vodiczadijagnostikovanjeilecenjeishemijskebolestisrca

Republika struna komisija za izradu i implementaciju vodia dobre klinike prakse

Ministarstvo zdravlja Republike Srbije

NacioNalNi vodi dobre kliNike prakse za dijagNostikovaNje i leeNje ishemijske bolesti srca

Nacionalni vodi dobre klinike prakse za dijagnostikovanje i leenje ishemijske bolesti srca Republika struna komisija za izradu i implementaciju vodia dobre klinike prakse Ministarstvo zdravlja Republike Srbije Agencija za akreditaciju zdravstvenih ustanova Srbije Izdava: Agencija za akreditaciju zdravstvenih ustanova Srbije Urednik: Prof. dr Goran Milainovi, predsednik Republike strune komisije za izradu i implementaciju vodia dobre klinike prakse Lektor: Dr Dejan Vukievi Tehnika priprema: Agencija Format tampa: Tira: 1000 komada ISBN 978-86-6235-001-5

Uvodna re:Istorija vodia dobre klinike prakse u Srbiji zapoeta je pre deset godina, zajedno sa uvoenjem principa reforme sistema zdravstvene zatite. Do sada su realizovana tri projekta finansirana od strane Evropske unije, koja su podrala izradu vodia dobre klinike prakse. Kroz projekat Ministarstva zdravlja Republike Srbije, Razvoj zdravstva Srbije (2003-2008), koji se finansira iz kredita Svetske banke, prepoznata je nedostajua karika i sainjeno je Uputstvo za izradu i implementaciju vodia dobre klinike prakse, bazirano na principima medicine zasnovane na dokazima. Republika struna komisija za izradu, razvoj i implementaciju vodia dobre klinike prakse prihvatila je ovo Uputstvo kao osnovnu smernicu svoga rada i tokom 2011. godine, kroz projekat Razvoj zdravstva Srbije dodatno finansiranje sainila novu seriju od 8 vodia. Osnovni cilj bio je da se motiviu zdravstveni radnici svih nivoa pruanja zdravstvene zatite da u svojoj svakodnevnoj praksi koriste preporuke zasnovane na dokazima i na taj nain daju doprinos aktivnostima za unapreenje kvaliteta zdravstvene zatite i bezbednosti pacijenata, koji se nalaze u fokusu sistema zdravstvene zatite Srbije. Prihvatanje vodia dobre klinike prakse, kao okosnice za rad u svakodnevnoj praksi predstavlja osnovu za dalji rad na razvoju i implementaciji klinikih puteva, to e dalje doprineti poveanju delotvornosti sistema pruanja zdravstvenih usluga, na ta imaju pravo svi korisnici tog sistema.

MINISTAR ZDRAVLJA Prof. Dr Zoran Stankovi

Uvodna re urednika:NACIONALNI VODII DOBRE KLINIKE PRAKSE delo su radnih grupa i recenzenata, sastavljenih od eminentnih domaih strunjaka, a imenovanih od strane Republike strune komisije za izradu i implementaciju vodia dobre klinike prakse, kojoj je strunu, tehniku i organizacionu podrku u radu pruala Agencija za akreditaciju zdravstvenih ustanova Srbije. Ovakvi tipovi Nacionalnih vodia dobre klinike prakse ve postoje u mnogim drugim zemljama (npr. NICE u Engleskoj), a cilj im je racionalna primena i dodatna analiza rezultata velikih, multicentrinih naunih studija, koje su osnov globalnih preporuka za dobru kliniku praksu, kako bi se, inae, veoma veliki izdaci za savremenu medicinu doveli do nivoa korisnog i isplativog. Prilikom izbora prioritetnih tema u prvoj godini rada komisija se rukovodila istraivanjem Optereenje bolestima u Srbiji iz 2000. godine, koje je koristilo metodu Globalna optereenost bolestima (Murray & Lopez, 1996). Meutim, ve na prvom sastanku, komisija je zauzela stav da se rad na vodiima nastavi i kontinuirano odvija u narednim godinama kako bi se obuhvatila sva polja medicine i zdravstvene zatite. Osnovni zadatak koji su imale radne grupe bio je da tokom izrade vodia ujedine sopstvenu strunost, podatke dobijene pretragom literature i poznavanje domaih posebnosti zdravstvene zatite, kako bi obezbedili da se u vodiima nau vrhunski dometi svetske medicine koji su, istovremeno, primenjivi na nau trenutnu socioekonomsku stvarnost i zdravstveni sistem. Prilikom rada radne grupe imale su na raspolaganju Uputstva za izradu, razvoj i implementaciju vodia dobre klinike prakse, da bi se postigla istovetnost u formi, kao i obavezujuu preporuku od strane Republike komisije da pojedinani vodi obuhvati ne samo sve vidove dijagnostike i leenja, nego i sve nivoe zdravstvene zatite, od primarne do tercijarne, kako bi vodi sveobuhvatno primenjivali svi akteri i faktori, ukljueni u sistem domaeg zdravstva. Radi to boljeg i efikasnijeg pristupa tekstu pojedinanog vodia, Republika komisija donela je odluku da se najpotpunija i najira verzija vodia, koja ukljuuje sve reference koje je radna grupa koristila prilikom rada, postavi na internet stranicu Agencije za akreditaciju, ada se, takoe, posebno prilagoena verzija vodia objavi u domaem naunom asopisu Srpski arhiv, kakav je sluaj i u svetu. Nacionalni vodii dobre klinike prakse nisu obavezujui ni za jednog lekara u Srbiji. Ali moralna obaveza svakog jeste da u procesu dijagnostike i leenja primenjuje sva raspoloiva dostignua i znanja savremene medicine, a ona se od sredine XX veka oslanjaju gotovo iskljuivo na injenice i dokaze, dobijene iz velikih naunih studija, to je, upravo, glavna teorijska osnovica za izradu ovih nacionalnih vodia. Zbog toga Republika komisija misli da e uvaavanje i puna primena nacionalnih vodia dobre klinike prakse voditi ujednaenom i usaglaenom pristupu oboleloj osobi od strane svih aktera u lancu naeg zdravstvenog sistema, ime e se obezbediti bolja domaa medicina i efikasnije leenje, te predlae svima u zdravstvu na koje se pojedinani vodii odnose da ga uvrste u obaveznu medicinsku literaturu, a njegovu primenu svrstaju u budui moralni kodeks. Onima koji budu postupili drugaije, preostaje da odgovaraju sopstvenoj savesti. Beograd, 7. septembar 2011

Prof. dr Goran Milainovi

aUtori1. Asist. dr Milika Aanin, Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu; Klinika za kardiologiju, KCS 2. Doc. dr Branko Beleslin, Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu; Klinika za kardiologiju, KCS (sekretar Radne grupe za ishemijsku bolest srca) 3. Dr Milan Dobri, Klinika za kardiologiju, KCS 4. Doc. dr Ana orevi Diki, Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu; Klinika za kardiologiju, KCS 5. Prof. dr Branko Jakovljevi, Institut za higijenu i medicinsku ekologiju, Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu 6. Dr Vladan Kovaevi, Klinika za kardiologiju, KCS 7. Dr Mirjana Lapevi, Dom zdravlja Vodovac 8. Mr sci. med. Nataa Mickovski, Institut za javno zdravlje Srbije Dr Milan Jovanovi Batut 9. Doc. dr Ivana Nedeljkovi, Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu; Klinika za kardiologiju, KCS 10. Prof. dr Milan Nedeljkovi, Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu; Klinika za kardiologiju, KCS 11. Akademik prof. dr Miodrag Ostoji, Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu; Klinika za kardiologiju, KCS (rukovodilac Radne grupe za ishemijsku bolest srca) 12. Prof. dr Jovan Perunii, Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu; Klinika za kardiologiju, KCS 13. Doc. dr Goran Stankovi, Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu; Klinika za kardiologiju, KCS 14. Doc. dr Jelena Stepanovi, Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu; Klinika za kardiologiju, KCS 15. Doc. dr Sinia Stojkovi, Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu; Klinika za kardiologiju, KCS 16. Prim. dr Branka Terzi, Klinika za kardiologiju, KCS 17. Prof. dr Zorana Vasiljevi, Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu; Klinika za kardiologiju, KCS 18. Doc. dr Vladan Vukevi, Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu; Klinika za kardiologiju, KCS RECENZENTI: 1. Prof. dr Biljana Obrenovi Kiranski, Klinika za kardiologiju, Kliniki centar Srbije 2. Prof. dr Dimitra Kalimanovska Otri, Klinika za kardiologiju, Kliniki centar Srbije 3. Prof. dr Nadeda ovikovi terni, Klinika za neurologiju, Kliniki centar Srbije, sekretar Republike strune komisije za izradu i implementaciju vodia dobre klinike prakse

sadrajPredgovor .............................................................................................................................................. 9 I Skraenice ......................................................................................................................................... 10 II Definicije nivoa dokaza i klasa preporuka ...................................................................................... 11 1. Klasifikacija, epidemiologija, faktori rizika i primarna prevencija ishemijske bolesti srca (B. Jakovljevi, N. Mickovski, M. Lapevi) .................................... 13 2. Dijagnostika ishemijske bolesti srca (I. Nedeljkovi, J. Stepanovi, B. Beleslin, M. Ostoji) .......................................................................................................... 16 2.1. Suspektna i stabilna angina pektoris, bez prethodne revaskularizacije miokarda ....... 16 2.2. Praenje bolesnika nakon revaskularizacije miokarda ................................................ 20 3. Stabilna angina pektoris (J. Stepanovi, I. Nedeljkovi, M. Ostoji) ..................................... 22 3.1. Anamneza .................................................................................................................... 22 3.2. Medikamentna terapija ................................................................................................ 22 3.3. Revaskularizacija miokarda kod stabilne angine pektoris .......................................... 23 4. Akutni koronarni sindromi (M. Ostoji, M. Aanin, Z. Vasiljevi, J. Perunii, M. Nedeljkovi, G. Stankovi, S. Stojkovi) ..................................................... 24 4.1. Epidemiologija i tok bolesti ........................................................................................ 24 4.2. Patofiziologija ............................................................................................................. 24 4.3. Infarkt miokarda sa elevacijom ST segmenta ............................................................. 25 4.4. Nestabilna angina pektoris i infarkt miokarda bez elevacije ST segmenta ................. 28 5. Iznenadna srana smrt (V. Vukevi) ...................................................................................... 37 6. Ishemijska kardiomiopatija (A. orevi Diki) .................................................................... 38 7. Medikamentna terapija ishemijske bolesti srca (B. Terzi, J. Stepanovi) ............................. 40 8. Posebne populacije bolesnika sa ishemijskom boleu srca (M. Nedeljkovi, B. Beleslin, M. Aanin) .............................................................................. 45 8.1. Revaskularizacija miokarda kod bolesnika sa oteenjem bubrene funkcije ............ 45 8.2. Revaskularizacija miokarda kod bolesnika sa eernom boleu ............................... 46 8.3. Miokardna revaskularizacija kod bolesnika koji su kandidati i za operativno leenje valvularnih mana .................................................................... 47 8.4. Revaskularizacija miokarda kod bolesnika sa dodatnom karotidnom/perifernom arterijskom boleu ............................................................... 48 8.5. Miokardna revaskularizacija kod hronine srane insuficijencije ............................... 48 8.6. Atrijalna fibrilacija ...................................................................................................... 49 9. Sekundarna prevencija i rehabilitacija bolesnika sa ishemijskom boleu srca (M. Ostoji) .............................................................................. 51 10. Specifini aspekti primene preporuka u Republici Srbiji ....................................................... 52 11. Literatura ................................................................................................................................. 53

NACIONALNI VODI DOBRE KLINIKE PRAKSE ZA DIJAGNOSTIKOVANJE I LEENJE IShEMIJSKE BOLESTI SRCA

predgovorU svetu i Srbiji, a i u medicini uopte, nalazimo se u eri zasnovanoj na dokazima. U tom smislu se piu i preporuke koje slue kao orijentir za dijagnostikovanje i leenje bolesnika. One takoe predstavljaju i standard za institucije koje finansiraju i obezbeuju zdravstvene usluge, ne samo kroz postupke koji se primenjuju, ve i kroz opremu i potroni materijal koji e se obezbeivati i finansirati. U svetu je standard da se od potronog materijala i opreme obezbeuje sve to nosi nivo preporuke I i IIa. Meutim, postoji problem da se preporuke, iako napisane od strane vrhunskih ekspertskih timova, ne implementiraju svuda, iako je pokazano da je mortalitet i morbiditet kardiovaskularnih bolesnika manji u onim institucijama koje se pridravaju preporuka. Time se ostvaruju znaajne utede u zdravstvenom sistemu. Tipian primer da se ne radi dovoljno na implementaciji preporuka su one napisane septembra 2002. godine pod nazivom Prevencija ishemijske bolesti srca, Nacionalni vodi klinike prakse, koje su raene pod pokroviteljstvom Ministratsva zdravlja Republike Srbije i Evropske agencije za rekonstrukciju, i za koje su obezbeena sredstva za pisanje, ali ne i za njihovu implementaciju (ostalo je oko 1.000 primeraka vodia u magacinima). Jo bolji primer predstavlja Protokol za prehospitalnu dijagnosiku i terapiju akutnog koronarnog sindroma, koji je izdat maja 2010. godine i finansiran od strane Evropske unije pod pokroviteljstvom Ministarstva zdravlja, u kojem su date preporuke da se vodi evidencija akutnog koronarnog sindroma, naroito infarkta sa ST elevacijom, putem tzv. reperfuzionog lista. Iako je Gradski sekretar za zdravlje prof. dr Zoran Blagojevi 30. 5. 2011. godine (dakle godinu dana nakon izdavanja i besplatne podele Protokola) uputio pismo sa instrukcijom da se napisani Protokol primenjuje u svim gradskim institucijama, do ire primene Protokola do danas jo nije dolo. Oigledna je volja i entuzijazam medicinskih profesionalaca da rade na preporukama, ali to nije praeno srazmernim naporima za implementaciju preporuka. Ako se ovakva situacija odri, preporuke e sluiti samo za upotpunjavanje line bibliografije autora preporuka, ali ne i za unapreenje opteg zdravlja populacije. Autori ovih preporuka zato apeluju da se na svim nivoima, od svakog medicinskog profesionalca, preko profesionalnih udruenja i medija, pa sve do Ministarstva zdravlja i fondova zdravstvenog osiguranja preporuke ne ostave da budu mrtvo slovo na papiru. Nismo toliko bogati da bismo jo jedne preporuke ostavili bez implementacije. Autori

9


i skraenice koriene u tekstu preporuka:ACE angiotenzin konvertujui enzim; act aktivirano vreme koagulacije; adp adenozin difosfat; AF atrijalna fibrilacija; aim akutni infarkt miokarda; aks akutni koronarni sindrom; ARB blokatori angiotenzinskih AT1 receptora; asa acetilsalicilna kiselina; bmi indeks telesne mase; CABG koronarni arterijski bajpas graftovi; ccs Canadian Cardiovascular Society; CFR koronarna rezerva protoka; CIN kontrastom indukovana nefropatija; cto hronina totalna okluzija; CVB cerebrovaskularne bolesti; CVI cerebrovaskularni insult; CX cirkumfleksna koronarna arterija; dat dvojna antiagregaciona terapija; des stentovi sa oslobaanjem leka; EF ejekciona frakcija leve komore; EKG elektrokardiogram; FFR frakciona rezerva koronarnog protoka; GFR veliina glomerularne filtracije; GIK glukoza insulin kalijum; git gastrointestinalni trakt; GRACE Global Registry of Acute Cardiac Events; hba1c glikozilirani hemoglobin; hbi hronina bubrena insuficijencija; hdl lipoproteini visoke gustine; hit heparinom indukovana trombocitopenija; hmp hitna medicinska pomo; hscrp visokosenzitivni C-reaktivni protein; hsi hronina srana insuficijencija; hstn visoko senzitivni troponin; iabp intraaortna balon pumpa; ibs ishemijska bolest srca; ICD implantabilni kardioverter defibrilator; im infarkt miokarda; ima unutranja torakalna arterija; iss iznenadna srana smrt; ks krvni sud; KVB kardiovaskularne bolesti; LAD prednja descedentna koronarna arterija; LDL lipoproteini niske gustine; LK leva komora; lm glavno stablo leve koronarne arterije; lmWh niskomolekularni heparin; mace Major Adverse Cardiac Event (teki kardiovaskularni dogaaj); mdct/msct multidetektorska/multislajsna kompjuterizovana tomografija; mkb10 Meunarodna klasifikacija bolesti, deseta revizija; mri/Nmr magnetna rezonanca; NAIL nesteroidni antiinflamatorni lekovi; Nap nestabilna angina pektoris; Nste-aks akutni koronarni sindrom bez elevacije ST segmenta; Nstemi akutni infarkt miokarda bez elevacije ST segmenta; Ntg nitroglicerin; NYha New York heart Association funkcionalna klasifikacija; OAK oralna antikoagulantna terapija; omt optimalna medikamentna terapija; pci perkutana koronarna intervencija; pet pozitron emisiona tomografija; ppci primarna perkutana koronarna intervencija; RCA desna koronarna arterija; scr serumski kreatinin; spect perfuziona scintigrafija miokarda; stemi akutni infarkt miokarda sa elevacijom ST segmenta; tia tranzitorni ishemijski atak; tNk tenekteplaza; UFh nefrakcionisani heparin; ves ventrikularna ekstrasistola; VKA antagonisti vitamina K; VF ventrikularna fibrilacija; vt ventrikularna tahikardija; WpW sindrom WolfParkinsonWhiteov sindrom.

10

ii definicije nivoa dokaza i klasa preporuka Definicije klasa preporuka i nivoa dokaza koji su korieni u daljem tekstu preporuka predstavljene su u Tabelama II.1 i II.2. (1) tabela ii.1. definicije klasa preporukaklasa preporuke klasa i definicija postoje dokazi i/ili opta saglasnost da je odreeni tretman ili procedura delotvoran, koristan i efektan postoje protivreni dokazi i/ili razliiti stavovi oko koristi/efikasnosti odreenog tretmana ili procedure Najvei broj dokaza govori u prilog koristi/efikasnosti korist/efikasnost je mnogo manje zasnovana na dokazima/stavovima postoje dokazi ili opta saglasnost da odreeni tretman ili procedura nije koristan/ efikasan, i u nekim sluajevima moe biti tetan

klasa ii Klasa IIa Klasa IIb klasa iii

tabela ii.2. definicije nivoa dokazaNivo dokaza a Nivo dokaza b Nivo dokaza c dokazi potiu iz vie randomizovanih klinikih studija ili meta-analiza dokazi potiu iz jedne randomizovane studije ili velikih nerandomizovanih studija konsenzus ili miljenje eksperata i/ili male studije, retrospektivne studije, registri

Postoje nedoumice i meu autorima preporuka, kakva je npr. razlika izmeu I, IIa ili IIb. Diplomatsko objanjenje je da preporuka I znai da ona ima prednost, preporuka IIa je neto to se mora razmatrati u multidisciplinarnom timu i sa bolesnikom, a preporuka IIb se moe, ali i ne mora razmatrati i uzimati u obzir. Preporuka III, smatra se da je procedura nekorisna ili ak tetna.

11


12

1. klasifikacija, epidemiologija, faktori rizika i primarna prevencija ishemijske bolesti srcakardiovaskularne bolesti (KVB) predstavljaju veliku i heterogenu grupu oboljenja koje, prema desetoj reviziji meunarodne klasifikacije bolesti (MKB10, ICD10 International Classification of Diseases, 10th revision), obuhvataju sledee poremeaje zdravlja: akutnu reumatsku groznicu, hronine reumatske bolesti srca, bolesti prouzrokovane povienim krvnim pritiskom, ishemijsku bolest srca (koronarnu bolest srca), bolesti srca plunog porekla i bolesti krvnih sudova plua, bolesti krvnih sudova mozga, bolesti arterija, malih arterija i kapilara, vena, limfnih sudova i limfnih vorova i druge i neoznaene bolesti srca i krvotoka (2). Ishemijska bolest srca (IBS) predstavlja najeu bolest iz ove velike grupe. Bolesti srca i krvotoka su ve decenijama unazad vodei uzrok obolevanja, radne nesposobnosti, izostajanja sa posla i prevremene smrtnosti (pre 65. godine ivota) u razvijenim zemljama i u zemljama u razvoju. (3) Na poetku 20. veka, od KVB umirao je tek svaki 10. stanovnik, da bi se na poetku 21. veka, usled nove faze tzv. epidemioloke tranzicije, taj broj poveao na 30%. Svake godine u svetu od KVB umre preko 17 miliona stanovnika, dok samo od AIM oboli preko 6 miliona stanovnika, od ega se smrtni ishod javlja kod priblino 25% sluajeva. (4) Iako se razliite zemlje nalaze u razliitim fazama tranzicije, predvia se da e do 2020. godine bolesti srca i krvnih sudova postati vodei uzrok umiranja u svim zemljama, naroito u nerazvijenim. Ve sada je procenjeno da preko 80% smrtnosti od svih KVB i 60% optereenja od IBS potie iz zemalja u razvoju i nerazvijenih zemalja. (3) Sam proces epidemioloke tranzicije ne podrazumeva samo promene u stukturi obolevanja i umiranja, ve se ogleda i u promenama u okviru iste grupe oboljenja (npr. pad uestalosti obolevanja od reumatske groznice kod mladih, a ea pojava IBS kod radno aktivnog stanovnitva). Zbog toga, danas u svetu, u strukturi umiranja od kardiovaskularnih bolesti dominira mortalitet od IBS, nakon ega sledi umiranje od cerebrovaskularnih i drugih bolesti srca i krvnih sudova. U Srbiji je situacija naizgled drugaija, verovatno i zbog neadekvatnog ifriranja osnovnog uzroka smrti. Vrlo veliki broj umrlih od IBS sigurno se krije u podgrupi umrlih od ostalih KVB (u Srbiji je u poreenju sa svetom duplo vei procenat umrlih svrstan u grupu ostale KVB, a skoro duplo manji u grupu IBS). (Grafikon 1.1) grafikon 1.1. struktura umiranja od kardiovaskularnih bolesti u srbiji (levo) tokom 2009. godine i svetu (desno) tokom 2008. godine (5) srbija svet23%24% 43%Ishemijska bolest srca (MKB10: I20-25)

1.1. klasifikacija

1.2. deskriptivno-epidemioloke karakteristike kvb i ibs

48%

Cerebrovaskularna bolest (MKB10: I60-69) Ostale bolesti srca i sistema krvotoka

29%

33%

Meutim, detaljnijom analizom pojedinanih uzroka smrti u Srbiji, u strukturi svih uzroka smrtnog ishoda, smrtnost od pojedinih klinikih oblika IBS je meu prvih deset. Usled pomeranja uzrasne granice obolevanja i umiranja od IBS, kod osoba uzrasta od 20 do 64 godine, smrtnost od AIM je ve na drugom mestu, iza mortaliteta od raka plua. Na Grafikonu 1.2. prikazan je trend umiranja od KVB u periodu od 2000. do 2009. godine. U desetogodinjem periodu posmatranja, kod osoba oba pola, registrovan je trend smanjenja umiranja od svih KVB. 13


grafikon 1.2. standardizovane stope mortalitet od kvb, srbija, 20002009. (5)

Ukupno optereenje obolevanjima u Srbiji bilo je najveim delom uzrokovano IBS, kao i u ostalim zemljama Evrope. Optereenje IBS je vee kod mukaraca nego kod ena, i raste sa godinama ivota. Najvei porast oekivanog trajanja ivota na roenju u Srbiji nastao bi eliminacijom prevremenog mortaliteta od IBS kod mukaraca (2,4 godine), odnosno eliminacijom prevremenog umiranja od CVB kod ena (2,1 godina). (6) Kao najtei oblik IBS, akutni koronarni sindrom (AKS) je jedan od najeih uzroka hitnog prijema i iznenadne smrti u razvijenim delovima sveta, a poslednjih decenija i u zemljama u razvoju. Stope incidence od akutnog koronarnog sindroma su generalno vie na severu Srbije, u Vojvodini, nego u centralnoj Srbiji, to je prikazano na Grafikonu 1.3. (5) grafikon 1.3. standardizovane stope incidencije* od akutnog koronarnog sindroma u srbiji, 20062009 (5)

* na 100.000 stanovnika prema standardnoj populaciji Evrope

1.3. Faktori rizika i primarna prevencija Jo uvek nije u potpunosti razjanjena etiopatogeneza IBS. Zato se govori o faktorima rizika koji predisponiraju odreene osobe/populaciju da obole od IBS sa veom uestalou nego populacija koja nije izloena istim faktorima rizika. Glavni nezavisni faktori rizika za pojavu IBS su sledei: puenje duvana, povien krvni pritisak, poveani serumski (ukupni i LDL) holesterol, nizak hDL holesterol, dijabetes melitus, mukarci starosti > 55 god. i ene posle menopauze i starosti > 65 god., starije ivotno doba. 14

predsiponirajui faktori rizika za nastanak IBS su sledei: gojaznost, abdominalna gojaznost, mala fizika aktivnost, sedentarni nain ivota, pozitivna porodina anamneza za ishemijsku bolest srca u ranijem ivotnom dobu (< 55 kod mukaraca ; < 65 godina kod ena), etnike karakteristike, psihosocijalni faktori. Uslovni faktori rizika za nastanak IBS su sledei: povieni trigliceridi, poviene male LDL estice, povien homocistein, povien lipoprotein Lp (a), povien fibrinogen, povieni inflamatorni markeri (C-reaktivni protein). Postoji vei broj skoring sistema za odreivanje morbiditeta i mortaliteta od KVB, na osnovu prisustva faktora rizika, a prema rezultatima velikih epidemiolokih studija. Evropsko udruenje kardiologa preporuuje upotrebu takozvanih SCORE tablica (Grafikon 1.4) za odreivanje desetogodinjeg mortaliteta od KVB (i IBS i CVB). (7) Ove tablice su napravljene na osnovu rezultata 12 evropskih kohortnih studija sa ukupno 205.178 ispitanika (88.080 ena i 117.098 mukaraca), sa ukupnim praenjem od 2,7 miliona bolesnik-godina. U tom periodu registrovana su 7.934 smrtna ishoda od KVB od kojih ak 5.652 od IBS. grafikon 1.4. score tablica za zemlje sa visokom prevalencom kvb (7)

S obzirom na to da SCORE tablice potcenjuju rizik za mlade osobe, napravljene su i tabele koje definiu relativni kardiovaskularni rizik neke osobe u poreenju s osobama koje nemaju povien krvni pritisak i holesterol, koje nisu puai, a istog su pola i uzrasta (Grafikon 1.5). (7) grafikon 1.5. score tablica relativnog kardiovaskularnog rizika (7)

15


Evropsko udruenje kardiologa je kao svoj cilj zacrtalo da nijedno novoroeno dete u treem milenijumu ne umre i ne oboli od KVB pre svoje 65. godine ivota. Kao primarnu prevenciju preporuilo je ifru koja glasi: 0-3-5-140-5-3-0, koja upuuje na zdrav nain ivota i kontrolu faktora rizika: 0 bez puenja (ni aktivno ni pasivno), 3 preporuuje se najmanje 3 km etnje dnevno, 5 preporuljivo je imati 5 obroka dnevno sa voem i povrem (najmanje 400600 g), 140 sistolni krvni pritisak manji od 140 mmhg, 5 ukupni holesterol manji od 5 mmol/l, 3 LDL holesterol manji od 3 mmol/l, 0 bez gojaznosti i eerne bolesti.

2. dijagnostika ishemijske bolesti srca2.1. suspektna i stabilna angina pektoris, bez prethodne revaskularizacije miokardaKod svih bolesnika sa suspektnom ili stabilnom anginom pektoris potrebno je uraditi sledee: detaljnu anamnezu i fizikalni pregled, EKG u miru, biohemijske analize krvi (lipidi, glukoza, kreatinin, urea, hepatogram, kompletna krvna slika, mokrana kiselina, fibrinogen, hsCRP, itd.). Preporuke za laboratorijske analize kod bolesnika sa stabilnom anginom pektoris prikazane su u Tabeli 2.1. tabela 2.1. preporuke za laboratorijske analize kod bolesnika sa stabilnom anginom pektoris (8)klasa preporuke preporuke za laboratorijske analize u poetnoj proceni angine pektoris (kod svih pacijenata) Lipidni profil nate, ukupni holesterol, hDL, LDL i trigliceridi Glukoza nate Kompletna krvna slika : hemoglobin (hb), leukociti Kreatinin preporuke za laboratorijske analize u poetnoj proceni angine pektoris (zasnovane na klinikoj slici) Markeri miokardnog oteenja ako klinika slika ukazuje na nestabilnost ili akutni koronarni sindrom Markeri tireoidne funkcije ako je kliniki indikovano Oralni test optereenja glukozom hsCRP Lp(a), apoA i ApoB homocistein hbA1c NT-proBNP preporuke za laboratorijske analize za redovnu ponovnu procenu kod bolesnika sa hroninom stabilnom anginom pektoris Lipidni profil i glukoza nate jednom godinje IIa C I I IIa IIb IIb IIb IIb IIb A C B B B B B B I I I I B B B C Nivo dokaza

Verovatnoa za postojanje stabilne angine pektoris moe se izraunati na osnovu klinikih karakteristika bola u grudima, godina starosti i pola bolesnika (Tabela 2.2). Tri najvanije klinike karakteristike bola u grudima su sledee: 1. retrosternalna lokalizacija karakteristinog kvaliteta i trajanja, 2. provociranost fizikim naporom ili emocionalnim stresom, 3. prestanak bola pri odmoru ili na primenu nitroglicerina. Na osnovu ovih karakteristika, bol u grudima se klasifikuje kao: 1. tipina ili definitivna angina pektoris potrebno je da bol u grudima ima sve tri navedene karakteristike, 2. atipina ili mogua angina pektoris bol ima dve od tri navedene karakteristike, 3. nekardijalni bol u grudima postoji jedna ili nijedna od navedenih karakteristika.

16

tabela 2.2. verovatnoa (u procentima) za postojanje stabilne angine pektoris kod simptomatskih bolesnika (zelenom bojom je prikazana mala, utom srednja, a crvenom visoka verovatnoa za postojanje ibs) (8)Nekardijalni bol u grudima pol starost 3039 4049 5059 6069 muki 4 13 20 27 enski 2 3 7 14 atipini anginozni bol muki 34 51 65 72 enski 12 22 31 51 tipini anginozni bol muki 76 87 93 94 enski 26 55 73 86

Nakon orijentisanja o verovatnoi postojanja IBS (tzv. pretest verovatnoa u Bayesovoj teoremi), bolesnika moemo svrstati u jednu od tri kategorije prema verovatnoi za postojanje IBS: 1. mala verovatnoa manja od 10% (prema nekim autorima manja od 20%), 2. srednja verovatnoa 10 90% (prema nekim autorima izmeu 20 i 80%), 3. visoka verovatnoa vea od 90% (prema nekim autorima vea od 80%). Bolesnike u grupi sa malom verovatnoom za postojanje IBS nije potrebno dodatno ispitivati niti invazivnim niti neinvazivnim testovima (osim za procenu odreenih sportskih/ profesionalnih sposobnosti); bolesnike u grupi sa srednjom verovatnoom potrebno je testirati neinvazivnim funkcionalnim testovima kako bi se dokazalo postojanje ishemije miokarda; dok je za bolesnike sa visokom verovatnoom indikovana koronarna angiografija bez prethodnog neinvazivnog testiranja (Tabela 2.2). Ovo se preporuuje zato to kod bolesnika sa niskom (odnosno visokom) pretest verovatnoom za postojanje IBS, neinvazivno funkcionalno testiranje i u sluaju lano pozitivnog (odnosno negativnog) rezultata i dalje daje nisku (odnosno visoku) post-test verovatnou postojanja IBS koja utie na donoenje klinikih odluka nezavisno od rezultata testa. (9) Test optereenja je ve decenijama pouzdana i kliniki opte prihvaena dijagnostika metoda koja se primenjuje kod bolesnika sa sumnjom na ishemijsku bolest srca ili pak kod bolesnika sa ve postavljenom dijagnozom IBS, a kod kojih se test izvodi pre svega u prognostike svrhe. Ovim testom moe se otkriti IBS tek kada je aterosklerozom zahvaeno vie od 75% povrine poprenog preseka koronarne arterije (to odgovara 50% dijametra stenoze). Izvodi se na ergobiciklu ili na pokretnoj traci (treadmillu) po standardizovanim protokolima. Dijagnostiki test optereenja izvodi se sa ciljem postavljanja (ili odbacivanja) dijagnoze IBS. Svim ispitanicima bi trebalo iskljuiti digoksin, beta blokatore, antagoniste kalcijuma i nitrate, najmanje 24 h (optimalno 48 h) pre izvoenja testa (pod uslovom da iskljuenje ovih lekova ne utie znaajno na zdravstveno stanje pacijenta). Beta blokatore bi trebalo iskljuiti postepeno. Zbog visoke dostupnosti i niske cene, test fizikim optereenjem sa EKG monitoringom se najee koristi za potvrivanje uzroka bola u grudima i obezbeivanje objektivnog dokaza postojanja IBS. Glavno ogranienje testa fizikim optereenjem ili stresne elektrokardiografije je njena niska specifinost (tj. veliki broj lano pozitivnih rezultata, posebno kod ena posle menopauze, hipertoniara, hipertrofije leve komore, hiperlipidemija sa posledinom endotelnom disfunkcijom). Osim toga, ne moe se raditi kod bloka leve grane hisovog snopa, WPW sindroma, nespecifinih promena u ST segmentu i T talasu, kao i kod prisustva ritma pejsmejkera. U tim stanjima prednost treba dati metodama u kojima se vizualizuje funkcija ili perfuzija miokarda leve komore (stres ehokardiografija ili stres perfuziona scintigrafija). Primena ovih testova zavisi od opremljenosti i obuenosti kadra, a prednost treba dati testovima bez prateeg jonizujueg zraenja. U Tabeli 2.4. prikazane su preporuke za primenu testova optereenjem sa vizualizacionim tehnikama u inicijalnoj dijagnostici IBS.

17


tabela 2.3. preporuke za izvoenje testa optereenjem sa ekg-om (8)klasa preporuka preporuke za izvoenje testa optereenja sa ekg-om (iskljuuje se stres-eho i talijumscintigrafija) za poetno dijagnostikovanje angine pectoris Pacijenti sa simptomima angine pectoris i srednjom pre-test verovatnoom za postojanje IBS (videti Bayesovu teoremu, Poglavlje 3.2) (ukljuujui i one koji imaju kompletan blok desne grane ili ST-depresiju < 1mm u miru) Pacijenti koji uzimaju digokisn ili u miru imaju ST-depresiju 1mm na EKG-u Pacijenti sa malom pre-test verovatnoom (< 10%) za IBS, odreeno prema godinama, polu i simptomima preporuke za izvoenje testa optereenja sa ekg-om za rutinsku ponovnu procenu u pacijenata sa hroninom stabilnom anginom Rutinski periodian test opterenjem sa EKG-om u odsustvu klinikih promena iib C I iib iib B B B Nivo dokaza

tabela 2.4. preporuke za primenu testa fizikim optereenjem sa vizuelizacionim tehnikama (8)klasa preporuka preporuke za primenu testa fizikim optereenjem sa vizuelizacionim tehnikama (ehokardiografija ili nuklearne metode) u inicijalnoj dijagnostici angine pectoris Stres ehokardiografija s testom fizikog optereenja kod bolesnika sa srednjom pre-test verovatnoom za koronarnu bolest koji imaju jednu od sledeih promena na EKG-u u miru: - WPW sindrom (sindrom preekscitacije), - ST-depresija u miru 1 mm, - LBBB (blok leve grane), - ritam pejsmejkera Bolesnici sa neodreenim testom optereenja na EKG-u, kod kojih postoji velika verovatnoa postojanja koronarne bolesti, a gde je dijagnoza jo uvek sumnjiva Bolesnici sa prethodnom revaskularizacijom miokarda (PCI ili CABG) kod kojih je lokalizacija ishemije znaajna Farmakoloki stres-test (dobutamin, adenozin, dipiridamol) kod bolesnika sa srednjom pretest verovatnoom za IBS koji nisu sposobni da izvedu adekvatan test fizikim optereenjem Bolesnici sa malom pretest verovatnoom za postojanje IBS, kao to su ene sa atipinim bolom u grudima Procena funkcionalne znaajnosti intermedijarnih lezija nakon koronarne arteriografije Za odreivanje lokalizacije ishemije miokarda, kada se razmatra mogunost ili planira revaskularizacija (PCI ili CABG) kod bolesnika koji ve imaju uraenu arteriografiju IIa IIa IIa I B Nivo dokaza

I I

B A

B

B C B

Neinvazivni funkcionalni dijagnostiki testovi imaju i veliki prognostiki znaaj. Prognostiki test optereenjem izvodi se u cilju procene terapijskog efekta medikamentne terapije ili ravaskularizacije miokarda, pa iskljuenje antianginoznih lekova pre testiranja nije potrebno. ak i sama injenica da bolesnik ne moe da izvede test fizikog optereenja ve ukazuje na neto loiju prognozu. Za 24 h holter EKG-a vae slina ogranianja kao i za EKG u optereenju, a indikacije za njegovu primenu su bolesnici sa suspektnom vazospastinom anginom pektoris (Prinzmetal) (klasa preporuka iia, nivo dokaza c), kao i bolesnici sa anginom pektoris i pridruenim poremeajima sranog ritma (klasa preporuka i, nivo dokaza b). Nije dokazana korist rutinske rendgrenografije srca i plua kod svih bolesnika sa IBS, mada se preporuuje kod bolesnika sa ishemijskom kardiomiopatijom (klasa preporuke i, nivo dokaza c) i kod bolesnika sa kliniki dokazanom znaajnom boleu plua (klasa preporuke i, nivo dokaza b). 18

Multidetektorska kompjuterizovana tomografija (MDCT) je relativno dobra metoda za vizuelizaciju koronarnih arterija, dok je magnetna rezonanca (MRI) superiorna u prikazivanju strukture miokarda. Pokazano je da MDCT ima visoku negativnu prediktivnu vrednost, sugeriui da je MDCT odlina metoda za iskljuivanje IBS, dok je njena pozitivna prediktivna vrednost umerena. MDCT angiografija ne moe precizno da predvidi hemodinamski znaaj koronarne stenoze, s obzirom na to da ne uzima u obzir veliinu perfuzionog polja distalno od stenoze. Dostupnost ove tehnologije i pristupanost za bolesnika je relativno mala u Srbiji, u poreenju sa drugim neinvazivnim dijagnostikim testovima, i uglavnom je rezervisana za bolesnike koji se tim drugim testovima ne mogu proceniti (npr. lo akustiki prozor). Kombinacija anatomskog i funkcionalnog ispitivanja je veoma interesantan koncept koji kod nas jo uvek nije zaiveo, i za sada se primenjuje u malom broju centara u svetu. Ova kombinacija se moe postii ureajima koji imaju integrisane dve razliite vizuelizacione tehnike (MDCT i SPECT; MDCT i PET). invazivni testovi Selektivna koronarna arteriografija, koja predstavlja luminogram, odnosno odraz onoga to ateroskleroza radi lumenu krvnog suda, dugo je bila zlatni standard u dijagnostici IBS. Meutim, jo su neinvazivni testovi za provokaciju miokardne ishemije pokazali da se kod mnogih intermedijarnih angiografskih stenoza ne moe predvideti funkcionalni znaaj stenoze bez testa za provokaciju miokardne ishemije. ak i iskusni interventni kardiolozi ne mogu precizno da predvide znaaj veine intermedijarnih stenoza samo na bazi vizuelne procene ili kvantitativne koronarne angiografije. Uobiajena je praksa da mnogi bolesnici sa visokom pre-test verovatnoom za IBS budu upueni na kateterizaciju srca bez prethodnog funkcionalnog testiranja. Kada su neinvazivni testovi za ocenu hemodinamskog znaaja koronarne stenoze putem provokacije miokardne ishemije kontraindikovani, nedijagnostiki ili nedostupni, predlae se odreivanje frakcione rezerve protoka (FFR) ciljne epikardne koronarne stenoze (klasa preporuke i, nivo dokaza a). (1) Odlaganje perkutane koronarne intervencije ili hirurke revaskularizacije kod bolesnika sa vrednou FFR preko 0,80 (to predstvlja 80% od protoka kada ne bi postojala stenoza na koronarnoj arteriji) bezbedno je i njihov kliniki tok je odlian. S obzirom na cenu i manju dostupnost opreme i koronarnih ica za odreivanje FFR, u naim uslovima se pokazalo kao jako korisno odreivanje koronarne rezerve protoka (CFR) transtorakalnim Doppler ultrazvunim pregledom uz intravensko davanje adenozina. Naroito je dobra negativna prediktivna vrednost za CFR vei od 2,0. Nedostatak ove metode je da ima nezadovoljavajuu izvodljivost u sluaju evaluacije cirkumfleksne koronarne arterije (LAD arterija se moe ovim putem moe evaluirati u preko 90%, a RCA u 80% sluajeva), kao i to da mnogo zavisi od bazalnih hemodinamskih parametara i kvaliteta miokardne mikrocirkulacije. U Tabeli 2.5. dat je zbirni pregled razliitih neinvazivnih i invazivnih metoda u dijagnozi i prognozi koronarne bolesti.

19


tabela 2.5. indikacije razliitih vizuelizacionih testova za dijagnozu ibs i za procenu prognoze kod pacijenata bez utvrene ibs (1)asimptomatska ibs (skrining) simptomatska ibs pretest verovatnoaa za znaajnu koronarnu stenozu mala anatomski test Invazivna angiografija MDCT angiografija MRI Funkcionalni test Stres eho Nuklearni imiding Stres MRI PET IIIA IIIA IIIB IIIB IIIA IIIA IIIB IIIB IA IA IIaB IIaB IIIAd IIIA IIIB IIIBd d d

prognostika vrednost za pozitivan rezultatb

prognostika vrednost za negativan rezultatc

srednja IibA IIaB IIIB

visoka IA IIIB IIIB IA IIbB IIIC IA IA IIaB IIaB IA IIaB IIIC IA IA IIaB IIaB

IIIA IIIBc IIIB

IIIA IIbB IIIB

a za prognostiko ispitivanje koronarne stenoze, funkcionalne vizuelizacione tehnike imaju sline indikacije b pre-test verovatnoa za otkrivanje IBS izraunata na osnovu simptoma, pola i godina starosti c u odnosu na MDCT angiografiju, a ne na kalcijumski skor d kod bolesnika sa opstruktivnom koronarnom boleu potvrenom angiografski, funkcionalno testiranje moe biti korisno za utvrivanje revaskularizacione strategije, bazirano na stepenu, ozbiljnosti i lokalizaciji ishemije

S upotrebom stentova obloenih lekom (DES) kod perkutane revaskularizacije i arterijskih graftova kod hirurke revaskularizacije miokarda, potreba za otkrivanjem restenoze generalno se smanjila. Meutim, strategija za praenje bolesnika nakon revaskularizacije ne treba da se zasniva samo na otkrivanju restenoze ili okluzije graftova, ve i na proceni funkcionalnog statusa bolesnika, kao i na sekundarnoj prevenciji. U tom smislu strategija procene bolesnika nakon revaskularizacije miokarda obuhvata dve velike oblasti: praenje bolesnika u smislu detekcije restenoze/okluzije graftova/progresije ateroskleroze, i evaluacija bazalnog funkcionalnog kapaciteta koji je potreban kada se ulazi u rehabilitacioni program nakon revaskularizacije. Fizikalni pregled, EKG u miru i osnovne laboratorijske analize preporuuju se unutar 7 dana od PCI, uz pregled mesta punkcije, kontrolu hemodinamskih parametara, krvne slike i eventualno bubrene funkcije koji ukazuju na pojavu CIN. Kod bolesnika sa AKS, lipide treba kontrolisati 46 nedelja posle akutnog dogaaja i/ili zapoinjanja terapije statinima, u cilju evaluacije efekata i eventualnih neeljenih dejstava terapije statinima. Saledea kontrola lipida u plazmi je posle tri meseca, a jetrine enzime treba prekontrolisati na poetku i posle 812 nedelja. Ostaje otvoreno pitanje da li i kada treba raditi test fizikog optereenja posle revaskularizacije kod asimptomataskih bolesnika. Prema preporukama, smatra se da kod ovih bolesnika nema potrebe za testom, mada postoje i autori koji ukazuju na znaaj neme ishemije. Rani test optereenjem preporuuje se kod inkompletne ili suboptimalne revaskularizacije, kao i kod posebnih populacija bolesnika (Tabela 2.5). Stres ehokardiografski test ili perfuziona scintigrafija imaju prednost nad rutinskim testom optereenja zbog znaajno vee dijagnostike vrednosti, lokalizacije ishemije i praenja povoljnih efekata revaskularizacije. Izbor testa i vizuelizacione tehnike zasniva se na istim principima kao i kod bolesnika pre revaskularizacije. Bolesnici koji su imali PCI na glavnom stablu leve koronarne arterije mogu se uputiti na kontrolni MSCT ili angiografiju u roku od 3 do 12 meseci. Preporuke za strategije praenja asimptomatskih i simptomatskih bolesnika nakon revaskularizacije miokarda date su u Tabelama 2.6. i 2.7. 20

2.2. praenje bolesnika nakon revaskularizacije miokarda

tabela 2.6. strategije praenja i voenje asimptomatskih pacijenata nakon revaskularizacije miokarda (1)klasa stres testove sa vizuelizacijom funkcije/perfuzije miokarda (stres-eho test ili spect) treba raditi pre nego stres-ekg test - kod bolesnika sa procenjenim niskim rizikom (+) na stres-eho testu savetuje se pojaanje OMT i promena ivotnih navika - kod bolesnika sa procenjenim visokim ili srednjim rizikom (++) na stres-eho testu, proporuuje se koronarografija Rano testiranje sa imiding tehnikom preporuuje se kod specifinih grupa bolesnika* Rutinski stres test treba raditi nakon 2 godine posle PCI i 5 godina nakon CABG *Kod specifinih grupa bolesnika indikovan je rani test optereenja: pred otpust ili neposredno nakon otpusta kod bolesnika sa STEMI leenih pPCI ili hitnom CABG, kod bolesnika koji se bave profesijama koje mogu ugroziti bezbednost drugih ljudi (npr. piloti, vozai, ronioci) i kod profesionalnih sportista, bolesnici koji koriste inhibitore 5 fosfodiesteraze, bolesnici koji bi se rekreativno bavili aktivnou koja zahteva veliku potronju kiseonika, bolesnici koji su imali srani zastoj, bolesnici sa nekompletnom ili suboptimalnom revaskularizacijom, ak iako su asimptomatski, bolesnici sa komplikacijama tokom revaskularizacije (perioperativni AIM, velika disekcija tokom PCI, endarterektomija tokom CABG itd.), dijabetiari (posebno insulin-zavisni), bolesnici sa multivaskularnom koronarnom boleu i rezidualnim intermedijarnim lezijama ili sa silent ishemijom. I Nivo dokaza A

IIa

C

IIa IIb

C C

tabela 2.7. strategije praenja i leenje simptomatskih bolesnika nakon revaskularizacije miokarda (1)Klasa Stres testove sa vizuelizacionom tehnikom (stres-eho test i SPECT) treba raditi pre nego stres-EKG test Kod bolesnika sa znacima niskog rizika (+) na stres testu savetuje se pojaanje medikamentne terapije i promena ivotnih navika Kod bolesnika sa znacima visokog ili srednjeg rizika (++) na stres testu preporuuje se koronarografija Kod bolesnika sa STEMI savetuje se hitna koronarografija Kod visoko rizinih bolesnika sa NSTEMI-AKS indikovana je rana invazivna strategija Kod niskorizinih bolesnika sa NSTEMI-AKS indikovana je elektivna koronarografija I I I I I I Nivo dokaza A B C A A C

(+) Test sa znacima niskog rizika je test sa ishemijom na viem stepenu optereenja, sa kasnom pojavom ishemije, ishemijom u jednoj zoni miokarda uz blai stepen poremeaja kontraktilnosti ili manji reverzibilni perfuzoni defekt, ili test bez dokazane ishemije. (++) Test sa znacima umerenog ili visokog rizika je test sa provociranom ishemijom na niem stepenu optereenja, ranom pojavom ishemije, ishemijom u vie zona sa teim stepenom poremeaja segmentne kinetike ili reverzibilnim perfuzionim defektom.

21


3. stabilna angina pektorisStabilna angina pektoris je kliniki sindrom za koji je karakteristian bol u grudima (ili nelagodnost u grudima) prouzrokovan ishemijom miokarda, ali bez njegove nekroze, izazvan fizikim naporom ili emocionalnim stresom. Bol prolazi posle nekoliko minuta odmora ili NTG-a datog sublingvalno. Anginozni bol najee oznaava aterosklerotsko oteenje koronarnih arterija, ali se moe javiti i kod bolesnika s aortnom stenozom, hipertrofinom kardiomiopatijom ili hipertenzijom (obino u 2. ili 3. stadijumu) bez oteenja koronarnih arterija. Paljivo uzeta anamneza ostaje kamen temeljac za dijagnozu angine pektoris. Pri uzimanju anamnestikih podataka o bolu u grudima najvanije je razluiti da li se radi o bolu kardijalnog ili nekardijalnog porekla. Detaljan opis bola podrazumeva sedam karakteristika: lokalizaciju, kvalitet, trajanje, uestalost, irenje, faktore koji ga provociraju i faktore koji dovode do njegovog prestanka. Bol u grudima moe biti kliniki kategorizovan u tri grupe, to je opisano u poglavlju 2.1. Radi boljeg i preciznijeg ocenjivanja teine anginoznih tegoba na osnovu anamnestikih podataka, Kanadsko kardiovaskularno udruenje (CCS Canadian Cardiovascular Society) dalo je klasifikaciju angine pektoris koja je predstavljena u Tabeli 3.1. (8) tabela 3.1. klasifikacija stabilne angine pektoris prema kanadskom kardiovaskularnom udruenjuklasa i klasa ii klasa iii klasa iv Uobiajena fizika aktivnost ne izaziva bol (etnja, penjanje uz stepenice) lako ogranienje uobiajene aktivnosti dovodi do bola (etnja ili penjanje uz stepenice, hod uzbrdo, bol posle obroka, na hladnou, vetar, zbog emocionalnih stresova) Mala fizika aktivnost dovodi do bola (etnja po ravnom, penjanje uz stepenice) Nemogunost da se izvri bilo koja fizika aktivnost bez bola (bolovi mogu biti prisutni i u miru)

3.1. anamneza

Principi dijagnostike stabilne angine pektoris opisani su u poglavlju 2.1. U zavisnosti od simptoma, funkcionalne i anatomske sloenosti, stabilna angina pektoris moe se leiti revaskularizacijom i/ili medikamentnom terapijom. Glavne indikacije za revaskularizaciju miokarda su smanjenje simptoma i poboljanje prognoze.

Ciljevi medikamentne terapije su otklanjanje ili smanjenje anginoznih tegoba i poboljanje prognoze. Ishemija miokarda se javlja usled nesklada u snabdevanju miokarda kiseonikom i njegovim potrebama koje su definisane tzv. duplim proizvodom (srana frekvenca x sistolni krvni pritisak). Iz tog razloga svi antianginozni lekovi su usmereni na smanjenje potronje kiseonika od strane miokarda (smanjenjem srane frekvence i/ili krvnog pritiska: beta blokatori, nedihidropiridinski kalcijumski antagonisti, svi antihipertenzivi, vazodilatatori). Kod terapije vazospastine angine (prinzmetal) bitni su i vazodilatatori (dugo i kratkodelujui nitrati i kalcijumski antagonisti). Na progresiju koronarne ateroskleroze, koja je u stvari proces aterotromboze, a samim tim i na simptome, a to je jo vanije, na prognozu esencijalno deluju sledee grupe lekova: statini, antiagregacioni lekovi (prevashodno aspirin), ace inhibitori i beta blokatori. Pokazano je da optimalna medikamentna terapija (koja podrazumeva i optimalni nain ivota sa dostizanjem ciljnih vrednosti lipida, krvnog pritiska, i glukoze u krvi) ima isti prognostiki, pa i simptomatski znaaj kao i revaskularizacija miokarda, ukoliko reverzibilna ishemija indukovana testovima provokacije ishemije ne obuhvata vie od 10% miokarda leve komore (to ehokardiografski odgovara pogoranju kinetike bar dva segmenta). Modifikovana ifra Evropskog udruenja kardiologa za sekundarnu prevenciju glasi: 0-3-5-120-4-2-0, gde je razlika u odnosu na primarnu prevenciju u neto niim vrednostima krvnog pritiska, ukupnog i LDL holesterola (videti poglavlje 1.3). (8) Detaljniji opis farmakokinetskih i farmakodinamskih osobina pojedinih grupa lekova dat je u poglavlju 5. 22

3.2. medikamentna terapija

Indikacije za primenu ne samo OMT ve i revaskularizacije (CABG ili PCI) date su u Tabeli 3.2. U Tabeli 3.3. prikazane su preporuke o nainu revaskularizacije kod bolesnika sa razliitom anatomskom kompleksnou koronarne bolesti. Generalno uzevi, to je anatomija koronarne bolesti kompleksnija (izraeno putem SYNTAX skora), to hirurka revaskularizacija miokarda ima vie prednosti u odnosu na PCI. tabela 3.2. indikacije za revaskularizaciju kod stabilne angine pektoris ili neme ishemije (1)anatomski nalaz ibs Prema prognozi LM > 50%* Svaka proksimalna stenoza LAD > 50% 2 KS ili 3KS uz oteenu funkciju LK* Dokazano veliko podruje ishemije (> 10% LK) Pojedinana stenoza krvnog suda koja ostaje > 50%* 1 KS bez stenoze proksimalne LAD i bez ishemije LK > 10% Prema simptomima Svaka stenoza > 50% sa simptomima angine ili ekvivalentom angine, koja ne reagije na OMT Dispneja / hSI i ishemija LK > 10% / vijabilnost u zoni koja je vaskularizovana suenom koronarnom arterijom > 50% Nema simptoma sa OMT *Sa dokumentovanom ishemijom ili FFR < 0,80 za angiografski dijametar stenoze 5090%. klasa I I I I I III I IIa III Nivo A A B B C A A B C

3.3. revaskularizacija miokarda kod stabilne angine pektoris

tabela 3.3. indikacije za cabg vs. pci kod stabilnih pacijenata sa promenama podesnim za obe procedure i niskim rizikom hirurkog mortaliteta (1)anatomski nalaz ibs 1 KS ili 2 KS bez proksimalne stenoze LAD 1 KS ili 2 KS proksimalna LAD 3 KS jednostavne lezije, potpuna funkcionalna revaskularizacija koja se postie sa PCI, SINTAX score 22 3 KS kompleksne lezije, nepotpuna revaskularizacija koja se postie sa PCI, SINTAX score > 22 LM (izolovan ili 1 KS ostijum / proximalni segment) LM (izolovan ili 1 KS distalna bifurkacija) LM + 2 KS ili 3 KS, SINTAX skor 32 LM + 2 KS ili 3 KS, SINTAX skor 33 prednost cabg IIb C IA IA IA IA IA IA IA prednost pci IC IIa B IIa B III A IIa B IIb B IIb B III B

KS- krvni sud

Meta-analiza sedam randomizovanih klinikih studija je jasno pokazala prednost hirurke revaskularizacije u odnosu na medikamentnu terapiju kod leenja odreenih podgrupa koronarnih bolesnika, to i dalje predstavlja osnovu savremene hirurke terapije. Kod bolesnika sa boleu glavnog stabla i trosudovnom koronarnom boleu pokazano je bolje preivljavanje nakon CABG, posebno ako je zahvaen proksimalni segment LAD arterije. Korist je bila vea kod bolesnika sa teim simptomima, pozitivnim testom optereenja pri malom stepenu optereenja i smanjenom funkcijom leve komore. Revaskularizacija lezija bez funkcionalnog znaaja, tj. bez testom provocirane miokardne ishemije nije indikovana. Druga indikacija za neinvazivno vizuelizaciono ispitivanje pre revaskularizacije je otkrivanje vitalnog miokarda kod bolesnika sa loom funkcijom leve komore. Bolesnici sa vitalnim ali disfunkcionalnim miokardom imaju vei rizik ako se ne revaskularizuju, dok bolesnici bez vitalnog miokarda nemaju poboljanje nakon revaskularizacije. 23


Praktini aspekti o leenju ovih bolesnika ukljuuju njihovo potpuno informisanje o koristi i riziku od svake metode leenja. Npr., iako bolesnik ima klasinu indikaciju za izvoenje CABG, potrebno je to prilagoditi pojedinim klinikim stanjima, poput starosnog doba ili znaajnih pridruenih komorbiditeta. Tabele 3.2. i 3.3. bi trebalo da ine osnovu preporuka od strane multidisciplinarnog sranog tima (heart team) prilikom informisanja bolesnika i dobijanja potpisanog pristanka za izvoenje odreene procedure.

4. akutni koronarni sindromRazliite prezentacije akutnog koronarnog sindroma (AKS) dele isti patofizioloki supstrat. Glavni simptom koji inicira dijagnozu je bol u grudima, ali se klasifikacija bolesnika bazira na elektrokardiogramu (EKG). U skladu s tim postoje dve kategorije bolesnika: 1. Bolesnici sa tipinim akutnim bolom u grudima i perzistentnom (> 20 minuta) elevacijom ST segmenta. Ovo se naziva AKS sa ST elevacijom (STE-AKS). Veina ovih bolesnika e na kraju da razvije infarkt miokarda sa ST elevacijom (STEMI). 2. Bolesnici sa akutnim bolom u grudima ali bez perzistentne elevacije ST segmenta (NSTE-AKS). Oni imaju depresiju ST segmenta ili inverziju T talasa, aplatirane T talase, ili nemaju EKG promene pri prvoj prezentaciji. STEMI je u Srbiji ei nego NSTE-AKS. Bolesnici sa STEMI imaju neto vei hospitalni mortalitet nego oni sa NSTE-AKS (7% prema 5%), ali posle est meseci vrednosti mortaliteta kod oba stanja su veoma sline (12 odnosno 13%). AKS je manifestacija ateroskleroze kojoj obino prethodi akutna tromboza, izazvana rupturom ili erozijom aterosklerotskog plaka, sa ili bez pratee vazokonstrikcije, uzrokujui iznenadno i kritino smanjenje u krvnom protoku. U STEMI tromb je bogat fibrinom i najee potpuno okluzivan, dok je u NSTE-AKS uglavnom trombocitni i delimino ili intermitentno okluzivan. Kako tromb raste, delovi tromba se otkidaju i moe doi do embolizacije koronarne mikrocirkulacije. Tako mogu nastati male zone miokardne nekroze, to moe imati kao posledicu porast kardijalnih troponina. Na Grafikonu 4.1. prikazan je dijagnostiko-terapijski algoritam za bolesnike koji se prikazuju kao definitivni ili suspektni AKS.

4.1. epidemiologija i tok bolesti

4.2. patofiziologija

24

grafikon 4.1. dijagnostiko-terapijski algoritam za bolesnike koji se prikazuju kao definitivni ili suspektni aks

4.3. infarkt miokarda sa elevacijom st segmentaPri planiranju i sprovoenju revaskularizacije kod bolesnika sa STEMI postoje pet stratekih ciljeva: 1. Da se kod bolesnika sa STEMI odmah razmilja o mehanikoj reperfuziji, a u sluaju njene nemogunosti o prehospitalnoj trombolizi (u odsustvu kontraindikacija) (klasa preporuke i, nivo dokaza a). 2. Ordiniranje antitrombocitnih lekova u prehospitalnim uslovima odmah po postavljanju dijagnoze (ASA, i lekovi iz grupe tienopiridina: klopidogrel ili tiklopidin, kao i prasugrel ili tikagrelor kada budu registrovani u Srbiji) (ASA klasa preporuke i, nivo dokaza b; klopidogrel klasa preporuke i, nivo dokaza c; prasugrel klasa preporuke i, nivo dokaza b; tikagrelor klasa preporuke i, nivo dokaza b). 3. Da se bolesnik transportuje do sale za kateterizaciju. Praksa da se bolesnik transportuje u urgentni prijem ili koronarne jedinice centara koji imaju salu za kateterizaciju je struna greka (klasa preporuke iii, nivo dokaza a), osim u izuzetnim sluajevima (npr. potreba za neodlonom terapijom koja se ne moe pruiti u sali za kateterizaciju). Nedopustivo je transportovati takvog bolesnika i u ustanovu bez sale za kateterizaciju, jer se pokazalo da i sekundarni transport dovodi do velikih zakanjenja. 25


Popunjavanje Reperfuzione liste za STEMI (videti Grafikon 4.2) usmerava ekipu da sa bolesnikom ide centripetalno ka sali, a ne centrifugalno od sale za kateterizaciju (klasa preporuke i, nivo dokaza C). Takoe, omoguava praenje preduzetih mera za leenje bolesnika, i to sukcesivno na svakoj etapi. Iz nje se moe tano rekonstruisati i ukupno ishemijsko vreme (od poetka simptoma do otvaranja za infarkt odgovorne arterije). Upravo ukupno ishemijsko vreme ima veliki prognostiki znaaj. 4. Podrazumeva se da treba da postoji rezervna pripravna ekipa hMP koja e zbrinjavati bolesnike na teritoriji sa koje je deurna ekipa transportovala bolesnika sa STEMI do sale za kateterizaciju, u periodu dok je ova ekipa odsutna (klasa preporuke i, nivo dokaza c). 5. Napraviti nacionalni registar bolesnika s akutnim koronarnim sindromom (klasa preporuke i, nivo dolaza c). Reperfuzija je bitna kod bolesnika sa STEMI i ako se uradi u toku prvog sata od nastanka simptoma moe da se elektrokardiografski abortira infarkt miokarda u oko 25% sluajeva. Reperfuziona strategija odreuje se zavisno od: trajanja simptoma do prvog medicinskog kontakta (odnosno postavljanja dijagnoze na EKG-u, ne eka se nalaz biohumoralnih markera miokardne nekroze!); starosti bolesnika; veliine infarkta; telesne teine bolesnika; sklonosti ka hemoraginim komplikacijama; kao i dostupnosti da se uradi pPCI u roku 90120 minuta. U prehospitalnim uslovima bitno je proceniti koja je reperfuziona strategija primenljiva kod svakog pojedinanog bolesnika. Procena primenljive strategije kod svakog pojedinanog bolesnika se vri prema Tabeli 4.1. Poto za PCI u STEMI praktino ne postoje apsolutne kontraindikacije, vrlo je vano odmah proceniti da li bolesnik moe da ima efikasnu pPCI unutar 90, odnosno 120 minuta. Ukoliko ne postoje uslovi za brzu i efikasnu pPCI, vri se trijaa bolesnika za prehospitalnu trombolizu (jer je dokazano da je prehospitalna tromboliza zbog manjeg kanjenja u odnosu na hospitalnu trombolizu znatno efikasnija). Ukoliko postoje indikacije za prehospitalnu trombolizu, prelazi se na listu za proveru kontraindikacija (Tabela 4.2). Ukoliko ne postoje kontraindikacije, treba zapoeti trombolizu unutar 30 minuta od postavljanja dijagnoze STEMI (snimanje i tumaenje EKG-a) (klasa preporuke iia, nivo dokaza a). Transport bolesnika do automobila treba da bude na kardiolokoj stolici ili nosilima (od trenutka postavljanja dijagnoze STEMI bolesnik ne treba da napravi nijedan dodatni napor). U kolima hMP pacijent mora biti na nosilima sa podignutim uzglavljem. Svi lekovi daju se iskljuivo intravenski, supkutano ili oralno; lekove Ne davati iNtramUskUlarNo! Bitno je da se vodi protokol kako celokupne date terapije, tako i izabranog puta do sale za kateterizaciju (videti Grafikon 4.2). Bolesnici sa manjim STEMI, stariji od 75 godina i sa poveanim rizikom od krvarenja, a koji se prezentuju u prva dva sata od poetka simptoma, treba da budu podvrgnuti pPCI u roku od 120 minuta. Kod ove populacije dozvoljava se vee vreme kanjenja (ne mora u toku 90 minuta jer je kod starijih bolesnika rizik od trombolize vei, a brzina nekroze miokarda je neto sporija nego kod mlaih). Vei rizik od hemoragijskih komplikacija pri trombolizi postoji kod bolesnika: u starijoj ivotnoj dobi, enskog pola, niske telesne teine, sa bubrenom insuficijencijom, na terapiji sa vie antitrombotika (dua i istovremena upotreba ASA i OAK), sa visokim krvnim pritiskom na prijemu, sa cerebrovaskularnim oteenjima, to bi trebalo razmotriti, naroito ako se kao fibrinolitik daje streptokinaza. Ukoliko se na teritoriji gde se zbrinjava bolesnik nalazi sala za PCI, lekar hMP mora uzeti u obzir ukupno potrebno vreme do zapoinjanja intervencije (a ne samo vreme transporta do sale koja moe da bude zauzeta drugom zapoetom intervencijom), jer vreme odlaganja reperfuzije ne znai samo vreme u kome je bolesnik transportovan do sale za kateterizaciju. Ovo vreme obuhvata zbirno vreme za pripremu bolesnika za transport od trenutka uraenog EKG-a, transport do automobila hMP, vremenske i saobraajne uslove, udaljenost kateterizacione jedinice, kao i vreme potrebno za prijem ovih bolesnika i ulazak u salu (ili aktiviranje i pristizanje pripravne ekipe za pPCI). Potrebno je da postoji kontakt telefon sa kolegama u kateterizacionoj jedinici kako bi se pripravna ekipa pozvala i dobila potvrda da je sala slobodna i spremna. Ukoliko je mogue ispotovati predvieno vreme i uslove, lekar ordinira svu terapiju za STEMI, osim trombolitika. Ako je transport do sale za kateterizaciju nemogu u ukupnom vremenu od 90 do 120 minuta (vreme proteklo od prvog EKG-a u prehospitalnim uslovima do otvaranja koronarne arterije), lekar hMP je duan da ordinira prehospitalnu trombolizu, ukoliko ne postoje kontraindikacije. 26

Ukoliko hMP ne poseduje trombolitik, a vreme do otvaranja koronarne arterije u sali za kateterizaciju je due 90120 minuta, obaveza lekara je da najavi dolazak bolesnika sa STEMI u najbliu koronarnu jedinicu kako bi ciljno vreme do zapoinjanja trombolitike terapije od prvog medicinskog kontakta bilo do 30 minuta. Ukoliko nije mogue dati trombolizu unutar 30 minuta, potrebno je uiniti sve da se ona primeni to ranije, odnosno da kanjenje bude to manje. Bolesnik se transportuje uz OBAVEZAN EKG-monitoring, kao i monitoring svih vitalnih parametara. tabela 4.1. reperfuziona strategija zavisno od vremena od poetka simptoma (sa klasama preporuka i nivoima dokaza) (10, 11)trajanje simptoma do prvog medicinskog kontakta < 2 h (veliki infarkt)* moe na pci za 90 min. PCI I A Ne moe na pci za 90 min. prehospitalna tromboliza IIa

A

trajanje simptoma do prvog medicinskog kontakta < 2 h (mali infarkt)** trajanje simptoma do prvog medicinskog kontakta

moe na pci za 120 min. PCI I A

Ne moe na pci za 120 min. prehospitalna tromboliza IIa

A

moe na pci za 120 min.

Ne moe na pci za 120 min. - prehospitalna tromboliza (ako < 6 h od poetka simptoma TNK) - hospitalna tromboliza (ako > 6 h od poetka simptoma alteplaza) Ne moe na pci IIa A

> 2 h do 12 h

PCI

I

A

IIa

A

trajanje simptoma do prvog medicinskog kontakta > 12 h PCI

moe na pci IIa C

Koronarna jedinica (+/ tromboliza, PCI, OMT prema proceni)

I

C

* Veliki IM: prednji, prednji proireni i anterolateralni. ** Mali IM: inferiorni, izolovani posteriorni i visoki lateralni.

tabela 4.2. lista za proveru kontraindikacija za prehospitalnu trombolizuapsolUtNe koNtraiNdikacije Prethodna intrakranijalna hemoragija ili CVI nepoznate etiologije Ishemini modani udar u poslednjih 6 meseci Poznati intrakranijalni maligni tumori (primarni ili metastatski) Sumnja na aortnu disekciju Aktivno krvavljenje ili sklonost ka krvavljenju (ne raunajui menstrualni ciklus) Krvarenje iz GIT-a u poslednje 4 nedelje Znaajna zatvorena povreda, operacija lica i glave unutar prethodne 3 nedelje Nekompresibilne punkcije (npr. biopsija jetre, lumbalna punkcija) relativNe koNtraiNdikacije TIA u prethodnih 6 meseci hipertenzija u trenutku merenja (sist. TA > 180 mmhg ili dijast. TA > 110 mmhg) Demencija ili poznata intrakranijalna oboljenja Uznapredovale bolesti jetre Traumatska ili produena (> 10 min.) kardiopulmonalna reanimacija Skoranje (unutar 24 nedelje) unutranje krvarenje Punkcija krvnih sudova kod kojih se ne moe uraditi kompresija koriguj i razmisli o reperfuziji DA DA DA DA DA DA DA NE NE NE NE NE NE NE prvo da odustani DA DA DA DA DA DA DA DA NE NE NE NE NE NE NE NE

27

NACIONALNI VODI DOBRE KLINIKE PRAKSE ZA DIJAGNOSTIKOVANJE I LEENJE IShEMIJSKE BOLESTI SRCAStreptokinaza: prethodno primanje (> 5 dana do godinu dana), ili prethodne alergijske reakcije na ovaj lek Trudnoa i poroaj unutar jedne nedelje Aktivni peptiki ulkus Bolesnik uzima antikoagulantne lekove: vie vrednosti INR-a Infektivni endokarditis DA DA DA DA DA NE NE NE NE NE

grafikon 4.2. reperfuziona lista za stemi

preporuke za izvoenje primarne pci - Tokom primarne PCI (pPCI), izvodi se intervencija samo na leziji odgovoronoj za infarkt (eng. culprit lesion) (klasa preporuke iia, nivo dokaza b). - Preporuuje se izvoenje manuelne tromboaspiracije (klasa preporuke iia, nivo dokaza a). - Preporuke za primenu antiagregacione i antikoagulantne terapije prikazane su u Tabeli 5.1. - Kardiogeni ok bez vremenskog ogranienja za pPCI, uz preporuku za revaskularizaciju svih kritinih lezija koje su pogodne za PCI (klasa preporuke i, nivo dokaza b). - IABP preporuuje se njena primena kod svih hemodinamski nestabilnih bolesnika (posebno kod bolesnika sa kardiogenim okom i mehanikim komplikacijama) (klasa preporuke i, nivo dokaza c). preporuke za medikamentnu terapiju tokom hospitalizacije i nakon otpusta iz bolnice Preporuuje se nastavak dvojne antiagregacione terapije (aspirin i klopidogrel) koja je indikovana 912 meseci ak i kod bolesnika koji nisu imali ni jedan vid reperfuzije (pPCI ili fibrinoliza), a nakon toga aspirin doivotno, zatim statini bez obzira na nivo lipida (sa ciljem da LDL bude manji od 1,8 mmol/L), a ukoliko nema kontraindikacija, preporuuje se terapija beta blokatorima i ACE inhibitorima. Radna dijagnoza AKS bez ST elevacije (NSTE-AKS) bazira se na merenju troponina i na kraju moe da se kvalifikuje kao infarkt miokarda bez ST elevacije (NSTEMI) ili kao nestabilna angina pektoris (Grafikon 4.3). 28

4.4. Nestabilna angina pektoris i infarkt miokarda bez elevacije st segmenta

grafikon 4.3. spektar akutnih koronarnih sindroma

4.4.1. dijagnoza i procena rizika-

Izdvaja se nekoliko klinikih prezentacija NSTE-AKS:

produeni (> 20 minuta) anginozni bol u mirovanju, novonastala (de novo) angina, nedavna destabilizacija prethodno stabilne angine (crescendo angina), postinfarktna angina.

Dijagnoza NSTE-AKS nikada ne bi trebalo da bude postavljena samo na osnovu sranih biomarkera, ije bi poviene vrednosti trebalo da budu razmatrane u kontekstu klinikog nalaza. Ukoliko je prva vrednost troponina normalna, potrebno je ponoviti analizu za 69 h. U NSTE-AKS mala poveanja troponina mogu se registrovati unutar 4872 h. Uvoenjem visoko senzitivnog troponina (hsTn) omogueno je rano postavljanje dijagnoze i identifikacija osoba sa poveanim rizikom, primenom protokola za brzo iskljuivanje AKS (3 h). Kopeptin je novi biomarker koji bi u kombinaciji sa troponinom jo vie poveao senzitivnost i specifinost kod bolesnika s ranom prezentacijom.

29


grafikon 4.4. brzo iskljuivanje aks sa visoko senzitivnim troponinom

hsTn visoko senzitivni troponin, GGN gornja granica normale, 99. percentil zdrave populacije, promena u zavisnosti od korienog testa.

Nekoronarna stanja sa povienim troponinom - Teka kongestivna srana insuficijencija akutna ili hronina, - disekcija aorte, aortna mana ili hipertrofina kardiomiopatija, - kontuzija miokarda, ablacija, pejsing, kardioverzija ili endomiokardna biopsija, - inflamatorne bolesti, npr. miokarditis ili endo-/perikarditis, - hipertenzivna kriza, - tahi- ili bradiaritmije, - embolija plua, teka pluna hipertenzija, - hipotireoidizam, - sindrom apikalnog baloniranja, - hronina ili akutna bubrena insuficijencija, - akutna neuroloka bolest, ukljuujui log, ili subarahnoidalnu hemoragiju, - infiltrativne bolesti, npr. amiloidoza, hemohromatoza, sarkoidoza, sklerodermija, - toksino dejstvo lekova, npr. adriamicin, 5-fluorouracil, herceptin, zmijski otrov, - opekotine, ukoliko zahvataju > 30% povrine koe, - rabdomioliza, - ugroeni bolesnici, naroito sa respiratornom insuficijencijom ili sepsom.

30

U Tabeli 4.3. prikazana je diferencijalna dijagnoza kardiolokih i ne-kardiolokih stanja koja mogu da maskiraju NSTE-AKS. tabela 4.3. diferencijalna dijagnoza Nste-akskardioloka Miokarditis Perikarditis Mioperikarditis Kardiomiopatija Valvularna bolest Apikalno baloniranje Srana trauma pluna Embolija plua Infarkt plua Pneumonija Pleuritis Pneumotoraks hematoloka Anemija srpastih elija vaskularna Disekcija aorte Aneurizma aorte Koarktacija aorte Cerebrovaskularne bolesti gastrointestinalna Ezofagealni spazam Ezofagitis Peptini ulkus Pankreatitis holecistitis ortopedska/infekcije Cervikalna diskopatija Fraktura prljena Povreda / zapaljenje miia Kostohondritis herpes zoster

skorovi rizika Nekoliko skorova za stratifikaciju rizika je razvijeno i ispitano na velikom broju bolesnika. GRACE (Global Registry of Acute Cardiac Events) skor rizika zasnovan je na velikoj neselektivnoj populaciji internacionalnih registara koji su obuhvatali itav spektrum AKS bolesnika. Pomou GRACE skora mogue je odrediti rizik za intrahospitalni mortalitet i mortalitet nakon est meseci (Tabele 4.4. i 4.5).tabela 4.4. prediktori grace skor rizikaPrediktor starost (godine) < 40 4049 5059 6069 7079 80 0 18 36 55 73 91 skor 160199 > 200 kreatinin (mol/l) 034 3570 71105 106140 141176 177353 354 killip klasa I II III IV srani zastoj pri prijemu povieni srani markeri st-segment promene 0 21 43 64 43 15 30 2 5 8 11 14 23 31 11 0

srana frekvencija (otkucaj/ min) < 70 7089 110149 150199 > 200 0 7 23 36 46

sistolni krvni pritisak (mmhg) < 80 8099 100119 120139 140159 63 58 47 37 26

GRACE skor rauna se sabiranjam numerikih vrednosti datih u Tabeli 4.4, koje odgovaraju odreenim klinikim karakteristikama bolesnika. Numerika vrednost GRACE skora kree se od 2 do 372. (http://www.outcomes-umassmed.org/grace/acs_risk/acs_risk_content.html)

31


tabela 4.5. intrahospitalni i mortalitet nakon 6 meseci na osnovu grace skora rizikakategorija rizika Nizak Srednji Visok kategorija rizika Nizak Srednji Visok grace skor rizika 108 109140 > 140 grace skor rizika 88 89118 > 118 intrahospitalni mortalitet (%) 3 mortalitet nakon 6 meseci (%) 8

skor rizika za krvarenje Krvarenje je udrueno sa loom prognozom u NSTE-AKS. Pomou CRUSADE (Can Rapid risk stratification of Unstable angina patients Suppress ADverse outcomes with Early implementation of the ACC/AHA guidelines) skor rizika mogue je odrediti rizik za veliko krvarenje u toku hospitalizacije (www.crusadebleedingscore.org/) (Tabela 4.6. i Slika 1). tabela 4.6. crUsade skor rizika za krvarenjealgoritam za odreivanje crUsade skora rizika za veliko krvarenje u toku hospitalizacije Prediktor Bazalni hematokrit, % < 31 3133,9 3436,9 3739,9 40 Klirens kreatinina, mL/min 15 > 1530 > 3060 > 6090 > 90120 > 120 Srana frekvencija (otkucaja/min.) 70 7180 8190 91100 101110 111120 121 Skor 9 7 3 2 0 39 35 28 17 7 0 Prediktor Pol Mukarci ene Znaci SI pri prijemu Ne Da Prethodna vaskularna bolest Ne Da Dijabetes Ne Da Sistolni krvni pritisak, mmhg 90 91100 101120 121180 181200 201 Skor 0 8 0 7

0 6 0 6

0 1 3 6 8 10 11

10 8 5 1 3 5

32

CRUSADE skor rizika za krvarenje slika 1. rizik od velikog krvarenja u odnosu na crUsade skor za krvarenje U Tabeli 4.7. prikazane su preporuke za dijagnozu i stratifikaciju rizika kod bolesnika sa NSTEAKS. tabela 4.7. preporuke za dijagnozu i stratifikaciju rizika kod bolesnika sa Nste-aks (12)klasa preporuke Pacijente s AKS treba primiti po mogustvu u namensku jedinicu za bol u grudima ili koronarnu jedinicu. Preporuuje se korienje skorova rizika za prognozu i krvarenje (npr. GRACE, CRUSADE). EKG treba snimiti unutar 10 minuta od prvog medicinskog kontakta. EKG ponoviti u sluaju ponovnih simptoma, i posle 69 h i 24 h, i pre otpusta iz bolnice. Odmah odrediti vrednosti troponina (cTnT ili cTnI). Rezultat treba da bude dostupan u roku od 60 minuta. Test bi trebalo ponoviti 69 h posle prvog uzimanja ako je prvi nalaz negativan. Ponoviti odreivanje Tn nakon 1224 h ako je kliniko stanje jo uvek sugestivno na AKS. Brzi protokol za iskljuivanje AKS (0 i 3 h) preporuuje se kada su dostupni testovi za odreivanje visoko senzitivnog troponina (hsTn). Ehokardiogram se preporuuje za sve pacijente, da se ispita regionalna i globalna funkcija leve komore i zbog diferencijalne dijagnoze. Koronarografija je indikovana u pacijenata kod kojih obim koronarne bolesti ili uzrona lezija moraju biti odreene. Pacijentima bez ponavljanih bolova, s normalnim EKG nalazom, negativnim troponinima i niskim skorovima rizika preporuuje se neinvazivni stres test za izazivanje ishemije pre odluivanja o invazivnoj strategiji. I I I I I I I I Nivo dokaza C B B A B C C A

33


4.4.2. leenje bolesnika sa Nste-aks 4.4.2.1. antiishemijski lekovi (Tabela 4.8) smanjuju miokardnu potronju kiseonika (smanjujui sranu frekvencu, krvni pritisak ili kontraktilnost leve komore) i/ili deluju vazodilatatorno. tabela 4.8. preporuke za primenu antiishemijskih lekova kod bolesnika sa Nste-aks (12)klasa preporuke Nitrati efikasno ublauju simptome anginoznih napada; intravenski nitrati se preporuuju kod pacijenata sa ponavljanom anginom i/ili znacima srane insuficijencije. Beta blokatori se preporuuju ukoliko ne postoje kontraindikacije, a naroito kod pacijenata sa hipertenzijom ili tahikardijom. Blokatori kalcijumskih kanala dovode do ublaavanja simptoma kod pacijenata koji ve primaju nitrate i beta blokatore (dihidropiridinskog tipa) i u pacijenata sa kontraindikacijom za beta blokatore (tipa benzotiazepina ili feniletilamina). Blokatori kalcijumskih kanala se preporuuju u pacijenata sa vazospastinom anginom. Nifedipin, ili druge dihidropiridine, ne treba koristiti osim u kombinaciji sa beta blokatorima. I I I I III Nivo dokaza C B B C B

4.4.2.2. antitrombocitnu terapiju (tabele 4.9. i 4.10) trebalo bi uvesti to je ranije mogue po postavljanju dijagnoze NSTE-AKS, kako bi se smanjio rizik od akutnih ishemijskih komplikacija i ponovnih aterotrombotinih dogaaja. Trombociti mogu biti inhibirani sa tri vrste lekova: aspirinom, P2Y12 inhibitorima (klopidogrel, prasugrel, tikagrelol) i glikoprotein IIb/IIIa inhibitorima. tabela 4.9. preporuke za oralne antitrombocitne lekove kod bolesnika sa Nste-aks (12)klasa preporuke Aspirin se preporuuje svim pacijentima bez kontraindikacija u inicijalnoj dozi optereenja 150300 mg, i kasnije u dozi odravanja 75100 mg dnevno dugorono u zavisnosti od strategije leenja. P2Y12 inhibitor trebalo bi dodati aspirinu to je pre mogue i nastaviti tokom 12 meseci, osim ako postoje kontraindikacije kao to je visok rizik od krvarenja. Inhibitore protonske pumpe (prvenstveno ne omeprazol) u kombinaciji sa dvojnom antiagregacionom terapijom (DAT) preporuuje se pacijentima s istorijom gastrointestinalnog krvarenja ili peptinog ulkusa, pacijentima sa drugim faktorima rizika (infekcija helicobacter pylori, starost preko 65 godina, istovremeno uzimanje antikoagulanata ili steroida). Produeno ili trajno iskljuivanje P2Y12 inhibitora unutar 12 meseci posle ukljuivanja se ne savetuje, osim ukoliko nije kliniki indikovano. Tikagrelor (180 mg doza optereenja, 90 mg dva puta dnevno) preporuuje se svim pacijentima s umerenim do visokim rizikom od ishemijskih dogaaja (npr. povieni troponini), bez obzira na poetnu strategiju leenja i ukljuujui one koji su prethodno leeni sa klopidogrelom, koji bi trebalo prekinuti kada se pone sa tikagrelorom. Prasugrel (60 mg doza optereenja, 10 mg dnevna doza) prepruuje se za P2Y12 inhibiciju pacijenata (posebno dijabetiara) kod kojih je poznata koronarna anatomija i kod kojih se planira PCI, osim ako postoji visok rizik od ivotno ugroavajueg krvarenja ili druge kontraindikacije. Klopidogrel (300 mg doza optereenja, 75 mg dnevna doza) preporuuje se pacijentima koji ne mogu dobiti tikogrelor ili prasugrel. Klopidogrel 600 mg doze optereenja (ili dodatak 300 mg na PCI posle inicijalnih 300 mg doze optereenja) preporuuje se pacijentima odreenim za invazivnu strategiju, kada tikagrelor ili prasugrel nisu primenljivi. Veu dozu odravanja klopidogrela od 150 mg dnevno trebalo bi razmotriti u prvih sedam dana kod pacijenata tretiranih sa PCI i bez poveanog rizika za krvarenje. Poveanje doze odravanja klopidogrela zasnovano na testiranju funkcije trombocita ne preporuuje se rutinski, ali moe biti razmatrano u pojedinanim sluajevima. Genotipizacija i/ili testiranje funkcije trombocita moe biti razmatrano u pojedinanim sluajevima kada se koristi klopidogrel. Kad su u pitanju pacijenti leeni P2Y12 inhibitorima, koji treba da se podvrgnu veoj elektivnoj operaciji (ukljuujui CABG), trebalo bi razmotriti odlaganje operaciwwwje za najmanje pet dana posle prekidanja tikagrelora ili klopidogrela, i sedam dana posle prekidanja prasugrela, ako je kliniki izvodljivo i ako pacijent nije u visokom riziku za ishemijski dogaaj. Kombinacija aspirina i NSAID (selektivni COX-2 inhibitori i neselektivni NSAID) ne preporuuje se. I I I Nivo dokaza A A A

I I

C B

I I

B A

I IIa IIb IIb

B B B B

IIa III

C C

34

tabela 4.10. preporuke za blokatore gp iib/iiia receptora kod bolesnika sa Nste-aks (12)Izbor kombinacije oralnih antiagregacionih lekova, GP IIb/IIIa blokatora, i antikoagulanata trebalo bi praviti u odnosu na rizik od ishemijskih dogaaja i krvarenja. Meu pacijentima koji se ve lee DAT, preporuuje se dodavanje GP IIb/IIIa blokatora za visoko rizine PCI (povien troponin, vidljiv tromb), ako je rizik od krvarenja nizak. Dodavanje eptifibatida ili tirofibana aspirinu trebalo bi razmotriti pre angiografije kod visoko rizinih pacijenata koji nisu prethodno primili dozu optereenja P2Y12 inhibitora. U visoko rizinih pacijenata dodavanje eptifibatida ili tirofibana uz DAT pre rane angiografije trebalo bi razmotriti ukoliko postoji ishemija i ukoliko je rizik od krvarenja nizak. Blokatori GP IIb/IIIa receptora ne preporuuju se rutinski pre angiografije u invazivnoj strategiji leenja. Blokatori GP IIb/IIIa receptora ne preporuuju se za pacijente na DAT koji se lee konzervativno.

klasa preporukeI I IIa IIb III III

Nivo dokazaC B C C A A

4.4.2.3. antikoagulantni lekovi (Tabela 4.11) koriste se u leenju NSTE-AKS da spree stvaranje ili aktivnost trombina, ime se smanjuje uestalost dogaaja povezanih sa stvaranjem tromba. Nekoliko antikoagulanasa koji deluju na razliite nivoe koagulacione kaskade ispitivano je u NSTE-AKS. Postoje dokazi o veoj efikasnosti antikoagulanata kada se dodaju antiagregacionim lekovima, i da je ova kombinacija efikasnija nego kada se ove terapije primenjuju pojedinano. tabela 4.11. preporuke za antikoagulantnu terapiju kod bolesnika sa Nste-aks (12)klasa preporuke Antikoagulantna terapija uz dodatak antitrombocitne terapije preporuuje se u terapiji svih pacijenata. Antikoagulantni lek treba izabrati na osnovu rizika od ishemije i krvarenja. Fondaparin (2,5 mg subkutano na dan) preporuuje se zbog najpovoljnijeg profila efikasnost/ sigurnost u odnosu na antikoagulante. Ako je fondaparin inicijalni antikoagulant, jedan bolus UFh (85 IU/kg prilagoen ACT, ili 60 IU u sluaju pratee primene GP IIb/IIIa blokatora) treba dodati u vreme PCI. Enoksaparin (1 mg/kg dva puta dnevno) preporuuje se kada fondaparin nije dostupan. Ako fondaparin ili enoksaparin nisu dostupni, indikovani su UFh sa ciljnim vrednostima aPTT od 5070 s ili drugi LMWh u odgovarajuim preporuenim dozama. Bivalirudin sa GP IIb/IIIa blokatorima preporuuje se kao alternativa UFh sa GP IIb/IIIa blokatorima u pacijenata kojima je namenjena hitna ili rana invazivna strategija, posebno u pacijenata sa visokim rizikom od krvarenja. Kod konzervativne strategije, antikoagulansi se mogu primenjivati sve do otpusta iz bolnice. Prekidanje antikoagulantne terapije trebalo bi razmotriti posle zavrene invazivne procedure, osim ako nije drugaije indikovano. Ukrteno davanje heparina (UFh i LMWh) se ne preporuuje. I I I I I I I I IIa III Nivo dokaza A C A B B C B A C B

4.4.2.4. revaskularizacija miokarda Revaskularizacija miokarda kod bolesnika sa NSTE-AKS ima za cilj oslobaanje od anginoznih tegoba, skraenje boravka u bolnici i poboljanje prognoze. Postavljanje indikacija i odreivanje optimalnog vremena za revaskularizaciju miokarda, kao i izbor adekvatnog pristupa (PCI ili CABG) zavisi od mnogo faktora ukljuujui pacijentovo stanje, faktore rizika, komorbiditete, i ekstenzivnost i znaajnost lezija otkrivenih na koronarnoj angiografiji. (Tabela 4.12) kriterijumi za visok rizik sa indikacijom za invazivno leenje primarni: znaajan porast ili pad troponina, dinamine promene u ST i T segmentu (simptomatske ili neme). 35


sekundarni: dijabetes mellitus, bubrena insuficijencija (eGFR < 60 ml/min/1,73m2), Smanjena fukcija LK (EF < 40%), rana postinfarktna angina, nedavna PCI, prethodna CABG, srednji do visok GRACE skor rizika. tabela 4.12. preporuke za revaskularizaciju kod bolesnika sa Nste-aks (12)klasa preporuke Invazivni pristup (unutar 72 h) je indikovan kod pacijenata sa: bar jednim kriterijumom visokog rizika, ponavljanim simptomima. hitna koronarografija (< 2 h) preporuuje se kod pacijenata sa vrlo visokim isheminim rizikom (refraktarnom anginom, sa udruenom sranom insuficijencijom, ivotno ugroavajuim ventrikularnim aritmijama, ili hemodinamskom nestabilnou). Rani invazivni pristup (< 24 h) indikovan je kod pacijenata sa GRACE skorom > 140 ili bar jednim primarnim kriterijumom visokog rizika. Neinvazivna potvrda ishemije preporuuje se kod pacijenata sa niskim rizikom bez ponavljanja simptoma, pre odluivanja za invazivno ispitivanje. Strategiju revaskularizacije (ad-hoc PCI uzrone lezije/viesudovna PCI/CABG) treba bazirati na klinikom statusu, teini bolesti, tj. rasprostranjenosti i angiografskim karakteristikama lezija (tj. SYNTAX skor), u skladu sa lokalnim protokolom tima za srce. Poto ne postoje stavovi o bezbednosti DES u AKS, primena DES bazira se na individualnom pristupu u zavisnosti od osnovnih karakteristika, koronarne anatomije i rizika od krvarenja. Ne preporuuje se PCI za nesignifikantne lezije. Ne preporuuje se rutinsko invazivno ispitivanje kod niskorizinih bolesnika. I I I I I I III III Nivo dokaza A C A A C A C A

4.4.2.5. dugorono leenje (sekundarna prevencija) akutnih koronarnih sindroma Dugorono leenje (sekundarna prevencija) podrazumeva higijensko dijetetski reim i medikamentnu terapiju sa ciljem da se kontrolie svaki faktor rizika koji utie na udaljenu prognozu bolesnika posle AKS, i neophodno leenje komplikacija AKS. tabela 4.13. preporuke za dugorono leenje bolesnika sa Nste-aks (12)Beta blokatore treba dati svim pacijentima sa smanjenom sistolnom funkcijom LK (EF 40%). ACE inhibitori su indikovani unutar 24 h kod svih pacijenata sa EF 40% i kod pacijenata sa sranom insuficijencijom, dijabetesom, hipertenzijom ili hroninom bubrenom insuficijencijom, u odsustvu kontraindikacija. ACE inhibitori se preporuuju i kod svih drugih pacijenata u cilju prevencije ponovne pojave ishemije. Preporueni su preparati i doze koje imaju dokazanu efikasnost. Blokatore angiotenzinskih receptora treba razmotriti kod pacijenata koji ne toleriu ACE inhibitore. Preporueni su preparati i doze koje imaju dokazanu efikasnost. Antagoniste aldosteronskih receptora s eplerenonom treba razmotriti kod bolesnika nakon IM koji su ve na terapiji sa ACE inhibitorima i beta blokatorima i koji imaju EF 35% i dijabetes ili sranu insuficijenciju, bez znaajne bubrene insuficijencije (sCr > 221 mol/L (> 2,5 mg/dL) za mukarce i > 177 mol/L (> 2,0 mg/dL) za ene ili hiperkalemije. Preporuuje se terapija statinima za sniavanje lipida sa ciljnom vrednosti LDLc < 1,8 mmol/l (< 70 mg/dL) odmah po prijemu bolesnika.

klasa preporukeI I I I

Nivo dokazaA A B B

I I

A B

36

5. iznenadna srana smrtIznenadna srana smrt (ISS) definie se kao prirodna smrt iji je uzrok srano oboljenje, a koja se manifestuje gubitkom svesti nastalim unutar jednog sata od poetka akutnih promena u funkciji kardiovaskularnog sistema. (13) U ovoj definiciji nalaze se bitne karakteristike sindroma ISS: ona je prirodna, brza i neoekivana. Kako je neposredni uzrok sranog zastoja nagla promena funkcionisanja kardiovaskularnog sistema koja je nespojiva sa ouvanjem svesti zbog naglog prekida snabdevanja krvlju centralnog nervnog sistema, veoma je vano da se u definiciji naglasi kratak vremenski interval izmeu poetka poremeaja odgovornog za srani zastoj i nastanka gubitka svesti. Smatra se da je incidenca ISS 0,10,2% godinje. Epidemioloke studije su registrovale eu pojavu ISS u ranim jutarnjim asovima, ee ponedeljkom nego ostalim danima u nedelji i ee tokom zimskih meseci. (14) Koronarna bolest je odgovorna za 8085% svih sluajeva ISS. Dok je ateroskleroza primarni poremeaj kod ljudi srednje i starije ivotne dobi, kod dece i mladih osoba uzrok sranog zastoja mogu biti i anomalije koronarnih arterija, posebno anomalno ishodite leve koronarne arterije iz pulmonalne arterije ili iz desnog koronarog sinusa. ISS je prva klinika manifestacija bolesti kod 2025% koronarnih bolesnika, a prethodni infarkt miokarda se nalazi ak kod 75% bolesnika koji su umrli ili preiveli ISS. (13) Elektrini mehanizmi sranog zastoja u veini sluajeva su tahiaritmini (VF i produena VT koja progredira u VF), ali mogu biti i bradiaritmini asistolni (asistola i elektromehanika disocijacija). Bolesnici kod kojih se u trenutku prvog medicinskog kontakta registruje elektromehanika disocijacija imaju najvei mortalitet. Brojni su pokuaji da se otkriju markeri za poveanu sklonost ka ISS kod koronarnih bolesnika. Najpopularniji je niska EF, ali su njena slaba senzitivnost i nemogunost da predvidi pojavu ISS kod velikog broja bolesnika kod kojih je ISS prva manifestacija koronarne bolesti ohrabrili istraivae da trae nove markere. Korisni su podaci koji se mogu dobiti itanjem elektrokardiograma (alternans T talasa, trajanje QT intervala, QT disperzija) i analizom testa fizikim optereenjem (ubrzan puls u mirovanju, slab porast frekvence tokom napora i nedovoljno usporenje frekvence tokom prvog minuta odmora). Pojava veeg broja ekstrasistola na 24-asovnom holteru EKG-a nakon preleanog sranog udara (kao granina vrednost se uzima 10 i vie VES na sat) i kratkotrajna VT uzimaju se takoe kao prediktori za pojavu ISS. Terapija ISS rukovodi se sa dva osnovna principa: uspostaviti cirkulaciju to je pre mogue i obezbediti kontinuiranu podrku sistemu krvotoka dok se ne uspostavi njegova normalna spontana funkcija. Da bi se obezbedio prvi cilj, mnoge zemlje, ukljuujui i nau, organizuju obuku paramedicinskog osoblja i obezbeuju prisustvo automatskih eksternih defibrilatora na javnim mestima. Preporuuje se da nemedicinsko osoblje koristi gubitak svesti i izostanak disanja kao znake ISS. Kardiopulmonalnu reanimaciju treba zapoeti udarcem pesnice u grudni ko (na mesto spoja srednje i donje treine grudne kosti). Ako ovaj manevar ne pomogne ne treba ga ponavljati ve treba odmah pristupiti kardiopulmonaloj reanimaciji. Preivljavanje dostie i do 35% pacijenata ako se kardiopulmonalna reanimacija zapone u prvom minutu od gubitka svesti. Elektrokonverzija je kljuni postupak u reanimaciji i nju ne treba odlagati. Mortalitet tokom hospitalizacije se kree oko 50%, a uzroci smrti u bolnici najee nisu aritmogeni (30% ljudi umire iz hemodinamskih razloga, a 60% smrti je posledica poremeaja centralnog nervnog sistema). Anoksina encefalopatija je snaan prediktor intrahospitalnog mortaliteta, a strategija rane primene hipotermije u cilju smanjenja metabolikih potreba i edema mozga ima merljivu korist u smanjenju mortaliteta. (13) U primarnoj i sekundarnoj prevenciji pojave ISS na raspolaganju su nam etiri metode: medikamentna terapija (aniaritmici), hirurke metode za smanjenje aritmogenosti leve komore, ablacija aritmije preko katetera i ugradnja implantabilnog kardioverter defibrilatora (ICD). ICD je jedini vid prevencije i leenja koji ima dokazanu efikasnost da smanji pojavu ISS i totalnog mortaliteta. Ugradnju ICD-a treba odloiti 40 dana od akutnog koronarnog dogaaja, a u sluaju da se radi revaskularizacija miokarda, potrebu za njegovom ugradnjom potrebno je ponovo proceniti tri meseca nakon uraene revaskularizacije. (11)

37


6. ishemijska kardiomiopatija6.1. etiologijaIshemijska kardiomiopatija je oboljenje koje se karakterie funkcionalnom slabou sranog miia kao posledicom gubitka ili oteenja sranog tkiva (> 20%) usled akutne ili hronine ishemije. Koronarna bolest ini patofizioloki supstrat ovog oboljenja, a ona je zapravo i uzrok razvoja hronine srane insuficijencije u 70% sluajeva. U razvijenim zemljama ishemijska kardiomiopatija je uzrok dve treine do tri etvrtine sluajeva dilatativne kardiomiopatije.

6.2. definicijaIshemijska kardiomiopatija je kliniki sindrom koji se karakterie: - simptomima tipinim za disfunkciju leve komore: dispneja pri optereenju ili u miru, paroksizmalna nona dispneja, zamor, otoci ekstremiteta; - znacima tipinim za disfunkciju leve komore: tahikardija, tahipneja, zastoj na pluima, pleuralni izliv, periferni edemi, hepatomegalija, poveani jugularni venski pritisak; - objektivnim pokazateljima strukturnog i funkcionalnog oteenja leve komore u miru: kardiomegalija, prisustvo treeg tona, prisustvo uma, promene na ultrazvuku u smislu globalno poremeene sistolne funkcije sa smanjenom EF i podrujima poremeene kontraktilnosti i poveanom koncentracijom natriuretskog peptida. (15) Algoritam za dijagnostikovanje ishemijske kardiomiopatije prikazan je na Grafikonu 6.1. grafikon 6.1. algoritam za dijagnostiku ishemijske kardiomiopatije (16)Suspektna disfunkcija LK na osnovu znakova Suspektna disfunkcija LK na osnovu simptoma i znakova

EKG, rendgen, natriuretski peptid Patoloki nalaz Ehokardiografija, MSCT ili NMR Patoloki nalaz Proceniti etiologiju, stepen, precipitirajue faktore, tip disfunkcije

Normalan nalaz iskljuuje bolest

Normalan nalaz iskljuuje bolest

Dodatni dijagnostiki testovi Koronarna angiografija

Izbor terapije

38

6.3. prognozaIshemijska kardiomiopatija ima loiju prognozu u poreenju sa stabilnom anginom bez disfunkcije leve komore, kao i u odnosu na neishemijsku formu dilatativne kardiomiopatije. Razlog tome je poveani rizik od: 1)

vodiczadijagnostikovanjeilecenjeishemijskebolestisrca

Documents