visoka strukovna skola za tekstil seminar ski

5/14/2018 Visoka Strukovna Skola Za Tekstil Seminar Ski - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/visoka-strukovna-skola-za-tekstil-seminar-ski 1/1

VISOKA STRUKOVNA SKOLA ZA TEKSTIL

Leskovac

SEMINARSKI RAD IZ TEKSTILNIH

VLAKANA

TEMA: Staklena vlakna

Mentor: Student:

Dr Tanja Nikolić Zdravković Vladimir

Br.ideksa520/10

Leskovac 2012



Kapacitet je tehnicko-ekonomska kategorija.On je predmet cestih definicija pa otuda I niz definiija

o kapacitetu.Medjutim obicno se pod ovim pojmom podrazumeva mogucnost proizvodnje jedne

masine u jedinici vremena,grupe masina,uze ili sire proizvodne zajednice.Dakle,pod kapacitetomteba razumeti mogucnost preduzeca ili drustvene zajednice u celini .Svaka masina pored radne

sposobnosti ima I odredjenu funkcionalnu namenu.Kako I koliko ce biti koriscenie ove

sposobnosti masine zavisi od niza faktora,te otuda proizilazi da je stepen koriscenja masine ili

uredjaja promenljive velicine.Polazeci od tehnickih karakteristika masine,od broja casova rada

koje ona meze da ostvari dolazimo do tzv.tehnickog kapaciteta.Ukoliko masina ne radi u tri smene

sto je cest slucaj,kapacitet masine koji nam stoji na raspolacanju je manji srazmernom vremenu

nerada.U interesu kvaliteta ekonomije preduzeca potrebno je sto vise pribliziti stvarni kapacitet

raspolozivom.No,pri tome treba imati na umu da se odnosna proizvodnja(koriscenje

kapaciteta)odvija prema optimalnoj tecki troskova,jer se jedino time omogucava optimalni

ekonomski rezultat.Ovo namece potrebu utvrdjivanja kapaciteta optimalne velicine.Naime,za

savremeni razvoj preduzeca privrede uopste od presudne ekonomske vaznosti I izgradnja

optimalnih kapaciteta.

SADRZAJ:



Uvod………………………………………………………………

……………………

1.0 Opsti

osvrt…………………………………………………………………

……… 1

1.1 Izrazavanje kapaciteta i metodi merenja njihovog koriscenja 2

1.2 Metod trenutnog

opazanja…………………………………………………. 3

1.3 Metod masinskih

casova…………………………………………………… ..3-4

1.4 Metod instalirane pogonske

snage……………………………………... 4

1.5 Odrzavnje sredstava za

rad…………………………………………………. 5-6

Zakljucak……………………………………………………………

………………..

Literatura……………………………………………………………

……………….



1.0 OPSTI OSVRT

Savremenu proizvodnju karakterisu,sa jedne strane, sve veci stepen opremljenosti rada

sredstvima,a asa druge,sve brza ali ujedno i kolebljiva kretanja privrede.Poras tehnicke

opremljenosti rada cini proizvodni mehanizam privrede krucim,nasuprot potrebi za vecom

elasticnoscu,zbog brzih,vrlo promenljivih i rastucih poterba trzista.Onda kada je proizvodni

mehanizam mogao,zbog slabije tehnicke opremnjenosti rada da lakse prilagodjava svoju

proizvodnju potrebama trzista,kolebljivost trzista je bila daleko manja.Ovakav odnos prema

opremnjenosti rada srectva za rad i promene potreba za proizvodima zahteva velika obazrivost ne

samo u izboru opreme vec i u stepenu opremljenosti rada srectava,pa i njihovim koriscenjem.Od

izbora opreme,stepena otpornosti rada srectvima za rad i stepena njihovog koriscenja zavisi i

kvalitet ekonomije,a kvalitet ekonomije se ispoljva kao stepen uspesnosti u podmiredju

ekonomskih potreba,sto je osnova svrha proizvodnje.Od promena koje nastaju u proizvodnji i nakmoje uticu srectava za rad,zavisi i kvalitet ekonomije.Upravo za kvalitet ekonomimje,releventne

su cinjenice koje nastaju u procesu proizvodnjei cinjenice koje nastaju na trzistu.Dakle,na kvalitet

ekonomije presudan uticaj imaju faktori vezani za elemente procesa reprodukcije:za rad,predmete

rada i za sredstva za rad.Faktori vezani za sredstva za rad su po pravilu najuticajniji na kvalitet

ekonomije.Njihov uticaj je sa razvojem proizvodnih snaga sve veci pa otuda i sve veca potreba za

njihovim proucavanjem i pozitivnim usmeravanjem.Radi iznetnog nuzno je razmotriti neke

problem vezane za sredstva za rad ,kao sto su:proizvodna sposobnost sredstva za rad,izrazavanje i

utvrdjivanje proizvodne sposobnosti i,konacno,metode utvrdjenaja stepena koriscenja sredsta za

rad.



1

1.1 IZRAZAVANJE KAPACITETA I METODE MERENJA

STEPENA

NJIHOVOG KORISCENJA

S obzirom na to da svako preduzece raspolaze vrlo heterogenim sredstvima za rad

(masina,uredjaja,postrojenja)tehnicki je nemoguce izracunati njihov ukupan kapacitet,sto je i

osnovni problem izrazavanja i merenja kapaciteta.Otuda se najcesce ukuopni kapacitet izrazava

preko kapaciteta reprezentativnih sredstava za rad.Medjutim,kada se izrazava istom, zajednickom

jedinicom mere:kolicinom proizvoda ili kolicinom preradjenih sirovina,vremenom rada (masinski

casovi)I sl. Zavisno od nacina izrazavanja kapaciteta,odabiraju se i metodi za utvrdjivanje stepena

koriscenja sredstava za rad.Metodi su brojni i problem je u tome koji od njih izabirati,jer svi,manje

ili vise,imaju nedostatke koji u znatnoj meri magu da uticu na deformisanju slike koriscenja

kapaciteta.Prema nivou posmatranja stepen koriscenja kapaciteta,sve metode merenja mozemo da

podelimo na:1)makroekonimske metote merenja kapaciteta:

-metod maksimalne mesecne proizvodnje;-metod rasporeda radnika po smenama i dr;

2)mikroekonomske metote merenja kapaciteta:

-metod trenutnih opazanja;-metod masinskih casova;-metod instalirane pogonske snage;

3)makro-mikro metode merenja kapaciteta:

-metod linearnog programiranja;-tzv.novi metod;

Ovako izvrsena podela metoda merenja stepena koriscenja kapaciteta polazi,uglavnom,odmogucnosti izrazavanja kapaciteta na pojedinim

nivoima.Medjitim,treba reci da ona nije cvrsta sto znaci da je pod odredjenim uslovima moguce

neko od cvrsta sto znaci da je pod odredjenim uslovima moguce neki od mikroekonomskih metoda

primenjivati i za makro-ekonomska sagledavanja,i obrnuto.Najbolji rezultati metrenja koriscenja

kapaciteta se postizu ako se jednovremeno upotrebljava vise metoda,cime se obuhvata veci broj



cinilaca koriscenja kapaciteta I time postize i veca sigurnost u donosenju ocean o koriscenju

konkretnog kapaciteta.Ovom prilikom posebno se odredjuju samo mikroekonomski metodi.

2

1.2 METOD TRENUTNIH OPAZANJA

Stepen koriscenja kapaciteta,odnosno vremena rada i Nerada jedne masine ,moze se vrlo efikasno

i objektivno utvrditi metodom trenutnog opazanja.Ovaj metod se zasniva na teoriji uzorka.U

stvari,posmatrajuci broj masina,utvrdjuje vreme kada je masina,odnosno masine ne rade,belezeci

pri tom i uzorke koji su doveli do toga da masina ili masine stoje(promena alata,odmor

radnika,razgovor sa instruktorom isl.)Premucstvo ovog metoda nad ostalim je u tome sto uporedo

sa utvrdjivanjem stepena koriscenja kapaciteta otkrivamo i uzroke takvog koriscenja.Ovo

preimucstvo je od visestruke vaznosti.Pre svega,nije potrebno posebno ispitivanje uzorkautvrdjenog stepana koriscenja masina i uredjaja.Drugo,ovako utvrdjeni uzorci koriscenja

kapaciteta,uz izvrsene potrebe korekcije zovemo greske uzoraka,prectavljaju polaznu i sigurnu

osnovu za preduzimanje potrebnih mera za bolje koriscenja kapaciteta.Ovaj metod,medjutim,ima i

odredjenih nedostataka.Tako,od vremena u kome se vrsi snimanje I od odabranih uzorka(a cist je

slucaj da se ne odaberu najpogodnije vreme i najreprezentativnije masine)zavisi i rezultat

snimanja,pa otuda i ocean koja se na bazi snimljenog stanja dobija.Dalje,izracunavanje koriscenja

kapaciteta metodom trenutnog opazanja zahteva posebnu osobu osoblja koja treba da vrsi snimanje

i obicno stepena koriscenja kapaciteta,a to poskupljuje proizvodnju(ukljucujuci tu i vreme

snimanja),sto nije slucaj sa ostalim metodama.

1.3 METOD MASINSKIH CASOVA

U preduzecima sa velikim brojem masina ,u kojima nije utvrdjena dokumentacija(tehnicka

dokumentacija)o norma casovima(potrebno vreme za izradu pojedinih proizvoda ili delova

proizvoda ,odnosno potrebno vreme za obavljanje odredjenih delatnosti),ovaj metod ima najcescu

primenu.Smisao metoda sastoji se u tome sto se kapacitet masina,uredjaja i postrojenja,odnosno

citavog preduzeca izrazava u masinskim casovima.Pri tome glavnu ulogu igra vreme,ali ne

utroseno vreme(utroseni masinski casovi),vec normalno vreme(vreme koje je bilo potrebno zaefektivnu proizvodnju na normalan nacin).Radi ovoga utvrdjuje se steoriski godisnji fond

masinskih casova(za jednu ili tri smene:365*8;365*8*3);zatim raspolozivi godisnji fond masinskih

casova (teoriski fond umanjen za drzavne praznike i nedelje)i,konacno,stvoreni fond masinskih

casova(raspolozivi fond umanjen za opravke i priznate gubitke).Tako dobijeno vreme masinskih

casova stavlja se u odnos sa izvrsenim vremenim i dobija se stepen koriscenja kapaciteta.Pri svemu



ovome uzimaju se proizvodne masine posebno ili po grupama.Posebne strane ovog metoda su

sledece:

3

-postupak primene je jednostavan;

-primenjuje se i bez poznavanja kvalitativnog izraza proizvodnje;

-primenjuje se u proizvodnji i vrlo heterogenog asortimana;

Medjutim,iskazivanje kapaciteta kroz masinske casove nije dovoljno odredjeno.Naime,razlicita je

ekonomska tezina masinskih casova po vrstama masina,a sto se ovom metodom ne uzima u

obzir.Na primer:nije svejedno da li je stajala masina sa kapacitetom,predpostavimo,od 500 jedinica

proizvoda na cas ili pak neka masina sa daleko manjim ili,mozda,vecim kapacitetom.Ovo je,u

stvari,i osnovni problem izrazavanja kapaciteta od cijeg pravilnog resenja,bez sumnje,u ogromnoj

meri zavisi i tacnost utvrdjenja stepena koriscenja kapaciteta,pravilnog donosenja ocean i

ispravnost pouzdanih mera za povecano koriscenje kapaciteta.

1.4 METOD INSTALIRANE POGONSKE SNAGE

Ovaj metod je vrlo cesto u upotrebi zbog lakse merenje stepena koriscenja kapaciteta,jer se

upoterdjenim utrosene i instalirane snage motora dolazi do stepena koriscenja kapaciteta.

Upotrebom ovog metoda predpostavlja odredjene uloge:

-da je instalirana snaga sekundarnih pokretaca merilo za obim aktivirane proizvodne opreme u

celini;

-da svako uvecanje instalirane snage u sekundarne pokretace treba da omoguci najmanje istu

kolicinu produkta po jedinici snaga kakvu daje vec zatecena snaga;

Ovaj metod je jednostavan i vrlo pogodan za merenje kapaciteta kod niza preduzeca.Ali,sa druge

strane on u vecini slucajeva nije i tacan u izrazavanju stvarnog stepena koriscenja kapaciteta.Ako

se podje od toga,na primer,da masina moze da trosi energiju a da pritom ne radi(ne proizvodi)ili

da proizvodi namenski proizvod,onda prilikom merenja stepena koriscenja kapaciteta po ovom

metodu ne uzimamo i ovo u obzir,pa tako dobijamo stepen koriscenja kapaciteta u nesto vecemobimu nego sto je on u strari.Problem izrazavanja kapaciteta i ovde postoji i u istoj meri umanjuje

znacaj ovog metoda kao i predhodnoh.



4

1.5 ODRZAVANJE SREDSTAVA ZA RAD

Kada preduzece obezbedi sva potrebna sredstva za rad time nije resilo i sve problem u vezi sa

ovim elementom reprodukcije.Trajno resenje problema bilo bi samo u ovom slucaju ako bi moglo

preduzece ta sredstva da koristi za vreme predvidjenog veka bez ikakvih kvarova,loma i potreba

odrzavanja.Medjutim,takva predpostavka koriscenja sredstava uopste nije realna.Svi delovi

sredstava ne traju podjednako.Obicno jedni se istrose pre drugih pa ih je nuzno zameniti da bi

sredstvo bilo sposobno za rad.Sredstva,takodje,teba cistiti i podmazivati.Prema tome,da bi smo

sredstvo za rad mogli pravilno da koristimo za citav radni vek,moramo ih odrzavati. Odrzavanjew

sredsava ima veliki znacaj za normalan rad preduzeca,za pravilno i potpunije koriscenje

kapaciteta.Zato u ovim preduzecima gde je koncentracija sredstava veca organizuje se posebno

sluzba za odrzavanje sredstava za rad.Obicno se razlikuju dve vrste odrzavanja sredstava za rad:veliko ili investiciono odrzavanje i tekuce odrzavanje.U investicionoodrzavanje spadaju radovi

koji se obavljaju u kracem ili duzem vremenskim razmacima-obicno duzim od godinu dana,sa

ciljem da se detaljno pregleda sredstvo,da se ono ocisti i podmaze i na njemu zamene istroseni

selovi,ali da se tom zamenom ne menja postojaca namena sredstava.Ovakvi redovi na sredstvima

traju po pravilu duze i dovode do prekida rada sredstava.Visina troskova velikih opravki nije bitna

za njihovu sustinu,jer ovi troskovi u godisnjem iznosumogu biti manji od troskova koje izaziva

tekuce odrzavanje sredstava.Bitni su vrsta,karakter i ucestanost odrzavanja.U manje

opravke,odnosno tekuce odrzavanje,ulaze sitniji radovi na pojedinim sredstvima.Karakteristika

tekucih odrzavanja je i ta da se ponavljaju u kracem vremenskim razmacima i da zbog opravke ne

dolazi do prkida rada.Radovi ove vrste su:zamena sitnih delova,tekuce ciscenje sredstava,zatim

redovno podmazivanje i sl.Kako se prilikom odrzavanja sredstava,biloda je u pitanju tekuce ili

investiciono odrzavanje,trosi ljudski rad i predmeti rada,a cesto i druga sredstva za rad ,to dolazi I

od stvaranja troskova,pa se samim tim postavlja i problem finansiranja odrzavanja

sredstava.Tekuce odrzavanje,kao reziski trosak,tereti cenu kostanja,pa se pema tome,finansira iz

redovnih obrtnih sredstava.Investiciono odrzanje po pravilu tereti sredstva amortizacije,ali u nekim

slucajevima isplacuje se iz ukupnog prihoda i smatra se materijalnim troskom,s tim sto se ovi

troskovi rasporedjuju na vise godina.Prilikom projektovanja ,odnosno kupovine sredstava za rad

,terba imati na umu potrebu njihovg odrzavanja za vreme veka koriscenja.U toku koriscenja

sredstava treba obezbediti optimalno odrzavanje,odnosno potrebno je da se obezbedi takav rezimodrzanja kod kojeg su troskovi odrzanja i troskovi zastoja zbog kvarova i redova na odrzanju

minimalni.Ukoliko se prilikom nabavke,odnosno projektovanja,ima u vidu i odrzanje sredstava i

obezbedjuje dobri uslovi za koriscenje sredstava,troskovi odrzanja i troskovi zastoja bice nizi od

troskova kako bi nastali da se nije vodilo racuna o ovom problem prilikom nabavke,odnosno

proektovanja sredstava. Kretanje troskova odrzanja i troskova zastoja zbog kvarova i radova na

5



odrzanju i inteziteta odrzanja,u slicaju kada su obezbedjeni isti uslovi za eksploataciju

sredstava,ali kada je vodjeno racuna o troskovima odrzanja prilikom projektovanja odnosno

nabavke,i kad nije na to obracana paznja je razlicito.Dakle,ukoliko se problemodrzanja ima na umu

prilikom nabavke odnosno projektovanja sredstava,troskovi odrzanja,zastoja i intezitet odrzanja u

toku upotrebe bice nizi.Od kakvog je znacaja odrzanje sredstava za rad za velicinu ulaganja u

reprodukciju govori I cinjenica da troskovi odrzanja iznose i do 6% od vrednosti prodate

robe,odnosno da su za vreme veka koriscenja sredstava troskovi odrzanja priblizno jednaki

nabavnoj vrednosti tog sredstava.Nabavne konstrukcije upucuju na potrebu postovanja odredjenih

zahteva pri proektovanju i nabavci sredstava za rad,a oni su uglavnom sledeci:

-pouzdanost;-sigurnost rada:-sposobnost na odrzanje;-obezbezbedjenost potrebnih podataka za

rukovanje i odrzanje;-ostali vazniji zahtevi(zastita okoline i sl.)Sredstvo je pouzdanije ukoliko je

veca verovatnoca da ce sredstvo vrsiti svoju funkciju u odredjeno vreme i u odredjenim uslovima

rada.Ovaj zahtev dobija sve vise u znacaju,a kada su u pitanju elektricni i elektronski uredjaji moza

da se govori o posebno razvijenoj teoriji preduzeca.Sigurnost pri radu je osnovni i najbitniji zahtev

nabavke odnosno projektovanja sredstava za rad.Zbog znacaja koji ovaj zahtev ima,pozitivnim

propisima se utvrdjuju standardi za sredstva za rad.I sama preduzeca internim pravilnicima

regulisu zastitu radnika na radu.I propisi drustvene zajednice i pravilnici preduzeca imaju za cilj da

obezbede sredstva za zastitu radnika od opasnih delova (ogradjenih, obelezenih, obojenih i sl.),da

se radnik radeci njima ne povredi.Pod sposobnoscu za odrzavanje treba razumeti mogucnost da se

neki kvar otkloni u odredjeno vreme,ako se sredstvo odrzava na propisani nacin.Sposobnost za

odrzavanje je veca ako postoji mogucnost prilaza svim delovima sredstva da bi oni mogli da se

lako ciste,podmazuju-lakse popravljaju i zamenjuju i ako ne postoje teskoce oko obezbedjenja

rezervnih delova.Obaveza je proizvodjaca sredstava za rad,odnosno projektanata,da uz sredstvo

obezbedi i potrebno upuctvo za rukovanje i odrzavanje sredstava za rad.Medjutim,cesto ponudjenaupudstva ne sadrze sve podatke o rukovanju i odrzavanju sredstava za rad.Zbog toga se prilikom

kupovine sredstava za rad o ovome mora voditi racuna.Izvesna sredstava za rad svojim radom

ugrozavaju okolinu,stvarajuci buku,gasove i sl.U principu prilikom kupovine,odnosno

proektovanja sredstava za rad,treba,ako je moguce,izbegavati takva sredstva.Ukoliko to nije

moguce treba preduzeti mere za ublazavanje posledica koje takva sredstva izazivaju.

6

ZAKLJUCAK:


http://slidepdf.com/reader/full/visoka-strukovna-skola-za-tekstil-seminar-ski 10/

Zahvaljujuci razvoju sredstava za rad,odnosno njihovoj sposobnosti da visestruko uvecavaju

covekovu radnu sposobnost,ostvaren je ogroman napredak u proizvodnji,razlicite su tehnicke i

radne karakteristike iste vrste sredstava za rad.Pored toga,menjaju se tehnicke i radne

karakteristike istog sredstva za rad sa razvojem proizvodnih snaga.Radne karakteristike odredjenog

sredstava za rad razlicite su i u pojedinim vremenskim periodima njihovog koriscenja.U slucaju da

je u pitanju sredstvo za rad sa manjim kapacitetom posledice po ulaganje su negativne.Imajuci ovo

u vidu potrebno je imati na umu tehnicke karakteristike svakog sredstva za rad,u koje

spadaju:radni kapacitet,rezim odrzavanja sredstava za rad i tehnicki kvalitet sredstava za rad.Svako

sredstvo za ima vrste sa razlicitim kapacitetom daju nam mogucnost da uz analizu ostalih

karakteristika sredstava i uslova procesa rada biramo sredstvo koje najcesce odgovara.I tehnicki

kvalitet sredstava za rad(kvalitet materijala od kojeg su sredstva uradjena i njihova osetljivost pri

upotrebi)potrebno je sagledavati,jer je i on znacajan za velicinu ulaganja samih sredstava za rad I

ostala dva elementa procesa rada.Radne karakteristike,uslovljene konstrukcijom sredstava ilistecene upotrebom sredstava,takodje su znacajne za velicinu ulaganja i zato i njih treba ocenjivati.

LITERATURA:



B.Stavric,R.Andjelkovic,B.Berbrovic,Ekonomika preduzeca-trece izdanje,Ekonomski

fakultet.Pristina,1996.

Dr M.Trajkovic.predavanja 2011/2012 iz predmeta ekonomika i organizacije na VSST Leskovac

Dr Ljubisa Cvetkovic Ekonomika I organizacije,Tehnoloski fakultet,Pelikan print- Nis,2000.god.Leskovac.

visoka strukovna skola za tekstil seminar ski

Documents