Glasnik Centra za evropske politike

UVODNA REČ

Dragi  saradnici,  kolege  i  prijatelji,  Pred  vama  se  nalazi  osmo  i  završno  izdanje  glasnika  Europe&Us  u  2016.  godini.  Godinu  koja  ostaje  za  nama  obeležili  su  izazovi  i  krize  u  Evropi,  koji  su  umnogome  uticali  na  stavove  i  pristupe  relevantnih  aktera.  EU  je  u  junu  uzdrmalo  „da“  britanskih  glasača  na  referendumu  za  istupanje  iz  Unije,  što  je  otvorilo  mnoge  teme  i  podstaklo  preispitivanje  dosadašnjeg  poretka,  kao  i  nastojanje  da  se  izvuku  pouke  i  učvrste  temelji  Unije.  Zbog  svega  toga,  politika  proširenja  u  2016.  godini  nije  bila  visoko  na  agendi  EU,  a  nedoumice  oko  njenog  daljeg  toka  i  dinamike  zabrinule  su  države  kandidate.  Ipak,  za  Srbiju  je  bilo  dobrih  vesti  jer  su  otvorena  4  nova  pregovaračka  poglavlja  (23,  24,  5  i  25)  i  zatvoreno  jedno  (25),  a  njihov  napredak  ostaje  da  se  prati  u  narednom  periodu.  U  ovom  izdanju  Europe&Us  upoznaćete  se  sa  temama  kojima  se  u  proteklih  šest  meseci  CEP  intenzivno  bavio.  Tu  spadaju  i  analize  izazova  s  kojima  se  EU  suočavala  u  2016.  CEP  je  kroz  svoje  analitčke  tekstove  i  javne  događaje  i  debate,  kao  i  uvek  do  sada,  nastavio  da  okuplja  najznačajnije  društvene  aktere,  pokreće  i  obrađuje  pitanja  od  šireg  značaja.  Fokus  CEP-­‐a  je  još  snažnije  bio  usmeren  na  unapređenje  učešća  oganizacija  civilnog  društva  u  ukupnim  reformama  u  Srbiji,  posebno  u  reformi  javne  uprave.  Da  je  uloga  civilnog  društva  u  praćenju  reforme  javne  uprave  nezamenljiva,  CEP  naglašava  i  kroz  regionalni  WeBER  projekat,  koji  se  realizuje  u  sklopu  TEN  mreže  think  tank  organizacija  sa  Zapadnog  Balkana,  čiji  je  CEP  koordinator.  Putem  WeBER-­‐a,  uspostavljena  je  prva  onlajn  platforma  namenjena  organizacijama  civilnog  društva  iz  šest  zemalja  regiona.  Kroz  dodatne  konferencije  i  radionice,  CEP  je  podržavao  OCD  iz  Srbije  i  regiona  da  jačaju  svoje  interne  kapacitete  i  znanja  u  oblasti  reforme  javne  uprave.    Izazovi  su  bolji  učitelj  od  uspeha,  te  u  tom  kontekstu  CEP  sagledava  i  svoju  ulogu,  kao  pokretača  važnih  tema,  ozbiljnog  sagovornika  koji  odvažno  ukazuje  na  ono  što  je  moglo  bolje,  ali  i  daje  konstruktivne  predloge  rešenja.  Siguran  sam  da  će  nam  ove  nove  spoznaje  i  saznanja  znatno  olakšati  posao  u  narednoj  godini  i  da  ćemo  u  nju  ući  pametniji,  bolji  i  jači.  Srećna  Nova  2017.  godina!  

S  poštovanjem,  

  Nebojša  Lazarević  

Nebojša  Lazarević,  direktor  CEP-­a

CEP ISTRAŽUJEUpravljačka odgovornost u državnoj upravi u Srbiji

SIGMA,  zajednička  inicijativa  OECD  i  Evropske  unije  (većinski  ainansirana  od  strane  EU)  angažovala  je  CEP  da  sprovede  detaljnu  studiju  politike  upravljačke  odgovornosti  unutar  javne  uprave  u  Srbiji.  Koristeći  kombinovanu  metodologiju,  CEP  je  prikupio  kvantitativne  i  kvalitativne  podatke  od  više  od  300  rukovodilaca  u  državnim  organima.  Analiza  se  fokusira  na  odgovornosti  rukovodilaca,  samostalnost  i  formalna  ovlašćenja  za  odlučivanje  u  oblasti  planiranja,  razvoja  i  koordinacije  javnih  politika,  upravljanja  ljudskim  resursima,  upravljanja  budžetom,  javnih  nabavki,  i  hijerarhijske  strukture  organa  državne  uprave.  Analiza  CEP-­‐a  će  se  koristiti  za  procenu  trenutnog  stanja  i  daće  preporuke  za  poboljšanje  koncepta  upravljačke  odgovornosti  koji  je  trenutno  aluidan,  kao  i  za  uklanjanje  sistemskih  prepreka  koje  trenutno  sprečavaju  delegiranje  ovlašćenja  i  odgovornosti  rukovodiocima  u  državnim  organima.  Krajnji  cilj  je  da  se  obezbedi  okvir  za  javnu  politiku  koja  će  rukovođenje  u  državnoj  upravi  učiniti  odgovornijim,  eaikasnijim  i  delotvornijim.

WeBER platforma zvanično uspostavljena WeBER  platforma  je  zvanično  osnovana  na  Devetoj  godišnjoj  konferenciji  Regionalne  škole  za  javnu  upravu  (ReSPA),  16.  novembra  2016.  godine  u  Podgorici.  Memorandum  o  saradnji  vezan  za  funkcionisanje  WeBER  platforme  potpisale  su  22  organizacije  civilnog  društva  (OCD)  iz  Albanije,  Bosne  i  Hercegovine,  Kosova,  Makedonije,  Crne  Gore  i  Srbije.  WeBER  platforma  je  osmišljena  kao  mesto  za  dijalog  zasnovan  na  činjenicama  i  konsultacije  na  temu  sprovođenja  reforme  javne  uprave  i  monitoringa,  okupljajući  civilno  društvo,  predstavnike  vlada  i  međunarodnih  i  regionalnih  organizacija  (Evropska  komisija,  ReSPA,  RCC  itd.).  Stoga  će  članstvo  u  platformi  omogućiti  OCD  da  se  aktivnije  uključe  u  ove  procese  kako  u  svojim  zemljama  tako  i  na  regionalnom  nivou.  Isto  tako,  WeBER  platforma  će  poslužiti  kao  prostor  za  razmenu  iskustava  i  

Broj VIII | jesen/zima 2016

1

Glasnik Centra za evropske politike

2

(Ne)uspesi reforme javne uprave u Srbiji: Slučaj Evropska komisija v. Realnost Srbija  je,  u  ovogodišnjem  Izveštaju  Evropske  komisije  na  prvi  pogled,  pozitivno  ocenjena  u  domenu  reforme  javne  uprave.  Činjenica  da  je  Komisija  svrstala  RJU  među  oblasti  u  kojima  je  učinjen  napredak  svakako  ohrabruje.  Međutim,  detaljnije  čitanje  Izveštaja  otkriva  ogromne  manjkavosti  sistema,  naročito  u  pogledu:  izostanka  depolitizacije  i  profesionalizacije  uprave,  uvođenja  službeničkog  sistema  zasnovanog  na  zaslugama,  uvođenja  sistema  odgovornosti  u  upravi,  i  tako  dalje.  CEP  je  u  novom  izdanju  Pogleda  analizirao  ocenu  koju  je  Srbija  dobila  za  oblast  reforme  javne  uprave,  koja  je,  uz  vladavinu  prava  i  ekonomsko  upravljanje,  proglašena  jednim  od  stubova  Strategije  proširenja  EU.  Celo  izdanje  CEP  pogleda  dostupno  je  ovde.  (Ne)kritičan ton Evropske komisije: Osvrt na glavne nalaze i efekte izveštavanja Kao  i  prethodnih  jeseni,  Evropska  komisija  je  i  ovog  puta  držala  stručnu  javnost  u  državama  Zapadnog  Balkana  u  iščekivanju  svojih  ocena  usklađenosti  i  napretka  u  procesu  pristupanja  EU.  Zaključno  s  novoobjavljenim  paketom  izveštaja,  Komisija  menja  kalendar  izveštavanja  te  se  naredni  očekuje  tek  na  proleće  2018.  godine,  

što  je  objašnjeno  potrebom  usklađivanja  sa  kalendarom  Programa  za  ekonomsku  reformu  (ERP)  koje  donose  države  kandidatkinje.  U  ovom  izdanju  Pogleda  analiziramo  posledice  novog  načina  izveštavanja  Komisije,  metodološke  novine  koje  je  uvela  i  komentarišemo  glavne  nalaze  ovogodišnjeg  Izveštaja  za  Srbiju.    Celo  izdanje  CEP  pogleda  dostupno  je  ovde.  

„Jedna važna lekcija koju bi vlasti u Srbiji trebalo da izvuku iz dosadašnjih iskustava jeste da pohvalu ne treba shvatiti kao poziv na opuštanje.“

Zemlje Višegradske grupe i budućnost EU: Velike težnje iza antiimigrantskih stavova

Uprkos  veoma  skupoj  ali  krajnje  napadnoj  medijskoj  kampanji,  mađarski  premijer  Viktor  Orban  nije  uspeo  da  ubedi  većinu  mađarskih  građana  da  je  pitanje  migranata/izbeglica  najznačajnije  „za  njihovu  ličnu  budućnost  kao  i  budućnost  Evrope“.  Izlaznost  od  43,4%  (od  kojih  je  6%  nevažećih/nezaokruženih  glasačkih  listića)  na  čuvenom  „referendumu  o  kvotama“,  pokazala  je  da  korišćenje  migracija  u  populističke  svrhe  nije  dovoljno  za  širu  mobilizaciju  glasača,  koje  više  brinu  neke  druge  teme,  poput  opšteg  ekonomskog  stanja  u  zemlji.Pored  pokušaja  da  prikaže  migrante  kao  bezbednosnu  pretnju,  kampanja  vezana  za  referendum  je  okrivila  Brisel  za  „pokušaj  oduzimanja  dela  mađarskog  suvereniteta“.  Međutim,  ova  odluka  Saveta  se  u  svakom  slučaju  pokazala  kao  neadekvatna  –  godinu  dana  od  njenog  usvajanja  države  članice  su  preselile  samo  5,2%  od  dogovorenog  broja  tražilaca  azila  iz  Italije  i  Grčke  (5.651  od  dogovorenih  106.000  ljudi).  Referendum  o  kvotama  samim  tim  nema  veliku  važnost,  jer  se  države  članice  svakako  suočavaju  sa  velikim  kašnjenjem  u  sprovođenju  pomenute  Odluke  o  kvotama.  Celo  izdanje  CEP  pogleda  dostupno  je  ovde.

Kreiranje javnih politika na Zapadnom Balkanu: Kako do napretka bez uslovljavanja od EU? Pretendenti  za  članstvo  u  EU  sa  Zapadnog  Balkana  nalaze  se  u  dugom  i  zahtevnom  procesu  unapređenja  sistema  kreiranja  javnih  politika.  Stvaranje  održivih  rezultata  zahteva  ne  samo  robusne  instrumente  i  procedure,  već  i  uključivanje  svih  zainteresovanih  strana  -­‐  civilnog  društva,  medija,  interesnih  grupa  i  udruženja  -­‐  u  kreiranje  javnih  politika.  Međutim,  kreiranje  politika  je  nedovoljno  istražena  tema,  a  njegov  značaj  donekle  potcenjuju  kako  države  tako  i  civilni  akteri  u  regionu.  Ovaj  pozicioni  dokument  daje  argumente  za  neophodnost  učinkovitijeg  i  usmerenijeg  angažovanja  civilnog  društva,  koji  bi  imao  ulogu  efektivnog  kritičkog  posmatrača  reformi  u  oblasti  kreiranja  javnih  politika,  kao  i  konstruktivnu  poziciju  u  procesima  kreiranja  politika,  posledično  ih  čineći  transparentnijim  i  zasnovanim  na  činjenicama.  Ovaj  pozicioni  dokument  je  sačinjen  u  okviru  projekta  CEPS  WeB,  čiji  je  cilj  stvaranje  Centra  izvrsnosti  unutar  institucionalnog  okvira  TEN  mreže.  Projekat  se  finansira  pod  okriljem  Regionalnog  programa  za  promociju  istraživanja  na  Zapadnom  Balkanu  (Regional  Research  Promotion  Programme  (RRPP).  Pozicioni  dokument  (na  engleskom  jeziku)  dostupan  je  ovde.  

Urodnjavanje javnih politika u Srbiji – razlog za (blagi) optimizam? Postojanost  rodne  neravnopravnosti  i  kontinuirana  diskriminacija  žena  dovela  je  do  usvajanja  Nacionalne  strategije  za  rodnu  ravnopravnost  u  2016.  godini,  koja  prepoznaje  urodnjavanje  javnih  politika  kao  sredstvo  u  borbi  protiv  diskriminacije  kroz  reorganizaciju,  unapređenje,  razvoj  i  evaluaciju  procesa  javnih  politika.  Ključni  deo  nove  Strategije  je  rodna  analiza  efekata  javnih  politika  ili,  drugim  rečima,  rodna  analiza  politika,  mera  i  programa.  Paralelno,  reforma  sistema  javnih  politika  je  deo  procesa  pristupanja  Evropskoj  uniji  i  reforme  javne  uprave,  čiji  je  glavni  deo  usvajanje  novog  zakona  o  sistemu  javnih  politika  –  Zakon  o  planskom  sistemu  –  i  seta  propisa  koji  će  veoma  detaljno  regulisati  proces  planiranja  i  upravljanja  javnim  politikama.  Međutim,  sadašnji  nacrt  Zakona  ne  sadrži  odredbe  koje  se  odnose  na  rodnu  analizu  efekata  javnih  politika.  Siže  politike  govori  o  važnosti  da  novi  Zakon  o  planskom  sistemu  sadrži  odredbu  koja  će  jasno  propisati  obavezu  za  organe  javne  uprave  da  sprovode  rodnu  analizu  efekata  javnih  politika,  i  nudi  veoma  konkretne  preporuke  donosiocima  odluka.    Siže  politike  (na  engleskom  jeziku)  dostupan  je  ovde.

CEP PRATI

„Mađarski referendum treba posmatrati i kao jedan od znakova rastućih težnji zemalja Višegradske grupe ka sticanju značajnije uloge kreatora evropske agende nakon Bregzita.“

„Kada je reč o nedostatku političke volje, on nije apostrofiran u Izveštaju. Naprotiv, u Izveštaju se navodi da je politička podrška obezbeđena.“

Regionalnim pristupom do izvrsnosti: Predstavljen CEPS WeB pozicioni dokument

Radni  doručak  na  temu  Regionalnim  pristupom  do  izvrsnosti  okupio  je  24.  novembra  u  Beogradu  članove  Mreže  istraživačkih  centara  u  Jugoistočnoj  Evropi  (Think  for  Europe  Network  -­‐  TEN),  kao  i  istaknute  stručnjake  iz  Regionalnog  centra  za  životnu  sredinu  (REC)  i  Centra  izuzetnosti  u  oblasti  ainansija  (CEF).  Učesnici  su  podelili  svoja  iskustva  o  regionalnom  umrežavanju  i  diskutovali  o  dodatnoj  vrednosti  regionalnog  pristupa.  Cilj  događaja  bilo  je  kreiranje  novih  ideja  koje  bi  inspirisale  stvaranje  konstruktivnijih  regionalnih  inicijativa  na  Zapadnom  Balkanu.  Događaj  je  poslužio  i  kao  prilika  za  promociju  prvog  pozicionog  dokumenta  novonastalog  Centra  za  izvrsnost  u  kreiranju  javnih  politika  (CEPS  WeB),  koji  je  osnovalo  šest  think  tank  organizacija  sa  Zapadnog  Balkana  koje  čine  TEN.  Diskusiju  je  vodila  Simonida  Kacarska,  koordinatorka  istraživanja  u  Institutu  za  evropske  politike  (EPI)  iz  Makedonije.    Pročitajte  više  o  događaju  ovde.

CEP DOGAĐAJIOd slovačkog do malteškog predsedavanja Savetu

U  utorak,  20.  decembra,  Centar  za  evropske  politike  (CEP)  u  saradnji  sa  EU  info  centrom  organizovao  je  panel-­‐diskusiju  na  temu  “Od  slovačkog  do  malteškog  Predsedavanja  Savetu:  Primopredaja  i  proširenje  u  doba  neizvesnosti“.  Moderatorka  panela  bila  je  Milena  Lazarević,  programska  direktorka  CEP-­‐a,  a  o  uspesima  slovačkog  predsedavanja  i  prioritetima  malteškog  predsedavanja  sa  specijalnim  fokusom  na  politici  proširenja  razgovarali  su  Nj.e.  Michael  Davenport,  šef  delegacije  Evropske  unije  u  Srbiji,  Nj.e.  Dagmar  Repčeková,  ambasadorka  Republike  Slovačke  u  Srbiji,  g.  Fabian  Psaila,  predstavnik  Malte  u  Savetu  EU  i  gđa  Tanja  Miščević,  šeaica  Pregovaračkog  tima  za  pregovore  o  pristupanju  Srbije  Evropskoj  uniji.  

G.  Fabian  Psaila  je  rekao  da  se  Malta  od  početka  zalaže  za  politiku  proširenja  i  obećao  da  će  njegova  zemlja  na  čelu  Unije  nastaviti  rad  i  saradnju  započete  u  mandatima  Slovačke  i  Holandije,  u  korist  uspeha  Srbije  na  putu  ka  članstvu.  

Šef  Delegacije  EU  u  Srbiji  Majkl  Devenport  je  naglasio  da  je  iza  nas  teška  godina  za  EU,  posebno  imajući  u  vidu  tragične  ishode  terorističkih  napada.  Devenport  je  istakao  da  je  su  se  u  Srbiji  stvorili  pozitivni  preduslovi  za  realizaciju  brojnih  zacrtanih  mera  i  ciljeva  u  pregovaračkom  procesu.  Šeaica  Pregovaračkog  tima  Srbije  Tanja  Miščević  ukazala  je  da  evropska  bezbednost  ne  može  da  bude  kompletna  bez  zemalja  Zapadnog  Balkana.  Gđa  Miščević  je  ukazala  i  na  moguća  poglavlja  za  otvaranje  u  prvoj  polovini  2017.  godine,  među  kojima  su  poglavlje  7  o  intelektualnoj  svojini,  poglavlje  29  o  carinskoj  uniji,  poglavlje  33  o  budžetskim  i  drugim  pitanjima  i  poglavlje  13  o  ribarstvu,  istakavši  da  samo  otvaranje  poglavlja  nije  toliko  bitno  koliko  njihova  suština.    

Pročitajte  više  o  događaju  ovde.  

3

Nj.e.  Michael  Davenport,  šef  delegacije  Evropske  unije  u  Srbiji

„Politika proširenja može pomoći u funkcionisanju EU, njenoj ponovnoj izgradnji i procesu evropskih integracija, a zemlje Zapadnog Balkana pokazale su da su dobri partneri EU u prevazilaženju migrantske krize i poštovanju evropskih vrednosti” - Tanja Miščević, šefica Pregovaračkog tima Srbije

Milena  Lazarević,  programska  direktorka  CEP-­a

Sena  Marić,  viša  istraživačica  u  CEP-­u  

Europe Think TEN for

Network

4

Kratke video-animacije o o SIGMA/OECD Principima javne uprave Multimedijalne  prezentacije  deo  su  serije  animacija  usmerenih  ka  ključnim  Principima  javne  uprave,  koje  je  razvila  SIGMA/OECD.  Serija  je  nastala  u  sklopu  WeBER-­‐a,  trogodišnjeg  regionalnog  projekta  koji  ainansijski  podržava  Evropska  unija,  uz  suainansiranje  Kraljevine  Holandije.  WeBER  sprovodi  grupa  think-­‐tank  organizacija  sa  Zapadnog  Balkana  okupljena  u  TEN,  dok  je  CEP  koordinator  projekta.  Partner  u  sprovođenju  projekta  je  EPC  iz  Brisela.    Pogledajte:    ๏ Strateški  okvir  reforme  javne  uprave  

๏ Izrada  i  koordinacija  javnih  politika  

๏ Javna  služba  i  upravljanje  ljudskim  resursima  

๏ Odgovornost  

๏ Pružanje  usluga

Glasnik Centra za evropske politike

„Evropa u krizi – šta dalje?” CEP-ova panel diskusija za studente iz cele Evrope Bregzit,  migrantska  kriza,  uspon  ekstremističkih  političkih  grupacija  i  terorističke  pretnje  samo  su  neki  od  izazova  koji  čine  EU  ranjivijom  nego  ikada  do  sada.  U  saradnji  sa  udruženjem  BEUM  (Belgrade  European  Union  Model),  CEP  je  26.  oktobra  2016.  organizovao  panel-­‐diskusiju  Evropa  u  krizi  –  šta  dalje?  Ovaj  događaj  je  ugostio  istaknute  domaće  i  međunarodne  paneliste  i  skoro  400  studenata  iz  celog  sveta.  Prvi  panel  je  bio  posvećen  turbulentnim  dešavanjima  u  EU,  dok  se  drugi  panel  bavio  politikom  proširenja  EU  u  vremenima  krize.  Studenti  su  imali  priliku  da  postave  pitanja  panelistima  ali  i  da  daju  svoj  sud  o  pitanjima  o  kojima  je  diskutovano.  Pročitajte  više  o  događaju  ovde.

Principi javne uprave – seminar za organizacije civilnog društva

Dvodnevni  seminar,  koji  je  okupio  preko  30  organizacija  civilnog  društva,  održan  je  u  Beogradu  14.  i  15.  decembra.  Cilj  seminara  je  bilo  predstavljanje  Principa  javne  uprave,  koje  je  razvila  SIGMA/OECD,    široj  grupi  lokalnih  organizacija  civilnog  društva  iz  cele  Srbije.  Učesnici  su  

imali  prilike  da  od  eksperata  SIGMA  programa  saznaju  o  Principima  javne  uprave,  učestvuju  u  radionicama  i  premijerno  pogledaju  multimedijalne  prezentacije  koje  se  bave  osnovnim  oblastima  reforme  javne  uprave  koje  je  deainisala  SIGMA.  Događaj  je  organizovao  CEP  u  saradnji  sa  SIGMA  u  okviru  projekta  WeBER.  Pročitajte  više  o  seminaru  ovde.

CEP PREPORUČUJE