visoka poslovna Škola strukovnih studija Čačak beograd mis aaa

8/18/2019 Visoka Poslovna Škola Strukovnih Studija Čačak Beograd Mis Aaa

1/66

VISOKA POSLOVNA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA ČAČAKBEOGRAD

Prof. dr Milan N. Drašković, dipl. ing

Materijal za ispit

Beograd, 2016.


2/66

MENADŢMENT INFORMACIONI SISTEMI

2

Sadrţaj

1. RAZVITAK NAUČNE MISLI............................................................................................ 31.1. Klasifikacija sistema ......................................................................................................... 5

2. KIBERNETIKA ................................................................................................................... 8

3. INFORMATIKA.................................................................................................................. 94. INFORMACIONI SISTEMI ............................................................................................. 10

4.1. Pojam informacionih sistema ......................................................................................... 10

4.1. Klasifikacija informacionih sistema ............................................................................... 13

5. BAZE PODATAKA .......................................................................................................... 15

5.1. Modeli baze podataka ..................................................................................................... 17

5.2. Skladište podataka .......................................................................................................... 216. RAČUNARSKE MREŢE .................................................................................................. 226.1. Hardver računarskih mreţa ............................................................................................. 236.2. Podela računarskih mreţa ............................................................................................... 286.2.1. Podela prema kapacitetu i vrsti prenosa podataka ....................................................... 28

6.2.2. Podela prema topologiji ............................................................................................... 306.2.3. Podela prema arhitekturi .............................................................................................. 32

6.2.4. Podela prema geografskom području ........................................................................ 327. ODLUČIVANJE U POSLOVNIM SISTEMIMA............................................................. 347.1. Pojam odluka .................................................................................................................. 36

7.2. Vrste odluka .................................................................................................................... 36

7.2.1. Programirane i neprogramirane odluke ....................................................................... 39

7.3. Odlučivanje ..................................................................................................................... 407.3.1. Odlučivanje u uslovima izvesnosti, rizika i neizvesnosti ............................................ 437.3.2. Intuitivno, racionalno i naučno odlučivanje................................................................. 458. SISTEMI PODRŠKE UPRAVLJANJU ............................................................................ 478.1. Operativni informacioni sistemi ................................................................................... 48

8.1.1. Sistem za obradu transakakcija ................................................................................... 48

8.1.2. Sistemi automatizacije kancelarijskog poslovanja....................................................... 49

8.1.3. Sistemi kontrole procesa-PCS...................................................................................... 52

8.2. Sistemi podrške pri upravljanju ...................................................................................... 538.2.1. Sistem za podršku odlučivanju .................................................................................... 548.2.2. Izvršni informacioni sistem .......................................................................................... 578.2.3. Sistemi podrške pri donošenju grupnih odluka ............................................................ 578.3. Inteligentni sistemi za podršku odlučivanju ................................................................... 598.3.1. Ekspertski sistemi ........................................................................................................ 61

8.3.2. Neuronske mreţe ......................................................................................................... 63


3/66

Materijal za ispit

3

„Bolje je znati malo i korisno, nego mnogo a nekorisno” Sokrat

Sve veća globalizacija trţišta primorava poslovne sisteme da sve više paţnje obraćajumeĎunarodnim kretanjima i da svoju strukturu i metod poslovanja prilagoĎavaju sve širemeksternom okruţenju koje se menja sve brţe i brţe. Postali smo svedoci promene odizuzetnog značaja pomeranja trţišta sa konkretnog mesta na mreţe, što dovodi do brisanjageografije kao kontrolne varijable (naftno trţište).

Svet postaje globalno trţište pod uticajem naučno-tehnološkog procesa, razvojem proizvodnih snaga, kompjuterske nauke (informatike), telekomunikacija, savremenih

transportnih sredstava, dinamičkim razvojem meĎunarodne privrede i trgovine i globalnekonkurencije.

Ukoliko se vratimo u prošla vremena, kada je proizvodnja imala naturalni karakter ikada su faktori proizvodnje bili statični u duţem vremenskom periodu sa materijalima ioperacijama male dodatne vrednosti nije bilo potrebe za velikim brojem informacija, pošto suse odluke donosile na osnovu iskustva i empirije.

Danas, proces donošenja odluka zahteva od menadţera kompleksno interdisciplinarnoznanje iz ekonomije, matematike, statistike, informatike, sociologije, psihologije,... Potrebu

za sve većom količinom informacija više nije moguće obezbeĎivati na konvencionalni način jer postindustrijsko odnosno informatičko društvo zahteva brzo prilagoĎavanje novo nastalimsituacijama. Posedovanjem savremene informaciono-telekomunikacione tehnologije je od

primarne vaţnosti za uspešno funkcionisanje poslovnog sistema u današnjem turbulentnomokruţenju. Koristeći savremene računarske sisteme i primenom kvantitativnih metoda imodela u savremenom odlučivanju, menadţeri dobijaju blagovremene i relevantneinformacije o internom i eksternom okruţenju koje su veoma značajne u procesu donošenjaodluka.

Postindustrijska revolucija odnosno informatičko društvo je orijentisano prema budućnosti, što zahteva permanentna ulaganja u nova znanja i sredstva kao i stalna inovativna poboljšanja i promene u ukupnom sistemu vrednosti.

1. RAZVITAK NAUČNE MISLI

Čovek se kroz svoju istoriju stalno bavio osnovnim oblicima naučnog istraţivanja, sciljem spoznavanja i shvatanja pojava koje ga okruţuju, i zakonitostima pod kojima nastaju.Osnovni epistemološki principi svake naučne discipline ogledaju se u samoj definiciji naukekoja glasi: Nauka je otvoren sistem opšteg, sistematskog, objektivnog i preciznog znanja.

Razvitak naučne misli moţe se podeliti na tri metodološke etape (pristupa): · Pristup opaţanja;· Analitički pristup, i · Sistemski pristup.

PRISTUP OPAŢANJA ILI METODE OPAŢANJA, predstavljaju temeljne metodeu razvitku naučne misli, a baziraju se na paţljivom posmatranju (opaţanju) fenomena koji se

istraţuje, zatim detaljnom opisivanju onog što je zapaţeno, bez pokušaja da se ustanoverazlozi i zakonitosti koje uzrokuju posmatrane pojave. Najbolji rezultati kod ovog pristupa


4/66


4

dobijeni su prilikom izučavanja determinističkih fenomena koji se u odreĎenim vremenskimintervalima i neizmenjenim okolnostima uvek jednako ponašaju.

ANALITIČKI PRISTUP ILI ANALITIČKE METODE, metode koje su počele dase koriste od početka XVI-og do prve polovine XX-og veka, a baziraju se na primeni logičkemetode indukcije (zaključivanje od posebnih ka opštim svojstvima pojave).

Analitičke metode karakterišu sledeće osobine:- definicija izučavanog fenomena, - svi empirijski fenomeni, predmeti tretiraju se kao skup nezavisnih elemenata koje

treba analizirati kao posebne delove,

- odnos izmeĎu elemenata objašnjava se načelom kauzaliteta (uzročan), - stvaranje lanca uzr očno- posledičnih veza izmeĎu svih elemenata izučavanog

fenomena, i

- pojave se opisuju sa odreĎenom verovatnoćom nastupanja pomoću statističkihmetoda.

SISTEMSKI PRISTUP ILI SISTEMSKA METODA, se bazira na metode

dedukcije (zaključivanje iz opšteg o posebnom), predstavlja kvalitetno novi korak u oblastinaučne metodologije, koji posmatranjem pojave i predmeta kao sistema, dokazuje da sistemmoţe imati osobine koje nemaju njegovi sastavni elementi. Suština sistemskog pristupa seogleda u neprekidnom sagledavanju problema sistema i njegovih elemenata, u njihovoj

povezanost i celovitosti.

Prema Joël de Rosnay-u: “Sistemski pristup je nova metodologija koja omogućava dase objedine i organizuju znanja u cilju veće efikasnosti dejstva”.

U sistemskom mišljenju generalno se mogu izdvojiti dve ključne paradigme: hard i soft sistemsko mišljenje.

Hard sistemsko mišljenje se bazira na pristupu cilj - sredstva i ono se bavistrukturiranim problemima kako treba izvesti odreĎenu aktivnost i sa kojim sredstvima da bise ostvario postavljeni cilj.

Soft sistemsko mišljenje se bavi nestrukturiranim (neureĎenim, nedefinisanim) problemima i bazira se na pristupu šta bi trebalo biti učinjeno (istraţeno) da bi se otkrila područja u posmatranom sistemu koja se mogu poboljšati, i kako bi promene, odnosno koje biakcije trebalo preduzeti da bi se ţeljeno poboljšanje ostvarilo.

Veliki grčki filozof Aristotel (384 - 322 p.n.e.) daje dve fundamentalne koncepcijesistemskih ideja:

Holizam (grčka reč – chólos koja znači: čitav, potpun), je celina koja je viša od sumenjenih delova, i

Teleologija (grčka reč – télos koja znači: svrhu, ishod ), procese i ţive organizmekarakteriše ureĎenost i ciljna usmerenost, odnosno da svako dogaĎanje i postojanje ima svojuodreĎenu svrhu i ishod.

Sistemski pristup dovodi do pojave interdisciplinarnosti i transdisciplinarnosti štoomogućava pojavu novih naučnih disciplina, metoda, ideja i teorija.

Interdisciplinarnost predstavlja istovremeno istraţivanje istog problema (pojave) sastanovništva različitih naučnih disciplina.

Transdisciplinarnost se ogleda u prevladavanju granica izmeĎu postojećih naučnihdisciplina razvijanjem novih ideja i fundiranjem novih naučnih disciplina, koje delimičnouključuje postojeće naučne discipline.

Na sistemskom pristupu su se gradile mnoge nove naučne discipline, meĎu kojima jeod posebne vaţnosti su kibernetika i informatika. Veliki doprinos u razvoju ove teorije

primenom saznanja iz kibernetike, opšte teorije sistema, dinamike sistema, teorije


5/66

Materijal za ispit

5

informacija, teorije igara,... dali su: biolog Ludwig von Bartalanffy, ekonomista Kenneth

Boulding, matematičari Anatol Rapoport, Jay Forrester, fizolog Ralph Gerard,… Tvorc opšte teorije sistema, Ludvig von Bartalanffy dao je definiciju sistema, a ona

glasi:

„Sistemi su takav skup elemenata koji se nalazi u interakciji i na koji se mogu

primeniti odreĎeni sistemski zakoni“.Zadatak teorije sistema je da objasni zakone postanka, organizacije, ponašanja irazvoja realnih sistema.

Postoje mnoge definicije sistema, ali generalno moţemo reći da je: Sistem je skup objekata ili elemenata (entiteta) koji su povezani relacijama (vezama) u

jednu celinu radi ostvarivanja zajedničkog cilja ili ciljeva u sadašnjem i budućemvremenskom periodu.

Skup od dva i više povezanih objekata ili elemenata čine sistem.

S = E≥2

Objekti u sistemu mogu biti: fizički objekti, koncepti, dogaĎaji,…, koji se u modelu

sistema opisuju preko atributa odnosno svojstava sistema.Poslovni sistem moţemo prikazati u grafičkom obliku pomoću blok -dijagrama (slika

1.1.), gde su prikazani: elementi sistema - Em, svojstva elemenata - Bln, relacije (veze) izmeĎuelemenata – R, ulazne veličine koje smo označili orjentisanim duţima i vektorom ulaza X =( x1 , x2 ,..., xm) i izlazne veličine sa vektorom izlaza Y = ( y1 , y2 ,...,yn), i povratnim vezama.

Slika 1.1. Struktura poslovnog sistema

1.1. Klasifikacija sistema

Sisteme moţemo klasifikovati na grupe, vrste, podvrste... i to: na osnovukarakteristika njihovih sastavnih elemenata, prema relacijama (veza) izmeĎu elemenata u

sistemu (linearni, nelinearni…), po strukturi (prosti i sloţeni), po ponašanju (stabilni inestabilni), prema mehanizmu funkcionisanja (kibernetski sistemi, hijerarhijski sistemi…). Klasifikacija sistema prema potrebama izučavanja kompjuterske nauke odnosno

informatike moţe se klasifikovati na sledeći način:- prema nač inu postojanja, - prema obliku postojanja,

- prema aktivnostima,

- prema ponašanju, - prema stabilnosti,

- prema povezanosti sa okru ž enjem, i- prema kompleksnosti ( prema stepenu složenosti).

Na slici 1.2. prikazan je grafički model klasifikacije sistema.


6/66


6

Slika 1.2. Klasifikacija sistema

Prema načinu postojanja Prirodni sistemi - nastaju, razvijaju se i nestaju pod uticajem prirodnih zakona bez

učešća čoveka. Čovek na današnjem nivou znanja pomoću naučno-tehnoloških dostignuća pokušava da deluje na prirodne sisteme da njihovo ponašanje prilagodi svojim potrebama. Tosu: geološki, atmosferski, kosmički i biološki sistemi.

Veštački sistemi - su oni koje je stvorio čovek svojim posrednim i neposrednimučešćem. U prirodi postoji zbirno najviše veštački sistemi i oni mogu biti realni (materijalni) iapstraktni (formalni).

Prema obliku postojanja Realni sistemi - su materijalni sistemi i njihova struktura je sastavljena iz realnih

elemenata izmeĎu kojih postoje meĎusobne relacije (veze). U grupu realnih sistema spadaju:mehanički, fizički, hemijski, biološki, društveni...

Apstraktni sistemi - spadaju u grupu nematerijalnih sistema, to su: formalni, misaoni,

idejni ili matematički sistemi.Prema aktivnostima i ponašanju

Statički sistemi - su oni sistemi čija se struktura i funkcionisanje i pored uticajaspoljašnjih i unutrašnjih sila ne menja u duţem vremenskom periodu (mostovi, fabričke hale,skladišta, parkinzi, stadioni...). Menjanje strukture statičkih sistema nastaje u slučaju

prirodnih nepogoda (zemljotresi, poplave...) ili fizičkog uništenja od strane čoveka.


7/66

Materijal za ispit

7

Dinamički sistemi - su oni sistemi kod kojih pod uticajem spoljnih i unutrašnjih sila(faktora) dolazi do promene strukture i stanja sistema u toku vremena. Dinamičke sistemedelimo na determinističke i stohastičke sisteme.

- deterministički sistemi, u ovu grupu spadaju oni sistemi kod kojih se u svakomtrenutku vremena moţe indentifikovati stanje sistema i njegovo ponašanje. Kod njih se sa

sigur nošću moţe predvideti kako će se ponašati pod dejstvom unutrašnjih i spoljašnjih sila(faktora). Determinističke sisteme moţemo podeliti na: prostie sa malim brojem elemenata irelacija u sistemu (električno zvono, električno osvetljenje...), složene sa većim brojemelemenata i relacija u sistemu (računarski sistemi, TV aparati...).

- stohastički sistemi, primenom odreĎene upravljačke akcije od strane menadţmenta idelovanjem unutrašnjih i spoljašnjih sila (faktora) na sistem, njihovo ponašanje se ne moţe

predvideti ili se moţe predvideti sa izvesnom verovatnoćom. U stohastičke sisteme spadajusloţeni dinamički sistemi sa velikim brojem meĎusobno povezanih elemenata (sloţeni

poslovni sistemi, privreda jedne zemlje...).

Prema stabilnosti

Stabilni sistemi - su oni koji se pod uticajem negativnih spoljnih i unutrašnjih sila

posle nastalih poremećaja vraćaju u stanje stabilnog ponašanja (ravnoteţe). Stabilnost sistema je jedna od vaţnijih svojstava sistema i ispoljava se preko promenljivih veličina sistema.Stabilni sistemi teţe da ostanu u odreĎenim granicama (+, - stanjima), uprkos negativnomdelovanju spoljnih i unutrašnjih sila.

Nestabilni sistemi - su oni koji se pod uticajem negativnih spoljnih i unutrašnjih silane mogu da se vrate u granice stabilnog ponašanja već nastavljaju sa oscilujućom ilikumulativnom nestabilnošću. Sistem koji nije u stanju da se prilagodi novim uslovima

ponašanja i ne uspeva da se vrati u ţeljeno stanje ponašanja posle nastalih poremećaja, propada ili se transformiše u novi sistem.

Prema povezanosti sa okruţenjem Zatvoreni sistemi - su oni sistemi koji ne vrše nikakvu razmenu: materije, energije,

informacija... sa svojim okruţenjem. U prirodi ne postoje zatvoreni sistemi. Otvoreni sistemi - su sistemi koji vrše razmenu: materije, energije, informacija... sa

svojim okruţenjem, što znači da su oni u interakciji sa okruţenjem. Ovde spadajuorganizacioni sistemi, društveni sistemi, fizički sistemi, biološki sistemi, hemijski sistemi...

Prema kompleksnosti Prosti sistemi - su oni koji imaju relativno mali broj elemenata, mogućih stanja i

meĎusobnih relacija (veza) izmeĎu njih u strukturi sistema (električno zvono, sijalica...) i Složeni su oni čija je struktura sastavljena iz većeg broja elemenata, mogućih stanja,

meĎusobnih relacija (veza) izmeĎu njih i kola povratnog dejstva u strukturi sistema(računarski sistem, automatska centrala...).

Adaptivni sistemi - kako poslovni sistemi nisu statični već su podloţni dinamičkim promenama koje utiču na nivo stabilnosti i organizovanosti sistema, sistem se mora adaptirati promenama koje deluju na njega smanjujući tako moguće negativne uticaje na ponašanje u budućnosti. Sistemi koji imaju sposobnost prilagoĎavanja strukture i ponašanja sistema prema dinamičkim promenama iz okoline na način za nastavljanje funkcionisanja sistema suadaptivni. U zavisnosti od oblika aktivnosti sistema i okruţenja postoji:

a) pasivna adaptacija (sistem se sam adaptira na nastalu situaciju: hotel Balkan, hotel

Moskva),

b) adaptacija izborom sredine (sistem odabira sredinu svog budućeg funkcionisanja iadaptira se prema zahtevima novog okruţenja: Mec Donals sa novim menijem u Dubaiu iTokiju), i

c)

adaptacija preobraţaja sredine (sistem preureĎuje okruţenje u kojem funkcioniše:hotel Shereton Tirana, hotel Spledind Bečići).


8/66


8

2. KIBERNETIKA

Etimološki, kibernetika potiče od grčke reči kibernetes (ζνβερνήτς) , što značikormilar. Ovaj termin upotrebljavao je u opštem značenju Platon, u IV veku pre naše ere, da

bi u XIX veku, francuski naučnik A. Amper (A. M. Ampere), predloţio da se usvoji kao

termin za nauku o upravljanju ljudskim društvom. Osnove kibernetike postavio je NorbertViner (N. Wiener), profesor matematike Masačusetskog Instituta za tehnologiju(Massachusetts Institute of Technology-MIT), u knjizi „Kibernetika ili upravljan je ikomuniciranje u ţivom organizmu i mašini“ ("Cybernetics or control and communication inthe animal and the machine").

Pre N. Vinera značajne radove koji su doprineli razvoju kibernetike dali su: J.Maksvel (J. C. Maxwell) i I. Višnjegradski (I. A. Vyšnegradskij); iz teorije regulisanja; AKolmogorov (A. N. Kolmogorov) i A. Markov (A. A. Markov); teorija verovatnoće, teorija

slučajnih procesa i teorija algoritama; fon Nojman (J. von Neumann) i O. Morgenstern (O.Morgenstern); teorije igara... Da bi smo spoznali šta je kibernetika, navešćemo nekolikodefinicija koje se najčešće koriste u literaturi.

Po Norbertu Vineru „Kibernetika je nauka koja se bavi teorijom upravljanja ikomunikacije u biološkim i tehničkim sistemima”. G. Klaus je definisao kibernetiku kao nauku o bitnim osobinama i zakonitostima

regulisanja i obrade informacija u dinamičkim sistemima kao i samim sistemima. Triosnovne i odreĎujuće komponente takvog kibernetskog sistema su sistem kao nosilac

procesa, informacija i regulisanja. Na osnovu rečenog kibernetika proučava pre svega takvesisteme u kojima se pojavljuje regulisanje (sa najmanje jednom povratnom spregom) pri

čemu obrada informacija predstavlja osnovu regulisanja. U savremenoj literaturi kibernetika se najčešće definiše kao nauka o zakonitostima

upravljanja procesima i sistemima u tehnici, ţivim bićima i društvu, o vezama, prenosu,čuvanju i transformisanju informacija [5, str. 7].

Kibernetika kao sistemska nauka bavi se primenom sistemskih ideja, metoda i tehnikau procesu upravljanja sloţenim (kompleksnim) dinamičkim (stohastičkim) sistemima. Ona sene bavi samo objektima ili elementima već načinom njihovog funkcionisanja i ponašanja sasamoregulacijom (povratnim vezama - feed back) u sadašnjem i budućem vremenskom

periodu. Baveći se kompleksnošću, ona nudi efektivne metode proučavanja i upravljanjavelikim i sloţenim sistemima (biološkim, društvenim, tehničkim,...). U tehničkim sistemimaona se bavi problemom upravljanja, regulisanja i obrade informacija.

Na slici 2.1. prikazan je kibernetski sistem koji se sastoji od: ulaznih veličina ( X m),upravljačkog dela sistema, upravljanog dela sistema, informacionih veza izmeĎuupravljačkog i upravljanog dela sistema, povratne veze (sprege) i izlaznih veličina (Y n).

Slika 2.1. Kibernetski sistem

Kao naučna disciplina kibernetika se deli na tri uţe discipline, i to: 1. Teorijska ili opšta kibernetika. 2. Tehnička kibernetika. i 3. Primenjena kibernetika.


9/66

Materijal za ispit

9

1. Teorijska ili opšta kibernetik a bavi se izučavanjem sloţenih dinamičkih(kibernetičkih) sistema sa teorijskog stanovišta tj: filozofskim, matematičkim i logičkimaspektima upravljanja.

2. Tehnička kibernetika bavi se sistemima obrade informacija i arhitekuturomkibernetičkih mašina i ureĎaja.

3. Primenjena kibernetika bavi se primenom teoretske i tehničke kibernetike urešavanju praktičnih zadataka u raznim oblastima ljudskih aktivnosti. Kibernetika kao naučnadisciplina predstavlja opštu teoriju upravljanja i u okviru nje su se razvile nove naučnediscipline kao što su:

Teorija sistema

Dinamika sistema

Teorija upravljanja

Teorija informacija

Teorija algoritama i

Teorija igara.

Crna kutija - ukoliko su nam poznate ulazne i izlazne veličine, a ne raspolaţemo sainformacijama na osnovu koje bi mogli da identifikujemo procese koji se zbivaju u sistemunazivamo crnom kutijom (biološki i društveni sistemi). Na slici 2.2. prikazana je crna kutija.

Slika 2.2. Crna kutija

Osim crne kutije prema R. Tomoviću i W. Karlplusu postoje još:- bela kutija (mehanički sistemi, upravljanje procesima...),- siva kutija (energetski sistemi, transportni sistemi...), i

- tamno siva kutija - (ekonomski sistemi, ekološki sistemi...).

3. INFORMATIKA

Informatika je naučna disciplina koja je nastala šesdesetih godina dvadesetog veka(Filip Drejfus). Naziv je dobila spajajući prva dva sloga francuske reči INFORmation (informacija) i poslednja dva sloga reči autoMATIQUE (automatizacija). U SAD seupotrebljavaju pojmovi „Computer Science“ i „Information Science“, što u prevodu značikompjuterska nauka, ili nauka o primeni komjuterske tehnologije u rešavanju numeričkih

problema, nauka o korišćenju informacija.Postoje mnoge definicije informatike (kompjuterske nauke) kao naučne discipline

koje se razlikuju kod pojedinih teoretičara, zbog njenog interdisciplinarnog karaktera. Najstarija definicija datira iz 1961. i 1962. godine, a prihvaćena je na konferencijamaodrţanim na Dţordţija Institutu za tehnologiju (The Georgia Institute of Technology):

„ Nauka što istražuje svojstva i ponašanja informacija, sile što upravljaju protokominformacija i sredstva za obradu informacija optimalne dostupnosti i upotrebljivosti, ti

procesi uključuju nastajanje, diseminaciju, prikupljanje, organizaciju, memorisanje, pretraživanje, interpretaciju i upotrebu informacija. Područje je izved eno iz, ili srodnomatematici, logici, lingvistici, psihologiji, računarskoj terminologiji, operacionimistraživanjem, grafičkoj umetnosti, komunikacijama, bibliotekarskoj nauci, upravljanju inekim drugim područjima“ [11, str. 54].

Francuska akademija nauka, definiše informatiku kao: „ Nauku o racionalnoj obradi

informacija, uz upotrebu automatskih mašina, pri čemu je informacija nosilac ljudskog znanja i komunikacija u oblasti tehnike, ekonomije i drugih društvenih nauka“.


10/66


10

MeĎunarodni biro za informatiku iz Rima, dao je sledeću definiciju: „Informatika je disciplina koja proučava fenomen informacije, informacione sisteme i

obradu, prenos i korišćenje informacija, ali ne nužno, uz pomoć elektronskih sredstava zaobradu podataka“.

Informatiku moţemo definisati kao nauku koja se bavi: svojstvima, ponašanjem i

protokom informacija, kao i sredstvima za obradu, skladištenje i distribuciju informacija ucilju optimalne dostupnosti i upotrebljivosti informacija. Proces nastajanja informacija

obuhvata: desiminaciju, prikupljanje, organizovanje, obradu, skladištenje, interpretaciju iupotrebu informacija u procesu odlučivanja.

Ona je integralna nauka o informacijama, koja proučava zakonitosti u informaciono-dokumentacionoj delatnosti, a razvija se primenom tehničkih sredstava.

Cilj informatike je razvijanje i implementacija metoda i sredstava na kojima bi se na

optimalan način prikupljale, skladištile, obraĎivale, distribuirale, tumačile i koristileinformacije.

Posebna područja informatike, odnosno posebne relativno zaokruţene naučne celineove discipline jesu:

- organizacija i arhitektura računarskih sistema, - organizacija podataka,

- razvoj i funkcionisanje organizacionih sistema, i

- programiranje i teorija algoritama [20, str. 92].

Informatika je interdisciplinovana i nastala je simbiozom znanja na polju koncepta,

metoda, modela, principa i aksioma sledećih naučnih disciplina: Kibernetike

Teorije sistema

Dinamike sistema

Nauke o informacijama

Teorije komunikacija

Logike

Lingvistike

Matematike,… Ona je aktuelna naučna disciplina koja doţivljava veliku ekspanziju u svim sferama

ljudske delatnosti.

4. INFORMACIONI SISTEMI

Danas, za obavljanje gotovo svih vrsta poslova, u bilo kojem području ljudskedelatnosti potre bno je raspolagati sa odreĎenim kvantumom relevantnih informacija. Tako i

poslovni sistemi (preduzeća/organizacije), da bi bili efikasni (raditi na pravi način) i efektivni

(raditi prave stvari) na globalnom trţištu, moraju u svom sastavu imati integralniinformacioni sistem baziran na novim informaciono-telekomunikacionim tehnologijama.

4.1. Pojam informacionih sistema

Informacioni sistem predstavlja podsistem poslovnog sistema čiji je osnovni cilj pruţanje podrške funkcionalnim jedinicama sistema u vidu relevantnih podataka i informacijaza uspešno: izvršenje poslovnih procesa, i donošenje poslovnih odluka od stranemenadžmenta.

Informacioni sistem treba posmatrati kao dinamički podsistem poslovnog sistema

koga još čine izvršni i upravljački podsistemi. Zadatak mu je da: prikuplja, evindentira,obraĎuje, memori še i pruža blagovremene i relevantne informacije svim poslovnim


11/66

Materijal za ispit

11

funkcijama u sistemu. On predstavlja kompleksan set podataka i informacija koji je pogodan

za planiranje, upravljanje, manipulaciju i analizu materijalnim, finansijskim i informacionim

tokovima u poslovnom sistemu i njegove relacije sa okruţenjem.Po mnogim autorima informacioni sistemi se definiše na osnovu četiri glavne

komponente: obrada podataka, metode i tehnologija za transformisanje podataka u

informacije, sistemska analiza i postupci modelovanja.- obrada podataka podrazumeva izvršenje operacija prikupljanja, prenošenja,

čuvanja, povezivanja, menjanja i distribucije podataka. - metode i tehnologija za transformisanje podataka u informacije, da bi se izvršila

transformacija podataka u infurmacije potrebne za upravljanje poslovnim sistemom potrebno

je od strane zaposlenih u AOP-u da budu kreativni i primenjuju savremene metode

projektovanja informacionog sistema.

- sistemska analiza, predstavlja najbolju metodu, koja se primenjuje danas za

rešavanje zadataka projektovanja informacionog sistema. - postupci modelovanja zavise od metoda koje će se primenjivati za istraţivanje,

opisivanje i rešavanje zadatka.

Polazeći od sistemskog pristupa, informacioni sistem moţemo definisati kao sreĎeniskup procesa i operacija za obradu podataka i distribuciju informacija u okviru jedne

organizacije, uključujući i metode po kojima se radi, opremu koja se u te svrhe koristi i ljudekoji se tim aktivnostima bave [30. str. 19].

Informacioni sistem je strukturirani, meĎusobno povezani kopleks ljudi, mašina i procedura koji ima osnovni cilj da: prikuplja, skladišti, obraĎuje, čuva i distribuirainformacije vaţne za dalje uspešno funkcionisanje poslovnog sistema. Dobijene informacijemoraju da budu dostupne i upotrebljive kod izvoĎenja poslovnih procesa kao i kod donošenja

poslovnih odluka.

Svaki informacioni sistem se sastoji od osnovnih komponenata koje imaju za cilj

transformaciju ulaznih podataka u izlazne informacije ili podatke, i njihovu distribuciju na

pravo mesto, u pravo vreme uz minimalne troškove. Osnovne komponente su: izvori podataka, obrade podataka, izlazni podataci, korisnici informacija, baze podataka, povratne

sprege, kontrole i regulacioni parametri, slika 4.1.

- izvori podataka, sadrţe sve potrebne ulazne (interne i eksterne) podatke za obradu,način njihovog skladištenja, pripreme i unošenja,

- obrada podataka podrazumeva izvršenje transformacije (procesa) nad ulaznim podacima da bi se dobile potrebne informacije i podaci,

Slika 4.1. Komponente informacionog sistema

- izlazni podaci su rezultati obrade i oni mogu biti u vidu informacija koje se

distribuiraju krajnim korisnicima, radi analize, odlučivanja ili kontrole, i u vidu podataka koji


12/66


12

se smeštaju u bazu podataka za dalje korišćenje. Neki izlazni podaci se odbacuju, odnosno brišu,

- povratna sprega predstavlja specifičan izlaz iz procesa obrade, a sluţi za verifikacijui kontrolu rezultata obrade,

- kontrola ima funkciju analizatora povratne sprege i odreĎuje radne performanse

sistema,- regulacioni parametri predstavljaju rezultate procesa kontrole i deluju na ulazne

podatke i na proces obrade.

Od informacionog sistema se očekuje da ispuni sledeća načela: sigurnost , jednostavnost , fleksibilnost , adekvatnost , ekonomičnost i jedinstvenost .

- sigurnost predstavlja vaţnu osobinu svakog informacionog sistema, a ona se postiţesa kombinovanom upotrebom havderskih, softverskih i organizacionih rešenja,

- jednostavnost informacionog sistema se postiţe standarnizacijom svih elemenatasistema (tehničkih i logičkih) i modernizacijom organizaciono-softerskim rešenjima,

- fleksibilnost se postiţe organizaciono-tehničkim rešenjima informacionog sistemakoji mora da prati promene u poslovnom sistemu koji se prilagoĎava dinamičkim promenama

iz okruţenja. Informacioni sistem mora da adekvatno odgovori dinamičkim promenama sa brzim pristupom i dostavom podataka odnosno informacija,

- ekonomičnost informacionog sistema se postiţe izgradnjom posebne logičkestrukture i posebnim tehničkim rešenjima za skladištenje podataka,

- jedinstvenost informacionog sistema obezbeĎuje jedinstveno upravljanje i donošenje poslovnih odluka od strane menadţmenta.

Savremeni informacioni sistem da bi ispunio svoj osnovni cilj: distribuciju kvalitetnih

i pravovremenih informacija/podataka za proces odlučivanja, za izvršenje poslovnih procesai stvaranje adekvatne baze podataka, mora da ima u svojoj strukturi sledeće elemente:hardware, software, orgware, lifeware, dataware (baza podataka) i netware.

• Hardware (hardver), tehnička ili hardverska (fizička) oprema koju čine resursiinformacione tehnologije (serveri, radne stanice, periferne jedinice, monitori, štampači,magnetni medijumi za smeštaj podataka,...) i telekomunikacine tehnologije (kablovi, ruteri,modemi, mostovi, komutatori...), a sluţe za obradu podataka, odnosno informacija;

• Software (softver), predstavlja celokupne programske sisteme (operativne sisteme, programske pakete, aplikativne programe,...), na kojima se bazira primena hardvera, odnosno

omogućuje hardveru da vrši obradu podataka;• Orgware (organizacija), organizaciona podrška obuhvata: organizacione metode,

postupke i upustva sa ciljem usklaĎivanja svih komponenti informacionog sistema u jednufunkcionalnu celinu radi obrade podataka i dobi janje ţeljenih informacija;

• Lifeware (ljudski resursi), predstavlja humane resurse (ljudske resurse), koji

neposredno rade kao profesionalno informatičko osoblje (operateri, programeri, projektanti, sistem inţenjeri...) i krajni korisnici informacionog sistema (menadţeri i ostali zaposleni);• Dataware (baza podataka), obuhvata organizaciju podataka i informacija u bazama

podataka i skladištima podataka u vidu skupa tabela, polja i relacija koji čuvaju podatke, kaoi veze izmeĎu njih;

• Netware (računarske mreţe), predstavlja računarske mreţe i svu komunikacionuopremu (ţičanu i beţičanu) za prenos podataka ili informacija izmeĎu dislociranihračunarskih sistema.

Na slici 4.2. prikazani su elementi savremenog informacionog sistema.


13/66

Materijal za ispit

13

Slika 4.2. Elementi savremenog informacionog sistema

Danas, menadţment poslovnog sistema zahteva od informacionog sistema,

obezbeĎivanje kvalitetnih informacija o: prošlim poslovnim aktivnostima, budućim poslovnimaktivnostima, kontrolnim i analitičkim informacijama, iz različitih funkcionalnih segmenata

poslovnog sistema. Na osnovu gornjih činjenica informacije postaju značajni resursi uuspešnom funkcionisanju poslovnog sistema. Ona je strukturirana činjenica (dragocena roba)koja nastaje kao rezultat analize obraĎenih podataka i ima svojstva da uklanja neizvesnost i

pomaţe u procesu donošenja poslovnih odluka. Poslovni sistem moţemo predstaviti kaosloţeni dinamički sistem koji output (materijali, oprema, sredstva, kadrovi i podaci)tehnološkim procesima transformiše u input (proizvod i usluge), slika 4.3.

Tehnološki procesi

MaterijalKadrovi

Sredstva

Oprema

Sirovine

Podaci

Proizvodi

Usluge

POSLOVNI SISTEM

OKRUŢENJE

OKRUŢENJE

I nput Output

Slika 4.3. Resursi poslovnog sistema

4.1. Klasifikacija informacionih sistema

Informacioni sistemi se mogu klasifikovati na nekoliko načina:- prema organizacionim nivoima (odeljenski informacioni sistemi, informacioni

sistemi preduzeća i meĎuorganizacioni informacioni sistemi), - prema funkcionalnim oblastima, informacioni sistem moţemo podeliti na podsisteme koje čine funkcionalna područ ja/oblasti jednog poslovnog sistema (informacionisistem kadrova, informacioni sistem proizvodnje, informacioni sistem marketinga,

informacioni sistem finansija, informacioni sistem računovodstva), - prema delatnostima poslovanja (informacioni sistem u industriji, informacioni

sistem u poljoprivredi, informacioni sistem u zdravstvu, informacioni sistem u turizmu,

informacioni sistem u drţavnoj upravi, informacioni sistem u bankarstvu…), - prema pruženoj podršci (sistem obrade transakcija-TPS; upravljački informacioni

sistem-MIS; sistem za upravljanje znanjem-KMS; sistem za automatizaciju kancelarijskog

poslovanjam-OAS; sistem podrške odlučivanju-DSS; sistem podrške grupnom odlučivanju-

GDSS, izvršni informacioni sistemi-EIS i inteligentni informacioni sistemi), biće više govorau poglavlju koje se bavi Sistemima za podršku u upravljanju,


14/66


14

- prema tehnološkim rešenjima (centralizovani informacioni sistem, decentralizovaniinformacioni sistem, distributivni informacioni sistem,…), slika 4.4.

Slika 4.4. Klasifikacija informacionih sistema

Prema jednom stanovištu savr emeni informacioni sistemi organizacije bazirani na i podrţani informatičkim tehnologijama mogu se podeliti na:

- operativne informacione sisteme i

- sisteme za podršku menadžmentu, slika 4.5.

Slika 4.5. Klasifikacija informacionih sistema [B.N., str. 48.]


15/66

Materijal za ispit

15

Operativni informacioni sistemi (Operating Information System) su sistemi

namenjeni za obradu podataka nastalim u poslovnim i tehnološkim procesima, a koriste ihmenadţeri niţeg nivoa za rešavanje strukturnih i operativnih zatataka. Operativneinfor macione sisteme čine tri osnovne grupe:

- sistemi za obradu transakakcija-TPS (Transaction Processing System) i onlajn

obrada transakcija-OLTP (Online Transaction Processing),- sistemi kontrole procesa-PCS (Control Processing System), i

- sistemi automatizacije kancelarijskog rada - OAS (Office Automation System) i

sistemi potpore kreiranju znanja.

Sistemi podrške pri upravljanju - MSS (Management Support System) koriste najviširukovodioci koji se bave rešavanjem nestrukturiranim i polustrukturiranim problemima njihčine četiri glavne informacione tehnologije:

- sistemi za podršku odlučivanju - DSS (Decision Suport System),- sistemi za podršku izvršiocima - EIS (Executive Information System),

- sistemi podrške pri donošenju grupnih odluka-GDSS (Group Decision SuportSystem), i

- inteligentni sistemi za podršku odlučivanju-IDSS (Intelligent Decision SuportSystem).

5. BAZE PODATAKA

Baza podataka (data base) predstavlja najsloţeniji oblik strukture i organizacije podataka i definiše se kao skup meĎusobno povezanih logičkih podataka, uskladiĎtenih saminimumom redundantse, koje koriste zajednički svi procesi obrade podataka u integrisanominformacionom sistemu. Podatak predstavlja kodiranu predstavu u računarskom sistemu onestrukturiranoj činjenici iz realnog sistema. Informacija po N. Wineru je podatak koji ukidaili smanjuje neodreĎenost.

Prema J. Martinu, baza podataka je skup meĎusobno povezanih podataka, zajednomemorisanih bez štetne ili nepotrebne redundanse, koja služi jednoj (ili većem broju) pr imenina optimalan način. Podaci su memorisani tako da su nezavisni od programa koji se njimakoristi. Nova tehnologija obrade podataka koja se pojavila krajem šezdesetih, zasniva se na

bazi podataka i sistemima za upravljanje bazom podataka čime uspešno prevazilazimonedostatke klasične obrade podataka gde su aplikacije nezavisne jedna od druge.

Na slici 5.1. prikazana je klasična obrada podataka.

Slika 5.1. Klasična obrada podataka

Karakteristični problemi koji su se javljali u klasičnoj obradi podataka su:


16/66


16

- podaci su smešteni u više datoteka što je prouzrokovalo ponavljanje istih podataka uviše datoteka,

- zavisnost programa od organizacije podataka,

- komplikovano snalaţenje sa velikim brojem podataka smeštenih u više datoteka, - porast grešaka u obradi,

- ne blagovremene i nepouzdane informacije prouzrokuju nepouzdane odluke,- povećanje cena razvoja programa i uvećanje troškova odrţavanja aplikacija, - nedovoljna zaštita i sigurnost podataka, - niska produktivnost u razvoju informacionog sistema,

- vreme odgovora raste...

Da bi se izbegli nedostaci klasične obrade sa nezavisnim datotekama stvaraju se baze podataka sa integrisanim podacima za više zajedničkih aplikacija. Kod baze podataka postojedva načina predstavljanja podataka: logički i fizič ki.

Logičko predstavljanje podataka i operacije koje je moguće izvesti nad tim podacima je prilagoĎeno krajnjem korisniku. Prilikom menjanja strukture baze podataka nakonceptualnom nivou, ne menja se korisnički pogled na bazu podataka.

Fizičko predstavl janje podataka podrazumeva organizovanje i struktuiranje podatakana fizičkim medijumima u binarnom obliku. Na slici 5.2. prikazana je strukturni model baze

podataka sa elementima i relacijama izmeĎu njih.

Slika 5.2. Strukturni model baze

U kratkim crtama ćemo objasniti elemente koje čine strukturni model baze podataka ato su: aplikacioni programi, rečnik podataka, sistem za upravljanjem bazom podataka i fizička baza podataka.

Aplikacioni programi su skup programa koji su prilagoĎeni jezicima za manipulaciju podataka, a zahtevaju elemente podataka iz baze podataka.

Rečnik podataka (Data Dictionary, Data Directory, Catalog) sadrţi definicijuelemenata podataka i karakteristike podataka (strukturu baze, pravila očuvanja integriteta

podataka, način predstavljanja, zaštita...).Sistem upravljanje bazom podataka - DBMS (Database Management System) je

sloţeni softverski sistem (paket), koji je projektovan za jednostavno i efikasno memorisanje iupravljanje bazama podataka. On treba da omogući:

- skladištenje podataka sa minimumom redundanse,- korišćenje zajedničkih podataka od strane svih ovlašćenih korisnika, - logičku i fizičku nezavisnost programa od podataka.- jednostavno komuniciranje sa bazom podataka preko jezika bliskih korisniku.

Sistem upravljanje bazom podataka predstavlja interfejst izmeĎu baze podataka ikorisnika računarskog sistema, a sastoji iz jezika baze podataka koga čine:

Jezika za definiciju (opis) podataka (DDL), se koristi kao veza izmeĎu aplikacionih programa i datoteka. On je neproceduralan jezik kojim se definišu: objekti (slogovi), atributi(podaci), logičke veze izmeĎu objekata i dozvoljeni intervali vrednosti podataka (domeni).


17/66

Materijal za ispit

17

Jezik za upravljanjem prenosom podataka za memorisanje (DMCL), koristi se za opis

kako se podaci nanose na medijume za memorisanje.

Jezika za manipulaciju podataka (DML), nam omogućava definisanje i manipulaciju podacima (petraţivanje i aţuriranje podataka, traţenje po jednom ili više ključeva,aritmetičke operacije, prebrojavanje, sumiranje…). Jezici baze podataka mogu biti potpuno

neproceduralni, i oni se koriste u relacionim bazama podataka ili u sebi sadrţe proceduralnedelove koji se koriste u hijerarhijskim, mreţnim i objektnim bazama podataka. Najpoznatijistrukturirani jezik za realizaciju upita nad relacijama u relacionim bazama podataka je: jezik

za kreiranje upita je SQL (Structured Query Language) sa standardima SQL, SQL2, SQL3. Za

objektne baze podataka popularan je objektni strukturirani jezik upita - OQL (Object Query

Language).

Fizička baza podataka predstavlja skup podataka koji su definisani i usaglašeni samo jedanput, a smešteni su na jednom mestu na nekoj eksternoj memoriji (magnetni diskovi), akoriste ih sve aplikacije u tom funkcionalnom području. Potrebno je napomenuti da, u

poslednje vreme da bi se ubrzao pristup podacima, razvijaju se baze podataka smeštene uglavnoj memoriji (Main-memory DBMS). U poslovnim sistemima baze podataka imaju

zadatak da pruţaju brze i relevantne informacije na svim nivoima menadţmenta. Modeli baze podatak a su strukturni modeli i na osnovu zavisnosti strukture, odnosa izmeĎu entiteta injihovih relacija postoje četiri osnovna modela baze podataka: hijerarhijski model, mreţnimodel, relacioni model, relacioni, objektni, objektno-orjentisani model, objektno-relacioni

model i aktivne baze podataka.

5.1. Modeli baze podataka

Hijerarhijski model baze podataka, kao i sam naziv nam govori da su elementi u

strukturi rasporeĎeni hijerarhijski i predstavljeni su u obliku stabla, slika 5.3.

Slika 5.3. Hijerarhijski model baze podataka studenata


18/66


18

Elementi stabla su slogovi, a na vrhu stabla se nalazi koren stabla koji se grana na

jedan ili niţe nivoa. Entitet višeg nivoa (roditelj) ima relaciju sa jednim ili više entiteta niţegnivoa (deca), ali entiteti niţeg nivoa (deca) mogu imati samo relaciju sa jednim nadreĎenietitetom (jedan roditelj).

Prednosti hijerarhijskog modela baze podataka su: organizacija i pristup podacima,

efikasna obrada transakcija i pridodavanje velikog broja slogova promenljive dužine. Manahijerarhijskog modela baze podataka se ogleda u komplikovano i obilno programiranje sa

velikim utroškom vremena.

Mrežni model baze podataka, predstavlja skup meĎusobno povezanih logičkihslogova u kome svaki slog moţe imati relaciju (vezu) sa bilo kojim slogom iz mreţnogmodela. Slog u mreţnoj strukturi moţe imati više izlaza i ulaza kao i veći broj predhodnika isledbenika. Relacije izmeĎu slogova više prema više ostvaruju se specijalnim veznimslogovima sa dve veze jedan prema više. Struktura mreţnog modela baze podataka se zasnivana poljima slogovima i setovima. Polja odgovaraju atributima (podacima), slogovi entitetima

(objektima), a setovi lukovima i svako polje, slog i set imaju svoja imena. Najvaţnije

prednosti mreţnog modela baze podataka su: rendundantnost podataka se smanjuje i skraćuje se vreme odziva računarskog sistema kod tražnje podataka, a nedostatak je njihovavelika složenost, što povećava troškove održavanja i funkcionisanja baze podataka.

Na slici 5.4. prikazan je mreţni model baze podataka FSOM-a.

Slika 5.4. Mreţni model baze podataka studenata FSOM-a

Relacione baze podataka, danas savremeni informacioni sistemi koriste relacione

baze podataka zbog relacionog modela koji se zasniva na relacijama iz teorije skupova.

Relaciona baza podataka je skup meĎusobno povezanih tabela odreĎenim relacijama.

Glavne karakteristike relacione baze podataka su:- jednostavna struktura modela, a relaciona baza podataka predstavlja skup tabela koje

su meĎusobno povezane preko vrednosti pojedinih elemenata, - mogućno je formalno-matematičko prikazivanje tabela, - obezbeĎuje potpunu nezavisnost logičke i fizičke strukture podataka i bavi se

isključivo logičkim aspektima baze podataka. U relacionim modelima podataka koristimo pojmove: entitet, domen, atribut, vrednost atributa i relacija (veza).

- entitet pretstavlja elementarni objekat iz realnog sveta (osoba, fakultet), apstraktni

pojam (zvanje, količina), dogaĎaj (upis Ďaka, saobraćajni udes) i asocijacija (predmet- profesor-student, lekar-pacijent) koga posmatramo i na osnovu posmatranja sakupljamo i

memorišemo podatke u banci podataka. Entitet je sve što se moţe jednoznačno odrediti,

indentifikovati i razlikovati. Svaki entitet ima svoje karakteristike koji se nazivaju atributi,


19/66

Materijal za ispit

19

njihova vrednost je vrednost osobine za dati entitet i menja se u toku vremena dok su vrste

atributa i domeni relativno stabilni (Student, Predmet, Nastavnici),

- domeni su skupovi vrednosti iz kojih podaci mogu uzimati vrednosti i predstavljaju,

ne postojeće, već moguće vrednosti. (Gligor Bratić, Sanja Vujović),- atributi, predstavljaju zajedničke osobine koju poseduju svi entiteti jedne klase, a

svojstva objekata/entiteta se opisuju preko atributa (BrojInd, Ime, Smer),- primarni ključ , predstavlja polje koje na jedinstven način opisuje zapis u tabeli

(BrojInd, JMBG, lični broj). Na slici 5.5. prikazan je relacioni model baze podataka FSOM-a.

Slika 5.5. Relacioni model baze podataka FSOM-a

Opis strukture relacionog modela baze podataka sa slike 13. je:

Student(BrojInd, Ime, Smer)

Predmet(ŠifraPredm, Naziv, BrojČas) Prijava(BrojInd, [ifraPredm, Naziv, BrojČas) Sluša(BrojInd, ŠifraPredm)

U relacionom modelu baze podataka upotrebljavaju se tri osnovne operacije na podacima:

- selekcija,

- projekcija i

- udruživanje. selekcija - kreira se podskup svih redova u tabeli koji zadovoljavaju odreĎeni

kriterijum, odnosno vrši se kreiranje podskupa svih slojeva u datoteci, projekcija - kreiraju se nove tabele koje sadrţe kombinacije koje zahteva korisnik,

odnosno kreira se podskup kolona datoteke, i

udruţivanje - radi dobijanja većeg broja informacija za korisnika relacionog modela baze podataka kombinuju se relacione datoteke.

Vaţna osobina i prednost relacione baze podataka se ogleda u pristupu slogovima preko vrednosti (sadrţaja) ključa, a ne preko logičkih ili fizičkih pozicija (poziciono


20/66


20

adresibilne), velika fleksibilnost, jedostavnost u dizajnu i odrţavanju, mogućnost dodavanjanovih podataka i slogova...

Slabe strane relacione baze podataka u odnosu na hijerarhijsku i mreţnu bazu podataka odnosi se u nemogućnosti brzog i efikasnog procesiranja velike količine poslovnihtransakcija.

Objektno-orjentisane baze podataka (Object-oriented database), sve veći zahteviod strane menadţmenta za blagovremenim i tačnim informacijama koje diktira globalnotrţište, dovodi do razvoja novih fleksibilnijih modela baze podataka (objektno-orjentisane

strukture i višedimenzionalne strukture podataka) koje su bazirane na upotrebu apstraktnih podatka, objekata i klasa, a ne na procedure kao kod predhodnih modela. Objektno-

orjentisani sistem ima strukturu sastavljenu od objekata, osmišljenih, samostalnih i povezanihcelina u kojima su programski podaci i programske operacije objedinjeni. Objekat u

objektno-orjentisanoj strukturi predstavlja viši vid apstrakcije od: sloga, dokumenta, slike,... isve probleme i aplikacije koje moţemo definisati kao posebnu celinu predstavljaju objekt.Kod objektno-orjentisane baze podataka jedan objekt sadrţi vrednosne podatke opisujući

atribute jednog entiteta, plus operacije koje mogu biti izvedene na poda tku. Ovako saţetikapaciteti daju objektno-orjentisanom modelu baze podataka bolju manipulaciju sa sloţenimtipovima podataka kao što su: grafika, slike, zvuk, tekst, video,...

Na slici 5.6. prikazana je objektno-orjetisana baza podataka bankarskog poslovnog

sistema.

Slika 5.6. Objektno-orjentisna baza podataka

Objektno-orjentisani model baze podataka podrţava nasleĎe, tako da novi objektmoţe biti automatski kreiran ponavljanjem nekih ili svih atributa (karakteristika) roditelja.Objektno-orjentisani modeli baze podataka i pored svojih prednosti u odnosu na ostale

modele (hijerarhijski, mreţneni…) ne primenjuju se u tolikom obimu u informacionimsistemima koliko zasluţuju. Treba napomenuti da još postoji objektno-relacioni model baze imodel aktivne baze podataka. Objektno-relacioni model baze podataka integriše najboljekarakteristike relacionog modela baze podataka i objektnog modela baze podataka. Objektno-

relacioni model baze podataka ima sve vuću primenu u procesu obrade podataka, jer sadrţesve najbolje karakteristike relacione i objektne tehnologije: objektno relacioni model baze

podataka su progresivno kompatibilne sa trenutnim korisničkim relacionim bazama podataka, mogućnost postavljanja trenutnih upita primenom standardnih SQL alata i


21/66

Materijal za ispit

21

integraci ja relacione i objektne tehnologije, olakšava projektovanje kompaktnih efikasnihmodela baza podataka.

Aktivni baze podataka proširuju relacioni model podataka sa skupom koncepata zaugraĎivanje dinamike sistema kroz sloţena pravila (triger) integriteta u bazi podataka. Oniimaju mogućnost da prepoznaju odreĎene situacije i da automatski izvršavaju odreĎene

operacije kao odgovor na nastale situacije. U aktivnim bazama podataka pravila definišusituaciju i akcije koje se preuzimaju sa nastankom situacije.

Danas poslovni sistemi radi uspešnijeg poslovanja i smanjenja troškova sve više se baziraju na primeni decentralizovane i distributivne obrade podataka, odnosno povezivanje

računarskih sistema u računarske mreţe. Distribuirane baze podataka predstavljaju"virtuelnu" bazu podataka čije pojedine komponente čine fizičke delove stvarnih baza

podataka koje su smeštene u čvorovima LAN i WAN računarskih mreţa. Distribirani sistemiza upravljanjem bazom podataka - DDBMS (Distributed Database Management System) su

sistemi koji treba da omogući: lokalnu autonomiju na svakom čvoru računarske mreže,nepostojanje "centralnog čvora" distribuirane baze podataka i transparentnost distribucije(transparentnost računarske mreže, replikaciona transparentnost, fragmentaciona

transparentnost, praćenje pouzdanosti i raspoloživosti, poboljšanje performanse sistema, i jednostavniji rast sistema.

5.2. Skladište podataka

Skladište podataka - DW (Data Warehouse), prema H. Inmonu skladište podataka sedefiniše kao veliko, jedinstveno, integrisano, prilagodljivo, elastično i bezbedno skladište

podataka koje obezbeĎuje infrastrukturalnu osnovu informacionih softverskih aplikacija u poslovnom sistemu i koje sadrţi ka korisniku, konzistentnih podataka, lako dostupnih i podloţnih analizi i manipulisanju za svrhu podrţavanja procesa odlučivanja u upravljanju poslovnim sistemom i njegovim procesima.

Postupak dizajniranja Data Warehouse-a bazira se na dimenzionalnom modeliranjukoje pruţa mogućnost vizuelizacije podataka. Poseban nivo u dimenzionalnoj hijerarhiji predstavlja dimenzionalni element , a najniţi nivo u hijerarhiji naziva se osnovni element .Hijerarhijiske relacije izmeĎu dimenzionalnih elementa obezbeĎuju sistemi za Drill Down iliDrill Up. Elementi u dimenzionalnim tabelama se koriste kao filter za ograničavanje skupa

podataka zadatog upita. Zadate dimenzionalne elemente opisuju dimenzionalni atributi.

Stvaranje Data Warehouse-a ne podrazumeva samo procese: prikupljanja, filtriranja,

tansformisanja, konsolidovanja i unošenja podataka u baze, već i stalno osvežavanje podataka u cilju raspolaganja kvalitetnim podacima.

Arhitekturu Data Warehouse čine različiti meĎusobno povezani strukturalni nivoi: - sistem izvora sirovih podataka, je skup operativnih baza podataka ili bilo koji drugi

eksterni nivo baze podataka. Prioritetni zadatak sistema izvora sirovih podataka je da bude pravovremen i raspoloţiv za aţuriranje. U ovom sistemu, baze podataka imaju jedinstveneključeve podataka (primarni ključevi), a tretiraju se kao atributi

- nivo za dodavanje podataka, predstavlja vezu izmeĎu sistem izvora sirovih podatakai prezentacionih servera Data Warehouse i sastoji se od podnivoa za skladište podataka i

podnivoa za procesiranje podataka gde se vrši: proces brisanja, transformacije, povezivanja,arhiviranja…, kao i podprocesi: ekstrakcija, transformacija, učitavanje i indeksiranje, i

provera kvaliteta podataka.

- Data Warehouse nivo prezentacionih servera, je fizički računarski sistem u komeData Warehouse organizovan i memorisan za direktne upite krajnjih korisnika, pisanje

izveštaja, kao i izvršavanje ostalih programskih aplikacija. Data mart predstavlja ograničeniData Warehouse na jedan ili grupu poslovnih procesa.


22/66


22

- nivo za pristup podacima od strane krajnjih korisnika, se odvija kroz nekoliko

programskih aplikacija koje predstavljaju kolekciju programskih alata za korisničke upie,analizu i predstavljanje informacija u cilju podrške menadţerima u procesu donošenja odluka,slika 5.7.

Slika 5.7. Osnovni elementi Data Warehouse [10, str. 82]

Najpoznatiji alati u dizajniranju Data Warehouse-a su: Informix Frontier Solution

Suit, IBM " Data Warehouse Plus", Oracle Data Mart Suites, Microsoft Data Warehouse… DATA MINING (otkrivanje modela podataka) su procedure automatizovane analize

podataka kojima se otkrivaju skriveni šabloni u bazama podataka ili drugim računarskimskladištima podataka u cilju otkrivanja validnih i vrednih informacija. DATA MINING sekoristi u raznim oblastima istraţivanja kao što su: statistika, veštačka inteligencija, mašinskoučenje,…

Osnovne funkcije u DATA MINING-u su: klasifikovanje, grupisanje, procenjivanje i

regresija, asocijacije, sekvencijalni skladovi, vizuelizacija, modeliranje zavisnosti… Osnovnemetode i tehnike DATA MINING-a su: stablo odlučivanja, neuronske mreže, bajesovemreže, genetički algoritmi, genetičko pro gramiranje, fuzzy logika,…

6. RAČUNARSKE MREŢE

Za računarsku mreţu moţemo reći da je usklaĎeno funkcionisanje više računarskihsistema, perifernih ureĎaja i drugih resursa, u cilju efektivne obrade i razmene informacija. Funkcije računarske mreţe moţemo podeliti u četiri grupe: povezanost, operativnost,distribuiranost i upravljivost :

- povezanost je sposobnost računarske mreţe da prenosi informacije u svim tačkama u

mreţi,


23/66

Materijal za ispit

23

- operativnost je obezbeĎenje razmene informacija svim elementima u sistemu bezobzira na različite proizvoĎače računarskih resursa (kompatibilnost računarskih resursa),

- distribuiranost je pristup kroz mreţu svim aplikacijama, i - upravljivost je mogućnost korisnika da performanse svoje mreţe prilagoĎava svojim

zahtevima.

Računarska mreţa se sastoji iz sledećih elemenata: hardvera, komunikacionihureĎaja, interfejsa za priključivanje na računarskoj mreži (NIC-Network interface card za PCračunarske sisteme), i računarskih resursa koji omogućuju interakciju u računarskoj mreţi.

6.1. Hardver računarskih mreţa

Hardver za računarske mreţe sadrţi sledeće vrste tehničkih komponenti: čvorove,topologiju, vezne i pomoćne elemente.

• Čvorovi u računarskoj mreţi predstavljaju ureĎaje (servere, radne stanice,) priključene na mreţi sa mogućnošću komuniciranja sa drugim ureĎajima na mreţi. Mreţamoţe da sadrţi PC računarske sisteme, mini računarske sisteme, mainframe, Mecintosh

računarske sisteme,... • Server na lokalnoj računarskoj mreţi (LAN- Local Area Network) predstavljaračunarski sistem koji obezbeĎuje korisnicima mreţe pristup zajedničkim resursima (diskovi,štampači, modemi, procesori...). Server moţemo podeliti na namenski, nenamenski,hardverski (server datoteka) i softerski (protokol mreţnog sloja):

- namenski server se koristi u mreţama zasnovanim na serverima i ne moţe se koristitiu mreţama istog prioriteta (ravnopravne mreţe) kao radne stanice. Najvaţni hardverski serveru mreţama zasnovanim na serveru je server datoteka (server, file). Server datoteka upravlja

pristupom svih resursa (datoteke, diskovi, štampači...) u mreţi i odgovoran je za bezbednost isihronizaciju mreţe. Server radi pod mrežnim operativnim sistemom - NOS (NetworkOperating System) koji omogućuje funkcionisanje, kontrolu, pristup i korišćenje svih resursa

i usluga na toj mreţi. Poznati mreţni operativni sistemi su: LAN Manager -Microsoft, NetWare-Novell, LANtastic-Artisoft,... Postoje serveri specijalne namene(hardverska/softverska): pristupni server , aplikacijski server, server za rezervne kopije,

server baze podatak a, server za štampu, komunikacijski server, server pošte, server modema i faks server , slika 6.1.

Slika 6.1. Metrika servera

- nenamenski server se koriste u mreţama istog prioriteta i moţe se koristiti i kaoserver i kao radne stanice. Zbog nedostataka (rade na DOS sistemu što ih čini sporim,nesigurnim...) nenamenski server se ne preporučuje da se koristi kao radna stanica u velikimmreţama.

• Radne stanice (workstations) u mreţi PC računarskih sistema predstavljaju ureĎaje(ulaznog, izlaznog i računarskog hardvera) kojeg koristi klijent za obavljanje odreĎenog

posla. Radne stanice rade pod posebnom vrstom programa-softer (program mreţne školjke,

NetWareov DOS Requester...) pomoću koga se vrši komunikacija na nivou mreţe po OSIstandardu. Postoje radne stanice bez diska koje nemaju jedinicu ni za čvrsti disk ni za diskete,


24/66


24

ali u njihovom sklopu se nalazi: tastatura, monitor, memorija, upustva za startovanje sistema

upisana u RAM memoriju i mrežna kartica. One se koriste u poslovnim sistemima gde sezahteva veća bezbednost podataka.

• Mrežne kartice ili mreţni adapteri (network card) predstavljaju štampane ploče kojese postavljaju u jedan od slotova (portova) na matičnoj ploči, a predstavljaju fizičke veze

izmeĎu računarskog sistema i mreţnog kabla. Glavne funkcije mreţnih adaptera su: priprema podataka iz računarskog sistema za mrežni kabl, transfer podataka drugom računarskom sistemu i kontrola protoka podataka izmeĎu računarskog sistema i mrežnih kablova. Radi boljeg transfera podataka u mreţi adapteri imaju posebne opcije a to su: zahtev za prekid(IRQ linije) , osnovna I/O adresa priključaka, osnovna memorijska adresa i primopredajnik .Mreţni adapter mora biti kompatibilan sa unutrašnjom strukturom računarskog sistemaodnosno sa arhitekturom sabirnice podataka. Kod PC računarskih sistema postoje četiri vrstearihiteture sabirnice podataka: ISA-Industry Standard Architecture, EISA-Extended Industry

Standard Architecture, Micro Channel Architecture i PCI-Peripheral Component

Interconnect . Radi efikasni jeg protoka podataka kroz mreţni adapter koristi se: direktan pristup memoriji - DMA (Direct Memory Access), zajednička memorija adaptera, zajednička sistemska memorija, bus mastering, RAM bafering i ugraĎeni mikroprocesori. Postojespecijalni mreţni adapteri: adapteri za bezične mreže, kartice za optičke mreže i PROM čipovi za podizanje sistema iz daljine (radne stanice bez diskova).

• Repetitori (repeaters) - su hardverski ureĎaji koji sluţe za proširenje lokalnih mreţa-LAN. Oni svoje funkcionisanje bazir aju na fizičkom OSI nivou, sluţe za povezivanje dvasegmenta u mreţi sa sličnim ili različitim medijumima (koaksijalni, optički kabl) i vršeregeneraciju oslabljenog mreţnog signala. Segmenti povezani pomoću repetitora u mreţimoraju imati isti: pristupa medijumu, protokol i tehniku prenosa. Repetitor propuštasaobraćaj u oba smera, ali ne vrše prevod ni filtriranje podataka, slika 6.2.

Slika 6.2. Povezivanje čvorova mreţe pomoću repetitora

• Mostovi (bridge) - predstavljaju hardverske ureĎaje koji rade na nivou veza OSImodela, a sluţe za povezivanje dve lokalne mreţe koje koriste iste komunikacione protokole iregeneriše podatke na nivou paketa. Mostovi omogućavaju povezivanje više čvorova u mreţi,smanjuju saobraćaj po segmentima na mreţi i omogućuju povezivanje i slanje paketa izmeĎu

nesrodnih mreţnih arhitektura (Ethernet i Token Ring), slika 6.3.Mostovi za prenos podataka na mreţi stvaraju tabelu usmeravanja na osnovu adresa

računarskih sistema (pošaljioca i primaoca).

Slika 6.3. Povezivanje Ethernet i Token Ring mreţa pomoću mosta


25/66

Materijal za ispit

25

U slučajevima kada imamo dve lokalne mreţe značajno udaljene jedna od druge, aţelimo da ih spojimo u jednu potrebno je: zakupljena (namenska) telefonska linija, sihronimodemi i udaljeni mostovi.

Na slici 6.4. prikazano model povezivanja dve udaljene lokalne mreţe.

Slika 6.4. Model povezivanja dve udaljene lokalne mreţe

• Ruteri (router) - se koriste kao usmerivači (skretnica) za brzu komunikaciju izmeĎuviše lokalnih mreţa sa različitim protokolima i arhitekturama. Oni funkcionišu na nivou

mreţe OSI modela što im omogućuje komutiranje, filtriranje i pronalaţenje najbolje putanjeza slanje podataka preko više mreţa.

Postoje dve osnovne vrste rutera: statički i dinamički.- statički ruteri, su oni kod kojih administraror mreţe ručno podešava i konfiguriše

tabelu usmeravanja da bi definisao svaku putanju na mreţe. - dinamički ruteri, automatski otkrivaju putanje za slanje podataka izmeĎu više mreţa.

Na slici 6.5. prikazan je model povezivanje više mreţa (lokalnih, regionalnih) pomoću rutera.

Slika 6.5. Model povezivanje više lokalnih mreţa pomoću rutera

Postoje protokoli koji podrţavaju rad sa ruterima: DECnet (protokol DigitalEguipment Corporation za Digital Network Architectur), IP (Internet protokol), IPX

(NetWare protokol), OSI (Referentni model za meĎusobno povezivanje otvorenih sistema), XNS (Xeroxs protokol), DDP (AppleTalk protokol) i protokoli koji ne podrţavaju rad saruterima su: LAT (protokol firme Digital Eguipment Corporation) i NetBEUI (protokol koji se

koristi na Microsoft mreţama). Most ruter (bridge router) je ureĎaj koji sluţi da poveţe dva segmenta lokalne ili

regionalne računarske mreţe. Most usmerivač kombinuje kvalitetne funkcije mosta i rutera iusmerava, po potrebi, pakete podataka izmeĎu dva segmenta na mreţi.


26/66


26

• Mrežni prolazi (gateway) - predstavljaju hardverske ureĎaje koji omogućujukomunikaciju (pristup) izmeĎu različitih mreţnih arhitektura: Ethernet LAN mreže sa SNA(System network architecture) mrežom i PC računarski sistemi sa mini ili mainframeračunarskim sistemom, (slika 6.6), koristeći različite komunikacione protokole.

Slika 6.6. Mreţni prolaz za komunikaciju izmeĎu LAN-a i mainfrem računarskogsistema

Mreţni prolaz transformiše i konvertuje podatke i protokole iz jednog okruţenja udrugo, a svoj rad većinom bazira na višim nivoima ISO referentnog modela (sesije,

prezentacije i aplikacije). Oni su obično namenski serveri, koji moraju biti sposobni da izvršemnoge zahteve (pretvaranje formata, pretvaranje protokola, prevoĎenje podataka,multipleksiranje...) i podrţe okruţenja koja povezuju. Danas se mreţni prolazi specijalnenamene (X.25, Faks, E-mail, Internet...) sve više koriste za obezbeĎivanje pristupaspecijalnim uslugama.

• Modem (modulator/demodulator) - je komunikacioni ureĎaj koji omogućujeračunarskim sistemima prenos informacija preko telefonske linije na daljinu. Modem na

predajnom kraju pretvara (moduliše) digitalne signale (diskretni električni signali sa binarnimvrednostima 0 i 1) u analogne signale (različitih vrednosti) koje prenosi preko telefonskelinije, a koje ponovo pretvara (demoduliše) u digitalne signale na prijemnom kraju.

Na slici 6.7. dat je grafički model funkcionisanja modema.

Slika 6.7. Funkcionisanje modema

Postoje dve vrste modela modema: unutrašnji koji se instaliraju u konektore za proširenje na matičnoj ploči računarskog sistema i spoljašnji koji se povezuje sa računarskimsistemom pomoću serijskog kabla RS-232. Za priključivanje modema za telefonsku liniju(zidna utičnica) koristi se k onektor RJ-11C.

Postoje različite vrste komunikacijskih okruţenja koje zahtevaju različite metode prenosa podataka. U odnosu na vremensku sihronizaciju prilikom prenosa podataka postoji:

asinhroni i sinhroni prenos podataka.

- asinhrne komunikacije, koristi telefonske linije za prenos podataka koji se šaljuserijski, ne sinhronizovano izmeĎu otpremnog i prijemnog računarskog sistema. Asinhronitok podataka pretvara se u string (niz) bitova koji se razdvajaju jedno od drugih bitom za

početak (start) i bitom za kraj (stop), slika 6.8.


27/66

Materijal za ispit

27

Slika 6.8. Asinhroni tok podataka

Početkom 80-tih, kompanija Heyes Microcomputer Products razvila je modem HeyesSmartmodem koji je postao standard za sve ostale vrste modema. MeĎunarodno udruţenje zatelekomukacije ITU (International Telecommunications Union) od 1984. godine razvija

standarde za asinhrone modeme koji imaju ugraĎene protokole za kompresiju (saţimanje) podataka, poznate kao serija V (V.22 bis, V.32 bis,..., V.42 i V.90). Brzina prenosa prvih

modema bila je 300 bita u sekundi (bps), danas modemi iz serije V90 i MNP 5 (Microcom

Networc Protocol) protokol imaju brzinu prenosa od 56,600 bps do 115,200 bps.

- sinhrone komunikacije se bazira na vremensko usklaĎivanje za upravljanjem prenosom podataka izmeĎu dva ureĎaja konstantnom brzinom. Bitovi se šalju i primaju uokvirima u vremenski kontrolisan način zbog čega nisu potrebni početni i stop bitovi, slika6.9.

Slika 6.9. Sinhroni tok podataka

Osnovni protokoli za sinhroni prenosu su: Protokol za kontrolu sinhronih veza -

SDLC (Synhronous Data Link Control), Protokol za kontrolu veza visokog nivoa - HDLC

(High-level Data Link Control) i Binarni sinhroni komunicacijski protokol (bysinc), koji

obavljaju sledeće funkcije: formatiraju podatke u okvire, dodaju kontrolne informacije i vršekontrolu greške. Sinhroni prenos podataka, odnosno sinhroni modemi se koriste u digitalnim i

mreţnim komunikacijama. Postoji još i izihroni prenos koji se koristi za prenos real-timeaplikacija (Tv slika, web kamera) sa garancijom da će podaci stići na odredište fiksnom brzinim.

• Jedinica za kanale/jedinica za podatke - CSU/DSU (Channel Service Unit/ DataService Unit) je ureĎaj koji prevodi standardne digitalne signale koje generiše računarskisistem u drugu vrstu digitalnih signala (bipolarne) za dalju sihronu komunikaciju.

Osim pretvaranja standardnih digitalnih signala u bipolarne signale, CSU/DSU ureĎajsadrţi elektroniku koja sluţi za zaštitu mreţe posrednika koji pruţa prenos digitalnih

podataka, slika 6.10.

Slika 6.10. Model konfiguracije digitalne linije izmeĎu dve udaljene računarske mreţe

• UreĎaj za neprekidno napajanje (UPS - Uninterruptible Power Supply), jeautomatski ureĎaj (baterija ili generator naizmenične struje), koji je priključen izmeĎuračunarskog sistema (i drugih elektronskih ureĎaja) i izvora električnog napajanja - utičnice.On osigurava u kraćem vremenskom roku stalni protok električne energije, koji omogućava

nesmetani rad servera u tom vremenskom intervalu, bezbedno zatvaranje operativnogsistema, sprečava pristup novih korisnika serveru i štiti server (računarski sistem) od


28/66


28

oštećenja od naponskih udara. Postoji dve vrste UPS modela: online UPS koji neprestalnogeneriše struju iz baterije i automatski prelazi na baterijsko napajanje u slučaju nestankaelektrične energije i UPS sistemi u režimu pripravnosti (stand-by), koji u veoma kratkomvremenskom roku (milisekunde) prelazi na baterijsko napajanje.

6.2. Podela računarskih mreţaKriterijumi za podelu računarskih mreţa mogu biti jako različiti zbog čega njihova

podela nije strogo determinisana i zavisi od odreĎenih karakteristika, funkcija, brzine prenosa, kapacietutu za prenos poruka, geografskim oblastima, topologiji, arhitekturi...

Ovde ćemo razmatrati podelu:- prema kapacitetu i vrsti prenosa podataka,

- prema topologiji,

- prema arhitekturi, i

- prema geografskim oblastima.

6.2.1. Podela prema kapacitetu i vrsti prenosa podatakaPrema kapacitetu za prenos podataka, računarske mreţe se dele na: mreže osnovnog

opsega i mreže šir okopojasnog opsega.- mreža osnovnog opsega (baseband network), spada u lokalne računarske mreţe koja

moţe da prenosi samo jedan digitalni signal kroz komunikacioni kanal (koaksijalni kabal iliuporedne parice), brzinom od 50 kilobita u sekundi (50 Kbps) do 16 megabita (16Mbps), sa

maksimalnom razdaljinom do 3 km izmeĎu računarskih sistema na mreţi, i- mreže širokopojasnog opsega (broadband network) je lokalna računarska mreţa koja

prenosi više signala (podatke, govor i video) preko zasebnih dolaznih i odlaznihkomunikacionih kanala (koaksijalni ili optički kabal) koji se razlikuju po radio-učestanostimai brzinom prenosa preko 20Mbps. Prenosa podataka izmeĎu računarskih mreţa moţe biti:analogni, digitalni prenos podataka, prenos sa komutacijom paketa i virtualna kola.

• Analogni prenos podataka - je telekomunikacioni sistem koji koristi analognesignale (kontinualni promenljivi elektromagnetni talas) za prenos informacija pomoću javnekomunikacijske telefonske mreţe - PSTN (Public Switched Telephone Network), slika 6.11.

Slika 6.11. Analogni signaliPostoje dve vrste analognih telefonskih linija za prenos podataka: komutirane linije i

iznajmljene (namenske) analogne linije.

- komutirane linije (dial-up), su javne telefonske linije kod koje se veza izmeĎuizvorišta i odredišta moţe uspostaviti na osnovu pozivnog signala (biranjem broja) koji šaljeizvor. Za prenos podataka od jednog računarskog sistema do drugog podrţavaju brzine od2400 do 9600 bps.

- namenske linije (dedicated line) su, iznajmljene privatne linije koje se koriste u

mreţama gde se zahteva stalna, brza i pouzdana komunikaciona veza izmeĎu dve udaljenetačke. Brzina prenosa se kreće od 56 Kbps do 45 Mbps.


29/66

Materijal za ispit

29

• Digitalni prenos podataka- je telekomunikacioni sistem koji koristi digitalne signale(sekvence naponskih impulsa) za prenos podataka posredstvom dva diskretna stanja 0 i 1.,

slika 6.12.

Slika 6.12. Digitalni signali

- digitalne linije (digital line), je telekomunikacioni metod namenskih linija, koji za

prenos podataka koriste digitalni signal binarne vrednosti. Usluge prenosa digitalnih podataka

omogućava poslovnim sistemima bezbedniji i brţi prenos podataka od tačke do tačke: od 2.4,4.8, 9.6 do 56 Kbps.

Digitalne linije su dostupne u nekoliko modela: DDS , TP1, T3, Komutirani 56 , Komutacija paketa i štafetni prenos.

DDS (Digital Data Service) - obezbeĎuje brzinu prenosa od 2.4, 4.8, 9.6 do 56 Kbpskorišćenjem CSU/DSU (Chanel Service Unit/Data Service Unit) ureĎaja umesto modema.

TP1 je vrsta digitalne linije koja se koristi za prenos u regionalnim mreţama (WAN),digitalizovanih signala govora, podataka i slike. Ova tehnologija prenosa od tačke do tačkekoristi dvoţilne kablove u oba smera prenosa brzinom od 1,544 Mbps u SjedinjenimAmeričkim Drţavama. U Evropi se koristi slična digitalna linija E1 sa brzinom prenosasignala od 2,048.

T3, iznajmljena linija velikog kapaciteta, a koristi se za prenos glasa i podataka

brzinom od 6 Mbps do 45 Mbps izmeĎu dve stacionirane tačke. Komutirani 56 su komutirane linije koje sluţe za povezivanje lokalnih mreţa - LAN,

brzinom prenosa podataka od 56 Kbps. Svaki računarski sistem mora da poseduje CSU/DSUureĎaj da bi mogao da komunicira sa drugim računarskim sistemom na drugoj lokaciji.

Komutacija paketa (packet switching), se koristi za prenos podataka na velikim

rastojanjima, gde se zahteva brzi i pouzdan prenos. Metod komutacije paketa se bazira na

rastavljanje paketa sa velikom količinom podataka na manje pakete sa odredišnom adresom injihovo prosleĎivanje do odredišta različitim putanjama preko komutacionih čvorova. Mreţesa paketnom komutacijom moraju da poseduju inteligentne računarske sisteme i softver kojikontroliše isporuke. Na slici 6.13. prikazan je prenos podataka metodom komutacije paketa.

Slika 6.13. Računarska mreţa sa komutacijom paketa

CCITT sa preporukom X.25 definisao je: električnu vezu izmeĎu terminala i mreže sakomutacijom paketa, protokol za prenos ili pristup mreži i implementaciju virtualnih kola imreže.

Danas mreţe sa paketnom komutacijom koriste virtualna kola koja se sastoje od niza

logičkih veza izmeĎu ishodišnog i odredišnog računarskog sistema. Kod virtualnih kola postoje komunikacioni parametri: potvrda o isporuci, kontrola protokola i kontrola greške,


30/66


30

koji obezbeĎuju pouzdanu komunik aciju. Postoje dve vrste virtualnih kola: komutiranavirtulna kola - SVC (Switched Virtual Circuit) za veza izmeĎu krajnjih računarskih sistemakoriste posebne putanje preko mreţe i stalnim virtualnim kolima - PVC (Permanent VirtualCircuit) je trajna logička veza izmeĎu dva računarska sistema slična namenskoj liniji.

• Š tafetni prenos (frame relay) ili protokol prenosa okvira, je napredna digitalna

tehnologija sa komutacijom paketa. Okviri različite duţine prenose se na nivou veza(ISO/OSI standarda) brzinom prenosa do 1,544 Mbps, od tačke do tačke stalnim virtualnimkolima - PVC. Kod ovog prenosa tačno se zna kompletna putanja s kraja na kraj veze i nemora se vršiti fragmentacija i ponovno sklapljanje paketa kao kod mreţa sa komutacijom

paketa. Da bi se podaci prenosili preko mreţe, štafetni prenos zahteva posebne rutere imostove za obavljanje štafetnog prenosa, slika 6.14.

Slika 6.14. Štafetni prenos okvira od tačke do tačke

U poslovnim sistemima kao što su banke, avio kompanije, turističke agencije,. ..najviše se koristi sistem za obradu transakcija - Transaction procesing, koji omogućuje

protok informacija i podataka u realnom vremenu sa maksimumom iskorišćenja računarskih ikomunikacionih resursa.

6.2.2. Podela prema topologiji

Topologija (topology), mreţe se smatra delom hardvera koja definiše način

povezivanja računarskih sistema u mreţi. Postoji fizička topologija u vidu magistrale, prstena,zvezde, mreţe, stabla..., i predstavlja fizički plan mreţe i logička topologija (magistrala i

prsten) koja odreĎuje način komunikacije elemenata na mreţi. Osnovne topologije u lokalnojračunarskoj mreţi su: mreža sa magistralom-sabirnicom (bus network), prstenasta mreža(ring network) i zvezdasta mreža (star network).

Topologija magistrale-sabirnice (bus topology) - predstavlja konfiguraciju u kojoj su

više čvorova (računarski sistemi ili radnih stanica povezani na mreţi) priključeni na glavnumagistralu-sabirnicu (kabl, stablo, kičma ili segment), slika 6.15.

Slika 6.15. Topologija sa magistralom-sabirnicom

Svaki čvor na sabirnici nadgleda aktivnost na liniji i detektuje sve poruke, ali ih primasamo ako su adresirane na njega. U slučaju prestanka funkcionisanja pojedinih čvorova namreţi, nastavlja se dalje nesmetana komunikacija ostalih čvorova. Oba kraja kabla magistralemoraju biti zatvorena završnim otporima tj. kabl mora biti uključen jednim krajem u


31/66

Materijal za ispit

31

računarski sistem ili konektor a drugim slobodnim krajem u terminator, radi sprečavanjaodbijanja signala u kabl.

Topologija magistrale ima svoje prednosti koje se ogledaju u: jednostavnoj i

fleksibilnoj arhitekturi, menjanje konfiguracije mreže je jednostavno i koristi minimum kablana mreži.

Nedostaci su: izolovanje greške nastale na mreži je veoma teško, povećanjemkomunikacija na mreži glavna magistr ala postaje usko grlo Topologija prstena (ring topology), čini skup čvorova koji su meĎusobno povezani u

zatvorenu petlju ili prsten, slika 6.16. U prstenastoj topologiji poruka se prenosi

sekvencionalno od jednog čvora do drugog, po tačno utvrĎenom redosledu. Svaki čvor u petlji prima poruku i proverava odredišnu adresu i prihvata je ukoliko je adresa njegova i potvrĎuje pošiljaocu prijem poruke. Ukoliko poruka sa adresom nije ista kao adresa čvora onregeneriše signal i prosleĎuje poruku narednom čvoru. Z bog regenerisanja signala ona

pokriva veća rastojanja od mreţe sa magistralom ili mreţe sa zvezdom. Kod nje nema potreba za centrom oţičenja ili ormanom zbog minimalne upotrebe kabla. Zbog zatvorene petlje dodavanje i otklanjanje čvorova na mreţi je oteţano. U slučaju prestanka jednog čvora

sa radom cela mreţa prestaje da funkcioniše. Da nebi dolazilo do prestanka funkcionisanjacele mreţe prsten se projektuje tako da se moţe premostiti čvor koji ne funkcioniše.

Slika 6.16. Topologija prstena

Topologija zvezde (Star topology), svaki čvor u mreţi u okruţenju mainframe i miniračunarske sisteme povezan je direktno sa glavnim računarskim sistemom - host koji senalaze u sredini čvorova, slika 6.17.

Kod ove mreţe glavni računarski sistem upravlja i kontroliše pristup i funkcionisanjena mreţi. Danas mreţe sa topologijom zvezde koriste ureĎaj koji se naziva hab (hub), kojisluţi za povezivanje komponenti (osam do dvanaest priključaka) na mreţi radi obezbeĎenja

meĎusobnih komunikacija. Postoje tri vrste habova: aktivni, pasivni i hibridni habovi.

Slika 6.17. Topologija zvezde


32/66


32

- aktivni habovi regenerišu i ponovo šalju signale na mreţi na rastojanju do 610 m sakoaksijalnim kablom i 1600 m sa optičkim kablom. Zbog regeneracije signala potrebno joj jesopstveno na pajanje električnom energijom,

- pasivni habovi sluţe za razvod kablova (razvodne kutije ili priključni blokovi) islanje signala na rastojanju do 30 m, i

- hibridni habovi spadaju u savremene habove koji primaju više različitih tipovakablova.

Prednost topologije zvezde sa habom je mogućnost proširenje ili smanjenje čvorova umreţi, greška nastala u jednom čvoru mreţe ne utiče na funkcionisanje cele mreţe.Topologije zvezde zahteva veliku količinu kabla.

Kod malih računarskih mreţa koristi se potpuna toplologija gde svaki čvor u mreţi poseduje posebnu vezu sa svakim od preostalih čvorova, slika 6.18.

Slika 6.18. Topologija potpune povezanosti

Osim ovih osnovnih mreţa postoje još: topologija u obliku stabla (tree topology),topologija kičmenog mosta (backbone topology), kombinacija topologije magistrale i

zvezde,..., slika 6.19.

Slika 6.19. Kombinacija topologije magistrale i zvezde

6.2.3. Podela prema arhitekturi

Mreţna arhitektura (network architecture), predstavlja model koji opisuje celokupnomreţno okruţenje u kome spadaju: hardver , funkcionalni slojevi, interfejsi i protokoli, a služi

za uspostavljanje komunikacija i pouzdanog prenosa informacija. Postoje različite mreţnearhitekture od koje su najpoznatije: Ethernet , Token Ring , AppleTalk , ArcNet ...

6.2.4. Podela prema geografskom području

Podela računarskih mreţa prema geografskom području se odnosi na mogućnostmreţe da pokrije odreĎeno geografsko područje. Postoje sledeće računarske mreţe: lokalna

mreža, mreža gradskog područja, mreža širokog područja-WAN (Wide Area Network) i globalne mreže-GAN (Global Area Network).


33/66

Materijal za ispit

33

Lokalna računarska mreţa - LAN (Lokal Area Network), sastoji se iz više računarskihsistema (čvorova) i resursa rasporeĎenih na relativno ograničenom području (od nekolikometara do nekoliko kilometara) u zavisnosti od dislokacije organizacionih jedinica poslovnog

sistema. Postoje dve vrste (modela) računarskih mreţa: mreža računara istog prioriteta imreža klijent/server.

Mreža računara istog prioriteta se koristi u malim poslovnim sistemima gde su sviračunarski sistemi na mreţi ravnopravni i sami korisnici odlučuju o razmeni informacijaizmeĎu sebe. Kod ovih mreţa, svaki računarski sistem funkcioniše u isto vreme kao klijent iserver. Na slici 6.20. pr

visoka poslovna Škola strukovnih studija Čačak beograd mis aaa

Documents