj, uNjegovoj milosti i ljubavi zalaè za spasavanje du{a, bilo da su oneblizu ili daleko? Ko je spreman da `rtvuje svoju udobnost i svojazadovoljstva i da po|e u oblasti gde preovla|uju zablude, sujeverjei duhovni mrak, da radi usrdno i istrajno propovedaju}i istinu na jed-nostavan na~in, mole}i se u veri i rade}i od ku}e do ku}e? Ko jedanas spreman da, proèt silom Svetoga Duha, iza|e "izvan okola,nose}i sramotu" Hrista radi (Jevrejima 13,13), otvaraju}i Svete spisezainteresovanim du{ama i pozivaju}i ih na pokajanje?

Bog je u svim vekovima imao svoje radnike. Na Njegov pozivjavljali su se ljudi spremni da odgovore potrebama svog vremena.Tako je na boànski zov: "Koga }u poslati" i ko }e nam i}i?" dolazioi do}i }e odgovor: "Evo mene, po{lji mene" (Is. 6,8). Neka svi onikoji kao akviziteri uspe{no rade na {irenju na{e literature ose}aju u

331

332


svom srcu da je to {to rade delo Gospodnje, jer se zalaù za du{ekoje ne poznaju istinu za ovo vreme. Oni trubnom glasu opomene nasvim putevima i me|u ogradama treba da daju odre|en zvuk, upo-zoravaju}i i pripremaju}i ljude za veliki dan Gospodnji, koji }euskoro u~initi kraj ovom svetu. Mi nemamo vremena za odugo-vla~enje. Moramo podsticati i ohrabrivati ljude na ovaj rad. Ko jespreman da odmah krene s na{im publikacijama? Svima onima kojièle da sara|uju sa boànskom silom, bilo da su mu{kog ili ènskogroda, mladi ili stari, Gospod daje sposobnosti neophodne za rad. Kaduzmu na sebe "sve oru`je Bo`je" (Efesc. 6,11-18) dobi}e i sveneophodne talente: hrabrost, istrajnost, veru i takti~nost. Za ovaj svettreba da se izvr{i veliko delo, i tom pozivu svakako treba da se oda-zovu ljudska oru|a. Svet mora da ~uje opomenu. Stoga, ~im seza~uje poziv: "Koga }u poslati? I ko }e nam i}i?" - odgovorite jasnoi odre|eno: "Evo mene, po{lji mene."

________

"Izjutra sij sjeme svoje, i uve~e nemoj da ti po~ivaju ruke; jer nezna{ {ta }e biti bolje, ovo ili ono, ili }e oboje biti jednako dobro." -Prop. 11,6.

________

Odabiranje akvizitera. Pojedine osobe su za izvestan posaopogodnije i lak{e mu se prilago|avaju nego drugi; stoga nije pravil-no smatrati da svako moè biti akviziter. Neki nemaju naro~itesposobnosti za taj rad; ali ih zbog toga ne treba smatrati nevernimaili misliti da oni nemaju nikakve volje za taj rad. Gospod ne postupanerazborito u svojim zahtevima. Zajednica je kao ba{ta u kojoj rasteraznovrsno cve}e, svako sa svojim naro~itim osobenostima. Iako sepojedine vrste tog cve}a u mnogome razlikuju jedna od druge, ipaksvaka ima svoju posebnu vrednost.

________

Bog ne o~ekuje da svaki od pripadnika Njegovog naroda - kojise toliko razlikuju po svojoj naravi i sklonostima - bude osposobljen

333


za svaku du`nost. Neka svi imaju na umu ~injenicu da su du`nosti iodgovornosti mnogobrojne i razli~ite. Niko nema pravo da drugimaodre|uje posao koji po osvedo~enju doti~nih nije njihova du`nost.Dobro je davati savete i sugerisati planove; ali svakom pojedincutreba dati slobodu da uputstvo traì od Boga, kome kao Tvorcu pri-pada i kome treba da sluì.

________

Priprema za propovedni~ki poziv. Neki ljudi koji su Bogompozvani u propovedni~ku slu`bu po~eli su svoj rad kao akviziteri.Pou~ena sam da je to odli~na priprema ako je njihov cilj da svetlostistine {ire, donose}i ljudima Re~ Bo`ju neposredno u njihov poro-di~ni krug. U samom razgovoru s tim ljudima njima se ~esto pruàprilika da govore o biblijskoj religiji. Ako ovom radu pristupe pravil-no, radnici }e pose}ivati porodice ispoljavaju}i hri{}ansko sao-se}anje i ljubav prema du{ama, i rezultati takvog rada bi}e veomadobri. To }e predstavljati dragoceno iskustvo za sve koji namerava-ju da se posvete propovedni~kom pozivu.

U osposobljavanju za propovedni~ku slu`bu nijedno drugo zani-manje ne pruà tako svestrano iskustvo kao upravo akviziterski rad.

________

Podno{enje te{ko}a. Te{ko}e i isku{enja sa kojima se u svomradu susre}e, radnik treba da koristi kao iskustvenu spoznaju; totreba da ga nau~i da se jo{ odlu~nije oslanja na Boga. Svoju zavis-nost od Boga on treba da ose}a u svakom trenutku.

Nikakvo negodovanje i nezadovoljstvo on ne treba da gaji usvom srcu niti da to izraàva svojim re~ima. Kad postigne uspeh,slavu ne treba da pripisuje sebi, jer njegov uspeh zavisi od delovanjaBo`jih an|ela na srce slu{alaca. Neka ne gubi iz vida ~injenicu da sunebeski glasnici uvek pored njega, ne samo u trenucima uspeha negoi u vreme obeshrabrenosti. Znaju}i i cene}i dobrotu Gospodnju, ontreba da Ga hvali i slavi radosnim glasom.

Hristos je ostavio svu svoju slavu i do{ao na ovu zemlju da stra-da i umre za gre{nike. Kada u svom radu nai|emo na te{ko}e, gleda-

334


jmo na Njega kao Za~etnika i Svr{itelja na{e vere. Tada ne}emogubiti hrabrost i padati u o~ajanje. Podnosi}emo te{ko}e i isku{enjakao dobri vojnici Isusa Hrista. Imajmo uvek na umu ono {to nada-hnuti apostol o svim pravim vernicima kaè: "Jer mi smo Bo`jisaradnici, a vi ste Boìja njiva, Bo`ja gra|evina" (I Kor. 3,9).

________

Dragoceno iskustvo. Onaj koji se akviziterskog rada prihvatikako treba mora istovremeno da bude i vaspita~ i student. Dok setrudi da pou~ava druge, on i sam u slu`bi jevan|eliste mora stalno dase u~i. Kad akviziteri na svoj rad polaze ponizna srca, puni usrdnerevnosti, pruì}e im se mnoge prilike da progovore prikladnu re~ upravo vreme du{ama koje su gotove da umru u obeshrabrenosti.Posle savesnog zalaganja za takve nevoljnike, oni }e mo}i da kaù:"Jer bijaste nekad tama, a sad ste vidjelo u Gospodu" (Efesc. 5,8).Dok posmatraju gre{ni ìvot drugih, mo}i }e i o sebi da zaklju~e: "Iovakvi bijaste nekad; ali se opraste i posvetiste imenom Gospodana{ega Isusa Hrista i Duhom Boga na{ega" (I Kor. 6,11).

Oni koji rade za Gospoda nai}i }e na obeshrabrenost i prepreke,ali oni uvek mogu da se pozovu na obe}anje: "Evo ja sam s vama usve dane do svr{etka vijeka" (Mat. 28,20). Bog }e dati najdivnijeiskustvo onima koji u veri smognu snage da kaù: "Verujem u Tvojaobe}anja; ne}u da klonem duhom niti da gubim hrabrost."

________

Pisanje ~lanaka za na{e listove. Neka oni koji steknu iskustvou radu za Gospoda pi{u ~lanke o tome u na{im listovima, da i drugibudu ohrabreni. Neka akviziter pi{e o radosti i blagoslovima koje jedoìveo u svom radu kao jevan|elista. Za takve izve{taje treba na}imesta u na{im listovima, jer }e uticaj toga biti veoma dalekoseàn.To }e za Zajednicu biti kao prijatan miomiris, miris ìvota za ìvot.Tako }e se videti da Bog radi sa onima koji pristaju da budu Njegovisaradnici. ________

Primer u zdravstvenoj reformi. U svom kontaktu i druènju sanevernicima ne dopustite sebi nikakvo zastranjivanje od na~ela

335


ispravnosti. Ako sednete za njihov sto jedite umereno i to samo onuhranu koja ne unosi nikakav poreme}aj u funkcionisanje va{eg uma.ûvajte se neumerenosti. Ne dozvolite nipo{to da slabljenjem svojihmentalnih i fizi~kih snaga sami sebe onesposobite za raspoznavanjeduhovnih istina. Drìte svoj um u takvoj kondiciji da Bog moè utis-nuti u njega dragocene istine svoje Re~i.

Tada }ete mo}i da pozitivno uti~ete na druge. U nastojanju dapoprave druge, mnogi napadaju ono {to kod njih smatraju r|avimnavikama. Onima za koje smatraju da su u zabludi oni stalno ukazu-ju na njihove nedostatke, ali ne ulaù usrdne i takti~ne napore da nji-hovo razmi{ljanje usmere na ono {to je ispravno i preporu~ljivo.Nastoje}i da druge ispravljamo, mi suvi{e ~esto podsti~emo njihovuratobornost, i tako pri~injavamo vi{e {tete nego koristi. U nastoja-nju da druge ispravite, ne nastojte budno da im ukaète na njihovenedostatke ili zablude. Pou~avajte ih dobrim primerom. Neka va{esamoodricanje i pobede nad apetitom budu ilustracija odanosti pra-vim na~elima. Neka va{ ìvot bude svedo~anstvo o tome kako uticajistine oplemenjuje i posve}uje one koji je srcem prihvate.

Od svih darova kojima je Bog obdario ljude, nijedan nije dra-goceniji od dara govora. Ako je posve}en i oplemenjen Svetim Du-hom, taj dar postaje prava sila na dobro. Jezikom osvedo~avamo iuveravamo sagovornike, jezikom upu}ujemo svoje molitve i za-hvalnost Bogu. Jezikom saop{tavamo dragocene misli o Spasitelje-voj ljubavi. Pravilnom primenom ovog dara, akviziter moè da pose-je dragoceno seme istine u srca mnogih.

________

Po{tenje u poslovnim odnosima. U delu Bo`jem dolazi do za-stoja zato {to se oni koji tvrde da su Hristovi sledbenici ne pri-dràvaju jevan|eljskih na~ela. Gubitni~ki na~in poslovanja na kojineki od na{ih akvizitera, i stariji i mla|i, obavljaju svoj posao,pokazuje da oni treba da nau~e jo{ mnoge zna~ajne pouke. Pokazanomi je da se rezultati u tom poslu previ{e prepu{taju slu~ajnosti. Nekisu navikli da posluju sa gubitkom, i te svoje r|ave navike unose i udelo Bo`je. Izdava~ke ku}e i misionska udruènja zapadaju duboko

336


u dugove zbog propusta akvizitera da pla}aju svoja zaduènja.Akviziteri smatraju da se s njima postupa nepravilno kad se traì dabez odlaganja isplate knjige koje prime od izdava~kih ku}a. Me|u-tim, zahtev da se ra~uni ispla}uju u gotovu jedini je na~in ispravnogposlovanja.

________

U poslovnim odnosima i primanjima zaposlenih sve treba orga-nizovati tako da akviziteri imaju dovoljno sredstava za ìvotnepotrebe bez preteranog zaduìvanja. Ta vrata isku{enja moraju bitizatvorena i zaklju~ana. Ma kako akviziter bio po{ten, on }e u svomradu nailaziti na okolnosti koje }e za njega predstavljati bolnoisku{enje.

________

Lenjost i nemarnost ne spadaju u plodove koji rastu nahri{}anskom stablu. Nijedna du{a koja nepostojano ili nepo{tenorukuje Gospodnjim dobrima ne moè ostati bez krivice pred Njim.Svi koji tako ~ine odri~u se Hrista svojim delima. Dok tvrde da drèBo`ji zakon i propovedaju ga, u praksi se ne drè njegovih na~ela.

Dobrima Gospodnjim koja su nam poverena na ~uvanje trebaupravljati verno i savesno. Gospod je ljudima poverio ìvot, zdrav-lje i sposobnost rasu|ivanja, dao im je na upotrebu i umne i fizi~kesnage; ne treba li te darove verno i savesno upotrebljavati na slavuNjegovog imena? Da li na{a bra}a razmi{ljaju o tome da }e moratida poloè ra~un o svakom talentu koji im je poveren? Da li mudrotrguju dobrima svoga Gospodara ili bezbri`no rasipaju Njegovuimovinu, i da li su u nebeskim knjigama zapisani kao neverne sluge?Mnogi novac svoga Gospodara rasipni~ki tro{e na li~na uìvanja;oni ne sti~u iskustva u samoodricanju nego tro{e novac na zadovo-ljavanje ta{tine i ne slede Hrista nose}i krst. Mnogi koji su imalidragocena, Bogom dana preimu}stva rasipni~ki su proveli svoj ìvoti sad se nalaze u bedi i nema{tini.

Bog traì i o~ekuje da u mnogim granama dela do|e do odlu~nepromene na bolje. Poslovni poduhvati u delu Bo`jem moraju se

337


odlikovati ve}om jasno}om i ta~no{}u. U nastojanju da se sprovedeveoma bitna reforma nije bilo ~vrstih i odlu~nih napora.

________

Poznavanje ponu|enih knjiga. Akviziteri treba da budu pot-puno upoznati sa sadràjem knjiga koje preporu~uju, da bi pa`njuzainteresovanih mogli da usmere na zna~ajna poglavlja.

________

Kolporterski rad. Akviziter uza se uvek treba da ima i ~asopisa,listova i knjiìca koje moè da poklanja onima koji nisu umogu}nosti da kupe ponu|ene knjige. Na taj na~in istina moè da seunese u domove mnogih.

Marljivost. Prihvativ{i se svog zadatka, akviziter ne smedopustiti da ga bilo {ta odvrati od toga, nego treba razborito i veomamarljivo da obavlja svoju du`nost. Ali ipak dok se usredsre|uje narad sa knjigama, on ne sme ni da propu{ta pruène prilike da sezalaè za du{e koje traè svetlost i kojima je potrebno progovoritiute{nu re~ sadrànu u Svetim spisima. Ako akviziter ìvi jednako povolji Bo`joj, mole}i se za nebesku mudrost da u svom radu ~inidobro i samo dobro, on }e brzo uo~iti pruène prilike i potrebe du{as kojima dolazi u dodir. Svaku priliku da neku du{u privede Hristuon }e iskoristiti na najbolji na~in. Bi}e spreman da u Hristovomduhu progovori pravu re~ umornome.

________

Obavljaju}i revnosno i marljivo svoj rad sa knjigama, i vernoukazuju}i zainteresovanima na krst Golgote, akviziter postajedvostruko koristan. Stoga dok preporu~ujemo metode rada nemoèmo postaviti neko nepromenjivo pravilo kojeg se svi morajupridràvati, jer se slu~ajevi i okolnosti znatno razlikuju. Bog }epokrenuti one ~ija su srca otvorena za istinu i koji ~eznu za Njegovimvo|stvom. Svom ljudskom oru|u On }e re}i: "Progovori ovome ilionome o Hristovoj ljubavi”. îm se Hristovo ime izgovori u ljubavii saose}anju, Bo`ji an|eli se pribliùju da smek{aju i pot~ine srce.

338


Akviziteri treba da budu i savesni u~enici, u~e}i se da uspe{noobavljaju svoj zadatak; i dok se bave svojim poslom, neka im o~i, u{ii razum stalno budu otvoreni da od Boga prime mudrost, da bi znalikako pomo}i onima koji propadaju zato {to ne poznaju Hrista. Nekasvaki radnik sve svoje snage usredsredi i upotrebi u najuzvi{enijojod svih slu`bi - u nastojanju da se ljudi oslobode sotoninih zamki ipoveù s Bogom, da se lancem svoje zavisnosti od Hristovih zaslu-ga ~vrsto veù za Njegov presto okruèn dugom obe}anja.

________

Sigurnost uspeha Jevan|eljsko akviziterskim radom moè dase izvr{i veliko i dobro delo. Gospod ljudima daje takti~nost i spo-sobnosti za rad. Onima koji talente koji su im povereni upotrebl-javaju na slavu Bogu, nastoje}i da u tkivo svoga rada utkaju biblijs-ka na~ela, On }e podariti uspeh. Na{e je da radimo i da se molimo,oslanjaju}i se s punim poverenjem na Onoga koji nikada ne}e iz-neveriti.

________

Neka se akviziteri kao jevan|elisti u svom radu predaju uticajuSvetog Duha, Neka, oslanjaju}i se u ìvoj veri na Boga, u istrajnojmolitvi traè i dobijaju snagu koja dolazi samo od Njega. Njegovveliki i delotvorni uticaj prati}e svakog vernog i pravog radnika.

Kao {to Bog blagosilja propovednike i jevan|eliste u njihovimiskrenim naporima da narodu iznesu istinu, tako }e blagosloviti isvakog vernog akvizitera u njegovom radu.

________

Ponizan, delotvoran radnik koji se poslu{no odaziva Bo`jempozivu moè sa sigurno{}u o~ekivati obe}anu boànsku pomo}.Svest o tako velikoj i svetoj odgovornosti ve} sama po sebi uzdiè ioplemenjuje karakter. Takva svest pokre}e na rad najvi{e umnesposobnosti, a njihova stalna upotreba ja~a i oplemenjuje sklonosti isrce. Uticaj ovakvog ose}anja na ìvot samog radnika, kao i na ìvotdrugih, neprocenjiv je.

339


Lakomisleni posmatra~i mo`da ne}e ceniti va{ rad niti }e ikaduvideti njegov zna~aj. Oni to mogu smatrati zanimanjem koje donosisamo gubitke, ìvotom punim nezahvalnog rada i samopo`rtvo-vanosti. Ali Hristov sluga taj rad posmatra u svetlosti koja odsjajivasa krsta. Njegove `rtve izgledaju mu neznatne u pore|enju sa `rtva-ma blagoslovenog boànskog U~itelja, i raduje se {to moè da ideNjegovim tragom. Uspeh u radu za U~itelja pri~injava mu naj~istijuradost i predstavlja najbogatiju nagradu za ìvot strpljivog zalaganjai mu~nih napora. 340


VI

UPOZORENJA I SAVETI

ISPOLJAVANJE GOSTOLJUBIVOSTI

Biblija pridaje veliku va`nost prakti~noj primeni gostoljublja.Vrlinu gostoljubivosti Sveti spisi isti~u ne samo kao na{u du`nostve} iznose mnoge divne primere njene primene i blagoslova kojeona donosi. Najistaknutiji me|u njima je doìvljaj Avramov.

U zapisima Prve knjige Mojsijeve vidimo ovog patrijarha kako uvrelim podnevnim trenucima odmara na vratima svog {atora u sencimamrijskih hrastova. Tri putnika pojavljuju se iznenada u blizininjegovih {atora, ne traè}i gostoprimstva niti bilo kakvu uslugu; aliAvram nije dozvolio da oni svojim putem nastave neosveèni. On jebio ~ovek u godinama, dostojanstven i bogat, visoko po{tovan inavikao da zapoveda; ali ipak, kad je ugledao ove strance, on im"potr~a na susret ispred vrata {atora svojega, i pokloni se do zemlje."Obra}aju}i se vode}em izme|u njih, on re~e: "Gospode, ako samna{ao milost pred Tobom, nemoj pro}i sluge svojega" (I Mojs.18,2.3). Sopstvenim rukama doneo im je vode da speru pra{inu odputa sa svojih nogu. Sam je odabrao hranu za njih; dok su se oniodmarali u osveàvaju}oj hladovini, njegova supruga Sarapripremala je posluènje, a Avram je u~tivo stajao pored njih dok suoni uìvali njegovo gostoprimstvo. Svu ovu pa`nju i ljubaznost


"I u{i }e tvoje slu{ati rije~ iza tebegdje govori: Ovo je put, idite njime…" -Isaija 30,21.

ukazivao im je jednostavno kao obi~nim putnicima, strancima u pro-lazu, koji mo`da nikad vi{e ne}e do}i kod njega. Ali pred sam po-lazak, njegovi gosti otkri{e svoj pravi identitet. On je - i ne znaju}i- posluìvao ne samo nebeske an|ele, nego i njihovog slavnogZapovednika - svoga Stvoritelja, Iskupitelja i Cara. I u razgovorukoji je zatim usledio Avramu su bile otkrivene namere neba, i on jenazvan "prijateljem Bo`jim".

Lot, Avramov sinovac, iako se odvojio od njega i nastanio u So-domu, ostao je proèt patrijarhovim duhom ljubaznosti i gostoprim-stva. Vide}i u sumrak toga dana dva stranca na gradskim vratima iznaju}i za opasnosti kojima se neizbe`no izlaù u tom gradunemorala i poroka, Lot je bio uporan u nastojanju da ih uvede u svojdom. Na opasnost kojoj tim postupkom izlaè i sebe i svoju porodicunije ni pomi{ljao. Uzeti u za{titu ugroène i ukazati pa`nju bes-ku}nicima on je smatrao sastavnim delom svog ìvotnog zadatka; isvojim ljubaznim postupkom prema dvojici nepoznatih putnika, onje uveo an|ele u svoj dom. Oni koje je on hteo da uzme u za{titu,za{titili su njega. U sumrak te, za Sodom poslednje no}i, on je njihsigurnosti radi uveo u svoj dom, a u svanu}e oni su njega i njegovuporodicu iz tog grada osu|enog na propast izveli u trajnu sigurnost.

Ove postupke ljubaznosti i gostoljublja Bog je smatrao dovoljnozna~ajnim da se zabeleè u Njegovoj pisanoj Re~i; i na to se nada-hnuti apostol posle vi{e od hiljadu godina poziva u svojoj poslanici,nagla{avaju}i: "Gostoljubivosti ne zaboravljajte; jer neki, i neznaju}i, iz gostoljubivosti primi{e an|ele na konak" (Jevr. 13,2).

Prednost koju su imali Avram i Lot ni nama nije uskra}ena.Ukazivanjem gostoprimstva Bo`joj deci, mi tako|e moèmo primitian|ele u svoj dom. âk i u na{im danima, an|eli u ljudskom oblikuulaze u domove sinova ~ovje~ijih i uìvaju njihovo gostoprimstvo.Hri{}ane koji ìve u svetlosti Bo`jeg odobravanja jo{ uvek pratenevidljivi an|eli i ta sveta bi}a ostavljaju za sobom blagoslov una{im domovima.

U nabrajanju osobina darovanih Duhom Svetim kao neophodnekvalifikacije onih kojima se mogu poveriti odgovornosti u Zajednici,apostol Pavle nagla{ava i "da je… gostoljubiv" (I Tim. 3,2; Titu

341

ISPOLJAVANJE GOSTOLJUBIVOSTI 315

1,7.8). A Zajednici kao celini apostol Petar nalaè: "Budite gostolju-bivi me|u sobom bez gun|anja; i sluìte se me|u sobom, svakidarom koji je primio, kao dobri pristavi razli~ite blagodati Boìje" (IPetr. 4,9.10).

Ovi saveti i preporuke neobi~no su zanemareni. âk i me|uonima koji tvrde za sebe da su hri{}ani, prave gostoljubivosti sve jemanje. Mogu}nosti i prilike da ukaù gostoprimstvo, mnogi i odna{ih vernika ne smatraju preimu}stvom i blagoslovom - kao {to bito prema savetima Re~i Bo`je trebalo. Premalo je mu|osobnedruèljubivosti, premalo je sklonosti da se za porodi~nim stolomna|e mesto za jo{ dvoje ili troje, bez ispoljavanja zbunjenosti ilite`nje za rasko{nim isticanjem. Neki se izgovaraju da bi im to zada-lo "suvi{e brige i truda". To, me|utim, ne bi bilo tako kad biste bilispremni da svojim gostima kaète: "Mi nismo spremili ni{ta poseb-no, ali ste dobrodo{li na ono {to imamo." Za neo~ekivanog gostasrda~an prijem zna~i daleko vi{e negoli najbri`ljivije pripreme.

Provoditi u pripremi za do~ek gostiju vreme koje s pravom pri-pada Gospodu, zna~i odricati se Hrista. îne}i tako, mi zakidamoBoga; a u isto vreme pogre{no postupamo i prema drugima. Pripre-maju}i skupa i rasko{na go{}enja, mnogi uskra}uju du`nu pa`nju~lanovima svoje porodice, a svojim primerom navode i druge na istiput.

Te`nja za rasko{nim isticanjem pred gostima donosi nepotrebnebrige i terete. Da bi pripremila {to bogatiju trpezu, doma}ica se pre-komerno optere}uje; a gosti, zato {to je pripremljeno tako mnogoraznovrsnih jela, previ{e jedu; i bolest i patnja su neizbe`ne po-sledice premorenosti s jedne strane i neumerenosti u jelu s drugestrane. Tako skupo pripremljena go{}enja predstavljaju i fizi~kooptere}enje i veoma su nezdrava.

Ipak Gospod èli da mi vodimo brigu o interesima svoje bra}e isestara. Apostol Pavle ovo obja{njava na slede}i na~in. Vernicima uRimu on pi{e: "Preporu~ujem vam Fivu, sestru na{u, koja je me|usluìteljima crkve u Kenhreji, da je primite u Gospodu kao {to pri-likuje svetima, i da joj budete u pomo}i u svakoj potrebi koju od vaszatraì; jer je ona mnogima pomogla, i samome meni" (Rimlj.

342

343


16,1.2). Ukazuju}i gostoprimstvo samom apostolu i ispoljavaju}isvoju gostoljubivost na zapaèn na~in i prema nepoznatim pro-laznicima kojima je trebalo ukazati pa`nju, ona pruà primer koji~lanovi Zajednice treba da slede i danas.

Bog je nezadovoljan sebi~nim interesovanjem koje se tako ~estoispoljava samo "za sebe i svoju porodicu". Svakoj porodici koja gajiovakav duh neophodno je obra}enje da bi se rukovodila plemenitimna~elima koja je Hristos primerom pokazao u svom ìvotu. Oni kojise zatvaraju u sebe i nisu spremni da ukaù gostoprimstvo poseti-ocima, sami sebe li{avaju mnogih blagoslova.

Neki od na{ih radnika nastanjeni su u mestima gde treba ~esto daukazuju gostoprimstvo brojnim posetiocima, bilo da su to na{i~lanovi ili ostali prolaznici. Neki traè da Zajednica to uzme u obziri da im pored njihove redovne plate daje i odre|eni dodatak kojim }emo}i da pokriju te vanredne tro{kove. Me|utim, gostoprimstvo jevrlina koju Gospod stavlja u zadatak svim pripadnicima svog naro-da. Bog nije odredio da jedan ili dvojica ~lanova du`nost gostolju-bivosti obavljaju za celu uniju ili Zajednicu, niti da se radnicimapla}a {to gostoprimstvo ukazuju svojoj bra}i. Tako zami{ljen zahtevra|a se iz sebi~nosti, i Bo`ji an|eli podnose izve{taj o tome.

Onima koji kao jevan|elisti i misionari, u bilo kojoj grani dela,putuju iz mesta u mesto gostoprimstvo treba da ukazuju ~lanoviZajednice iz tih mesta gde se zateknu. Bra}o i sestre, primite u svojdom takve radnike, ~ak i po cenu samopo`rtvovanja.

Hristos ceni sve {to ~inimo da bismo ukazali gostoprimstvo Nje-govim slugama kao da smo to Njemu u~inili. On nas snabdeva svim{to je neophodno da tu du`nost verno i savesno ispunjavamo. Onikoji Hrista radi ukazuju gostoprimstvo ovakvim radnicima, ~ine}isve {to je u njihovoj mo}i da posete takvih gostiju budu obostranokorisne, zapisani su na nebu kao dostojni naro~itih blagoslova.

Pouku o gostoljubivosti Hristos nam je ostavio i svojim li~nimprimerom. Kada je nedaleko od Galilejskog jezera bio okruènmno{tvom izgladnelih slu{alaca, koji su ceo dan pa`ljivo slu{ali Nje-gove re~i, nije ih otpustio nepotkrepljene i telesnom hranom; negore~e svojim u~enicima: "Podajte im vi neka jedu" (Mat. 14,16). û-

344


dotvornim ~inom svoje stvarala~ke sile u~inio je postoje}u zalihuhrane dovoljno velikom da zadovolji njihove potrebe. Ali kako jejednostavan bio taj blagotvorni obrok! Tu nije bilo nikakve ra-sko{nosti. On koji pod svojom vla{}u ima sve izvore neba mogao jeovom mno{tvu okupljenih da ponudi rasko{nu gozbu. Ali On im jepruìo samo ono {to je bilo neophodno da zadovolji njihove potrebe,ono {to je bila svakodnevna hrana ribara iz okoline u kojoj su se tre-nutno zatekli.

Kad bi ljudi i danas bili jednostavniji u svojim navikama, ìve}iu skladu sa zakonima prirode, postoje}im zalihama hrane mogle bida se zadovolje potrebe svekolike ljudske porodice. Bilo bi manjeuobraènih potreba, a vi{e mogu}nosti da se radi u skladu sa Bo`jomjasno izraènom voljom.

Hristos nije teìo da naklonost ljudi pridobije zadovoljavaju}i nji-hove èlje za uìvanjem u rasko{i. Jednostavna hrana koju im jepruìo bila je o~evidan dokaz ne samo Njegove sile nego i Njegoveljubavi i Njegovog saose}ajnog staranja za njih u svakodnevnimpotrebama njihovog ìvota. I dok ih je hranio je~menim hlebovima,davao im je tako|e i hleb ìvota. I to treba da nam bude primer. Na{aishrana moè da bude jednostavna, pa ~ak i oskudna. Mo`da smo pri-morani da ìvimo u siroma{tvu. Mo`da su nam izvori sredstava takooskudni da ne posedujemo vi{e nego i Hristovi u~enici koji su imalisamo pet hlebova i dve ribe; ipak kad do|emo u kontakt s onima koji-ma je neophodna na{a pomo}, Hristos nam nalaè: "Podajte im vineka jedu." Mi treba da delimo ono {to imamo; i dok dajemo drugi-ma, Hristos }e se postarati da to nadoknadi i zadovolji na{e potrebe.

U vezi sa ovim pro~itajmo zapis o udovici iz Sarepte. Toj èniiz jedne neznaboà~ke zemlje Bog je poslao svoga slugu da u vremegladi zatraì hleba. "A ona re~e: tako da je ìv Gospod Bog tvoj,nemam pe~ena hljeba do pregr{t bra{na u zdjeli i malo ulja ukr~agu; i eto kupim drvaca da otidem i zgotovim sebi i sinu svoje-mu, da pojedemo, pa onda da umremo. A Ilija joj re~e: Ne boj se;idi zgotovi kako si rekla; ali umijesi prvo meni jedan kola~i} odtoga i donesi mi, pa poslije gotovi sebi i sinu svojemu. Jer ovakoveli Gospod Bog Izrailjev: Bra{no se iz zdjele ne}e potro{iti niti }e

345


ulja u kr~agu nestati dokle ne pusti Gospod da`d na zemlju. I onaotide i u~ini kako re~e Ilija" (I Car. 17,12-15).

ûdesno je bilo gostoprimstvo koje je ova Feni~anka ukazalaBo`jem proroku i za takvu svoju veru i plemenitost ona je bila~udesno nagra|ena. "I jede i ona i on i dom njezin godinu dana;bra{no se iz zdjele ne potro{i niti ulja u kr~agu nesta po Rije~iGospodnjoj, koju re~e preko Ilije. A poslije toga razbolje se sin ènidoma}ici, i bolest njegova bi vrlo te{ka, tako da izdahnu. I ona re~eIliji: [ta je tebi do mene, ~ovje~e Bo`ji? Jesi li do{ao do mene daspomene{ bezakonje moje i da mi umori{ sina? A on joj re~e: Daj misina svojega. I uzev ga iz naru~ja njezina odnese ga u gornju klijet,gdje on sje|a{e, i poloì ga na postelju svoju… I pruìv se nad djete-tom tri puta zavapi ka Gospodu… I Gospod usli{i glas Ilijin, te sepovrati u dijete du{a njegova, i oìvje. A Ilija uzev dijete snese ga izgornje klijeti u ku}u, i dade ga materi njegovoj; i re~e Ilija: Vidi, ìvje sin tvoj! A èna re~e Iliji: Sada znam da si zaista ~ovjek Bo`ji i daje rije~ Gospodnja u tvojim ustima istina" (I Car. 17,19-24).

Bog se nije promenio. Njegova sila danas nije manja nego {to jebila u danima Ilijinim. I Hristovo obe}anje nije danas manje sigurnonego {to je bilo onda kada ga je On li~no izgovorio: "Koji prima pro-roka u ime proro~ko, platu proro~ku primi}e" (Mat. 10,41).

Na Hristove verne sluge danas odnose se isto tako kao i na prvudvanaestoricu Njegove re~i: "Ko vas primi, Mene prima; a ko primiMene, prima Onoga koji Me je poslao" (Mat. 10,40). Nijedan postu-pak ljubaznosti u~injen u Njegovo ime ne}e ostati nepriznat i nena-gra|en. Takvo priznanje Hristos saose}ajno ukazuje i onim najslabi-jima i najmanjima u Bo`joj porodici. "Ako ko napoji jednoga odovih malih" - koji su kao deca u svojoj veri i svom poznanju Hrista- "samo ~a{om studene vode u ime u~eni~ko, zaista vam kaèm",nagla{ava On, "ne}e mu plata propasti" (Mat. 10,42).

Siroma{tvo nam ne uskra}uje mogu}nost da budemo gostolju-bivi. Treba da delimo ono {to imamo. Ima siroma{nih koji se svimsnagama upinju u borbi za svoj ìvotni opstanak i te{kom mukomzara|uju za svoje najosnovnije potrebe; ali oni vole Isusa u licuNjegovih svetih i rado ukazuju gostoprimstvo i vernima i nevernima,

346


trude}i se da njihov dolazak u svoj dom u~ine korisnim. Svojim gos-tima oni rado ukazuju dobrodo{licu i za porodi~nim stolom i kodporodi~nog oltara. Vreme posve}eno molitvi ostavlja tako snaànutisak na one kojima se ukazuje gostoprimstvo da ~ak samo jednatakva poseta moè za nekoga da zna~i spasenje od ve~ne smrti.Svaki takav ~in Gospod visoko ceni, govore}i: poput milostivogSamarjanina iz Hristove parabole: "Ja }u platiti".

Bra}o i sestre, pozivajte u svoje domove one kojima je zaistapotrebno gostoprimstvo i ljubazna pa`nja. Ne ~inite to razmetljivoda bi istakli sebe; ali kad vidite njihove potrebe pozovite ih u svojdom i ukaìte im pravo hri{}ansko gostoprimstvo. Takvi dru{tvenikontakti pruàju dragocena preimu}stva.

"Ne ìvi ~ovjek o samom hljebu", i dok s drugima delimo ovoze-maljsku hranu, to je prilika da u njihovom srcu probudimo nadu,hrabrost i hri{}ansku ljubav. One koji su u nevolji treba da te{imo"utjehom kojom nas same Bog utje{ava" (II Kor. 1,4). Oslonimo sesa sigurno{}u na obe}anje: "A Bog je kadar da vas obogati svakomblagoda}u da u svemu svagda imaju}i dovoljno svega, izobilujete usvakom dobrom djelu" (II Kor. 9,8).

Mi ìvimo u svetu punom greha i isku{enja; svuda oko nas du{epropadaju zato {to ne poznaju Hrista, i Bog èli da se zalaèmo zanjihovo spasenje na svaki mogu}i na~in. Ako imate prijatan dom,pozivajte u porodi~nu atmosferu mlade koji nemaju svoj dom, koji-ma je takva pomo} neophodna; koji ~eznu za saose}anjem iljubaznom re~ju, za pa`njom i naklono{}u. Da biste ih priveli Hristu,morate im ukazati svoju ljubav i pa`nju kao onima koji su otkupljeniNjegovom krvlju.

U svom provi|enju Bog nas dovodi u vezu sa onima koji suneiskusni, s mnogima kojima je potrebno milosr|e i saose}anje.Takvima je potrebno pomagati, jer su slabi. Mladima je neophodnapomo}. U sili Onoga koji je ukazivao samilost prema bespo-mo}nima, neukima i onima koji su smatrani za najmanje me|u Nje-govim malima, moramo se zalagati za budu}e dobro takvih, zaizgradnju hri{}anskog karaktera. Upravo oni kojima je na{a pomo}najpotrebnija stavljaju ponekad na{e strpljenje na te{ku probu.

347


"Gledajte da ne prezrete jednoga od malih ovih", kaè Hristos, "jervam kaèm da an|eli njihovi na nebesima jednako gledaju lice Ocamojega nebeskoga" (Mat. 18,10). Onima koji se zalaù za ove du{eSpasitelj nagla{ava: "Kad u~iniste jednome od ove moje najmanjebra}e, meni u~iniste" (Mat. 25,40).

Oni koji se prihvate ovog zadatka nose na svojoj glavi krunu`rtve. Ali oni }e za to primiti zasluènu nagradu. Mlade kojima smopomagali, koje smo pozivali u svoj dom i odvra}ali ih od isku{enja,jednog dana vide}emo na nebu. Na sre}nom izrazu njihovog licagleda}emo odsjaj Bo`je slave. "I gleda}e lice Njegovo, i imeNjegovo bi}e na ~elima njihovim" (Otkr. 22,4). 348


SVETKOVANJE SUBOTE

Svetkovanje subote donosi sobom velike blagoslove, i Bog èlida subotni dan za nas bude dan radosti. Povodom progla{avanja su-bote blagoslovenim danom odmora, bila je velika radost. Bog je sazadovoljstvom posmatrao dela svojih ruku. Za sve {to je stvorio Onsam re~e da "dobro bje{e veoma" (I Mojs. 1,31). Radost je ispu-njavala i nebo i zemlju "kad pjevahu zajedno zvijezde jutarnje i svisinovi Bo`ji klikovahu" (Knjiga o Jovu 38,7). Iako greh svojompojavom na svetu skrnavi Njegovo savr{eno delo, subota nam jo{uvek svedo~i da je Svemogu}i Bog u svojoj beskona~noj dobroti imilosti, stvorio sve {to vidimo i ne vidimo. Na{ nebeski Otac èli daljudi svetkovanjem subote upoznaju Njegov boànski karakter isa~uvaju znanje o Njemu. On èli da subota na{e misli usmerava naNjega kao istinitog, pravog i ìvog Boga, i da poznaju}i Njegamoèmo imati ìvot i mir.

Kada je sinove Izrailjeve izveo iz Egipta i poverio im svoj zakon,Gospod ih je pou~io da svetkovanjem subote treba da se razlikuju odsvih idolopoklonika. Po tome se oni koji priznaju Bo`ji suverenitetrazlikuju od onih koji odbijaju da Ga priznaju kao svog Tvorca iCara. "To je znak izme|u mene i sinova Izrailjevih do vijeka", kaèGospod. "Zato }e ~uvati sinovi Izrailjevi subotu, praznuju}i subotuod koljena do koljena zavjetom vje~nim" (II Mojs. 31,16.17).

Kao {to je subota bila znak po kojem su se Izrailjci raspoznavalikada su iza{li iz Egipta da bi u{li u zemaljski Hanan, tako je ona idanas znak po kojem se raspoznaju pripadnici Bo`jeg naroda kao onikoji su iza{li iz ovog sveta da bi u{li u nebeski po~inak. Subota jeznak srodstva koje postoji izme|u Boga i pripadnika Njegovog na-roda, znak da oni po{tuju i drè Njegov zakon. Ona predstavlja znakrazlikovanja izme|u Njegovih odanih podanika i onih koji prestupa-ju Njegov zakon.

Iz stuba od oblaka, kojim je bio zaklonjen, Hristos je u pogledusubote rekao: "Ali subote moje ~uvajte, jer je znak izme|u mene ivas od koljena do koljena, da znate da sam ja Gospod koji vas

349


posve}ujem" (II Mojs. 31,13). Subota koja je stanovnicima svetadata kao znak Svemogu}ega u svojstvu Tvorca, isto je tako Njegovznak i u svojstvu Onoga koji posve}uje. Sila kojom je stvorio sve {topostoji ista je sila kojom On obra}enu du{u ponovo stvara i preo-braàva u svoje sopstveno obli~je. Subota je znak posve}enosti zaone koji je drè svetom. Prava posve}enost je harmonija s Bogom,poistove}ivanje s Njim u karakteru. To se dobija prihvatanjem onihna~ela koja predstavljaju prepis Njegovog karaktera. Subota je stogai znak poslu{nosti. Onaj ko se svim srcem pokorava ~etvrtoj Bo`jojzapovesti - pokorava}e se Njegovom zakonu u celosti. On seposve}uje potpunom poslu{no{}u.

Nama, kao i starozavetnom Izrailju, subota je data "zavjetomvje~nim". Za one koji po{tuju Njegov sveti dan, subota je znak da ihBog priznaje kao svoj izabrani narod. Ona je za njih jemstvo da }eBog ispuniti svoj zavet u~injenim s njima. Svaka du{a koja prihvatiovaj znak Bo`je vladavine uklju~uje se u boànski ve~ni zavet,vezuju}i se za Njega zlatnim lancem poslu{nosti, ~ija svaka karikapredstavlja po jedno obe}anje.

Samo ~etvrta od svih deset zapovesti sadrì pe~at Velikog Zako-nodavca, Tvorca neba i Zemlje. Oni koji se pokoravaju toj zapovestiprimaju na sebe Njegovo ime kao i sve blagoslove koji proisti~u iztoga, kao {to ~itamo: "Jo{ re~e Gospod Mojsiju govore}i: ReciAronu i sinovima njegovim: ovako blagosiljajte sinove Izrailjeve: -

"Da te blagoslovi Gospod i da te ~uva!Da te obasja Gospod licem svojim i bude ti milostiv!Da Gospod obrati lice svoje k tebi i Dade ti mir!I neka prizivaju ime moje na sinove IzrailjeveI Ja }u ih blagosloviti" (IV Mojs. 6,22-27).

Preko Mojsija data su i slede}a obe}anja: "Postavi}e te Gospodda Mu bude{ narod svet, kao {to ti se zakleo, ako uzdrì{ zapovijestiGospoda Boga svojega i uzide{ putevima Njegovim. I vide}e svinarodi na zemlji da se ime Gospodnje priziva na tebe… I u~ini}eGospod Bog tvoj da si glava a ne rep, i bi}e{ samo gore a ne}e{ biti

350

SVETKOVANJE SUBOTE 323

dolje, ako uzaslu{a{ zapovijesti Gospoda Boga svojega, koje ti danasja zapovijedam da ih drì{ i tvori{" (V Mojs. 28,9-13).

Govore}i pod nadahnu}em Svetog Duha, psalmista nagla{ava: -

"Hodite, zapjevajmo Gospodu; pokliknimo Bogu gradu spasenja svojega!Jer je Gospod velik BogI velik car nad svim bogovimaU Njegovoj su ruci dubine zemaljske,I visine gorske Njegove su.Njegovo je more i On ga je stvorio;I suhotu ruke su Njegove na~inile.Hodite, poklonimo se, pripadnimo,Kleknimo pred Gospodom Tvorcem svojim.Jer je On Bog na{.""On nas je stvorio i mi smo dostojanje Njegovo,Narod Njegov i ovce pa{e Njegove."

Psalam 95,1-7; 100,3.

Ova obe}anja data Izrailju namenjena su isto tako i dana{njemBo`jem narodu. To su Njegove poruke koje nam subota donosi.

Reforma u svetkovanju subote

Subota je zlatna spona koja povezuje Boga i Njegov narod. Alizapovest o suboti je vekovima bila gaèna. Sveti Bo`ji dan se drskoobesve}uje i skrnavi. ôvek bezakonja je subotu nasilno potisnuo snjenog mesta, i umesto nje uzdigao (proglasio svetim) jedan obi~anradni dan. Tako je u Bo`jem zakonu napravljena jedna "razvalina"koju treba zazidati. Subotu - pravi sedmi~ni odmor - treba uzdi}i nanjeno zakonito mesto, kao Bogom odre|eni dan odmora. U pedesetosmom poglavlju knjige proroka Isaije opisano je delo koje pripad-nici Bo`jeg naroda u tom pogledu treba da izvr{e. Oni Bo`ji zakontreba da "u~ine velikim i slavnim", da sazidaju stare razvaline i dapodignu temelje davna{njih nara{taja. Za one koji izvr{avaju ovajzadatak Gospod kaè: "Prozva}e{ se koji sazida razvaline i opravi

351


puteve za naselje. Ako ustegne{ nogu svoju u subotu da ne ~ini{ {toje tebi drago na moj sveti dan, i ako prozove{ subotu milinom, svetidan Gospodnji slavnim, i bude{ ga slavio ne idu}i svojim putevima,i ne ~ine}i {to je tebi drago, ni govore}i (nesvete) rije~i, tada }e{ seveseliti u Gospodu, i izve{}u te na visine zemaljske, i da}u ti dajede{ nasljedstvo Jakova oca tvojega; jer usta Gospodnja reko{e" (Is.58,12-14).

Pitanje subote predstavlja}e glavnu spornu ta~ku u velikomzavr{nom sukobu u kojem }e u~estvovati ceo svet. Ljudi ukazujupo~ast sotoninim na~elima i uzdiù ih iznad na~ela koja vladaju nanebu. Oni su prihvatili nezakoniti dan odmora, koji je sotona uzdi-gao kao znak svog autoriteta. Ali Bog je na svoj carski zahtev u~etvrtoj zapovesti stavio svoj pe~at. I jedna i druga od ovih institu-cija - i subota i nedelja - nose ime svojih autora, neizbrisivoobele`je koje pokazuje ~ijim autoritetom je koja uvedena. Predo~itiovo stanovnicima sveta i navesti ih da to razumeju - to je na{zadatak. Moramo im pokazati da je bitno i od ìvotnog zna~aj pita-nje: da li nose obele`je carstva Bo`jeg, ili obele`je carstva pobune,jer se sami o~evidno prikazuju podanicima onog carstva ~ije obe-le`je nose. Bog nas poziva da uzdignemo zastavu Njegove pogaènesubote. Koliko je stoga va`no da primer koji u pogledu svetkovanjasubote kao adventisti sedmog dana pruàmo, bude ispravan!

Pouke i uputstva u pogledu ispravnog svetkovanja subotebri`ljivo treba davati novoobra}enim vernicima. Moramo bitioprezni paze}i budno da se povr{nost koja je u svetkovanju nedeljegotovo sveop{ta praksa ne uvu~e i me|u one koji tvrde da svetkujudan koji je sam Bog posvetio i odredio za odmor. Grani~na linijaizme|u onih koji nose obele`je neba i onih koji nose znak carstvapobune, mora da bude jasna i sasvim odre|ena.

Subotu treba praznovati daleko svetije nego {to to ~ine mnogikoji tvrde da su po{tovaoci subote. Oni koji se u pogledu svetko-vanja subote ne drè ~etvrte zapovesti, ni po slovu ni po duhuzakona, omalovaàvaju Boga i nanose Mu veliku uvredu. On traì dase u pogledu svetkovanja subote izvr{i odlu~na reforma.

352

REFORMA U SVETKOVANJU SUBOTE 325

Priprema za subotu

Na samom po~etku ~etvrte zapovesti Gospod nagla{ava: "Sje}ajse". On zna da }e ~ovek usred mnogobrojnih svojih briga i zabunedo}i u isku{enje da se izgovara kako zbog toga nije u mogu}nosti dau potpunosti zadovolji sve zahteve zakona, ili }e zaboraviti njegovsveti zna~aj. Zato On kaè: "Sje}aj se dana subotnoga da ga svetku-je{" (II Mojs. 20,8).

U toku cele sedmice moramo misliti na subotu i pripremati se daje svetkujemo u skladu sa ~etvrtom zapove{}u. Svetkovanje subotetreba da smatramo ne samo zakonskom obavezom; ve} treba dashvatimo njeno duhovno zna~enje i uticaj istog na sve {to u ìvotupreduzimamo. Svi oni koji subotu smatraju znakom izme|u Boga injih samih, pokazuju}i da je On Bog koji ih posve}uje, predstavlja-ju pred svetom na~ela Njegove vladavine. Oni zakone Njegovogcarstva unose u praksu svakodnevnog ìvota. Oni se svakog danamole da se svetost subote ogleda u njihovom ìvotu. Svakog danaoni Hrista uzimaju za svog saputnika i primerom u svom ìvotupokazuju savr{enstvo Njegovog karaktera. Dobrim delima u svomsvakodnevnom ìvotu oni predstavljaju pravu svetlost za sve koji suoko njih.

U svemu onome od ~ega zavisi uspeh dela Bo`jeg, prve isu{tinske pobede moraju se zadobiti u porodi~nom ìvotu. Tu mora-ju da otpo~nu i pripreme za subotu. U toku cele sedmice roditeljimoraju imati na umu da je njihov dom {kola u kojoj njihova decatreba da se pripremaju za nebeske dvorove. Svaka njihova re~ trebada bude istinita i na pravom mestu. Iz njihovih usta ne bi smela daiza|e nijedna re~ koju njihova deca ne treba da ~uju. Duh u kojemgovore mora biti potpuno slobodan od razdra`ljivosti. Roditelji, nas-tojte da u toku cele sedmice ìvite tako kao da se neposrednonalazite pred o~ima svetog Boga, koji vam je darovao va{u decu imlade da ih vaspitate za Njega. Pripadnike te male bogomolje usvom domu obu~avajte tako da u subotu svi budete spremni zabogosluènje u svetinji Gospodnjoj. Svako jutro i svako ve~e

353


izvodite svoju decu i svoje mlade pred Boga kao Njegovo nasle|este~eno krvlju Hristovom. U~ite ih da je njihova najuzvi{enijadu`nost i preimu}stvo da ljube Boga i da Mu sluè.

Poseban trud roditelji treba da uloè da slu`bu Bogu pretvore uo~iglednu nastavu za svoju decu. Citati iz Svetih spisa treba {to~e{}e da silaze sa njihovih usana, naro~ito oni citati koji pripremajusrce za versku slu`bu. Dragocene re~i: "Da, u Bogu se smiri, du{omoja, jer je u Njemu nad moj", treba ~esto ponavljati (Ps. 62,5).

Kad je razmi{ljanje o suboti tako usmereno, onome {to jezemaljsko i prolazno ne}e biti dozvoljeno da u du{i ometa i naru{avaono {to je duhovno. Nijedna du`nost koju treba izvr{iti u toku {estradnih dana ne}e biti ostavljena za subotu. Svoje snage u toku sed-mice ne}emo toliko iscrpljivati svakodnevnim ovozemaljskimposlovima da na dan u koji se sam Gospod odmarao budemo tolikopremoreni da ne moèmo u~estvovati u slu`bi posve}enoj Njemu.

Iako se za subotu treba pripremati u toku cele sedmice, petak jeipak dan za naro~itu pripremu. Upravo tog dana Gospod je sinovimaIzrailjevim preko Mojsija rekao: "Sjutra je subota, odmor svet Go-spodu; {to }ete pe}i, pecite, i {to }ete kuhati, kuhajte danas; a {toprete~e, ostavite i ~uvajte za sjutra" (II Mojs. 16,23). "I izlaà{enarod, te kupljahu (manu) i meljahu na `rvnjima ili tucahu u stupa-ma, i kuhahu u kotlu, ili mijesi{e poga~e" (IV Mojs. 11,8). Iz ovogase vidi da su sinovi Izrailjevi u pripremi hleba koji im je sa neba bioposlat ipak ne{to i sami ~inili. Gospod im je sasvim odre|eno rekaoda taj posao moraju obaviti u petak, u dan pripreme za subotu. To jeza njih bila provera. Bog je èleo da vidi da li }e oni subotu zaistadràti svetom ili ne}e.

Ovo uputstvo sa usana samog Jehove predstavlja pouku koja vaìisto tako i za nas danas. Biblija je savr{en vo|a; i ako se njene stra-nice pa`ljivo prou~avaju u molitvi i srca spremnog da shvati Bo`juporuku, niko ne mora ostati u zabludi u ovom pitanju.

Mnogima su potrebna uputstva i kako treba da se obuku kadasubotom dolaze na bogosluènje. U prisustvo Bo`je oni ne treba dadolaze u obi~noj radnoj ode}i koju nose u toku sedmice. Svi treba daimaju ode}u prikladnu za subotu, ode}u u kojoj mogu da prisustvu-

354

PRIPREMA ZA SUBOTU 327

ju svetoj slu`bi u Bo`jem domu. Iako ne treba da se prilago|avamomodi ovog sveta, ipak ne treba da budemo ravnodu{ni i nemarni upogledu svog spolja{njeg izgleda. Iako bez ukra{avanja i nakita,na{a ode}a treba da bude ~ista, prikladna i uredna. Deca Bo`ja trebada budu ~ista i spolja i iznutra.

Sve pripreme za subotu treba da budu zavr{ene u petak. Gledajteda sva ode}a bude pripremljena i sa kuvanjem i pripremanjem hranesve zavr{eno. Obu}a treba da bude o~i{}ena i sre|ena i kupanjezavr{eno. Sve se ovo mo`e uraditi ako to sebi postavimo za pravilo.Subotu ne treba provoditi u popravljanju ode}e, u kuvanju hrane, utra`enju zadovoljstava ili u bilo kom drugom ovozemaljskom zani-manju. Pre zalaska sunca ostavite svaki posao ovog sveta i ukloniteispred svojih o~iju sve nereligiozne knjige i novine. Roditelji, svesvoje postupke preduzete u ovom pogledu kao i svrhu svega togaobjasnite i svojoj deci i mladima, neka i oni u~estvuju u pripremi zasubotu "po zakonu" (Luka 23,56).

Granice subote mi treba revnosno da ~uvamo, imaju}i na umu daje svaki trenutak toga dana sveto, Bogom posve}eno vreme. Vremeod petka u podne pa sve do po~etka subote poslodavci, gde god zato postoji mogu}nost, treba svojim radnicima da ostave slobodno.Dajte im dovoljno vremena za pripremu, tako da smirena duha moguda do~ekaju i pozdrave dan Gospodnji. Zbog toga ne}ete imatinikakav gubitak ~ak ni u ovozemaljskim interesima.

Postoji jo{ jedna du`nost kojoj treba posvetiti pa`nju na danpripreme. Toga dana treba otkloniti sve nesuglasice izme|u bra}e isestara, kako u pororodici tako i u Zajednici. Svaku ogor~enost, srd-nju i pakost treba odagnati iz du{e. U poniznosti duha, "ispovijeda-jte dakle jedan drugome pogre{ke i molite se Bogu jedan za drugoga,da ozdravljate" (Jakov 5,16).

Pre nego {to po~ne subota, treba ne samo telo nego isto tako imisli osloboditi od svih ovozemaljskih poslova. Subotu, kao dankoji je sam On odredio za odmor, Bog je postavio na kraju {est rad-nih dana, kako bi ljudi mogli da zastanu i razmotre koliko su u tokusedmice napredovali u pripremi za carstvo besprekorne ~istote ukoje ne}e mo}i da u|e nijedan prestupnik. Svake subote treba da

355


preispitamo sopstvenu du{u, da vidimo da li nam je protekla sedmi-ca donela duhovnu dobit ili pak gubitak.

Dràti subotu svetom u Gospodu zna~i ve~no spasenje. Bogkaè: "One }u po{tovati koji mene po{tuju" (I Sam. 2,30).

Subota u porodici

Pre zalaska sunca ~lanovi porodice treba da se okupe da bi seposvetili zajedni~kom prou~avanju Bo`je Re~i, pojanju i molitvi. Utom pogledu je neophodna reforma, jer su mnogi zanemarili ovudu`nost. Priznati svoje grehe i prestupe du`ni smo i Bogu i jedandrugome. U ovom pogledu moramo po~eti iznova, pruàju}i svakom~lanu porodice posebnu mogu}nost za pomirenje, kako bi svi bilispremni da pravilno svetkujemo dan koji je sam Bog blagoslovio iposvetio.

Ne gubite dragocene ~asove subotnog dana u postelji. Subotomujutro ~lanovi porodice treba da ustanu rano. Ako se kasno ustane,neizbe`no }e do}i do zabune i uùrbanosti u pripremi za doru~ak isubotnu {kolu. Zbog takve uùrbanosti ~esto nastaje gurnjava inestrpljenje. Na taj na~in se u porodici pojavljuju nesveta ose}anja.I subota, tako obesve}ena, postaje teret i njen dolazak se ubudu}eo~ekuje vi{e sa strepnjom nego sa ljubavlju.

Hrana koja se priprema za subotu nije potrebno da bude bogati-ja i raznovrsnija nego i drugim danima. Naprotiv, subotni obrocitreba da budu jednostavniji i manje obilni, kako bi um mogao jasnoi razgovetno da shvati duhovne istine. Prekomerno uzimanje hranezamagljuje i o{amu}uje mozak. Slu{aju}i i najdragocenije re~i,~ovek moè da to ne razume i ne shvati pravilno, zato {to je njegovum ometan nepravilnom ishranom. Prekomernim uzimanjem hraneu subotu mnogi obe{~a{}uju Boga vi{e nego {to su toga i svesni.

Iako se subotom moramo uzdràvati od kuvanja hrane, ipak nijeneophodno jesti nepodgrejana jela. Ako je hladno vreme moèmopodgrejati jelo koje je pripremljeno prethodnog dana. Jela priprem-ljena za subotu, iako jednostavna, treba da budu hranjiva i privla~na.

356

SUBOTA U PORODICI 329

Spremite i ne{to {to }e se smatrati zadovoljstvom koje porodicanema svakog dana.

U porodi~nom bogosluènju u~e{}e treba da imaju i deca. Svakomoè da uzme svoju Bibliju i da pro~ita jedan ili dva stiha. Zatim,posle uobi~ajenog pojanja, sledi molitva. Primer u tome ostavio namje sam Hristos. Molitva Gospodnja, "O~e na{", nije izgovorena u na-meri da se samo ponavlja kao neka formalnost, nego da bude ilustra-cija onoga kakva na{a molitva treba da bude - jednostavna, usrdna isadràjna. U obliku jednostavne molbe iznesite Gospodu svoje po-trebe i izrazite zahvalnost za darove Njegove milosti. Time pozivateIsusa kao dobrodo{log gosta u svoj dom i u svoje srce. Dugim molit-vama koje se obi~no odnose i na neke udaljene predmete nije mestou porodici. Time se ~as molitve, koji treba smatrati pravim pre-imu}stvom i blagoslovom, ~ini zamornim i dosadnim. Nastojte daovaj ~as u~inite zanimljivim i radosnim za ~lanove svoje porodice.

Subotna {kola i bogosluènje zauzimaju samo jedan deo su-botnog dana. Preostali deo dana porodica moè da u~ini u duhovnompogledu najdragocenijim od svih ~asova subote. Ve}i deo ovog vre-mena roditelji treba da provedu sa svojom decom. U mnogim po-rodicama mla|oj deci se obi~no dozvoljava da sebi iznalaze zani-manje kako najbolje umeju. Prepu{tena sebi, deca ubrzo postajunemirna, po~inju da se igraju i odaju se nekoj vrsti nesta{luka. Takosubota za njih gubi svoje sveto zna~enje.

Kada je prijatno vreme, roditelji sa svojom decom treba da iza|uu obli`nja polja i {umarke. Okruèni lepotama prirode moète imgovoriti o razlozima uspostavljanja subotnog odmora. Opisujte imveliko Bo`je delo prilikom stvaranja. Pri~ajte im kako je zemlja biladivna i sveta kad je iza{la iz Njegove ruke. Svaki cvet, svaki `bun isvako stablo odgovaralo je nameri svoga Tvorca. Sve na ~emu bioko moglo da se zaustavi bilo je zanosno u svojoj lepoti koja je umposmatra~a ispunjavala mislima o Bo`joj ljubavi. Svaki zvuk bio jemuzika uskla|ena s glasom Bo`jim. Objasnite im da je greh una-kazio tu savr{enu Bo`ju tvorevinu; da su trnje i korov, tuga, bol ismrt posledice neposlu{nosti prema Bogu. Ukaìte im na ~injenicekako zemlja, iako unakaèna prokletstvom greha, jo{ uvek otkriva

357


Bo`ju dobrotu. Zelena polja, visoko {umsko drve}e, zraci sunca kojirado{}u osvetljavaju sve u prirodi, oblaci, rosa, sve~ana ti{ina no}i,veli~anstvenost zvezdanog nebeskog svoda, mesec u svojoj ~arobnojlepoti - sve su to o~evidna svedo~anstva o Tvorcu i Njegovoj sili.Svaka kap ki{e koja padne na zemlju i svaki zrak svetlosti koji obas-java na{ nezahvalni svet svedo~e o Bo`jem strpljenju i o Njegovojneizmernoj ljubavi.

Govore}i deci i mladima o planu spasenja, nagla{avajte ~estoHristovu izjavu: "Jer Bogu tako omilje svijet da je i Sina svojegajedinorodnoga dao, da nijedan koji Ga vjeruje ne propadne, nego daima ìvot vje~ni" (Jovan 3,16). Ponavljajte im ~esto divnu istoriju oHristovom ro|enju u Vitlejemu. Pri~ajte im o Njegovom detinjstvu imladosti, kako je kao dete bio poslu{an svojim zemaljskim roditelji-ma, a kao mladi} svojom odano{}u i marljivim radom potpomagaoizdràvanje porodice. Na taj na~in ih istovremeno i pou~avajte daSpasitelj poznaje sve nevolje, zbunjenosti i isku{enja, kao i sve nadei radosti mladih, i da On u svemu tome rado saose}a s njima i spre-man je da im uvek ukaè svoju pomo}. S vremena na vreme ~itajtezajedno s njima zanimljive zapise iz biblijske istorije. Postavljajteim pitanja {ta su nau~ili u subotnoj {koli, i prou~avajte s njima lek-cije za slede}u subotu.

Pri zalasku sunca, molitvom i prigodnim pojanjem obeleìte krajsvetih ~asova i zatraìte Bo`ju prisutnost i Njegovu za{titu za nastu-paju}u radnu sedmicu.

Na ovakav na~in roditelji mogu u~initi da subota bude najrado-sniji dan u sedmici - {to ona po Boìjoj volji i treba da bude. Svojudecu i mlade oni tako mogu navesti da taj dan smatraju zaista mili-nom, danom iznad svih drugih dana, svetim i slavnim danomGospodnjim.

Savetujem vas, bra}o i sestre, imajte uvek na umu zapovest:"Sje}aj se dana subotnoga, da ga svetkuje{." Ako èlite da va{a decai mladi svetkuju subotu "po zakonu", morate ih tome stalno po-u~avati i poukom i primerom. Istina duboko urezana u srce nikadase ne moè potpuno izbrisati. Ona se moè zamagliti, ali joj se tragu du{i nikad ne moè uni{titi. @ivotne okolnosti mogu da odvoje

358

SUBOTA U PORODICI 331

decu od njihovih roditelja i njihovog roditeljskog doma, ali }e poukeprimljene u detinjstvu i mladosti predstavljati za njih blagoslovdokle god su u ìvotu.

Putovanje subotom

Ako èlimo da primimo blagoslov obe}an poslu{nima, moramou svetkovanju subote biti odre|eniji. Strahujem da na taj dan ~estoputujemo i onda kad bi se to moglo izbe}i. U skladu sa svetlo{}ukoju je Gospod dao u pogledu svetkovanja subote, treba da budemomnogo oprezniji u pogledu putovanja brodom ili kolima (èlezni-com) na taj dan. U tim va`nim pitanjima treba da dajemo dobarprimer na{oj deci i mladima. Da bismo stigli do udaljenih vernika iskup{tina kojima je potrebna na{a pomo}, i preneli im poruku koju,prema Bo`joj volji, treba da ~uju, mo`da }e biti neophodno da putu-jemo i subotom; ali, koliko je god to mogu}e, kupovinu voznih kara-ta i sve ostale pripreme neophodne za putovanje treba izvr{iti nekogdrugog dana. Kada polazimo na neki duì put, u~inimo sve {to je una{oj mo}i, planiraju}i svoj dolazak tako da na mesto opredeljenjane stignemo u subotu.

Kad smo primorani da putujemo subotom, nastojmo da izbeg-nemo dru{tvo onih koji bi na{u pa`nju usmeravali na ovozemaljskestvari. Na{e misli tog dana treba stalno da budu usredsre|ene naBoga i odràvanje neprekidne povezanosti s Njim. Kad god nam seukaè prilika treba da svojim saputnicima govorimo o istini. Uvekbudimo spremni da ukaèmo pomo} onima kojima pomo} zatreba ida olak{amo patnje nevoljnika i bolesnih. U takvim slu~ajevima Bogèli da upotrebimo znanje kojim nas je On obdario. Ali ne treba dagovorimo o poslovnim poduhvatima niti da se upu{tamo u svako-dnevne ovozemaljske razgovore. Bog traì od nas da uvek i na sva-kom mestu pravilnim svetkovanjem subote dokaèmo svoju odanostNjemu.

359


Subotni sakupi

Hristos je rekao: "Gdje su dva ili tri sabrani u ime moje ondjesam i ja me|u njima" (Mat. 18,20). Gde god ima vernika na{eZajednice, makar da ih je samo dvoje ili troje, oni subotom treba dase okupljaju pozivaju}i se u veri na ovo Hristovo obe}anje.

I pripadnici tako malih grupa kada se u cilju bogosluènja okupena sveti Bo`ji dan imaju pravo da u molitvi zatraè obilje Njegovihblagoslova. Oni treba da veruju da je Gospod Isus i na njihovimskupovima po{tovani gost. Svaki istinski poklonik koji subotu drìsvetom u Gospodu ima pravo da se poziva na obe}anje: "Da znate dasam ja Gospod koji vas posve}ujem" (II Mojs. 31,13).

Propovedi na na{im subotnim skupovima po pravilu treba dabudu kratke. Svima koji ljube Boga treba pruìti mogu}nost daizraze svoju zahvalnost i odanost Njemu.

Kada skup{tina nema rukopoloènog propovednika, neko trebada bude naimenovan kao vo|a sakupa. Ali nije neophodno da onodràva neke propovedi ili zauzima ve}i deo vremena odre|enog zabogosluènje. Kratko i zanimljivo ~itanje iz Biblije ~esto moè dabude korisnije i blagotvornije nego neka propoved. Posle toga moguda uslede molitveni ~as i ~as iskustva i zahvalnosti.

Oni koji se nalaze na vode}im poloàjima u Zajednici ne treba dau toku sedmice toliko iscrpe svoje fizi~ke i umne snage da subotomnisu u stanju da na okupljene prenesu ìvotvorni uticaj HristovogJevan|elja. Manje se optere}ujte svojim svakodnevnim, ovoze-maljskim poslovima, ali ne zakidajte Boga prinose}i Mu u subotnombogosluènju takav prinos koji je za Njega neprihvatljiv. Ne bistesmeli da budete kao ljudi koji u sebi uop{te nemaju duhovnogìvota. ^lanovima i posetiocima je subotom neophodna va{a pomo}.Va{e izlaganje iz Re~i Bo`je treba da bude duhovna hrana za njih.Prinosite Bogu svoje najodabranije darove na Njegov sveti dan.Predajte Mu u posve}enoj slu`bi dragoceni dar - ìvot svoje du{e.

Neka niko na mesto bogosluènja ne dolazi da malo odspava.Spavanju u domu Bo`jem zaista nije mesto. Dok se bavite svojim

360

SUBOTNI SAKUPI 333

ovozemaljskim poslovima sigurno ne}ete zaspati, jer ste zaintereso-vani za to {to radite. Zar }emo dozvoliti da slu`ba kojom su obuh-va}eni ve~ni interesi bude na nièm nivou nego prolazni poslovisvakodnevnog ìvota?

îne}i tako, mi ~esto gubimo blagoslove koje Gospod èli danam podari. Subota ne bi smela da bude dan praznog besposli~enja.I u porodici i u Zajednici treba da se ispoljava duh spremnosti naslu`bu Bogu i bli`njima. Onaj koji je {est radnih dana dao nama zana{e ovozemaljske poslove sedmi dan je blagoslovio, posvetio i iz-dvojio za sebe. On }e na poseban na~in blagosloviti sve one koji setog dana posve}uju Njegovoj slu`bi.

Celo nebo svetkuje subotu, ali ne na ravnodu{an i potpuno neak-tivan na~in. Svaka sposobnost na{e du{e tog dana treba da budeprobu|ena, jer nije li upravo to vreme za susret sa Bogom i sa na{imSpasiteljem Isusom Hristom? Tada, vi{e nego bilo kog drugog dana,moèmo verom da gledamo Onoga koji èljno ~eka da svojimDuhom odrì i blagoslovi svaku du{u.

Svaki pojedinac - ose}aju}i to kao du`nost - treba da doprinosisvoj udeo da subotni sastanci budu {to privla~niji. Vi treba da sesakupljate ne samo radi formalnosti ili obi~aja, nego da bisteme|usobno izmenjali misli i svoja svakodnevna iskustva, izrazilizahvalnost Bogu i iskrene èlje za boànskim prosvetljenjem, dabiste upotpunjavali svoje poznanje Boga i Hrista Isusa, koga je Onposlao. Govore}i jedni sa drugima o Hristu, vi duhovno ja~ate ikrepite svoju du{u za predstoje}a ìvotna isku{enja i sukobe. Ne-mojte nikada misliti da moète biti dobri hri{}ani iako se povla~itesami u sebe. Svako od nas je deo velikog tkiva od kojeg je satkano~ove~anstvo, i iskustvo svakog pojedinca u velikoj meri zavisi odiskustava onih sa kojima u ìvotu dolazi u dodir.

Mi ne primamo ni stoti deo blagoslova koje bi trebalo da primi-mo na skupovima odre|enim za bogosluènja. Na{e sposobnostizapaànja treba da se izo{travaju. Na{e ~lanstvo u Zajednici i me|u-sobno druènje treba da nas ~ine radosnima u Gospodu. Za{to na{asrca nisu izrazitije ozarena ljubavlju Bo`jom kad imamo takvu na-du?

361


Moramo usrdnije nastojati da svaki verski skup bude oìvljenduhovnom sve{}u da su tu prisutni Bog i Njegovi an|eli, sara|uju}isa svakim istinskim poklonikom. Ulaze}i u prostoriju za bogo-sluènje zatraìte od Gospoda u najusrdnijoj molitvi da odstranisvako zlo iz va{eg srca. Unosite u Bo`ji dom samo ono {to On moèda blagoslovi. Kleknuv{i pred Bogom u Njegovom hramu, posvetiteMu celo svoje bi}e kao Njegovu svojinu, otkupljenu krvlju Hristo-vom. Molite se za govornika i za onoga koji vodi skup. Molite se dabi Gospod preko onoga koji iznosi re~i ìvota mogao da izlije obiljesvojih blagoslova. Molite se u najusrdnijoj te`nji srca da i samiprimite blagoslov.

Sve one koji se tako pripremaju za Njegovu slu`bu, Bog }e zaistablagosloviti. Oni }e razumeti {ta to zna~i imati jemstvo Duha, zato{to su verom primili Hrista u svoje srce.

Mesto za odràvanje bogosluènja moè da bude veoma skrom-no, ali ono zbog toga nije manje priznato i cenjeno u Bo`jim o~ima.Za one koji se mole Bogu duhom i istinom i koji razumeju lepotusvetosti, mesto bogosluènja predstavlja vrata neba. Skup prisutnihvernika moè da bude neznatan po broju, ali u Bo`jim o~ima oniipak mogu da budu veoma dragoceni. Mo}nom o{tricom istine onisu kao neobra|eno kamenje iskopani iz kamenoloma ovog sveta idoneseni u Bo`ju radionicu (Njegovu Zajednicu) gde treba da se te{ui oblikuju. Me|utim, ~ak i u svom neobra|enom stanju oni sudragoceni u Bo`jim o~ima. Kamenoreza~ki alat i sredstva za obradui proveravanje "ìvog kamenja" nalaze se u rukama Onoga koji jeveliki Umetnik; ova sredstva On koristi ne da bi uni{tio, nego dasvaka du{a iz tog procesa iza|e savr{ena. Bog èli da svako od nasdobije svoje mesto u nebeskom hramu kao dragoceno kamenjeobra|eno i ugla~ano, tako da dolikuje njegovoj veli~anstvenosti.

Priznanja i preimu}stva koja nam je Bog namenio nemaju grani-ca. Uzvi{eniji i privla~niji od svega drugog je sam presto milosti, jerse na njemu nalazi Onaj koji dozvoljava da Ga nazivamo svojimOcem. Ali na~elo spasenja Bog nije smatrao potpunim dok je bilozaodeveno samo Njegovom ljubavlju. U svom provi|enju On nam jepored svog oltara postavio Zastupnika koji je uzeo na sebe na{u

362

SUBOTNI SAKUPI 335

prirodu. U svojstvu Posrednika, Njegova je du`nost da nas predBogom predstavlja kao Njegove sinove i k}eri. Hristos posreduje ukorist onih koji Ga prihvataju kao takvog. Na osnovu svojih li~nihzasluga, On im daje pravo da postanu ~lanovi carske porodice, decanebeskog Cara. Prihvataju}i i priznaju}i Hristove prijatelje kaosvoje, Otac javno pokazuje svoju ljubav prema Hristu, koji je svo-jom krvlju isplatio cenu na{eg iskupljenja. Ostvarenim iskupljenjemi pomirenjem On je zadovoljan. Utelovljenjem, ìvotom i smr}usvoga Sina On je proslavljen.

Kako se pribliì prestolu milosti, dete Bo`je postaje {ti}eniksvog velikog Zastupnika. îm izgovori prvu re~ pokajanja i zatraìopro{taj, Hristos preuzima u svoje ruke njegov slu~aj i njegovumolbu podnosi Ocu kao svoj li~ni zahtev.

Zahvaljuju}i Hristovom posredovanju u na{u korist, Otac otvarapred nama sve riznice svoje blagodati, ne samo da sami uìvamo utom bogatstvu nego i da ga delimo sa drugima. "[to god uzi{tete odOca u ime moje", kaè Hristos, "da}e vam… I{tite i primi}ete… Nekaèm vam da }u ja umoliti Oca za vas; jer sam Otac ima ljubavprema vama kao {to vi imaste ljubav prema meni." Pozivajte se namoje ime. To }e va{e molitve u~initi delotvornima, i Otac }e vampodariti obilje svoje milosti; stoga "i{tite i primi}ete, da radost va{abude ispunjena" (Jovan 16,23.24.26.27).

Bog èli da Njegova poslu{na deca s pravom traè Njegovblagoslov i da pred Njega izlaze sa zahvalno{}u i odaju}i slavu Nje-govom imenu. Bog je izvor ìvota i snage. Za dobro onih koji drèNjegove zapovesti On moè i pustinju da pretvori u rodna polja, jerto doprinosi slavi Njegovog imena. Zbog svega {to On stalno ~ini zasvoj izabrani narod trebalo bi da srce svakog pojedinca bude ispu-njeno blagodarno{}u, i On je oàlo{}en {to Mu se odaje tako maloiskrene zahvalnosti. Od pripadnika svog naroda On s pravom o~e-kuje da izrazitijim odavanjem zahvalnosti i slave Njegovom imenupokaù da su svesni pravih razloga svoje radosti i zadovoljstva.

Sve ono {to je Bog u~inio za svoj narod treba ~esto ponavljati.Kako ~esto su Izrailjci podizali spomenike da bi ih podse}ali na ono{to je Gospod u~inio za njih! Da ne bi zaboravili znamenite doga|aje

363


iz svoje pro{losti, Gospod je naredio Mojsiju da to pesni~ki izrazi usvojim stihovima, kako bi roditelji mogli lak{e sve to da zapamte iprenose na svoju decu. Istorijske zapise i znamenitosti oni su moralisakupljati i postavljati na vidno mesto. Posebni napori su ulagani dase ti spomenici sa~uvaju, kako bi istorija {to celovitije mogla da seprepri~a potomcima kad se budu raspitivali za to. Tako su upam}enju naroda trajno ~uvane uspomene na veliku Bo`ju dobrotu imilost ispoljenu u osloba|anju Njegovog naroda. I mi danas treba dase pridràvamo slede}eg Bogom nadahnutog upozorenja: "Opo-minjite se pak prvih dana svojih, u koje se prosvjetliste i mnoguborbu stradanja podnesoste" (Jevr. 10,32). Gospod se i u ovoj ge-neraciji zalaè za svoj narod kao Bog koji ~ini ~uda. Istoriju delaBo`jeg iz pro{losti treba ~esto iznositi pred narod, to je potrebno nesamo mladima nego i starijima. êsto treba da isti~emo Bo`judobrotu i da Ga hvalimo i slavimo za Njegova ~udesna dela.

Dok nas apostol bodri da ne ostavljamo "svoje skup{tine" (Jevr.10,25), tim skupovima treba da prisustvujemo ne samo radi li~nogduhovnog osveènja. To treba da nas nadahne ve}om revno{}u dautehu koju tu nalazimo nesebi~no delimo i sa drugima. Na{a jedu`nost da se najrevnosije zalaèmo za slavu i ~ast Bo`jeg imena, nedonose}i zao glas (poput nevernih uhoda) ~ak ni tu`nim izrazomsvoga lica ili nepromi{ljenim re~ima, kao da zahtevi Bo`jiograni~avaju na{u slobodu. âk i u ovom svetu punom patnji,àlosti, razo~aranja i greha, Gospod èli da budemo radosni i jaki uNjegovoj sili. Na{e je preimu}stvo da celim svojim bi}em pred-stavljamo odlu~no svedo~anstvo u svakom pogledu. Izrazom svogalica, svojim temperamentom, svojim re~ima i karakterom, mi trebada svedo~imo da je zaista dobro sluìti Gospodu. Na taj na~in miobjavljujemo: "Zakon je Gospodnji savr{en, osvjedo~ava du{u" (Ps.19,7).

Svi oni koji se svakog dana posve}uju Bogu pokazuju svetlu iprijatnu stranu na{e vere. Ne treba da obe{~a{}ujemo Boga àlosnimprepri~avanjem isku{enja koja nam se ~ine mu~na i te{ka. Sva onaisku{enja koja prihvatamo kao vaspitno sredstvo done}e nam nakraju radost. Sav na{ verski ìvot bi}e tada duhovno uzdizanje i

364

365

SUBOTNI SAKUPI 337

oplemenjivanje, odi{u}i mirisom odabranih re~i i dobrih dela. Kadasu hri{}ani poti{teni, utu~eni, àlosni i kad uzdi{u, neprijatelj jeveoma zadovoljan; on èli da se upravo takav utisak sti~e o uticajuna{e vere. Ali Bo`ja namera nije da se na{ duh spu{ta na tako nizaknivo. On èli da svaka du{a trijumfuje u sili Iskupitelja koji nasodràva u veri i nadi. Psalmista nagla{ava: "Dajte Gospodu, sinoviBo`ji, dajte Gospodu slavu i ~ast. Dajte Gospodu slavu koja pripadaimenu Njegovu. Poklonite se Gospodu u svetoj krasoti." "Uzvi{i-va}u Te, Gospode, jer si me oteo, i nisi dao neprijateljima mojim dami se svete, Gospode Boè moj, zavapih k Tebi, i iscijelio si me…Pojte Gospodu, sveci Njegovi, i slavite sveto ime Njegovo" (Ps.29,1.2; 30,1-4).

Zajednica Bo`ja na zemlji je jedno sa Njegovom Zajednicom nanebu. Vernici na zemlji i nebeska bi}a koja nikada nisu pala sa~i-njavaju jednu Zajednicu. Svako nebesko bi}e je duboko zaintereso-vano za skupove svetih na zemlji koji se sastaju da hvale i slaveBoga. U unutra{njem predvorju na nebu, oni slu{aju svedo~anstvakoja iznose Hristovi svedoci u spolja{njem predvorju na zemlji, iizrazi zahvalnosti sa ovda{njih bogosluènja uzdiù se i slivaju sanebeskim slavopojima; tako akordi slave i zajedni~ke radosti od-zvanjaju nebeskim dvorovima jer Hristos nije uzalud umro za paleAdamove sinove. Dok se an|eli napajaju na samom izvoru, sveti nazemlji piju iz ~istih potoka ìve vode koja isti~e od prestola, potokakoji "vesele grad Bo`ji, sveti stan Vi{njega" (Ps. 46,4). O, kadabismo svi mogli da shvatimo koliko se nebo pribliùje zemlji! Dokdeca ro|ena na zemlji nisu ni svesna toga, an|eli svetlosti su u nji-hovoj neophodnoj blizini i prate ih. Jedan ne~ujni i nevidljivi svedok~uva svaku ìvu du{u, nastoje}i da je privu~e Hristu. Ta nebeska bi}aprate ljude dokle god postoji nada za njih, dok svojim protivljenjemSvetom Duhu ne zape~ate svoju ve~nu propast. Imajmo svi na umuda se na svakom skupu vernih ovde na zemlji nalaze i Bo`ji an|eli,slu{aju}i svedo~anstva, pesme i molitve okupljenih. Ne zaboravimoda horovi an|eoskih ~eta na nebu dopunjavaju na{e pesme zahval-nosti.

I zato kad se sastajete od subote do subote, pevajte pesme za-

366


hvalnosti Onome koji vas je izveo iz tame i doveo u svoju ~udesnusvetlost. Neka srce odaje najve}e po{tovanje i slavu "Onome kojinas ljubi i umi nas od grijeha na{ih krvlju svojom." Neka su{tinagovornikovog izlaganja bude Hristova ljubav. Neka se ta ljubavuzdiè jednostavnim re~ima u svakoj pesmi hvale. Neka inspiracijaDuha Bo`jeg usmerava va{e molitve. Kada se sa propovedaoniceizgovaraju re~i ìvota, svojim srda~nim odzivom posvedo~ite da steporuku primili kao sa neba. Znam da je to zastareli obi~aj, ali to }ebiti prilog zahvalnosti Bogu za hleb ìvota podaren gladnoj du{i.Takav odziv nadahnu}u Svetog Duha bi}e snaàn podsticaj za va{udu{u i pravo ohrabrenje za druge. To }e predstavljati o~evidan dokazda u Bo`joj gra|evini postoji ìvo kamenje koje ne prestaje da zra~iprimljenu svetlost.

Dok razmatramo, ne mra~na poglavlja iz svog ìvota, nego ispo-ljavanje velike Bo`je milosti i Njegove neprestane ljubavi, dalekovi{e }emo izraàvati zahvalnost nego {to }emo se àliti. Govori}emoo Bo`joj ljubavi i dobroti, o Hristu kao dobrom, ne`nom i saose}aj-nom Pastiru koji svoje stado tako ~uva da ga, prema Njegovoj izjavi,niko ne moè oteti iz Njegove ruke. Re~i koje dolaze iz srca istin-skih Bo`jih vernika ne}e biti sebi~no gun|anje i negodovanje, nego}e se iz njih poput potoka bistre vode izlivati samo odavanje zahval-nosti i slave Gospodu. "Da! Dobrota i milost Tvoja prati}e me u svedane ìvota mojega, i ja }u nastavati u domu Gospodnjem za dugo.""Po svojoj volji vodi{ me, i poslije }e{ me odvesti u slavu. Kogaimam na nebu? I s Tobom ni~ega ne}u na zemlji" (Ps. 23,6;73,24.25).

Za{to da na na{em hodo~asni~kom putovanju ponovo ne oìviglas na{ih duhovnih pesama? Za{to se ne bismo vratili na{oj jednos-tavnosti i ìvotu usrdne revnosti? Razlog {to nemamo vi{e radosti utome je {to smo izgubili svoju prvu ljubav. Pokajmo se zato i budi-mo revnosniji, da i na{ svetnjak ne bi bio uzet sa svoga mesta.

Ulaz otvorenog hrama Bo`jeg na nebu preplavljen je svetlo{}uslave Bo`je koja se otuda izliva na svaki skup onih koji ljube Bogai drè Njegove zapovesti. Prou~avanje Bo`je Re~i, pobo`norazmi{ljanje i molitva predstavljaju na{u najve}u potrebu. Da bismo

367

SUBOTNI SAKUPI 339

sagledali unutra{nju lepotu nebeskog hrama neophodan nam jeduhovni vid. Tada }emo mo}i da shvatimo teme pesama i izraze za-hvalnosti nebeskog hora okupljenog ispred Bo`jeg prestola. Kada seZajednica odazove pozivu: "Ustani, svijetli se" (Is. 60,1) svetlostSiona bi}e prodornija nego ikad, i na skupovima svetih ~u}e sedragocene pesme u odavanju slave i zahvalnosti Gospodu. Gun|anjei jadikovanje zbog neznatnih te{ko}a i razo~aranja ne}e se vi{e ~uti.Kad upotrebimo skupocenu nebesku mast za o~i gleda}emo ve} sadslavu budu}nosti. Vera }e uspevati da prodre kroz mra~nu senkusotoninog zastora, i ugleda}emo na{eg Posrednika kako prinosi Ocumirisni kâd svojih zasluga u na{u korist. Kad sve to sagledamoonakvim kakvo u stvari jeste i kao {to Gospod `eli da vidimo,bi}emo ispunjeni sve{}u o neizmernosti i mnogostrukosti ljubaviBo`ije.

Bog nas u~i da na neizostavnim skupovima u Njegovom domunegujemo osobine savr{ene ljubavi. Na taj na~in se jo{ na ovojzemlji pripremamo za stanove koje je Hristos oti{ao da pripremi zasve one koji Ga ljube. Tamo }e se oni od subote do subote i od mla-dine do mladine sakupljati u svetinji da svoje glasove ujedine unajuzvi{enijim akordima pesme, odaju}i slavu i zahvalnost Onome{to sedi na prestolu i Jagnjetu, kroz beskrajna vremena ve~nosti.368


BU\ENJE U POGLEDU ZDRAVSTVENE REFORME

Pokoravanje prirodnim zakonima

Po{to su zakoni prirode zakoni Bo`ji, sasvim je jasno da pa`ljivoprou~avanje tih zakona predstavlja na{u du`nost. Zahteve tih zakonau pogledu na{eg tela mi treba ne samo da prou~avamo nego i da imse prilago|avamo. Neznanje u tom pogledu greh je.

"Ne znate li da su tijela va{a udi Hristovi?...” “Ili ne znate da jetijelo va{e hram Svetoga Duha koji ìvi u vama, kojega imate odBoga, i niste svoji? Jer ste kupljeni skupo. Proslavite dakle, Bogatijelom svojim i duhom svojim, jer ste svojina Bo`ja" (I Kor.6,15.19.20). Na{e telo je Hristova otkupljena svojina, i nije nam datasloboda da s njim radimo {ta ho}emo. Ljudi to sebi dozvoljavaju. Sasvojim telom oni postupaju tako kao da za prestup prirodnih zakonanema nikakve kazne. Zbog popu{tanja izopa~enom apetitu njihoviorgani i sposobnosti slabe, podleù bolesti i zakr`ljavaju. I posledicetoga, {to je izazvao upravo svojim primamljivim ku{anjima, sotonakoristi da bi ruìo Boga. Prikazuju}i pred Bogom ljudsko telo, kojeje Hristos otkupio kao svoje vlasni{tvo, sotona zajedljivo nagla{avakako unakaènu predstavu pruà ~ovek o svom Tvorcu! Zbog toga{to ~ovek gre{i protiv svog tela i {to je izopa~io svoj ìvotni put, Bogbiva obe{~a{}en.

Kad su ljudi i ène zaista obra}eni, oni se savesno pridràvajuìvotnih zakona koje je sam Bog propisao za njihovo dobro, i nasto-je da izbegnu sve ono ~ime bi oslabili svoje fizi~ke, umne i moralnesnage. Pokoravanje ovim zakonima mora se u~initi su{tinski bitnimpitanjem li~ne du`nosti. Bolesti i patnje koje su neizbe`ne posledicekr{enja tih zakona mi sami moramo da podnosimo. Za svoje navikei praksu mora}emo da odgovaramo pred Bogom. Stoga pitanje kojesebi treba da postavimo nije: "[ta }e re}i svet?" nego: "Kako kaohri{}ani postupamo sa svojim telom koje nam je Bogom dato i ukojem On èli da prebiva? Treba li da - odràvaju}i svoje telo kaohram Svetoga Duha - na najpouzdaniji na~in radimo za svoje i

369

POKORAVANJE PRIRODNIM ZAKONIMA 341

ovozemaljsko i duhovno dobro, ili da sve to `rtvujemo radi nazora iobi~aja ovog sveta?"

Pitanje zdravlja treba u~initi su{tinski bitnim pitanjem u svojojporodici. Roditelji treba da se probude u pogledu svojih Bogomdanih odgovornosti. Na~ela zdravstvene reforme oni treba pa`ljivoda prou~avaju, u~e}i svoju decu da je put samoodricanja jedino si-guran put. Ne uvaàvaju}i prirodne zakone, ve}ina stanovnika ovo-ga sveta sami sebe onesposobljavaju da vladaju sobom i da pravilnocene neprolazne vrednosti. Ostaju}i svojevoljno u potpunom ne-znanju u pogledu strukture i funkcionisanja svog organizma, oni isvoju decu navikavaju da popu{taju svojim prohtevima i strastima,pripremaju}i tako put za njihove patnje koje su neizbe`na kazna zaprestup prirodnih zakona. To ni u kom slu~aju ne predstavlja mudrointeresovanje za dobrobit svoje porodice.

Zdravstvena reforma u ìvotu Zajednice

Poruku o zdravstvenoj reformi treba isticati u svakoj skup{tini. Utom pogledu treba izvr{iti odre|eni zadatak i u svakoj {koli. Ni-jednom od nastavnika i odgovornih ljudi u na{im {kolama ne trebapoveravati vaspitanje mladih sve dok ne steknu prakti~no poznava-nje ovog predmeta. Neki se ose}aju slobodnima da kritikuju na~elazdravstvene reforme i da iznalaze nedostatke u onome o ~emu takomalo znaju iz li~nog iskustva; dok bi trebalo da rame uz rame svimsrcem stoje uz one koji su u tom pogledu na potpuno ispravnomputu.

Pitanje zdravstvene reforme bilo je izneseno u na{im skup{tina-ma, ali ta svetlost nije prihva}ena od srca. Sebi~no popu{tanje izadovoljavanje pogubnih prohteva osujetilo je uticaj ove porukekoja treba da pripremi na{ narod za veliki Bo`ji dan. Da bi primilio~ekivanu snagu, pripadnici Zajednice treba da ìve prema istinikoju im je Bog dao. Ako zanemare svetlost koja im je upu}ena upogledu ovog predmeta, mora}e da ànju neizbe`ne posledice toga- izopa~enost i u duhovnom i u telesnom pogledu. A negativan uti-caj starijih ~lanova Zajednice delova}e kao kvasac na novo prido{le

370


vernike. Mnoge du{e Gospod ne privodi istini zbog ~lanova Za-jednice koji nikad nisu bili obra}eni i zbog onih koji su bili obra}eni,ali su ponovo pali u raniju gre{ku i otpadili se. Kako negativno tineposve}eni ~lanovi mogu da uti~u na novoobra}ene du{e? Ne ~ineli oni na taj na~in nedelotvornom Bogom danu poruku koju Njegovnarod treba da objavljuje?

Neka svako preispita svoj na~in ìvota kako bi ustanovio nepopu{ta li nekom prohtevu, ~ime u stvari nanosi {tetu samom sebi; ineka se odrekne svakog nezdravog zadovoljavanja u jelu i pi}u.Neki odlaze u daleke zemlje traè}i bolje klimatske uslove; ali bilokuda da odu, malari~nu atmosferu oko njih stvara njihov stomak.Oni sami na sebe navla~e patnje i bolesti od kojih niko ne moè daih oslobodi. Dok bi uskla|ivanjem svojih navika i prakse sa zakoni-ma prirode i primenjuju}i prakti~no u ìvotu ono u {ta veruju, moglioko sebe da stvore atmosferu koja i za du{u i za telo predstavljamiris ìvota za ìvot.

Bra}o, mi smo u primeni zdravstvene reforme daleko zaostali.Mnogo toga {to je trebalo u~initi da bi Zajednica bila duhovno ìvai delotvorna, nije u~injeno. Popu{taju}i zahtevima izopa~enog apeti-ta mnogi sebe dovode u takvo zdravstveno stanje da stalno ratujuprotiv onoga {to predstavlja najvi{i interes du{e. Istina, iako je izne-sena na tako jasan i razumljiv na~in, nije prihva}ena. Ja èlim da ovopredo~im svakom ~lanu na{e Zajednice. Na{e navike moraju sedovesti u saglasnost sa voljom Bo`jom. "Jer je Bog {to ~ini u vama".Pomo} dakle sa Bo`je strane sasvim je sigurna, ali u kontrolisanjuapetita i strasti i ~ovek mora da doprinese svoj udeo. Verski ìvotzahteva da i um i srce deluje u skladu sa boànskim silama. Niko nemoè sam sopstvenim delima da zasluì spasenje, ali ni Bog to nemoè da u~ini bez na{e saradnje. Ali ako se ljudi iskreno zalaù zato Bog radi s njima i daje im silu i pravo da postanu sinovi Bo`ji.

________

Kada ljudima govorimo o pitanjima zdravlja, oni ~esto kaù:"Znamo mi o tome daleko vi{e nego {to u praksi primenjujemo". Onine shvataju da su odgovorni za svaki zrak svetlosti koja im je data za

371

ZDRAVSTVENA REFORMA U @IVOTU ZAJEDNICE 343

dobrobit njihovog telesnog zdravlja i da nijedna njihova navika nijesakrivena od Boga. Na{ fizi~ki ìvot ne sme se prepustiti slu~aju.Svaki organ, svako vlakno na{eg organizma moraju se nepriko-snoveno ~uvati od {tetnih i nezdravih navika.

Ishrana

Svojim navikama u jelu i pi}u mi pokazujemo da li smo odovoga sveta ili pripadamo onima koje je Gospod mo}nom o{tricomistine odvojio od sveta. Ti sa~injavaju Njegov izabrani narod, koji~ezne za dobrim delima. O zna~aju zdravstvene reforme Bog govoriu svojoj pisanoj Re~i: Zapis o Danilu i njegovim drugovima pred-stavlja pravu propoved o tome. O tome Bog govori i u istoriji sino-va Izrailjevih, kojima je uskratio mesnu ishranu radi njihovog dobra.On ih je ~udom hranio hlebom sa neba; "hljeba an|eoskog je|a{e~ovjek". Ali su oni popu{tali prohtevima svog izopa~enog apetita; iukoliko su vi{e svoje misli usmeravali na egipatske lonce sa mesom,utoliko su vi{e ose}ali odvratnost prema hrani koju im je Bog dao dabi sa~uvali svoje fizi~ko, umno i moralno zdravlje. êznuli su zaloncima s mesom, ~ine}i upravo ono {to i danas mnogi ~ine.

Mnogi pate, a mnogi i u grob odlaze, zbog popu{tanja svomizopa~enom apetitu. Jedu}i ono {to odgovara njihovom izopa~enomukusu, oni o{te}uju svoje probavne organe i slabe njihovu sposob-nost da apsorbuje onu hranu koja je neophodna da im odrì ìvot.Ovo dovodi do akutnih oboljenja, posle kojih ~esto usledi i smrt.Osetljivi organizam telesnog sastava iznurava se samoubila~kompraksom onih koji bi trebalo da znaju bolji put.

^lanovi Zajednice treba da se zaustave i da verno slede svetlostkoju im je Bog dao. Svaki ~lan treba da se razborito zaloì da iz svogìvota iskoreni svaki prohtev izopa~enog apetita.

Krajnosti u pogledu ishrane

Znam da se mnogi od na{ih ~lanova u srcu i u praksi protivezdravstvenoj reformi. Ja ne zastupam i ne preporu~ujem nijednu

372


krajnost. Ali pregledaju}i svoje rukopise zapaàm odlu~no sve-do~anstvo i upozorenja na opasnosti od prihvatanja obi~aja i prakseovoga sveta u zadovoljavanju apetita i oholosti u odevanju, kojiprete i na{em narodu. Srce mi je ispunjeno bolom i tugom zbog~injeni~nog stanja u ovom pogledu. Neki kaù da pojedina na{abra}a preo{tro prikazuju ova pitanja. Ali zar bi se iko usudio da istineo zdravstvenoj reformi prikriva samo zato {to su neki postupili nes-motreno isti~u}i uporno i u svim prilikama svoje nazore o tom pred-metu? Ljudi ovog sveta, uop{te uzev{i, odlaze u drugu krajnostodaju}i se potpuno neumerenosti u jelu i pi}u; i, kao neizbe`naposledica toga, sve vi{e je pohote i nemorala.

Mnogi od onih koji su se pripremali da rade za U~itelja nalaze sesada u senci smrti, jer zahtev da se pokoravaju zakonima zdravljanisu smatrali svetom obavezom. Prirodni zakoni ljudskog organizmasu zaista Bo`ji zakoni, ali je ta ~injenica izgleda zaboravljena. Nekise ograni~avaju na takvu ishranu koja njihov organizam ne moè daodrì u zdravom stanju. Ostavljaju}i {tetnu i nezdravu hranu, oni senisu pobrinuli da je zamene hranjivim namirnicama, niti su imali naumu ~injenicu da je u pripremi najzdravije hrane potrebna o{troum-nost i prava ve{tina. Organizam se mora hraniti zdravom hranom ina pravilan na~in da bi svoje funkcije mogao da obavlja bespreko-rno. Odlaziti posle izostavljanja mnogih nezdravih jela u suprotnukrajnost, svode}i i koli~inu i kvalitet hrane na izuzetno nizak nivo,potpuna je suprotnost zdravstvenoj reformi. Umesto zdravstvenereforme to je zdravstvena deforma.

Prava umerenost

U svojoj poslanici vernicima u Korintu apostol Pavle pi{e: "Neznate li da oni {to tre~e na takmi~enju svi tr~e, a jedan dobijanagradu. Tako tr~ite da je dobijete. Svaki, pak, koji se bori od svegase uzdràva; oni dakle da dobiju raspadljiv vijenac, a mi neras-padljiv. Ja, dakle, tako tr~im, ne kao na nepouzdano; tako se borim,ne kao onaj koji bije vjetar; nego iznuravam tijelo svoje i savla|ujemga, da propovijedaju}i drugima i sam ne budem odba~en" (I Kor.9,24-27).

373

KRAJNOSTI U POGLEDU ISHRANE 345

U svetu je mnogo onih koji popu{taju svojim ubita~nim navika-ma. Apetit je zakon koji tiranski gospodari nad njima, i zbogpopu{tanja r|avim navikama njihova moralna osetljivost je otupelaa njihova sposobnost da raspoznaju sveto od obi~nog u velikoj merije uni{tena. Ali hri{}ani treba da budu strogo umereni. Oni trebavisoko da uzdignu svoju zastavu. Umerenost u jelu, pi}u i odevanjuneophodna je i su{tinski bitna. Umesto apetita i fantazija mode, trebada vlada na~elo. Oni koji se hrane nezdravom hranom i jedu previ{e,lako upadaju u raspusni{tvo i u druge "lude i {kodljive èlje kojepotapaju ~ovjeka u propast i pogibao" (I Tim. 6,9). Kao "Bogupomaga~i" (I Kor. 3,9) treba da upotrebite krajnje mogu}nosti svoguticaja u isticanju i {irenju na~ela prave umerenosti.

Biti veran Bogu - to zaista mnogo zna~i. On to s pravom o~ekujeod svih koji su angaòvani u Njegovoj slu`bi. On èli da oni svoj umi telo sa~uvaju u najboljem zdravstvenom stanju, da sve svoje snagei sposobnosti pot~ine boànskoj kontroli, ja~aju}i ih {to opreznijenavikom stroge umerenosti. Mi smo pred Bogom obavezni da Mu sei telom i du{om posvetimo u potpunosti, da sve svoje sposobnostismatramo darovima koje nam je On poverio da bismo ih upotrebiliu Njegovoj slu`bi. Sve svoje energije i sposobnosti, dok traje jo{vreme milosti i proveravanja, treba neprekidno da ja~amo i upotre-bom pobolj{avamo. Odgovornost u delu Bo`jem treba poveravatisamo onim ljudima koji cene i uvaàvaju na~ela zdravstvene re-forme i koji su nau~eni da promi{ljeno i u strahu Bo`jem vode briguo svom telu. Dok one koji su dugo u istini a ipak ne prave razlikuizme|u na~ela ~istote i ispravnosti i na~ela suprotnih tome, ~ija jepredstava o pravdi, milosti i ljubavi Bo`joj maglovita, treba oslo-boditi svake odgovornosti. Jasno i razgovetno svedo~anstvo, sve-do~anstvo u kojem se trubi daje sasvim odre|en zvuk, treba da se~uje u svakoj skup{tini.

Ako uzmognemo da probudimo moralnu svest na{eg naroda upogledu umerenosti, to }e biti zaista velika pobeda. Umerenost usvemu treba ne samo propovedati, nego i prakti~no primenjivati usvakodnevnom ìvotu. Umerenost u jelu, pi}u, spavanju i odevanjupredstavlja jedno od velikih na~ela verskog ìvota. Istine unesene u

374


hram du{e, usmerava}e vernika da pravilno gleda i na zdravlje tela.Svemu {to se u bilo kom pogledu odnosi na zdravlje ljudskog bi}atreba savesno poklanjati odgovaraju}u pa`nju. Od toga kako u ovomìvotu koristimo svoje vreme, snagu i uticaj zavisi na{e ve~no dobro.

________

Razmi{ljaju}i o organizmu svog bi}a, David kaè: "Hvalim Te,{to sam divno sazdan". Kad nas je Bog obdario takvim prebiva-li{tem*, zar ne treba pa`ljivo da preispitamo svaku prostoriju istog?Odaje uma i srca su od najve}eg zna~aja i najdragocenije. Umestozadràvanja u suterenu tog prebivali{ta, uìvaju}i u ~ulnim iuniàvaju}im zadovoljstvima, zar ne treba da otvorimo divne odaje(razuma i srca) Gospodu Isusu, pozivaju}i Ga da boravi s nama i unama?

Propovednici treba da isti~u zdravstvenu reformu

Na{i propovednici treba da budu dobro upu}eni u sve oblastizdravstvene reforme. Oni tako|e treba da se upoznaju sa osnovamafiziologije i higijene, i da poznaju prirodne zakonitosti ìvota i nji-hov uticaj na zdravlje uma i du{e.

Hiljade i hiljade ljudi znaju jako malo o ~udesno sazdanom telukoje im je Bogom dato i o brizi i pa`nji koju bi tome trebalo daposvete; i zato smatraju da je bitnije prou~avati pitanja koja su posvojim posledicama daleko bezna~ajnija. Tu propovednici imajuveoma zna~ajan zadatak. Ako zauzmu pravilan stav u pogledu ovogpitanja, bi}e u mogu}nosti da postignu zaista mnogo. Zakonimaìvota oni treba da se pokoravaju u li~nom ìvotu i u svojoj porodi-ci, primenjuju}i u praksi na~ela ispravnosti i ìve}i zdravim na~inomìvota. Samo tada }e biti u mogu}nosti da korektno i govore o tompitanju i da svoje slu{aoce sve vi{e uzdiù u oblasti reforme. @ive}ii sami u svetlosti, oni }e ovu dragocenu poruku mo}i da prenoseonima kojima je upravo takvo svedo~anstvo neophodno.

Dragoceni blagoslovi i bogato iskustvo mogu se ste}i ako pro-povednici izlaganje zdravstvene reforme kombinuju sa celokupnim

375

PROPOVEDNICI TREBA DA ISTIÛ ZDRAV.REFORMU 347

_______*Pisac misli na ljudsko telo koje treba da bude prebivali{te Svetog Duha

svojim zalaganjem za duhovni napredak vernika. Svetlost o zdrav-stvenoj reformi mora da dopre do na{eg naroda. Ta du`nost je zane-marena, i mnogi duhovno umiru zato {to im nedostaje ova svetlostkoju su mogli i morali imati da bi odbacili sebi~na zadovoljstva.

Krajnje je vreme da odgovorni ljudi u Zajednici zauzmu pravilanstav u pogledu ovog pitanja. Propovednici i u~itelji du`ni su da svet-lost koju su primili prenose i na druge. Njihovo zalaganje neophod-no je u svakoj oblasti. Svim svojim slugama koji u ovome zauzmuodlu~an stav i koji se ne daju odvratiti od istine i pravde da bipopu{tali svojim prohtevima i zadovoljstvima, Bog }e podaritineophodnu snagu i pomo}.

________

Vaspitni rad na zdravstveno misionarskom polju predstavlja veli-ki napredak i zna~ajan korak u bu|enju moralne svesti i li~ne odgo-vornosti ~oveka pred Bogom. Da su se propovednici u razli~itimoblastima svojih zadu`enja prihvatili ovog zadatka, u skladu sa svet-lo{}u koja im je bila Bogom data, do{lo bi do najodlu~nije reformeu pogledu jela, pi}a i odevanja. Me|utim, neki od njih neposrednospre~avaju napredovanje zdravstvene reforme. Svojom nezain-teresovano{}u, osu|iva~kim primedbama, {alama na ra~un ovogpoduhvata i ismejavanjem istog, oni odvra}aju narod od zdravstvenereforme. I oni sami i veliki broj drugih zbog toga trpe razne bolestii umiru, pa ipak se svi jo{ uvek nisu nau~ili mudrosti.

Samo najodlu~nijim navaljivanjem i stalnom borbom u ovompogledu postignut je izvestan napredak. Ljudi nisu spremni nasamoodricanje, ne pristaju da svoje mi{ljenje i volju pot~ine voljiBo`joj; i u svojim patnjama i uticaju na druge oni uvi|aju neizbe`neposledice takvog pona{anja.

________

Zajednica stvara istoriju. Svakog dana predstoji nam izvesnaborba i odre|eni mar{. Sa svih strana sale}u nas i napadaju nevidljivineprijatelji, i mi u toj borbi ili pobe|ujemo Bo`jom milo{}u, ili biva-mo pobe|eni. Sve one koji u pogledu zdravstvene reforme zauzima-

376


ju neutralan stav, najusrdnije pozivam da se preobrate. Ovo je zaistadragocena svetlost, i Gospod mi daje poruku da sve koji imajuodgovornost u bilo kojoj grani dela najusrdnije pozivam da se zalaùza doslednu primenu ove istine u srcu i ìvotu. Samo tako mogu dase odupru isku{enjima, na koje }e neizbe`no nai}i u ovom svetu.

Za{to neki od na{ih propovednika pokazuju tako slabo intereso-vanje za zdravstvenu reformu? Zato {to je pouka o umerenosti usvemu suprotna njihovom popu{tanju samom sebi. U nekim mesti-ma takvo njihovo drànje predstavlja veliki kamen spoticanja naputu privo|enja na{eg naroda da prihvati i {iri zdravstvenu reformu.Niko ne treba da bude postavljen za u~itelja naroda dok su njegovou~enje ili primer u suprotnosti sa svedo~anstvom koje je Bog daopreko svoje slu{kinje u pogledu ishrane, jer bi se time unela zabuna.Neuvaàvanje zdravstvene reforme svakog takvog diskvalifikuje i~ini nepodesnim da stoji pred narodom kao Gospodnji glasnik.

Svetlost koju je Gospod o pitanju zdravstvene reforme dao u svo-joj Re~i potpuno je jasna, i ljudi }e biti ku{ani i proveravani namnogo na~ina da bi se videlo da li prihvataju datu svetlost. Uputstvau pogledu hri{}anske umerenosti neophodna su svakoj skup{tini isvakoj porodici. Svi treba da saznaju kako i {ta treba da jedu i pijuda bi sa~uvali svoje zdravlje. Mi smo okruèni zavr{nim prizorimaovozemaljske istorije, i u redovima onih koji svetkuju subotu trebau svemu da se odvija skladna aktivnost. Oni koji izbegavaju u~e{}eu velikom poduhvatu upu}ivanja zainteresovanih u na~in i primenuzdravstvene reforme ne slede primer Velikog Lekara na putu kojimje On sam i{ao. "Ako ko ho}e za mnom i}i", kaè Hristos, "neka seodre~e sebe, i uzme krst svoj i za mnom ide" (Mat. 16,24).

________

Gospod mi je pokazao da zahvaljuju}i prakti~nom uticajuzdravstvene reforme mnogi i mnogi mogu biti sa~uvani od telesne,umne i moralne degradacije. O tako zna~ajnom pitanju, kao {to jezdravlje odràva}e se mnoga predavanja i objavljivati odgovaraju}epublikacije. Na~ela zdravstvene reforme bi}e prihva}ena sa odobra-vanjem, i mnogi }e biti duhovno prosve}eni. Uticaj koji prati

377

378

PROPOVEDNICI TREBA DA ISTIÛ ZDRAV.REFORMU 349

zdravstvenu reformu preporu~i}e njena na~ela zdravom razumu svihkoji traè svetlost, i oni }e napredovati korak po korak prihvataju}ii ostale istine namenjene naro~ito za ovo vreme. Tako }e istinaJevan|elja i ispravnost u na~elima i}i zajedno.

________

@ivot je sveti amanet, i samo Bog nas moè osposobiti da gasa~uvamo i upotrebimo na slavu Njegovom imenu. Onaj koji je saz-dao ~udesnu strukturu ljudskog tela ne prestaje da ulaè naro~itubrigu za pravilno i skladno funkcionisanje iste ako ljudi ne radesuprotno Njegovim prvobitnim namerama. On }e nam pomo}i dasvaki talenat koji nam je poveren umnoìmo i upotrebimo u skladusa namerom Darodavca. Na{em ìvotu na ovom svetu dodaju sedani, meseci i godine da bismo pruène prilike i preimu}stvo isko-ristili u savesnom zalaganju za na{e li~no spasenje, i da svojim nese-bi~nim ìvotom doprinesemo duhovnoj dobrobiti drugih. Na tajna~in moèmo znatno da doprinesemo podizanju Hristovog carstvai odavanju slave i hvale Bogu.

________

Jevan|eljski i zdravstveno misionarski rad treba da napredujuzajedno. Jevan|elje treba povezivati sa na~elima prave zdravstvenereforme. Hri{}anstvo treba uneti u praksu svakodnevnog ìvota.Delo reforme treba shvatiti ozbiljno i sprovoditi revnosno i temelji-to. Prava Biblijska vera je izlivanje ljubavi Bo`je prema palom~oveku. Da bi mogao da uti~e na srca onih koji traè istinu i koji èleda budu ispravni u ovom zaista ozbiljnom veku, narod Bo`ji treba daide pravim putem u svakom pogledu. Na~ela zdravstvene reformemoramo isticati, ~ine}i sve {to je u na{oj mo}i da bismo ljude i ènenaveli da uvide zna~aj i neophodnost tih na~ela i da ih primenjuju upraksi.

379


ZNAÂJ PRAVILNOG IZRA@AVANJA U GOVORU

U svim oblastima na{eg rada znatno ve}u pa`nju treba poklonitipravilnom izraàvanju u govoru. Moèmo imati neophodno znanje,ali ako ne znamo pravilno da upotrebimo svoj glas, na{ rad bi}esamo proma{aj i neuspeh. Ako svoje ideje i misli ne znamo da zao-denemo u odgovaraju}e re~i, kakva je korist od na{eg obrazovanja?Ste~eno znanje bi}e nam od neznatne koristi ako ne usavr{imo dargovora; me|utim, znanje je ~udesna mo} kad je kombinovana sasposobno{}u da se mudro izgovaraju ohrabruju}e re~i i to na na~inkoji zasluùje pa`nju.

Studente koji nameravaju da budu radnici u delu Bo`jem trebaobu~avati da govore jasno i razgovetno, jer }e u protivnom njihovpozitivan uticaj biti upola manji. Sposobnost da se govori jasno irazgovetno, izgovaraju}i svaku re~ do kraja i nagla{avaju}i je pravil-no, od neprocenjivog je zna~aja u svakoj grani dela Bo`jeg. Ovakvalifikacija neophodna je svakome koji èli da postane propoved-nik, Jevan|elista, biblijski radnik ili akviziter. Oni koji nameravajuda se posvete bilo kojoj grani dela moraju se nau~iti da svoj glasupotrebljavaju na takav na~in da kada govore o istini ostave dobarutisak. Istini se prilikom njenog izlaganja ne sme nanositi {tetapogre{nim na~inom izraàvanja.

Za akvizitera koji zna jasno i razgovetno da govori o valjanosti isu{tini knjiga koje preporu~uje ova sposobnost bi}e velika pomo} unjegovom radu. Mo`da }e mu se ukazati prilika da pro~ita nekopoglavlje iz knjige koje preporu~uje i on muzikalno{}u svog glasa ipravilnim nagla{avanjem pojedinih re~i moè tako ìvo prikazatiizloène prizore da }e se oni pred umom slu{alaca pojaviti u svojojpravoj svetlosti.

Oni koji Bibliju ~itaju pred skupom ili u porodici moraju biti ustanju da ~itaju te~no, pravilno nagla{avaju}i svaku re~, tako daodu{eve i prosto o~araju slu{aoce.

Propovednici Jevan|elja moraju znati da govore autoritativno iizraàjno, ~ine}i re~i ve~nog ìvota tako ubedljivima i upe~atljivima

380

ZNAÂJ PRAVILNOG IZRA@AVANJA U GOVORU 351

da slu{aoci ne mogu da ne shvate svu va`nost i teìnu istih. Kad~ujem kako se mnogi na{i propovednici pogre{no izraàvaju to mizadaje dubok bol. Takvi propovednici zakidaju Bogu onu slavu kojabi se njihovom slu`bom mogla odavati Njemu da su prethodnonau~ili da Njegovu Re~ govore sa autoritetom.

Nikoga ne treba smatrati okvalifikovanim za propovedni~kipoziv dokle god istrajnim naporima ne savlada sve svoje nedostatkeu na~inu izraàvanja. Njegov uticaj u nastojanju da se javno obra}anarodu, dok nije nau~io da se pravilno koristi darom govora, bi}eupola slabiji i predstavlja}e samo proma{aj, jer ne}e mo}i da odrìbudnom pa`nju okupljenih.

Svaki hri{}anin, ma kakav bio njegov poziv u ìvotu, treba danau~i da kontroli{e svoj glas, tako da kada se u nekoj raspravi kreneu pogre{nom pravcu, ne govori tonom koji podsti~e najgore strastisrca. Suvi{e ~esto i onaj koji govori i onaj kome su upu}ene re~i, go-vore o{tro i grubo. O{tre, diktatorske re~i, izgovorene ljutito i uuvredljivom tonu, ~esto rastavljaju prijatelje i rezultiraju gubitkomdu{a.

Uputstva o negovanju glasa i pravilnog izgovora treba davati jo{u porodici. Neka roditelji svoju decu nau~e da govore tako jasno daoni koji ih slu{aju mogu da razumeju svaku Re~. Kada ~itaju Biblijuu~ite ih da svaku re~ izgovaraju jasnim i razgovetnim glasom da tosluì na slavu i ~ast Bogu. Kad kleknete oko porodi~nog oltara nekaniko ne zaklanja svoje lice rukama niti da spu{ta glavu na stolicu dokse u molitvi obra}a Bogu. U molitvi svom nebeskom Ocu treba dase obra}amo u svetom strahopo{tovanju, uzdignute glave izgovara-ju}i svaku re~ tako jasno i glasno da se moè ~uti.

Roditelji, navikavajte se da govorite tako da to bude praviblagoslov za va{u decu. @ene posebno treba da se u~e u ovom pogle-du. âk i zaposlene majke, ukoliko to zaista èle, mogu da u~enjemusavr{avaju dar govora, u~e}i i svoju decu da pravilno ~itaju i govo-re. One to mogu da ~ine i kad odlaze i kad dolaze i dok obavljajusvoje poslove. Nikada nije prekasno da se popravimo. Bog pozivaroditelje da u porodi~nom krugu u~ine sve {to je mogu}e boljim.

Jasan, pravilno nagla{en i razgovetan izgovor neophodan je

381


posebno na verskim skupovima, kako bi izneseno svedo~anstvo svimogli da ~uju i razumeju i da od toga imaju koristi. Izno{enjem svo-jih iskustava na takvim sastancima, vernici doprinose otklanjanjupostoje}ih te{ko}a i jedni drugima pomaù. Ali se ta izlaganja suvi{e~esto iznose tako nepravilno i nerazgovetno da je nemogu}e dobitijasnu predstavu o onome {to se htelo re}i. Tako se o~ekivani blago-slovi naj~e{}e gube.

Oni koji se mole na javnim skupovima i koji drè propoveditreba svaku re~ da nagla{avaju pravilno i da govore jasnim i raz-govetnim glasom. Molitva, kada je pravilno i doli~no izgovorena,predstavlja silu na dobro. To je jedan od na~ina posredstvom kojihGospod komunicira s ljudima i prenosi im dragocena blaga istine.Ali molitva, zbog nepravilnog tona i na~ina izraàvanja onih koji jeizgovaraju, nije uvek ono {to bi trebalo da bude. Sotona se radujekada su molitve koje se Bogu upu}uju na javnim skupovima gotovone~ujne. Neka se pripadnici Bo`jeg naroda nau~e da svojim re~imai u govoru i u molitvi pravilno prikazuju velike istine koje su impoverene. Svaku re~ i u propovedi i u molitvi treba izgovarati jasnoi razgovetno. Samo na takav na~in se Bog slavi.

înimo sve {to je u na{oj mo}i da dar govora usavr{imo. Od svo-jih propovednika Bog o~ekuje da njihova slu`ba u tom pogledu budesavr{enija. Nesavr{enim na~inom izraàvanja onih koji bi istrajnimnaporima mogli da postanu prihvatljivi govornici u delu, Bog ~estobiva obe{~a{}en. Na taj na~in {tetu istini nanose upravo oni kojipredstavljaju kanale kroz koje ona dolazi do naroda.

Sve one koji su povezani sa Njegovom slu`bom Gospod pozivada poklone pa`nju negovanju pravilnog izgovora, kako bi na Njemuugodan na~in mogli da iznose velike i svete istine koje im je Onpoverio. Neka niko svojim pogre{nim izgovorom ne nanosi {tetu uti-caju istine. Neka oni koji zanemaruju usavr{avanje svog govora nemisle da imaju kvalifikacije koje se traè od propovednika; jer snaguda op{tenjem uti~u na druge oni tek treba da zadobiju.

Kada govorite, neka svaka va{a re~ bude do kraja izgovorena ipravilno nagla{ena, svaka re~enica jasna i razgovetna do poslednjere~i. Mnogi spu{taju glas na kraju re~enice i govora tako neraz-

382

ZNAÂJ PRAVILNOG IZRA@AVANJA U GOVORU 353

govetno da izgovorena misao gubi svoju snagu. Re~i koje u bilo komsmislu treba izgovoriti zasluùju da se izgovore jasnim i razgovet-nim glasom, izrazito i s pravilnim naglaskom. Ali nikada ne teìte zaupotrebom re~i koje bi stvorile utisak da ste visoko obrazovani.Ukoliko u tom pogledu budete jednostavniji, utoliko }e va{e re~i bitirazumljivije.

Mladi ljudi i mlade ène, ukoliko vam je Bog usadio u srce èljuda Mu sluìte, u~inite sve {to je u va{oj mo}i da svoj dar govora ina~in izraàvanja usavr{ite kako biste bili u stanju da dragoceneistine jasno prenosite drugima. Ne stvarajte naviku da u molitvigovorite tako nerazgovetno i tiho da je za va{u molitvu potrebantuma~. Molitvu izgovarajte jednostavno, ali jasno i razgovetno.Spustiti u molitvi glas tako nisko da se jedva ~uje, nije nikakav do-kaz poniznosti.

Onima koji èle da se u delu Bo`jem angaùju kao propovedni-ci, èlim da kaèm: Nastojte najodlu~nije da budete savr{eni u go-voru. Bog neka vam pomogne da ostvarite ovaj veliki cilj. Molite seza to. Kada se molite na javnom skupu imajte na umu da se obra}ateBogu, i da On èli da govorite tako jasno da svi prisutni to mogu da~uju i da vam se pridruè u tihoj molitvi. Molitva izgovorena takouùrbano da se re~i prosto preska~u i me{aju me|usobno ne sluì na~ast Bogu i ne donosi nikakvo dobro slu{aocima. Neka propovedni-ci i svi oni koji u~estvuju u javnim molitvama nau~e da se mole natakav na~in da Bog time bude proslavljen a slu{aoci primeblagoslov. Molitvu treba izgovarati polako i razgovetno i dovoljnoglasno da je svi prisutni mogu ~uti i jednoglasno re}i: Amin.383


DAVANJE BOGU ONOG [TO JE NJEGOVO

U tre}em poglavlju knjige proroka Malahije Gospod svom naro-du upu}uje jednu poruku. Jasnije i ubedljivije Gospod nije mogao danaglasi svoje zahteve nego {to je to u~inio u ovom poglavlju.

Svi treba da imaju na umu ~injenicu da su zahtevi koje Bog imau odnosu na nas, iznad svakog drugog zahteva u ìvotu. On nam dajesvega u izobilju, ali obaveza koju s pravom traì je da Mu ~ovekvra}a deseti deo od svega {to poseduje. Svojim pristavima Gospodmilostivo i dare`ljivo poverava svoja dobra, ali za desetak kaè: Ovoje moje. Upravo u srazmeri sa onim {to mu je povereno, ~ovek trebasavesno da vra}a Bogu desetak od celokupne svoje imovine. Ovuodredbu jasno je potvrdio i sam Isus Hristos, naglasiv{i: "Ovo je tre-balo ~initi" (Mat. 23,23).

Ovaj zadatak obuhvata u sebi ozbiljne i ve~ne posledice, i to jesuvi{e sveto da bi se prepustilo ljudskim trenutnim ose}anjima. Uovom pitanju ne smemo se ose}ati slobodnim da postupamo po sop-stvenom izboru. Odazivaju}i se zahtevima Bo`jim, treba redovno daodvajamo ono {to je posve}eno i namenjeno Njegovom delu.

Prvine

Pored desetka Gospod zahteva i prvine od svih na{ih prihoda. Onje to rezervisao za podmirivanje mnogobrojnih potreba u razvojuNjegovog dela na zemlji. Gospodnje sluge ne treba da budu ogra-ni~avane oskudicom i nedovoljnim snabdevanjem. Njegovim glas-nicima ne treba na taj na~in vezati ruke u njihovom radu na {irenjuistine i objavljivanju re~i ìvota. Dok propovedaju istinu, oni trebada imaju dovoljno sredstava za uspe{no {irenje dela koje se morapreduzeti u pravo vreme da bi imalo najbolji i najspasonosniji uticaj.Moraju se ~initi dela hri{}anskog milosr|a; mora se ukazivati pomo}siroma{nima i postradalima. Darovi i prinosi namenjeni su upravotim ciljevima. Ovo se mora ~initi naro~ito u novim poljima, gde za-stava istine jo{ uvek nije uzdignuta. Kada bi svi koji tvrde da su

384

DAVANJE BOGU ONOG [TO JE NJEGOVO 355

Bo`ji narod, bili oni mladi ili stari, verno izvr{avali svoje du`nosti uovom pogledu, u riznici nikada ne bi bilo nesta{ice. Kad bi svi biliverni u davanju desetka i prvina od svih svojih prinosa, svi fondoviu delu Bo`jem redovno bi se dopunjavali. Ali zakon Bo`ji se nepo{tuje i Njegovi zahtevi se ne izvr{avaju, i to je razlog {to sepojavljuje teret nesta{ice.

Ne zaboravimo na siroma{ne

Treba da se odreknemo svakog preterivanja i rasipni{tva u svomìvotu, jer je vreme koje nam jo{ preostaje za rad veoma kratko.Svuda oko sebe vidimo neima{tinu i patnje. Mnoge porodice osku-devaju u najneophodnijim ìvotnim namirnicama; mali{ani vapiju zahlebom. U ku}ama mnogih siromaha ~esto nema ni najneophodnijihdelova name{taja, pa ~ak ni postelje. Mnogi ìve u pravim kolibama,li{eni svakog ìvotnog preimu}stva. Vapaji siroma{nih uzdiù se doneba. Bog vidi i ~uje sve to; ali mnogi razmetljivo ìve samo za sebe.Oni rasipni~ki tro{e na svoja rasko{na jela i jedu mnogo vi{e nego{to je stvarno potrebno, dok njihovi bli`nji gladuju i oskudevaju unajve}em siroma{tvu. Kakav }e ra~un na kraju ovi ljudi morati dapolaù pred Bogom zbog sebi~nog kori{}enja Njegovih sredstava!Oni koji zanemaruju Bogom odre|ene propise za brigu o siro-ma{nima uvide}e na kraju da su zakidali ne samo svoje bli`nje, negoda su - zakidaju}i njih - zakidali i Boga i na taj na~in izvr{ili pravuproneveru dobara koja im je On poverio.

Sve pripada Bogu

Sva dobra koja ~ovek uìva u stvari su samo darovi Bo`jemilosti. On je veliki i u izobilju neograni~eni Darodavac. Njegovabeskrajna ljubav ispoljava se u sveobuhvatnoj brizi za potrebesvakog ljudskog bi}a. On nam je dao vreme milosti i proveravanjada bismo izgradili karakter za nebeske dvorove. I to {to od nas zahte-va da jedan deo svog poseda odvojimo za Njega nije zato {to biNjemu ne{to od toga bilo potrebno.

385


Stvoriv{i u Edemu prekrasna stabla svakojakog vo}a prijatnog zagledanje i dobrog za jelo, Gospod je Adamu i Evi rekao da slobodnouìvaju sve to izobilje Njegovih darova. Ali je u~inio jedan izuzetak.Plodove sa drveta poznanja dobra i zla nisu smeli da jedu. To stabloBog je izdvojio kao stalni podsetnik da je On vlasnik svega {to pos-toji. Na taj na~in pruìo im je priliku da savr{enom poslu{no{}uNjegovim zahtevima pokaù svoju veru i poverenje u Njega.

Sli~no je i sa Bo`jim zahtevima prema nama. Svoja blaga umaterijalnim i finansijskim sredstvima On stavlja u ruke ljudi i èna,ali zahteva da od toga verno odvajaju desetak za potrebe Njegovogdela. On zahteva da se taj deo uloì u Njegovu riznicu. To trebavratiti Njemu kao Njegovu svojinu; to je sveto i treba da se upotrebiza svete ciljeve - za izdràvanje onih koji poruku spasenja nose usve krajeve sveta. Ovaj deo On zadràva za sebe, kako bi - za-hvaljuju}i stalnom prilivu sredstava u Njegovu riznicu - svetlostistine mogla da se odnese i onima koji su blizu i onima koji sudaleko. Izvr{avaju}i verno i savesno ovaj Njegov zahtev, mi prizna-jemo da sve zaista pripada Bogu.

I zar Gospod nema pravo da ovo zahteva od nas? Nije li dao na`rtvu svog Jedinorodnog Sina zato {to nas ljubi i èli da nas spase odsmrti i ve~ne propasti? I zar stoga na{i zahvalni prilozi ne treba stal-no da priti~u u Njegovu riznicu - da bi se doprinelo napretkuNjegovog carstva na zemlji? Po{to je Bog vlasnik svega {to imamo,zar ne bi trebalo da nas zahvalnost prema Njemu navede da Mu celosvoje bi}e - duh, du{u, telo i imovinu - posvetimo kao dragovoljnu`rtvu? Da je Bo`ji plan prihva}en, sredstva bi redovno priticala uNjegovu riznicu; to bi omogu}ilo propovednicima da odlaze u novapolja, novi radnici bi se pridruìli propovednicima u njihovim napo-rima da se zastava istine uzdigne u mra~nim delovima sveta, i sred-stava neophodnih za to bilo bi dovoljno.

Bez izgovora

Plan po kojem ljudi treba da vra}aju Gospodu ono {to je Nje-govo, nebeska je odredba; i to je (Mojsiju) re~eno tako jasno da za

386

SVE PRIPADA BOGU 357

druga~ije razumevanje, pogre{no tuma~enje i izbegavanje ovih svo-jih du`nosti i obaveza prema Bogu, ljudi i ène nemaju nikakvogizgovora. Svi oni koji tvrde kako ne mogu uvideti da im je todu`nost, pokazuju na taj na~in pred nebeskim svemirom, predZajednicom i pred svetom da oni u stvari ne èle da uvide i shvateovaj u Bo`joj Re~i tako jasno izloèn zahtev. Oni misle da bi pri-hvatanjem tog Gospodnjeg plana znatno smanjili svoju imovinu. Ulakomstvu svoje sebi~ne du{e oni sav kapital koji im je Bogom po-veren èle da zadrè za sebe, koriste}i i glavnicu i kamatu samo zasvoje li~ne interese.

Stavljaju}i svoju ruku na sve {to ljudi poseduju, Bog s pravomkaè: "Ja sam vlasnik svemira, i sva ta bogatstva moja su zakonitasvojina. Desetak koji vi sebi~no zadràvate za sebe, Ja sam namenioza izdràvanje mojih slugu koji istine Svetih spisa propovedajuonima u mraku zablude koji jo{ uvek ne poznaju Moje zakone.Upotrebljavaju}i Moj rezervni fond (desetak i prinose) da bi zado-voljavali svoje prohteve, vi zakidate du{ama svetlost koju bi, pravil-nom primenom Moje uredbe o desetku, redovno primali. Imali stepreimu}stvo i priliku da pokaète svoju podani~ku odanost Meni, alito niste u~inili. Zakidali ste Me potkradaju}i Moj rezervni fond.'Prokleti ste; jer Me zakidate'." (Malahija 3,9).

Jo{ jedna mogu}nost

Onima koji ~ine ovo bezakonje Gospod u svom dugom strpljenjui milosti pruà jo{ jednu mogu}nost da se poprave. "Vratite se kMeni", poru~uje On, "i Ja }u se vratiti k vama". Ali oni kaù: "U~emu bismo se vratitli?" (Mal. 3,7). Sredstva koja se nalaze u nji-hovim rukama oni sebi~no koriste u slu`bi sebi, u hvalisavomuzdizanju i veli~anju sebe, kao da su ta dobra njihova apsolutna svo-jina, dok im je to u stvari samo pozajmljeno. Njihova izopa~enasavest postaje zbog toga tako okamenjena da oni uop{te ne uvi|ajuteìnu svoga prestupa kojim prakti~no zatvaraju put napredovanjaBo`jeg dela.

Iako talente koji su Bogom namenjeni za objavljivanje poruke o

387


spasenju, radosne vesti o Hristovoj ljubavi prema du{ama kojepropadaju, sebi~no koriste za sebe i time zatvaraju ovaj spasonosniput, ovi sebi~ni i ograni~eni smrtnici usu|uju se da postave pitanje:"U ~emu Te zakidamo?" Bog odgovara: "U desetku i prinosu.Prokleti ste, jer Me zakidate, vi, sav narod.” Stanovnici celog svetau~estvuju u zakidanju Boga. Novac koji im je Bog pozajmio narazumno kori{}enje oni rasipaju na zabave, rasipni~ko nasla|ivanje,gozbe i sramna zadovoljstva. Ali Bog kaè: "Do}i }u k vama na sud"(stihovi 8,9.5). Svi }e oni zbog toga morati da polaù ra~un u tajveliki dan kada }e svakome biti su|eno po delima njegovim.

Obe}ani blagoslovi

U svojoj Re~i Bog daje sigurno obe}anje da }e onima koji sepokoravaju Njegovim zapovestima podariti obilje svojih blagoslova."Donesite sve desetke u spreme da bude hrane u Mojoj ku}i, ioku{ajte Me u tome, veli Gospod nad vojskama, ho}u li vam otvoritiustave nebeske i izliti blagoslov na vas da vam bude dosta. I spri-je~i}u vas radi pro`drljivca, te vam ne}e kvariti roda zemaljskoga, ivinova loza u polju ne}e vam biti nerodna, veli Gospod nad vojska-ma. I zva}e vas blagoslovenim svi narodi, jer }ete biti zemlja radostii uìvanja, veli Gospod nad vojskama" (stihovi 10-12).

Imaju}i pred o~ima ove re~i svetlosti i istine, kako se ljudiusu|uju da zanemaruju tako jasno izraènu du`nost? Kako se usu-|uju da odri~u poslu{nost Bogu kada je tako jasno da ispoljavanjeNjegovih zahteva donosi blagoslove i u ovozemaljskim dobrima i uduhovnom pogledu, dok neposlu{nost donosi samo Njegovo proklet-stvo? Uni{tavanje dobara koja je Bog dao ljudima delo je sotonino.Bog ne moè da blagoslovi one koji odbijaju da u ulozi Njegovihpristava budu verni. Sve {to za takve moè u~initi je dopu{tanjesotoni da izvr{ava svoje ru{ila~ko delo. Na sve strane vidimo danesre}e svake vrste i u svim razmerama poga|aju zemlju, a za{to?Gospod ne upotrebljava svoju silu da bi spre~io i zadrào poplavuzla, jer stanovnici sveta preziru i odbacuju Njegovu Re~. Oni ìvekao da nema Boga. Sli~no stanovnicima sveta u danima Nojevim,

388

OBE]ANI BLAGOSLOVI 359

oni odbacuju svaku pomisao o Bogu. Bezakonje zloslutno pre-ovla|uje u uznemiruju}im razmerama, i svet dozreva za ètvu.

Nezadovoljnici koji gun|aju i àle se

"@estoke bijahu va{e rije~i protiv Mene, veli Gospod; a vi velite:[to govorismo protiv Tebe? Rekoste: Zaludu je sluìti Bogu, i kakva}e biti korist da drìmo {to je naredio da se drì, i da hodimo àlosnipred Gospodom nad vojskama? Zato hvalimo ponosite da su sretni;napreduju koji ~ine bezakonje, i koji ku{aju Boga, izbavljaju se" (sti-hovi 13-15). Tako se àle i negoduju oni koji uskra}uju Bogu ono{to je Njegovo. Gospod ih poziva da Ga oku{aju donose}i svojedesetke u Njegovu riznicu, da vide ho}e li izliti na njih svoje bla-goslove. Ali oni gaje pobunu u svom srcu i àle se na Boga; a u istovreme Ga zakidaju i vr{e proneveru Njegovih dobara. Kad nekomeod takvih ukaète na njegov greh, on se àli: Sna{la me je nesre}a;ètva mi je bila veoma slaba; a onima koji ~ine bezakonje sve uspe-va; ne isplati se dràti sve te uredbe koje je Gospod propisao.

Ali Bog ne èli da pred Njega bilo ko izlazi àlostan. Oni koji seovako àle na Boga sami su uzro~nici svojih nevolja i nema{tine.Upotrebljavaju}i za ostvarivanje svojih sebi~nih ciljeva novac kojitreba da priti~e u Gospodnju riznicu, oni zakidaju Boga i ometajunapredak Njegovog dela. Odbijaju}i da po{tuju uredbe koje je samOn propisao, oni pokazuju svoju nelojalnost Bogu. I kada im Bogpodari materijalni uspeh i blagostanje, na svaki zahtev da vrate Boguono {to je Njegovo oni samo odmahnu glavom, i ne uvi|aju da im jeto sveta du`nost. Zatvaraju}i o~i svog poimanja da to ne uvide, onizadràvaju novac Gospodnji i na taj na~in spre~avaju poduhvate uNjegovom delu koje je prema Njegovoj nameri trebalo ostvariti.Takvom upotrebom dobara koja su im poverena oni ne slave Boga.I zato On dozvoljava da ih prati prokletstvo, da pro`drljivci uni{ta-vaju njihove useve, i da ih snalaze razne nesre}e.

389


Oni "koji se boje Gospoda"

U knjizi proroka Malahije 3,16, isti~e se sasvim druga~ija kate-gorija vernika koji se sastaju, ne da bi se àlili na Boga i okrivljavaliGa za svoje neuspehe, nego da Ga slave i da govore o delimaNjegove milosti i dobrote. To su oni koji verno izvr{avaju svojedu`nosti. Oni Gospodu rado daju ono {to je Njegovo. Svedo~anstvoi iskustvo koje oni iznose daju nebeskim an|elima povoda da peva-ju i da se raduju. Oni se nikada ne àle na Boga. Vernici koji ìve uskladu sa primljenom svetlo{}u, koji su verni i ispravni u izvr{ava-nju svojih du`nosti nikada ne slu{aju nezadovoljnike niti bilo komeiznalaze gre{ke. Oni govore samo re~i ohrabrenja, nade i vere. @alese, jadikuju i gun|aju samo oni koji sebi~no sluè sebi, koji ne dajuBogu ono {to je Njegovo.

"Tada oni koji se boje Gospoda govori{e jedan drugome, i pogle-da Gospod, i ~u, i napisa se knjiga za spomen pred Njim za one kojise boje Gospoda i misle o imenu Njegovom. Ti }e mi biti blago, veliGospod nad vojskama, u onaj dan kad ih u~inim svojim draguljima,i bi}u im milostiv kao {to je otac milostiv svome sinu koji mu sluì.Tada }ete se obratiti i vidje}ete razliku izme|u pravednika ibezbo`nika, izme|u onoga koji sluì Bogu i onoga koji Mu ne sluì"(stihovi 16-18).

________

Sve prisnija povezanost uma i srca sa Svetim Duhom predstavljanagradu za svesrdnu i plemenitu dare`ljivost.

ôvek koji je zbog nekih nesre}nih okolnosti zapao u dugove, netreba da zadràva deo Gospodnji za podmirivanje dugova premasvojim bli`njima. On mora imati na umu da bi na taj na~in podlegaoisku{enju, i da novac koji pripada Gospodu upotrebiti za bilo kojeli~ne ciljeve zna~i zakidati Darodavca. Za sve {to poseduje u svomìvotu ~ovek duguje Bogu, ali postaje dvostruki du`nik ako novackoji pripada Gospodu upotrebi za ispla}ivanje svojih dugova ljud-skim bi}ima. "Verolomnost prema Bogu" stoji zapisano pored njego-

390

ONI “KOJI SE BOJE GOSPODA” 361

vog imena u nebeskim knjigama. On }e pred Bogom morati dapoloì ra~un {to je Njegova sredstva upotrebio za svoju korist. Ne-na~elnost koju je ispoljio u pogre{nom kori{}enju Bo`jih sredstavapokaza}e se u njegovom postupanju i u drugim prilikama. To }e sevideti u svim njegovim poslovnim odnosima. ôvek koji zakidaBoga razvija one karakterne mane koje }e ga spre~iti da bude prim-ljen u porodicu Bo`ju na nebu.

________

Sebi~nom upotrebom materijalnih dobara i finansijskih sredsta-va ~ovek se pokazuje veroloman prema Bogu i nedostojan za pri-stava kome se moè dati ve}e poverenje neba.

________

Kanala kroz koje bi dobro~instvo moglo da pote~e ima na svestrane. Stalno se pojavljuju nove potrebe, nedostatak sredstavaoteàva i ometa rad u mnogim misijama. U nekima od njih rad }e~ak morati i da se napusti ako se narod Bo`ji ne probudi i ne uvidisvoje pravo stanje. Nemojte ~ekati do pred samu smrt da biste na-pisali svoj testament, nego raspodelu svoje imovine i finansijskihsredstava izvr{ite dok ste jo{ u ìvotu i u snazi.391


HRISTOS U CELOJ BIBLIJI

Hrista - raspetog Spasitelja, koji ima silu i vlast da ìvot ve~nipodari svima koji Ga uzveruju - treba kao takvog prikazati pripad-nicima svih dru{tvenih slojeva. Pokaìmo im da je Stari zavet u svo-jim simbolima i "senkama" (nagove{tajima) isto tako deo Jevan|eljakao {to je to i Novi zavet u svojoj otkrivenoj sili. Novi zavet ne pred-stavlja neku novu religiju; niti Stari zavet predstavlja religiju kojuNovi zavet treba da zameni ili potisne. Novi zavet je samopobolj{anje i razja{njenje Starog zaveta. Avelj je verovao u Hrista ispasen je Njegovom silom na potpuno isti na~in kao i apostoli: Petarili Pavle. I Enoh je bio Hristov predstavnik upravo kao i ljubljeniu~enik Jovan. "I ìve}i Enoh jednako po volji Bo`joj", kaè nada-hnuti zapis, "nestade ga, jer ga uze Bog" (I Mojs. 5,24).

Njemu je bila poverena poruka o Hristovom drugom dolasku."Ali i za ovakve prorokova Enoh, sedmi od Adama, govore}i: Gle,ide Gospod s hiljadama svetih an|ela svojih da u~ini sud svima"(Poslanica Judina 14). Poruka koju je Enoh propovedao i njegovovaznesenje na nebo predstavljali su ubedljiv argument za sve koji suìveli u to vreme. To su bili o~evidni argumenti koje su Matusal iNoje sna`no i ubedljivo mogli da upotrebe u dokazivanju da praved-nik moè biti vaznesen.

Bog sa kojim je Enoh hodio i po ~ijoj volji je jednako ìveo bioje na{ Gospod i Spasitelj Isus Hristos. On je bio svetlost sveta i ondaisto tako kao i danas. Oni koji su ìveli u to vreme nisu bili bezu~itelja koji su mogli da ih upute na put ìvota, jer su i Noje i Enohbili hri{}ani. I propisi izloèni u Tre}oj knjizi Mojsijevoj predstav-ljaju deo Jevan|elja. Bezuslovna poslu{nost koja je traèna onda,traì se i danas. Kako je stoga bitno da shvatimo zna~aj te pisaneRe~i!

Postavlja se pitanje: [ta je uzrok duhovne oskudice u Zajednici?Odgovor glasi: Mi dopu{tamo da se na{e misli odvrate od Re~iBo`je. Kad bismo se Re~ju Bo`jom hranili kao hranom za du{u,kada bismo spise Starog i Novog zaveta razmatrali sa zaslu`nim

392

HRISTOS U CELOJ BIBLIJI 363

po{tovanjem i uvaàvanjem, ne bi bilo potrebe da se Svedo~anstvatoliko iznose i ponavljaju. Jednostavno izlaganje Svetih spisa bilo biprihva}eno i po tome bi se postupalo.

________

@ivotna na~ela sadràna u Svetim spisima su kao li{}e sa drvetaìvota koje sluì za isceljivanje narodima.

________

Re~ Boga ìvoga je ne samo napisana, nego i izgovarana tako dasu ljudi to ~uli. Biblija je glas Bo`ji koji nam govori tako razgovet-no kao da ga ~ujemo svojim u{ima. Ako to zaista shvatimo, s kakvimstrahopo{tovanjem }emo otvarati Svete spise kao Bo`ju Re~, i skakvom ozbiljno{}u }emo prou~avati izloène propise! Tada }emo~itanje Svetih spisa i pobo`no razmi{ljanje o tome smatrati kao pri-jem kod Beskona~noga.

________

Kad sotona uporno name}e na{oj pa`nji i razmi{ljanju svoje su-gestije, mi se - imaju}i uvek na umu na~elo: "Ovako govoriGospod" - moèmo povu}i u tajni zaklon Svevi{njega.

________

Mnogi propu{taju da idu stopama Onoga koji je na{ sveti Uzor,jer malo prou~avaju jasno izraène crte Njegovog karaktera. I takosu mnogi, potpuno obuzeti svojim poslovnim planovima, tolikoaktivni da nemaju ni vremena ni mesta za dragocenog Spasitelja kojièli da im bude prisan prijatelj i dragi saputnik. Oni se za svakumisao i postupak ne obra}aju Njemu, pitaju}i: "Da li je ovo putGospodnji?" Kad bi to ~inili, oni bi hodili sa Bogom ìve}i jednakopo Njegovoj volji, kao {to je to ~inio Enoh.

393


NA[ STAV PREMA GRA\ANSKIM VLASTIMA

Mnogi od napisa i govora neke na{e bra}e protuma~eni su kaoizraz suprotstavljanja vlastima i zakonu. Pogre{no je bilo pruàti nataj na~in priliku drugima da r|avo tuma~e na{e postupke. Nijemudro stalno iznalaziti gre{ke u onome {to ~ine rukovode}i ljudi uvlasti. Nije na{ zadatak da kritikujemo pojedince ili dràvne institu-cije. Moramo se jako ~uvati da ne budemo shva}eni tako kao da seprotivimo gra|anskim vlastima. Istina je da je na{e duhovno voje-vanje ofanzivnog karaktera, ali na{e oru`je u toj borbi jednostavnotreba da bude biblijski stav: "Ovako govori Gospod". Pripremitijedan narod da opstane na veliki dan Bo`jeg suda, to je na{ zadatak.Ne zastranjujmo u oblasti onoga {to podsti~e sukobe i budi protiv-ljenje onih koji ne pripadaju na{oj veri.

Ne treba da se sluìmo manirima koji bi na{em delu dali obele`jekao da podràvamo izdajstvo. Iz na{ih napisa i govora moramo isko-reniti svaki izraz koji bi, izdvojen iz konteksta, mogao pogre{no dase protuma~i kao protivljenje zakonu i poretku. O svemu se morabri`ljivo voditi ra~una, da svojim napisima sami sebe ne bi prikaza-li kao da podsti~emo nelojalnost prema svojoj zemlji i njenim zako-nima. Mi ne treba da ~inimo ni{ta {to bi vlastima izgledalo kao prkosili izazov. Do}i }e vreme kada }emo - zato {to zastupamo biblijskuistinu - biti smatrani izdajnicima; ali dolazak toga ne treba daubrzavamo nepromi{ljenim postupcima koji podsti~u neprijateljstvoi sukobe.

Do}i }e vreme kada }e na{i neprijatelji - da bi nas osudili -upotrebiti nepromi{ljene izraze potkaziva~kog karaktera, koje su nerazmi{ljaju}i izgovorili ili napisali neki od na{e bra}e. To }e bitiupotrebljeno ne samo da bi se osudili oni koji su to rekli ili napisali,nego da bi se okrivila i ìgosala cela Zajednica adventista. Da bi nasokrivili, na{i neprijatelji }e navoditi da je tog i tog dana jedan odna{ih odgovornih ljudi rekao to i to protiv administracije i zakonaove dràve. Mnogi }e biti zaprepa{}eni kada budu videli ~ega }e sesve setiti na{i protivnici da bi argumentovali svoje tvrdnje. Mnogi }e

394

NA[ STAV PREMA GRA\ANSKIM VLASTIMA 365

se za~uditi kad za~uju svoje sopstvene re~i izvitoperene u smisaokoji im oni sami nikada nisu pridavali. Zato na{i radnici treba dabudu veoma obazrivi i da govore promi{ljeno u svakom trenutku ipod svim okolnostima. Svi treba da se ~uvaju da svojim nepro-mi{ljenim re~ima ne izazovu nevolje pre velike krize koja }e do}i daproku{a svaku du{u.

Ukoliko se manje upu{tamo u neposredno okrivljavanje vlasti idràve, utoliko }emo vi{e uspeti da uradimo na {irenju dela Bo`jegi u Americi i u stranim zemljama. Drugi narodi }e slediti primerSjedinjenih Ameri~kih Dràva. Iako }e ova zemlja u tome odigrativode}u ulogu, istovetna kriza }e zahvatiti na{ narod u svim delovi-ma sveta.

Na{ je zadatak da uzdignemo zakon Bo`ji ~ine}i ga velikim islavnim. Istinu svete Bo`je Re~i treba javno obnarodovati, i SvetoPismo isticati kao pravilo ìvota. Drè}i se u svemu umerenosti uljubavi Bo`joj i u duhu ljubaznosti ukazujmo ljudima na ~injenicu daje Gospod Bog Tvorac neba i zemlje, i da je subota sedmi dan, kojije sam Gospod blagoslovio i odredio za odmor.

U ime Gospodnje treba odlu~no da idemo napred, razvijaju}iNjegovu zastavu i preporu~uju}i samo Njegovu Re~. Kada nampredstavnici vlasti narede da to vi{e ne radimo, kad nam zabrane darazgla{ujemo zapovesti Bo`je i veru Isusovu, onda }e biti neophod-no da im kaèmo kao {to su apostoli rekli u svoje vreme: "Sudite jeli pravo pred Bogom da vas ve}ma slu{amo nego li Boga? Jer mi nemoèmo ne govoriti ono {to vidjesmo i ~usmo" (Djela 4,19.20).

Istinu treba iznositi u sili Svetog Duha. Samo na taj na~in na{ere~i mogu da budu delotvorne. Pobeda se moè zadobiti i odràtisamo zahvaljuju}i mo}noj sili Svetog Duha. Sveti Duh mora delovatipreko ljudskih oru|a. Veruju}i u obe}ano spasenje i rade}i na tome,radnici moraju biti podràvani Bo`jom silom. Oni moraju posedovatiboànsku mudrost, da ne bi izgovorili ili napisali ni{ta ~ime bi ljudena vlasti mogli podsta}i da zatvore put na{em daljem delovanju.Pripremiti pripadnike na{eg naroda da "s kroto{}u i strahom budugotovi na odgovor" za svoju veru i pred najvi{im vlastima na svetu,moèmo samo ako im duhovne istine duboko ureèmo u srce.

395


Istinu treba da iznosimo u svoj njenoj jednostavnosti, da zastu-pamo prakti~nu pobo`nost; i sve to treba da ~inimo u duhu Hristo-vom. Ispoljavanje takog duha ostavi}e pre svega najpovoljniji uticajna na{u du{u, a delova}e osvedo~avaju}i i na druge. Prepustite pri-liku Gospodu da On radi preko svog oru|a. Ne uobraàvajte da stesami u stanju da stvarate planove za budu}nost; neka Gospod budepriznat kao Onaj koji stoji za kormilom u svako doba i pod svimokolnostima. On }e prona}i sredstva prikladna za to da svoj narododrì, uve}a i u~vrsti u veri.

Predstavnici Bo`jeg dela treba da ispoljvavaju svetu revnost,revnost koja je u potpunosti pod Njegovom kontrolom. Burna vre-mena koja nam predstoje pribliùju se dovoljno brzo, i nikakvimsvojim postupcima mi ne treba da to ubrzavamo. Nevolje }e biti takovelike i te{ke da }e to jo{ vi{e pribliìti Bogu sve one koji èle dabudu Njegovi, i samo Njegovi. Sve dok ne budemo oku{ani i pro-vereni u ognju isku{enja mi ne poznajemo ni sami sebe; i nije na{eda odmeravamo karakter drugih i da osu|ujemo one koji jo{ uveknisu primili svetlost tre}e an|eoske poruke.

Ako èlimo da ljudi budu osvedo~eni da istina u koju verujemozaista posve}uje du{u i preobraàva karakter, nemojmo ih stalnoosu|ivati i okrivljavati. Na taj na~in ih primoravamo na zaklju~ak dau~enje koje propovedamo nije hri{}ansko, jer nas nije u~inilo blagi-ma, u~tivima i punim po{tovanja prema drugima. Hri{}anstvo se neispoljava u napadima, optuìvanju i osu|ivanju drugih.

Opasnost koja preti mnogima iz na{eg naroda nalazi se u nji-hovom nastojanju da silom vladaju nad drugima i da u tom cilju vr{epritisak na svoje bli`nje. Posebno je opasno kada oni kojima supoverene odgovornosti u Zajednici po~nu da priznaju samo jednusilu - silu neposve}ene volje. Beskrupuloznom upotrebom ove sileneki dovode u zabunu i veliki poreme}aj i one koji bi ina~e radosluìli Gospodu. Jedno od najve}ih prokletstava sveta u kojemìvimo (koje se zapaà svugde i u Zajednici i u dru{tvu) je te`nja zaprvenstvom. Ljudi su potpuno obuzeti nezaja`ljivom te`njom da sedomognu vlasti i da postanu popularni. Na na{u àlost i sramotu, tajduh se ispoljava i u redovima onih koji svetkuju subotu. Ali }e

396

NA[ STAV PREMA GRA\ANSKIM VLASTIMA 367

uspe{ni u duhovnom pogledu biti samo oni koji se u Hristovoj {kolinau~e krotosti i poniznosti.

Imajmo uvek na umu da }e svet suditi o nama po tome kakvi sepokaèmo u svakodnevnom ìvotu. Neka oni koji èle da buduHristovi predstavnici strogo paze da ne ispoljavaju nedoli~ne crtekaraktera. Pre nego {to istupimo u prve redove budimo osvedo~enida se Sveti Duh kao sila sa visine izlio na nas. Kada to bude slu~aj,mi }emo poruku koja nam je data objavljivati odlu~no, ali }e u tomebiti daleko manje osu|iva~kog karaktera nego {to se dosad pokaza-lo u radu nekih; i svi koji veruju bi}e mnogo usrdniji u radu naspasavanju na{ih protivnika. Nadle`nost za osu|ivanje vlasti i na~i-na njihovog upravljanja treba u potpunosti prepustiti Bogu. Na{a jedu`nost da kao verni straàri u krotosti i ljubavi branimo na~elaistine kakva je ona u Isusu.

Ljubav me|u bra}om

Osobine koje su najneophodnije i koje najvi{e treba da se negu-ju u narodu koji drì Bo`je zapovesti jesu strpljenje, dugo pod-no{enje, mir i ljubav. Kada nestane ljubavi poljavljuje se neizbe`nonenadoknadiv gubitak; jer se zbog toga iz Zajednice i od istine ~estoodagnaju du{e ~ak i onih koji su bili vezani za delo Bo`je. Na{abra}a na odgovornim poloàjima, koji imaju snagu i uticaj, treba daimaju na umu re~i apostola Pavla, izgovorene Svetim Bo`jimDuhom: "Du`ni smo, dakle, mi jaki slabosti slabih nositi, a ne sebiuga|ati. Svaki od nas neka uga|a bli`njemu na dobro, za moralnouzdizanje. Jer i Hristos ne ugodi sebi, nego kao {to je pisano:Ruènja onih koji ruè Tebe pado{e na me" (Rimlj. 15,1-3). Na dru-gom mestu on nagla{ava: "Bra}o, ako i upadne ~ovjek u kakav gri-jeh, vi duhovni ispravljajte takvoga duhom krotosti, ~uvaju}i sebe dai ti ne budu{ isku{an. Nosite bremena jedan drugoga, i tako ispunitezakon Hristov" (Gal. 6,1.2).

Imajmo na umu da delo duhovne obnove predstavlja na{ zadatak.Taj cilj nije mogu}e ostvariti u duhu oholosti, ~inovni~ki, i nazapovedni~ki na~in. Nemojte svojim pona{anjem da govorite: "Ja

397


imam autoritet i ho}u da ga primenim", nemojte zabludelog obasi-pati bujicom optu`bi i okrivljavanja. Nastoj da zabludelog ispravi{"duhom krotosti, ~uvaju}i sebe da i sam ne bude{ isku{an". Ume|usobnim odnosima sa svojom bra}om u veri ne smemo postu-pati tako da se oni ose}aju odba~enima, ne gurajmo ih u obe-shrabrenost i o~ajanje, govore}i: "Razo~arali ste me i ne}u se vi{etruditi da vam pomaèm". Onaj koji se uzdiè u svojoj uobraènosti,smatraju}i se veoma mudrim i jakim u svakom pogledu, a nije na-klonjen potla~enima, ucveljenima i onima koji ~eznu za olak{anjem,ispoljava na taj na~in farisejski duh i umotava se u haljine svojesamozvane dostojanstvenosti. (Sli~no fariseju iz Hristove pri~e:Luka 18,11), on se zahvaljuje Bogu {to nije kao ostali ljudi, verujeda je njegovo pona{anje zaslu`no pohvale i da je isuvi{e jak da bimogao podle}i isku{enjima. Ali 'ko misli da je ne{to, a nije ni{ta,obmanjuje samog sebe" (Gal. 6,3). Svaki takav se nalazi u neprekid-noj opasnosti. Ko nema razumevanja za te{ke nevolje i potrebesvoga brata bi}e Bo`jim provi|enjem doveden u istu situaciju krozkoju je u ku{anju i tuzi prolazio taj njegov brat; i iz li~nog gorkogiskustva mora}e da u~i da je i sam isto tako bespomo}an i potrebitkao {to je bio i stradalnik koga je on odbacio. "Ne varajte se, Bog sene da ruìti; jer {ta ~ovjek posije ono }e i po`njeti" (Gal. 6,7).

"Ako ima, dakle, koje pou~enje u Hristu, ili ako ima koja utjehaljubavi, ako ima koje zajedni{tvo Duha, ako ima koje srce àlostivoi milostivo, ispunite moju radost da jedno mislite, istu ljubav imate,jednodu{ni, jednomisleni; ni{ta ne ~inite uz prkos niti za praznuslavu; nego u poniznosti duha ~inite jedan drugoga ve}im od sebe.Ne gledajte svaki samo za svoje, nego i za ono {to je drugih. Jer ovoda se misli me|u vama {to je u Hristu Isusu" (Filib. 2,1-5).

Ukoliko se ~vr{}e drìmo Hrista, ispoljavaju}i {to vi{e duh kro-tosti, i poniznosti a {to manje se oslanjamo na svoju snagu i mudrost- utoliko }e sigurniji biti na{ oslonac u Hristu i utoliko }emo bitiuspe{niji da Njegovom snagom obra}amo gre{nike; jer samo ljudskooru|e ne moè da pokrene du{u. Nebeske sile sara|uju sa ljudskimoru|em u nastojanju da se istina duboko utisne u srce slu{alaca. Na{uticaj na druge bi}e pozitivan samo ako smo stalno u Hristu; ali to

398

LJUBAV ME\U BRA]OM 369

se ostvaruje samo prisustvom Onoga koji je rekao: "I evo ja sam svama u sve dane do svr{etka vijeka" (Mat. 28,20). Sila kojommoèmo da pobedimo sotonu je rezultat Hristovog delovanja u namada ho}emo i da ~inimo {to je Njemu ugodno.

Izlaganje istine u krotosti

Istinu ljudima treba iznositi s boànskom takti~no{}u, u duhukrotosti i saose}anja. Ona treba da dolazi iz srca koje je upravonjenom silom smek{ano i postalo saose}ajno. Nephodno je daneprekidno odràvamo prisnu povezanost s Bogom - da ne bismouzdiù}i svoje "ja", u revnovanju kakvo je ispoljio Juj (II Car.10,16-31) izlivali bujicu neprikladnih re~i koje deluju kao pusto{nigrad, a ne kao rosa ili blaga ki{a koja povra}a u ìvot uvenule biljke.Da bismo pridobili du{e za Hrista, na{e re~i treba da budu blage iplemenite. Bog }e dati mudrost onome koji teì za mudro{}u saboànskog izvora. Nastojmo da na najbolji na~in iskoristimo prilikei mogu}nosti koje nam se ukaù; straìmo budno u molitvi i uvekbudimo spremni da s kroto{}u i strahom navedemo razloge svojenade. Da ne bismo ostavili nepovoljan utisak ni na jednu du{u zakoju je Hristos umro uzdiìmo svoje srce k Bogu, tada }emo kad godnam se ukaè prilika za to biti u stanju da progovorimo pravu re~ upravom trenutku. Ako tako pristupate svojim zadacima u deluBo`jem, Bo`ji Duh }e biti va{ pomo}nik, Sveti Duh }e dati silure~ima izgovorenim u ljubavi prema du{ama za koje se zalaète.Istina izgovorena pod uticajem Hristove milosti ima}e oìvljavaju}usilu.

Bo`ji je plan da se pre svega pridobije srce onoga za koga sezalaèmo. Iznesite istinu, i prepustite Njemu da u du{i izvr{i preo-braàj neophodan za prihvatanje na~ela. Ne obra}ajte pa`nju na ono{to govore protivnici, nego samo isti~ite istinu. Istina moè da ganei pokrene srce. Otkrivajte jasno Re~ Bo`ju u svoj njenojupe~atljivosti.

Kada isku{enja oko nas postanu sve u~estalija, u na{im redovimavide}e se i odvajanje i jedinstvo. Neki od onih koji su danas sprem-

399


ni da prihvate oru`je vojevanja pokaza}e u vreme stvarne opasnostida nisu gradili na ~vrstoj steni, kad nai|e isku{enje oni }e da podleg-nu. Oni koji su imali veliku svetlost i dragocena preimu}stva, ali tonisu iskoristili da se poprave, odvoji}e se od nas pod ovim ili onimizgovorom. Po{to istinu nisu prihvatili iz ljubavi i svim srcem,podle}i }e lukavom obmanjivanju neprijatelja; slu{aju}i zavodni~keduhove i nauke |avolske, oni }e kona~no odstupiti od vere. Ali, sdruge strane, kad se bura progonstva zaista sru~i na nas, verna ovca}e ~uti i prepoznati glas Pravog pastira. Napori puni samoodricanjabi}e ulagani da se spasu izgubljeni, i mnogi koji su odlutali od stadavrati}e se da slede Velikog Pastira. Pripadnici naroda Bo`jeg zbli-ì}e se me|usobno i jedinstveno istupiti protiv neprijatelja. Pred za-jedni~kom opasno{}u presta}e borba za prevlast; ne}e vi{e bitiprepiranja oko toga koga treba smatrati najve}im. Nijedan od pravihvernika ne}e govoriti: "Ja sam Pavlov; a drugi: Ja sam Apolov; atre}i: Ja sam Kifin." Svedo~anstvo jednoga i svih bi}e: "Vezao samse nerazdvojno za Hrista; i radujem se u Njemu kao u svom li~nomSpasitelju."

Tako }e se istina uneti u prakti~an ìvot i to }e biti odgovor naHristovu molitvu koju je On neposredno pred svoje poniènje i smrtuputio Ocu: "Da svi jedno budu, kao Ti, O~e, {to si u meni i ja uTebi; da i oni u nama jedno budu, da i svijet vjeruje da si me Tiposlao" (Jovan 17,21). Ljubav prema Hristu, ljubav prema bra}i uveri, bi}e svedo~anstvo svetu da smo bili sa Isusom i da smo senau~ili od Njega. Tada }e poruka tre}eg an|ela prerasti u glasanpokli~, i cela zemlja bi}e osvetljena slavom Gospodnjom.

________

Smerno{}u pred Bogom, usrdnom molitvom i ~itanjem Bo`jeRe~i, svakog dana treba da se utvr|ujemo i ja~amo u osvedo~enjimakoje smo prihvatili kao Zajednica. Iako svako od nas ima svoju indi-vidualnost, iako ovih osvedo~enja treba ~vrsto da se drìmo svako zasebe, mi to moramo dràti kao Bo`ju istinu i u snazi koju nam Bogdaje. Ako se ne pridràvamo ovog saveta, to }e osvedo~enje vre-menom biti potpuno potisnuto iz na{eg shvatanja.

400

401

IZLAGANJE ISTINE U KROTOSTI 371

BO@JA RE^ IZNAD SVEGA DRUGOG

Bo`ji narod priznaje ljudsku vlast kao ure|enje uspostavljenoboànskom odredbom, i u~i da pokoravanje vlastima u njihovojzakonitoj sferi predstavlja svetu du`nost. Ali ako zahtevi vlasti do|uu sukob sa zahtevima Bo`jim, Re~ Bo`ja se mora priznati za pravi-lo koje je iznad svakog ljudskog zakonodavstva. Na~elo: "Ovakogovori Gospod" ne sme se odbaciti zbog toga {to crkva ili dràvagovore druga~ije. Hristovu krunu treba uzdi}i iznad dijadema sva-kog ovozemaljskog mo}nika.

Mi i danas treba da se drìmo onih istih na~ela koja su branilipobornici Jevan|elja u velikoj Reformaciji XVI veka. Kada su sehri{}anski knezovi Nema~ke okupili na dràvnom saboru u [pajeru1529. godine, izgledalo je da nada sveta tek {to se nije ugasila. Tomsaboru bio je podnesen carski dekret kojim je traèno ograni~avanjeverskih sloboda i zabrana svakog daljeg {irenja reformatorskogu~enja. Da li su hri{}anski knezovi Nema~ke mogli da prihvate ovajdekret? Zar da se svetlost Jevan|elja, uskrati milionima onih koji sujo{ uvek bili u mraku zabluda? U pitanju je bio ishod od neprocen-jivog zna~aja za ceo svet. Oni koji su prihvatili reformu u pogleduvere istupili su zajedni~ki i jedinstveno, i njihova jednoglasna odlu-ka bila je: "Odbacujemo ovaj dekret. U pitanjima savesti ve}inanema nikakvu vlast".

Zastava istine i verske slobode koju su ovi reformatori u tovreme tako visoko dràli, u ovom poslednjem sukobu poverena jenama. Odgovornost za ovo veliko poverenje sada je na onima kojeje Bog blagoslovio i po~astvovao poznavanjem Svoje Re~i. Zato miBo`ju Re~ treba da prihvatimo kao najvi{i autoritet. Njene istinemoramo prihvatiti za sebe li~no. A te istine }emo znati da cenimosamo ako ih saznamo li~nim prou~avanjem. Tek kad Re~ Bo`juu~inimo vodiljom svoga ìvotnog puta bi}e i za nas usli{ena Hristo-va molitva upu}ena Ocu: "Osveti ih istinom svojom; Rije~ je Tvojaistina" (Jovan 17,17). Ispovedanje na{e vere prakti~no zna~i pri-

402


znanje i prihvatanje istine i re~ju i delom. Samo na taj na~in drugimogu znati da zaista verujemo u Bibliju.

Ovi reformatori koji su upravo zbog ovog svog protesta nazvaniprotestantima ose}ali su se Bogom pozvanima da Jevan|elje u~inedostupnim svetu, i da bi to postigli bili su spremni da `rtvuju svojuimovinu, poloàj i slobodu, pa ~ak i svoj ìvot. Ho}emo li mi, uovom poslednjem sukobu vekovne borbe, opravdati poverenje kojenam je ukazano kao {to su to u~inili ovi raniji reformatori?

Uprkos opasnosti od najè{}eg progonstva i smrti, istina za tovreme {irena je neustra{ivo nadaleko i na{iroko. Re~ Bo`ja stigla jedo naroda; svi dru{tveni slojevi, visoki i niski, bogati i siroma{ni,u~eni i neuki, èljno su je prou~avali; i oni koji su na taj na~in dobilisvetlost i sami su, obrativ{i se, postali njeni glasnici. U to vreme isti-na je do naroda dolazila i posredstvom pisane re~i. Luterovo perobila je prava sila u tom pogledu, i njegovi {iroko rasprostranjeni spisipokrenuli su svet. Ista ta oru|a - sa stostruko uve}anim mogu}no-stima - stoje i nama na raspolaganju. Biblija u gotovo neogra-ni~enim tiraìma, publikacije koje sadrè istinu za na{e vreme, namnogim jezicima, nalaze nam se na dohvatu ruke i veoma brzomogu da se raznesu po svemu svetu. Mi svetu treba da uputimoposlednju Bo`ju opomenu, i kako bi stoga trebalo da budemo usrd-ni u prou~avanju Biblije i revnosni u {irenju svetlosti! 403

BO@JA RE^ IZNAD SVEGA DRUGOG 373

PRIPREMA ZA POSLEDNJU KRIZU

Velika kriza je upravo pred nama. Da bismo se suo~ili sa nevo-ljama i isku{enjima koje }e ona doneti i da bismo izvr{ili svojedu`nosti, bi}e nam neophodne istrajnost i postojanost u veri. Ipak mimoèmo da zadobijemo veli~anstvene pobede; nijedna du{a kojabudno straì, moli se i vapije ne}e biti uhva}ena u zamku neprijate-lja.

U vreme isku{enja koje nam predstoji sigurnost Bo`je za{titebi}e zajem~ena onima koji Hristov nalog o trpljenju (Otkr. 3,10)odrè do kraja. Svoje verne On }e tada pozvati: "Hajde, narode moj,u|i u odaje svoje, i zaklju~aj vrata svoja za sobom, prikrij se za ~as,dokle pro|e gnjev" (Is. 26,20). Dok je za one koji uporno odbacujuNjegovu milost stra{an kao "lav od koljena Judina", za poslu{ne iverne On je "bezazleno i pre~isto Jagnje Bo`je." Stub od oblaka, kojiprestupnicima Bo`jeg zakona nagove{tava gnjev i zadaje imzasluèni strah, onima koji drè Njegove zapovesti donosi svetlost,sre}u i oslobo|enje. Ruka koja je dovoljno jaka da pobunjenicimazada smrtni udarac, bi}e dovoljno jaka i da oslobodi one koji ostanuverni. Svaki vernik bi}e prona|en i kona~nim sabiranjem sigurnoobuhva}en. "I posla}e an|ele svoje s velikim glasom trubnim, isabra}e izabrane Njegove od ~etiri vjetra, od kraja do kraja nebesa"(Mat. 29,31).

Bra}o, vi kojima su istine Re~i Bo`je bile otkrivene, kako }eteizvr{iti svoju ulogu u zavr{nim prizorima ovozemaljske istorije? Dali ste svesni te toliko ozbiljne stvarnosti? Shvatate li ogromno delopripreme koje je upravo u toku i na nebu i na zemlji? Neka svi onido kojih je doprla svetlost, koji imaju preimu}stvo da ~itaju i slu{ajure~i proro~anstva, nastoje ozbiljno da i odrè sve {to je napisano unjima, "jer je vrijeme blizu". Neka se sada niko ne upu{ta u greh,koji predstavlja izvor svih patnji, nevolja i zala koji snalaze ovajsvet. Ne ostajte vi{e u potpuno neosetljivoj ravnodu{nosti sli~nojsmrtnom snu. Ne ostavljajte u neizvesnosti sudbinu svoje du{e.Treba da znate da li ste u potpunosti na strani Gospodnjoj. Raspitujte

404


se ~esto iskrena srca i drhtavih usana: "Ko }e opstati?" Da li u ovimdragocenim ~asovima milosti i probe, koji se tako brzo pribliùjukraju, ugra|ujete najbolji materijal u zgradu svog karaktera? Da livam je du{a o~i{}ena od svake mrlje? @ivite li u skladu sa prim-ljenom svetlo{}u? Da li va{a dela odgovaraju veri koju ispovedate?

Da li ublaùju}i i pot~injavaju}i uticaj Bo`je milosti deluje navas? Imate li srce koje moè da saose}a, o~i koje mogu da vide, u{ikoje mogu da ~uju? Zar se istina ve~nog Jevan|elja uzalud objavlju-je narodima sveta? Oni su pod osudom, pripremaju}i se za danBo`jeg poho|enja; ali u taj dan zaista veliki po ve~nim posledicama,oni kojima je kao ~uvarima poverena zna~ajna istina trebalo bi daopstanu u Hristu. Da li znaci svetlosti koju ste primili blistaju takojasno u tami zablude da osvetljavaju put onima koji propadaju u svo-jim gresima? Shvatate li da ste du`ni ustati u odbranu Bo`jihzapovesti pred onima koji ih prestupaju i bacaju pod svoje noge?

Mogu}no je formalno i delimi~no biti vernik, a ipak bitiprona|en lakim i izgubiti ve~ni ìvot. Mogu}no je pridràvati seizvesnih biblijskih propisa i biti smatran za hri{}anina, a ipak pro-pasti zbog nedostatka bitnih osobina hri{}anskog karaktera. Zane-maruju}i ili olako uzimaju}i opomene date u Bo`joj Re~i, gaje}i iliopravdavaju}i neki voljeni greh, vi zape~a}ujete sudbinu svoje du{e.Bi}ete izmereni na merila i prona|eni laki. Milost, mir i opro{tajbi}e jednom zauvek uskra}eni; Isus }e pro}i pored vas i va{e molitvei preklinjanja nikad vi{e ne}e mo}i da dopru do Njega. Dok se vrememilosti jo{ produùje, dok se Spasitelj jo{ uvek zalaè za nas, trebada se temeljno pripremimo za ve~nost.

Hristov drugi dolazak ne}e se jo{ dugo odlagati. To treba da budeosnovni ton svake poruke.

________

Blaènu nadu o drugom Hristovom dolasku, sa svom njenomozbiljnom stvarno{}u, treba ~esto prikazivati narodu. @eljno o~eki-vanje skore pojave na{eg Gospoda nave{}e nas da sve ovozemaljskeprivla~nosti smatramo praznim i ni{tavnim.

________

405

PRIPREMA ZA POSLEDNJU KRIZU 375

Uskoro }e do}i do armagedonske bitke. Onaj na ~ijoj ode}i jenapisano Car nad carevima i Gospodar nad gospodarima uskoro }epovesti nebeske vojske.

Danas sluge Gospodnje ne mogu re}i kao {to je rekao prorokDanilo: "Ali odre|eno vrijeme bje{e dugotrajno" (Dan. 10,1)*. Sadapreostaje jo{ samo kratko vreme u kojem svedoci za Boga mogu daizvr{e svoj zadatak u pripremanju puta za Gospodnji dolazak.

________

Treba da odbacimo svoje jednostrane i sebi~ne planove, imaju}ina umu da nam je poveren najve}i zadatak i po obimu i po zna~aju.U izvr{avanju ovog zadatka mi treba da objavljujemo poruke prvog,drugog i tre}eg an|ela, pripremaju}i se na taj na~in za dolazak an|e-la iz Otkrivenja 18,1 koji silazi s neba i osvetljava celu zemlju svo-jom slavom.

________

Dan Gospodnji pribliùje se brzo i ne~ujnim korakom; dok ljudiza koje se misli da su veliki i mudri ne prepoznaju znake Hristovogdolaska i posletka sveta. Bezakonje se umnoìlo, i ohladnela jeljubav mnogih.

Hiljade i milioni ljudskih bi}a sada se kona~no odlu~uju za ve~niìvot ili za ve~nu smrt. Oni koji svu svoju pa`nju posve}uju samosvojim poslovnim interesima i zaradi, oni koji zadovoljstvo nalaze ukockanju i raznim igrama, koji rado popu{taju izopa~enom apetitu,uìvaju u zabavama, ~esto pose}uju pozori{ta i igranke - svi takvisvojim ìvotom pokazuju da uop{te ne misle na ve~nost. Su{tina nji-hovog ìvota je: [ta }emo jesti? [ta }emo piti? U {ta }emo se obu}i?Oni se ne nalaze u povorci onih koji se kre}u prema nebu. Oni pri-staju da ih vodi veliki otpadnik, i zajedno s njim bi}e i uni{teni.

________

Ako ne shvatimo va`nost trenutaka koji tako brzo odlaze unepovrat ve~nosti, i ne pripremimo se za veliki dan Bo`jeg suda,

406


_______

*Ovaj deo citiranog stiha u na{em prevodu nedostaje

bi}emo zate~eni kao neverni pristavi. Straàr mora da zna koje jedoba no}i. Sve oko nas je proèto velikom ozbiljno{}u koju svi onikoji veruju u istinu za ovo vreme treba da shvate. Svojim ìvotomoni treba da ukazuju na blizinu dana Bo`jeg. Kazne Bo`jeg gnjevasamo {to se nisu sru~ile na svet, i mi treba da budemo spremni za tajveliki dan.

Na{e vreme je dragoceno. Preostaje nam malo, veoma malo danamilosti i probe u kojima treba da se pripremimo za budu}i, besmrtniìvot. Nemamo vremena da se prepu{tamo slu~ajnosti ili upu{tamou nepromi{ljene poduhvate. Treba da se pla{imo povr{nog pro-u~avanja Re~i Bo`je.

________

I danas, upravo kao i za vreme Hristovog ìvota na zemlji, svakiprodor Jevan|elja u oblast koja je pod kontrolom neprijatelja nailazina èstok otpor njegove ogromne vojske. Sukob koji nam neposred-no predstoji bi}e stra{niji od svega {to su ljudi ikada videli. Ali iakose sotona prikazuje kao veoma mo}no bi}e i kao silno naoruàn rat-nik, njegov poraz u toj borbi bi}e potpun, i zajedno s njim propa{}ei svi oni koji ga slede, odlu~iv{i se radije za otpadni{tvo negoli zaodanost Bogu.

Duh Bo`ji koji zadràva sile zla ve} se povla~i iz sveta. Uragani,pusto{ne bure i oluje, poàri i poplave, nesre}e na moru i na kopnusve u~estalije slede jedna za drugom. Nau~nici poku{avaju da sve toobjasne. Znaci koji se prete}i gomilaju oko nas, najavljuju}i skoridolazak Sina Bo`jeg, pripisuju se svemu drugom samo ne pravomrazlogu. Ljudi ne mogu da vide an|ele koji u ulozi straàra za-dràvaju ~etiri vetra da ne pusto{e Zemlju dok sluge Bo`je ne buduzape~a}ene; ali kada Bog naredi svojim an|elima da oslobode ovevetrove, u me|usobnim sukobima i borbama do}i }e do takvih pri-zora koje nijedno pero ne moè opisati.

________

Svakog od onih koji i u ovo vreme ostaju ravnodu{ni, Hristosupozorava: "Tako, budu}i mlak, i nisi ni studen ni vru}, izbljuva}u

407


te iz usta svojih" (Otkr. 3,16). Stilska figura "izbljuvati iz usta svo-jih" zna~i da On ne moè prineti Ocu va{e molitve niti izraze va{eljubavi prema Njemu. On ni na koji na~in ne moè da odobri va{eu~enje Njegove Re~i niti va{ duhovni rad. On ne moè, prikazuju}iva{u versku slu`bu, traìti da vam se podari milost.

________

Kad bi se zavesa mogla povu}i, kad biste mogli da raspoznatenamere Bo`je i kazne koje samo {to se nisu sru~ile na ovaj osu|enisvet, kada biste u pravoj svetlosti sagledali svoj li~ni poloàj, upla{ilibi se veoma i zadrhtali za spasenje svoje du{e i za du{e svojihbli`njih. Najusrdnije molitve u bolu koji razdire srce bile bi upu}eneu nebo. Plakali biste izme|u trema i oltara, priznaju}i svoju duhovnuzaslepljenost i nazadovanje.

________

"Trubite u trubu na Sionu, naredite post, proglasite svetkovinu,saberite narod, osve{tajte sabor, sakupite starce, saberite djecu…ènik neka iza|e iz svoje odaje i nevjesta iz lo`nice svoje. Izme|utrijema i oltara neka pla~u sve{tenici, sluge Gospodnje, i neka reku:Oprosti, Gospode, narodu svojemu, i ne daj nasljedstva svojega podsramotu" (Joilo 2,15-17).

________

"Obratite se k meni svim srcem svojim i poste}i i pla~u}i i tuè}i.I razderite srca svoja, a ne haljine svoje, i vratite se ka GospoduBogu svojemu, jer je milostiv i àlostiv, spor na gnjev i obilanmilosr|em i kaje se oda zla. Ko zna, ne}e li se povratiti i raskajati se,i ostaviti iza toga svoj blagoslov?" (stihovi 12-14).

________

Posle otpadni{tva sinova Izrailjevih i gorke kazne koja ih je zbogtoga sna{la, poruka koju je Bog u svojoj milosti uputio pokajni~kojnaciji glasila je: "Ali evo, ja }u je primamiti, i odve{}u je u pustinju,i govori}u s njom lijepo. I da}u joj vinograde njezine od tada, i

408


dolinu Ahor za vrata nadanja, i ondje }e pjevati kao za mladostisvoje i kao kad je iza{la iz Misira" (Os. 2,14.15).

________

"I tada }e{ mene, govori Gospod, nazivati Muèm svojim; ane}e{ vi{e Vala nazivati: Gospodarom svojim… I zaru~i}u te sebi dovijeka, zaru~i}u te sebi pravdom i sudom, ljubavlju, dobrotom imilosr|em. I zaru~i}u te sebi vjerno{}u, i pozna}e{ Gospoda" (Os.2,16-20).

________

"I pozna}ete da sam Ja usred Izrailja, i da sam Ja Gospod Bogva{, i da nema drugoga; i narod moj ne}e se posramiti do vijeka"(Joilo 2,27).

Sve ove opomene, saveti i obe}anja namenjeni su i nama na kojeposledak sveta do|e. "Tako, dakle, da ne spavamo kao i ostali, negoda budno pazimo i da budemo trijezni" (I Sol. 5,6).

________

"Ali se ~uvajte da kako va{a srca ne oteàju `deranjem ipijanstvom i brigama ovoga svijeta, i da vam ovaj dan ne do|e izne-nada" (Luka 21,34).

________

"Straìte i molite se Bogu da ne padnete u napast" (Marko14,38). Straìte budno da vam se neprijatelj ne pribliì neopaèn;straìte da ne podlegnete ponovo starim navikama i svojim prirod-nim sklonostima; odbacite ih i budite pri tom veoma oprezni.Straìte budno nad svojim mislima i ~uvajte se da se u svojimplanovima sebi~no ne usredsre|ujete samo na sebe. Straìte naddu{ama koje je Hristos iskupio krvlju svojom. Iskoristite budnosvaku priliku da im ~inite dobro.

________

Straìte "da ne do|e iznenada i da vas ne na|e a vi spavate"(Marko 16,36).

409

410


VII

POZIV NA SLU@BU

MLADI LJUDI U PROPOVEDNI^KOJ SLU@BI

Jevan|eljsko propovedni~ka slu`ba ne sme se omalovaàvati.Nijednim poduhvatom u delu Bo`jem ne treba rukovoditi tako da sezbog toga propovedni~ka slu`ba smatra podre|enijim zanimanjem.To nije tako. Oni koji omalovaàvaju propovedni~ki poziv omalo-vaàvaju time i samog Hrista. Propovedni{tvo u svojim raznimoblastima uzvi{enije je od svakog drugog zanimanja; i mladimatreba predo~avati ~injenicu da je rad jevan|eljskog propovednikapred Bogom cenjen i blagosloven vi{e od bilo kog drugog rada.

Ne dozvolite da se na{i mladi}i zastra{uju i odvra}aju od pri-preme za propovedni~ki poziv. Postoji opasnost da neki od njih poduticajem preterano èstokog prikazivanja budu odvra}eni sa puta nakoji su upravo Bogom pozvani. Neki koji su mogli da se pripreme zapropovedni~ku slu`bu ohrabrivani su da studiraju medicinu. Za radu svome vinogradu Gospod poziva znatno vi{e propovednika. Nje-gov nalog glasi: "Poja~ajte prve borbene redove; postavite vernestraàre u svim delovima sveta." Mladi ljudi, upravo vas Bog pozi-va! On poziva ~itavu vojsku mladih, velikodu{nih, svim srcemodanih i odva`nih ljudi, koji u svom srcu gaje duboku ljubav premaHristu i istini.


"Po tom ~uh glas Gospodnjigdje re~e: Koga }u poslati? I ko}e nam i}i? A ja rekoh: Evomene, po{lji mene."- Isaija 6,8.

Intelektualne sposobnosti i obrazovanje ovde su od daleko ma-njeg zna~aja nego duh kojim se posve}ujete ovom radu. Pro-povedni~ki poziv ne traì samo u~ene i velike ljude, niti naro~itore~ite govornike. Bog traì ljude koji }e Mu se predati svim srcem ikoji su proèti Njegovim Duhom. Rad za Hrista i bli`nje zahtevaposve}ene, samopo`rtvovane ljude, ljude koji su spremni da iza|uizvan okola podnose}i sramotu Hrista radi. To treba da budu jaki,hrabri i valjani ljudi, podesni za korisne poduhvate, spremni da saBogom u~ine zavet na `rtvi.

U propovedni~kom pozivu nema mesta za neradnike. SlugeJevan|elja treba da se dokaù kao provereni i potpuno osposobljeniza svoju slu`bu. U izlaganju Bo`je Re~i oni ne}e biti lenji i spori,nego }e se svom snagom zalagati da svoje du`nosti obavljaju saves-no i verno. Sa marljivim u~enjem i sticanjem novih saznanja oninikad ne treba da prestanu. @ivu predstavu o svetosti svog poziva iveli~ini prihva}ene odgovornosti oni uvek treba da imaju predo~ima, tako da njihov rad za Boga ne bi predstavljao osaka}enu`rtvu - ne{to {to ih nije ko{talo nimalo truda ni u prou~avanju ni umolitvi. Gospod traì ljude u ~ijem ìvotu se ogleda duboka i pravaduhovnost. Obe}anu silu odozgo - da bi u veri i nadi mogao uspe{noda nastavi putem na koji ga je Bog pozvao - moè da dobije svakiradnik. Svakom mladom i posve}enom radniku Re~ Bo`ja uvektreba da bude u srcu. Pokreta~ku snagu, usrdnost i brzinu shvatanjaon nalazi u Bo`jem savetu koji predstavlja nepresu{ni izvor pomo}i.

Takve ljude, Bog poziva da svetu objave vest o Hristovom sko-rom dolasku. Mi zvanicama treba da odnesemo poslednji poziv najevan|eljsku gozbu, poslednji poziv na ve~eru svadbe Jagnjetove.Postoje hiljade mesta do kojih ova vest koju svi treba da ~uju jo{uvek nije stigla. U objavljivanju ove vesti treba da uzmu u~e{}amnogi koji to jo{ uvek nisu u~inili. Ponovo upu}ujem apel mladima:Niste li upravo vi Bogom pozvani da razgla{ujete ovu vest?

________

Koliko je me|u nama mladih koji su spremni da se aktivnoposvete slu`bi Bo`joj u radu na spasavanju du{a, ali ne da njima

411

MLADI LJUDI U PROPOVEDNI^KOJ SLU@BI 381

neko sluì nego da oni sluè drugima? U pro{losti je bilo pojedinacakoji su svu svoju pa`nju gr~evito usredsre|ivali na spasavanje poje-dinih du{a, vapiju}i u svojim usrdnim molitvama: "Gospode,pomozi mi da spasem ovu du{u." Ali danas su retki takvi primeri.Koliko je njih koji su spremni da rade na spasavanju gre{nika,shvataju}i opasnost koja im zaista preti? Koliko je njih koji takougroène imaju stalno na umu u svojim molitvama Bogu, preklinju}iGa najusrdnije da ih spase?

Za vernike prve hri{}anske crkve apostol Pavle je mogao dakaè: "I slavljahu Boga zbog mene" (Gal. 1,24). Zar ne treba stogada se i mi trudimo ìve}i tako da bi se to isto moglo re}i i o nama?Gospod }e otvoriti put pred onima koji Ga potraè svim svojimsrcem. On èli da priznamo Njegov vrhovni nadzor koji se ogleda upripremanju polja gde treba da radimo i otvaranju puta da u tom radubudemo uspe{ni.

Propovednici i jevan|elisti treba da na|u vi{e vremena za usrd-nu molitvu sa onima koji su osvedo~eni istinom. Imajte na umu daje Hristos uvek sa vama. Gospod ima u pripravnosti najdragocenijaispoljavanja svoje milosti da okrepi i ohrabri iskrenog i poniznogradnika. Zato nastojte da svetlost kojom vas je Bog obasjao uvekprenosite i na druge. Oni koji ~ine tako, prinose Gospodu naj-dragoceniju `rtvu. Srca i lica onih koji nose dobre vesti o spasenjuozarena su duhom zahvalnosti i odavanja slave Bogu.

________

"Tako govori Onaj koji drì sedam zvijezda u desnici svojoj"(Otkr. 2,1).

Blagotvoran uticaj kojim Zajednica treba da izobiluje povezan jenerazdvojno sa radom Hristovih propovednika, ~ija je sveta du`nostda predo~avaju narodu Njegovu dragocenu ljubav. Zvezde nebeskesu pod Hristovom kontrolom. On im daje njihov blistavi sjaj. On ihusmerava, odràva u prostoru i upravlja njihovim beskrajnim kre-tanjem. Kada On to ne bi ~inio, one bi pale sa svojih staza. Tako je isa Njegovim propovednicima. Oni su samo oru|a u Njegovim ruka-ma, i sve dobro {to oni u~ine ostvareno je samo Njegovom silom.

412


Preko njih treba da se {ire blistavi zraci Njegove svetlosti. Kadasvoje propovednike - posredstvom Svetog Duha - mo`e zaZajednicu da u~ini blagotvornijim nego {to su zvezde za na{u pla-netu, to za Hrista predstavlja naro~itu ~ast. Spasitelj za njih treba dabude izvor svih blagoslova i preimu}stava. Oni u Njegovom delumogu biti uspe{ni samo ako stalno gledaju na Njega kao {to je Ongledao na svoga Oca. Ako stalno ose}aju svoju potpunu zavisnost odBoga On }e ih obasjavati blistavim zracima svoje svetlosti, kako biistu neprekidno mogli da prenose svetu.

Neka oni koji su prikazani kao zvezde u Hristovoj ruci imajuuvek na umu da vi{e od svega drugog treba da ~uvaju svoje sveto,Bogom dano dostojanstvo. Oni su Hristovi predstavnici. Jedno-stavnost u Hristu daje propovedniku ~isto i sveto dostojanstvoistine.

Sluge Bo`je narodu treba da propovedaju samo Njegovu Re~.Pod delovanjem Svetog Duha oni kao zvezde dobijaju svoje mesto uHristovoj ruci da - poput reflektora - prenose blistave zrakeNjegove svetlosti. Neka oni koji se nazivaju Hristovim propoved-nicima odgovore na poziv: "Ustani, svijetli se, jer do|e svjetlosttvoja, i slava Gospodnja obasja te" (Is. 60,1). Neka shvate da Hristoss pravom o~ekuje od njih da rade kao {to je On radio. Neka ostaveskupove onih koji poznaju istinu, i odlaze dalje osnivaju}i noveskupove i objavljuju}i re~i istine onima do kojih poruka Bo`jeopomene jo{ nije stigla.

________

Broj radnika u propovedni~koj slu`bi ne samo da ne treba sma-njivati, nego naprotiv znatno uve}avati. Oblasti u kojoj sada radijedan propovednik treba dodati jo{ dvadeset; i ako budu radili podkontrolom Bo`jeg Duha, tih dvadeset propovednika izne}e istinutako jasno i ubedljivo da }e im se pridru`iti jo{ dvadeset.

________

Hristovo dostojanstvo i zna~aj Njegovog dela ~ine da i okolnostibudu po Njegovoj volji. [to se vi{e usavr{avaju u veri i u ljubavi

413


prema svojoj bra}i, Hristovi sledbenici utoliko treba da budusna`niji i uspe{niji u objavljivanju istine. U svakoj iznenadnojte{ko}i i potrebi, kada su na{i ljudski izvori nedovoljni, Bog namobe}ava svoju boànsku pomo}. U svakoj teskobi i potrebi On namdaje silu Svetog Duha koji ja~a na{u nadu i na{e pouzdanje,prosve}uje na{ um i ~isti i oplemenjuje na{e srce. On èli da seuve}avanjem olak{ica obezbede dovoljna sredstva za ostvarenjeNjegovih planova. Pozivam vas da savet u svemu traìte od Boga.Traìte Ga svim srcem i svom du{om, i "{to god vam re~e u~inite"(Jovan 2,5).

________

Mlade ljude Gospod ne poziva da rade u organizovanimskup{tinama. Oni nisu pozvani da govore pred skupovima onih koji-ma njihova nezrela aktivnost nije potrebna, i koji su svesni ~injeniceda u slu`bi tako mladih po~etnika nema privla~nosti i snage Duha.Mladi koji imaju duhovne i umne sposobnosti za rad treba da sepridruè iskusnim radnicima u velikom polju duhovne ètve. Mnogiod njih ima}e najvi{e uspeha ako svoj rad po~nu kao akviziteri pre-poru~uju}i na{e knjige, i koriste}i mogu}nosti koje takav rad pruàda se pripreme za jevan|eliste i propovednike.

Ali nipo{to ne treba da se pretvaraju u obi~nu senku nekog dru-gog ~oveka. Oni ne bi smeli da postanu sli~ni automatima prenose}isamo ono {to im je neko izdiktirao. Ne treba im davati pripremljenepropovedi koje }e ponavljati svuda gde god do|u. Neka sami traèda ih Bog u njihovom radu vodi i u~i posredstvom Svetog Duha.Neka neophodno znanje traè u molitvi i u marljivom prou~avanjuBo`je Re~i. Ako tako pristupe svom radu, Onaj koji ih je pozvao darade na {irenju Jevan|elja u~ini}e o~evidnom ~injenicu da su zaistaNjegovi izabrani sudovi. On }e im staviti u usta re~i koje treba dagovore svojim slu{aocima.

Njihova prva du`nost je da pouke koje su im potrebne u svakompogledu primaju od svog Velikog U~itelja. Pred sve one koji èle darade za Boga u Njegovoj Re~i postavljen je isti cilj - da budu sli~niOnome "koji pro|e ~ine}i dobro".

414


"Ko meni sluì", kaè Hristos, "za Mnom neka ide" (Jovan12,26). Prou~avaju}i pa`ljivo Hristov ìvot, radnici treba da nau~ekako je On ìveo i radio; i onda neka svakog dana teè da ìve Nje-govim ìvotom.

Odlu~no nastojte, mladi ljudi, da upoznate Gospoda, "i sve }eteGa vi{e poznavati; jer Mu je izlazak ure|en kao zora" (Os. 6,3).Teìte stalno da budete sve bolji i bolji. Nastojte usrdno da se pois-tovetite sa svojim Iskupiteljem. @ivite stalno verom u Hrista. Raditekao {to je On radio. @ivite radi spasavanja du{a za koje je On poloìosvoj ìvot. Trudite se na svaki na~in da ukaète neophodnu pomo}onima sa kojima dolazite u kontakt. Nastojte stalno da se popravite usvakom pogledu. Neka se i u va{em ìvotu ispune re~i psalmiste:"Zapovijesti Tvoje ~ine me mudrijega od neprijatelja mojih" (Ps.119,98). Razgovarajte sa Hristom kao sa svojim starijim Bratom koji}e va{e obrazovanje upotpuniti: "zapovijest po zapovijest, pravilo popravilo, ovdje malo, ondje malo". Prisna povezanost sa Onim koji jesamog sebe predao na `rtvu da spase svet koji propada, u~ini}e vaskorisnim i za Boga prihvatljivim radnicima. Kad budete mogli dasvoju ruku stavite na Svetu knjigu istine, u~iniv{i je pravilom svogaìvota, kad budete mogli da kaète: "Gospod moj i Bog moj," tada }emilost i mir, i radost u Gospodu u velikoj meri, biti i va{e iskustvo.

________

Otvarajte nova polja, nalog je Gospodnji, i pove}avajte broj rad-nika. Obu~avajte mlade ljude za rad, i ne oklevajte s tim. Obu~ava-jte, obu~avajte, obu~avajte.

________

"Ne kaète li vi da su jo{ ~etiri mjeseca pa }e ètva prispjeti? Eto,velim vam: Podignite o~i svoje i pogledajte njive kako se ve} ùteza ètvu. I koji ànje prima platu, i sabira za ìvot vje~ni, da se radu-ju zajedno i koji sije i koji ànje" (Jovan 4,35.36).

415

416


ZAJEDNICA I PROPOVEDNI[TVO

Krajnje je vreme da ~lanovi na{e Zajednice budu odlu~niji u svo-jim naporima da podrè ljude koji svetu objavljuju poslednju porukumilosti. Prakti~nim ispoljavanjem vere u svom svakodnevnomìvotu, ~lanovi Zajednice treba da pridaju zna~aj i upe~atljivostporuci koju glasnici Bo`ji objavljuju svetu. Stanje u kojem se svetnalazi i ono {to se moè nazreti u budu}nosti takvo je da to razumnei misaone ljude ozbiljno zabrinjava i uznemiruje. Ako oni koji po-znaju istinu primenjuju biblijsko na~elo u svom svakodnevnomìvotu, pokazuju}i da su zaista posve}eni istinom, da su stvarnosledbenici krotkog i blagog Spasitelja - takvim svojim uticajem oni}e pridobijati du{e za Hrista.

Dokazati da ono {to javno ispovedamo zaista i verujemo, moè-mo samo aktivnim i revnosnim sluènjem Gospodu. Trajan utisak naone koji su mrtvi u prestupima i grehu, hri{}anstvo ostavlja samoonda kad se prakti~no pokazuje na delu. Pobo`ni, smerni i vernihri{}ani, koji svojim postupcima pokazuju da im je objavljivanjeistine za svedo~anstvo svim narodima najve}a èlja, sakupljaju zaU~itelja bogatu ètvu spasenih du{a.

Monotoniju ustaljenu u na{oj verskoj praksi treba prekinuti. Miu svetu nastavljamo delo Bo`je, ali u tome ne pokazujemo dovoljnoaktivnosti i revnovanja. Kada bismo u tome bili usrdniji, ljudi bi seosvedo~ili u istinitost na{e poruke. Nezanimljivost i monotonija na{eslu`be Bogu odbija mnoge iz vi{ih dru{tvenih slojeva, koji o~ekujuda vide duboku, usrdnu i posve}enu revnost. Samo zakonito prizna-ta religija nije dovoljna za ovo vreme. Mi moèmo redovno obavljatisve spoljne aktivnosti verske slu`be, a ipak biti tako li{eni osveà-vaju}eg uticaja Svetog Duha kao {to su bregovi Gelvuje bili li{enirose i da`da. Svima nam je neophodna duhovna rosa, a isto tako iblagotvorni zraci Sunca pravde da bi se na{a srca smek{ala i u pot-punosti pot~inila Bogu. U na~elu treba da budemo ~vrsti kao stena.Biblijske nazore treba ne samo da propovedamo, nego i da ih podu-piremo dosledno{}u u svom svakodnevnom ìvotu.

417


U radu na pridobijanju du{a, oni koji se nalaze u slu`bi Bo`jojmoraju da budu nadahnuti verom, puni ìvota i odlu~nosti. Imajteuvek na umu da ima du{a koje }e propasti ako mi, kao oru|a uBo`jim rukama, ne radimo sa odlu~no{}u koja ne popu{ta niti zna zaobeshrabrenost. Uvek i u svemu ose}ajmo svoju potpunu zavisnostod prestola milosti.

Nema nikakvog izgovora za to {to je vera na{ih ~lanova takonedelotvorna i slaba. "Vratite se u Tvr|avu, su`nji, koji se nadate"(Zah. 9,12). U Hristu se nalazi na{a snaga. On je na{ Zastupnik predOcem. Svoje vesnike On {alje u svaki deo svog suverenog nadzorada pripadnicima Njegovog naroda prenose Njegovu volju. On pris-ustvuje svakom skupu u svojoj Zajednici u èlji da posveti, oplemenii uzdigne svoje sledbenike. Uticaj onih koji zaista veruju u Njegapredstavlja ìvotni miris u ovom svetu. Drè}i u svojoj desnicisedam zvezda, Njegova je namera da preko njih obasjava svet svo-jom svetlo{}u. Na taj na~in On èli da pripremi svoj narod zauzvi{eniju slu`bu u nebeskoj Zajednici. Zaista je velika du`nost kojunam je poverio. Nastojmo da tu du`nost izvr{avamo savesno, ta~noi odlu~no. Pokaìmo svojim ìvotom {ta je sve istina u~inila za nas.

________

Nadahnuti zapis u Otkrivenju 2,1: "Onaj {to hodi posred sedamsvije}njaka zlatnih" ukazuje na Hristov odnos prema Zajednici usvim vremenima i na svakom mestu. Skupovima svojih vernika Onprisustvuje svuda {irom sveta. S najve}om pa`njom i interesovanjemOn budno prati da li je njihovo duhovno stanje takvo da mogudoprineti napretku Njegovog carstva. Prisustvuju}i (Svetim Duhom)svakom sastanku svoje Zajednice, On dobro poznaje svakog poje-dinca koji je povezan sa Njegovom slu`bom. Ispunjavaju}i srcatakvih svetim uljem, On ta~no zna koji od njih to savesno i vernoprenose na druge. Oni koji Hristovo delo verno i savesno nastavlja-ju na ovom svetu, prikazuju}i i re~ju i delom Njegov karakter i takoizvr{avaju nameru s kojom ih je On pozvao, veoma su dragoceni uBo`jim o~ima. U takvima Hristos nalazi pravo zadovoljstvo kao {tose ba{tovan raduje lepo ure|enoj ba{ti i mirisu cve}a koji je samzasadio.

418

ZAJEDNICA I PROPOVEDNI[TVO 387

Da bi se u razvoju raznih misionarskih poduhvata dostigao nivona kojem se sada nalaze, bilo je neophodno mnogo samoodricanja,samopo`rtvovanosti, nesavladive energije i mnogo molitava. Postojiopasnost da neki od onih koji sada stupaju na pozornicu aktivnostipostanu nedelotvorni, smatraju}i da tako veliko samoodricanje imarljivost, tako te{ki i mu~ni napori koji su obeleàvali iskustvoprvoboraca ove poruke sada vi{e nisu neophodni; da su se vremenapromenila; i da - po{to delo sada raspolaè sa vi{e sredstava - nijeneophodno da se izlaù tako mu~nim naporima kao oni koji su bilipozvani u rad na samom po~etku poruke.

Me|utim, da se u sada{njem razvoju dela ispoljavaju ona istamarljivost i samopo`rtvovanje kao na njegovom po~etku, videlibismo stostruko ve}e rezultate.

Da bi delo u planiranim aktivnostima nastavilo da se razvija naistoj visini na kojoj je otpo~eto, moralna podr{ka ne sme ni u kompogledu izostati. Novi prira{taj moralne snage mora se stalnoohrabrivati. Ako oni koji se sada angaùju kao radnici u delu Bo`jemsmatraju da se mogu opustiti u svojim naporima, da samoodricanje istroga {tednja - ne samo u finansijskom pogledu, nego i u pogleduvremena - sada vi{e nisu neophodni, delo }e neizbe`no nazadovati.Radnici na{ih dana treba da u pogledu pobo`nosti, energije i istraj-nosti budu na istom nivou kao i osniva~i ovog dela.

Delo se tako pro{irilo da danas obuhvata ogromnu teritoriju, ibroj vernika se sve vi{e uve}ava. To jo{ uvek ni izdaleka nijedovoljno, jer se moglo posti}i znatno vi{e da je sa~uvan onaj misio-narski duh koji se ispoljavao u prvim danima. Radnik koji nematakvog duha nanosi samo {tetu i sramotu delu Bo`jem. Umesto danapreduje kako bi to prema Bo`joj nameri trebalo da bude, delostvarno nazaduje. Sada{nji broj ~lanstva i {irenje dela ne mogu seupore|ivati s onim {to je bilo u po~etku. Razmislimo {ta bi se mogloposti}i kad bi se svaki radnik svom du{om, telom i duhom posvetioBogu onako kao {to bi to trebalo.

________

U sejanju jevan|eljskog semena i duhovnom obra|ivanju zase-

419


janog tla na{i ~lanovi treba da sara|uju sa radnicima u nadi da }e sanjima u~estvovati i u ètvi. U tome se, zbog zlog srca neverovanja,nailazi na mnoge nastranosti, na ometanje svetih planova i naj-predanijih napora. Ali delo se mora nastaviti. Srce ~ije tlo obra|ujete~esto je veoma uporno u zlu, ali neobra|ivana kr~evina mora seduboko uzorati i zasejati semenom pravde. Ne zaustavljajte se, Bo`jiljubljeni u~itelji, kao da sumnjate da li }e rad koji nastavljate urodi-ti o~ekivanim plodom. Ne odustajte niti gubite hrabrost. Oni kojiseju u suzama `nje}e u radosti. "Jer mi smo Bo`ji saradnici; a vi steBo`ja njiva, Bo`ja gra|evina" (I Kor. 3,9). Imajte uvek na umu da sene moète osloniti samo na sebe.

________

Molimo se Gospodu, kao nikad do sada, ne samo da po{alje rad-nike na veliko ètveno polje, nego i da na{a predstava o istini budetako jasna da kada glasnici istine do|u moèmo prihvatiti poruku ipo{tovati glasnike. 420

ZAJEDNICA I PROPOVEDNI[TVO 389

MISIONARSKI RAD U SVOJOJ ZEMLJI

Upozorenja upu}ena Efeskoj crkvi

Obra}aju}i se Efeskoj crkvi, Verni Svedok kaè: "No imam natebe {to si ljubav svoju prvu ostavio. Opomeni se, dakle, otkuda sipao, i pokaj se, i prva djela ~ini; ako li ne, do}i }u ti uskoro, i uklo-ni}u svijetnjak tvoj s mjesta njegova, ako se ne pokaje{" (Otkr. 2,4.5).

Bezazlena detinja jednostavnost i revnost bile su u po~etkuobele`je verskog ìvota Efeske crkve. Iskrena, ìva i usrdna ljubavprema Hristu bila je veoma izrazita. Vernici su nalazili radost uljubavi Bo`joj jer im je Hristos stalno bio u srcu. Odavanje slaveBogu uzdizalo se stalno sa njihovih usana i njihovi izrazi zahvalnostibili su u sazvu~ju sa blagodarno{}u nebeske porodice.

Svet je po na~inu njihovog ìvljenja video da su bili sa Isusom.Gre{nici su pokajanjem dobijali opro{taj i posve}enje, ~istili se odgreha i bili dovo|eni u zajednicu s Bogom preko Njegovog Sina.Vernici su iskreno nastojali da prime i poslu{aju svaku Re~ Bo`ju.Ispunjeni ljubavlju prema svom Spasitelju, smatrali su svojimnajuzvi{enijim ciljem da pridobiju du{e za Njega. Dragoceno bogat-stvo Hristove milosti nisu sebi~no nagomilavali samo za sebe.Shvativ{i zna~aj svog poziva i svu teìnu i va`nost poruke: "Mir nazemlji, me|u ljudima dobra volja" (Luka 2,14), goreli su èljom date radosne vesti odnesu do najudaljenijih krajeva zemlje.

^lanovi crkve bili su jedinstveni u ose}anjima, u misli i delu.Ljubav prema Hristu bila je zlatni lanac koji ih je povezivao me|u-sobno. Teìli su da {to potpunije i {to savr{enije upoznaju Gospoda,i svojim prisustvom unosili su svetlost, utehu, prijatno raspoloènjei mir. Pose}ivali su siro~ad i udovice u njihovim nevoljama, drè}ise uvek neopoganjenim od sveta. Smatrali su da bi - postupaju}idruga~ije - prakti~no protivre~ili svojoj veri i odrekli se svoga Spa-sitelja.

Delo je napredovalo u svim velikim centrima. Mnogi su, obra-tiv{i se, ose}ali da o neprocenjivom blagu koje su na taj na~in pri-

421


mili moraju da govore i drugima. Oni nisu mirovali sve dok zrakesvetlosti koja je obasjala njihov um nisu preneli i na druge. Mno{tvonevernika je na taj na~in upoznato sa razlozima hri{}anske nade.Li~ni, duboko nadahnuti pozivi, toplo su upu}ivani gre{nicima,zabludelima, odba~enima i onima koji - i pored tvrdnje da poznajuistinu - "vi{e mare za slasti nego za Boga" (II Tim. 3,2-5).

Ali posle izvesnog vremena prvobitna revnost vernika i njihovaljubav prema Bogu i prema bli`njima po~e{e da nestaju. Hladno}ase i neosetno uvla~ila u crkvu. Pojavi{e se nesuglasice, i o~i mnogihnisu vi{e gledale u Isusa kao u Za~etnika i Svr{itelja vere. Masesveta, koje su savesnom primenom istine u ìvotu vernika mogle bitiosvedo~ene i obra}ene, ostale su neopomenute. Tada je VerniSvedok napred navedenu poruku uputio pripadnicima Efeske crkve.Nedostatkom interesovanja za spasavanje du{a oni su pokazali da suizgubili svoju prvu ljubav; jer niko ne moè da ljubi Boga svimsrcem, umom, du{om i snagom, a da ne ljubi one za koje je Hristosdao svoj ìvot. Bog ih je pozvao da se pokaju i da se vrate svojimprvim delima; u suprotnom zapretio je da }e ukloniti njihov svetnjaksa njegovog mesta.

Zar se ovo iskustvo Efeske crkve ne ponavlja i u iskustvu Za-jednice na{e generacije? Kako Zajednica na{ih dana, koja je primilaznanje o Bo`joj istini, upotrebljava to znanje? Kada su njeni ~lanoviprvi put upoznali neizrecivu Bo`ju milost prema palom ljudskomrodu, oni nisu mogli da }ute. Bili su ispunjeni ~e`njom da u pre-no{enju primljenih blagoslova i na druge sara|uju s Bogom. I dok sudavali drugima, i sami su stalno primali. Oni su napredovali umilosti i u poznavanju Gospoda Isusa Hrista. A kako je to danas?

Bra}o i sestre, vi koji tvrdite da odavno verujete u istinu, pitamvas pojedina~no: Da li je va{ svakodnevni ìvot u skladu sa svet-lo{}u, preimu}stvima i mogu}nostima koje vam nebo daje? Ovo jeveoma ozbiljno pitanje. Sunce Pravde je granulo nad Zajednicom, izato je njena du`nost da svetli. Preimu}stvo je svake du{e da u tojsvetlosti napreduje. Oni koji odràvaju neprekidnu vezu sa Hristomnapredova}e u blagodati i u poznavanju Sina Bo`jeg, dok nedostignu punu meru uzrasta ljudi i èna u Hristu. Kad bi svi koji

422

UPOZORENJA UPU]ENA EFESKOJ CRKVI 391

tvrde da veruju u istinu u potpunosti iskoristili svoje sposobnosti imogu}nosti koje im se pruàju za rad i u~enje, postali bi jaki uHristu. Ma kakav bio njihov poziv u ìvotu - bilo da su zemljorad-nici; mehani~ari, umni ili fizi~ki radnici, u~itelji ili pastori - ako seu potpunosti posvete Bogu, svi mogu da budu delotvorni u radu zanebeskog U~itelja.

Me|utim, {ta ~lanovi Zajednice ~ine da bi se mogli nazvati"pomaga~i Bogu" ili "Bo`ji saradnici" (I Kor. 3,9). Gde vidimostvarne napore u zalaganju za du{e? Gde vidimo ~lanove Zajednicepotpuno obuzete verskim temama u razgovoru i potpuno pot~injenevolji Bo`joj? Gde vidimo hri{}ane koji se ose}aju du`nima daZajednicu u~ine duhovno progresivnim i o{troumnim narodom,uvek spremnim da primljenu svetlost prenosi i na druge? Gde su onikoji ne ograni~avaju niti radnim vremenom mere svoje napore u~i-njene iz ljubavi prema U~itelju? Na{ Iskupitelj je vide}i trud svojedu{e bio zadovoljan; kako u tom pogledu stoje oni koji tvrde da suNjegovi sledbenici? Ho}e li i oni biti zadovoljni kada ugledajuplodove svog truda?

Za{to u Zajednici ima tako malo vere, tako malo duhovne snage?Za{to je tako mali broj onih koji su spremni da uzmu Hristov jarami da nose Njegovo breme? Za{to se vernici moraju toliko podsticatii prosto nagoniti da rade za Hrista? Za{to tako malo njih mogu daotkriju tajne iskupljenja? Za{to zraci Hristove pripisane pravde neblistaju kao svetlost ovome svetu preko onih koji tvrde da su Nje-govi sledbenici?

Posledice neaktivnosti

Kada ljudi svoje snage upotrebljavaju u skladu sa Bo`jim uput-stvima, njihovi talenti se umnoàvaju a njihove sposobnosti uve-}avaju, i oni u svom nastojanju da spasu izgubljene dobijaju nebeskumudrost. Ali kada ~lanovi Zajednice bezbri`no i ravnodu{no zane-maruju svoje Bogom dane du`nosti da ono {to su primili dele i sadrugima, kako mogu o~ekivati da im se poveri to nebesko blago?Kada oni koji za sebe tvrde da su hri{}ani ne ose}aju teret odgo-

423


vornosti da duhovno prosve}uju one koji su u mraku zabluda, kadprestanu da blagodat ste~enog znanja prenose na druge, oni gubemo} duhovnog razlikovanja, nisu vi{e u stanju da pravilno cenebogatstvo nebeskih darova; i po{to ih sami ne cene, oni ne uvi|ajuni potrebu da ih preporu~uju drugima.

U raznim mestima vidimo okupljanje velikog broja vernika nana{im skupovima. Tu oni redovno sti~u znanje o istini, i mnogi odnjih sa zadovoljstvom slu{aju Re~ ìvota, ne trude}i se uop{te daprimljenu svetlost prenose i na druge. Oni se ne ose}aju odgovorni-ma za dalje {irenje dela, i njihova zainteresovanost za spasavanjedu{a je posve neznatna. U svojim ovozemaljskim poslovima oni suveoma revnosni, ali veru uop{te ne unose u svoj poslovni ìvot. Onikaù: "Religija je religija, a posao je posao". Oni veruju da i religijai poslovni interesi imaju svoje mesto u ìvotu, ali nagla{avaju:"Neka te oblasti ipak ostanu odvojene".

Zbog propu{tenih prilika i zloupotrebe datih preimu}stava,~lanovi takvih skup{tina ne napreduju "u blagodati i u poznanjuGospoda na{ega Isusa Hrista" (II Petr. 3,18). Zato su tako slabi uveri, oskudni u duhovnom znanju, i deca u verskom iskustvu. Oninisu potpuno ukorenjeni i utemeljeni u istini. Ako ostanu u takvomstanju, neizbe`no }e podle}i nekoj od mnogobrojnih obmana ovihposlednjih dana, jer }e im nedostajati duhovni vid da bi razlikovaliistinu od zablude.

Bog svojim propovednicima daje poruku istine koju oni vernotreba da objavljuju. ^lanovi su du`ni da to prihvate i na svakimogu}i na~in prenose drugima, hvataju}i prve zrake svetlosti i {ire}iih dalje. Na{ je veliki propust {to smo u tome godinama zaostajali.Propovednici su pretraìvali Re~ Bo`ju kao sakriveno blago, otvaralikov~eg i ukazivali na blistavi sjaj dragulja istine; ali ~lanovi nisuu~inili ni stoti deo onoga {to Bog od njih s pravom o~ekuje. Od na-roda koji stalno slu{a propovedi jednu za drugom, a primljene poukene primenjuje u praksi, ne moè se ni o~ekivati ni{ta drugo osim sveve}eg opadanja i izopa~enosti u verskom ìvotu. Bogom danesposobnosti, ako ih ne primenjujemo u praksi, neizbe`no zakr`ljava-ju. I {to je jo{ gore, ako se ~lanovi prepuste duhovnoj neaktivnosti,

424

POSLEDICE NEAKTIVNOSTI 393

sotona }e na}i na~in da ih zaposli. On zaposeda njivu srca, uvla~i ihu poslove koji zaokupljaju sve njihove energije, uni{tavaju njihovuduhovnost i ~ine ih samo mrtvim teretom za Zajednicu.

Mnogi me|u nama - kad bi ozbiljno razmislili o na~inu na kojikoriste svoje vreme - uvideli bi da njihova potpuna neaktivnostpredstavlja gre{no zanemarivanje njihovih Bogom danih talenata.Okorelo{}u svoga srca, bra}o i sestre, vi zadajete bol svome Isku-pitelju i svetim an|elima. Hristos je dao svoj ìvot za spasenje du{a,a vi koji ste upoznali Njegovu ljubav, ulaète tako malo napora dablagoslove Njegove milosti prenesete onima za koje je On umro.Takva ravnodu{nost i zanemarivanje du`nosti zaprepa{}uju an|ele.Sa du{ama koje ste tako zanemarili mora}ete da se sretnete naBo`jem sudu. Na taj veliki dan bi}ete potpuno osvedo~eni da stekrivi i sami }ete sebe osuditi. Gospod neka vas navede na pokajanjedok ne bude prekasno. On neka vam oprosti {to ste rad u Njegovomvinogradu, koji vam je stavio u ìvotni zadatak, tako sramno zane-marili.

"Opomeni se, dakle otkuda si pao, i pokaj se, i prva djela ~ini;ako li ne, do}i }u ti uskoro i ukloni}u svijetnjak tvoj s mjesta njego-va, ako se ne pokaje{" (Otkr. 2,5).

O, kako je malo onih koji poznaju vreme svoga poho|enja! Kakoje ~ak i me|u onima koji tvrde da veruju u sada{nju istinu malo onihkoji prepoznaju znake vremena i shvataju {ta }emo morati dapreìvimo pre nego {to do|e kraj! Danas smo jo{ pod za{titom Bo`jemilosti i Njegovog dragog i strpljivog odlaganja; ali koliko }e jo{dugo Njegovi an|eli zadràvati ~etiri vetra da ne pusto{e Zemlju?

I pored neizrecive milosti Bo`je prema nama, kako je u Zajednicimalo zaista poniznih i pobo`nih, posve}enih i bogoboja`ljivih sluguHristovih! Kako je malo onih ~ija su srca puna blagodarnosti i zah-valnosti {to su pozvani i po~astvovani preimu}stvom da daju svojdoprinos delu Bo`jem i da budu sudeonici s Hristom u Njegovomstradanju!

Veliki deo onih koji sa~injavaju na{e verske skupove danas sumrtvi u prestupu i gresima. Oni dolaze i odlaze kao {to se vratapokre}u na svojim {arkama. Oni godinama samozadovoljno slu{aju

425


najozbiljnije i najuzbudljivije istine, ali ih ne primenjuju u svomsvakodnevnom ìvotu. Zbog toga su sve manje i manje svesni vred-nosti i zna~aja dragocenih istina. I najuzbudljivija svedo~anstvaukora i opomena ne mogu da ih probude i pokrenu na pokajanje.Najsla|e melodije koje dopiru od Boga i koje mogu da se ~uju saljudskih usana - opravdanje verom i Hristova pravda - ne nailaze unjima na odziv odgovornosti, ljubavi i zahvalnosti. Iako nebeskiTrgovac izlaè pred njima najskupocenije dragulje vere i ljubavi,iako ih najusrdnije poziva da kupe od Njega "zlata èènoga uognju" i "bijele haljine" da se obuku, i "mast o~inju" da bi pro-gledali, oni u srcu ostaju potpuno nepopustljivi prema Njemu, i nepristaju da svoju duhovnu mlakost zamene ljubavlju i revnovanjem.Iako formalno ispovedaju veru, oni se odri~u sile pobo`nosti. Ako idalje ostanu u takvom stanju, Bog }e ih odbaciti. Oni sami sebe ~inenedostojnim i nepodobnim za ~lanove Njegove porodice.

Pridobijanje du{a glavni cilj

Ne treba smatrati da jevan|eljski rad zavisi uglavnom samo odpropovednika. Svakom pojedina~no Bog je poverio izvestan zadataku vezi sa svojim carstvom. Svaki onaj koji ispoveda Hristovo imetreba da bude usrdan i nesebi~an radnik, spreman da brani na~elapravde. Svaka du{a treba aktivno da u~estvuje u unapre|ivanju delaBo`jeg. Ma kakav bio na{ poziv u ìvotu, kao hri{}ani du`ni smou~initi sve {to je u na{oj mo}i da svet bude zaista upoznat sa Hristomi Njegovom naukom. Svi treba da budemo misionari, i glavni ciljneka nam bude pridobijanje du{a za Hrista.

[irenje svetlosti i objavljivanje poruke o Njegovoj ljubavi, Bogje poverio svojoj Zajednici. Na{ zadatak je ne da ljude osu|ujemo iprogla{avamo krivima, nego da ih privodimo Hristu, preklinju}i ihda se izmire s Bogom. Te du{e mi treba da hrabrimo i da ih priv-la~imo, tako ih moèmo pridobiti za Spasitelja. Ako to nije na{interes, ako Bogu uskra}ujemo slu`bu srca i ìvota, mi prakti~nozakidamo uticaj, vreme, novac i trud koji Mu dugujemo. Pro-pu{taju}i da posluìmo na korist i blagoslov svojim bli`njima, mi

426

POSLEDICE NEAKTIVNOSTI 395

zakidamo Boga, jer Ga na taj na~in li{avamo slave koju bi primioobra}enjem tih du{a.

Po~nite sa onima koji su vam najbliì

Neki koji odavno tvrde da su hri{}ani, a ipak se ne ose}ajuodgovornima za du{e koje propadaju u senci njihovog sopstvenogdoma, mo`da misle da im je zadatak da rade u nekoj stranoj zemlji;ali gde su dokazi da su oni osposobljeni za takav rad? îme oni todokazuju da zaista ose}aju teret odgovornosti za du{e? Takvi prvotreba da se obu~e i disciplinuju u sopstvenoj ku}i. Da su zaistaobra}eni, prava vera i ljubav prema Hristu probudile bi u njimanajusrdniju èlju da spasavaju one koji su im najbliì. Sve svojeduhovne snage oni bi upotrebili da privedu Hristu upravo te du{e,u~e}i ih Njegovoj krotosti i poniznosti. Tek tada bi, ako je to voljaBo`ja, bili spremni da po|u i u strane zemlje.

Neka oni koji zaista èle da rade za Boga otpo~nu to u svomdoma}instvu, u najblièm susedstvu i me|u svojim prijateljima. Tuse moè na}i veoma povoljno misionarsko polje. Takav misionarskirad prava je provera koja }e pokazati njihovu sposobnost ili pak ne-sposobnost za rad u {irem polju.

Primeri Filipa i Natanaila

Doìvljaj Filipa i Natanaila predstavlja primer pravog misio-narskog rada u svom najblièm okruènju. Videv{i Isusa, Filip seosvedo~io da je On zaista o~ekivani Mesija. U svojoj radosti zaèleoje da tu dobru vest prenese i svojim prijateljima. @eleo je da istinukoja je njemu donela toliko utehe podeli i sa Natanailom. Prisustvoprave vrline u srcu uvek se otkriva njenim o~evidnim rasprostira-njem. Filip po|e da potraì Natanaila, koji se upravo molio pod jed-nom smokvom, i ~im je za~uo poziv odmah se odazva sa mesta nakom se molio. Natanailo nije imao preimu}stvo da slu{a Hristovere~i, ali je u duhu bio privu~en k Njemu. @udeo je za svetlo{}u, i

427


upravo u tom trenutku najiskrenije se molio za to. Filip radosno usk-liknu: "Na|osmo Onoga za koga Mojsije u zakonu pisa, i proroci -Isusa, sina Josifova, iz Nazareta" (Jovan 1,45). Odazivaju}i seFilipovom pozivu, Natanailo potraì Spasitelja i na|e Ga, a zatim sei sam pridruì delu pridobijanja du{a za Hrista.

Jedan od najdelotvornijih na~ina da se primljena svetlost prenesei na druge je li~ni i samostalni rad. U krugu porodice, kraj ognji{tasvojih suseda, pored bolesni~ke postelje, moète na nenametljivna~in mirno ~itati Svete spise i progovoriti koju re~ o Hristu i istini.Tako moète sejati dragoceno seme istine koje }e niknuti i jednogdana doneti svoj rod.

Porodica kao misionarsko polje

Na{ rad za Hrista treba da otpo~ne sa ~lanovima porodice una{em domu. Vaspitavanje dece i mladih treba da bude druga~ije odonoga {to je praktikovano u pro{losti. Njihov duhovni napredak injihova op{ta dobrobit zahtevaju daleko vi{e truda i pa`nje nego {toim se dosad poklanjalo. Nijedna misionarska oblast nije zna~ajnijaod ovoga. Poukom i li~nim primerom roditelji treba da u~e svojudecu kako da se zalaù za neobra}ene. Decu i mlade treba takovaspitavati da saose}aju sa starima i ucveljenima, da rado pomaù uublaàvanju patnji siroma{nih, bolesnih i nevoljnih. Treba ih u~iti darado u~estvuju u misionarskom radu; i od najranijeg detinjstva trebaim u du{u ulivati svest o potrebi samoodricanja i `rtve za dobrodrugih i za napredak Hristovog dela - kako bi mogli da postanuBo`ji saradnici.

Ali da bi se ikada nau~ili pravom misionarskom radu za druge,prvo se moraju nau~iti da rade za one u svojoj porodici koji imajuprirodno pravo na njihovu ljubav i uslugu. Svako dete treba nau~itida iz po{tovanja prema drugima rado preuzima svoj deo doma}ihdu`nosti i obaveza. Dete nikada ne treba da se snebiva ili usteè kadse od njega zatraì da u ku}i ne{to uradi svojim rukama ili da potr~iizvr{avaju}i ono {to mu se kaè. Dok je tako zauzeto, ono ne}e

428

PORODICA KAO MISIONARSKO POLJE 397

stvarati naviku nemarnosti i popu{tanja grehu. Koliko ~asova mladipropu{taju uzalud koje bi mogli da upotrebe korisno preuzimaju}i nasvoja sna`na mlada ple}a deo neizostavnih porodi~nih obaveza,pokazuju}i na taj na~in svoju ljubav i pa`nju prema ocu i majci. Onitako|e treba da budu duboko utemeljeni u na~elima zdravstvenereforme i brizi o svom zdravlju.

O, kada bi roditelji uz molitvu i u dobokoj zabrinutosti gledali nave~nu dobrobit svoje dece! Oni treba najozbiljnije da se zapitaju:Nismo li bili bezbri`ni i lakomisleni? Nismo li zanemarili ovu svetudu`nost? Nismo li prepustili svoju decu da postanu meta i igra~kasotoninih ku{anja? Zar ne}emo pred Bogom morati da polaèmoozbiljan ra~un zato {to smo dozvolili da na{a deca svoje talente,vreme i uticaj upotrebljavaju nasuprot istini i nasuprot Hristu?Nismo li zanemarili svoju du`nost kao roditelji i tako pove}ali brojpodanika sotoninog carstva?

________

Duhovni rad u oblasti porodice mnogi su sramno zanemarili, ivreme je da se primene boànski lekovi i Njegovi izvori pomo}i - dabi se ovo zlo otklonilo i stanje popravilo. Kakav izgovor oni kojitvrde da su Hristovi sledbenici mogu da na|u za to {to svoju decu neu~e da rade za Njega?

Bo`ja je namera da porodice na zemlji budu simbol nebeskeporodice. Hri{}anski dom, koji se zasniva i vodi u skladu saboànskim planom, predstavlja jednu od najuspe{nijih pokreta~kihsnaga u formiranju hri{}anskog karaktera i potpomaganju Njegovogdela.

Ako roditelji èle da u svojoj porodici vide bolje duhovno stanje,oni sami treba da se u potpunosti posvete Bogu sara|uju}i s Njim udelu korenite promene u celokupnom svom doma}instvu.

Ako svojim domom upravljamo kao {to treba, mi ne}emo do-pustiti da nam deca odrastu u nemarnosti i ravnodu{nosti premaBo`jim izri~itim zahtevima da pomaù svima oko sebe kojima nji-hova pomo} zatreba. Kao Bo`je nasle|e takva deca i mladi bi}eosposobljeni da se bez ikakvog ustru~avanja prihvate posla tamo gde

429


se zateknu. Svetlost koja }e blistati iz takvih domova zna~i}e pose-bnu blagodat za one koji su u tom pogledu jo{ uvek neznalice,upu}uju}i ih Onome koji je izvor svakog korisnog znanja. Na tajna~in moè se izvr{iti snaàn uticaj za Boga i za Njegovu istinu.

Pou~avanje ~lanova za misionarski rad

"Straàru, {ta bi no}as? (Is. 21,11). Da li su straàri od kojih seovo traì osposobljeni da svojoj trubi daju odre|en zvuk? Da lipastiri savesno vode brigu o stadu kao oni koji }e morati da za topoloè ra~un? Da li propovednici bdiju nad du{ama koje su poverenenjihovoj brizi, imaju}i na umu da su iste otkupljene krvlju Hristo-vom? Veliki nalog za spasavanje izgubljenih mora se izvr{iti, akakve napore mi ulaèmo u tom pravcu? Na{im ~lanovima suvi{e sedrè propovedi; ali da li su oni pou~eni kako da rade za one radikojih je Hristos dao svoj ìvot? Da li je na~in rada osmi{ljen i izne-sen pred njih tako jasno da svaki od njih uvidi neophodnost li~nogu~estvovanja u delu Bo`jem?

O~evidno je da sve te propovedi koje su odràne nisu doneleèljene rezultate, nisu podstakle razvoj ve}eg broja samopo`rtvo-vanih radnika. Ovaj predmet treba smatrati izuzetno va`nim. Jermoè imati najozbiljnije posledice. U pitanju je na{a ve~na bu-du}nost. Duhovni ìvot mnogih u Zajednici vene i odumire zato {tosvojim talentima ne doprinose {irenju svetlosti. Pouke, kao uputstvaod samog Gospoda, kako svi koji su primili svetlost mogu i treba daje prakti~no primene, treba davati veoma pa`ljivo i oprezno. Onikojima je poveren duhovni nadzor nad skup{tinama treba da talen-tovanim ~lanovima poveravaju odgovaraju}e du`nosti, pou~avaju}iih u isto vreme kako mogu na najbolji na~in da pomaù drugima i daim posluè na blagoslov.

Treba iskoristiti svaku mogu}nost da se znanje o istini prenesehiljadama onih koji iznesene dokaze znaju da procene, i koji }estvarnu sli~nost sa Hristom znati da cene ako im pruìmo priliku daje vide u nama. Misionske sastanke treba koristiti za prakti~noobu~avanje prisutnih kako se obavlja misionarski rad. Bog s pravom

430

POUÂVANJE ^LANOVA ZA MISIONARSKI RAD 399

o~ekuje od Zajednice da svoje ~lanove pravilnim obu~avanjemosposobi za misiju prosve}ivanja sveta. Stotinama vernika trebaomogu}iti takvo obu~avanje koje }e ih navesti na odluku da svojedragocene talente stave u opticaj. Kori{}enjem ovih talenata moguse razviti ljudi osposobljeni za poloàje od najve}eg poverenja iugleda, ljudi spremni da se ~vrsto drè na~ela ~istote i neizopa~eno-sti. Na taj na~in moè se u~initi mnogo za Gospoda.

Pokrenite ~lanove Zajednice na rad

Talenti mnogih koji poseduju stvarne sposobnosti r|aju zbogneaktivnosti, jer ne znaju u kojoj grani ili oblasti misionarske delat-nosti bi mogli da posluè. Oni koji za to imaju sposobnosti treba daovim neaktivnim ~lanovima ukaù na grane ili oblasti dela u kojimaoni mogu da u~estvuju. U mnogim mestima treba obrazovati malemisije u kojima }e se ljudi i ène pou~avati kako da upotrebe i na tajna~in umnoè svoje talente. Svima treba omogu}iti da shvate {ta seod njih o~ekuje, i mnogi koji su sada neiskori{}eni posta}e pravi rad-nici.

Parabolu o talentima treba svima objasniti. ^lanovima Zajednicetreba nagla{avati ~injenicu da oni predstavljaju svetlost svetu i daGospod od njih s pravom o~ekuje da u skladu sa svojim razli~itimsposobnostima primljenu svetlost i blagoslov prenose i na druge.Bez obzira da li su bogati ili siroma{ni, veliki ili mali, Bog ih pozi-va da Mu aktivno i delotvorno sluè. Za brigu o nastavljanju svogdela na Zemlji On se oslanja na Zajednicu, i od svojih sledbenikao~ekuje da svoju du`nost izvr{avaju kao razumna bi}a. Stoga jezaista neophodno da se svaka - ma i najneznatnija prirodna iobu~avanjem razvijena sposobnost uma i du{e, stavi u slu`bu spasa-vanja du{a.

Nemojte, u te`nji da u~inite ne{to veliko, zanemarivati malepojedinosti. U~estvuju}i u nekom manjem poduhvatu vi moète bitiuspe{ni, dok u poku{aju da izvr{ite ve}i zadatak moète doìvetipotpun neuspeh i pasti u obeshrabrenost. Prihvatite se posla kad godvidite da ne{to treba da se uradi. Prihvataju}i rado sve {to moète da

431


uradite svojim rukama, razvi}ete svoje talente i spremnost i za ne{tove}e u ìvotu. Omalovaàvaju}i prilike koje im se u tom pogledusvakodnevno ukazuju i zanemaruju}i navodne sitnice, mnogi posta-ju tako besplodni i duhovno venu.

U li~noj slu`bi za Boga i bli`nje svako ko to èli ima mogu}nostida u~ini pone{to. Neki mogu da pi{u pisma svojim udaljenim pri-jateljima ili da po{alju odre|eni ~asopis nekome ko se interesuje zaistinu. Drugi mogu davati korisne savete onima koji se na|u u izve-snoj te{ko}i. Oni koji znaju da neguju bolesne mogu pomo}i u tompravcu. Drugi, koji poseduju neophodne kvalifikacije, mogu davatiBiblijske ~asove ili odràvati Biblijske seminare.

U Zajednici treba iznalaziti najjednostavnije na~ine rada i toprakti~no primenjivati u praksi. ^lanovi koji takve planove slo`noprihvate i istrajno sprovode bi}e bogato nagra|eni; zahvaljuju}itakvoj praksi njihova iskustva u veri pro{iri}e se, njihove sposob-nosti razviti i njihovi napori urodi}e spasavanjem du{a.

I neobrazovani mogu da budu radnici

Neka niko ne misli da oni koji su neobrazovani zbog toga nemogu da u~estvuju u Bo`jem delu. Bog ima odre|eni zadatak zasvakog od vas. On je odredio "svakome svoj posao" (Marko 13,34).Svete spise moète da istraùjete sami za sebe. "Rije~i Tvoje kad seobjave, prosvjetljuju i urazumljuju proste" (Ps. 119,130). Moète semoliti za uspeh Bo`jeg dela. Na takvu molitvu iskrenog srca iupu}enu u veri, nebo rado odgovara. Svako treba da radi u skladu sasvojim mogu}nostima.

Svako ima delokrug svoga uticaja koji deluje ili na dobro ili nazlo. Ako je du{a posve}ena slu`bi Bo`joj i delu Hristovom, njen uti-caj uvek }e biti usmeravan tako da sakuplja sa Hristom.

U nebu je sve spremno na aktivnost, i an|eli ~ekaju da sara|ujusa svima onima koji planiraju kako da radosnu vest spasenja odnesudu{ama za koje je Hristos dao svoj ìvot. An|eli "koji su poslani naslu`bu onima koji }e naslijediti spasenje", govore pravim vernicima:"Ovo je {to treba da ~inite: "Idite… te govorite narodu sve rije~i

432

433

POKRENITE ^LANOVE ZAJEDNICE NA RAD 401

ovoga ìvota" (Zah. 8,16; Djela 5,20). Ako oni kojima su upu}eneove re~i poslu{aju ovaj nalog, Gospod }e otvoriti put pred njima,stavljaju}i im na raspolaganje sredstva kojima }e mo}i da nastaverad.

Pokrenite besposlene

Du{ama preti opasnost da propadnu ne poznaju}i Hrista i istinu,a oni koji tvrde da su Hristovi sledbenici prepu{taju ih da umiruneopomenute. Na{i ~lanovi imaju talente koji su im povereni upravozato da bi ih upotrebili u delu spasavanja du{a, ali neki od njih svojetalente zavezuju u ubrus i zakopavaju u zemlju. Koliko se takvibesposli~ari mogu uporediti sa an|elom koji je u viziji vi|en kakoleti posred neba, objavljuju}i ve~no jevan|elje - zapovesti Bo`je iveru Isusovu? Kakav na~in preklinjanja i najusrdnijih poziva bi tebesposli~are mogao pokrenuti na rad za U~itelja? [ta jo{ re}i lenjom~lanu Zajednice da bi shvatio koliko je neophodno da svoj talenatizvadi iz zemlje i da ga prakti~nom primenom "preda trgovcima"?Ni za jednog besposli~ara i lenjivca u carstvu nebeskom ne}e bitimesta. O, da bi sam Bog uspavanim ~lanovima Zajednice predo~iosu{tinu ovog predmeta u svoj njegovoj va`nosti! O, da bi se Sionzaista probudio, obukao svoje krasne haljine i zablistao obasjanslavom Gospodnjom!

Mnogo je rukopoloènih propovednika koji nikada ne ispoljava-ju pravu pastirsku brigu za stado Bo`je, koji nikad ne bdiju budnonad du{ama kao oni koji }e za to morati da polaù ra~un. Umesto dase duhovno razvija, crkva postaje sve slabija, zavisno i nedelotvornoudruènje svojih pripadnika. Njeni ~lanovi, nau~eni da se oslanjajusamo na propovedanje sa katedre, u radu za Hrista ne preduzimajuskoro ni{ta. Oni ne donose o~ekivani rod, nego se sve vi{e odajusebi~nosti i neverovanju. Svoju nadu i pouzdanje oni polaù napropovednika, o~ekuju}i da on svojim naporima odràva u ìvotunjihovu tako oslabljenu veru. Zato {to ~lanovi nisu pravilno upu}eniod strane onih koji su Bogom postavljeni da budu njihovidu{ebri`nici, mnogi postaju lenje sluge, zakopavaju}i svoje talente u

434


zemlju i jo{ se àle da Gospod nepravedno postupa s njima. Onio~ekuju da im se ukazuje pa`nja i nega kao nekoj bolesnoj deci.

Ovakvo stanje duhovne iznemoglosti ne bi smelo da se i daljenastavlja. U Zajednici se mora izvr{iti bolja organizacija rada da bise njeni ~lanovi nau~ili kako da dobijenu svetlost prenose i na druge,~ime bi se i sami oja~ali u veri i pro{irili svoje znanje. Dok drugimadaju ono {to su primili od Boga, oni se i sami jo{ vi{e u~vr{}uju uveri. Delotvorna Zajednica je duhovno ìva Zajednica. Mi se u njuugra|ujemo kao ìvo kamenje, i svaki kamen treba da zra~i svet-lo{}u. Svaki hri{}anin upore|uje se u Re~i Bo`joj sa dragimkamenom ~ije ugla~ane strane reflektovanjem svetlosti {ire Bo`juslavu.

Ideja da sav teret rada i odgovornosti mora da nosi samo pro-povednik veoma je pogre{na. Preoptere}en prekomernim radom imalaksao, on moè da ode prevremeno u grob, dok bi - da je teretprema Bo`jem planu podelio sa drugima - jo{ mogao da ìvi. Da bise teret rada i odgovornosti mogao pravilno raspodeliti, i ~lanove iradnike treba obu~iti da se ugledaju na Hrista i da rade kao {to je Onradio.

Mladi treba da budu misionari

Nipo{to ne zanemarujte mlade; oni treba da u~estvuju i u radu iu odgovornostima. Ukazati pomo} drugima i posluìti im nablagoslov, oni treba da smatraju li~nom odgovorno{}u. âk i decutreba u~iti da sitne usluge ljubavi i milosr|a ukazuju onima koji su uìvotu manje sre}ni od njih.

Neka vode}i ljudi u Zajednici stvaraju planove kako {touspe{nije obu~iti mlade da pravilno upotrebe talente koji su im pove-reni. Stariji ~lanovi treba saose}ajno da teè {to usrdnijem zalaganjuza dobrobit dece i mladih u Zajednici. Neka propovednici upotrebesvu svoju pronicljivost u stvaranju planova kako pridobiti mlade uZajednici da zajedno s njima sara|uju u misionarskim poduhvatima.Ali ne zanosite se mi{lju da njihovo interesovanje moète odràtisamo drànjem dugih propovedi o tome na misionskim ~asovima.

435

POKRENITE BESPOSLENE 403

Osmislite na~in na koji }ete ih odu{eviti i probuditi u njima ìvljeinteresovanje. Neka svi u~estvuju u radu. Nau~ite mlade da zadatkekojih se prihvate verno i izvr{avaju, i da od sedmice do sedmice otome podnose i izve{taje na misionskom ~asu, prepri~avaju}i {ta supri tom iskusili i kakav su uspeh ostvarili milo{}u Hristovom. Kadabi takve izve{taje podnosili oni koji su zaista posve}eni radu zaHrista, misionski ~asovi ne bi bili dosadni i zamorni, ve} bi budiliìvo interesovanje i pa`nja prisutnih ne bi izostajala.

U svakoj skup{tini ~lanove treba obu~avati da svoje vremeposvete pridobijanju du{a za Hrista. Kako se za ~lanove Zajednicemoè re}i: "Vi ste vidjelo svijetu", ako oni zaista ne {ire primljenusvetlost?

Oni kojima je poverena briga za Hristovo stado treba da budusvesni svoje du`nosti i da mnoge du{e pokrenu na rad.

^lanove Zajednice treba probuditi

Uskoro }e do}i do neobi~nih i naglih promena, i pripadniciBo`jeg naroda treba da budu obdareni Svetim Duhom da bi se -naoruàni tom nebeskom mudro{}u - mogli suo~iti sa iznenadnimdoga|ajima ovog veka i stati na suprot demorali{u}im pokretimakoji preplavljuju svet. Samo ako Zajednica ne spava, ako sledbeniciHristovi budno bdiju i mole se, oni }e imati svetlost da pravilnoprocene i prepoznaju pokrete neprijatelja.

Kraj svemu se zaista pribliìo! Bog poziva Zajednicu da srediono {to je jo{ ostalo nedovr{eno. Saradnici Bo`ji, vi ste Hristovimnalogom ovla{}eni da i druge povedete sobom u Njegovo carstvo. Vitreba da budete ìvi Bo`ji predstavnici, kanali svetlosti za ovaj svet;svuda oko vas nalaze se nebeski an|eli sa Hristovim nalogom da vaskrepe, snaè i podràvaju u radu na spasavanju du{a.

Pozivam ~lanove Zajednice u svim delovima sveta: Budite narodpotpuno odvojen i razli~it od ovog sveta - u svetu, ali ne od sveta:reflektuju}i blistave zrake Sunca pravde, budite ~isti, sveti i neoka-ljani u veri, nose}i primljenu svetlost na sve puteve i u najzaba~enijeoblasti na zemlji.

436


Neka se ~lanovi Zajednice probude dok ne postane zauvekprekasno. Neka se svako li~no prihvati rada u delu Bo`jem i oprav-da ime Gospodnje kojim se nazvao. Neka zdrava vera i usrdnapobo`nost ne daju mesta duhovnoj lenjosti i neverovanju. Kad severa ~vrsto osloni na Hrista, istina }e du{i pri~injavati pravo uìva-nje, i verske slu`be ne}e joj biti dosadne i nezanimljive. U va{e sas-tanke koji su sada tako nezanimljivi i li{eni duhovnosti, Sveti Duh}e uneti ìvot; ako hri{}anstvo koje ispovedate i prakti~no primeniteu ìvotu, svakog dana }ete sticati bogato versko iskustvo. Gre{nici}e se obra}ati Bogu; pokrenuti re~ju istine, oni }e govoriti kao i nekidok su slu{ali Hristovo izlaganje: "ûda se nagledasmo danas".

Imaju}i u vidu {ta bi moglo da bude ako Zajednica odgovori svo-jim Bogom danim obavezama, ho}e li njeni ~lanovi i dalje spavati,ili }e se probuditi i postati svesni ~asti koja im se ukazuje u Bo`jemmilostivom provi|enju? Ho}e li oni, sabrav{i poverenja koja sunasledili i koriste}i se sada{njom svetlo{}u, uvideti neophodnostustajanja od sna, kako bi mogli da se suo~e sa iznenadnim doga|a-jima koji neposredno predstoje? O, kad bi se svi probudili i pokaza-li pred svetom da je vera koju ispovedamo ìva vera, da je predstavnovnicima sveta ishod od ìvotnog zna~aja - da Hristos uskorodolazi! Pokaìmo svojim ìvotom da zaista verujemo da se nalazimona granicama ve~nog sveta.

Vernost ljudskih ~inilaca doprinosi ubrzavanju, a njihova never-nost usporavanju u podizanju carstva Bo`jeg na zemlji. Napredo-vanje dela naj~e{}e spre~ava izostanak saradnje ljudskog sa boàn-skim. Ljudi mogu upu}ivati molitvu: "Da do|e carstvo Tvoje; dabude volja Tvoja i na zemlji kao {to je na nebu"; ali ako ovu molitvune primenjuju prakti~no u svom ìvotu, njihovo traènje osta}ebesplodno.

Ali iako ste mo`da slabi, zabludeli i gre{ni, Gospod vam nudi dasara|ujete s Njim. On vas poziva da prihvatite boànska uputstva.Ujedinjeni s Hristom, bi}ete u mogu}nosti da uspe{no u~estvujete uBo`jem delu. "Bez mene", kaè Hristos, "ne moète ~initi ni{ta".

Obe}anje dato preko proroka Isaije glasi: "Pred tobom }e i}ipravda tvoja, slava Gospodnja bi}e ti prate}a straà" (Is. 58,8).

437

^LANOVE ZAJEDNICE TREBA PROBUDITI 405

Pravda koja treba da ide ispred nas je pravda Hristova, a straà kojaprema ovom obe}anju treba da nas prati je slava Gospodnja.Prou~avajte dobro ovo obe}anje, pripadnici crkve Boga ìvoga, irazmislite koliko svojim nedostatkom vere, duhovnosti i boànskesile odlaète dolazak carstva Bo`jeg. Kada biste bez odlaganja kre-nuli da radite za Hrista, an|eli bi otvarali put pred vama, pri-premaju}i srca da prime poruku Jevan|elja. Kad bi svaki od vas bioìvi misionar, poruka za ovo vreme brzo bi bila objavljena u svimzemljama, svakom jeziku i plemenu i narodu. To je zadatak koji semora izvr{iti pre nego {to Hristos do|e u sili i slavi velikoj. Sve pri-padnike Zajednice pozivam da se najusrdnije mole za duhovnuprosvetljenost, kako bi mogli da shvate svoje du`nosti. Da li svakiod vas li~no sara|uje s Bogom? Ako ne, za{to ne? Kad nameravateda se odlu~no prihvatite zadatka koji vam je nebom odre|en?

________

Za sve koji su obeshrabreni i poti{teni postoji samo jedan lek -vera, molitva i rad.

Pripadnici na{ih skup{tina u kojima nema propovednika ne trebada budu ljubomorni niti da se zbog toga ose}aju zapostavljenima.Oni sami treba da preuzmu taj teret i da se najusrdnije zalaù zaspasavanje du{a.

________

Svaki talenat u na{oj Zajednici treba upotrebiti na blagoslov idobro bli`njima i na slavu Bo`jeg imena. Surove i nepristupa~nepredele u prirodi i u pusto{i divljine, Bog ~ini privla~nima na tajna~in {to je me|u najru`nije za oko posmatra~a postavio i ne{toizuzetno lepo i divno. Mi smo pozvani da ~inimo ne{to sli~no.

________

Zajednici su potrebni mladi koji su spremni da se u svom radurukovode hri{}anskim na~elima, ali priprema za to mora da otpo~neu porodici. Verno izvr{avanje doma}ih du`nosti i obaveza imapovratno dejstvo u izgradnji hri{}anskog karaktera. Dokaze o sprem-

438


nosti za rad u Zajednici oni treba da pruè jo{ u roditeljskom domu.________

Gospod nas procenjuje ne prema uzvi{enosti poloàja na kojemse u ìvotu nalazimo niti prema sferi na{eg uticaja, nego prema ver-nosti kojom izvr{avamo svoje du`nosti.

________

Ako u radu za Hrista upotrebljavamo samo tre}inu talenata kojisu nam povereni, preostale dve tre}ine deluju protiv Njega.

________

Slaviti Boga ìve}i u skladu sa Hristovim karakterom najve}i jeuspeh koji moèmo ostvariti na ovom svetu. 439

^LANOVE ZAJEDNICE TREBA PROBUDITI 407

POVE]ANJE OLAK[ICA U RADU

Zadatak koji nas u nastavljanju dela Bo`jeg o~ekuje svuda {iromsveta, zaista je veliki; i neka niko ne zaklju~uje da - zbog toga {to sekraj pribliìo - ne treba ulagati posebne napore u podizanju raznihustanova koje sve ve}i razvoj dela zahteva. Niko ne moè znati danani ~asa u koji }e se Gospod pojaviti, jer nam to nije otkriveno, i nikone treba da naga|a o onome {to mu nije dano da zna. Neka svako,obavljaju}i posao koji mu je stavljen u ruke, svakodnevno izvr{avasvoju Bogom odre|enu du`nost.

Kad nas Gospod u svom provi|enju pozove da napore u podiza-nju molitvenih domova, osnivanju {kola, sanatorijuma i izdava~kihku}a, ne ulaèmo vi{e, to }e biti vreme da skrstimo ruke i prepusti-mo Njemu da zaklju~i delo; ali sad nam se jo{ ukazuje prilika dapokaèmo svoju revnost za Boga i ljubav prema ljudskom rodu.

U~esnici u delu Bo`jem mi treba da budemo svuda {irom sveta;gde god ima du{a koje traè spasenje mi rado treba da priteknemo upomo}, kako bi jo{ mnogi sinovi i k}eri bili privedeni Bogu. Kraj senaglo pribliùje, i zato treba da {to bolje iskoristimo svaku sposob-nost koja nam je poverena i svaku delatnost koja moè da doprinesenapretku dela Bo`jeg.

Moramo osnivati {kole da bismo mladima omogu}ili neophodnoobrazovanje, i da bi se, pripravnici za propovedni~ku slu`bu uzdiglina vi{i nivo u poznavanju Biblije i ostalih grana nauke. U stranimzemljama moramo osnivati institucije za le~enje bolesnih; moramopodizati zdravstvene misionare koji }e puni samoodricanja bitispremni da ponesu krst, osposobljene da preuzmu odgovornepoloàje i da vaspitavaju druge. A pored svega ovoga, Bog pozivamlade da budu misionari i u svojoj zemlji. Radnici za Boga, bilo darade u inostranstvu ili u svojoj zemlji, treba da budu puni samoodri-canja, spremni da nose krst i da ograni~avaju svoje li~ne èlje, kakobi mogli da izobiluju u dobrim delima.

Vera koja obuhvata manje od ovoga nema hri{}ansko obele`je.Vera jevan|elja je ona vera koja ima silu i vrline boànskog porekla.

440


Da bismo pokazali da Hristos zaista boravi u nama, prestanimotro{iti novac na odevanje i nepotrebne stvari dok je delo Hristovoparalizovano zbog nedostatka sredstava, dok su na{i molitvenidomovi pod teretom neizmirenih dugova i dok je njegova riznicaprazna. Ne stvarajte naviku da uìvate u skupocenim artiklima ode-vanja ili name{taja. Neka delo napreduje onako kako je po~elo, ujednostavnosti, samoodricanju i veri.

Upotrebljavajte svoj novac na takav na~in da time svoj uticaj nadobro ne smanjujete, nego da ga ~inite jo{ ve}im i upe~atljivijim.Neka niko ne slu{a sugestije da se samo verom moèmo osloboditisvake bolesti i nemo}i, i da stoga nema potreba za osnivanjezdravstvenih ustanova. Vera i dela su nerazdvojno povezani. Po{toGospod uskoro dolazi treba odlu~no nastojati da se broj ovih ustano-va, kao olak{ica u Njegovom delu, stalno uve}ava, kako bi se ovoveliko delo moglo zavr{iti u {to kra}em vremenu.

Po{to na{ Gospod uskoro dolazi, vreme je da svoja sredstvadamo "trgovcima" (Mat. 25,27), vreme je da svaki dinar kojimoèmo u{tedeti uloìmo u Gospodnju riznicu, da bi se za obu~a-vanje radnika mogle podizati obrazovne ustanove po ugledu nanekada{nje proro~ke {kole. Ako vas Gospod o svom dolasku zateknena tom delu, On }e i za vas mo}i da kaè: "Dobro, sluge dobre ivjerne… u|ite u radost Gospodara svojega".

________

Do{lo je vreme kada svoje fizi~ke, umne i moralne snage nesmemo zloupotrebom tro{iti besciljno i uni{tavati. Gospod èli daNjegov narod podizanje velikih ustanova namenjenih moralnom iduhovnom progresu Njegovog dela, ne ograni~ava vi{e samo na ne-koliko mesta u Americi. Od onih kojima je mnogo dao, Gospod spravom o~ekuje da daju drugima. Uloìte svoja sredstva tamo gde }eona predstavljati dobrodo{lu pomo} da se svetlost istine odnese udaleke zemlje i morska ostrva, gde su ljudi jo{ uvek u duhovnojtami.

________

441

POVE]ANJE OLAK[ICA U RADU 409

Poduhvat koji treba da se izvr{i. Kada bi vernici koji sa~lanovima porodice ìve u mestima gde je stanovni{tvo jo{ uvekokruèno duhovnom tamom, svojim ìvotom {irili svetlostHristovog u~enja, veliko delo bi moglo da se u~ini za taj narod. Sasvojim radom oni treba da po~nu mirno i nenametljivo, ne traè}ini{ta iz fondova Zajednice sve dok interesovanje ne postane takoopse`no da se bez pomo}i propovednika rad ne moè uspe{no na-staviti.

________

Seminare i sli~ne sastanke ne treba odràvati u velikim i ve}izgra|enim skup{tinama. Takve skupove treba organizovati u mesti-ma gde se o istini malo zna, jer to predstavlja obele`je na{eg dela idoprinelo bi {irenju predstave o istini. Tu mo`da ne}emo imati sveudobnosti; ali, zapitajmo se: Da li je Hristu bilo ugodno da napustisvoje carske dvorove? Da ostavi svu slavu i po~asti koje su Muukazivane i svoj Uzvi{eni poloàj, i da se ponizi do te mere dapostane kao jedan od nas? On nije pri{ao nepalim bi}ima, negoupravo onima kojima je bio najvi{e potreban. Na Njegov primertreba u svemu da se ugledamo i mi kojima je On poverio svoje delo.

________

Re~ ìvota treba da progovorimo i onima za koje mo`da mislimoda su tako beznade`ni gre{nici kao da su ve} u grobu. Iako nam semo`da ~ini da su oni potpuno nespremni da slu{aju ili da prihvatesvetlosti istine, du`ni smo da bez dvoumljenja ili kolebanja izvr{imosvoj zadatak.

Opasno je odlagati; jer du{a kojoj ste mogli pri}i i otvoriti jojSveto pismo, ukoliko to propustite, odlazi izvan granica va{egdoma{aja. Sotona je neku lukavo pripremljenu zamku postavio prednjene noge, i ona }e mo`da ve} sutra ostvarivati planove najve}egBo`jeg neprijatelja. Za{to odlagati ijedan dan? Za{to ne po}i na radbez ikakvog odlaganja?

________

442


Kakva ose}anja mora da obuzimaju an|ele dok posmatrajumnoge od onih kojima je poverena poslednja poruka milosti kako se- i pored toga {to se kraj tako pribliìo - nagomilavaju u privilego-vanim mestima, na sastanke dolaze samo da bi zadovoljili sopstvenudu{u i negoduju {to nema vi{e propovedi, dok za spasavanje drugihne ~ine skoro ni{ta. Svi oni koji su ìvom verom zaista ujedinjeni sHristom postaju u~esnici u boànskoj prirodi. Oni od Njega stalnoprimaju duhovni ìvot, i zato ne mogu da ne govore o tome.

@ivot se uvek ispoljava u aktivnosti. Ako je srce ìvo, ono ì-votvornu krv posredstvom krvotoka {alje u svaki deo tela. One ~ijasu srca puna duhovnog ìvota ne treba nagoniti da to ispoljavaju.Uticaj boànskog ìvota izliva se iz njih u bogatim tokovima blago-dati. Dok se mole, dok govore, dok rade - oni uvek slave Boga.

________

Radnici - Najve}e i najtrajnije rezultate u svom radu ne postiùuvek najblistaviji i najtalentovaniji. Koji su radnici u delu Bo`jemnajdelotvorniji? - Oni koji se spremno odazivaju na poziv: "Uzmitejaram moj na sebe, i nau~ite se od Mene; jer sam Ja krotak i smjeranu srcu."

Ako ljudi kojima je Bog poverio talente naro~ite inteligencijeodbiju da te darove upotrebe na slavu Njegovog imena, On }e ih,posle izvesnog proveravanja, prepustiti njihovoj uobraènosti; iuze}e one koji ne izgledaju tako bogato obdareni, koji nemaju takoveliko samopouzdanje, i u~ini}e slabe jakima zato {to se oni uzdajuu Boga da u~ini za njih ono {to sami ne mogu da u~ine. Bog prihva-ta slu`bu koja proisti~e iz iskrenog srca i sam dopunjava ono {to jenepotpuno.

________

One za koje zna da }e mo}i da ih oblikuje i upotrebi na slavusvog imena, Gospod Isus uzima da bi odgovorili Njegovomduhovnom poimanju i On upotrebljava materijal pored kojeg bidrugi pro{li, i oblikuje sve koji se daju oblikovati. Vrata za ulazak unebo otvaraju se na vrlo jednostavan na~in, i Bog upotrebljava jed-nostavna ljudska oru|a da bi se otkrio ljudima.

443

POVE]ANJE OLAK[ICA U RADU 411

Jeste li okusili silu budu}eg sveta? Da li iz li~nog iskustva znate{ta zna~i uzimati telo i krv Sina Boìjega? Onda, - iako priznatipropovednici ne "metnu{e ruke" na vas u znak rukopoloènja -Hristos stavlja svoje ruke na vas govore}i: "Vi ste moji svjedoci".

________

Slu`bu onih koje Bog upotrebljava kao svoja oru|a neki mogusmatrati nedelotvornom; ali ako oni mogu da upu}uju iskrenemolitve, ako istinu mogu da iznose jednostavno - zato {to im je onau srcu, oni }e silom Svetog Duha mo}i da dopru do srca svojihslu{alaca. Dok oni izlaù istinu u njenoj jednostavnosti, ~itaju}iSvete spise ili pozivaju}i se na neke doga|aje iz ìvotnog iskustva,Sveti Duh ~ini da izgovorena istina ostavlja dubok utisak na um ikarakter slu{alaca. Njihova volja pot~injava se volji Bo`joj; istinakoju do tada nisu razumeli sada sa ìvim osvedo~enjem nalazi put donjihovog srca i postaje duhovna stvarnost.

POMO] MISIONSKIM POLJIMA

Siroma{tvo i finansijska oskudica u misionskim poljima dubokozabrinjavaju moju du{u. Ozbiljno i odlu~no zalaganje u radu o~ekujunas u susednim misijama; a velike potrebe za nov~anim sredstvimada bi delo napredovalo i u stranim misijama, javljaju se sa svihstrana. Na{e misije u inostranstvu posustaju i ~e`njivo o~ekuju po-mo}. Misionari se ne potpomaù onako kako to Bog traì u svojojRe~i. Zbog nedostatka sredstava u odre|enim fondovima radnici ni-su u mogu}nosti da otvaraju nova polja.

Svuda oko nas du{e propadaju u svojim gresima. Hiljade i hiljadenjih svake godine odlaze u grob ne znaju}i ni{ta o Bogu i nadi nave~ni ìvot. Epidemije i Bo`je kazne ~ine svoje, i du{e propadajuneopomenute zato {to svetlost istine jo{ nije osvetlila njihov ìvotniput. Ali kako je malo onih koji ose}aju teret odgovornosti zbogpoloàja u kojem se nalaze njihovi bli`nji! Svet propada u svojojbedi, ali to te{ko pokre}e one koji tvrde da veruju u najuzvi{eniju i

444


najdalekose`niju istinu koja je ikada data smrtnicima. Od pripadni-ka svog naroda Bog traì i s pravom o~ekuje da budu Njegovapomo}na ruka u dopiranju do onih koji propadaju; ali mnogi sezadovoljavaju s tim da ne ~ine ni{ta. Nestalo je one ljubavi koja jeHrista navela da napusti svoj nebeski dom i da uzme na sebe ljudskuprirodu, da bi posredstvom ljudske prirode do{ao u dodir sa ljudskimrodom i ljudsko privukao boànskom. Pripadnike Bo`jeg narodaobuzela je neka duhovna obamrlost i paraliza {to im ne dozvoljavada shvate potrebe ovog vremena.

Pripadnici Bo`jeg naroda ku{aju se i proveravaju pred nebeskimsvemirom; ali zbog svoje nespremnosti na `rtve u pogledu darova ipriloga i neaktivnosti u slu`bi Bogu, oni se na tom ispitu pokazujukao neverni. Kada bi i to malo {to sada ostvaruju bilo najbolje {tomogu da u~ine, oni ne bi bili pod osudom; ali obdareni onim {toimaju oni bi mogli da u~ine znatno vi{e. Oni znaju, a i svet to vidi izna da su u velikoj meri izgubili duh samoodricanja i spremnost daponesu krst.

Svoje sluge Bog poziva da Njegovu poruku i opomene prenosesvetu koji spava, mrtav u prestupu i gresima. On o~ekuje drago-voljne priloge od onih koji su svim srcem u delu, koji ose}aju teretza du{e i svesrdno se zalaù za njih da ne propadnu, nego da imajuve~ni ìvot. Za du{e onih koji raspolaù nov~anim sredstvima sotonaigra ìvotnu igru. On nastoji da ta sredstva zadrì pod svojom kon-trolom, kako se ne bi mogla upotrebiti u potpomaganju misionarskihpoduhvata. Zar da i dalje ostajemo slepi za takva njegova lukavstva?Zar da mu dozvolimo da potpuno umrtvi na{e ose}anje du`nosti?

Pozivam na{u bra}u {irom sveta da se probude, da se u pot-punosti posvete Bogu i da od Njega traè mudrost. Pozivam sluìte-lje Zajednice da svaki u svom delokrugu uloì najusrdnije napore,podsti~u}i vernike da prilaù svoja sredstva za potpomaganje stranihmisija. Ako situacija u kojoj se nalaze strane misije ne pokrene va{asrca, {irenje poslednje poruke milosti ovom svetu bi}e ograni~eno, idelo koje Bog èli da se nastavi osta}e nedovr{eno.

Poslednja godina milosti i proveravanja brzo se bliì svomekraju. Veliki dan Gospodnji upravo je pred nama. Treba da uloìmo

445

POMO] MISIONSKIM POLJIMA 413

sve mogu}e napore da probudimo na{ narod. Nastojmo da svakojdu{i ìvo predo~imo re~i Gospodnje upu}ene preko prorokaMalahije: "Od vremena otaca svojih odstupaste od uredaba mojih ine dràste ih. Vratite se k meni, i ja }u se vratiti k vama, veli Gospodnad vojskama. Ali velite: U ~emu bismo se vratili? Eda li }e ~ovjekzakidati Boga? A vi mene zakidate; i govorite: U ~emu te zakidamo?U desetku i u prinosu. Prokleti ste, jer me zakidate, vi - sav narod.Donesite sve desetke u spreme da bude hrane u mojoj ku}i i oku{ajteme u tome, veli Gospod nad vojskama, ho}u li vam otvoriti ustavenebeske i izliti blagoslov na vas da vam bude dosta. I sprije~i}u vasradi pro`drljivca, te vam ne}e kvariti roda zemaljskoga, i vinovaloza u polju ne}e vam biti nerodna, veli Gospod nad vojskama. Izva}e vas blaènim svi narodi, jer }ete biti zemlja puna izobilja, veliGospod nad vojskama" (Malahija 3,71-12).

Vreme je da poslu{amo ovo u~enje Re~i Bo`je. Sve {to On odnas traì za na{e je dobro - da bismo se u du{i odvratili od greha iprihvatili ono {to je ispravno i zakonito. Svima koji se obrate i primeistinu treba objasniti Bo`je zahteve u pogledu desetka i prinosa.Kada se duhovno probude, ~lanovi su du`ni da se odlu~no prihvateovog zadatka i da ga izvr{avaju u duhu Hristovom. Sve {to ljudiimaju primili su iz velike riznice Gospodnjeg izobilja, i Njemu jeveoma drago da oni koji predstavljaju Njegovo nasle|e uìvaju uNjegovim dobrima; ali svi koji se nalaze pod krvlju poprskanom zas-tavom Kneza Emanuila du`ni su da svoju stalnu zavisnost od Bogai svoju obavezu prema Njemu priznaju vra}aju}i u Njegovu riznicuodre|eni deo koji je Njegova zakonita svojina. To treba ulagati umisionske delatnosti ispunjavaju}i nalog koji je Sin Bo`ji dao svo-jim u~enicima. "Idite po svemu svijetu i propovijedajte jevan|eljesvakom stvorenju" (Marko 16,15). "Dade mi se svaka vlast na nebui na zemlji. Idite, dakle, i nau~ite sve narode krste}i ih va ime Oca iSina i Svetoga Duha, u~e}i ih da sve drè {to sam vam zapovijedio;i evo ja sam s vama u sve dane do svr{etka vijeka" (Mat. 28,18-20).

Oni koji su zaista obra}eni ovim se pozivaju na zadatak kojizahteva i sredstva i posve}enost. Obaveza koju smo prihvatili svo-jim pristankom da nam se ime upi{e u knjige Zajednice name}e nam

446


i odgovornost da radimo za Boga svim sposobnostima i dobrimakoje imamo. On traì nepodeljenu slu`bu, posve}enost svim srcem,svom du{om, svim mislima i svom snagom svojom. Hristos nas jedoveo u Zajednicu da bi sve na{e sposobnosti i darovi bili upotre-bljeni u odanoj slu`bi spasavanja du{a. Svako uskra}ivanje, u bilokom pogledu, zna~i suprotstavljanje Njegovom delu. Svoje blagokoje nam je Gospod poverio na ~uvanje moèmo uloìti samo na dvamesta - u riznicu Gospodnju ili pak sotoninu; i sve ono {to se neposveti slu`bi Hristovoj, odlazi na stranu sotoninu i doprinosija~anju njegovog dela.

Gospod traì od nas da sredstva koja nam je poverio upotrebimou podizanju Njegovog carstva. Svoja dobra On je poverio svojim iza-branim pristavima da sa tim pa`ljivo trguju, a ostvareni dobitak daMu vrate u spasavanju du{a za ve~ni ìvot. A te du{e }e svojimobra}enjem postati novi pristavi i poverenici istine, nastavljaju}i dasara|uju sa velikom Tvor~evom firmom u interesu Njegovog carstva.

Sve u ~emu postoji ìvot razvija se i raste; u carstvu Bo`jem neprestaje proces neprekidne razmene dobara - stalno se uzima i daje,prima i vra}a Gospodu ono {to je Njegovo i bilo. Posredstvomsvakog pravog vernika deluje Bog, a taj vernik svetlost i blagoslovekoje je primio, svojim radom prenosi na druge. Na taj na~in se obimi mogu}nost primanja stalno pove}avaju. Kada ~ovek prenosi nadruge nebeske darove, on u svom srcu pravi mesta za nove tokoveblagodati i istine koji se ulivaju u du{u iz ìvog izvora. Svetlost,znanje i blagoslovi koje on prima, na taj na~in stalno se uve}avaju.U takvom radu, koji predstavlja svetu du`nost svakog ~lana, nalazise ìvot i napredak Zajednice. Onaj ~iji ìvot se sastoji u stalnom pri-manju a nikada ne daje, ubrzo }e izgubiti i taj blagoslov. Ako prim-ljenu istinu ne prenosi na druge, on gubi sposobnost daljeg primanja.Dobra primljena s neba moramo deliti s drugima ako èlimo daprimimo nove blagoslove.

Ova istina potvr|uje se i u ovozemaljskom i u duhovnom pogle-du. Hristos na ovaj svet nije do{ao sa zlatom i srebrom da bi na tajna~in obezbedio napredak svome delu. Izvorima finansijskih sred-stava On snabdeva ljude, da bi oni svojim darovima i prilozima

447

448


podràvali napredak Njegovog dela. Svoje darove Bog je poverioljudima da bi ih, pre svega drugog, upotrebili u potpomaganju rad-nika na velikom polju duhovne ètve. I ako ljudi i ène pristanu dabudu kanali kojima }e se blagoslov izlivati na druge Gospod }e tekanale stalno snabdevati obiljem novih dobara. Vra}anjem Boguonoga {to je Njegovo i bilo, ljudi ne}e osiroma{iti; dok upravouskra}ivanje toga vodi siroma{tvu.

Redovno davanje - u stvari vra}anje onoga {to je primio, - ~inisvakog ~lana Zajednice Bo`jim saradnikom. Sami u tom pogledu nemoète u~initi ni{ta; ali je Hristova pomo} sigurna. Preimu}stvo sva-kog ljudskog bi}a koje primi Hrista je da postane Njegov saradnik.

"Kad ja budem podignut od zemlje", kaè Spasitelj, "sve }uprivu}i k sebi" (Jovan 12,32). Zbog radosti da vidi du{e iskupljenesvojom krvlju, Hristos je pretrpeo sve one stra{ne muke na krstu. Zaspasenje palog sveta On je `rtvovao i svoj ìvot. U tom ~inusamopo`rtvovanja do{la je do izraàja boànska ljubav Hristovogsrca; u ime te `rtve svetu je darovan i mo}ni uticaj Svetog Duha.Delo Bo`je mora se nastaviti samo posredstvom `rtve. Spremnost na`rtvu i samopo`rtvovanje traì se od svakog Bo`jeg deteta. "Ko ho}eda ide za mnom", kaè Hristos, "neka se odrekne sebe i uzme svojkrst i ide za mnom" (Luka 9,23). Svima koji Ga uzveruju, Hristosdaje novi karakter. To, zahvaljuju}i Njegovoj neprocenjivoj `rtvi,predstavlja ponovno stvaranje Njegovog karaktera u ljudskoj du{i.

Za~etnik na{eg spasenja bi}e i Svr{itelj tog procesa. Jedna istinaprimljena u srce stvara mesto novim istinama. A istina, ~im se primi,oìvljava i podsti~e na aktivnost uspavane snage primaoca. Kada bi~lanovi na{e Zajednice zaista ljubili Bo`ju Re~, oni bi otkrili najbo-lje i najja~e duhovne osobine; i ukoliko su plemenitiji, utoliko bi uduhu bili sli~niji deci, veruju}i u Bo`ju Re~ nasuprot svakojsebi~nosti.

Svetlost iz Bo`je Re~i sija sve blistavije, i do probu|enja u po-gledu zanemarenih prilika mora do}i. Kada svi u desetku i prinosupo~nu da vra}aju Gospodu ono {to je Njegovo, otvori}e se put dasvet ~uje poruku za ovo vreme. Kad bi srca Bo`jeg naroda bilaispunjena ljubavlju prema Hristu, kada bi svaki ~lan Zajednice bio

449


proèt duhom samopo`rtvovanja, kada bi svi ispoljavali prvobitnurevnost, u riznici ne bi nedostajalo sredstava ni za doma}e ni zastrane misije. Na{i izvori snage i finansijskih sredstava umnoìli bise; hiljade vrata korisnosti otvorile bi se i mi bismo bili pozvanisamo da u|emo. Da je narod Bo`ji ostvario Njegovu nameru odnev{isvetu poruku milosti Hristos bi ve} do{ao na Zemlju, i sveti bi sadobrodo{licom bili primljeni u Bo`ji grad.

Ako je ikada bilo vreme da se za delo Bo`je podnese `rtva, to jeupravo sada. Oni koji raspolaù finansijskim sredstvima treba dashvate da je vreme za ulaganje tih sredstava u delo Bo`je upravosada. Ne tro{ite novac za nagomilavanje olak{ica u radu tamo gde jedelo ve} utemeljeno. Ne podiìte zgradu za zgradom tamo gde je ve}mnogo toga skoncentrisano. Upotrebite ta sredstva podiù}i centre unovim poljima. Na taj na~in }ete pridobiti du{e koje }e kasnije isame doprinositi {irenju dela.

Mislite na na{e misije u stranim zemljama. Neke od njih se uznajteè napore i odricanje bore za svoj opstanak; tamo{nji radnicinemaju ~ak ni najskromnije ni najoskudnije olak{ice. Umesto na-gomilavanja takvih olak{ica tamo gde ih ve} ima u izobilju podiìteinstitucije i {irite delo u tim siroma{nim poljima. Uputstva u tom po-gledu Gospod je ponavljao vi{e puta. Njegov blagoslov ne moè daprati one koji zanemaruju Njegove savete.

Primenjujte {tednju u ukra{avanju svojih ku}a. Mnogi od togaprave idole koje oboàvaju. Odbacite te svoje idole. Odrecite se svo-jih sebi~nih zadovoljstava. Ne tro{ite bez potrebe novac na takvaukra{avanja, preklinjem vas; jer to je novac Gospodnji i On }e traìtida ga vratite. Roditelji, Hrista radi ne tro{ite novac koji pripadaGospodu da bi zadovoljili neopravdane prohteve svoje dece. Nenavikavajte mlade da teè za hvalisavim razmetanjem da bi na tajna~in stekli popularnost i ve}i uticaj u svetu oko sebe. Ho}e li ih tou~initi sklonijima da rade na spasavanju du{a za koje je Hristosumro? - Ne; to }e samo izazvati zavist, ljubomoru i zla naga|anja.Oni }e biti navedeni da se takmi~e u rasipni~koj razmetljivosti ovogsveta, tro{e}i Gospodnji novac na ono {to u ìvotu nije bitno i {tone}e nimalo doprineti njihovom zdravlju i sre}i.

450


Ne navikavajte svoju decu i mlade na pogre{no rezonovanje dasvoju ljubav prema njima morate pokazati u popu{tanju njihovojoholosti, rasko{i i hvalisavom razmetanju. Danas nije vreme da seizmi{lja na {ta }e se potro{iti novac. Svoje pronalaza~ke sposobnos-ti upotrebite u iznalaènju boljeg na~ina {tednje. Umesto dapopu{tate sebi~nim sklonostima i tro{ite novac na ono {to uni{tavasposobnost zdravog rasu|ivanja, u~ite se samoodricanju, kako bistesvojom u{te|evinom mogli doprineti {irenju istine i podizanju njenezastave u novim poljima. Sposobnost pronalaènja je poseban tale-nat; iskoristite je u iznalaènju najboljeg na~ina da svoj novacupotrebite za spasenje du{a.

U~ite svoju decu i mlade da Bog polaè zakonito pravo na sve {tooni poseduju, pravo koje se ni sa ~im i nikada ne moè osporiti; bilo{ta da imaju, to im je povereno samo na ~uvanje, da bi se proverilanjihova poslu{nost. Odu{evite ih ambicijom da spasavaju}i du{e odgreha i privode}i ih pravdi mogu ste}i mnoge zvezde koje }e krozsvu ve~nost blistati na njihovoj kruni.

Novac je vrednost neophodna da bi se zadovoljile stvarne po-trebe; stoga ne dozvoljavajte da se rasipni~ki tro{i na one kojima nijeneophodan. Nekima su va{i dobrovoljni darovi zaista potrebni. Onikoji imaju novac suvi{e ~esto zaboravljaju koliko je u svetu zaistaugroènih koji gladuju i umiru od gladi. Neki od njih }e mo`da re}i:"Ne mogu ja sve takve da nahranim." Ali primenjuju}i u praksiHristovu pouku o {tednji, moète da nahranite bar jednoga od njih.Mo`da biste mogli da nahranite i vi{e takvih kojima nedostaje ovo-zemaljska hrana. A moète u isto vreme da nahranite i njihove du{ehlebom ìvota. "Skupite komade {to preteko{e da ni{ta ne propadne"(Jovan 6,12). Ove re~i izgovorio je u svom nalogu Onaj koji raspo-laè svim bogatstvima svemira; dok je svojom ~udotvornom silomsnabdevao hranom hiljade svojih izgladnelih slu{alaca, nije smatraoda Mu je ispod dostojanstva da ih pou~ava i {tednji.

[tednju treba da primenjujete i u kori{}enju svog novca. Vremeje tako|e dar koji ste dobili od Gospoda. I sve va{e snage pripadajuGospodu. Ako vam je rasipni~ki preterano tro{enje novca u{lo unaviku, iskorenite tu sklonost iz svog ìvota. Popu{tanje takvim

451


navikama u~ini}e vas bankrotski zauvek nesposobnima da odgo-vorite svojim finansijskim obavezama. Dok navike {tednje, marlji-vosti i trezvenosti predstavljaju, i za vas i za va{u decu, jo{ i naovom svetu dobitak ve}i od najbogatijeg miraza.

Na ovoj zemlji mi smo samo putnici, do{ljaci i stranci u prolazu.Ne tro{imo svoja sredstva na zadovoljavanje prohteva koje poBo`jem zahtevu treba da suzbijamo. Radije nastojmo da onima skojima se druìmo pruìmo dobar primer. Prikazujmo doli~no na{uveru, ograni~avanjem svojih prohteva. Neka se ~lanovi duhovnoprobude i rade usrdno kao oni koji hode u potpunoj svetlosti istineza ove poslednje dane. Uticajem svog doslednog primera pokaìtezainteresovanima svetost Bo`jih zahteva.

Ako vam je u Bo`jem provi|enju dato obilje ovozemaljskih do-bara, ne zanosite se mi{lju da nema potrebe da se bavite bilo kakvimkorisnim radom, da imaju}i svega u izobilju moète samo jesti, pitii veseliti se. Nemojte stajati besposleni dok se drugi svom snagomupinju da zarade ne{to, kako bi doprineli napretku dela. Uloìtesvoja sredstva u delo Gospodnje. Ako u zalaganju za spasavanjeonih koji propadaju ~inite manje nego {to vam je du`nost imajte naumu da vam se ta nemarnost upisuje u krivicu.

Snagu i sposobnosti za sticanje bogatstva ljudi dobijaju od Boga,ne da bi zadovoljavali svoju sebi~nost, nego da bi verom vra}ali uNjegovu riznicu ono {to pripada Njemu. Ako se pred o~ima ima tajcilj onda sticanje novca nije greh. Novac treba da se zara|ujepo{teno i marljivim radom. Sve mlade treba u~iti da stvaraju radnenavike i da budu vredni. Biblija nikoga ne osu|uje zato {to je bogat,ako je svoje bogatstvo stekao na po{ten na~in. Sebi~no kori{}enjenepo{teno ste~enog novca je koren svih zala. Obilje u ovoze-maljskim dobrima pokaza}e se kao blagoslov ako sve to kao Go-spodnju imovinu primamo sa zahvalno{}u i sa zahvalno{}u vernovra}amo Darodavcu.

Me|utim, kakvu vrednost ima basnoslovno bogatstvo ako seulaè u podizanje skupih palata ili u bankarski sef? Kakvu vrednostima sve to u pore|enju sa spasenjem samo jedne du{e za koju jeumro Sin Svemogu}ega?

452


Onima koji nagomilavaju bogatstvo za poslednje dane Gospodporu~uje: "Bogatstvo va{e istruhnu, a haljine va{e pojedo{e moljci;zlato va{e i srebro zar|a, i r|a njihova bi}e svjedo~anstvo protiv vas;izje{}e tijelo va{e kao oganj. Nagomilaste bogatstvo u poslednjedane" (Jakov 5,2.3).

Gospod nas poziva: "Prodajte {to imate i dajte milostinju;na~inite sebi torbe koje ne}e ove{tati, riznicu koja se nikad ne}eisprazniti, na nebesima, gdje se lupe` ne prikrada niti moljac kvari.Jer gdje je va{e blago ondje }e biti i srce va{e. Neka budu va{a bedrazapregnuta i svije}e zapaljene; i vi kao ljudi koji ~ekaju Gospodarasvojega kad se vrati sa svadbe da Mu odmah otvore kada do|e ikucne. Blago onim slugama koje zatekne Gospodar kad do|e a onibudno straè. Zaista vam kaèm da }e se zapregnuti i posadi}e ih, ipristupi}e te }e im sluìti. I ako do|e u drugu straù, i u tre}u straùdo|e, i zatekne ih tako, blago tim slugama. Ali ovo znajte: kad biznao doma}in u koji }e ~as do}i lupe` straìo bi budno i ne bi daopotkopati ku}e svoje. I vi, dakle, budite spremni; jer u koji ~as nemislite do}i }e Sin ~ovje~ji" (Luka 12,33-40).453


IZDAVA^KA KU]A U NORVE[KOJ

(Slede}i apel, napisan 20. novembra, 1900. godine, odnosi se nafinansijske te{ko}e na{eg izdava~kog rada u Kristianiji, u Nor-ve{koj. U toku 1899. godine Odbor za inostrane misije primio je vestda na{a izdava~ka ku}a u Norve{koj, upustiv{i se u dugove, nije vi{eu stanju da odgovori svojim obavezama, i tako postoji opasnost dapadne u ruke svojim kreditorima. Da bi se iza{lo iz tih tro{kova,traèna je finansijska pomo} u iznosu od 50.000 dolara. Odbor nijemogao da stavi na raspolaganje ovu sumu; i mada su na{i vernici uNorve{koj jo{ godinu dana posle toga dràli ovu izdava~ku ku}u usvojim rukama, malo je u~injeno da im se pomogne. Izgledalo je da}e kona~no zgrada morati da se preda kreditorima ili da se proda, dabi se novcem dobijenim na taj na~in poravnali nastali dugovi. Takobi jedna ustanova podizana godinama napornog rada i uz mnogo`rtava bila izgubljena za delo Gospodnje. Da bi spre~io ovu velikunesre}u, Gospod je preko svoje slu{kinje uputio slede}e re~i usrdnogapela, uputstava i ohrabrenja).

Na{a izdava~ka ku}a u Norve{koj u velikoj je opasnosti i u imeGospodnje upu}ujem apel na{em narodu za pomo} ovoj instituciji.Sve kojima je u srcu delo sada{nje istine pozivam da pomognu uovoj krizi.

Oni koji iz ljubavi sluè Bogu treba da ispoljavaju najdubljeinteresovanje za sve {to je povezano sa slavom Njegovog imena.Posmatraju}i jednu ustanovu u kojoj je uzdizana istina, u kojoj jeGospod tako ~esto ispoljavao svoje prisustvo, gde su glasnici Bo`jiprimali pouke, iz koje je istina {irena posredstvom publikacija kojesu u~inile toliko dobra - ko bi mogao podneti i samu pomisao da taustanova pre|e u ruke svetovnih ljudi, i da se koristi za obi~ne ovo-zemaljske ciljeve? Bog bi svakako bio obe{~a{}en ako dozvolimo daNjegova ustanova padne pod ste~aj zbog nedostatka sredstava kojaje On poverio svojim pristavima. Ako bi se to zaista desilo, mnogi birekli da je do toga do{lo zato {to Gospod nije bio u stanju da tospre~i.

454

IZDAVA^KA KU]A U NORVE[KOJ 421

Sve ovo zna~i zaista mnogo za na{u bra}u i sestre u Skandinaviji.Oni }e biti bolno ku{ani ako ostanu bez ove institucije. Potrudimo seda ih po{tedimo pada u takvu depresiju i obeshrabrenost. Pre-duzmimo kao zajednica posve}ene i odlu~ne napore da tamo{njuizdava~ku ku}u izvu~emo iz pote{ko}a u koje je zapala.

Uvek ima i onih koji su maloverni, koji }e svakako poku{ati daobeshrabre i druge i da ih odvrate od u~estvovanja u ovom dobrompoduhvatu. Dovoljna je samo jedna obeshrabruju}a re~ da se probu-di i oja~a sebi~nost u du{i. Ne slu{ajte one koji poku{avaju da vasdovedu u takvo isku{enje. Izbegavajte da postavljate pitanje: kako jemoglo do}i do takvih te{ko}a. To su mo`da velikim delom posledicepo~injenih gre{aka; ali nemojmo sada tro{iti vreme na kritiku ijadikovanje. Kritike, àljenje i okrivljavanje ne}e doneti nikakvoolak{anje na{oj bra}i u njihovoj zabuni i poti{tenosti.

Bog poziva ljudska oru|a da zajedno s Njim sara|uju u deluspasavanja du{a. On upotrebljava ljude okruène slabostima ipodlo`ne gre{kama. Stoga one koji su tako unesre}eni nemojmoosu|ivati kao krivce. Radije nastojmo da - preobraèni milo{}uBo`jom - postanemo saose}ajni i ganuti ljudskom nesre}om.Takvim me|usobnim odnosima u Zajednici nebo se raduje; jer lju-be}i klonulog i u o~ajanju palog brata kao {to Bog i Hristos ljubenas, pruàmo o~evidan dokaz da smo primili Hristove osobine.

Sada nije vreme za kritikovanje. Ono {to je sada neophodno to jeistinsko saose}anje i odlu~nost da se pomogne. Svako od nas poje-dina~no treba da razmotri teàk poloàj i potrebu te na{e bra}e. Nekasvaka re~ koju izgovorimo o ovom problemu bude re~ ohrabrenja. Uakciji koja ima za cilj da podigne i ukaè pomo} treba upotrebiti svesnage i sve sposobnosti.

Jedna od du`nosti nebeskih an|ela u slu`bi za naslednike spase-nja je da nadgledaju delo Bo`je povereno rukama Njegovih pristava.Oni u svakoj potrebi pomaù onima koji se kao Bo`ji saradnici svimsilama trude da unaprede Njegovo delo na zemlji. Ta nebeska duhov-na bi}a, u svojoj te`nji da zavire u plan iskupljenja, raduju se kadvide da delo Bo`je napreduje u bilo kojoj od svojih oblasti.

An|eli su zainteresovani za duhovnu dobrobit svih onih koji se

455


zalaù za obnovu Bo`jeg moralnog lika u ~oveku; i zemaljska po-rodica treba da se poveè sa nebeskom u zavijanju rana i povredakoje greh zadaje ~oveku. Iako nevidljiva, an|eoska bi}a sara|uju savidljivim ljudskim oru|ima u zajedni~kom pruànju pomo}i onimakojima to zatreba. Isti oni an|eli koji su se borili protiv sotone kadje traìo prevlast u nebeskim dvorovima i trijumfovali na straniBo`joj, koji su klicali od radosti kad je stvorena na{a planeta i njenibezgre{ni stanovnici, koji su bili svedoci ~ovekovog pada i njegovogizgnanstva iz Edemskog doma - ti isti nebeski glasnici najvi{e suzainteresovani da zajedno sa pripadnicima palog i ponovo podignu-tog ljudskog roda sara|uju na spasavanju ljudskih bi}a koja propada-ju u svojim gresima.

Ljudski posrednici predstavljaju produènu ruku nebeskih oru|a,jer se nebeski an|eli u svojoj slu`bi pruànja pomo}i koriste ljud-skim rukama. Ljudska oru|a, kao pomo}na ruka, treba da posluè uprakti~noj primeni znanja i mogu}nosti nebeskih bi}a. Ujedinjuju}ise sa tim silama koje su svemo}ne, oni se koriste njihovim vi{im sa-znanjima i iskustvima. Na taj na~in, postaju}i sau~esnici u boànskojprirodi i iskorenjuju}i sebi~nost iz svog srca, dobijamo naro~ite ta-lente da pomaèmo jedni drugima. Na taj na~in nebo svojom spa-sonosnom silom sluì ljudskim potrebama.

Zar u ovoj misli: da ljudska bi}a predstavljaju vidljiva oru|a kojaprenose blagoslov an|eoske delatnosti nema ne~eg {to zaista pod-sti~e i nadahnjuje? Mi na taj na~in zaista sara|ujemo s Bogom, i delonosi otisak boànskog odobravanja. Znanje i aktivnost nebeskihposlanika ujedinjeni sa znanjem i silom koja je podarena ljudskomoru|u, donose olak{anje i pomo} potla~enima i nevoljnima. înomsvoje nesebi~ne slu`be mi u~estvujemo u uspehu koji proisti~e iztako ukazane pomo}i.

S kakvom rado{}u nebo gleda na uticaje koji proisti~u iz tezajedni~ke delatnosti? Celo nebo je s najve}om pa`njom usred-sre|eno na ta oru|a koja poput ispruène ruke ostvaruju Bo`jenamere na zemlji, ~ime se Njegova volja i ovde ostvaruje kao i nanebu. Takvom saradnjom nastavlja se delo koje donosi ~ast i slavuveli~anstvu Bo`jem. O, kada bi svi - u nastojanju da zabludele i

456


stradalnike spasu od propasti - ljubili onako kao {to Hristos ljubi, dokakve bi promene do{lo u svetu!

"I ostavi}u u tebi narod nevoljan i siroma{an, i oni }e se uzdati uime Gospodnje. Ostatak Izrailjev ne}e ~initi bezakonja niti }e govo-riti laì, niti }e se na}i u ustima njegovim jezik prevaran; nego }e kaostado koje mirno pase leàti i ne}e biti nikoga da ih pla{i. Pjevaj,k}eri Sionska; klikuj Izrailju! Ukloni Gospod sudove tvoje, odvratineprijatelje tvoje; car Izrailjev, Gospod, usred tebe je; ne}e{ se vi{ebojati zla. U onaj dan re}i }e se gradu Jerusalimu: Ne boj se; Sionu;Nemoj da ti klonu ruke, Gospod Bog tvoj, koji je usred trebe, silni,spa{}e te; radova}e ti se veoma, umiri}e se u ljubavi tvojoj, veseli}ese tebe radi pjevaju}i" (Sofonija 3,12-17). Kakvog li divnog pri-kaza! Moèmo li da shvatimo njegovo zna~enje?

"Koji tuè za praznicima, sabra}u ih, koji su iz tebe, radi te{kesramote koja je na tebi. Gle, uni{ti}u u ono vrijeme sve koji te mu~e,i izbavi}u hrome i sabrati odagnane, i dobavi}u im hvalu i slavu posvoj zemlji, gdje su bili pod sramotom. U ono vrijeme dove{}u vas;jer }u vam obnoviti slavu i hvalu po svim narodima na zemlji, kadpovratim roblje va{e pred va{im o~ima, govori Gospod" (Sofonija3,18-20). Pro~itajte tako|e i prvo poglavlje u knjizi proroka Ageja.

Kada ljudi, kao Bo`ji pristavi, objedine vra}anje Gospodu onoga{to je Njegovo i upotrebu istoga u osloba|anju Njegove ustanove odtereta dugova kojima je pritisnuta, Gospod }e sara|ivati s njima.

"Po tom vrati se an|eo koji mi govora{e, i probudi me kao ~ovje-ka koji se budi oda sna, i re~e mi: [ta vidi{? A ja rekoh: Vidim, etosvijetnjak sav od zlata, i gore na njemu ~a{e, i sedam ìàka njego-vih na njemu, i sedam lijevaka za sedam ìàka {to su gore na njemu.I dvije masline pored njega, jednu s desne strane ~a{i a jednu s lijeve.I obrativ{i se an|elu koji govora{e sa mnom, upitah: [ta je to, gospo-daru moj? A an|eo koji govora{e sa mnom odgovori i re~e mi: Zarne zna{ {ta je to? I rekoh: Ne, gospodaru moj. A on odgovaraju}i,re~e mi: To je rije~ Gospodnja Zorovavelju: Ne silom ni krijepo{}unego Duhom mojim, veli Gospod nad vojskama. [ta si ti, goro veli-ka? Pred Zorovaveljom bi}e{ sravnjena sa zemljom; i on }e iznijetinajvi{i kamen s usklicima: Milost, milost je ovo Njegova! I do|e mi

457


rije~ Gospodnja govore}i: Ruke Zorovaveljove osnova{e ovaj dom,ruke }e njegove i dovr{iti; i prizna}e{ da me je Gospod nad vojska-ma poslao k vama. Jer ko je prezreo dan skromnih po~etaka? Ra-dova}e se kad vide kamen mjera~ki (visak) u ruci Zorovavelju saonih sedam o~iju; to su o~i Gospodnje koje prelaze svu zemlju. Tadaodgovorih i rekoh mu: [ta su one masline s desne strane svijetnjakai lijeve? I opet progovorih i rekoh mu: [ta su one dvije gran~icemaslinove {to su me|u dva lijevka zlatna, koji to~e zlato? I re~e migovore}i: Zar ne zna{ {ta je to? A ja rekoh: Ne, gospodaru moj. Tadare~e: to su dva pomazanika koji stoje pred Gospodom cjele zemlje"(Zaharija 4,1-14).

Celo nebo s najve}im interesovanjem poklanja pa`nju ne samozemljama koje su nam blizu i kojima je potrebna na{a pomo}, negoisto tako i dalekim zemljama. Nebeska bi}a budno paze o~ekuju}i daljudi budu duboko ganuti potrebama svojih saradnika u delu koji seku{aju u nevolji, poti{tenosti i bolu.

Kad jednoj od Gospodnjih ustanova zapreti opasnost da padnepod ste~aj, ostale na{e institucije koje posluju uspe{nije treba upomaganju tako ugroènima da u~ine sve {to je u njihovoj mo}i, dase ne nanosi sramota Bo`jem imenu. Kad god oni koji vode delo uraznim ustanovama Zajednice zatvaraju svoja srca pred potrebamasestrinskih institucija i ne ulaù sve mogu}e napore da bi impomogli, govore}i sebi~no: "Neka ih neka pate", pred Bogom sebeleì ta njihova svirepost, i do}i }e vreme kad }e i oni morati dapro|u kroz sli~no poniènje. Ali, bra}o moja, ne zna~i da vi tonamerno ~inite. Znam da ne.

Svaka olak{ica namenjena napredovanju i {irenju dela Bo`jeg,koju imamo u Evropi, neophodna je; svaka tamo{nja ustanova trebada finansijski dobro stoji, cveta i napreduje pred o~ima nevernika.Ne dozvolimo da Bo`ji an|eli, ~ija je misija da odgovornima u deluBo`jem pomaù u no{enju njihovih odgovornosti, gledaju teNjegove radnike poti{tene i obeshrabrene. Svojim odugovla~enjemdoprineli smo da postoje}e te{ko}e samo postanu jo{ ve}e, tako daobnova tamo{njeg dela sada zahteva jo{ ve}e napore i finansijskeizdatke. U ime Gospodnje pozivamo pripadnike Njegovog naroda

458

459


koji raspolaù finansijskim sredstvima da se pokaù kao verni pris-tavi. Obnovite funkcionisanje ustanove tako bitne za napredovanjedela Bo`jeg, da ne bi do{lo do obeshrabrenosti u Njegovom narodui zastoja u Njegovom delu.

"I do|e rije~ Gospodnja Zahariji, govore}i: Ovako govoriGospod nad vojskama: Sudite pravo i budite milostivi i àlostivijedan drugome. I ne ~inite krivo udovici ni siroti, inostrancu ni si-romahu; i ne mislite zlo jedan drugome u srcu svom" (Zah. 7,8-10).Ove re~i Gospod i nama upu}uje.

Ne mogu zamisliti da ono {to je zapisano u zavr{nom delu ovogpoglavlja bude i va{e iskustvo: "Ali ne htje{e slu{ati, i uzmako{eramenom natrag, i zatisko{e u{i svoje da ne ~uju. I srcem svojimotvrdnu{e kao dijamant da ne ~uju zakona i rije~i koje sla Gospodnad vojskama Duhom svojim preko proroka pre|a{njih; zato do|evelik gnjev od Gospoda nad vojskama. Zato kao {to On vika a onine slu{a{e, tako i oni vika{e a ja ih ne slu{ah, govori Gospod nadvojskama; nego ih razmetnuh po svim narodima, kojih ne pozna{e, izemlja opustje iza njih da niko u nju ne doho|a{e niti se iz njevra}a{e, i obrati{e prijatnu zemlju u pusto{" (Zah. 7,11-14).

Bra}o, u svom postupanju sa onima koji su pripadnici GospodnjeZajednice "starajmo se, dakle, za ono {to doprinosi miru i uzajam-nom napretku" (Rimlj. 14,19). Ne izgovarajte te{ke re~i osude. Neokrivljujte za to ovoga ili onoga. Sada je neophodna pomo} u kojojsvi mogu da u~estvuju. Nastojte da nastalu povredu zale~ite. U~initeto plemenito delo rado i velikodu{no. Do|ite u pomo} Gospodu, upomo} Gospodu protiv silnika. Spasavajte bez ikakvog odlaganjaustanovu koja je u tako velikoj opasnosti.

Neka svi koji zaista shvataju blizinu Hristovog dolaska i postupa-ju u skladu sa svojom verom. Kad vidimo da jedno od oru|a koje Bogupotrebljava u svom delu po~inje da malaksava i gine, svi koji susrcem i du{om u delu treba da pokaù svoju stvarnu zainteresovanost.

Oni koji se nalaze na odgovornim poloàjima treba da pruèpravi primer drugima. Hri{}anska plemenitost treba instiktivno da ihnagoni da se u spasavanju Gospodnje ustanove zalaù usrdnije negou ~uvanju svoje imovine. Neka svi nastoje da u~ine pone{to. Ne

460


obaziru}i se na li~ne interese, razmislite {ta uz Bo`ju pomo} moèteu~initi u ovom poduhvatu.

Po{to Bog u svojoj velikoj ljubavi prema stanovnicima ovogsveta i brizi koju nebo ukazuje zemlji, stalno {alje svoje an|ele dapomaù svima kojima zatreba pomo}, znamo da }e i nama - akou~inimo svoj deo - ti nebeski predstavnici svemo}ne sile pomo}i uovoj stvarnoj potrebi. Ako se u du{i i srcu ujedinimo sa timnebeskim duhovima, oni }e delovati kroz nas. Ljudi imu}ni, kojimaje Bog poverio talente finansijskih sredstava, bi}e pokrenuti Njego-vim Duhom da preuzmu ovo breme odgovornosti, i pomognu na{ojbra}i u Skandinaviji.

Delo Bo`je u Evropi ne treba da postane kamen spoticanja i stenasablazni za nevernike. Ne treba dozvoliti da se na{e tamo{nje usta-nove zatvore niti da se predaju u ruke svetovnih ljudi. Neka slugeGospodnje u Evropi u~ine sve {to je u njihovoj mo}i da povrate ono{to je izgubljeno, i Gospod }e raditi s njima. A na{e vernike uAmerici pozivam da sara|uju sa svojom bra}om iz Evrope. Akosvako izvr{i svoj udeo u Bo`jem velikom planu, On }e svoje namereipak ostvariti. Ova te{ko}a ubrzo }e postati pro{lost, i ne}e vi{eunositi nemir u Bo`je delo.

Neka nijedna ruka ne bude nemarna i neaktivna. Vi imate sigurnoobe}anje da su an|eli koji borave u sjenu Svemogu}ega i koji gleda-ju slavu Bo`ju, va{i pomo}nici u Njegovom delu. Ho}ete li da sa-ra|ujete s njima u podizanju svake institucije u kojoj se sluì Bogupod nadzorom an|eoskog slu`bovanja?

Ko moè da proceni vrednost du{a radi ~ijeg spasenja je njihovGospod, njihov Car, Sin besmrtnog Boga, svoj bezgre{ni ìvotpredao na sramnu smrt? S kakvom odano{}u bi se delo Bo`je nas-tavljalo, kad bi svi ovo shvatili onako kao {to bi trebalo da shvate!Posredstvom Svetog Duha, oni bi svojim uticajem, svojim re~ima isvojim finansijskim sredstvima pomogli mnogim du{ama da,zbaciv{i lance duhovnog mraka, izbegnu paklene sotonine zamke ibudu oprane od svojih greha krvlju Jagnjetovom. O, neka bi ovodelo prodiralo sve dublje i dublje! Nebeski an|eli se veoma radujukad vide da se gre{nici kaju i vra}aju Bogu ìvome.

461


Kada preduzmemo odlu~ne napore da obuzdamo svako ispolja-vanje neverovanja, i da re~ima punim nade i neodlo`ne aktivnostija~amo i svoju veru i veru drugih, na{ vidik }e biti mnogo jasniji.îsta nebeska atmosfera okruìva}e na{e du{e.

________

Budite revnosni i ~vrsti u veri, i svojim re~ima uvek izraàvajtenadu. U duhovnom smislu vi ste s Hristom povezani tako tesno kaosupru`nici u bra~noj Zajednici. Njegova re~ je va{a sigurnost.Pribliìte se svome Spasitelju s potpunim poverenjem i u ìvoj veri,uhvatite se ~vrsto za Njegovu ruku. Idite tamo kud vas On vodi,poslu{ajte i rado izvr{ite sve {to vam On kaè. On je spreman da vasu~i kao {to je u~io i druge.

NA[ SANATORIJUM U DANSKOJ

Na{i vernici u Danskoj podigli su jedan sanatorijum u [kod-sburgu, jednom predgra|u Kopenhagena. Ovog poduhvata oni su seprihvatili puni nade, osvedo~eni da ~ine upravo ono {to Bog spravom o~ekuje od svog naroda. Ali vode}i ljudi na{e Zajednice,op{te uzev{i, nisu podizanju sanatorijuma u Evropi poklanjali tolikopa`nje i interesovanja koliko je trebalo; i podizanjem sanatorijuma u[kodsburgu ova na{a draga bra}a i{la su brè nego {to su imdopu{tala njihova finansijska sredstva, i sada se nalaze u te{ko}amai nevolji.

Te{ko}e i opasnosti kojima su izloène na{e ustanove uSkandinaviji pri~injavaju mi veliku zabrinutost. Ose}am se pokrenu-ta da na{em narodu uputim apel za pomo} ne samo izdava~koj ku}iu Kristijaniji, Norve{ka, nego isto tako i sanatorijumu u Danskoj.Prema onome {to mi je pokazano, neprijatelj je jedva ~ekao prilikuda uni{ti ove ustanove, koje predstavljaju Bo`ja oru|a u spasavanjuljudskih du{a. Zar da dozvolimo da se ova sotonina èlja zaista ost-vari? Zar da nam se ove institucije otmu iz ruku i da se zaustavi nji-hov blagotvorni rad? Treba li te na{e vernike, zato {to su u tome

462


pravili izvesne gre{ke, prepustiti da sami snose posledice svojihpogre{nih prora~una? Da li bi Hristos tako postupao s nama?

Dok onaj koji je pritisnut nekim te{kim bremenom stoji upodno`ju ~itavog brda te{ko}a, i okruèn obeshrabreno{}u o~ekujeohrabrenje, utehu i pomo}, ~esto se vreme beskorisno propu{ta ujadikovanju, kritikovanju i osudi ugroènog. Ali time se bremete{ko}a ne otklanja. Onima koji su ovim bremenom najteè pritisnu-ti nije potrebna osuda niti je oni zasluùju. To mo`da vi{e zasluùjuoni koji su bili du`ni da jo{ ranije preuzmu na sebe deo tog tereta.Ali ~ak ni tada osu|ivanje ne bi bilo preporu~ljivo, niti bi donelo bilokakvu korist. Na{a prva misao treba da bude: Kako moèmo pomo}ida se breme otkloni? Vreme je dragoceno. Suvi{e bi se rizikovalosvakim odlaganjem.

Pripisivati vode}im ljudima sanatorijuma u [kodsburgu nesveteambicije i èlju da se li~no proslave, bilo bi nepravedno. Pro{iruju}idelo na ovaj na~in oni su imali pred o~ima slavu Bo`jeg imena, i to{to su otvorili sanatorijum dobro je i ima dalekoseàn uticaj. Ali supogre{ili {to su ulaganjem u to prekora~ili granice svojih finansijskihmogu}nosti, i tako su sami sebi vezali ruke okovima duga. Na tajna~in ugroèna je budu}nost ove ustanove i naru{en ugled dela.Sada, umesto da dodavanjem novih te{ko}a situaciju ~inimo jo{teòm, zar nije bolje da se hrabro uhvatimo uko{tac sa otpla}ivanjemduga?

Duhom Bo`jim ja sam pokrenuta da upozoravam na ozbiljnuopasnost. O, kakav bi prizor bio za an|ele da gledaju kako ovazdravstvena ustanova - koja je osnovana u cilju {irenja i prakti~neprimene zdravstvene reforme - iz ruku onih koji je koriste za deloBo`je prelazi u ruke ovog sveta? Bra}o, vreme je da najozbiljnijepoklonimo du`nu pa`nju ovim na{im ustanovama u Evropi, koje suu velikoj nevolji i vape za pomo}. Kao {to Hristos postupa s nama,tako i mi moramo postupati sa svojom bra}om u nevolji.

Mi raspolaèmo obiljem Gospodnjih dobara koja su nam pove-rena upravo za ovakva iznena|enja. Neka na{ narod koji ljubi Bogai Njegovo delo pritekne u pomo} ovim Njegovim zaista ugroènimustanovama. Svoj doprinos ovome treba da daju sva na{a bra}a i se-

463

NA[ SANATORIJUM U DANSKOJ 429

stre iz Amerike. Odlu~nu akciju posebno treba da preduzmu na{idoseljenici iz tih Skandinavskih zemalja. I na{a bra}a u Danskoj,Norve{koj i [vedskoj tako|e treba da do|u u pomo} Gospodu. Nekasvi koji zaista veruju u Boga najusrdnije prou~avaju Njegovu Re~ dabi shvatili svoja preimu}stva, svoje odgovornosti i svoju du`nost uovoj situaciji. Ako sada propustimo priliku da izvr{imo svoj zadataki da kao Bo`ja pomo}na ruka pruìmo neophodnu pomo} ovim insti-tucijama na{e Zajednice u Skandinaviji, izgubi}emo velikiblagoslov.

Ko je spreman da bez odlaganja stane na stranu Gospodnju? Koje voljan da kao Njegova pomo}na ruka svesrdno daje i podiè? Koje spreman da poti{tene hrabri: da ne gube poverenje u Gospoda? Ko}e sada ispoljiti veru koja se ne koleba i ne popu{ta, nego hrabro nas-tavlja da napreduje do kona~ne pobede? Ko }e nastaviti da se zalaèza podizanje ovog dela koje treba sna`no da napreduje, a koje sotonatoliko teì da sru{i? Ko je spreman da za svoju bra}u u Evropi, bezodlaganja u~ini ono {to bi èleo da drugi u~ine za njega kad bi sena{ao u sli~nim okolnostima? Ko je spreman da sara|uje saan|elima poslanima da sluè naslednicima spasenja?

Pripadnike svoga naroda Gospod poziva na `rtvu samoodricanja.Odrecimo se ne~ega {to smo nameravali da potro{imo na rasko{ ilili~no zadovoljstvo. U~imo i svoju decu da se odri~u sebe u slu`bi zadruge i da tako budu pomo}na ruka Gospodu u {irenju Njegovihblagoslova.

Moju dragu bra}u u Skandinaviji preklinjem da i oni u~ine sve{to je u njihovoj mo}i. Va{em delu ljubavi, korisnosti i pomaganjadrugima, mi }emo rado pridruìti svoje napore. U rukamaGospodnjih pristava ima dovoljno finansijskih sredstava zaodràvanje dela, ako se ujedine u bratskom saose}anju radi obnove,stabilizovanja i prosperiteta tih Bo`jih ustanova.

Iznosi va{ih priloga za ovo mo`da }e biti mali u pore|enju spotrebama dela, ali nemojte gubiti hrabrost. Imajte potpuno po-verenje u Boga. Drìte se ~vrsto za ruku Beskona~ne Sile, i ono {tona prvi pogled izgleda beznade`no, pokaza}e se sasvim druga~ije.Na~in na koji je Hristos nahranio pet hiljada ljudi treba da nam

464


posluì kao o~evidna pouka. Kao {to je tada sa pet hlebova i dveribice nahranio peh hiljada ljudi, osim èna i dece, On i danas moèda u~ini ne{to veliko za svoj narod.

Pro~itajte biblijski zapis o tome kako je prorok Jelisije nahraniosto ljudi: "A do|e neko iz Val-Salise, i donese ~ovjeku Boìjemuhljeba od prvina, dvadeset hljebova je~menih, i novih zrna u klasju.A on re~e: Postavi to narodu, neka jedu. A sluga mu re~e: Kako }uto postaviti pred stotinu ljudi? On ponovo re~e: Postavi narodu, nekajedu; jer je tako kazao Gospod: Je{}e svi, i jo{ }e prete}i. A on impostavi, te jedo{e; i prete~e po rije~i Gospodnjoj" (II Car. 4,42-44).

Kakva je to blagonaklonost i briga za svakodnevne ljudskepotrebe bila sa Hristove strane kad je u~inio ovo ~udo da bi zado-voljio potrebe gladnih! Kao {to je tom prilikom utolio glad stotineproro~kih sinova, On ne prestaje - iako ne uvek na tako vidljiv ineuobi~ajen na~in - da svojom stvarala~kom silom odràva sve uìvotu i zadovoljava ljudske potrebe. Kada bi na{e duhovno raspo-znavanje bilo jasnije bili bismo daleko spremniji da shvatimo kakomilostivo i saose}ajno postupa Bog sa svojim narodom, i na{eduhovno iskustvo bilo bi znatno bogatije. Mnogo studioznije trebada prou~avamo zaista ~udesno Bo`je postupanje. Ljude koji nisuujedinjeni s nama u poznanju istine, On pokre}e da ukaù blago-naklonost Njegovom narodu. U svakoj situaciji, Gospod ima ljudepogodne za taj trenutak kao {to je bio ~ovek iz Val-Salise koji jehranu za proro~ke sinove doneo upravo kad je to bilo najpotrebnije.

Kad Gospod zatraì od nas da ne{to u~inimo, ne zaustavljajmo seda bi razmi{ljali o celishodnosti primljenog naloga ili o mogu}imposledicama napora koji nas u tome o~ekuju. Moè nam izgledati dasredstva koja imamo u svojim rukama ni izdaleka ne odgovarajuna{im potrebama; ali u Hristovim rukama to moè da postane vi{enego dovoljno. Izvr{avaju}i prorokov nalog, sluga "im postavi, tejedo{e; i prete~e po rije~i Gospodnjoj".

Treba da imamo vi{e vere. Na{a predstava o Tvor~evoj po-vezanosti sa onima koje je iskupio krvlju svoga Jedinorodnoga Sina,treba da bude potpunija. Veru u stalno napredovanje dela Bo`jegtreba da pokaèmo odgovaraju}im delima.

465

466

NA[ SANATORIJUM U DANSKOJ 431

Ne propu{tajmo vi{e vreme u àljenju i jadikovanju zbog ne-dostatka vidljivih sredstava, ve} nastojmo da na najbolji na~in isko-ristimo ono {to imamo. Iako spoljni izgledi mo`da ne obe}avajumnogo, energi~no delovanje i poverenje u Boga otkri}e nove izvore.Upu}ujmo svoje priloge sa zahvalno{}u i usrdnom molitvom daGospod blagoslovi te darove i da ih umnoì kao {to je u~inio s hra-nom kojom je nahranio pet hiljada ljudi. Ako na najbolji na~in isko-ristimo mogu}nosti i institucije koje imamo, sila Bo`ja osposobi}enas da dopremo do mno{tva onih koji gladuju za hlebom ìvota.

U nastojanju da pomognemo na{oj bra}i u Danskoj i Norve{koj,budimo revnosni, dare`ljivi i plemeniti, prepu{taju}i rezultate u pot-punosti Bogu. Verujmo da }e On uve}avati na{e priloge sve dok ihne bude dovoljno da se ove Njegove ustanove potpuno stabilizuju.

________

Vera je duhovna ruka koja se doti~e beskona~nosti.________

Jednostavne molitve pokrenute i vo|ene Svetim Duhom uzdiùse k nebu kroz {irom otvorena vrata, za koja Hristos kaè: "Dadohpred tobom vrata otvorena, i niko ih ne moè zatvoriti" (Otkr. 3,8).Takve molitve, pome{ane sa tamjanom Hristovog savr{enstva,uzdiù se pred Oca kao miomirisni kâd, i bi}e usli{ene.

________

Oni koji rade za Hrista nikada ne treba da misle, a jo{ manje dagovore, o neuspehu svoga rada. Gospod Isus je na{a delotvornost usvemu {to radimo za Njega; Njegov Duh treba da bude na{ainspiracija; i kada se predamo u Njegove ruke, da bi nas koristio kaokanale svetlosti, nikada ne}emo biti ostavljeni bez sredstava imogu}nosti da ~inimo dobro. Iz Njegovog izobilja uvek }emo mo}ida traìmo i da primamo blagodati kojima nema ni granica ni mere.

467


POMO] ZA NA[E [KOLE

Primer dare`ljivosti

Poziv koji je Gospod uputio sinovima Izrailjevim za vreme nji-hovog putovanja kroz pustinju da sakupe prilog za izgradnju {atoraod sastanka, nai{ao je na svesrdan odziv. Oni su dolazili "svaki koje-ga podiè srce njegovo i koga god duh pokrenu dragovoljno, i done-so{e prilog Gospodu za gra|enje {atora od sastanka". Dolazili su iljudi i ène, svi koji su bili pokrenuti duhom dragovoljne po`rtvo-vanosti. Prilozi su dono{eni u zlatu i srebru, najodabranijim tkanina-ma i skupocenom drvetu. Poglavari su donosili drago kamenje, sku-pocene mirise i ulje za sve}njak. "I sve ène vje{te predo{e svojimrukama, i donosi{e {to napredo{e za porfiru, skerlet, crvac i tankoplatno." Svoje dobrovoljne priloge oni "dono{ahu svako jutro", svedok Mojsiju nije podnesen slede}i izve{taj: "Vi{e donosi narod nego{to treba da se uradi djelo, koje je Gospod zapovijedio da se uradi"(II Mojs. 35,21.25; 36,3.5). Ta velikodu{no plemenita, dragovoljnaslu`ba bila je ugodna Gospodu; i kad je {ator od sastanka biozavr{en, On je stavio pe~at svog odobravanja na njihove darove ipo`rtvovanost. "Tada oblak pokri {ator od sastanka, i napuni se {atorslave Gospodnje" (II Mojs. 40,34).

Sli~an ovom primeru dobrovoljne slu`be bio je i poduhvatizvr{en u korist na{ih {kola {tampanjem i prodajom knjige Hristoveo~igledne pouke. Radujemo se {to je tako veliki broj na{e bra}eu~estvovao u tom poduhvatu i {to su njihovi napori krunisani uspe-hom. Radujemo se {to su vode}i ljudi na{e unije i izdava~kogudruènja svojim uticajem i energijom doprineli uspehu ovogvelikog poduhvata, i {to su propovednici, biblijski radnici, kolporterii ~lanovi tako rado dali svoj doprinos ovom naro~itom naporu da sena {to brì na~in pomogne na{im {kolama. Velikodu{nost i usrdnostispoljena u stavu na{ih izdava~kih ku}a i bra}e i sestara uop{te, kojisu u~estvovali u ovom poduhvatu, veoma su po volji Gospodu. To jeu skladu sa Njegovim planom.

468

PRIMER DARE@LJIVOSTI 433

Gospodnji plan

U boànskom provi|enju ima naro~itih trenutaka kada, odaziva-ju}i se Bo`jem pozivu, moramo upotrebiti svoja sredstva, vreme,umne sposobnosti, celo svoje bi}e - duh, du{u i telo - da bismoispunili Njegove zahteve. Sada{nje vreme je upravo takav istorijskitrenutak. Interesi dela Bo`jeg su u pitanju. Ustanove Gospodnjenalaze se u opasnosti. Strahoviti teret dugova koji pritiskuju na{e{kole predstavlja prepreku za napredovanje dela na sve strane. Una{oj velikoj potrebi Bog je otvorio put za izlazak iz nastalih te{ko}ai poziva nas da sara|ujemo s Njim u ostvarivanju Njegove namere.Njegov je plan da novac dobijen prodajom knjiga Hristove o~i-gledne pouke bude upotrebljen za pomo} na{im {kolama, i On pozi-va na{e vernike da svoj udeo doprinesu u~estvovanjem u prodavan-ju ovih knjiga od ku}e do ku}e. Na taj na~in On proverava vernostsvog naroda, i ~lanova i ustanova, da bi se videla njihova spremnostna zajedni~ku saradnju u ovome i jednodu{nost u samoodricanju isamopo`rtvovanju.

Svi treba da sara|uju

Rad na prodavanju knjiga Hristove o~igledne pouke imao jedobar po~etak. Sada su neophodni usrdni i ujedinjeni napori da bi seposao tako dobro zapo~et, uspe{no i zavr{io. U Svetom pismu otome ~itamo: "U poslu ne budite lijeni; budite ognjeni u duhu, sluìteGospodu" (Rimlj. 12,11). Svaka grana dela Bo`jeg dostojna jemarljivog zalaganja; ali u ovo vreme ni{ta ne zasluùje ve}u pa`njui zalaganje nego upravo ovaj poduhvat. Da bi se ova Bo`ja nameraostvarila neophodno je raditi odlu~no i nepokolebljivo. Neka svakiva{ napor u prodavanju ovih knjiga bude delotvorno svedo~anstvoza U~itelja. U ovome, svi koji mogu treba da se pridruè radnicima.

Na osnovu uspeha koje smo da sada postigli, vidimo da je dalekobolje odazvati se danas zahtevu Bo`jem, nego o~ekivati neko po-voljnije vreme. Moramo postati takvi ljudi i ène koje Bog moè da

469


upotrebi u datoj prilici, jer su odgovornosti i mogu}nosti koje senalaze pred svima koji prihvate slu`bu pod Hristovom zastavom,zaista velike.

Bog nas poziva na odlu~nu akciju da bismo na{e obrazovno-vaspitne ustanove oslobodili njihovih dugova. Bo`je planove trebaostvarivati na na~in koji je On sam odredio.

Danas nam se pruàju prilike i mogu}nosti koje nipo{to nesmemo propustiti. Sve pripadnike na{eg naroda pozivamo da svimsvojim mogu}nostima bez odlaganja priteknu u pomo}, i da otku-pljuju}i izvesnu koli~inu ovih knjiga u~ine delo koje }e biti veomaugodno Bogu. Stavljanjem u opticaj ovih tako zna~ajnih knjigaèlimo da se potpomogne svim raspoloìvim sredstvima. Pred-sednike na{ih unija i polja pozivamo da razmisle kako mogu do-prineti realizovanju ovog poduhvata. Na{e propovednike pozivamoda ~lanove prilikom pose}ivanja skup{tina ohrabruju da rade kaoakviziteri, i da u pravcu samoodricanja preduzimaju odlu~ne korake,kako bi jedan deo svojih prihoda mogli da priloè za pomo} na{im{kolama.

Neophodno je pokrenuti sveop{tu akciju u ovom pravcu, a tomora otpo~eti li~nim zalaganjem pojedinaca. Neka svaka porodica isvaki ~lan Zajednice preduzmu odlu~ne napore u duhu samoodri-canja da bi potpomogli napredak dela. I deca mogu da doprinesusvoj udeo u tome. Potrebna je saradnja svih. U~inimo najbolje {tomoèmo u ovom trenutku da u svojim prilozima vratimo Bogu ono{to je Njegovo, da ispunimo Njegovu jasno izraènu volju, kakobismo time omogu}ili da se svetu koji se jo{ uvek nalazi u du-hovnom mraku pruì svedo~anstvo o Njemu i Njegovoj istini.Sve}njak je u na{im rukama. Neka zraci njegove svetlosti blistajupunim sjajem.

Mladi ljudi, koji nameravate da se posvetite propovedni~kompozivu, prihvatite se svim srcem tog zadatka. Rad s knjigama koje jeGospod stavio u va{e ruke treba da budu sredstvo va{eg vaspitanja.Koriste}i se preimu}stvom u~estvovanja u ovom radu, vi }etesvakako napredovati u nastojanju da upoznate Boga i najbolje me-tode u dopiranju do srca svojih slu{alaca.

470

SVI TREBA DA SARA\UJU 435

Gospod poziva mlade ljude i ène da se posvete Njegovoj slu`bi.Mladi su prijemljivi, puni sveìne, revnosti i nade. Kad jednomokuse blaènstvo samopo`rtvovanja, oni ne}e biti zadovoljni svedok im se ne pruì mogu}nost da stalno u~e od Velikog U~itelja.Gospod }e otvoriti put pred onima koji su spremni da se odazovuNjegovom pozivu.

Unosite u rad najusrdniju èlju da nau~ite kako se nosi teretodgovornosti. U borbu koja vam predstoji, u koju svi moraju u}i, ikoja }e - {to se vi{e pribliùjemo zavr{nom sukobu - bivati sveè{}a, treba da po|ete odlu~no, hrabro i odva`no.

Priprema za rad

Oni koji se odlu~e za ovaj rad prethodno treba da se u potpuno-sti predaju Bogu. Oni treba da budu spremni da se u svemu u~e odHrista i da slede Njegov primer. On ih poziva: "Hodite k meni svikoji ste umorni i natovareni i ja }u vas odmoriti. Uzmite jaram mojna sebe, i nau~ite se od mene; jer sam ja krotak i smjeran u srcu, ina}i }ete pokoj du{ama svojim. Jer je jaram moj blag, i breme jemoje lako" (Mat. 11,28-30). An|eli imaju nalog da prate one koji seovog rada prihvate u pravoj smernosti.

Mi treba da se molimo Bogu bez prestanka, ali i da ìvimo uskladu sa svojim molitvama. Ja~anju vere najvi{e doprinosi njenaprimena u praksi. Neka oni koji kao akviziteri preporu~uju knjiguHristove o~iglene pouke nau~e da pouke koje ta knjiga sadrì pri-menjuju u praksi. U~ite se od Hrista. Verujte da On zaista moè davam pomogne i da vas spase. Vera je zaista ìvotvorna snaga du{e.Onome ko je zaista poseduje ona daje usrdnost, zdravlje, doslednosti zdravo rasu|ivanje. Njena vitalnost i energija vr{e snaàn uticajiako ~ovek toga nije ni svestan. @ivot Hristov u du{i je sli~an izvoruìve vode koja te~e u ve~ni ìvot. To vernika navodi da stalno negu-je nebeske vrline i da se spontano pot~injava Gospodu u svemu.

Radnicima, i mladima i starijima, koji rade}i sa na{im knjigama{ire poruku milosti, a posebno onima koji kao akviziteri preporu~ujuknjigu Hristove o~igledne pouke, èlim da kaèm: Nastojte da

471


pouke koje je Hristos dao u svojoj besedi na Gori ilustrujete li~nimprimerom. To }e na um slu{alaca ostaviti dublji i trajniji utisak negopropoved upu}ena sa govornice. Vi mo`da niste u stanju da se onimakojima èlite pomo}i obra}ate nekim visokim stilom; ali dok go-vorite jednostavno i smerno, skrivaju}i svoje "ja" iza Hrista, SvetiDuh }e diktirati va{e re~i; i Hristos, sa kojim sara|ujete, delova}e nasrce slu{alaca.

Veru koja radi kroz ljubav i posve}uje du{u primenjujte u prak-ti~nom ìvotu. Ne dozvolite da Hristos mora da se stidi zbog va{egneverovanja. Neaktivno{}u i o~ajavanjem ne postiè se ni{ta.Zaplete i te{ko}e u ovozemaljskim poslovima Bog ponekad dozvo-ljava da uspavane sposobnosti podstakne na usdrniju aktivnost, kakobi probu|enu veru mogao da nagradi izlivanjem obilnih blagoslova.To je jedno od sredstava za unapre|ivanje Njegovog dela. Ugle-daju}i se u svemu na Isusa, koji je ne samo na{ Uzor, nego i Za~etniki Svr{itelj na{e vere, po|imo hrabro napred, uzdaju}i se da }e namOn podariti snage da uspe{no izvr{imo svaku du`nost koja nam sepoveri.

Od onih koji su preuzeli teret odgovornosti za ovaj rad traì}e semnogi trudoljubivi i usrdni napori; jer se radnicima - da bi predo~ima stalno imali svest o zna~aju dela i da bi negovali duhsamoodricanja i `rtve ispoljen u ìvotu na{eg Iskupitelja - morajustalno davati pravilne pouke. Hristos je podnosio `rtve na svakomkoraku, `rtve kakve nikada nije podneo nijedan od Njegovih sled-benika. U svakom samoodricanju koje se zatraì od nas u ovomradu, u svakoj neprijatnosti kojoj moèmo biti izloèni, imajmo uvekna umu da, uzev{i na sebe Hristov jaram, treba da budemo u~esniciu Njegovom duhu blagosti, strpljenja i samoodricanja. Taj duh otvo-ri}e put pred nama i podari}e nam uspeh zato {to mi narodu prepo-ru~ujemo samo Hrista.

Rad u svim zemljama

Ovakav rad sa knjigama, preduzet u nameri da se pomognena{im {kolama, treba rado da prihvati sav na{ narod u svim zemlja-

472

PRIPREMA ZA RAD 437

ma. Neka se toga prihvate isto tako i na{i vernici u Australiji. Na{ojtamo{njoj {koli je tako|e potrebna pomo}; i ako se na{i vernicijedinstveno prihvate ovog rada, oni u velikoj meri mogu da olak{ajuteret nastalog duga; oni na taj na~in mogu ohrabriti srca onih koji sezalaù za opstanak ovog Gospodnjeg oru|a, i znatno doprineti da seblagotvorni uticaj istog pro{iri do dalekih neznaboà~kih zemalja iusamljenih morskih ostrva.

Nadamo se da }e na{a izdava~ka ku}a u Australiji rado pristati daknjigu Hristove o~igledne pouke {tampa pod najpovoljnijimuslovima. Toj ustanovi Gospod je podario velike blagoslove, i onatreba da Mu prinese `rtvu zahvalnosti ne uskra}uju}i svoje donacijeza otklanjanje duga koji pritiskuje {kole. Sigurni smo da }e seodgovorni za izdava~ku delatnost rado prihvatiti ovog plemenitogzadatka i uspe{no ga izvr{iti. Takva saradnja s Bogom pokaza}e seza izdava~ku ku}u u Australiji veoma blagotvornom kao {to sepokazala i za na{e institucije u Americi.

Prihvatite se ovog zadatka, bra}o moja u Australiji. "Vjera je paktvrdo ~ekanje onoga ~emu se nadamo, i dokazivanje onoga {to nevidimo" (Jevr. 11,1). Nismo li to iskusili toliko puta u pro{losti?Kada smo, oslanjaju}i se na Bo`je obe}anje, zapo~eli ne{to {to se,izuzev o~ima vere, nije moglo videti to je postajalo stvarnost. I doksmo hodili i radili u veri, Gospod nam je ispunjavao svaku re~ svo-jih obe}anja. O~evidni dokazi koje imamo o pouzdanosti Njegovihobe}anja treba da u korenu ugu{e svaku pomisao o neverovanju.Greh je sumnjati, i mi verujemo da na{a bra}a u Australaziji ne}eu~initi takav greh.

Gospod je u~inio zaista mnogo za sve {to se nalazi u na{im grani-cama. Podignite o~i svoje i pogledajte polja kako se ve} ùte zaètvu. Slavite Boga {to se Njegova Re~ ispunila preko svih na{iho~ekivanja.

Pozivam sav na{ narod da se usrdno i nesebi~no posveti zadatkuosloba|anja na{ih {kola od dugova koji ih pritiskuju. Svoj doprinosovome izdava~ka ku}a neka u~ini {tampanjem knjige Hristoveo~igledne pouke; a sav na{ narod {irom Australazije neka uzmeu~e{}a u prodavanju iste, i Bog }e ih blagosloviti u tome.

473


Radnici u Engleskoj tako|e treba da ulaù sve mogu}e napore uprodaji ove knjige, kako bismo mogli da otvorimo {kolu i u tojzemlji. Bra}o moja u Engleskoj, Nema~koj i ostalim evropskimzemljama do kojih je doprla svetlost sada{nje istine, prihvatite seovog zadatka. Prevodite ovu knjigu na razne jezike i {irite je po svimevropskim zemljama. Na{e akvizitere u svim delovima Evrope trebaohrabrivati da pomognu u preporu~ivanju i prodaji ove knjige.Prodajom ove knjige moè se ne samo pomo}i na{im zaduènimustanovama da se oslobode duga, nego i posti}i znatno vi{e od toga.Moè se otvoriti put za uspe{nu prodaju i ve}ih na{ih knjiga. Na tajna~in istina moè da dopre do mnogih koji je ina~e ne bi prihvatili.

Poseban apel upu}ujem na{oj bra}i u Skandinaviji. Ho}ete li dase prihvatite ovog zadatka koji vam je Bog poverio? Jeste li sprem-ni da u~inite sve {to je u va{oj mo}i da bi pomogli finansijskiugroènim ustanovama u va{em polju? Nemojte u o~ajanju bespo-mo}no posmatrati, govore}i: "Mi tu ne moèmo da u~inimo ni{ta".Ne izgovorite nijednu re~ koja obeshrabruje. Uhvatite se verom zaruku Beskrajne sile. Imajte na umu ~injenicu da se va{a bra}a udrugim zemljama ujedinjuju u naporima da vam pomognu. Neklonite duhom i ne padajte u malodu{nost. Gospod }e podràti svojedelo u skandinavskim zemljama, ako radnici aktivno doprinose svojudeo u veri, molitvi i nadi, ~ine}i sve {to je u njihovoj mo}i daunaprede Njegovo delo i ubrzaju Njegov dolazak.

Na{i vernici u Engleskoj treba da uloè najusrdnije napore da biinspirisali verom i hrabro{}u svoju bra}u u skandinavskim zemlja-ma. Bra}o, mi moramo prite}i u pomo} Gospodu, u pomo} Gospoduprotiv silnika.

Imajte na umu da, kako se pribliùjemo danu Hristovog dolaska,moramo biti sve usrdniji i sve odlu~niji u nastavljanju dela; jer namse u tome suprotstavlja cela "zbornica sotonina". Ono {to namnedostaje nije neko grozni~avo uzbu|enje, nego ona hrabrost koja sera|a iz prave vere.

474

RAD U SVIM ZEMLJAMA 439

Rezultati ovakvog rada

Ovakvo zalaganje za pomo} na{im {kolama moè da donese~etvorostruki blagoslov - to moè da bude veoma blagotvorno za{kole, za svet, za Zajednicu i za na{e radnike.

U nastojanju da prikupimo sredstva za pomo} na{im {kolama mijednu od najboljih publikacija stavljamo u ruke mnogih koji - danije bilo ovog napora - nikada ne bi ugledali knjigu Hristoveo~igledne pouke. Ima du{a u zaba~enim mestima i nenaseljenimkrajevima do kojih }e se dopreti samo zahvaljuju}i ovom naporu.Pouke izvu~ene iz parabola na{eg Spasitelja, za mnoge }e zaista bitisli~ne li{}u sa drveta ìvota.

Gospodnja je namera tako|e da knjiga Hristove o~iglednepouke svojim dragocenim upotstvima i savetima ujedini na{e~lanove. Samopo`rtvovani napori na koje se ~lanovi Zajednice ovimpozivaju pokaza}e se kao podesno sredstvo da ih zbliè i ujedine uposve}enosti tela, du{e i duha, kako bi kao sudovi za ~ast bili sprem-ni za primanje Svetog Duha. Oni koji teè da ispune volju Bo`ju,ulaù}i svaki svoj talenat na takav na~in da ostvare najve}u dobit,pokaza}e se kao mudri pristavi u zalaganju za interese Njegovogcarstva. Primi}e pouke od najve}e vrednosti i osetiti najuzvi{enijezadovoljstvo racionalnog shvatanja. Bi}e im podareni du{evni mir,milost i intelektualna snaga.

Preporu~uju}i ovu knjigu onima kojima su pouke sadràne u njojzaista potrebne, radnici sti~u dragoceno iskustvo. Ovaj rad pred-stavlja jedno od najboljih vaspitnih sredstava. Oni koji kaoGospodnja pomo}na ruka u prodaji knjiga Hristove o~iglednepouke ~ine najbolje {to mogu, sti~u istkustva koja }e ih osposobitida budu uspe{ni radnici za Boga. Praksom ste~enom upravo u ovomradu oni mogu nau~iti kako da preporu~uju i na{e ve}e knjige kojesu narodu toliko potrebne.

Svi koji ovom poslu prilaze ispravno, vedro raspoloèni i puninade, na}i }e u njemu zaista veliki blagoslov. Hristos nikoga ne pri-morava da se posveti Njegovom delu; ali }e onima koji odlu~no

475


stanu na Njegovu stranu uvek biti veoma naklonjen. Svoj blagoslovi odobravanje On }e dati svima koji rade u duhu u kojem je i Onradio. Takvim radnicima On }e podariti svoju naklonost i uspeh.Prelaze}i iz polja u polje, oni }e u novim okolnostima pronalazitinove na~ine i nove metode rada. S novim radnicima koji pristupedelu do}i }e i nove ideje. Ako budu traìli pomo} od Gospoda, On}e odràvati stalnu vezu s njima. Oni }e rado prihvatiti planove kojeje sam Gospod pripremio. Zajedno sa obra}anjem novih du{a priti-ca}e i nova finansijska sredstva. Pored oblasti u kojima je ve}ra|eno, radnici }e pronalaziti neobra|ene predele u Gospodnjemvinogradu. U svakoj oblasti otkrivaju se nova mesta i novi ljudi dokojih treba dopreti. Sve {to je u~injeno samo iznosi na svetlostkoliko toga jo{ uvek ostaje da se u~ini.

Ako smo u svom radu neprekidno povezani sa Velikim U~ite-ljem, na{e umne sposobnosti sve vi{e se razvijaju. Savest je stalnopod boànskim vo|stvom. Hristos drì pod svojom kontrolomcelokupno na{e bi}e.

Niko ne moè biti zaista ujedinjen sa Hristom, primenjivati uìvotu Njegove pouke i uzeti na sebe Njegov jaram uzdrànja iograni~avanja, ako se u njemu ne ostvari ne{to {to on svojim re~imanije u stanju da izrazi. U njemu se bude nove, duhovno oboga}enemisli. On dobija duhovno prosve}enje uma, odlu~nost volje, istinskuosetljivost savesti i ~istotu ma{te. Srce postaje mnogo ne`nije, misliduhovnije, a u spremnosti da sluì drugima on postaje znatno sli~nijiHristu. U ìvotu se zapaà ono {to se ne moè izraziti re~ima - istin-ska odanost i potpuna posve}enost srca, uma, du{e i svih snaga uradu za U~itelja.

Kada u zalaganju za pomo} na{im {kolama, pored usrdnih moli-tava i energi~nog podsticanja na ovaj rad, u~inimo sve {to je u na{ojmo}i, vide}emo slavu Bo`ju. Proces ku{anja i proveravanja, kada sedo kraja u potpunosti izdrì, pokaza}e se kao blagoslov.

Ako se ovome posvetimo u duhu spremnosti na `rtvu, Bog }e tenapore za pomo} na{im {kolama u~initi uspe{nim. On }e nasosposobiti da pobijemo napade koji se upu}uju na ra~un na{ih obra-zovno vaspitnih ustanova. Ako se u duhu samopo`rtvovanja svi pri-

476

REZULTATI OVAKVOG RADA 441

hvate rada za Hrista i istinu, jubilarna pesma oslobo|enja uskoro }ese za~uti i u na{im granicama.

"Dobro ~initi da vam se ne dosadi"

Drago mi je {to smo u naporima da ostvarimo ovu Bo`ju namerui na najbolji na~in iskoristimo {ansu koju nam je pruìo u svomprovi|enju bili tako jedinstveni. Uspe{ni napori u preporu~ivanju iprodaji knjige Hristove o~igledne pouke pokazuju {ta bismo istotako mogli da u~inimo i sa ostalim na{im publikacijama. Pro-povednicima, studentima, o~evima, majkama, mladi}ima i devojka-ma koji se bave ovim poslom, èlim da kaèm: Ne popu{tajte u svo-joj revnosti. Neka ovo dobro i uzvi{eno delo napreduje postojano iodlu~no. Sve dok se i poslednja od na{ih toliko zaduènih {kola neoslobodi tog tereta, i dok se ne stvori fond za podizanje novih {kolau zna~ajnim oblastima, gde postoji velika potreba za vaspitno-obra-zovnim radom.

Kada propovednike i biblijske radnike du`nost poziva na nekedruge zadatke, ~lanovi treba da im kaù: "Samo vi idite tamo kudavas zove du`nost koja vam je poverena, a mi }emo nastaviti rad na{irenju Hristovih o~iglednih pouka i osloba|anju na{ih {kola odnjihovih dugova. Neka niko ne misli da ovaj rad treba da se zavr{isa onim {to se postiglo naro~itim naporima 1900. i 1901. godine. Toje neiscrpna oblast, i ta knjiga i u budu}e treba da se prodaje da bi sepomagalo na{im {kolama.

Imajmo veru u Boga. U Njegovo ime, nastavimo sa Njegovimdelom samo napred, bez ikakvog kolebanja ili odustajanja. On }eu~initi da ovaj poduhvat na koji nas je pozvao bude za nas praviblagoslov. I kad se Njegov plan za oporavak na{ih {kola pokaè pot-puno opravdanim, kada u potpunosti izvr{imo zadatak na koji namje ukazao, On }e nam pokazati {ta dalje treba da radimo.

Dokle god poruka milosti treba da se objavljuje svetu, bi}emopozivani da i za druge ustanove i poduhvate u Zajednici ulaèmonapore sli~ne ovome {to sad ~inimo za na{e {kole. I dokle god trajevreme milosti, pruà}e nam se i prilike i mogu}nosti za rad sa na{im

477


knjigama. I kada se razne veroispovesti u progonima i tla~enjuBo`jeg naroda ujedine sa papstvom, krajevi u kojima jo{ budeverske slobode bi}e otvoreni za jevan|eljsko akvizitersku delatnost.Ako progonstvo u jednom mestu postane tako èstoko radnici trebada postupe po Hristovom nalogu: "A kad vas potjeraju u jednomgradu, bjeìte u drugi". Ako i tu po~nu da vas progone, nastojte jo{uvek da svoj rad nastavite u nekom tre}em mestu. Na taj na~in Bogvodi svoje sluge da posluè na blagoslov u mnogim mestima. Danije bilo progonstva ni apostoli se ne bi rasejali {irom sveta daobjavljuju istinu (Djela 8,1-4). A Hristos kaè: "Ne}ete obi}i grado-va Izrailjevih dok ne do|e Sin ~ovje~iji". Sve dok se na nebu neizgovore re~i: "Svr{eno je", uvek }e biti mesta za rad i srca sprem-nih da prihvate ovu poruku.

Stoga "dobro ~initi da vam se ne dosadi; jer }emo u svoje vrijemepo`njeti ako se ne umorimo" (Gal. 6,9). 478

“DOBRO ÎNITI DA VAM SE NE DOSADI” 443

ZAHTEV ISKUPLJENJA

Davanje desetka i prinosa predstavlja priznanje zahteva koje Bogod nas s pravom traì i po stvaranju i po iskupljenju. Po{to sve {toposedujemo dobijamo zahvaljuju}i Hristovim zaslugama, te svojepriloge treba stalno da prinosimo Bogu. To uvek treba da nas ìvopodse}a na zahtev iskupljenja, najve}i od svih Bo`jih zahteva, kojiu sebi obuhvata i sve drugo. Jasna predstava o veli~ini `rtve koja jenas radi podnesena treba uvek da bude sveà pred na{im duhovnimo~ima i da uti~e na sve na{e misli i planove. Predstava o Hristu i toraspetom treba da zaista ìvi me|u nama.

"Ili ne znate da… niste svoji? Jer ste kupljeni skupo" (I Kor.6,19.20). Kolika je cena pla}ena za na{e iskupljenje? Pogledajte nakrst, i na Onoga koji kao `rtva visi na njemu. Pogledajte te ruke pro-bijene stra{nim klinovima. Pogledajte Njegove noge, prikovanegvozdenim {iljcima za drveni stub krsta. Na taj na~in Hristos je na{egrehe nosio na svom sopstvenom telu. Takve Njegove patnje i ago-nija predstavljaju cenu na{eg iskupljenja. To je bilo izvr{enje nalo-ga: "Izbavi ih da ne si|u u ve~nu propast. Na{ao sam otkup."

Ne znate li da nas je On toliko ljubio da je i ìvot svoj dao za nas,i da smo za uzvrat mi du`ni da se u potpunosti predamo Njemu? Zarne bi trebalo da svi oni koji Hrista zaista primaju verom svoju ljubavprema Njemu izraàvaju isto tako kao {to je On ljubio nas pristav{ida i umre za na{e spasenje?

Hristos je u Re~i Bo`joj prikazan kao pastir koji traì izgubljenuovcu. Prigrliv{i nas rukom svoje ljubavi, On nas vra}a u svoje stado.U svojoj ljubavi On nam pruà preimu}stvo da zajedno s Njimkona~no budemo u nebeskim dvorovima. Kada blagosloveni zraciSunca pravde obasjaju odaje na{eg srca i u miru uìvamo radostNjegovog prisustva, du`ni smo da slavimo Gospoda; slavimo Gakao Spasitelja svojega i Boga svojega (Ps. 43,5). Slavimo Ga, nesamo svojim re~ima, nego Mu posvetimo rado sve {to imamo i sve{to jesmo.

"Koliko si duàn Gospodaru mojemu?” To vi ne moète

479


izra~unati. Po{to je sve {to imate u stvari Njegovo, zar da Muuskratite ono {to od vas s pravom zahteva? Kad zatraì da Mu vratiteNjegovo ho}ete li sebi~no da to prigrabite kao svoje? Moète li tozadràti i upotrebiti za ne{to drugo osim za spasavanje du{a? Natakav na~in hiljade du{a bivaju izgubljene. îme moèmo boljepokazati koliko cenimo Hristovu `rtvu i sve {to je u~inio za spasenjesveta, nego prinose}i Mu svoje darove i prinose za zahvalno{}u zaveliku ljubav koju nam stalno ukazuje i kojom nas privla~i k sebi?

Upravljaju}i svoj pogled prema nebu u skru{enosti du{e, predaj-te se u potpunosti Bogu kao Njegove sluge, i sve {to imate poveriteMu kao Njegovo, govore}i: "Jer je od Tebe sve, i iz Tvojih rukuprimiv{i, dasmo Ti." Posmatraju}i u mislima krst na Golgoti i naNjemu Sina Svemogu}eg Boga raspetog vas radi, i shvataju}iNjegovu neuporedivu ljubav , to ~udesno ispoljavanje milosti, - za-pitajmo se najusrdnije: "Gospode, {ta ho}e{ da ~inimo?" On je to ve}rekao u svom poslednjem nalogu: "Idite po svemu svijetu i propovi-jedajte Jevan|elje svakom stvorenju" (Marko 15,15).

Kad u carstvu Bo`jem ugledate du{e spasene zahvaljuju}i va{imdarovima i va{im zalaganjem, zar se ne}ete radovati {to ste imalipreimu}stvo da to u~inite?

O Hristovim apostolima stoji zapisano: "A oni izi|o{e i propovi-jeda{e svuda, i Gospod ih potpomaga, i rije~ potvr|iva{e znacimakoji su se po tom pokazivali" (Marko 16,20). Nebeski svemir jo{uvek s pa`njom ~eka na kanale kojima }e plima milosti mo}i da seizlije na svet. Ista ona sila koju su apostoli primili u svoje vremedanas je namenjena onima koji su spremni da je upotrebe u slu`biBogu.

U svom lukavstvu neprijatelj }e ~initi sve {to je u njegovoj mo}ida spre~i prodor svetlosti u nova mesta. On ne èli da se istina pro-nosi svetom "kao zapaljena buktinja". Zar }e na{a bra}a pristati daon nesmetano ostvaruje svoje planove u spre~avanju ovog dela?

Vreme naglo odlazi u nepovrat. Zar }e iko danas da uskra}ujeBogu ono {to izri~ito pripada Njemu? Zar }e iko odbiti da vrati Go-spodu ono {to, iako mu je dato potpuno nezasluèno, ne moè za-dràvati neka`njeno? Gospod je dao "svakome svoj posao", i sveti

480

ZAHTEV ISKUPLJENJA 445

an|eli s pravom o~ekuju od nas da izvr{imo ono {to se od nas traì.Oni rado ~ekaju da sara|uju s vama ako ste spremni na budnostraènje, molitvu i rad. Kad dozvolite da Sveti Duh uti~e na va{ um,tada }e sva va{a ose}anja i sklonoti biti u potpunom skladu saboànskom voljom. Tada }ete rado davati Bogu ono {to je Njegovo,govore}i: "Jer je od Tebe sve, i iz Tvojih ruku primiv{i, dasmo Ti".Bog neka oprosti pripadnicima svog naroda {to nisu uvek ~inili tako.

Bra}o i sestre, poku{ala sam da vam ove ~injenice izloìmonakvim kakve su, ali ovaj poduhvat ni izdaleka nije ostvaren. Zar}ete da odbijete moje usrdno zalaganje? Na to vas ne pozivam ja;nego sam Gospod Isus, koji je dao svoj ìvot za iskupljenje sveta. Jasam se samo pokorila volji Bo`joj, ispunjavaju}i Njegov zahtev. Zarne èlite da koriste}i ovu priliku ukaète ~ast Bo`jem delu i po{to-vanje Njegovim slugama poslanima da u vo|enju du{a prema nebuizvr{avaju Njegovu volju?

"A ovo velim: Ko {krto sije, {krto }e i `njeti, a ko s blagoslovomsije, sa blagoslovom }e i `njeti. Svaki kako odlu~i u svom srcu, nesa àlo{}u ili prinudno; jer Bog ljubi onoga koji dragovoljno daje. ABog je kadar da vas obogati svakom blagoda}u, da u svemu svagdaimaju}i dovoljno svega, izobilujete u svakom dobrom djelu. Kao {toje napisano: Prosu, dade siromasima; pravda Njegova ostaje dovije-ka. A Onaj koji daje sjeme sija~u i hljeb za jelo, da}e i umnoì}esjeme va{e, i da}e da uzrastu plodovi pravednosti va{e; bogate}i seu svemu za svaku prostodu{nost koja kroz vas prinosi zahvalnostBogu; jer u~estvovanje u ovoj slu`bi ne popunjava samo nedostataksvetih, nego i podsti~e mnoge na obilno zahvaljivanje Bogu. Kroziskustvo ove slu`be oni hvale Boga zbog va{e pokornosti ispovi-jedanju Jevan|elja Hristova i zbog prostodu{nosti u zajedni{tvu snjima i sa svima; i u molitvama svojim za vas oni ~eznu za vamazbog preizobilne blagodati Bo`je na vama. A Bogu hvala naNjegovom neiskazanom daru" (II Kor. 6,9-15).

481

482


I Mojsijeva

1,31 ........................ 34915,1 ........................ 31218,2.3 ..................... 341

II Mojsijeva

7,16 ............................ 912,12.22-24 ............ 19516,23 ...................... 35518,21 ...................... 21520,3 .......................... 1020,8 ................. 353.35931,13 .............. 350, 36131,16 ...................... 35031,16.17 ................. 34933,18.19 ................. 22134,6.7 ..................... 22135,21-25 ................. 46836,3.5 ..................... 46840,34 ...................... 468

IV Mojsijeva

6,22-27 ................... 35111,8 ........................ 35518,20 ...................... 312

V Mojsijeva

4,5-8 ........................ 137,6 ........................... 127,6-14 .................... 2228,3 .......................... 34715,7-11 ................... 27126,17-19 ................ 22328,9-13 ................... 351

Isus Navin

24,14.15 ................. 141

I Samuilova

2,30 ................. 144.35616,7.12 ................... 197

I Carevima

17,12-24 ................. 34618,21 ...................... 141

II Carevima

4,42-44 ................... 466

Knjiga o Jovu

13,15 ...................... 157

14,14 ...................... 23038,7 ........................ 349

Psalmi

17,4 ........................ 25919,7 ................. 221.36519,7.8 ..................... 25919,11 ...................... 30423,6 ........................ 36829,1.2 ..................... 36630,1-4 ..................... 36637,3 ........................ 30740,7.8 ....................... 5941,1-3 ..................... 30750,23 ........................ 6251,12.13 ................... 4362,5 ........................ 35466,16 ...................... 22673,24.25 ................. 36878,25 ...................... 37295,1-7 ..................... 351100,3 ...................... 351105,21.22 ............... 219119,98 .................... 416119,130 .................. 433126,6 ...................... 305127,1 ...................... 109139,14 .................... 375146,1-3 ................... 109148,1-3 ................... 109

447

INDEKS BIBLIJSKIH CITATA

Pri~e (Poslovice)

2,10.11 ..................... 693,9.10 ..................... 3073,13-18 ................... 2184,22 ........................ 2257,2 .......................... 2258,18 ........................ 25811,24.25 ................. 30719,17 ...................... 30719,23 ...................... 225

Propovjednik

11,6 ........................ 333

Pjesma nad pjesmama

5,10.16 ................... 175

Isaija

1,16.17 ................... 1491,18.19 ................... 2001,18-20 ................... 1506,8 .............. 49.325.33312,3 .......................... 8621,11 ...................... 43121,12 ........................ 2626,20 ...................... 40435,1 ........................ 30840,9-11 ..................... 20 41,18 ........................ 8642,4 ........................ 12543,10 ...................... 44443,19.20 ................... 86

53,11 ...................... 30954,2-5 ....................... 2355,8-13 ................... 30857,15 ...................... 12558,1 ..................... 17.6158,6.7 ..................... 26658,7 ................... 85.28258,8 ................. 267.43858,8-11 ................... 30658,12 ............... 126.26558,12-14 ................. 35258,13.14 ................. 26658,14 ...................... 31260,1 ..................... 23,2861,1 ................... 54.22561,4 ........................ 12662,1 ................. 253.48166,1.2 ..................... 184

Jeremija

9,23.24 ............ 149.25813,20 ...................... 20523,6 .......................... 9129,13.14 ................... 5331,1-3 ..................... 12533,2-9.16 ................ 228

Jezekilj

3,18 ........................ 28647,8-12 ................... 228

Danilo

1,20 ........................ 220

2,47 ........................ 22010,1 ........................ 406

Osija

2,14-20 ................... 4096,3 .......................... 416

Joilo

2,12-17.27 .............. 409

Mihej

6,8 .......................... 1497,18 ........................ 149

Avakum

3,17.18 ................... 157Sofonija

3,12-17 ................... 4573,14.17 ..................... 633,18-20 ................... 458

Agej

2,8 .......................... 102

Zaharija

3,7 ......................... 2984,1-14 .................... 4594,6 ...................... 50.747,8-14 ..................... 460

448

9,12 ........................ 4189,16 ........................ 30912,8 .......................... 4213,1 ........................ 227

Malahija

3,5.8-12 .................. 3883,7.9 ....................... 3873,7-12 ..................... 4463,13-15 ................... 3893,14 ........................ 2663,16-18 ................... 3904,2 ............................ 55

Matej

4,4 ........................ 1324,10 .......................... 105,13 ........................ 2585,14 .......... 158.188.4365,14-16 .................... 335,45 ........................ 2846,10 ........................ 4387,7 ............................ 959,36-38 ................... 25410,23 ...................... 47810,40-42 ................. 34711,28.29 ................. 16011,28-30 ... 247.318.47111,29 ............... 165.44314,16 ...................... 34515,8.9 ..................... 24916,24 ...................... 37818,10 ...................... 34818,20 ...................... 360

19,17 ...................... 22523,8 ................... 26.10824,31 ..................... 40425,21 ........ 303.304.44125,35.36 ................. 27525,40 ............... 303.34828,18-20 ................. 44728,20 ........ 228.335.399

Marko

2,5 .......................... 2322,5.7.11 .................. 2344,28 ........................ 1878,36.37 ..................... 7811,9 ........................ 20313,36 ...................... 41014,38 ...................... 41016,15 .89.273.447.473.48016,15.20 ................. 480

Luka

4,18 ........................ 2259,23 .......... 248.249.44910,29 ...................... 29410,35 ...................... 34712,14 ...................... 31212,33 ...................... 25812,33-40 ................. 45314,12-14 ................. 30514,14 ...................... 31214,17 ................. 72.29114,23 ................. 76.28015,6 ........................ 124

16,5 ........................ 48016,10 ...................... 17218,7.8 ..................... 28218,13 ...................... 28321,34 ...................... 41021,35 ...................... 12924,32 ........................ 53

Jovan

1,12 .......................... 601,14 .......................... 591,29 ......... 20.32.54.2791,45 ........................ 4281,45.46 ................ 37.382,5 .......................... 4153,9.10 ..................... 1553,16 ....... 66.88.237.3593,16.17 ................... 2734,10-14 ..................... 644,35.36 .............. 23.4165,17 ........................ 1876,12 ........................ 4526,47 .......................... 886,67-69 ................... 1567,37 .......................... 207,38 ........................ 2747,46 ........................ 2489,4 .......................... 19811,25 ...................... 23012,26 ............... 312.41612,32 ...................... 44913,34 ...................... 28414,26 ...................... 24915,5 ................. 247.43815,8 .......................... 42

449

16,12 ........................ 5516,24 ...................... 36416,33 ...................... 30717,17 ...................... 40317,21 ...................... 40117,24 ...................... 30920,21.22 ................. 29220,28 ...................... 41621,15 ...................... 284

Djela

1,14 ........................ 1404,19.20 ................... 3954,31.32 ................... 1405,20 ........................ 4349,6 .......................... 48010,38 ............... 225.41516,30 ........................ 8820,18-21 ................. 322

Rimljanima

5,5 ......................... 1717,24 ......................... 5311,16-22 ................. 24011,33 ...................... 23812,1.2 .............. 144.23912,11 ...................... 46912,19 ...................... 34714,7 ................. 236.24214,19 ...................... 46015,1-3 ..................... 39816,1.2 ..................... 344

I Korin}anima

1,12 ........................ 4011,23-25 ................... 1421,30 ................. 160.2583,9 .............187.232.335.374.420.4234,9 ............................ 136,11 ........................ 3356,15.19.20 .............. 3696,19.20 ................... 4799,24-27 ................... 37412,21 ...................... 28813,12 ...................... 30914,40 ........................ 98

II Korin}anima

1,4 .......................... 3482,14-16 ................... 3163,2 ............................ 816,14-18 ................... 1956,17.18 ..................... 918,1-6 ....................... 2719,6-15 ..................... 4829,8 .......................... 34810,16 ...................... 286

Galatima

1,24 ........................ 4136,1.2 ....................... 3986,3.7 ....................... 3996,9 ................... 305.4786,10 .......................... 85

Efescima

1,7 ........................ 2581,18 ....................... 3092,4-6 ....................... 3003,8-10 ....................... 134,11-13 ……48.243.2915,8 .......................... 3355,25-27 ................... 1296,11.12 ..................... 416,12 ........................ 140

Filibljanima

2,1-5 ....................... 3992,5-11 ....................... 592,13 ........................ 3712,15.16 ................... 3104,7 .......................... 3204,19 ........................ 258

Kolo{anima

1,14-17 ..................... 592,10 ........................ 1672,17-19 ................... 2353,1 .......................... 1473,1-3.12-17 .........…. 994,14 ........................ 233

I Solunjanima

1,19.20 ................... 3102,19.20 ................... 3105,4 .......................... 129

450

5,6 .......................... 410

I Timotiju

3,16 .......................... 594,16 ........................ 3306,9 .......................... 374

II Timotiju

2,7.15 ..................... 1342,15 .......................... 55

Titu

1,8 ........................ 342

Filemonu

19 ........................ 347

Jevrejima

10,32 ...................... 36511,1 ........................ 47313,2 ........................ 34213,5 ........................ 157

Jakov

1,27 ................. 263.2812,13 ........................ 282

2,23 ........................ 3424,4 .......................... 1435,2.3 ....................... 4535,16 .............. 43.80.356

I Petrova

1,4.5 ......................... 602,5 .......................... 1542,12 ........................ 1203,8-15 ..................... 1213,15 ........................ 3254,9.10 ..................... 343

II Petrova

1,2 .......................... 1481,10.11 ................... 1473,11.12 ..................... 133,18 ........................ 425

I Jovanova 1,1-3 ......................... 904,16 ........................ 283

Juda

14.15 ...................... 39220-23 ...................... 280

Otkrivenje

1,1-3.9.10 ............... 1282,1 ................... 413.4182,4.5 ....................... 4212,5 .......................... 4262,7 ............................ 763,1-3 ......................... 773,15-19 ..................... 773,16 ........................ 4083,18 ........................ 4263,20 ........................ 2623,21 ........................ 2985,11-14 ..................... 5913,3 .......................... 1414,12 ............... 144.29214,12-19 ................... 1618,1.2 ....................... 6022,4 ........................ 34822,16 ................... 58.6222,17 ................. 20.314

451

OP[TI INDEKS

A

AVRAM, njegovo gostoljublje: 347.AVONDEJLSKA [KOLA: 181.ADAM, njegov pad: 129; njegova uloga: 236.AKVIZITERSKA DELATNOST, pripreme i zna~aj: 313,314,

315,319,329; kao misionarski rad: 317; za zdravstvene knjige: 326,327,328; prodaja knjige "Hristove o~igledne pouke": 472.

AKVIZITERI, njihove mogu}nosti: 314, 322, 339,471; njihova odgovornost: 314; potreba: 315,328,329,332; odnos prema pro-povednicima: 313,315,316,321-323,340; njihove kvalifikacije: 317-320,324,331,380; njihove pogre{ke: 318,324,325; odnos prema zdravstvenim ustanovama: 323,324; pose}ivanje naroda: 324,337; odsedanje po hotelima: 323; tajna njihovog uspeha: 320, 334,346,326,331,329; kao vaspita~i: 320,335; njihov izbor: 333,334; te{ko}e u radu: 334; kao primer zdravstvene reforme: 336; podno{enje izve{taja: 336; zaduìvanje: 337; kao u~enici: 339; njihova nagrada: 340,472; propovednici kao kol-porteri: 321; preuzimanje propovedni~ke du`nosti: 323.

AN\ELI, njihovo znanje: 19,20; drè ~etiri vetra: 21,26,61,426; sara|uju s radnicima: 29,130,260,285,297,303,307,308,316,456;na sastanku pod {atorima: 35,40; pomaù naslednicima spasenja:63,161,366,357,456; njihova radost; 304,316,457,462; njihovo interesovanje za rad na zemlji: 268,433,443,459; na sastancima:367; nebeski hor: 368; ujedinjeni s ljudima u bogosluènju: 366;u na{im domovima: 342.

AMERIKA, ujedinjuje se s papstvom: 18; rad u njoj: 25,109.

453

ARMAGEDON: 406AUSTRALIJA, preimu}stva za delo: 25; napredak dela: 26,109;

sli~nost s Amerikom: 26; de~ji sastanci: 106,107.AFRIKA, siroma{tvo misije u njoj: 27.

B

BATL KRIK, kao sredi{te dela: 138.BIBLIJA, neiscrpni izvor prou~avanja: 59; posle slu`be na sastanci-

ma: 68; zna~aj prou~avanja: 87,131,162-164; na~in prou~avanja:90,407; reforma u prou~avanju Biblije: 131; osnova svakog zna-nja: 132,198; razgovor sa Svevi{njim: 393; potreba prou~avanja:401.

BIBLIJSKI RADNICI, Bo`ja uputstva za njih: 58; pravilo izra`avanja u govoru: 381.

BLAGODATI NEVOLJE: 157.BLI@NJI, du`nost prema njima: 269,304; ko je moj bli`nji: 295;

ljubav prema njima: 303.BOGATA[I, vidi "Vi{e klase".BOGATSTVO, ste~eno protivzakonito: 15; obra}anje imu}nih:

82,83; vrednost bogatstva: 453.BO@ANSKI U^ITELJ, Njegove re~i: 162-167,184,185.BO@JA LJUBAV, otkriva se kroz Njegov narod: 12,84; prema

gre{nicima: 16,273; predmet Hristovog razgovora: 55; neophod-na radnicima: 261.

G

GLAS, negovanje pravilnog izgovora: 380; zna~aj za radnike: 380.GLASNI POKLI^: 401.GRADOVI, kako raditi u njima: 31; iseljavanje iz njih: 195.GRA\ANSKE VLASTI, stav prema njima: 395.GREH, obele`je sveta u poslednjim danima: 11,15,136,193,389;

uzrok nesre}e: 53,254; poreklo na zemlji: 236.GRE[KE, kako izvla~iti pouke iz njih: 149.

454

D

DARE@LJIVOST, primer nebeskog Oca: 385,386; zahtevi Bo`ji: 446-453; za podizanje {atora od sastanka: 468.

DAROVI za otklanjanje dugova: 104; zahtev Bo`ji: 384.DVE MASLINE iz Zaharijeve vizije: 11; maslinovo ulje: 116,117,

123.DECA, vaspitanje: 93,168,429,451; u~iti ih samoodricanju: 102;

zalaganje za njih: 105, 429; njihovo obra}anje: 105; sastanci za njih u Australiji: 106,107; r|avo vaspitanje: 152; zanemarivanjedece: 196; kao misionari: 202,203,429.

DE^JE BIBLIJSKO ZABAVI[TE, na sastancima pod {atorima: 105.

DESECI, biblijski u~itelji treba da se pla}aju od desetka: 135,215; zahtev Bo`ji: 384,479; zakidanje: 386,388; ne tro{iti za svoje dugove: 391; pravilna upotreba: 447.

DISCIPLINA, u {koli: 200; u ku}i: 200.DOMA]E MISIJE: 27,362.DOMA]E OGNJI[TE, uticaj istog na mlade: 168; prisustvo

an|ela: 342; subota u domu: 354; molitva: 354,357.DOMOVI za siro~ad: 281; osnivanje: 286,287; prilozi: 286;

izdr`avanje: 286; njihova svrha: 287.DRU@ELJUBIVOST: 172,173.DRVO ZNANJA: 386.DRVO @IVOTA: 230,293.DUGOVI, na zgradama u vlasni{tvu Zajednice: 101,102; kako ih

otkloniti: 103,207; treba ih izbegavati: 177,207,210,211,213; netreba ih pla}ati desecima: 391; u na{im ustanovama: 469; vidi:"Finansije".

DU[E, njihova vrednost: 16,21,22.

E

EVROPA, napredak dela u njoj; 25; zapostavljanje dela: 26; osnivanje {kola: 109; njene potrebe: 459,461.

455

ENGLESKA, napredak dela u njoj: 25; potreba za radnicima: 26; osnivanje {kole: 477.

ENOH, njegovo vaznesenje: 392.EFESKA CRKVA: 421; njeno iskustvo: 422.

Z

ZABAVE, ~ime se zamenjuju: 276.ZAVETI, prilikom kr{tenja: 98,99.ZAJEDNICA OSTATKA: 19.ZAKON BO@JI, objavljivanje na Sinaju: 10; propovedanje u

poslednjim danima: 18; neposlu{nost sveta prema njemu: 10,54;izlaganje istog na sastancima pod {atorom: 61; zakoni prirode: 224,369; zdravstveno misionarski rad: 266.

ZALAGANJE U RADU: 22,23-29,61.ZANATSKA DELATNOST, zna~aj u~enja: 208; upotreba alata:

176,182; {tampanje: 176,182; podizanje {atora: 176; ba{tovanst-vo: 176; kova~ki, molerski i obu}arski zanat: 182; kuvanje, pra-nje, peglanje i popravljanje rublja, daktilografija: 182.

ZASTAVA NARODA BO@JEG: 144.ZDRAVLJE, pokoravanje prirodnim zakonima: 369.ZDRAVSTVENA REFORMA, na sastancima pod {atorima: 112;

potrebna je svetu: 326; suprotstavljanje istoj: 327,373; du`nost roditelja da je prou~avaju: 370; u skup{tinama i {kolama: 370; zapostavljanje iste: 373; du`nost propovednika: 376; sila u obra}anju du{a: 379; njena povezanost sa Jevan|eljem: 379.

ZDRAVSTVENO MISIONARSKI RAD, delo Bo`je: 300; prikazan u 58. poglavlju knjige proroka Isaije: 265,389,390; deloovog vremena: 265; rezultati istog: 278; odnos prema propoved-ni{tvu: 240,241,288-291,377; u Zajednici: 289,292; njegova svrha: 291,292; napredak: 299; odnos prema radu sa knjigama: 323; odnos prema poruci: 327.

ZDRAVSTVENI RADNICI: 48; na sastancima pod {atorom: 110;organizovanje ~lanova Zajednice za rad: 267; njihovo vaspitanje:291.

456

ZVEZDE, u Hristovoj ruci: 418; kao simboli Bo`jih predstavnika: 413,414.

I

ILIJA, kod Feni~anke: 346.INDIJA, te{ko}e rada u njoj: 25.INSTITUTI, biblijski: 89; propovedni~ki seminari: 89, 138; gde ih

treba osnivati: 442; Izdava~ka ku}a u Norve{koj: 454.ISHRANA, vegetarijanska: 112; u~enika u na{im {kolama: 209; ras-

ko{na: 343; u subotu: 357; Izrailja: 372; krajnosti u ishrani: 373.ISKUPLJENI, njihova zahvalnost: 311,312.IZGUBLJENA OVCA: 125.IZRAILJCI OSLOBO\ENI IZ MISIRA: 9; pouke o ~isto}i i ure-

dnosti: 39,40; vreme pashe: 194,195; namere Bo`je za njih: 219;uzrok slabosti: 249; vaspitanje: 274.

J

JADIKOVANJE, predstavlja uvredu za Boga: 52; lek protiv takvograspoloènja: 367, 368; onih koji zakidaju Boga: 389.

JEDINSTVO SA SVETOM, varljivo i opasno: 17.JEDINSTVO, me|u bra}om: 42,292,378; kao blagoslov: 50; u

na{im {kolama: 139; u zdravstvenom radu i organizaciji zajednice: 235-239; u skup{tini: 239,292,293; na{a velika potreba: 300.

JELISIJE, hrani stotinu ljudi: 466.JERUSALIM, Pavle pomaè crkvu u njemu: 271.JOSIF, u Misiru: 219,227; predstavnik Hristov: 220.JUDA, `rtva sebi~nosti i samoljublja: 264.

K

KARAKTER, ugra|ivati najbolji materijal: 405; Petrove lestvice: 147,148; spasonosni uticaj: 258,259; razvoj: 268.

KOLED@ "IZGLED", {kola u njemu: 139, 210; u Batl Kriku: 137;uloèni kapital: 210; niska {kolarina: 211.

457

KORNELIJE, Hristovo interesovanje za njega: 79; predstavnik vi{e klase: 79.

KRATAK SEMINAR ZA PROPOVEDNIKE: 135,136.KRITIKOVANJE, delo sotonino: 42; njegovi uzroci: 297.KRIZA, sada{nja: 16,24,61.KR[TENJE, pripremanje i ispitivanje kandidata: 95; obred: 97;

mantil za kr{tenje: 97,98; obaveza: 99.

L

LOT, primer gostoljubivosti: 342.

LJ

LJUBAZNOST, dalekose`nost uticaja ove osobine: 259.

M

MISIJE, osnivanje istih posle sastanka pod {atorima: 74; kao {kole:74; male: 432; njihove potrebe: 446,450.

MLADI OBRA]ENICI, njihovo iskustvo: 92,93; pastirski rad za njih: 95; du`nost roditelja prema njima: 93,94.

MOLITVA, njena mo}: 47,50; jedinstvo radnika u molitvi: 50,80,175; molitva za mir: 61; molitva vere: 63; s malodu{nima: 65,66;za napredak istine: 66; za bolesne: 84,118,247,252; za mudrost:121; usli{ene: 153; za novoro|enje: 161; delotvorna: 199,364; be`ivotna: 266; za primanje Svetog Duha: 266; potreba iste u prodaji knjiga: 319; porodi~na: 357,381; subotom: 356,359; na sastancima: 363; ton glasa u molitvi: 383; molitva za gre{ne: 413; tri puta na dan: 298.

N

NAGRADA, budu}a: 305,309-312; sada{nja: 306-309.NAROD BO@JI, kao svetlost svetu: 11-13,32,37; pomaga~i Bo`ji:

458

24; prisustvovanje sastancima pod vedrim nebom: 40; na sudu: 445.

NATANAILO: 37.NEBESKE KNJIGE: 310.NEGOVATELJICE: 84,136; na sastancima pod {atorom: 112; nji-

hova ve{tina u le~enju; 229; njihove odgovornosti: 252.NEMA^KA, rad u njoj: 25.NESRE]E, znak poslednjih dana: 408,445.NEZNABO@A^KI NARODI, potreba radnika: 25-30.NIKODIM: 154,155.NO[ENJE TERETA: 63.NOVI ^LANOVI U VERI, kao radnici: 49,84; staranje za siroma{-

ne: 85; du`nost u skup{tini: 86; du`nost u izgradnji skup{tine: 101.

O

OBRAZOVANJE: 25,137; najvi{e: 97,13; reforma: 126,141; podi-zanje kriterijuma: 126; podesno za ovo vreme: 128; vi{e: 130,132; istinsko: 131; obele`je na{eg obrazovanja: 133,142,152; radnika: 135, 176; uticaj na dru{tvo: 150; trajne posledice: 154;prakti~no: 189.

ODEVANJE HRI[]ANA: 96.ODNOS PREMA GRA\ANSKIM VLASTIMA: 394,402.OMLADINA, zalaganje za mlade: 115,267; njihove r|ave navike:

254; poziv na rad u delu: 411,412; na misionarske du`nosti: 435,464.

OSNOVNE [KOLE U ZAJEDNICI, osnivanje: 108,217; potrebaistih; 193; zapostavljanje: 199,200,203; rezultati rada: 200,202.

OSU\IVANJE: 130.OTPADNI[TVO, uzrok istog: 132.

P

PAVLE, njegov apostolski rad: 321,322.

459

PAPSTVO U AMERICI: 18.PASTIR, njegova du`nost prema mladima: 95.PE^AT BO@JI: 130.PESMA, u Mojsijevo doba: 365; pesma oslobo|enja: 477.PETROVE LESTVICE: 147.POLJOPRIVREDA, kao grana vaspitanja: 177,191,212; njen zna-

~aj: 179; po~etna slova vaspitanja: 179; u Re~i Gospodnjoj: 185.POPU[TANJE APETITU, radnici se moraju odre}i istog: 267;

posledice izopa~enog apetita po zdravlje: 371-373.PORODICE, kao nosioci tereta: 11,430; kao misionarsko polje:

429; zapostavljanje: 430; kao simbol: 430; kao misionari: 442.POSLEDNJI DANI, zadatak naroda Bo`jeg u njima: 10,22; doga-

|aji u njima: 14,15,18,406-408; vest: 19,24; potrebe naroda Bo-`jeg: 40; opasnosti: 61,128,129; njihova bliskost: 148, 439,440.

POSLOVNI LJUDI, kao radnici za Hrista: 29.POSLOVNI SASTANCI: 44,338.POSLU[NOST, kao uslov uspeha: 140.POZIV na Jevan|eljsku gozbu: 76.PREDRASUDE, savla|ivanje istih: 38,68,70; ne treba ih podsticati:

58.PREZRENI, kako im pomo}i: 254,259; du`nost prema njima:

279,280.PARABOLE, o izgubljenoj ovci: 124,125; o semenu: 181; o talen-

tima: 432.PRIMER, kao svedo~anstvo za Hrista: 258,264; njegov uticaj: 264.PROGANJANJE, posledice istog: 401; u danima reformatora: 403.PROPOVEDI, karakter istih: 56; mnogobrojne: 56, 87; jasne i raz-

govetne: 56; bo`anska pouka: 57,58; uzdizanje Hrista u njima: 60,66,67.

PROPOVEDNICI, njihove du`nosti na sastanku pod {atorima: 45-50; da pose}uju skup{tine: 47; njihov karakter: 48; du`nost pre-ma ~lanovima: 49,272,302,431,435; zalaganje za druge crkve: 77,78; da se u~e od Hrista: 88,415; potreban im je Duh Sveti: 88;kao biblijski u~itelji u na{im {kolama: 134,215; njihovo obrazovanje: 135,291,302,381; ne treba da vode poslovne poduhvate:

460

216; du`nosti propovednikove supruge: 285; zapostavljanje: 298; zapostavljanje zdravstvene reforme: 300,327,376-378; je-dinstvo sa zdravstvenim radnicima: 300,301; njihov rad: 301,413,414; kao kolporteri: 321,334,415,471; izlaganje adventne istine: 353; kvalifikacije: 411,412; mladi ljudi kao propovednici:415.

PRVINE, Bog ih tra`i: 384.

R

RAD, li~ni: 68,76,115,116,276,428; za propovednike drugih crkava:77; za vi{e klase: 79; uspe{an: 111,307; fizi~ki u {kolama: 176,180,92; duhovne pouke: 177,187; nagrada: 305-312.

RADNICI, kao Bo`ji predstavnici: 12; potreba istih: 17,21,86,133,135,150,206,254,260,332; pomaga~i Bo`ji: 24; njihova du`nostna sastancima: 46-48; svi treba da budu radnici: 48; du`nost zdravstvenih radnika: 48; njihova delotvornost: 50,51; njihov za-datak: 55,255,261,296; kako da objavljuju istinu: 58; kako da sepripremaju: 90,133; treba da se upoznaju s narodom: 75; kao upravitelji: 80; njihove kvalifikacije: 257,260,418,443,571; us-pe{ni radnici: 268; njihovo vaspitanje: 318,322; gostoljublje: 344; du`nost da neguju glas: 383; opasnosti mladih radnika: 419;njihov cilj: 427.

RATOVI, me|u narodima: 14.RAZGOVORI, o sotoni i njegovom delovanju: 62,63; uticaj ras-

pravljanja i sukoba: 122,123; povr{ni: 174.REFORMATORI: 151,154,403.RELIGIJA, u ku}i: 119; u {koli: 174,175.RE[ETANJE: 332.RODITELJI: pou~avanje na sastancima: 33,49; zalaganje za decu:

93,94,119,195,199,202,354,356,358,359; kao pastiri: 94,205; njihovo samoodricanje: 102,451; interesovanje za osnovne {koleu Zajednici: 108,199; du`nost prema siro~adi: 283; du`nost da sprovode zdravstvenu reformu: 370; da pou~avaju negovanje glasa: 381.

461

RO\ACI, zalaganje za njih: 427,428.S

SAVEZ SA SVETOM, za nas potpuno neprihvatljiv: 17.SADA[NJA ISTINA: 17.SAMARJANKA, razgovor s Hristom: 64.SANATORIJUM, osnivanje malih: 13; Bo`ji cilj za njih: 219; osni-

vanje prvog: 223; lu~ono{e: 223,226; napredak: 223; pou~avanjezdravom ìvotu: 224; osnivanje u raznim zemljama: 225; ne smese odvajati od Zajednice: 240; u Danskoj: 456.

SASTANCI POD [ATORIMA, kao na~in rada u gradovima: 32; njihov zna~aj za Zajednicu: 32; mesto odràvanja: 33; {tednja nanjima: 34; zdravstvena za{tita: 35; ogla{avanje: 36; poslovni deo:44; du`nost propovednika: 45; duhovni interes na njima: 44,45;saradnja radnika: 46; kao {kola: 49; propagiranje adventne istine:60; odràvanje probu|enog interesovanja: 72; zna~aj malih sastanaka: 87; sastanci trezvenjaka: 110.

SASTANCI ZA BOGOSLU@ENJE, nisu mesto za spavanje: 361;du`nost prisustvovanja: 365; prisustvo nebeskih bi}a: 366; misionarski sastanci: 431,436.

SEBI^NOST: 43,80,264,265.SIROÂD, u Avondejlu: 182; usvajanje siro~adi: 281; staranje za

njih: 282; kako s njima postupati: 283,284; blagoslov staranja zanjih: 282; supruge propovednika usvajaju siro~ad: 282; siro~ad nevernika: 286.

SIROMASI, njihovo stanje: 272,267; kako treba raditi za njih: 83,84,189,272,277-279,290; doma{nji u veri: 269-271; nesre}ni:255; Gospodnji: 269-271; Hristovo zave{tanje Zajednici: 261; zapostavljanje istih: 262,385; staranje za njih: 262,264,265,272,308; dve vrste siroma{nih: 270; opreznost pri pruànju pomo}i: 278; obe}anje nagrade: 306,307.

SIROMA[TVO, prouzrokovano rasipni~kim tro{enjem takozvanoghri{}anskog sveta: 274.

SKANDINAVIJA, delo u njoj: 25; tamo{nje ustanove: 454-462,463,464,465.

462

SKUP[TINE, organizovanje novih: 24,73; rad za svet: 76; podiza-nje Molitvenih domova: 100.

SLU@ITELJI U SKUP[TINI, njihov izbor: 85.SOLOMUN, njegov greh: 250.SOTONA, njegovi planovi: 14,92,12 7,143,156,234,242,264;

napori da osujete trostruku vest: 18,41,129; njegovo delo u poslednjim danima: 11,23,31,42; razgovori o njegovoj mo}i: 62.

SPOROVI: 69,236.STARI I IZNEMOGLI ^LANOVI, briga o njima: 270-272.STRANA POLJA, rad na njima: 18,23,24,27; rezultati rada: 28.SUBOTA, spomenik Bo`ji: 18; la`na subota (nedelja): 18,193; pro-

povedanje subote: 38,60,61; njena svrha: 349; kao znak izme|uBoga i Njegovog naroda: 349,350; pe~at Bo`ji: 350; praznovanjesubote: 352,353; pripremanje za subotu: 353-356; putovanje su-botom: 359,360; sastanci subotom: 360,361; praznovanje subotena nebu: 362,368.

SUBOTNA [KOLA: 45,136,193.SUDOVI, odgovaranje pred njima zbog vere: 128.SVEDOÂNSTVA, pravilna upotreba: 122.SVET, duhovne potrebe: 53,71,254; prilago|avanje: 143; opasnosti:

147,148; u~itelji u svetovnim {kolama: 164.SVETSKE ZABAVE: 143.

T

TRNJE, delo sotonino: 186.

U

UBLA@AVANJE PATNJI: 136.UÊNICI, treba da prou~avaju Bibliju: 131-133; povr{ni: 133; nji-

hovo pou~avanje: 134,169; saradnja s u~iteljima: 149,179; pre-optere}enost u~enjem: 167; kao misionari: 171; pona{anje za stolom: 173; treba da budu {tedljivi: 208,209.

UÎTELJI u osnovnim {kolama Zajednice: 109,205; njihov rad:

463

120,127,156,166; prou~avanje knjige Danilove i Otkrivenja: 131; njihov karakter: 134,147,152; biranje u~itelja: 134,200; nji-hove plate: 135; kao misionari: 136,137; odvajanje od sveta: 146,147; njihove kvalifikacije: 153,160,201; kao u~enici: 153-155; njihov napredak: 157; pogre{no vaspitanje: 155,158; upravljanje prema Svetom Duhu: 167; upu}eni u razne zanate: 176; u siroti{tima: 287.

U^TIVOST, pravi izvor: 257; kod radnika: 322; primeri: 342.UDOVICA, prilaè dve lepte: 310.UD@BENICI: 126; Biblija: 131,132,164-166; nepreporu~ljivi:

132,162,163,165,166; podesni: 203.UMERENOST, reforma: 110; obaveza: 110; pobornici u drugim

crkvama: 110,111; cilj rada: 111; potreba zalaganja: 256; umerenost u svemu: 374,375.

UPRAVITELJI, neophodni u delu Bo`jem: 80; u na{im {kolama: 143,215; u na{im ustanovama: 161.

USTANOVE, kao boànska oru|a: 11; njihov rad: 18,134,135; osni-vanje u inostranstvu: 25; upravitelji: 80; vest Tre}eg an|ela: 128;Hristovo staranje za njih: 134; bez dugova: 207; podizanje istih:440,441; me|usobno pomaganje: 459.

F

FIZIOLOGIJA,du`nost i propovednika da je poznaju: 301,302,376.FINANSIJE, upravljanje njima: 210; u {kolama: 216,217; u osnov-

nim {kolama: 217; vidi "Dugovi".FOND, za obrazovanje radnika: 213,214; za siro~ad: 286.

H

HRISTOS, Njegov drugi dolazak: 20,129,224,406,407,440,441; u vesti Tre}eg an|ela: 20; prou~avanje Njegovog ìvota: 59; Nje-gov na~in pou~avanja: 69,88,248; prisustvo u {kolama za sve{tenike: 75; zalaganje za vi{e dru{tvene klase: 79; Veliki Lekar: 111,136,230,231,227; Njegova druèljubivost: 173,345:

464

misija na zemlji: 237,268; saradnja s radnicima: 266,267,418; vaznesenje: 309; u Starom i Novom Zavetu: 392.

HRISTOVE OÎGLEDNE POUKE, prodaja: 468; svi treba u to-me da u~estvuju: 470; prevo|enje: 467,474.

HRI[]ANI, kao nosioci tereta: 11,145; zapostavljanje pomaganja siroma{nih: 273,275; du`nost prema siro~adi: 282; sredstva za pomaganje Zajednice: 266,267; delo Hristovo: 267; pomaganje bli`njih: 276.

^

ÂSOVI ZAHVALNOSTI: 62,175,364,383ÎSTO]A I UREDNOST, deo vaspitanja: 169,171,188; pouke

Izrailja: 170; u {kolama: 201.^LANOVI ZAJEDNICE, kao radnici: 29,70,294,296,297,302,

304,420,423,432-435,448; nisu zavisni od propovednika: 30,41,434,438; potreba sastanka pod {atorom: 32,38; du`nost pri-sustvovanja sastancima: 40,43; potreba ìvog iskustva: 64,426,43; zapostavljanje: 494,424,425; gostoljublje: 347,348; kao zdravstveni reformatori: 371,373; kao nosioci tereta: 11,405,423; kao vaspita~i dece: 193,196,207,212,213; isku{enja:198; du`nost staranja o siromasima: 261,275; du`nost u~estvo-vanja u zdravstveno misionarskom radu: 291,292; poziv ~lanovima: 437,438.

ÛDA U LJUDSKIM SRCIMA: 82,281; Hristos hrani mno{tvo: 263,465.

[

[KOLE, cilj na{ih {kola: 127,133; rad u njima: 131; osnovne: 137,198,212; osnivanje: 139; njihova nepopularnost: 142; istinski na-predak: 143; porodica: 152,198,199; svetske: 164; zemlji{te okonjih: 183,184; kako treba njima upravljati: 191; pruànje pomo-}i: 468.

465

[KOLSKI DOMOVI, u~itelji u njima: 168; njihov cilj: 168; doma}e du`nosti: 169; mesto osnivanja: 177.

[PAJERSKI SABOR, svrha sazivanja: 402.[TEDNJA, na sastancima pod {atorom: 34; u sanatorijumima: 113;

u {koli: 208; nemudra: 209; potreba iste: u ku}i: 419; {tednja vre-mena: 452.

466

SADR@AJ

Uvod ……………………………………………………………... 5.

I

IZGLEDI

Bo`ja namera za Zajednicu …………………………………..… 11.Delo za ovo vreme ……………………………………………… 16.[irenje rada u stranim poljima ………………………………..… 24.

II JEVAN\ELJSKI RAD

Sastanci pod {atorima ………………………………………...… 31.Privla~enje masa ………………………………………….… 33.O~igledna pouka ………………………………………….… 34.Poslednja opomena ……………………………………….… 57.

Posle sastanka pod {atorima ………………………………….… 68.Na putevima i me|u ogradama ……………………………… 72.Briga za siroma{ne iz na{ih redova ……………………….… 79.

@ene kao Jevan|eljski radnici ………………………………… 108.Negovanje religije u porodici ………………………………..… 112.Kako susresti protivljenja …………………………………...… 113.Parabola o zalutaloj ovci …………………………………….… 117.

467

III

OBRAZOVANJE

Neophodnost reforme u obrazovanju ………………………..… 119.Poruka tre}eg an|ela u na{im {kolama …………………..… 120.Prou~avanje Biblije ………………………………………... 123.Obu~avanje radnika ……………………………………..… 125.Elementi uspeha ………………………………………....… 131.

Smetnje reformi ……………………………………………..… 133.Nastavnicima i direktorima na{ih {kola …………………… 137.

Karakter i rad prosvetnih radnika …………………………...… 143.Re~i jednog Bogom pokrenutog u~itelja ……………………… 152.Studentski domovi …………………………………………..… 157.Reforme u pogledu zanatstva i fizi~kog rada u na{im {kolama ………………………………… 164.Poljoprivredno imanje na{e {kole u Avondejlu ……………...… 169.

Bog i priroda …………………………………………….… 173.Misionarski rad - najuzvi{enija obuka …………………..… 176.

Osnovne {kole u Zajednici …………………………………..… 181.[kolska uprava i finansije …………………………………...… 193.

IV

LEKARSKO MISIONARSKI RAD

Bo`ja namera za na{e sanatorijume …………………………… 205.Lekarevo zalaganje za du{e …………………………………… 214.Jedinstvo u na{em delu ……………………………………...… 219.Odgovornosti zdravstvenih radnika …………………………… 226.

Prilago|avanje svetu …………………………………….… 230.Potrebe sveta ………………………………………………...… 235.

468

Potrebe Zajednice …………………………………………...… 241.Poruke iz 58. poglavlja knjige Isaijine …………………..… 245.

Na{a du`nost prema svetu …………………………………...… 253.Briga za siro~ad ……………………………………………..… 260.

Domovi za siro~ad ………………………………………… 264.Zdravstveno misionarski rad i poruka tre}eg an|ela ……………………………………….… 267.

"Zbliìte se me|usobno" ………………………………...… 270.Propust ~lanova i propovednika …………………………….… 272.Nagrada za nesebi~no sluènje ……………………………...… 282.

V

AKVIZITERSKI RAD

Zna~aj ovoga rada …………………………………………...… 289.Kvalifikacije akvizitera ……………………………………..… 292.Akviziter kao Jevan|eljski radnik …………………………...… 295.Jedinstvo u akviziterskom radu ……………………………...… 300.Oìvljavanje akviziterske delatnosti ………………………...… 302.

VI

UPOZORENJA I SAVETI

Ispoljavanje gostoljubivosti …………………………………… 314.Svetkovanje subote ………………………………………….… 322.

Reforma u svetkovanju subote …………………………..… 324.Priprema za subotu ………………………………………… 326.Subota u porodici ………………………………………..… 329.Putovanje subotom ………………………………………… 332.Subotni sakupi …………………………………………...… 333.

469

Bu|enje u pogledu zdravstvene reforme ……………………… 341.Ishrana …………………………………………………...… 344.Krajnosti u pogledu ishrane ……………………………..… 344.Prava umerenost ………………………………………....… 345.Propovednici treba da isti~u zdravstvenu reformu ………… 351.

Zna~aj pravilnog izra`avanja u govoru ……………………...… 351.Davanje Bogu onog {to je Njegovo ………………………....… 355.

Prvine ……………………………………………………… 355.Ne zaboravimo na siroma{ne ……………………………… 356.Sve pripada Bogu ………………………………………..… 356.Bez izgovora …………………………………………….… 357.Obe}ani blagoslovi ……………………………………...… 359.Oni "koji se boje Gospoda" ……………………………...… 361.

Hristos u celoj Bibliji ……………………………………….… 362.Na{ stav prema gra|anskim vlastima ………………………..… 365.Bo`ja Re~ iznad svega drugog ……………………………....… 372.Priprema za poslednju krizu ………………………………...… 374.

VII

POZIV NA SLU@BU

Mladi ljudi u propovedni~koj slu`bi ………………………...… 380.Zajednica i propovedni{tvo ………………………………….… 386.Misionarski rad u svojoj zemlji ……………………………...… 390.

Upozorenje Efeskoj crkvi ………………………………..… 390.Posledice neaktivnosti …………………………………...… 392.Primer Filipa i Natanaila ………………………………...… 396.Pou~avanje ~lanova za misionarski rad …………………… 399.Mladi treba da budu misionari …………………………..… 403.

Pove}anje olak{ica u radu …………………………………...… 408.

470

Pomo} misionskim poljima …………………………………… 412.Izdava~ke ku}e u Norve{koj ………………………………..… 421.Na{ sanatorijum u Danskoj …………………………………… 428.Pomo} za na{e {kole ………………………………………...… 433.

Primer dare`ljivosti ……………………………………...… 433.Rad u svim zemljama ……………………………………… 437.Rezultati ovakvog rada …………………………………..… 440.

Zahtev iskupljenja …………………………………………..… 444.Indeks Biblijskih citata ……………………………………...… 447.Op{ti indeks …………………………………………………… 453.

471

· uvod ova knjiga sadr`i svedo~anstvakoja je j. g. vajt napisala za vreme svog boravka u...

Documents