UVOD U ISHRANU I DIJETETIKU

Prof. Dr Nadja Vasijevic

New Def. Ishrana je nauka koja proučava sistem hrane, hrane i pića, njihovih nutrijenata i drugih konstituenata, kao i njihovu interakciju unutar i izmedju svih relevantnih bioloških, socijalnih i ekoloških sistema. -ishrana je elemenat zdravlja individue u odnosu na okolinu – -Osnov za politiku hrane i ishrane-

EDUKACIJA O ISHRANI

EDUKACIJA O ISHRANI JE SKUP

STEČENIH, NAUČNO ZASNOVANIH

ISKUSTAVA, DIZAJNIRANIH DA

OLAKŠAJU DOBROVOLJNU ADAPTACIJU PONAŠANJA

U VEZI SA ISHRANOM I NUTRITIVNIM PROBLEMIMA KOJI SE ODNOSE NA ZDRAVLJE I RASPOLOŽENJE

• (CONTENTO I SAR.1995.)

DIAITA

DIJETA

MNT-MEDICAL NUTRITION THERAPY

glagol – diaitein –

održavati u životu

Lečiti

Hraniti se

Dijetoterapija

• Povezanost ishrane i zdravlja organizma

• Nauka koja proučava nutrijente hrane, njihovu digestiju, resorpciju, transport, metabolizam, , rezerve, utilizaciju i eliminaciju iz organizma.

• Uticaj ekoloških faktora na hranu i ishranu

• Zdravstvena bezbednost hrane

NCP

• NCP – nutrition care process – deo zdravstvene zaštite

• MNT je deo NCP

• ADA

NCP -faze

Nutritivna procena

Nutritivna dijagnoza

Nutrivno planiranje

Nutritivna intervencija

Nutritivni nadzor i

evaluacija

PACIJENT

Nutritivna procena

• NP je „ sistematski proces prikupljanja,verifikacije i interpretacije podataka u cilju donošenja odluke o prirodi i uzrocima problema u vezi ishrane“

Lacey &Pritchett,JADA 2003; 103:1061-1072

Nutritivna procena Komponente NP su:

Prikupljanje podataka na osnovu:

unosa hrane

Nutritivnih faktora koji imaju posledice po zdravlje i oboljevanje

Psiho-socijalnih, funkcionalnih i bihevijoralnih faktora

Znanja, spremnosti i potencijala za promenu

Uporedjivanje sa relevantnim standardima

Identifikacija mogućih problema

Nutritivna procena

Nutritivna procena – kritično mišljenje

Uočiti verbalne i neverbalne znake koji mogu uticati na intervju

Odrediti odgovaraajuće podatke koji su važni

Izabrati instrumente i metode procene koji su validni i pouzdani

Napraviti distinkciju između relevantnih/irelevantnih podataka

Izdvojiti podake koji se odnose na ishranu

Odrediti kad je potrebno dalje upućivanje

Primer N-procene

• Proceniti da li je orijentisan u prostoru i vremenu i da li jasno vidi i čuje

• Da li je sposoban da se samostalno hrani, da seče hranu i sl. • Da li je očuvana mastikatorna funkcija • Da li ima želju za određenom hranom • Da li se uočavaju znaci i simptomi malnutricije • Antropometrijski nalaz • Psihološki faktori: anksioznost,depresija, bes, i sl. • Ekonomski status • Nivo obrazovanja • Procena oralnog aparata

Nutritivna dijagnoza

N- dg. :

1. Uočavanje problema

2. Ukazivanje na etiologiju ili faktore rizika

3. Identifikacija znakova i simptoma koji prate aktuelni problem

Bez obzira na uočene probleme, treba pratiti bolesnika (razvoj komplikacija i njihov tretan!)

Nutritivna dijagnoza

• Postojanje problema u vezi sa ishranom koji treba tretirati

• Definisanje i opis problema

• Problem već postoji ili je posledica bolesti

• Nutritivna dg. = Nije medicinska dg.

Primer: dm tip 2 = med. Dg.

povećan unos ug. hidrata utiče na

porast glikemije = nutr. Dg.

Nutritivna dijagnoza

u odnosu na alimentarni unos – ravnoteža unosa:

Kcal - enrgetski balans

Ishrana oralnim putem ili drugi način

Unos tečnosti

Sadržaj bioaktivnih nutrijenata u ishrani

Nutritivna gustina

Nutritivna dijagnoza

u odnosu na kliničku sliku:

Funkcionalna ravnoteža: promena u fizičkom/mehaničkom funkcionisanju sa posledicama u ishrani/stanju uhranjenosti

Biohemijska ravnoteža: promena u kapacitetu za metabolisanje nutrijenata kao posledica unosa lekova, hirurške intervencije ili su indikovani izmenjeni lab.nalazi

Promene T-mase: hronične promene TM u odnosu na uobičajenu/poželjnu TM

Nutritivna dijagnoza

Nutritivna dijagnoza – uticaj ponašanja i okoline:

Odnosi se na probleme koji zavise od znanja , stavova/ponašanja, fizičkog oruženja, dostupnosti hrane i zdrav. bezbednosti hrane

Znanje i uverenja

Fizička aktivnost, ravnoteža i funkcionisanje

Obezbedjivanje zdravstveno bezbedne hrane

Nutritivna dijagnoza

Nutritivna dijagnoza – komponente:

Problem – dijagnostikovan, dodatne odrednice

Etiologija-uzroci/faktori koji doprinose

Znaci/simptomi

Znaci= objektivni podaci=uočene, merljive promene

Simptomi= subjektivni podaci=promene pacijentovih osećanja i njihovo ispoljavanje

Nutritivna dijagnoza

Problem u vezi ishrane –dijagnostika i obeležavanje

Opisati promene u pacijentovom stanju uhranjenosti

dodatne odrednice

Poremećaj : npr. Utilizacije nutrijenata

Promena: npr. GI funkcionisanja

Nedovoljana/prekomeran: unos kalorija/nutrijenta

Neodgovarajući unos: npr.vrste nutrijenata

Problemi sa žvakanjem, gutanjem...

Nutritivna dijagnoza

Nutritivna dijagnoza –

Etiologija-uzroci/faktori koji doprinose

Faktori koji doprinose problemu

Identifikacija uzroka problema

Odrediti kada će nutritivna intervencija pomoći u rešavanju problema

Problem je povezan sa...

Etiologija je nakad nejasna!!!

Nutritivna dijagnoza

Nutritivna dijagnoza – napismeno:

Jasna, koncizna

Specifična

Odnosi se na jedan problem

Pouzdana- odnosi se na odredjenu etiologiju

Zasnovana je na proverenim, pouzdanim podacima

Nutritivna vs. medicinska dg.

medicinska dg. nutritivna dg.

Trauma i povreda glave

Povećane potrebe u energiji usled traume pokazano indirektnom kalorimetrijom

Insuficijencija jetre Promenjena funkcija gastrointestinalnog trakta usled ciroze jetre što se manifestuje steatorejom i zastojem u rastu

Anorexia nervosa Nepoželjan izbor hrane usled anorexie i gubitka apetita i samoograničavanja u unosu hrane pokazano na osnovu dijetske procene i značajnog gubitka TM

Nutritivna intervencija - NI

NI je „ciljano planirana aktivnost usmerena na promenu ponašanja u vezi sa ishranom, faktore rizika, uslove okoline ili je to aktivnost posmatrana sa aspekta zdravlja pojedinca, target grupe ili populacije.

Lacey & Pritchett JADA 2003;103:1061-1072.

Nutritivna intervencija- ciljevi

NI treba da bude individualno orijentisana prema pacijentu :

treba da bude prihvatljiva

Usmerena na promene ponašanja koje se mogu kvantifikovati

Pacijent/savetodavac treba da postave ciljeve zajedno

Šta pacijent treba da očekuje

Nutritivna intervencija- ciljevi

Primer

Pacijent ima neadekvatan e-proteinski unos i loš apetit!

cIljevi:

Motivisati pacijenta da unosi hranu (zavisi od populacione kategorije, uslova života, zdr. stanja i sl.)

Povećati energetsku i nutritivnu gustinu obroka

Nutritivna intervencija

NI je specifična!

ŠTA ? Planiranje + implementacija

KADA ?

GDE ?

KAKO ? Prema planu n-nege!

Nutritivno planiranje

• Sprovodi se u tri etape:

1. Odrediti prioritete

2. Odediti ciljeve u tretmanu

3. Napisati precizan plan nutritivne nege

- Uočiti šta najviše smeta pacijentu, na šta se može odmah delovati, šta se može poboljšati, pratiti jer se sve menja – dijabetičar !

Plan nutritivne nege

Dijganoza: izmenjeno stanje uhranjenosti;

Snižena TT zbog anorexie: unos hrane oko 15% od predvidjenog; izjavljuje „nisam gladan“;TM je ispod 90% od idealne

Cilj:Pacijent treba da poveća TM 0,5kg/nedeljno do postizanja poželjne TM

Intervencija:ponuditi hranu „ad libitum“; pratiti TM nedeljno;podržati unos suplemenata;voditi računa o E-gustini i nutritivnoj gustini obroka, nuditi užine kao dopnu energije u prilagođenom obliku!

Evaluacija: cilj je ostvaren ako je TM pvećana za 0,5kg/nedeljno

Nutritivni nadzor i evaluacija

• Evaluacija rezltata intervencije

• Poređenje nalaza sa prethodnim stanjem

• Evaluacija predviđenih i ostvarenih ciljeva

• Poređenje sa standardima

implementacija

• Aktivna faza u kojoj se postavljeni ciljevi u ishrani pretvaraju u nutritivnu intervenciju;

• Praćenje ishrane i stanja uhranjenosti pacijenta;

• Timski rad, savetovanje.

Edukacija pacijenta

• Ultimativni cilj za edukaciju je učenje

• Učenje znači promenu ponašanja u 3 domena:

1. Kognitivni – zavisi od intelektualnih sposobnosti (značaj insulina;prevencija hipoglikemije)

2. Psihomotorni domen- zavisi od fizičke sposobnosti (da može sam sebi da da insulin)

3. Afektivni – emocionalni domen (svesnos o tome šta mu je korisno)

primer

• Nutritivna procena

• Medicinska anamneza: osoba ž.pola,72 godine, boluje od hronične srčane insuficijencije, primljena 2. put zbog navedene dg. Na prijemu konstatovan da ima odgovarajuću terapiju ida je dobila dijetu sa sniženim sadržajem soli/Na, u toku 24h redukovala TM za 2 kg.

Nutritivna procena

• Nutritivna anamneza: savetovano joj je da se meri ali nema vagu kod kuće. Nije dodavala so hranu. Uočavaju se otoci lica i ekstremiteta. Dan pre prijema je jela konzervu supe i 3 parčeta pizze . Nje smanjila unos tečnosti, a nije nikad dobila savet o ishrani.

Nutritivna dg.

• Veliki unos natrijuma zbog unosa konzervirane hrane

• Nema znanja o ishrani jer često koristi kozervirane namirnice koje su pune soli , anjoj štetne

• Povećan unos tečnosti bez kontrole

• odsustvo samoprocene TM- ne poseduje vagu

Nutritivna intervencija

• Obroci sa strogo kontrolisanim Na

• Edukacija pacijenta

• Obezbediti mu vagu

• Savet da ograniči unos tečnosti na manje od 2l/dan

evaluacija

• Pacijent treba da meri TM i ako je njen porast veći od 0,9 kg/24h je upozoravajući znak da se javi lekaru

• Vodi dnevnik ishrane – precizno i donosi ga na kliniku gde će biti analiziran

• Kontrola na klinici za 12 meseci

ISPITIVANJE ISHRANE I STANJA

UHRANJENOSTI

STANJE UHRANJENOSTI • Stanje uhranjenosti je stanje organizma nastalo kao

rezultat unosa, absorpcije i utilizacije nutrijenata iz hrane unetih ishranom i uticaja faktora koji mogu izazvati bolest.

• KAKO SE MERI STANJE UHRANJENOSTI ?

• I N D I R E K T N O

• Ne postoji jedan parametera ili najbolji parametar za procenu ntritivnog rizika !!!

• Nema zlatnog standarda!!

• Zato se koristi više parametara da bi se formirao reprezentativni prikaz stanja uhranjenosti pacijenta.

Najvažniji ciljevi procene SU su:

• - otkrivanje pacijenta sa nutritivnim rizikom i početak tretmana

• - određivanje stepena nutritivnog rizika i procena individualnih nutritivnih potreba shodno tome

• - Dijagnostički ciljevi

• - praćenje promena SU tokom nutritivne intervencije

• - prikupljanje podataka za procenu (naučnu)

• - posebno obratiti pažnju na stanje uhranjenosti hospitalizovanih bolesnika

• - poboljšavanje izvršenih merenja za procenu SU

•

• Procena SU se koristi kod pacijenata koji su u riziku za pothrajneost i kod onih kod kojih ova procnea doprinosi određivanju dijagnoze.

PROCENA STANJA UHRANJENOSTI

• Anamneza

• Fizikalni pregled

• Laboratorijska ispitivanja

• Antropometrijska ispitivanja

• Funkcionalna ispitivanja

Anamneza

• Detaljna !!!

FIZIKALNI PREGLED Klinički nalaz Manjak Višak

Generalni pregled

Mršav Kalorija

Gubitak apetita Kalorija/proteina

Kosa, nokti

Proteina

Lako lomljiva dlaka Proteina

Retka, tanka kosa Proteina, biotina,cinka Vitamina A

Zamršena, tršava kosa Vitamina C

Izbrazdani nokti Proteina

Koža

Suva, perutava Vitamina A, cinka, esencijalnih masnih kiselina Vitamina A

Tanka kao celofan Proteina

Folikularna kipekeratoza Vitamina A i C

Petehije Vitamina C

Pigmentacija Niacina

Žuta prebojenost Karotena

Stomatitis angularis Riboflavina, Piridksina, Niacina

Oralna šupljina

Atrofične papile Riboflavina, Niacina, folata, B12, Fe, proteina

Glositis Riboflavina, Piridksina, Niacina, folata, B12,

Smanjeni, retrahovani, krvareći desni VitaminaC

3. LABORATORIJSKE I BIOHEMIJSKE ANALIZE

Test Normalne

vrednosti

Nalaz Kliničko tumačenje

Serum

albumin

3.5 – 5.5 g/dl

/35 -55 g/L /

Smanjnenje

2.8-3.5

/28-35/

Malnutricija

Bolesti jetre

Ascites

Nefroza

Enteropatija sa gubitkom proteina

Hiporireoza

opekotine

< 2.80 /<28/ Kvašiorkor

> 5.5 />55/ Pozitivan azotni bilans

TIBC 250-370 µg/dl

/45-66 μmol/l/

< 200 µg/dl Kvašiorkor

Deficit Fe

drugo

> 400 µg/dl pozitivni azotni bilans

Serumski

kreatinin

0.6-1.5 mg/dl

/52-133 μmol/l/

< 0.6

/<52/

gubitak mišićne mase zbog kalorijskog

deficita

> 1.5 />133/ sumnja na bubrežnu insuficijenciju

24 h

kreatinin u

urinu

8.8-14 mmol/dan

/1,0-1,6 g/dan/

< 1.0 g/dan gubitak mišićne mase zbog kalorijskog

deficita

> 1.6g/dan

ekcesan unos proteina

Insuficijencija bubrega, srca,

kortikoidna Th

drugo

Ukupan broj

limfocita

1800

limfocita/mm3

1500 - 1800 Blaga malnutricija

900-1500 Srednja malnutricija

< 900 Teška malnutricija

4. ANTROPOMETRIJSKA ISPITIVANJA

• procena stanja uhranjenosti,

• procena rezervi somatskih proteina i masti kao i njihove distribucije u organizmu.

Osnovna merenja obuhvataju:

telesnu visinu (TV),

telesnu masu (TM),

debljinu kožnog nabora (DKN),

obim nadlaktice (ON) i

obim struka (OS).

TV-telesna visina

Uvek meriti, nikada ne pitati!

Može ukazati na hroničnu podhranjenost.

antropometar/visinomer sa pomičnim

klizačem /greška 0.5cm/

Tehnika merenja važna/bez cipela, pete

spojene, prsti rastavljeni, pogled u daljinu/

Deca do 2 god u ležećem položaju

uspravno se mere deca od 3. godine!

uporediti sa postojećim podacima

uporediti sa krivuljama rasta

TV je najveća ujutru!!!!!!!!!!!.

TV - kod bolesnika vezanih za krevet

• Telesna visina se kod bolesnika vezanih za krevet meri na osnovu visine podkolenice.

• Nomogram – greška ± 6 cm!!!

• *Chumlea W.C, Roche A.F., Steinbaugh M.L. Estimating stature from knee height for persons 60 to 90 yearss of age. Journal of the American Geriatric Society 1985; 33: 116-120.

Telesna masa • Prvi pokazatelj stanja uhranjenosti

• Koristiti medicinsku vagu sa pomičnim

tegom/baždarenje/ • Meriti bez odeće • Za bebe posebna vaga • Preciznost vage do 50g • Uporediti sa prethodnim merenjem • uporediti sa standardima/krivuljama rasta • Uvek meriti na istoj vagi • Ako oosba ne može da stoji meriti na stolici ili

krevetu uz istovremeno mernej i stolice/kreveta

TM

• TM- je zbir svih komponenata telesnog sastava: • mišićne mase + koštane mase + masne mase + telesne

vode

• Merenje TM- je gruba, rutinska metoda koja omogućava procenu E-rezervi:mišićne i proteinske!!!

• Dnevne varijacije TM su oko 0.1 kg!!! • Varijacija TM veća od 0.5 kg ukazuje na problem u

ishrani!!! • Nagli gubitak TM= redukcija proteinske rezerve!!!

Promena TM

• Procena stanja uhranjenosti na osnovu:

• uobičajene TM • Idealne TM

• uobičajena TM – saopštava pacijent ili se meri • To je TM koju je pacijent imao pre namernog/nenamernog

gubitka TM

• % uobičajene TM=(aktuelna TM/uobičajena TM) • x100

PROMENU TELESNE MASE U

VREMENU • Promena TM u % = [ (uobičajena TM – aktuelna

TM) / aktuelna TM) ] x 100

• Treba obratiti pažnju i pratiti i druge parametre zdravlja ako je došlo do sledećih gubitaka:

• za 1 nedelju > 2% ukupne TM

• za 1 mesec > 5% ukupne TM

• za 3 meseca > 7,5% ukupne TM

• za 6 meseci > 10% ukupne TM

BMI = TT (kg) / TV(m)2 Kategorije uhranjenosti prema BMI

• BMI (kg/m²) Stanje uhranjenosti

• <16 Pothranjenost III stepena (teška)

• 16-16.9 Pothranjenost II stepena (umerena)

• 17-18.4 Pothranjenost I stepena (blaga)

• 18.5 – 24.9 Normalna uhranjenost

• 25-29.9 Predgojaznost

• 30-34.9 Gojaznost I stepena

• 35-39.9 Gojaznost II stepena

• ≥ 40 Gojaznost III stepena

DEBLJINA KOŽNOG NABORA (DKN)

Merenje se vrši na desnoj strani tela, sem u slučaju izraženih deformiteta i to na 4 tačke:

- biceps

- triceps

- subscapula i

- suprailiaca

• Rezultat se daje kao srednja vrednost 3 uzastopna merenja

• KALIPER merni instrument

DKN nabori

DKN-triceps

• Nabor na tricepsu je NAJPOUZDANIJI parametar!!!

• Triceps nabor se koristi

• za procenu % masti i

• proteinske rezerve!!!

• Kod starih je merenje

• osetljivije!!!

kaliper

% masti - referentne vrednosti

Kategorija Muškarci Žene

Normalna 12 – 20 % 20 – 30 %

Granična 20 – 25 % 30 – 33 %

Gojaznost > 25 % > 33 %

Body Composition of a Typical (?) Man and Woman

Nutritional Status Assessment

POVRŠINA MIŠIĆA NADLAKTICE

• - Konstantna količina masti oko mišića - Količina koštane mase je konstatna

• POVRŠINA MIŠIĆA NADLAKTICE- S u mm

• S = c - ( T * p)

• c- obim nadlaktice • T- debljina na tricepsu • p = 3.14

obimi

• Obim nadlaktice (ON)

• Obim mišića nadlaktice (cm) = ON - [0.314 x DKN triceps]

• Normalne vrednosti : muškarci > 25,3 cm ; žene > 23,2 cm

Obim struka (OS)

Muškarci Žene

Normalno < 94 cm < 80 cm

Povećan rizik 94 – 102 cm 80 – 88 cm

Značajno

povećan rizik

≥ 102 cm ≥ 88 cm

Rizik metaboličkih komplikacija u odnosu na obim struka

Obim struka

Average values for body composition

Reference man Reference woman

Weight (kg) 70 60

Lean body mass (kg)

60 48

Body fat (kg) 15 25-28

Promena telesne kompozicije

• TV se smanjuje od 30- 70 godine:

- za 3 cm kod muškaraca - Za 5 cm kod žena

• BMI u proseku do 70 godine života se povećava: - za 0,6 kod muškaraca - za 1, 6 kod žena

Idealna TM - Merenjem obima ručnog zgloba - Merenje telesne visine

Geslac

ht

Smal

gebou

wd

Normaal

gebouwd

Breed

gebouwd

Man > 10,4 10,4 – 9,6 < 9,6

Vrouw > 10,9 10,9 – 9,9 < 9,9

Merenje širine lakta

Sliding kaliper

5. FUNKCIONALNA ISPITIVANJA

• Procena snage stiska šake – DINAMOMETROM

• Kod žena treba da je veća od 22kg

• TUG- test – test UP & GO – procena brzine ustajanja sa stolice i kretaje po ravnoj podlozi na distanci od 10 m ( 6 s) !

DIJETETSKA ISPITIVANJA

• Anketa po sećanju za 24 sata

• Dnevnik ishrane

• Upitnik o učestalosti uzimanja pojedinih namirnica (FFQ)

1. Anketa po sećanju za 24 sata

• Korak 1: nabrajanje konzumirane hrane i pića

• Korak 2: opis hrane i napitaka

• Korak 3: procena količine

• Korak 4: provera podataka

Prednost metode 24-hour recall

- Zahteva malo vremena- manje od 20minuta - Nije skupa - Lako se izvodi - Omogućava detaljne podatke o unosu hrane - Ne opterećuje pacijenta - Verovatnoća izvođenja je izvesna - Može se koristiti i za procenu ishrane u grupi - Mnogo više je objektivnija nego istorija ishrane - Ne utiče na promenu uobičajene ishrane - Korisna i za kliničke pacijente

Nedostaci 24-hour recall

• -jedno ispitivanje nije reprezentativno/treba ponoviti u više intervala- intraindividualna varijabilnost/

• -podcenjivanje/precenjivanje

• -Zavisi od memorije

- Ne navodjenje sitnih detalja/sosovi, napitci, dresinzi/ može uticati na vrednost podataka

- Flat-slope syndrome- to je sindrom kada ispitanici imaju aktuelno mali E-unos, a u navode preterani unos ili inverzno

- Missing foods- hrana koja se unosi ali se ne navodi

2. Dnevnik ishrane

• - Dnevnik ishrane - „zlatni standard“ u proceni ishrane

• - sprovodi se 3, 5, 7 dana

Sprovodi se kao:

• -metod procene

• -metod merenja

• Beleži se: vreme-kad, mesto-gde,količina,način pripreme

Prednosti dnevnika ishrane

• Ne zavisi od sećanja

• Obezbedjuje detaljne podatke o unosu hrane

• Obezbedjuje podatke o navikama u ishrani

• Višednevno praćenje je korisnije nego 24h

• Odgovornost je moguća do 5 dana

Glavni nedostatak dnevnika ishrane

• mnogi menjaju navike kada počnu da vode dnevnik – 30-50%!!!

nedostaci

• Zahteva visok stepen saradnje

• Teško se sprovodi una većem uzorku

• ispitanik mora da bude pismen

• Zahteva vreme

• Zapisivanje može uticati na navike

• Analiza dnevnika zahteva napor

3. Upitnik o učestalosti uzimanja pojedinih namirnica (FFQ)

• Pitanja su koliko često unosi odredjenu namirnicu:

• dnevno • nedeljno • mesečno • godišnje

• Postoje ponudjene količine ili porcije!!!

Prednost FFQ

• Lako se distribuira

• Lako se interpertira

• Mali zahtev od ispitanika

• Jeftin i omogućava priemnu na velikom uzorku

• Reprezentativan je za procenu uobičajenog unosa

• Dizajniran za populacione studije

• Pogodan za ispitivanje diet-disease povezanosti

Nedostaci FFQ

• Ne koristi uvek uobičajene namirnice i porcije ispitanika

• Nejsnoća unosa kod više namirnica iste grupe

• Zavisi od sposobnosti ispitanika

FFQ – za brzu procenu unosa odredjene hrane MEDFICTS dijetska procena

• M- meat –meso • E-egg-jaje • D- dairy-mlečni proizvodi • F- fried food- pržena hrana • I- In baked goods- u pečenim proizvodima /mast

u kroasanu/ • C- conventional food • T-table fat /namaz, puter/ • S-snacks/grickalice/

Dietary Assessment Across NHANES:

Breadth and Depth of Components

NHANES I NHANES II HHANES NHANES III NHANES

'99-'01

NHANES

'0224-hour recall supplements food security

food frequency (FFQ) food program participation

other diet-related

Supplements

24-hr recall

FFQ

Food program participation

Food security Other

NHANES I NHANES II NHANES III HHANES NHANES /99-01/ NHANES/02/

VRSTE DIJETA

VRSTE DIJETA RAZLIKUJU SE PREMA: - energetskoj gustini - nutritivnoj gustini - sastavu - načinu pripreme - konzistenciji 1. opšta/standardna/ dijeta 2. laka dijeta/za rekonvalescente/ 3. kašasta dijeta 4. tečna dijeta /prazna / puna/ 5. tečno-kašasta dijeta

Vrste dijeta prema kcal vrednostima - normokalorijska - hiperkalorijska - hipokalorijska

Hipekalorijska-porast E-potreba zbog BM i metabolizma uopšte 30-50% u odnosu na normokalorijsku ishranu

Hipokalorijska dijeta – unos smanjene količine kcal – E- potrebe su svedene na potrebe BM (ležeći pacijenti) –30-50% manje kcal u odnosu na normokalorijsku

Potrebe u belančevinama - normalne - povećane - smanjene 0,8-1,0g kg/TM 2-4 g/kg/TM 0,4-0,8 g/kg/TM

Potrebe u ugljenim hidratima - Energetski makronutrijenti – Potrebe u mastima - Energetski makronutrijenti - stimulišu lučenje holecistokinina (izaziva kontrakciju i pražnjenje žučne kese i lučenje žuči i pankreasnog soka - ograničiti količine masti kada ovo treba da se izbegne) - ograničiti unos holesterola

Potrebe u vodi

-smanjeno unošenje-ak.bub.insuf. (zbog bolesti bubrega je poremećeno

izlučivanjevode iz organizma)- hipervolemija

(zadržavanje vode)- uticaj na KVS

Potrebe u mineralima - ograničenje prema indikacijama za Cl,Na,K, Ca, NaHCO3 - povećani unos K, Ca,Zn,Mg,Fe

Potrebe u vitaminima Hipervitaminska ishrana prati hiperkalorijsku

- hidrosolubilni vitamini su koenzimi u Metabolizmu makronutrijenata - kod malapsorpcije daju se parenteralno

Organizovanje ishrane bolesnika - obezbediti uslove za optimalnu ishranu - odrediti dijetu prema indiakcijama - edukovati bolesnika kako da se hrani nadalje (zavisi od oboljenja, hronični rok, doživotno) - edukovati članove domaćinstva

Činioci koji utiču na uzimanje hrane - vrsta bolesti - stanje uhranjenosti - socijalno ekonomski status - kulturološko nasledje - edukativni nivo - psihološkiv profil ličnosti - fizičko stanje - izolacija (negativno-bolnički uslovi)

Opšta/standardna/ dijeta -dijeta koja zadovoljava energetske i nutritivne potrebe kod bolesnika gde nema posebnih zahteva - proteza – ograničava

Prazna tečna dijeta – čista tečna dijeta - Dijeta u obliku bistrih rastvora koji ne iritiraju, ne stvaraju gasove i nemaju metaboličke rezidue Uzimanje vode, pirinčane vode, čorbe, pirinač na vodi, kafa, čaj -Gazirana minerlna voda po indikacijama - Smanjena energetska gustina-400-500 kcal - Deficitarna u makro i mikronutrijentima - koristi se samo u kratkotrajnom periodu 24-36 h - obroci se uzimaju na svaka 2-3 h /dan - postepeno se uvodi drugi način ishrane

Puna tečna dijeta - kod hirurških bolesnika polse operacije - kod akutnih inflamatornih oboljenja, kod gastrointestinalnih poremećaja i svežeg infarkta srca - smanjena energetska gustina 1300-1500 kcal - postepeno sepovećava energetska vrednost + sdržaj proteina (važno ako će dugo trajati ovakava ishrana) - postepeno se dodaje mleko u prahu, kremovi, šećer i sl.

Kašasta dijeta -ishrana kašaste konzistencije sastoji se iz tečnosti i polučvrste hrane -prelazna ishrana izmedju tečne dijete i lake dijete - koristi se u postoperativnoj ishrani , kod akutnih infalamatornih oboljenja i kod gastrointestinalnih - satoji se od male količine nesvarljivih sastojaka i lako se vari - začini se dodaju u vrlo malim količinama - ograničenja postoje u pogledu povrća, voća (dijeta sa malo vlakana), kao pire, kaša

Laka dijeta- dijeta za bolesnike koji se oporavljaju posle bolesti, a nisu u mogućnosti da uzimaju opštu dijetu. - Koristi se u toku aktivne faze bolesti - Razlika u načinu spremanja u odnosu na opštu dijetu - Pretežno kuvana hrana (izoostaje suva hrana i slatkičI) - Zabranjeno je masno meso, majonez i sl. - Povrće koje stvara gasove je takodje izbačeno iz ove dijete (pasulj, kupus...) - Unošenje svežeg povrća i voća je ograničeno

Osnovna dijeta se pretvara u specifičnu terapijsku dijetu tako što se:

povećava ili smanjuje energetska vrednost dijete, povećava ili smanjuje količina vlakana koja se

unose hranom, povećava ili smanjuje količina pojedinih

nutrijenata hrane, menja broj i količina obroka u toku dana, iz ishrane isključuju namirnice koje izazivaju

određene reakcije (alergije, stvaranje gasova).

Naziv terapijske dijete- MNT se definiše prema vrsti modifikacije osnovne dijete koja podrazumeva tretman takvog pacijenta. Izmene koje pretvaraju osnovnu dijetu u terapijsku dijetu mogu biti: kvalitativne - menja se vrsta hrane ili njena konzistencija kvantitativne - menjaju se samo količine pojedinih sastojaka hrane ili ukupna kalorijska vrednost

Kvalitativne modifikacije osnovne dijete:

dijeta bez laktoze, koja se primenjuje kod pacijenata kojima nedostaju enzimi za metabolisanje mlečnog šećera

dijeta bez glutena, koja se primenjuje kod pacijenata koji boluju od celijačne bolesti

mehanička meka dijeta, koja se primenjuje kod pacijenata koji zbog patoloških izmena u usnoj duplji nisu u mogućnosti da u ustima obrađuju čvrstu hranu

ishrana preko sonde, koja se primenjuje kod pacijenata kod kojih je neophodno premostiti određene delove digestivnog trakta i izbeći njihov kontakt sa hranom.

Kvantitativne modifikacije osnovne dijete:

sa izmenjenim unosom ugljenih hidrata

sa izmenjenim unosom masti

sa izmenjenim unosom proteina

sa izmenjenim unosom minerala i elektrolita

Dijete sa izmenjenim unosom ugljenih hidrata:

damping-sindrom dijeta - primenjuje se kod pacijenata posle hiruških intervencija na želucu (gastrektomija, želudačni bypass), gde se smanjuje unos koncentrovanih šećera i tečnosti u cilju sprečavanja brzog pražnjenja u tanko crevo i nastanak proliva

Dijeta za dijabetes - primenjuje se kod obolelih šećerne bolesti prema individualnim potrebama sa ciljem održavanja normalne koncentracije glukoze u krvi (kontroliše se i energetski unos, kao i unos masti) dijeta sa malo šećera i dosta proteina - primenjuje se kod osoba obolelih od reaktivne hipoglikemije sa ciljem da se spreče velike dnevne oscilacije koncentracije glukoze u krvi

Dijete sa izmenjenim unosom masti:

Hipokalorijska niskomasna dijeta - primenjuje se u cilju smanjenja telesne mase (smanjuje se unos masti i/ili ugljenih hidrata)

dijeta sa smanjenim unosom masti - primenjuje se

kod osoba sa bolestima jetre, pankreasa i žučne kesice (40-50g masti dnevno)

dijeta sa kontrolisanim unosom masti i niskim

sadržajem holesterola - primenjuje se kod osoba sa aterosklerozom i/ili hiperlipoproteinemijama

dijeta sa povećanim unosom masti - primenjuje se u cilju povećanja telesne mase uz maksimalni udeo masti u dnevnom energetskom unosu od 35-40% ketogena dijeta - primenjuje se kod obolelih od epilepsije (85% masti, 10% proteina i 5% ugljenih hidrata)

Dijete sa izmenjenim unosom proteina:

hipoproteinske dijete

dijeta sa smanjenim unosom proteina - primenjuje se kod pacijenata sa hepatičnom komom ili hroničnom uremijom

dijeta sa smanjenim unosom fenilalanina - primenjuje se kod pacijenata gde postoji sumnja na fenilketonuriju (nasledni deficit metabolizma aminokiseline fenilalanina)

dijeta sa smanjenim unosom purina - primenjuje se kod pacijenata gde je potrebno smanjiti koncentraciju ureje u krvi

dijeta sa smanjenim unosom tiramina - primenjuje se kod pacijenata koji u lečenju depresije koriste terapiju sa MAO (monoamino oksidaza) inhibitorima

Hiperproteinska dijeta- dijeta sa povećanim unosom proteina - primenjuje se kod pacijenata gde je potrebno nadoknaditi proteine (u postoperativnom oporavku, kod nefroza, opekotina i nekih anemija)

Dijete sa izmenjenim unosom minerala i elektrolita:

dijeta sa smanjenim unosom natrijuma - primenjuje se kod pacijenata sa kardivaskularnim bolestima (srčana insuficijencija, hipertenzija), bolestima bubrega (sa razvojem edema) i bolestima jetre (ciroza sa ascitom)

dijeta sa povećanim unosom natrijuma - primenjuje se kod pacijenata sa Adisonovom bolešću

dijeta sa smanjenim unosom kalijuma - primenjuje se kod pacijenata sa bolestima bubrega

dijeta sa povećanim unosom kalijuma - primenjuje se kod pacijenata koji koriste diuretsku terapiju

dijeta sa smanjenim unosom bakra - primenjuje se kod pacijenata sa Vilsonovom bolešću

dijeta sa povećanim unosom kalcijuma i fosfora - primenjuje se kod pacijenata sa rahitisom, osteomalacijom i kod tetanija (grčevi mišića)

dijeta sa povećanim unosom gvožđa - primenjuje se kod pacijenata sa anemijom uz nedostatak gvožđa (primer su hemoragijske anemije)

visoko-vitaminska dijeta - primenjuje se kod pacijenata sa deficitom jedne ili više vrsta vitamina

Tokom sprovođenja MNT kontinuirano se prate svi relevantni parametri definisani na početku tretmana, kao i izmene koje mogu nastati usled (moguće) interakcije između terapijske dijete i same (osnovne) terapije bolesti. Predloženi i primenjeni plan ishrane pacijent može nastaviti da samostalno (ili uz asistenciju) primenjuje i van bolnice.

Namirnice sa malim kcal vrednostima • ishrana sa malo ugljenih hidrata: masne dijete • niske masti: ugljeno hidratne dijete • dijeta sa velikim sadržajem NSP (balastna dijeta)

namirnice sa niskim sadržajem proteina Hipoproteinske dijete: (40 do 50 g/dan) •Hiperurikemija •Giht •neke bolesti bubrega

Namirnice sa velikim sadržajem protena Hiperproteinske dijete: (90 do 100 g/dan) •Pothranjeni bolesnici •Bolesnici za transplantaciju bubrega •Rekonvalescenti •nefrotiski sindrom

4. namirnice sa niskim sadržajem masti, holesterola; velikim sadržajem nezasićenih masnih kiselina, MCT ulja gojaznost bolesti srca i krvnih sudova rak Kamen u žučnoj kesi artritis