11..

„Dejmone!“Ledeni vetar je {ibao Elenu po licu, mrse}i joj kosu i

zabacuju}i tanak d`emper. Hrastovo li{}e se kovitlalo ponizovima granitnih nadgrobnih plo~a, a drve}e jepomamno zamahivalo granama. Elenine ruke su bilehladne, usne i obrazi utrnuli, ali ipak je stajala licemokrenuta vetru i urlala.

„Dejmone!“Lo{e vreme je prikaz njegove Mo}i i osmi{ljeno je da

je upla{i i natera da pobegne. Nije upalilo. Na pomisao daje ta ista Mo} okrenuta protiv Stefana, u njoj se budio beskoji je prkosio vetru. Ako je Dejmon povredio Stefana, akomu je na{kodio...

„Odgovori mi, proklet da si!“, vri{tala je ka hrastovi-ma posa|enim uz ivicu groblja.

Mrtav list je poput svenule sme|e ruke doleteo donjenog stopala, ali odgovora nije bilo. Iznad nje je nebobilo sivo poput stakla, sivo poput nadgrobnih spomenikakoji su je okru`ivali. Elena je osetila kako je gnev i frustra-cija peku u grlu i pognula se. Pogre{ila je. Dejmon ipaknije ovde; sama je i vri{ti na vetar.

Okrenula se i maltene ostala bez daha.Stajao je iza nje, tako blizu da ga je okrznula kada se

okrenula. Na toj udaljenosti bi trebalo da oseti drugo ljud-sko bi}e iza sebe, toplotu njegovog tela – ili bi bar trebaloda ga ~uje. Dejmon, me|utim, nije bio ljudsko bi}e.

Na~inila je nekoliko koraka unazad pre nego {to jeuspela da se zaustavi. Njeni instinkti su }utali dok jeurlala ka divljem vetru, ali sada su je preklinjali da potr~i.

Stisnula je pesnice. „Gde je Stefan?“Izme|u Dejmonovih tamnih obrva se pojavila bora.

„Koji Stefan?“Elena je pri{la i o{amarila ga.Nije razmi{ljala pre nego {to je to u~inila i jedva je

bila kadra da poveruje {ta je uradila. Me|utim, bio je todobar, sna`an {amar, u koji je unela ~itavo svoje bi}e.Dejmonova glava je poletela u stranu. Ruka ju je zabolela.Smirivala je dah i posmatrala ga.

Bio je obu~en u istu ode}u koju je nosio kada ga je prviput videla. Meke, crne ko`ne ~izme, crne farmerke, crnd`emper i ko`na jakna. Li~io je na Stefana. Nije mogla dashvati kako joj je to promaklo. Imao je istu tamnu kosu ibledu ko`u, a njegova privla~nost je budila nespokoj.Me|utim, kosa mu nije bila talasasta, ve} ravna. O~i mubehu crne poput pono}i, a usta izvijena u okrutnu grimasu.

Polako je okrenuo glavu k njoj. Obraz koji je o{ama-rila dobio je rumenu nijansu.

„Nemoj me lagati“, rekla je drhtavim glasom. „Znamko si. Znam {ta si. Sino} si ubio gospodina Tanera. Sadaje Stefan nestao.“

L. D`. Smit8

„Zar je nestao?“„Zna{ da jeste!“Dejmon se nasme{io, a zatim u deli}u sekunde

izbrisao osmeh.„Upozoravam te, ako si ga povredio...“„[ta onda?“, pitao je. „[ta }e{ u~initi, Elena? [ta mi

mo`e{?“Elena je }utala. Shvatila je da je vetar prestao da

duva. Oko njih je zavladala grobna ti{ina, kao da stojenepokretni u centru velike mo}i. ^inilo se da je sve –olovno nebo, hrastovi i purpurne bukve, ~ak i sama ze-mlja – povezano s njim. Kao da je crpao Mo} iz prirode.Glava mu je bila blago zaba~ena, a o~i nedoku~ive i puneneke ~udne svetlosti.

„Ne znam“, pro{aputala je. „No, smisli}u ve} ne{to.Veruj mi.“

Iznenada se nasmejao i Elenino srce je posko~ilo ipo~elo divlje da tu~e. Gospode, prelep je. Re~ „zgodan” jesuvi{e slaba i bezbojna da bi mogla da ga opi{e. Kao iobi~no, smeh je potrajao samo trenutak, ali ~ak i kada sumu se usne ispravile, u o~ima je zaostao tra~ak radosti.

„Verujem ti“, odvratio je, opustio se i osmotriogroblje. Zatim se okrenuo k njoj i pru`io joj ruku. „Ti sisuvi{e dobra za mog brata“, rekao je nemarno.

Eleni je do{lo da ga ponovo o{amari, ali nije `elelada ga dodiruje. „Reci mi gde je.“

„Mo`da kasnije – mora}e{ da plati{ odre|enu cenu.“Povukao je ruku u trenutku kada je Elena shvatila da nosi

B U | E N J E 9

isti prsten kao Stefan: srebro i lapis lazuli. Zapamti to,naredila je sebi o{tro. Va`no je.

„Moj brat je budala“, nastavio je. „Misli da si slaba ipovodljiva kao Ketrin, samo zato {to li~i{ na nju. Silnogre{i. Osetio sam tvoj bes na drugoj strani grada. Ose}amga i sad, poput blistave svetlosti pustinjskog sunca.Sna`na si takva kakva si, Elena. Ali, mogla bi da bude{mnogo sna`nija...“

Zurila je u njega, ne shvataju}i. Nije joj se dopalapromena teme. „Ne znam o ~emu govori{. Kakve to vezeima sa Stefanom?“

„Govorim o Mo}i, Elena.“ Iznenada je pri{ao,pogledao je pravo u o~i i nastavio mekim, `urnim glasom.„Probala si sve drugo, ni{ta te nije zadovoljilo. Ti si devoj-ka koja ima sve, ali ne{to ti je oduvek izvan doma{aja –ne{to {to ti je o~ajni~ki potrebno, ali ne mo`e{ da ga dobi-je{. To ti nudim. Mo}. Ve~an `ivot. Ose}anja o kojimanikada nisi ni sanjala.“

Tada je shvatila, osetiv{i mu~ninu. Gu{ila se od stra-ha i odvratnosti. „Ne.“

„Za{to da ne?“, pro{aputao je. „Za{to ne proba{,Elena? Budi iskrena. Deo tebe to `eli, zar ne?“ Iz njegovihtamnih o~iju izbijala je vrela `estina. Paralizovao ju je, tenije mogla da odvrati pogled. „Mogu u tebi da probudimsve ono {to je le`alo u dubokom snu ~itavog tvog `ivota.Dovoljno si sna`na da `ivi{ u mraku, da sija{ u njemu.Mo`e{ postati kraljica senki. Za{to ne bi uzela Mo},Elena? Dopusti mi da ti pomognem.“

L. D`. Smit10

„Ne“, rekla je i otrgla pogled. Ne}e ga gledati, ne}emu dopustiti da joj to u~ini. Ne}e mu dozvoliti da jenavede da zaboravi... da zaboravi...

„To je kona~na tajna, Elena“, rekao je. Njegov glas juje milovao poput vrhova prstiju koji su joj dodirivali vrat.„Bi}e{ sre}na kao nikada ranije.“

Mora da se seti ne~eg neizmerno va`nog. Koristio jeMo} da je navede da zaboravi, ali ne}e mu dopustiti...

„Bi}emo zajedno, ti i ja.“ Hladni prsti su je mazili popotiljku, zavla~e}i se pod okovratnik d`empera. „Samonas dvoje, zauvek.“

Osetila je ubod bola kada je pre{ao prstima prekodve ranice na njenom vratu. Um joj se razbistrio.

Ne}e je naterati da zaboravi... Stefana.To je poku{ao da izbije iz njenog uma. Se}anje na

Stefana, na njegove zelene o~i i osmeh iza kojeg uvekvreba tuga. Nakon onoga {to su podelili, ni{ta nije mogloda istisne Stefana iz njenih misli. Povukla se od Dejmonai gurnula hladne prste u stranu. Pogledala ga je pravo uo~i.

„Ve} sam prona{la ono {to `elim“, rekla je svirepo. „Iosobu s kojom `elim da provedem ve~nost.“

O~i su mu se ispunile tamom, a hladan bes je zastru-jao vazduhom izme|u njih. Elenu su te o~i podsetile nakobru koja se sprema za skok.

„Ne budi glupa poput mog brata“, rekao je. „Ina~e }una isti na~in morati da postupam s tobom.“

Sada se upla{ila. Nije to mogla da izbegne dok sehladno}a slivala u nju i pro`imala je do kostiju. Ponovo je

B O R B A 11

dunuo vetar i grane su podivljale. „Reci mi gde je on,Dejmone.“

„U ovom trenutku? Ne znam. Mo`e{ li na trenutakprestati da razmi{lja{ o njemu?“

„Ne!“ Zadrhtala je i kosa joj se ponovo zavijorila okolica.

„To je tvoj kona~an odgovor za danas? Ako `eli{ daigra{ ovu igru sa mnom, Elena, mora{ biti sigurna.Posledice }e biti ozbiljne.“

„Sigurna sam.“ Mora da ga zaustavi pre nego {toponovo poku{a da joj se prikrade. „Ne mo`e{ mezastra{iti, Dejmone, zar nisi primetio? ^im mi je Stefanrekao {ta si i {ta si u~inio, izgubio si mo} nada mnom.Mrzim te. Gadi{ mi se. Vi{e ni{ta ne mo`e{ da mi u~ini{.“

Lice mu se izmenilo, iskrivilo i sledilo, dobiv{igorak i okrutan izraz. Nasmejao se, a smeh je ovog putapotrajao. „Ni{ta?“, rekao je. „Mogu da ti u~inim sve {topo`elim, kao i onima do kojih ti je stalo. Nema{ pojma {tasam sve kadar da u~inim, Elena. No, sazna}e{.“

Koraknuo je unazad, a nju je vetar zasekao poput no`a.Vid joj se zamaglio; pred o~ima su joj zaigrali svetlaci.

„Dolazi zima, Elena“, rekao je. Glas mu je bio jasnijii hladniji od zavijanja vetra. „Surovo godi{nje doba. Prenego {to do|e, sazna}e{ {ta mogu i {ta ne mogu. Pre nego{to stigne zima, pridru`i}e{ mi se. Bi}e{ moja.“

Obnevidela je od beline i vi{e nije razaznavala nje-govu tamnu figuru. ^ak mu se i glas gubio u daljini.^vrsto se obujmila rukama i pogla glavu. ^itavo telo joj setreslo.

L. D`. Smit12

„Stefan...“, pro{aputala je.„Ah, jo{ ne{to“, opet se oglasio Dejmon. „Malopre si

me pitala za brata. Ne trudi se da ga prona|e{, Elena.Ubio sam ga sino}.“

Trgla je glavom navi{e, ali nije videla ni{ta osimzaslepljive beline koja joj je pekla nos i obraze i slepljivalajoj trepavice. Tek tada, kada su joj se fine trunke slegle nako`i, shvatila je da su to sne`ne pahuljice.

Bio je prvi novembar i sneg je padao. Visoko nadnjom, sunce je nestalo s neba.

B O R B A 13

22..

Na napu{tenom groblju je vladao neprirodan su-mrak. Sneg je pomutio Elenin vid, a telo joj je utrnulo kaoda se zagnjurila u ledenu vodu. Ipak, nije se okrenula kamodernom groblju i ulici iza njega. Ukoliko je dobroprocenila, most Vikeri je pred njom. Krenula je k njemu.

Policija je prona{la Stefanova napu{tena kola poredputa Old Krik. Dakle, ostavio ih je negde izme|u potokaDrauning i {ume. Elena je zapinjala po zarasloj stazi kojaje vodila kroz groblje, ali kretala se napred, spu{teneglave, privijaju}i d`emper uza se. ^itavog `ivota je pro-lazila tim grobljem, te je mogla da se kre}e kroz njegapovezanih o~iju.

Kada je pre{la most, drhtavica je postala bolna. Snegvi{e nije bio onoliko gust, ali vetar je bio mnogo gori.Prodirao je kroz njenu ode}u kao da je od papira. Dah jojse ledio.

Pomislila je na Stefana i skrenula na put Old Krik, kaseveru. Nije poverovala Dejmonu. Da je Stefan mrtav, ona bito znala. @iv je, negde je i ona }e ga prona}i. Mogao bi bitibilo gde u ovoj kovitlavoj belini. Mo`da je povre|en, mo`da

se smrzava. Elena je shvatila da vi{e ne razmi{lja racional-no. Na umu joj je bilo samo jedno. Stefan. Prona}i Stefana.

Postalo je te{ko dr`ati se puta. S desne strane senalazio drvored hrastova, a s leve – brze vode potokaDrauning. Zateturala se i usporila. Vetar je oslabio, aliElena je bila umorna. Morala je da sedne i odmori se,samo na trenutak.

Stropo{tala se pored puta, iznenada shvativ{i kolikoje budalasta {to je krenula u potragu za Stefanom. Stefan}e prona}i nju. Samo treba da sedne i sa~eka. Verovatnoje ve} krenuo k njoj.

Elena je zatvorila o~i i spustila glavu na kolena. Sadajoj je bilo znatno toplije. Misli su joj lutale. Ugledala jeStefana, sme{io joj se. Zagrlio ju je sna`nim i sigurnimrukama. Opustila se, sre}na {to je oslobo|ena straha inapetosti. Kod ku}e je, tamo gde pripada. Stefan ne}edozvoliti da je bilo {ta povredi.

Umesto da je grli, Stefan je po~eo da je drmusa.Kvario je predivan mir njenog odmora. Ugledala je njego-vo lice, bledo i uznemireno, i zelene o~i pune bola. Reklamu je da se smiri, ali nije je poslu{ao. Elena, ustani, rekaoje. Osetila je neumoljivu snagu tih zelenih o~iju. Elena,ustani, odmah...

„Elena, ustani!“ Glas je bio visok, piskav i upla{en.„Hajde, Elena! Ustani! Ne mo`emo da te nosimo!“

Trepnuv{i, Elena je uspela da se usredsredi na lice.Bilo je sitno i srcoliko, a spram skoro prozirne ko`e isti-cale su se crvene lokne. Krupne sme|e o~i, s trepavicamaprekrivenim pahuljama, zabrinuto su je posmatrale.

L. D`. Smit16

„Boni“, izgovorila je polako. „[ta ti radi{ ovde?“„Poma`e mi da te na|em“, izgovorio je drugi, ne{to

ti{i glas. Elena se okrenula i ugledala elegantno izvijeneobrve i maslinast ten. Mereditine tamne o~i naj~e{}e sudobacivale ironi~ne poglede. Sada su bile zabrinute.„Ustani, Elena, ukoliko ne `eli{ da postane{ sne`nakraljica.“

Sneg ju je prekrivao poput belog krznenog kaputa.Uko~enih udova, ustala je, naslanjaju}i se na drugarice.Odvele su je do Mereditinih kola.

U kolima bi trebalo da bude toplije, ali Elenini nervisu o`ivljavali, pa se silovito tresla. Shvatila je koliko joj jezapravo hladno. Zima je surovo godi{nje doba, pomislilaje dok je Meredit vozila.

„[ta se de{ava, Elena?“, pitala je Boni sa zadnjegsedi{ta. „Za{to si pobegla iz {kole? Kako si mogla da do|e{ovamo?“

Elena je oklevala, a zatim je odmahnula glavom.@elela je da im ispri~a sve. Celu u`asnu pri~u o Stefanu iDejmonu, o onome {to se sino} dogodilo gospodinuTaneru i onome {to se potom zbilo. Ali, nije mogla. Sve ida joj poveruju, to nije njena tajna i ona ne sme da je oda.

„Svi te tra`e“, rekla je Meredit. „U {koli vlada mete`,a tvoja tetka je izbezumljena.“

„@ao mi je“, rekla je Elena tupo, trude}i se daprestane da drhti. Skrenule su u Ulicu javorova i staleispred njene ku}e.

Tetka D`udit je ~ekala, pripremiv{i zagrejano }ebe.„Znala sam da }e{ biti smrznuta kada te prona|u“, rekla

B O R B A 17

je odlu~no, vedrim glasom, dok je posezala ka Eleni.„Sneg pada dan nakon No}i ve{tica! Ne mogu da verujem.Gde ste je prona{le?“

„Na putu Old Krik, sa one strane mosta“, odgovorilaje Meredit.

Tetka D`udit je prebledela. “Pored groblja? Tamo gdesu se desili napadi? Elena, kako si mogla...“ Glas joj jeutihnuo dok je gledala ne}aku. „Ne}emo sada pri~ati otome“, rekla je, trude}i se da povrati veselo dr`anje.„Hajde da skine{ tu mokru ode}u.“

„Kada se utoplim, moram da se vratim“, odvratila jeElena. Mozak joj je ponovo proradio i jedna stvar je bilajasna: nije videla Stefana; bio je to samo san. Stefan jenestao.

„To ne dolazi u obzir“, rekao je Robert, zaru~niktetke D`udit. Elena nije ni primetila da stoji sa strane. Tonnjegovog glasa nije trpeo protivljenje. „Policija tra`iStefana. Pusti ih da rade svoj posao“, dodao je.

„Policija misli da je on ubio gospodina Tanera. Ali,on to nije u~inio. Znate to, zar ne?“ Tetka D`udit je svuk-la mokar d`emper s nje, a Elena je posmatrala njihova licai na svima otkrila isti izraz. „Znate da nije to u~inio“,ponovila je o~ajni~ki.

Nastupila je ti{ina. „Elena“, najzad se oglasilaMeredit, „niko ne `eli da poveruje u to. Me|utim, pobe-gao je i to ne izgleda naro~ito dobro.“

„Nije pobegao. Nije! Nije...“„Smiri se, Elena“, rekla je tetka D`udit. „Nemoj se

nervirati. Mislim da ti je pozlilo. Napolju je mnogo hlad-

L. D`. Smit18

no, a sino} si spavala svega nekoliko sati...“ Dotakla jeElenin obraz.

Eleni je iznenada svega bilo preko glave. Niko joj neveruje, ~ak ni prijatelji i porodica. ^inilo joj se da jeokru`ena neprijateljima.

„Nije mi pozlilo“, vrisnula je i otrgla se. „Nisam luda– bez obzira na to {ta vi mislite. Stefan nije pobegao i nijeubio gospodina Tanera. Briga me da li bilo ko drugi veru-je u to...“ Zastala je gu{e}i se u suzama. Tetka D`udit semajala oko nje, po`uruju}i je uza stepenice. Dopustila jeda je odvede gore, ali nije htela da legne, {to joj je tetkaD`udit predlo`ila. Kada se zagrejala, sedela je na kau~upokraj kamina u dnevnoj sobi, umotana u }ebe. Telefon jezvonio ~itavo popodne. ^ula je kako njena tetka razgovaras prijateljima, susedima, profesorima. Uveravala ih je daje Elena dobro. Uznemirila ju je sino}na... tragedija, to jesve. ^ini se da ima blagu groznicu. Bi}e kao nova kada semalo odmori.

Meredit i Boni su sedele kraj nje. „@eli{ li da razgo-vara{?“, pitala je Meredit tihim glasom. Elena je odmah-nula glavom, zure}i u vatru. Svi su protiv nje. TetkaD`udit nije u pravu: Elena nije dobro. Ne}e biti dobro dokne prona|u Stefana.

Svratio je Met. Stresao je sneg s plave kose i tamno-plave jakne. Dok je ulazio u sobu, Elena ga je pogledala snadom u o~ima. Ju~e je pomogao Stefanu kada je cela{kola htela da ga lin~uje. Ali, sada je na njenu naduodgovorio trezvenim pogledom punim `aljenja. U njego-vim plavim o~ima ~itala je samo brigu.

B O R B A 19

Nije mogla da podnese razo~aranje. „[ta radi{ovde?“, zahtevala je da zna. „Odr`ava{ svoje obe}anje da}e{ ’brinuti o meni’?“

Na trenutak je ugledala bol u njegovim o~ima.Me|utim, Metov glas je bio smiren. „Delimi~no. Svejednobih poku{ao da brinem o tebi, bilo da sam to obe}ao ili ne.Veoma sam zabrinut. Slu{aj, Elena...“

Nije bila raspolo`ena da slu{a bilo koga. „Dobrosam, hvala ti. Pitaj bilo koga od prisutnih. Ne mora{ vi{eda brine{. Osim toga, ne vidim za{to bi odr`ao obe}anjekoje si dao ubici.“

Met je zapanjeno pogledao Meredit i Boni. Zatim jebespomo}no odmahnuo glavom. „To nije po{teno.“

Elena nije bila raspolo`ena za to da bude po{tena.„Rekla sam ti, ne mora{ vi{e da brine{ o meni i onome {toradim. Dobro sam, hvala ti.“

Bila je prili~no jasna. Met je krenuo ka vratima ba{kada se tetka D`udit pojavila nose}i sendvi~e.

„Izvinite, moram da krenem“, promrmljao je i `urnoiza{ao. Nije se okrenuo.

Meredit, Boni, tetka D`udit i Robert su poku{ali davode razgovor dok su ve~erali pored vatre. Elena nijemogla da jede i nije htela da razgovara. Samo je njenamla|a sestra Margaret bila raspolo`ena. Sa optimizmom~etvorogodi{njakinje, priljubila se uz Elenu i ponudila jojslatki{e koje je dobila za No} ve{tica.

Elena je ~vrsto zagrlila sestru i na trenutak zagnjuri-la lice u njenu plavu kosu. Da je Stefan mogao da jenazove ili da joj po{alje poruku, ve} bi to u~inio. Ne bi ga

L. D`. Smit20

spre~ilo ni{ta na svetu ukoliko nije te{ko povre|en,zarobljen ili...

Nije dopustila sebi da razmi{lja o tom „ili”. Stefan je`iv. Sigurno je `iv. Dejmon je la`ov.

Me|utim, Stefan je nesumnjivo u nevolji i ona moranekako da ga prona|e. Razmi{ljala je o tome ~itavo ve~e,o~ajni~ki poku{avaju}i da osmisli plan. Jedno je jasno –mora}e to da uradi sama. Nikome ne mo`e da veruje.

Smrklo se. Elena se prome{koljila na kau~u i zevnu-la na silu.

„Umorna sam“, rekla je tiho. „Mo`da mi ipak nijedobro. Idem u krevet.“

Meredit je prodorno pogleda. „Ba{ sam ne{torazmi{ljala, gospo|ice Gilbert“, rekla je okrenuv{i se katetki D`udit, „kako ne bi bilo lo{e da Boni i ja no}asostanemo ovde i pravimo Eleni dru{tvo.“

„Odli~na ideja“, odvratila je D`udit zadovoljno.„Ako su va{i roditelji saglasni, meni }e biti drago daostanete.“

„Duga je vo`nja do Herona. Mislim da }u i ja ostati“,dodao je Robert. „Mogu da spavam na ovom kau~u.“ TetkaD`udit se pobunila po{to na spratu ima dovoljno gostin-skih soba, ali Robert je bio nepopustljiv. Objasnio je da }emu kau~ sasvim odgovarati.

Pogledav{i s kau~a ka hodniku, Elena se sledila.Ulazna vrata su se odatle jasno videla. Isplanirali su tome|u sobom, ili su u ovom trenutku odlu~ili da to izve-du. Pobrinu}e se da ona ne mo`e da napusti ku}u.

B O R B A 21

Kada je malo kasnije iza{la iz kupatila umotana ucrveni kimono, ugledala je Meredit i Boni na svom krevetu.

„Zdravo, Rozenkran~e i Gildensterne“, izgovorila jegorko.

Boni je do tog trenutka delovala poti{teno, a sada seupla{ila. Sumnji~avo je pogledala Meredit.

„Misli da smo {pijuni njene tetke“, objasnila joj jeMeredit. „Elena, shvati, to nije istina. Zar nam ne veruje{?“

„Ne znam. Mogu li da vam verujem?“„Da, zato {to smo tvoje prijateljice.“ Pre nego {to je

Elena uspela da se pomakne, Meredit je ve} sko~ila skreveta i zatvorila vrata. Zatim se okrenula ka svojoj pri-jateljici. „Saslu{aj me bar jednom u `ivotu, budalice.Istina je da ne znamo {ta da mislimo o Stefanu. Ali, to jetvoja krivica. Otkako ste zajedno, potpuno si nas zane-marila. Desile su se stvari o kojima nam ni{ta nisi rekla.U najmanju ruku, nisi nam ispri~ala celu pri~u. Uprkostome, uprkos svemu, i dalje ti verujemo. Stalo nam je dotebe. Podr`avamo te, Elena, i `elimo da ti pomognemo.Ako to ne shvata{, stvarno si idiot.“

Elena je polako skrenula pogled s Mereditinogtamnog, ljutitog lica i upravila ga ka Boninim bledimobrazima. Boni je klimnula.

„Istina je“, dodala je, trep}u}i da zaustavi suze. „^aki ako nas vi{e ne voli{, mi tebe i dalje volimo.“

Elena oseti kako joj se o~i pune suzama i krut izraznjenog lica se ubla`i. Tada je i Boni ustala s kreveta i svetri su se zagrlile. Elena nije mogla da zaustavi suze koje sujoj potekle niz lice.

L. D`. Smit22

„@ao mi je {to nisam pri~ala s vama“, rekla je. „Znamda ne razumete. Ne mogu da vam objasnim za{to ne mogusve da vam ispri~am. Jednostavno ne mogu. Ali, mogu davam ka`em jedno.“ Uzmakla je, obrisala obraze i iskrenoih pogledala. „Bez obzira na dokaze protiv Stefana, onnije ubio gospodina Tanera. Znam da Stefan nije ubicazato {to znam ko jeste. Ubica je osoba koja je napala Vikii starca pokraj mosta. I...“ – zastala je i razmislila – „Boni,~ini mi se da je on ubio i Jangcea.“

„Jangcea?“ Boni je {irom otvorila o~i. „Za{to bi ubiopsa?“

„Ne znam, ali te no}i je bio u tvojoj ku}i. Bio je...ljut. @ao mi je, Boni.“

Boni je zbunjeno odmahivala glavom. „Za{to nisi rekla policiji?“, pitala je Meredit.Elena se nasmejala, pomalo histeri~no. „Ne mogu.

Oni nisu sposobni da se nose s tom situacijom. To je jo{jedna stvar koju ne mogu da vam objasnim. Rekle ste dami verujete; mora}ete da mi verujete povodom toga.“

Boni i Meredit su pogledale jedna drugu, a zatimElenu, koja je nervozno ~upkala vez na pokriva~u.Najzad, Meredit progovori: „U redu. Kako mo`emo da tipomognemo?“

„Ne znam. Ne mo`ete ni{ta da u~inite, osim...“ Elena jezastala i pogledala Boni. „Osim“, dodala je izmenjenimglasom, „{to ti mo`e{ da mi pomogne{ da prona|em Stefana.“

Boni je bila iskreno zaprepa{}ena. „Ja? [ta ja moguda u~inim?“ Meredit je nestrpljivo uzdahnula i Boni jeshvatila. „Ah, da.“

B O R B A 23

„Znala si gde sam onog dana kada sam oti{la na groblje“,rekla je Elena. „Predvidela si da }e Stefan do}i u {kolu.“

„Mislila sam da ne veruje{ u vidovitost“, izgovorilaje Boni slaba{nim glasom.

„U me|uvremenu sam shvatila pone{to. Uostalom,voljna sam da poverujem u bilo {ta ako to zna~i da }emoprona}i Stefana. Ako postoji ikakva {ansa da }e nam tvojasposobnost pomo}i.“

Boni se skupila kao da poku{ava da smanji svoju ve}si}u{nu figuru. „Ne razume{, Elena“, rekla je slomljenimglasom. „Nisam obu~ena; ne mogu to da kontroli{em.Osim toga – to nije igra. To vi{e nije igra. [to vi{e koristi{takve mo}i, one vi{e koriste tebe. Na kraju se mo`e desitida po~nu neprestano da te koriste, bilo da to `eli{ ili ne.Opasno je.“

Elena je ustala i pri{la toaletnom sto~i}u od ru`inogdrveta. Posmatrala ga je, ali je gledala kroz njega. Zatim seokrenula.

„U pravu si; to nije igra. Verujem ti kada ka`e{ da jeto veoma opasno. Ali, ni za Stefana to nije igra. Boni, mi-slim da je negde napolju i da je te{ko povre|en. Nemanikoga da mu pomogne, niko ga ~ak i ne tra`i, osim nje-govih neprijatelja. Mo`da upravo umire. Mo`da je ve}...“Grlo joj se steglo. Nadvila se nad sto~i}em i duboko udah-nula, trude}i se da se smiri. Kada je podigla pogled,Meredit je posmatrala Boni.

Boni je ispravila ramena i uspravila se. Podigla jebradu i stisnula usne. Njene sme|e o~i, obi~no tople,blistale su u`asnim sjajem dok je posmatrala Elenu.

L. D`. Smit24

„Treba nam sve}a“, rekla je.

[ibica je zaiskrila i razbacala varnice po tami.Plamen sve}e sna`no zablista. Zlatan sjaj se rasipao poBoninom bledom licu dok se nadvijala nad plamenom.

„Obe }ete morati da mi pomognete da se usredsre-dim“, rekla je. „Gledaj u plamen i razmi{ljaj o Stefanu.Zamisli ga u svom umu. [ta god da se de{ava, nastavi dagleda{ u plamen. [ta god da radi{, ne progovaraj.“

Elena je klimnula, a zatim je nastupila ti{ina. U sobise ~ulo samo tiho disanje. Plamen je titrao i stvarao senkepovrh glava triju devojaka koje su sedele oko sve}e. Bonije disala duboko i polako, zatvorenih o~iju, poput osobekoja tone u san.

Stefan, pomislila je Elena gledaju}i u plamen,trude}i se da u tu misao utka svoju volju. Stvarala ga je usvom umu, oblikuju}i ga svim svojim ~ulima, prizivaju}iga sebi. Osetila je njegov grub d`emper pod svojim obra-zom, nju{ila je miris njegove ko`ne jakne, u`ivala je usnazi njegovog zagrljaja. O Stefane...

Boni je zatreptala i disanje joj se ubrzalo. Li~ila je nasneva~a koji se bori s ko{marom. Elena je odlu~no posmatralaplamen. Ipak, kada je Boni progovorila, podi{la ju je jeza.

Ispustila je zvuk nalik na stenjanje, koji je potompostao uzvik bola. Tada je Boni zabacila glavu, ispreki-dano di{u}i. Grcanje se pretvorilo u re~i.

„Sam...“, rekla je i zastala. Elena je zarila nokte udlanove. „Sam... u mraku“, nastavila je Boni. Glas joj jezvu~ao udaljeno i izmu~eno.

B O R B A 25

Ponovo je nastupila ti{ina. Potom je Boni po~elabrzo da govori.

„Tamno je i mra~no. Sâm sam. Ose}am ne{to izasebe... o{tro i ~vrsto. Stene. Greble su me – ali vi{e me negrebu. Telo mi je utrnulo od hladno}e. Veoma je hlad-no...“ Boni se migoljila kao da poku{ava da pobegne odne~eg. Zatim se nasmejala, u`asnim smehom nalik najecanje. „Sme{no... sme{no je. Nikada ne bih pomislio da}u toliko `eleti da vidim sunce. Ovde je uvek mra~no. Ihladno. Voda mi se`e do vrata, hladna poput leda. I to jesme{no. Voda je svuda oko mene – a ja umirem od `e|i.Toliko sam `edan... `edan sam toliko da boli...“

Elena je osetila da joj se srce ste`e. Boni je u{la uStefanove misli, ko zna {ta }e sve tamo otkriti? Stefane,reci nam gde si, o~ajni~ki je pomislila. Pogledaj oko sebe;reci nam {ta vidi{.

„@edan sam. Potreban mi je... `ivot?“ Bonin glas jebio nesiguran, kao da ne zna kako da protuma~i odre|enupredstavu. „Slab sam. Rekao je da }u ja uvek biti slab. Onje sna`an... ubica. Ali, to sam i ja. Ubio sam Ketrin; mo`dazaslu`ujem da umrem. Za{to da se ne prepustim smrti?...“

„Ne!“, uzviknula je Elena, ne uspev{i da se obuzda.U trenutku je zaboravila na sve osim na Stefanov bol.„Stefane...“

„Elena!“, vrisnula je Meredit u isti mah. Bujica re~ije presu{ila i Bonina glava je klonula. U`asnuta, Elena jeshvatila {ta je u~inila.

„Boni, jesi li dobro? Mo`e{ li ponovo da gaprona|e{? Nisam `elela da...“

L. D`. Smit26

Boni je ponovo podigla glavu. Sada su joj o~i bileotvorene, ali nije posmatrala ni sve}u, ni Elenu. Zurila jepred sebe, bezizra`ajno. Kada je progovorila, glas joj je biodruga~iji. Elenino srce je zastalo. To nije bio Bonin glas,ali Elena ga je prepoznala. Ve} je ~ula taj glas s Boninihusana, na groblju.

„Elena“, rekao je glas, „ne idi do mosta. Tamo te ~ekaSmrt, Elena.“ Zatim je Boni pala na pod.

Elena ju je zgrabila za ramena i protresla. „Boni!“,vri{tala je. „Boni!“

„[ta... oh, nemoj. Pusti me.“ Glas je bio slaba{an ipotresen, ali bio je Bonin. I dalje pognuta, polo`ila je rukuna ~elo.

„Boni, jesi li dobro?“„^ini mi se... da jesam. Bilo je veoma ~udno.“

Podigla je pogled, zatreptala i progovorila o{trim glasom.„Kakva je to pri~a o ubistvu, Elena?“

„Se}a{ se toga?“„Se}am se svega. Mogu da opi{em. Bilo je u`asno.

Ali, {ta je sve to zna~ilo?“„Ni{ta“, odvratila je Elena. „On halucinira, to je sve.“„On?“, ubacila se Meredit. „Stvarno misli{ da se

povezala sa Stefanom?“Elena je klimnula. O~i su joj bile crvene i pekle su

je. Skrenula je pogled. „Da. Mislim da je to bio Stefan.Sigurna sam u to. Mislim da nam je rekao gde je. On jeispod mosta Vikeri, u vodi.“

B O R B A 27