UDK: 634.8.04:631.52

Letopis tiaucnili radovaGodina 24 (2000), broj 1-2, strana 12-24

Pregledni radReview paper

UZGOJNI OBLIK COKOTA SA PARNOM SADNJOM

Cindric, P.l

REZIME

Prikazujemo tehnicko-tehnoloske detalje za jedan relativno jednostavannacin gajenja vinove loze, koji pored toga sto ornogucuje postizanje visokogprinosa i visokog kvaliteta grozda, ima izvesne prednosti u odnosu na uobi­cajen nacin pojedinacne sadnje cokota. Pri sadnji cokota u paru sadna mestasu razmaknuta sto omogucuje efikasniju mehanizovanu obradu zernljista is­pod cokota, olaksava rucni rad pri obavljanju fitotehnickih poslova na cokotui ima nesto nize investicione troskove. Opisana resenja su bazirana na dugo­godisnjoj proveri ovih ideja u uslovima fruskogorskog vinogorja, kao i vino­gradarskom rejonu Suboticko-horgoske pescare.

Kliuctie teci: vinova loza, sistem gajenja, rezidba, zelene operacije,obrada zernljista

UVOD

Nakon revolucionarnih ideja MOSERA (1957) i niza eksperimenata umnogim zemljama, koje su veoma dobro opisali CSEPREGI (1982) i DIOFAsI(1985), pocetkorn sezdesetih godina dvadesetog veka, takoreci cela srednja iistocna Evropa prelazi na novi nacin gajenja vinove loze. Uvode se visokiuzgoji i siroki redovi, a broj cokota se smanjuje na svega oko 3.000 po hektaru.Istovremeno se menja i sortiment. Uvode se pretezno zapadnoevropske sortekoje imaju sitne grozdove, traze dugu rezidbu ali uz to daju bolji kvalitet vina(CSEPREGI, ZILAI, 1989; CINDRIC et al. 2000). Novi nacin gajenja u odnosuna klasicni zahtevao je manje rucnog rada, ornogucio je primenu mehanizacijevelikog radnog ucinka, sto je dovelo do znacajnog smanjenja proizvodnihtroskova. Razradeno je veoma mnogo visokih uzgojnih oblika cokota, cesto

1 Dr Petal' Cindric, red. prof., Poljoprivredni fakultet, Novi Sad

12

vrlo slozenih (WINKLER et al. 1974; TADIJANOVIC, 1977; BURIC, 1979;CSEPREGI, 1982; AVRAMOV, 199'1; MILOSAVLJEVIC, 1998), tako da ljudimakoji danas zele da podizu nove vinograde nije ni malo lako da donesu odlukukoji od tolikog mnostva odabrati.

Ovom prilikom prikazujemo jedan relalivno jednostavan nacin gajenjavinove loze koji pruza izvesne pogodnosti za mehanizovanu obradu zernljistaispod cokota, olaksava rucni rarl pri obavljunju raznih fitotehnickih poslovana cokotu, i ima nesto nizo investicione troskove u odnosu na danas uobi­cajerie uzgoje (CINDRIC el aI., '1986; KOZMA, 1993; KULJANCIC, 1994;AVRAMOV et al., 1999). Ovde opisana resenja su bazirana na dugogodisnjemiskustvu i proveri u proizvodnim uslovima fruskogorskog vinogorja kao ivinograelarskom rejonu Suboticko-horgoske pescare.

OPIS I SPECIFICNOSTI UZGOJNOG OBUKA SA PARNOM SADNJOM

Cokoti Sll posaderii u pam na bliskom rastojanju jedan od drugog. Glavesu im udaljene svega desetak centimetara u pravcu reda. To rastojanje jedovoljno da se izrnedu njih postavi pritka na koju se oslanjaju stabla obacokota. Sadna mesta su medutirn razmaknuta na dvostruko rastojanje uodnosu na ono pri pojediuacnoj sadnji. Na Iormiranim cokotima nerna kordu­nice ni krakova, niti roelnih cvorova, nego se na vrhu stabla koje ima visinuoko SO-90 cm primenjuje mesovita rezidba po principu Guyot. Na cokotu serezidbom ostavlja po jedan kondir i jedan luk. Duzina luka je najcesce 12okaca, sto po cokotu daje opterecenje od ukupno 14 okaca. Lukovi se vezuju II

suprotnim pravcima od centra sadnog mesla, kako je to prikazano na skici '1za cokoto u IV godini i na dalje.

Sadnja cokota u paru omogucuje gajenje veceg broja cokota po jedinicipovrsine 11 odnosu na dosadasnju praksu, a da to ne ide na ustrb primenemehanizaci]e. Rastojanje izrnedu redova se ne menja, moze da se kreceizrncdu 2,5 do 3,0 m, a razmak izrnedu sadnih mesta u redu rnoze da bude od1,£1 do 2,0 m, s tim da se na jednom sadnom mestu posade po 2 cokota. Uslucaju rastojanja sadenja od 2,50 x 1,60 m dobija se 5.000 cokota 113 hektar.Ovo resenje S8 primenjuje na pesku Suboticko-horgoske pescare. U poslednjih10 godina na Palicu je na ovaj nacin posadeno preko 70 ha novih vinograda.Na plodnijem zemljistu u fruskogorskom vinogorju moze se primeniti nestoreda sadnja, na primer 2,80 x 1,60 m, sto smo primenili na oglednom dobru uSremskim Karlovcima, koja obezbeduje 4.464 cokota po hektaru, ili 2,80 x'1,80 m, koje je primenjeno u nekoliko privatnih vinograda, sto daje 3968cokota po hektaru. Sve je to znatno vise u odnosu na sada uobicajen broj3-3.500 cokota po hektaru. Povocanjem broja cokota po jedinici povrsinemoguce je smanjiti individualno opterecenje cokota, sto doprinosi njihovojd ugovecnosti.

Buduci da se dva cokota nalaze takoreci na jednom sadnom rnestu dobijase vise slobodnog prostora na povrsini zernljista ispod cokota. Time je ola-

13

ksano suzbijanje korava ispad cokota. bez obzira na to kojim nacmom seobavlja, kopanjem, herbicidima, Hi nekim drugim nacinom, Veci slobadanprostor izmedu sadnih mesta u redu posebno je pozeljan za primenu bocnopornicnih freza, malih hidraulicnih masina koje su opremljene specijalnimpipalieama koje kada naidu na vertikalnu prepreku cokot, pritku Hi stub, dajukomandu radnom telu da zaobide tu prepreku i da se ponova vrati na prostarkoji se obraduje. U Nemackoj, Franeuskoj, Italiji i drugde pastaji vise resenjaovakvih prikljucnih masina za mehanicku obradu prostora ispod cokota uredu. [edan od osnovnih uslova za njihovu primenu je da rastojanje izmedusadnih mesta bude vece od jednog metra.

Parna sadnja cokota olaksava rucni rad na cokotirna pri uklanjanju zelenihlastara koji su izbili sa stabla Hi iz glave cokota, Za abavljanje ovih poslovatreba prici svakom cokotu, sagnuti se iii cucnuti, Za neposreelne izvodace ovihposlova nije svejeelno koliko puta ce morati ponaviti ave kretnje na jednomhektaru. Ako se elva cokota nalaze neposredno jeelan poreel drugog, oba sezajeelno obraele. Ovi jeelnostavni paslovi se obavljaju vise puta tokom vege­tacije, neophoelni su za ureelno drzanje cokota i ne bi se smeli zanemarivatiniti poteenjivati. Napominjemo da je sa fitosanitetskog aspekta bolje rukomukloniti, oceniti nepotrebni zeleni lastar, nego ga astaviti ela parazitira tokamvegetacije i ukloniti ga makazama prilikom zrele rezielbe. U prvom slucajurane su manje i oelmah zarastaju, a u elrugom slucaju preseci su otvoreniputevi za ostvarivanje infekcije stabla.

Pri parnoj sadnji elva cokota se oslanjaju na jeelnu pritku, cime se ostvarujeznacajna usteda u broju pritki i usteda u radu za njihavo postavljanje,Vezivanje lastara koji treba ela buele stablo u periodu formiranja cokota, iIi veeformiranog stabla u periodu plodonosenja uz pritku, najcesce se rnoze obavitizajednickim vezivanjem oba cokota.

Oelstupanje oel uobicajene pojedinacne sadnje cokota izaziva sumnju u toda cokoti posadeni u paru smetaju jedan elrugom. Medutim, poznavanjerasprostiranja korenovog sistema i fizioloske aktivnosti njegavih pojeelinihzona (BURIC, 1972; KOZMA,1991; MILOSAVLJEVIC, 1998) nam govori elacokoti posadeni u paru ne konkurisu jedan drugom u zernljistu. Kod njih supriblizeni sarno elelovi korenovog sistema koji sluze iskljucivo za transportasimilata, dok se apsorpciona zona nalazi u celokupnam zernljisnom prostoruu redu i izrnedu reelova bez obzira na manje razIike u rasporedu cokota. Zonakorenovog sistema koja usvaja zemljisni rastvor u horizantalnom praveu seprostire na uelaljenosti vise me tara ad cokota, a u vertikalnom pravcu prozimaeeo rigolovani sloj zemljista, To znaci ela se apsorpeiona zona nalazi svuela uzemljistu poel vinogradam gde pastoje povoljni uslovi za razvoj korenovogsistema.

14

SADENJE COKOTA U PARU

Pri razmeravanju sadnih mesta za parnu sadnju jednom znackicom seobelezava centar sadnog mesta za oba cokota. Naravno predpostavlja se da cese sadnja obaviti sa vodenom sadiljkom (hidroburom) i da su kalemoviprethodno parafinisani. Na jednom sadnom mestu se buse dye rupe na oko 5em ispred i iza znackice u praveu reda. Rupe se mogu busiti vertikalno, tj netreba ih busiti koso. U njih se odmah postavljaju kalemovi, a nekoliko satikasnije se zatvaraju sa rastresitom zemljom. Istovremeno kada ovo raderadniei proveravaju da li je uspostavljen dobar kontakt zila sa zemljom. Akose vidi da je kalem prosto zaliven i u rupi se vecim delom nalazi blato, nemasumnje da je ovaj kontakt dobro uspostavljen. Medutim, ako se voda upila arupa ostala prazna, potrebno je rupu zasuti rastresitom zemljom koja se uzpomoc zatubastog stapa pritiska na zile u dnu rupe. Tek kada se oseti da suzile na ovaj nacin pritisnute sa zemljom, rupa se puni do vrha. Istovremeno sevrsi i poravnavanje glava kalema. To se radi naicesce tako sto radnik pri­tiskom stopala na zernlju pored kalema dovodi glave kale rna u pravac reda naodredeno rastojanje. [edna glava se nalazi sa jedne a druga sa druge straneznackice s tim da rastojanje izrnedu njih bude oko 10 em. To je dovoljno da seizmedu dva cokota moze kasnije postaviti pritka. Ne treba ostavljati vecerastojanje jer ce to otezavati suzbijanje korova pored pritke. Znackica sa kojomje obelezeno sadno mesto treba da ostane na svome mestu sve dok ne dadevreme da se postavi pritka.

NEGA MLADOG VINOGRADA

Mladi cokoti posle sadnje zahtevaju veliku paznju i mnogo rada jos punetri godine za koje vreme se postavlja potpora i formira osnovni oblik cokota.

Nega mladog vinograda u I godini

U prvoj godini se na cokotima neguju svi lastari. Nema potrebe da se vrsilacenje. Vazno je da cokot sto vise ojaca i u tom smislu treba da su usmerenesve agrotehnicke mere. To podrazumeva zastitu od korova, zastitu od gljivi­cnih bolesti i obezbedenost sa vodom. U susnim godinama neophodno jeobaviti zalivanje mladih cokota. Veoma pogodan nacin za ovo je vodenasadiljka prikopcana za rezervoar prskaliee. Jednim ubodom sadiljke izmedudva cokota zalivaju se oba sa priblizno 5-10 litara vode. Ovako nastala rupa semalo kasnije zatvara da bi se sprecilo isparavanje.

U 2000. godini bez 4-5 zalivanja mladi cokoti su imali malo sanse daprezive SllSU. Inace i u godinama sa normalnim rasporedom padavina trebaracunati sa dva zalivanja. Korist od zalivanja uz pomoc hidrobura bi se moglajos povecati ako bi se u vodu za zalivanje dodala lakorastvorljiva kompleksnadubriva.

15

Snazan porast veceg broja lastara sa zdravim listovima svedoci 0 dobromrazvoju korenovog sistema. Poznato je da su nadzemni i podzemni deo cokotau direktnoj korelaciji.

Bilo je puno eksperimenata sa ubrzavanjem formiranja cokota na taj nacinda se stablo cokota formira vee u prvoj godini. U ovom eilju se na cokotuostavlja sarno jedan lastar, a ostali se uklanjaju. Nase iskustvo u ovom pogleduje pokazalo da je za ovo bolje sacekati drugu godinu. Stablo formirano u prvojgodini ima veliki broj kratkih internodija. Posebno su kratke one blize zemlji.Na stablu sa vecim brojem internodija nalazi se vise spavajucih pupoljaka izkojih se kasnije razvijaju uglavnom nepotrebni lastari, koje je neophodnouklanjati. Stablo formirano u drugoj godini ima dugacke i prave internodije, ueelini je pravije i iz njega izbija manje jalovaka.

Postavljanje potpore

Preduslov za uspesno formiranje cokota je pravilno postavljena potpora.Stubovi i zice moraju biti postavljeni najkasnije pre pocetka druge vegetacije.Ukoliko se sa postavljanjem potpore pocinje u prolece II godine na raspo­laganju je vrlo kratak rok, a pri ovom poslu postoji velik rizik od gazenjamladih cokota, jer ovaj posao zahteva mnogo radnika, a cokoti su bez lisca,mali, sive boje i teze se uocavaju na zemlji.

Kod ovog resenja koje je dato i na skici, slobodan prostor od cokota dostuba je sveden sarno na polovinu razmaka izmedu sadnih mesta. To znaci dace odabrano rastojanje izmedu sadnih mesta biti u 80% slucajeva, dok u 20%slucajeva razmak izmedu sadnih mesta ce biti umanjen. Bolje resenje bi biloda se stubovi postave pre sadnje. Na taj nacin bi se cokoti mogli saditineposredno pored stubova, sto bi donelo novu ustedu u broju potrebnihpritki, a razmak izmedu sadnih mesta, odnosno vertikalnih prepreka u redu biu 100% slucajeva bio isti, Losa strana ovog resenja je u tome sto su stubovigodinu dana duze u zemlji i to u prvoj godini kada nisu neophodni i drugo uslucaju potrebe da se stub menja, postoji opasnost da se u izvesnoj meriostecuje korenov sistem. Ukoliko se pak radi sa stubovima od betona, metalaili drugog postojanog materijala ovo resenje bi bilo optimalno.

Tehnicki detalji za visinu stubova i raspored zica prikazani su na skici 1.Polozaj krajnjeg stuba u odnosu na prvi cokot kako je prikazano na skici je zaslucaj kada se stubovi postavljaju u II godini. Kada bi se stubovi postavljalipre sadnje, pored krajnjeg stuba bi bio samo jedan cokot i to sa unutrasnjestrane reda.

Pritke se obavezno postavljaju u prolece druge godine, obicno poslepocetka vegetacije. Najbolje je da se postavljaju uz pomoc hidrobura sa kojimse otvori rupa izmedu dva cokota duboka oko 25 em u koju se postavlja pritkakoja se zatim cekicem samo malo nabija u zemlju, onoliko koliko je potrebnoda se poravna prema nosecoj zici, Mora se paziti da se ovom prilikom nepovredi korenov sis tern mladih cokota. Nakon toga se vrh pritke veze obicnirnvezivom za drugu zicu od zernlje. Postavljanje pritki uz pomoc hidrobura ne

16

sarno da je lakse, nego je i korisnije jer se istovremeno obavlja i zalivanje, a ibezbednije je za cokot,

Nega u II godini

U rano prolece druge godine obavezno se moraju popuniti prazna mesta,kojih uvek ima cak i kada je prijem u prvoj godini odlican. Ako se ovo uradibrizljivo u rupe iskopane asovorn uz dubrenje stajnjakom i obilno zalivanje,ovi cokoti ce istina kasniti jednu godinu, ali ce se normalno razviti. Unarednim godinama pri rezidbi i zelenim operacijama na ovim cokotima trebaprimenjivati Iitotehnickc postupke adekvatne njihovoj starosti, odnosno njiho­voj razvijenosti. Ukoliko je neki cokot u prvoj godini vrlo slab, a imamo naraspolaganju elitni sadni materijal, bolje je i njega zameniti, jer takav cokotverovatno ima neku skrivenu manu. Zbog ovoga je popunjavanje praznihmesta pozeljno obaviti pre rezidbe, jer se na bazi proslogodisnjeg porastanajbolje vidi stanje cokota.

U drugoj godini rezidbom se na cokotu ostavlja sarno jedan kondir od dvaokca, a svi ostali lastari so uklanjaju. Bilo hi dobro da je taj kondir ostavljen odnajjaceg las tara, a da se pri uklanjanju ostalih lastara stvaraju sto manje rane.

Tokom vegetacije u ovoj godini se na cokotu neguju samo dva las tara.Ostali lastari koji izbijaju iz glave se u vise navrata uklanjaju i to prvenstvenoocenjivanjem pre nego sto ocvrsne njihova veza sa cokotom. Pozeljno je dadva odabrana lastara bez vece krivine produzavaju osu korenovog stabla.Sukcesivno kako rastu vezuju se uz pritku. Vezivauje lreba da je dovoljnocvrsto da bi Iastari bili pravi, ali vezivo mora biti elasticno da ornogucidebljanje las tara bez opasnosti od usecanja. [edan od ovih las tara ce bili stablocokota. Vazno je da stable bude pravo jer olaksava mehanizovanu obraduzemljista izmedu redova, a takade i prostora ispod cokota u redu. Vezivanjezelenih lastara treba da bude cesto, svakih clvadesetak centimetara, jer se timeneposredno utice na to da budu pravi. Kada prerastu pritku lastari se uvlace uudvojene zice, Obicno se ne prekracuju, ali ako su izrazito dugacki, mogu i dase prekrate na tridcsetak centimetara iznacl najgornjih zica. Na ovim lastarimase razvijaju i zaperci, cija asimilaciona povrsina maze biti od koristi, ali u zonibuduceg stabla bolje bi bilo cla se uklone jos dok su mladi kako bi rane stobolje zarasle. Jos je bolje cla se uklone zaperci do druge zice. Kada bismo znalikoji ce ad dva las tara ostati za stablo, onda bi ovaj zamasni posao uklanjanjazaperaka trebalo obaviti samo na njemu, a na drugom lastaru koji ce seodbaciti reziclbom zaperci bi mogli ostati. Za vezivo maze posluzitl razlicitmaterijal. Najbolje je elasticno buzirno crevo debljine 4-6 mm. Vezivanjemaze biti zajedno za oba cokota, aka su lastari pravi. Medutim, ako je las tarkandidat za buduce stablo kriv, a nema pravijeg, njega treba posebno vezati zapritku.

17

Nega u III godini

love, godine u rano prolece je potrebno obaviti popunjavanje praznihmesta, na slican nacin kako je opisano za II godinu.

Rezidba cokota u prolece III godine se obavlja na taj nacin da se jedan addva lastara uklanja, a drugi se orezuje na jedno okce iznad druge zice (skica1). Pozeljno je da je lastar koji se ostavlja nizi po polozaju, taka da se presekobavlja na dvogodisnjern delu iznad njega. Na ovaj nacin ce se rana a zatim inekroza tkiva na mestu rane nalaziti iznad puta sprovodnih sudova kojima sevrsi transport sokova. Mesto preseka treba da je barem 3-5 mm iznad pola­znog mesta lastara koji se ostavlja za stablo. Od ovog pravila se odstupaizuzetno, sarno onda kada je donji las tar izrazito slab ili jako kriv. Aka imamoovakav slucaj, moramo biti svesni da pri uklanjanju donjeg lastara otvaramoranu na putu kojim idu sprovodni sudovi. I ovde treba ostaviti minimum 3-5mm ispod mesta preseka na kojem ce doci do nekroze tkiva.

Izuzetak ad ovog nacina rezidbe se cini u uslovima vrlo velikog rizika adniskih zimskih temperatura. U ovom slucaju koristimo oba lastara, donji seorezuje na kondir ad dva okca, a za stablo se ostavlja gornji lastar.

Na lastaru koji je ostavljen za buduce stablo popravlja se vezivanje i josjednom se vrse korekcije nastojeci da se sve krivine isprave. Vrh ovog las tarase vezuje za drugu zicu taka da jedno kolence bude iznad ave zice.

Stabla dva cokota u paru se vezuju za istu pritku. To maze biti jednimvezom a moze biti posebno za svaki, vee prema tome kako situacija zahteva,nastojeci da stabla budu sto pravija. Pri ovom vezivanju treba imati u vidu dace se stablo u ovoj godini znatno nadebljati. Za ovu svrhu bi najbolja bilabuzirna creva koja su rastegljiva iii eventualno neki slican materijal.

Posle kretanja okaca u prolece, kada lastarici dostignu 5-10 em obavlja seprvo lacenje, odnosno odabiranje lastara. Svi lastari koji izbijaju ispod naj­donje zice pa sve do zemlje, uklanjaju se bez obzira na to da li nose rod iii ne.Taj deo ce biti stablo, te treba da je bez zelenih las tara sa dobro zaraslimranama na mestu ocenutih lastara. Uklanjanje zelenih las tara treba obavljativise puta tokom godine, dogod izbijaju.

Cokoti u III godini iz 4-6 okaca koja se nalaze iznad najdonje zice donoseprvi rod. Vrlo cesto iz jednog okca se razvijaju po dva lastara, iz centralnogpupoljka i iz suocice. Ukoliko je rod previsok treba ukloniti lastare iz suocica,a aka to nije slucaj onda sarno na dva najdonja kolenca. Lastari koji ce senaredne godine koristiti za rezidbu treba da su sami jer se u tom slucaju laksei bolje obavlja rezidba. Zeleni lastari S8 razvijaju u obliku lepeze. Treba ihusmeriti u udvojene zice. Oni vrlo brzo formiraju pun zeleni zid koji obe­zbeduje visoku fotosinteticku aktivnost listova. U III godini maze se ocekivati5-6.000 kg/ha grozda visokog kvaliteta. Mladi cokoti bi lako mogli dati i vise,kada bismo im dozvolili, medutim to bi 5e negativno odrazilo na njihov daljirazvoj.

Kada lastari prerastu najgornje zice, deo njih se pruza u pravcu reda ponajvisoj zici, a veci deo se obara na dole i pravi senku listovima koji se nalaze

18

u zoni potpore. Da bi S8 sprecilo zasenjivanje ave zone, potrebno je obavitizalamanje, odnosno prekracivanje lastara na otprilike 2-3 lista iznad najgornjezice. Na ovaj nacin na cokotu ostaje sarno ana duzina lastara dokle ani moguda so drze uspravno. Na njima obicno ostaje 13-15 internodija sto je dovoljnoi za fotosintezu i za rezidbu naredne godine.

Nega u IV godini i na dalje

U IV godini rezidborn se na jednom cokotu ostavljaju dva rodna elementa,jeclan kondir ad elva okca i jedan luk ad 12 okaca (skica 1). Za kondir seoslavlja najnize postavljen lastar, prvi iznad najdonje zice, a za luk prvi

. orlgovarajuci laslar iznad ovog. Ostali lastari koji imaju visi polozaj se jednimrezom uklanjaju. Presek se pravi na dvogodisnjern delu 5-10 mm iznadostavljenog luka.

Laslar ostavljen za Iuk se prebacuje preko druge zice, savija na dole ivezuje za najdonju zicu, taka da ispod zice ostane sarno jedno okce.

U IV godini, a isla taka i u narednim godinama, lacenjem se uklanjajulastari koji izbijaju ria stablu. Lastari koji su se razvili na kondiru ce senaredne godinc korisliti za rezidbu. Da bi so rezidba lako izvela ani treba dasu malo razrnaknuti i da nemaju dvojnika, odnosno da stoje samostalno. Akoso razvije neki las tar iz spavajucih pupoljaka na visegodisnjem drvetu i njihlreba olaciti. Ako so pazljivo vrsi ovakva zelena rezidba, onda se zrela rezidbamonogo lakse i bolje obavlja, jer se na cokotu pravi malo preseka to jest ranakoje mogu biti otvoreni putevi za ostvarivanje infekcije visegodisnjeg drvetavrlo opasnim mikroorganizmima. Ovde mislimo pre svega na Stereuin hitsu­tum i Eutypa lata, koje S8 u fruskogorskom vinogorju poslednjih godinajavljaju kao sve veci problem. Cokoti na kojima se na ovaj nacin obavljazelena rezidba imaju vrlo visoku rodnost donjih okaca, jer se ana formiraju idiferenciraju u povoljnim mikroklimatskim uslovima bez konkurencije manjevrednih, cesto nerodnih, a u svakom slucaju nepotrebnih lastara. Uklanjanjemovih las tara u zelenom stanju stvaraju se manje rane koje vrlo brzo zarastaju.Napominjemo da se ovi poslovi obavljaju u vreme kada se vrsi normalnazastita od gljivicnih bolesti sto ujedno deluje dezinfekciono na rane ad zelenerezidbe.

Rezidba u narednim godinama se obavlja na isti nacin kao i u IV godini.Na cokotu se ostavlja sarno jedan kondir koji zauzima nizi polozaj i jedan lukkoji se dobija obicno oel gornjeg lastara na kondiru, ili u slucaju da tog lastaranerna ili je neodgovarajuci, bira se prvi povoljan lastar sa proslogcdisnjegluka. Inace u norrnalnim slucajevima luk na cokotu ostaje sarno jednu godinu.

Zrelu rezidbu cokola bi trebalo obavljati u dve etape u kojima bi radnicikoristili dve vrste makaza. Prvo bi predradnik sa velikim makazama koje sedrze sa dve ruke odabrao rodne elemente koji ce ostati na cokotu. Od svihjednogodisnjih lastara on odabira dva lastara ad kojih ce jedan biti kondir adrugi luk. Izabrani lastar za kondir skracuje na dva okca. Drugi rezpravi iznadlastara koji treba da bude luk. Obicno se ovaj rez obavlja preko dvogodisnjeg

19

;1. IZGLED CO~OrA P~I FOlll1lRAwJU (/ZG'o:J/../Ot; 0&11<4

U PROLECE

Qw

f!':========= ====~#======",,-¢2,5"

I=!*~=========f=t:j¥========-¢2,5

Joo+--"";~-;'-------ilH------¢ .3,4

H-'-----~-----.-__tlItt_-------¢ 2,fi1::;'1

20

drveta. Nakon ovoga do laze drugi radnici sa obicnim vinogradarskim maka­zama. Oni prvo ciste lastar odabran za luk ad zaperaka, prekracuju ga naodgovarajucu duzinu, obicno do visine najgornje zice, a zatim izvlace svuostalu orezanu lozu. Ukoliko je na cokotu prethodno dobro obavljena zelenarezidba, jedan kvalifikovani radnik maze da obavi predrezidbu za cetirinekvalifikovana radnika. Na ovaj nacin se dobija mali broj rana na cokotu,kvalitetna i efikasna rezidba.

VARIJACIJA ZA RAVNICARSKE VINOGRADE SA VELIKIM STEPENOMRIZIKA OD NISKIH ZIMSKIH TEMPERATURA

U ravnicarskim podrucjima, a ponekad i u brdovitim vinogorjima gde suvinogradi sisli u ravnicu, ili se nalaze u zatvorenim depresijama, rizik adniskih zimskih temperatura se ne maze izbeci, Problem se jos vise potenciraaka se radi a sorti koja je osetljiva na niske temperature, sto je slucaj satakoreci svim stonim sortama. Za ovakve slucajeve preporucuje se jednamodifikacija uzgojnog oblika sa parnom sadnjom kod koje se primenjujedelimicno zagrtanje. Pri osnovi stabla neposredno iznad zemlje odrzava serezervni kondir na kojem se tokom vegetacije neguju dva zelena lastara, kojise u jesen posle opadanja lisca polazu po zemlji i zagrcu (skiea 2). Ovaj nacingajenja je prihvacen na Palicu gde se uspesno primenjuje na vise desetinahektara.

U godinama kada nema izmrzavanja, ova dva lastara se prilikom rezidbeodseeaju, izvlace iz zemlje i odhaeuju. Nema potrebe za pazljivim odgrtanjem,nego se ana svodi na jedno kopanje, koje i ne mora odmah da se obavi, negoje to moguce odloziti za kasniji termin kada se pojave korovi. U ovom slucajurezidba se normalno obavlja kako je predvideno za ovaj uzgojni oblik cokcta(skiea 2A). Ova je najcesci slucaj,

Kada su ostecenja ad niskih temperatura veca, za rezidbu se koriste izagrnuti lastari. U zavisnosti ad stepena izmrzavanja moguca su dva slucaja:

• kada dade do delimicnog izmrzavanja jednogodiSnjih lastara smanjenibroj zivih okaea na lukovima se kompenzira podizanjem jednog za­grnutog lastara i njegovim vezivanjem za najdonju zieu. Predpostavlja seda visegodisnji deo cokota nije znacajnije izmrzao te da ce se rege­nerisati. Aka se to ostvari, las tar iz glave se koristi sarno jednu godinu, aprilikom rezidbe naredne godine se uklanja (skiea 2B). Ovaj slucaj se uvinogradarskom rejonu Suboticko-horgoske pescare desava u proseku2-3 puta u 10 godina;

• u slucaju jakog izmrzavanja svih nadzemnih delova cokota mora se seodseci eel a stablo. [odan ad zagrnutih las tara se postavlja na najdonju:lieu, a drugi se orezuje na jedno okee iznad druge ziee, onaka kako se tonormalno radi pri rezidbi u III godini (skiea 2C). Iskustvo je pokazalo dase izmrzavanje ovako velikog stepena u rejonu Suboticko-horgoske pe­scare desava jednom, eventualno dva puta u toku deset godina.

21

NN

2 UZGOJN/ OBLIK CoKOTA ZA usuwe s» VISOJ(,ln Je/ZIKOHOD N/S/(/JI Z/!'1SKJI-I TcI"lP£RATURA

R= 1:40IZGLcD COK.OTA

U VEGETAC/:J/ 21t1/ U PleOLECe POSLE REz/OBE

A) IYI:JE /3ILO K..,a) Dt;.umcNoZNACA:JNI;}cG l " /ZMRZAVAII/::JEIznRZAVA N;}A

C} IZI1R.ZLf) SVc

5TO :JE BILO

/ZNAD SNcGA

o.~

gl ~!0(

<: ~ r t~IClck

1(f

'1)1') t1 -JI-)( )

n\ \<t;I

c-, ~ v

'X ~ h)t~ I \/.

~.J= .....~~ t1P \, ~ v~V- ~~ \L~ ~'lI; Till~ ~ "'-,~ "'" lWJ \ ... 1

~~

~ ~.>:/C~ - .•---y --- - .- , ,- -'-.

4-6 pulO :z -3 pula 4- 2 puta

u&!sra/ost p~aYe U rr/onu .5ubonclco­horgoske pe5care za de.sel 300'/nQ

"'F.~

ZAKLJUCAK

Opisani nacin gajenja sa parnom sadnjom cokota omogucuje postizanjevisokih prinosa i visokog kvaliteta grozda i uz to u odnosu na do sadauobicajeni nacin pojedinacne sadnje cokota ima neke prednosti:

1. Obezbeduje veci razmak izmedu sadnih mesta u redu, cime se olaksavaobrada zernljista ispod cokota i ornogucuje primena savremenih hidra­ulicnih prikljucnih masina za mehanicku obradu ovog prastora.

2. Ustedi se polovina potrebnih pritki, a stablo svakog cokota ima oslonae.Ukoliko se primeni varijanta sa postavljanjem stubova pre sadnje, onda sebroj pritki jos smanjuje, jer se cokoti sade neposredno pored stubova, teani pored toga sto nose zice sluze jos i kao potpora za stablo.

3. Olaksava se rucni rad kod obavljanja veceg braja poslova sa zelenimdelovima cokota, jer se oba cokota abrade pri jednom pomeranju radnika uredu ili pri jednom saginjanju za obavljanje poslova pri zemlji.

4. Formiranje osnovnog oblika cokota je jednostavno (skica 1).5. Rezidba cokota je takade jednostavna jer se na jednom cokotu ostavlja

sarno po jedan kondir i jedan luk. Lukovi se na dva cokota u paruusmeravaju u supratnim pravcima a vezuju se za najdonju zicu,

6. Ukoliko se primenjuju operacije sa zelenim delovima cokota kako jeopisano, dobija se pravo i zdravo stablo.

7. Varijacija sa delimicnim zagrtanjem cokota daje resenje za ravnicarskevinograde sa velikim stepenom rizika ad niskih zimskih temperatura(skiea 2).

LITERATURA

1. AVRAMOV, L.: Vinogradarstvo. Beograd, 1991

2. AVRAMOV, 1.; NAKALAMIC, A.; ZUNIC, D.:Vinogradarstvo. Beograd, 1999

3. BURIC, D.: Vinogradarstvo I i II. Novi Sad, 1972; 1979

4. BURIC, D.: Savremeno vinogradarstvo. Beograd, 1995

5. CINDRIC, P.; KORAC, Nada; MEDIC, Mira: Ispitivanje belih vinskih sorti rejoni­ranih u Vojvodini na jednom jednostavnom uzgojnom obliku. Jugoslovensko vino­gradarstvo i vinarstvo, br. 2-3, 5-14, 19S6

6. CINDRIC, P.; KORAC, Nada; KOVAC, V.: Sorte vinove loze. Novi Sad, 2000

7. CSEPREGI, P.: A szolo metszese, fitotehnikai rnuveletei, Budapest,19S2

S. CSEPREGI, P.; ZILAI, J.: Szolofajta ismeret es hasznalat. Budapest,19S9

9. DIOFAsI, 1.: A minosegi borszolotermeles tudomanyos alapjai. Budapest, 19S5

10. KOZMA, P.: A szolo es terrnesztese I, II . Budapest, 1991; 1993

11. KULJANCIC, I.: Uticaj uzgojnog oblika cokota na osobine novih sorti vinove loze.Doktorska disertacija. Novi Sad, 1994

12. MILOSAVLJEVIC, M.: Biotehnika vinove loze. Beograd, 1995

23

13. MOSER, 1.: Vinogradarstvo u novom obliku. Zagreb, 1957

14. TADIJANOVIC, D.: Oblici cokota i rezidba vinove laze. Beograd, 1977

15. WINKLER, AJ.; COOK, J. A; KLIEWER, W. M.; LIDER, L.A: General viticulture,London, 1974

TRAINING SYSTEM WITH VINE PLANTING IN PAIR

byCindric, P.

SUMMARY

In this paper we discuss one variation of vertical trellis training system withhead-trained and cane-pruned vines. The vines are planted in pairs and so isgot double distance between the vines in the row. Canes of two vines in pair arepositioned in oposite direction of each other and tied to the bottom wire of thetrellis. Described mode of training young vine, pruning and summer care keepthe permanent part of the vine free of large wounds.

Wide spacing of vines within the row has several advantages:- facilitates soil cultivation and weed control under the vines;- facilitates and reduce hand labor for disbudding and tying of shoots dur-

ing the training period of young vines;- some lower costs of establishing vinyard.

Key words: grapevine, training system, pruning, green operation, soil cul­tivation, hand labour

Primljeno: 06.10.2000.Prihvaceno: 20.10.2000.

24