RAZGOVOR: DUŠAN SLIJEPČEVIĆ, ČLAN SAVETA ZA BORBU PROTIV KORUPCIJE VLADE SRBIJE

Uvodna reč glavnog urednika

Predlog (i izbor) izvesnog Marija Spasića začlana UO RTS-a, dipl. komunikologa nepoz-natog akademskog porekla iz Trstenika, novi

je naprednjački šamar normalnoj i pristojnoj Srbiji.Ovaj genijalni predlog stiže iz REM-a, jedne u nizuimperatorovih busija, odakle se upokojavaju onikoji se opiru jednoumlju.

I više nije ništa čudno ni šokantno: starleta na mestu PRmenadžera Narodnog pozorišta u Beogradu, devojka za lakunoć iz Gubin Dola na mestu predsednice jedne od centralnih beogradskih opština (umalo gradonačelnica);plavojka koja je izbačena iz nekog rijalitija na čelu, nimanje ni više, Teslinog muzeja; ergela golobutinaških,napućenih rojki u Ministarstvu spoljnih poslova... Da ne

pominjem petparačku, još tragičniju „kadrovsku politiku“po gradovima Srbije. Da ne pominjem bulumentu statista,poput pomenutog Spasića, u zemlji s gomilom epizodista –redom od premijerke i ministara do najbližih kraljevih seiza.

Seća li iko kraljevog obećanja uoči osvajanja vlasti kakoće stručni, nestranački ljudi voditi državu?!

Zanimljivo je da ovo guranje neobrazovanog polusvetadominira u sferi kulture, garnirano medijskim bitangamakoje opstaju prodajući veru za večeru. To su oblasti nakoje je normalan, misleći deo Srbije posebno osetljiv i našta prvo i burno reaguje.

A kralj, mizantropski uživa posmatrajući ih kako pizdeu nemoćnom besu. I likuje, gurajući im prste sve dublje uoba oka, pa ih još i uvrće. Ovo ruganje onima koje LujXIV iz svoje destruktivne frustriranosti vidi kao elitu samonagoveštava dubinu neizlečivo bolesne sujete i trajne

osujećenosti da se domogne tih krugova. Impotencijageneriše prepotenciju, tako tipično za diktatore kroz istoriju.

Otuda nije preveliko čudo što se zabava proglašava kulturom, a kultura (p)ostaje predmet interesovanja i bavljenja manjine koja se samim tim proglašava elitom, a jaznerazumevanja, podozrenje i mržnje jednih prema drugimapostaje dominantna slika odnosa kojim politika (ili jedančovek) vešto upravlja u svoju korist. Pa se jedni zgražaju štonema novca za kulturu jer oni koji drže novac nemaju kulture,a ovi drugi, iždžikljali iz kraljevih saksija, inadžijski prkoseonim prvima. I svi se lepo zamajavaju na kraljevu radost.

A on nam mudro saopštava porukom širokog spektra(manimo se kosovskog formata): „Najbolje da svi izgubimo mnogo, da bismo svi nešto dobili. Sve drugo jekatastrofa“!!!

Lutrijsko pitanje: ko se nada lepšoj budućnosti?

IZ LAZI SREDOM GODINA I BROJ 37 7. 11. 2018. CENA 50 dinara

Političari su najbolji čuvari korupcije

Zlatno doba za starlete i statiste

REFORMA PENZIJSKOGSISTEMA U SRBIJI

NA ŠTETU PENZIONERA

EM ŽIVIMO TOLIKE GODINE U TUNELU, EM NE IZLAZIMO IZ LAVIRINTA – PRAVA JESIMBOLIKA DVE SMEŠNE INSTALACIJE NA OBILIĆEVOM VENCU

Vučić se rugaBeograđanima

STOČARSTVO NA NIVOU IZ 1910.

Topličin venac razrovan nelegalno

Vlast obezbedilaglasačku mašinu

Jadan je seljak kogaKrkobabić

spasava

BORBA BEOGRAĐANA PROTIV DIVLJE GRADNJE KOJU SPROVODI GRADSKA VLAST

2 POLITIKA

Beogradski/Srpski glas Godina prva, broj 37/2 Izlazi sredom. Rukopisi se ne vraćaju Izdavač: Restart klub d.o.o. MB 21332887; PIB 110298221 Direktor: Sunčica Stanojević Redakcija: Brankova 21, Beograd, tel: 328−2600 Email: glasbeogradski@gmail.com Glavni i odgovorni urednik: Milan Bečejić Zamenica gl. i odg. urednika: Ružica Mevorah

Redakcija: Branislav Krivokapić, Dragica Pušonjić, Radenka Marković Saradnici: Vladimir Gligorov, Slobodan Samardžija, Aleksandar Crkvenjakov, Danilo Šuković Dizajn i prelom Zoran Mihailović, Web urednik: Nikola Stanković Lektura: Zorica Antonijević Štampa: Štamparija Borba AD, Beograd

Glas razuma, 7. novembar 2018.

NOVI PAZAR IZBORI ZA BOŠNJAČKO

Da lepa reč i gvozdena vrata otvara, odveć jepoznato svima, a, opet, lepa reč ne mora biti niistinita bez obzira na svu svoju lepotu i

zavodljivost, i kako to biva, uglavnom i nije, što namneveselo iskustvo svakodnevno potvrđuje. Valjda zboglepote izgovorene reči sve dobro upakovane laži takolepo i zavodljivo zvuče.

Ako je verovati jevanđelisti Jovanu, u početku bešereč, doduše on je to nekako sve fino odenuo u leposročenu misao, lepu da lepša ne može biti: u početku

beše reč i reč beše u Boga i Bog beše reč! I hajde, koda se takvoj lepoti ne divi.Opet, valjalo bi poklonitidovoljno vere i znalcimastarogrčkog jezika kojitakođe barataju rečima,možda ništa lošije i odJovana, uostalom, zar se nisuna Homerovim stihovimaučili. Kada smo već kodHomera, nismo li mi, Sorabi,nekakve lude sreće, pa semožemo pohvaliti sopstven-

om veličinom lepe reči, ništa manje lepe od onenarečene, Jovanove ili Homerove, ovde spomenutog?

Da, Matija Bećković je upravo taj mag lepe reči kojije onomad izrekao i lepo upakovao svoju misao: „čimprogovoriš na srpskom, već si malo zastranio“. Kakvoje zastranjivanje imao u vidu, ne znam, ali me to eto,ovih dana, čitajući njegovo slovo izrečeno prilikomotvaranja 63. Međunarodnog beogradskog sajma knji-ga jer nazočan tom činu nisam bio, ali ipak mi svenekako miriše na nekakvo zastranjivanje, ono nena-cionalno, ali ne znamzašto - no podseti me natako bratsku a starogrčkureč: „demagog“.

„Demagog“, staradobra grčka kovanica,sazdana od reči; „demos“(narod) i „agein“ (voditi),što, kada se složi, imanimalo pejorativnoznačenje: vođa naroda, što nam odmah govori da dem-agogija zapravo znači „voditi narod“. A ko će najboljevoditi narod do oni koji lepo zbore, koji vešto koristeono što je bilo pre svih stvari i tvari – reči, oni koji takostiču ugled i utiču na mnjenje narodno! A ko u nas boljei lepše barata rečima no Matija? Niko! Osim možda...no, dobro, o njima kasnije. Ali zašto se u glavu prispominjanju reči „demagog“ i „demagogija“ odmahuvlači sumnja i ono blisko i u nas tako odomaćenoznačenje, skoro porodično blisko: „zavođenje naroda“?

Ponesen svojim božjim darom da nas zaseni i povedepoput narodnog tribuna i vožda, Matija nam, govorećio Beogradskom sajmu knjiga poručuje svoju istinu –vodilju (da li samo svoju?): „na drugima (misli na saj-move knjiga, prim. Ž.I.) ćete sresti slavne pisce, većeizdavače, moćnije poslovne ljude, ali nema nijednog nakome ćete videti više čitalačkog naroda. Sajam bezčitalaca je crkva bez vernika. Čini se da kod nas nema

čitaoca koji ne učestvuje u ovoj svetkovini. Kao štoznaju kad im je krsna slava, znaju i kad je Sajam knji-ga“. Očaravajuća moć reči, zar ne? Ta, to može samoMatija, ili možda i...?

No, da vidimo, šta nam kaže kontekst tog beograd-skog Sajma knjiga sa velikim „s“.

Ispred štanda „Vulkana“, kako prenose mediji,mogla se videti velika gužva i pored angažovanja pri-vatnog obezbeđenja, obožavaoci su strpljivo čekali daim autorka, Kristina, Kija Kockar, potpiše svoju knjigui, naravno, da se fotografišu sa spisateljicom koja je porečima nekih medija apsolutni hit ovog Sajma knjiga.Jedna ushićena tinejdžerka, po svedočenju izveštača„Novosti“, priznala je da ima tremu jer će se konačnoupoznati s Kristinom. Izvesni mediji podsetili su da ovescene već postaju zaštitni znak beogradskog Sajmaknjiga sa velikim „s“, kako to skoro pa reče Matija iakomudri prećuta, prošlih godina ovakva slava beše nor-malni pratilac blogerke poznate kao Zorannah.

Pitam se da li je to naš pesnički bard Matija Bećkovićna otvaranju Sajma prorokovao ili lamentovao? Da li jeipak biranim i lepim rečima iskazao svoju ljubomoru jerreče da na Sajmu nećemo sresti slavne pisce (a on je valj-da sam dovoljno veliki), ali ćemo sresti „čitalački narod“koji poput one tinejdžerke ima tremu pred svojim idolom,slavnom pobednicom „Zadruge“ Kijom Kockar. Da li jeto ta „crkva“ kulture u kojoj on vidi čitalački narod kojise moli i s kojim je tako fasciniran jer, zna taj narod kadau oktobru pada to „crveno slovo“ tokom kojeg svojespisateljsko delo potpisuje heroina „Zadruge“ sorabi-jskog kulturnog događaja par excsellance. Dobro, i poli-tičkog događaja! Gde bi kultura bez politike, haj’temolim vas, pa vidite šta se sa Savićem i Hubačem događa

– kažu čista politika! I ko posleima smelosti da kaže kako senaši političari ne interesuju zakulturu, kako nije u njihovomfokusu?

Kada nam naš bard pesništ-va Matija Bećković ovakolepo objasni o čemu je reč,mada ne izravno, već onako,pesnički, zaobilazno, tek

nagoveštavajući, što bi nam bilo mrsko kada smo nabeogradskom Sajmu knjiga sa velikim „s“ videli izbornike senzibilnih i ne manje patološki nadarenihmisli jedne ucveljene supruge malog diktatora, MirjaneMarković, sabrana dela Dimitrija Ljotića ili njegovapajtosa sv. vladike Nikolaja Velimirovića, delaosuđenih ratnih zločinaca: Veselina Šljivančanina iŠešelja dr Vojislava da ugledamo jednog dana, možda ina sledećem Sajmu knjiga sa velikim „s“ i nešto senza-cionalnije što će nas iznenaditi, na primer delaStefanović dr Nebojše, Malog dr Siniše, Martinović drAleksandra ili Maje Gojković, možda i samog najvećegbarda lepe reči, naprednog (navrh)vođe iliti demagoga,kako to lepo kažu stari Grci, Aleksandra Vučića? Samome nešto muči! Gde će se oko sajmišta smestiti svi oniautobusi koji će spontano dovoziti egzaltirano čitalašt-vo u tu, kako reče naš Matija, sorabijsku „crkvu“književnosti ili demagogije, kako vam drago?

Pitam se da li je to naš pesnič-ki bard Matija Bećković naotvaranju Sajma prorokovaoili lamentovao?

Ugljanin još

kolumna

Piše: Živojin Ivković

Sajamsko zavođenje naroda

Piše: Mileva Čolović

Opet iz Novog Pazara stižu poruke poznate skoro tri decenije.Slaveći pobedu na izborima za Bošnjačko nacionalno veće(BNV), nosilac liste „Samoopredeljenje“ Sulejman Ugljanin

sa krova automobila poručio je predsedniku Srbije AleksandruVučiću da nikada neće ovladati ovim organom, te da su mu takvipokušaji jalov posao.

Nekoliko stotina Ugljaninovih pristalica klicalo je svome vođi,pevale su se pesme o Aliji Izetbegoviću i Ugljaninu („Sulejmane, našerosno cveće, ceo Sandžak za tobom se kreće“), uzvikivalo „Živelasandžačka republika!“, a na spominjanje predsednika Srbije začuli su sezvižduci i poznate uvrede („Vučiću, pederu“).

Nezvanično, Ugljaninova lista osvojila je 15 mandata u BNV, listaMuamera Zukorlića 13, a „Vakat je“, koju je predvodio Sait Kačapor,sedam mesta u BNV-u.

Mesec dana su učesnici izbora razmenjivali krupne reči i optužbe, kaoda se radi o borbi za život i prevazilazi značaj i nadležnost manjinskognacionalnog veća.

„Ovi izbori su za nas, Bošnjake, izuzetno važni, najznačajniji od ras-pada bivše Jugoslavije. BNV je sada od naroda ovlašćen da u razgovorusa državnim organima i međunarodnom zajednicom rešava probleme“,kazao je Ugljanin.

„Ti problemi su to što Bošnjaci nemaju status naroda i što nije rešen sta-tus Sandžaka, koji je okupirana zemlja od 1912. godine. Srbija i CrnaGora nemaju tapiju nad Sandžakom, a ako žele da ga uknjiže kao svojuteritoriju, moraće da u Ustavu uknjiže Bošnjake kao narod. Mi smo natome dobili izbore i to ćemo zastupati“, rekao je Ugljanin slaveći pobedu.

Osvežena ideja o autonomiji

Ipak, njegova pobeda je mršava. Sam nema većinu, pa će vlast u BNVmorati da deli sa listom „Vakat je“, koja važi za nezavisnu, a koju supodržali Rasim Ljajić i manje bošnjačke partije okupljene oko njegov-og SDP-a. Ugljanin kaže da će zajedno sa „Vaktom“ da pobedi „fašis-tičku neman, Srbiju“.

Ugljaninov pobednički govor izgledao je kao repriza govora spočetka devedesetih godina. „Bošnjačko nacionalno veće je u stvarinarodna skupština Sandžaka. To je najviši predstavnički organBošnjaka“, ponavljao je Sulejman Ugljanin nebrojeno puta od osni-vanja ovog organa 1991. godine.

Na neki način Ugljanin je preteča osnivanja nacionalnih saveta man-jinskih nacionalnih zajednica u Srbiji. Muslimansko (kasnije preimeno-vano u bošnjačko) nacionalno veće Sandžaka (MNVS) osnovao je 11.

3Tražeći u istoriji dokaze da je Sandžak okupirana zemlja kako bi je istrgao ispod kape

Srbije, Ugljanin je oživeo i sećanje na Sjeničku konferenciju iz 1917. godine, kada supredsednici 12 sandžačkih opština, uglavnom age, begovi i imami, pisali Sarajevuzahtev da se ovo područje pripoji Bosni i Hercegovini Glas razuma, 7. novembar 2018.

NACIONALNO VEĆE KAO OZBILJAN POLITIČKI OKRŠAJ

maja 1991. godine u dubokoj ile-gali u Novom Pazaru. Od tada dodanas Ugljanin je na čelu togveća. U deklaraciji o osnivanjupisalo je upravo ovo što Ugljanini sada ponavlja – da je to najvišiorgan vlasti autonomne oblastiSandžaka.

Političku podlogu za takav stav Ugljanin, koji je već biopredsednik SDA Sandžaka, dobio je godinu dana ranije naosnivačkom mitingu na novopazarskom stadionu, 29. jula1990. godine. „Alija Izetbegović poručio: ’Ako Srbija i CrnaGore budu htele da se ujedine, tražićemo potpunu političku iteritorijalnu autonomiju za Sandžak.’“ Ugljanin je tada izabrani za predsednika SDA Sandžaka, na čijem je čelu i sada.

Srbija i Crna Gora se nisu ujedinile, ideja o autonomnomSandžaku se nije ostvarila, ali nije ni zaboravljena.

U oktobru 1991. godine MNVS organizuje referendum oautonomiji Sandžaka.

„Da li ste za potpunu političku i teritorijalnu autonomijuSandžaka sa pravom priključenja nekoj od suverenih republi-ka?“ pitanje je koje je bilo postavljeno muslimanskim žitelji-ma Sandžaka. Nije pisalo kojoj bi se to republici mogaopriključiti, ali se najčešće gledalo preko Drine, premaSarajevu. Glasanje je bilo ilegalno, po kućama, a komisija načijem je čelu bio Rasim Ljajić objavila je da je izlaznostMuslimana bila skoro stopostotna i da su skoro svi na postavl-jeno pitanje odgovorili potvrdno.

Zagovornici autonomnog Sandžaka isticali da bi to bilodobro i za Srbe, a u izveštaju komisije je zabeleženo da su zatakav status glasala 180.893 Muslimana i 283 Srbina, iako jestruktura stanovništva na ovom području bila skoro pola-pola.

MNVS 1993. godine, pozivajući se na rezultate referendu-ma iz 1991, donosi memorandum o specijalnom statusuSandžaka, na koji se i danas Ugljanin često poziva.

Ovim dokumentom je predviđeno da Sandžak bude vrloblizu statusu države. Predviđeno je da ima svoj ustav, skupšt-inu, guvernera i vladu i svoje sudstvo i policiju. Predviđeno jeda Sandžak takvog statusa obuhvata opštine Novi Pazar,Sjenica, Tutin, Nova Varoš, Prijepolje i Priboj u Srbiji iRožaje, Pljevlja, Bijelo Polje, Plav i Berane u Crnoj Gori.

Kao ministar mislio drukčije

Srbija i Crna Gora se nigde ne pominju, a „ustavomJugoslavije i ustavom Sandžaka biće garantovana ljudska i

manjinska prava prema najvišim stan-dardima“. Ugljanin je planirao da osimnjega, kao predsednika MNVS-a, doku-ment potpišu i predstavnici Mirovne kon-ferencije za bivšu Jugoslaviju, zatimpredstavnici Bosne i Hercegovine i SRJ.U roku od mesec dana jugoslovenskevlasti bi trebalo da povuku vojsku i

prekobrojnu policiju, a sve pod nadzorom međunarodnezajednice.

Ali potpisi su izostali, a pet sandžačkih opština otišlo je saosamostaljenjem Crne Gore.

Možda nepotpisani dokument od pre četvrt veka ne bi biovredan pomena da Ugljanin i sada ,sa pozicije predsednikaBNVS-a, ne traži isto za deo Sandžaka u Srbiji.

Kada su 1993. godine na Svebošnjačkom saboru u SarajevuMuslimani preimenovani uBošnjake, to ime prihvataju idotadašnji Muslimani u Sandžaku, aMuslimansko nacionalno većepreimenovano je u Bošnjačko. Toveće ustanovilo je himnu, grb i zas-tavu sandžačkih Bošnjaka (belu saštitom na sredini na kome su tri ljil-jana i tri polumeseca). Zanacionalne praznike proglašeni su 11. maj, kao Dan zastave, uznak sećanja na osnivanje MNVS 1991, i 20. novembar, kaoDan Sandžaka u spomen na osnivanje ZAVNOS-a(Zemaljskog antifašističkog veća narodnog oslobođenjaSandžaka) 1943. godine u Pljevljima.

Tražeći u istoriji dokaze da je Sandžak okupirana zemlja kakobi je istrgao ispod kape Srbije, Ugljanin je oživeo i sećanje naSjeničku konferenciju iz 1917. godine, kada su predsednici 12sandžačkih opština, uglavnom age, begovi i imami, pisaliSarajevu zahtev da se ovo područje pripoji Bosni i Hercegovini.

Sa prekidima od 1993. do 1996. godine, kada je bio u bek-stvu od hapšenja u Turskoj, i od 2008. do 2014, kada je bioministar u Vladi Srbije, Ugljanin se vraćao „izvornim prin-cipima“ SDA i BNV-a, na čijem je čelu od osnivanja: daSandžak treba da bude autonomna oblast i da Bošnjaci uSrbiji imaju status naroda, s pravom na samoopredeljenje.

Dok je bio ministar, tvrdio je da Bošnjaci imaju sva prava,čak je predsedniku Srbije Borisu Tadiću u ime BNV-a dode-lio specijalno priznanje „za doprinos u ostvarivanju manjin-skih prava“. Ali pošto ga 2014. Aleksandar Vučić nije uzeou svoju vladu, Ugljanin se vraća starim zahtevima.

„Na referendumu 1991. postavljen je čvrst temelj na kojemmladi treba da grade stabilnost i autonomiju u kojoj ćeBošnjaci i drugi narodi živeti srećno i niko ih neće gaziti. Sasjeničkom deklaracijom iz 1917. godine, odlukama ZAVNOS-a iz 1943. i referendumom iz 1991. imate sva dokumenta ipravo na državu Sandžak. Pravite je i mi ćemo vam pomoći!“,poručio je Ugljanin obraćajući se mladim Bošnjacima na jed-nom skupu pre tri godine.

Od kada je u opoziciji, Ugljanin je više puta pisao Savetubezbednosti UN, Evropskoj uniji i drugim međunarodnimorganizacijama tražeći da dođu NATO trupe u Sandžak, zahte-vao da se nastavi Mirovna konferencija o bivšoj Jugoslaviji,jer nije završila posao, nije rešila status Sandžaka, srpskuvojsku i policiju proglašavao za preteću oružanu silu zaBošnjake, davao rokove do kada „moraju“ da napusteSandžak, izjavljivao da ne priznaje srpsko pravosuđe,predsednika i premijera Srbije nazivao samo srpskim, jer „onine mogu da predstavljaju Bošnjake“, gurao prst u oko Srbijiposetom Hašimu Tačiju i pozivajući Bedžeta Pacolija u NoviPazar, kao i izjavom ‒ „da je Sandžak država, odmah bi priz-nao Kosovo“.

Igra na velikim temama

I u kampanji za upravo završene izbore za BNV, Ugljanin senije mnogo bavio pitanjima koja su u zakonskoj nadležnostinacionalnih saveta (jezik i pismo, kultura, obrazovanje iinformisanje). Umesto time, bavio se „velikim“ temama, sta-tusom Sandžaka, statusom Bošnjaka, izmenama UstavaSrbije, koji bi to trebalo da omogući.

Njegov protivkandidat sa liste Matice bošnjačke, predsed-nik Stranke pravde i pomirenjaMuamer Zukorlić upozoravao jeda status naroda s pravom nasamoopredeljenje znači secesiju,pa ukazivao da bi zagovornik teteze (Ugljanin) trebalo narodu daobjasni koliku će cenu za to daplati.

Muamer Zukorlić je u ovoj trcibio sam protiv svih. Optuživan je da je čovek beogradskogrežima, da ima podršku iz vrha srpske vlasti, da preko njegazvanični Beograd hoće da uzme pod svoje i BNV, da se pon-aša bahato i osiono, da teži bezakonju…

„Samoopredeljenje“ i „Vakat je“ sklopili su sporazum opredizbornoj saradnji i koaliciji posle izbora. Sait Kačapor,nosilac liste „Vakat je“, potvrdio je da nema razloga da nje-gova lista sa Ugljaninovom ne napravi većinu u BNV.

Zukorlić je u Novom Pazaru, Priboju, Prijepolju i NovojVaroši dobio najviše glasova. Ipak, prevagnuli su glasači izSjenice i Tutina, gde je Ugljaninova SDA na vlasti više od20 godina.

„To pokazuje u kakvom političkom mraku žive ljudi u timopštinama. Razbijanje tog mraka biće zadatak SPP-a unarednom periodu“, kazao je Zukorlić u nedelju uveče.

Bošnjačko nacionalno veće nalazi se u zgradi u kojoj je29. marta 1945. godine ukinut ZAVNOS, što je značilo ikraj partizanske ratne autonomije. Ugljanin će verovatno utoj zgradi dočekati još jedan Dan Sandžaka, 20. novembar,kada je i njegov 65. rođendan.

A protivnici su mu prognozirali skoru penziju.

neće u penzijuU kampanji za izbor novog saziva

BNV Ugljanin se vratio retorici izdevedesetih godina i – pobedio

Optuživan je da je čovek beogradskog režima, MuamerZukorlić je u ovoj trci biosam protiv svih

Ugljaninova lista osvojila je 15 mandata,lista Muamera Zukorlića13, a „Vakat je“ 7

4 POLITIKAGlas razuma, 7. novembar 2018.

Razgovarala: Dragica Bg. Pušonjić

Korupcija u Srbiji sama po sebi nije problem jerznamo njena žarišta i postoji način da bude svede-na na najmanju moguću meru, međutim, nijedna

od osam vlada u minulih 17 godina nije bila spremna dadonese političku odluku o razbijanju korupcije i time znat-no stabilizuje srpsko društvo i državu. Ovo bi mogao dabude rezime razgovora sa Dušanom Slijepčevićem, članomSaveta za borbu protiv korupcije Vlade Srbije. Slijepčević,inače advokat, u Ministarstvu pravde vidi stalnu i nepre-mostivu prepreku za rad antikorupcijskih institucija.

Zašto smatrate da se u Srbiji sistemski gase antiko-rupcijske institucije?

Zato što je to istina koja se može sagledati i kroz kon-tinuirani odnos prema Savetu za borbu protiv korupcije, kojije najstarije takvo telo u zemlji. Postoji od 2001. i ima dvačlana koja su ovde od početka, to su Aleksandar Ćurčić iMiroslav Milićević. Kada sam 2003. došao, zajedno saVericom Barać, Savet je imao 13 članova, svi su bili izrazličitih profesija i veoma uspešni u svom poslu. OsnivanjeSaveta je oštrouman potez pokojnog Zorana Đinđića zatošto je ovo telo bilo lišeno partijskih uticaja. Članovi Savetabili su sasvim izvan partijskog života. Đinđić je, međutim, usukob između Željka Mitrovića i TV „Pink“ i ČedomiraČupića ušao pogrešno, došao je u konflikt sa Savetom kaozaštitnik Mitrovića. Od tada sve vlade, a bilo ih je osam,nezavisno od njihove partijske strukture, u prvim susretimasa članovima Saveta iskazuju volju da osnaže naš rad.

To su reči. A dela?Kad je o delima reč, ilustrativan je primer Mlađana Dinkića,

koji nas je, kada je bio ministar u vladi Vojislava Koštunice, nasve strane tužio jer „ne znamo da radimo“, na jednom sastankuje vređao svog profesora dr Milića Milovanovića... Gledaosam profesora, ruke su mu se tresle od ideje da se njemu kažeda on ne zna o čemu priča. Prema tome, Savet faktički nikadanije imao potpunu podršku bilo koje vlade.

Netrpeljivost vlasti prema Savetu

To važi i za eru Aleksandra Vučića?I on nas je podržao rečima. Vučić je na vlast došao upravo

na krilima obećanja da će rasvetliti 24 sporne privatizacije i daće povesti borbu protiv korupcije. U vreme vladavine BorisaTadića Vučić je podržavao Vericu Barać, da bi već posle god-inu i po izjavio da su sve 24 privatizacije rešene i policijski isudski. A nijedna od njih u tom momentu nije bila rešena nipolicijski ni sudski! Da se razumemo: Vučić je, obećavajućida će rešiti sporne privatizacije – zbog kojih je EU tada vrši-la snažan pritisak – svakodnevno zvao Vericu za savete, mišl-jenje, konsultacije... O tome možete pitati Danila Šukovića,koji je sa Vericom živeo, ako hoće da govori.

Kakve je savete tražio?Ne znam. To su bili njihovi telefonski kontakti o kojima mi

nismo razgovarali. Ali znam da se Vučić zbog lične političkenetrpeljivosti prema jednom ili dvojici naših članova okrenuoprotiv Saveta i to je bio naš problem dok je on bio premijer.

Kako sistem gasi antikorupcijske institucije?Političkim sredstvima. Evo, pogledajte Savet za borbu

protiv korupcije. Od početka smo imali dva poslovnika oradu po kojima je izbor novih članova takav da samo Savetmože da ih bira, da ne bi ulazili ljudi koji se bave politikom.Ipak, prošle godine su nam, mimo naših predloga, dodelje-na dva nova člana. Želim da naglasim da protiv njih ličnonemam ništa, nisam ih ni poznavao, ali sam i danas protivnačina na koji su nametnuti sa ciljem da promenimo načinrada. Siguran sam da su sve vreme u direktnoj komunikaci-ji s Ministarstvom pravde. Izvor svih problema koje imamoje sve vreme upravo u Ministarstvu pravde. Savet je od2014. Vladi Srbije uputio sedam zahteva za izbor novihčlanova, ali nijedan od zahteva nikada nije razmatran nasednici Vlade. Niko od ljudi koje smo predložili nijeizabran. Samo je jednog dana u „Službenom glasniku“objavljeno da su izabrana dva nova člana, i to pravnici upenziji. Savetu, koji je već imao četvoricu pravnika, među-tim, potrebni su ekonomisti, sociolozi, novinari i druge pro-fesije da bismo pokrili što više oblasti. Kud ćete jasnijupolitičku volju i snažniji politički uticaj?

A kod drugih antikorupcijskih tela?U Agenciji za borbu protiv korupcije nije nimalo drugačije

stanje. Tri godine se donosi novi zakon o Agenciji, odredbetog zakona se bespotrebno menjaju godinama. Imali smo sas-tanak sa Agencijom, ali zakon nije donet iako su sva rešenjausaglašena između Agencije i Saveta. Koliko je puta, za tedve, tri godine menjan direktor Agencije za borbu protivkorupcije? Dva ili tri puta. Jednom je ostavka na tu funkcijupodneta posle mesec i po, što znači da je posredi bio neki pri-tisak na ženu čim je tako brzo otišla. Pitao sam na jednom sas-tanku Anu Brnabić: „Zašto nas ne ugasite?“ „Neću ja to dauradim“, odgovorila je. Prethodno sam tražio da iskreno kažeda li ova država i ova vlada žele da idu u EU, da znamo šta daradimo! „Mislim da žele“, rekla je. Zbog toga sam bio za toda svi podnesemo ostavke na članstvo u Savetu, ali to nije pri-hvaćeno. Dakle, mi imamo problem sa Vladom.

Vlada odgovara parlamentu koji ju je izabrao, pamože i da je opozove. Zašto je skupštinski saziv nezain-teresovan za problem korupcije?

Ne bih umeo da vam objasnim.

Političari deo koruptivnog lanca

Koje antikorupcijsko telo u Srbiji danas funkcionišeefikasno?

Savet radi na isti način već 17 godina. Više puta smo tražiliprijem kod Brnabićeve da joj ukažemo na katastrofalne

posledice ustavnih načela o pravosuđu i da nezavisnogpravosuđa nema bez pravosudnog budžeta. Ona nas nikadnije primila, a mi smo savetodavno telo te iste vlade.Agencija za borbu protiv korupcije formalno radi, ali na čelujoj je čovek koji, koliko sam video iz novina, ni u jednoj nor-malnoj zemlji ne bi mogao da bude postavljen na to mesto.

Dobro, zašto uopšte radite kad je stanje takvo?Nekada nam deluje kao da gubimo vreme, to je istina, ali

kažu da „nada poslednja umire“. Advokat sam, imamobaveze mimo Saveta...

Kakvu vajdu srpsko društvo ima od antikorupcijskihinstitucija?

Nikakvu. A moglo je da ima! Sve naše preporuke upućujušta tačno da se uradi u određenoj oblasti, što bi bilo od koristiza državu. Uprkos tome, ni od jedne vlade nikada nismodobili povratnu informaciju, odgovor da naš izveštaj na nekutemu valja ili ne valja, da je odbijen ili prihvaćen.

Može li se zaključiti da radite besmislen posao?Ne bih rekao. Iza nas će ostati mnogo materijala ako neko

bude želeo da uredi državu. Imaće naše izveštaje o medijima(dva), o stanju u pravosuđu (tri) i ostale izveštaje. Reč je oanalizima i dokumentima kakve Srbija nikada nije imala. Eto,u Vladi je 2009. bio sastanak svih predstavnika zaintereso-vanih za reformu pravosuđa, gde smo protiv predloženereforme pravosuđa bili jedino Verica Barać i ja, a tu su bili ipredstavnici Ministarstva pravde, DS-s, DSS-a... i da su tadaposlušali Vericu Barać, stanje u pravosuđu bi danas bilodaleko bolje.

Gde je, prema nalazima Saveta, najizraženijakorupcija?

Bez sumnje, u javnim preduzećima koja su upravo zatozatvorena i nedostupna. Imate DIPOS, to dodeljivanje kućai stanova vredi na milione evra. Imate šećerane i MiodragaKostića, „Večernje novosti“ koje još nisu istražene. Kada bi

DUŠAN SLIJEPČEVIĆ, ČLAN SAVETA ZA BORBU PROTIV KORUPCIJE VLADE SRBIJERAZGOVOR

Političari su najbolji Savet je od 2014. Vladi Srbije

uputio sedam zahteva za izbor novih članova,ali nijedan od zahteva

nikada nije razmatranna sednici Vlade

Tražio sam od premijerke da iskrenokaže da li ova država i ova vlada želeda idu u EU, da znamo šta da radimo! „Mislim da žele“, rekla je

Foto

: e-s

tock

age

ncy/

Jova

n Jo

vano

vić

Partijsko-policijski krugoviPosle naših izveštaja o medijima, posvećenim vlasništvu iuticajima, doveli su u medije ljude koji nemaju veze sa medi-jima i preko njih se vrši politički uticaj, a Vučić se, kao, pitapreko koga on to može da utiče na medije. Ko ne može dase obračuna sa nekoliko stotina huligana? Nije da ne može,nego neće. Iza toga stoje partijsko-policijski krugovi, kojiimaju veliki izvor prihoda i toga se ne odriču.

5Glas razuma, 7. novembar 2018.

Više puta smo tražili prijem kod Brnabićeve da joj ukažemo na katastrofalne poslediceustavnih načela o pravosuđu i da nezavisnog pravosuđa nema bez pravosudnog budžeta.Ona nas nikad nije primila a mi smo savetodavno telo te iste vlade

tužilaštvo radilo samo po našoj krivičnoj prijavi, imalibismo rešen slučaj „Večernjih novosti“, ali politika neće. Tuje i „Sartid“, ma, šta sve nismo radili! Trebalo je i vremenai živaca da se prouči dokumentacija, uz istovremeno obavl-janje svog posla od kog se živi. I onda vam s pravom, kao ivi sada, kažu: „Kakva je korist?“

Ukoliko sve vlade u minulih 17 godina doživljavaju

članove Saveta kao protivnika i neprijatelja, a ne sabor-ca, šta vama to govori o etici premijera i ministara,računajući i ove aktuelne?

Govori o tome da etika kod njih skoro da ne postoji. Kakoje inače moguće da niko ne želi da čuje ono što radimo dabismo dali podršku državi? Svi su oni u koruptivnom lancu,tu nema nikakve razlike.

Šta bi se dogodilo kada bi preporuke iz izveštajaSaveta o 24 sporne privatizacije bile primenjene?

Ova država bi tada mogla da kaže da je na neki način ure-đena, ali ne u potpunosti. Svakako mnogo više nego sada.Obrnite stvar, suština je u tome da li želimo da kod naspromenimo odnos prema procedurama. Ako je politikaodlučila da nećemo u EU, onda recite da se ne zamajavamo!

Da li bi bilo mesta u odavno prebukiranim zatvorima?Zatvori bi bili puni. To je sigurno.

Znači, različite vladajuće garniture štite jedna drugu?Apsolutno. Kod nas se vode postupci samo protiv ljudi

koji su otišli sa vlasti. Protiv Verice Barać bilo je 12 kriv-ičnih prijava i po svakoj je oslobođena. Savet za borbu pro-tiv korupcije podneo je jednu krivičnu prijavu, protivDinkića, a po njoj je stigla osuđujuća presuda koja je ostalau fioci do apsolutne zastare. To su mehanizmi koji se pri-menjuju u pravosuđu da bi se nešto zataškalo. Ima tumnogo mehanizama, sve ih znamo, ali suština je u tome dase ne vodi nijedan krivični postupak dok je neko na vlasti,nego kada padnu, onda kreću postupci zbog korupcije pro-tiv tih ljudi, određuju se pritvori, prave se afere...

Krivi tek kad odu s vlasti

Da li je tu negde i odgovor napitanje zašto se krije izveštajGREKO, antikorupcijskog telaSaveta Evrope, da Srbija već trigodine ne izvršava njihove pre-poruke?

Moguće, ne bih znao da vamkažem. Te preporuke su iz 2015. injihova suština je da sve stvarivezane za parlament i pravosuđemoraju da budu transparentne, da seznaju postupci i pravila za izborsudija ili njihovo napredovanje. Po njihovoj oceni, stanje jeizuzetno loše, brojni zakoni doneti su po hitnom postupku. Toje nedopustivo za ključne, sistemske zakone kakav je Zakon okrivičnom postupku. Njega su doneli tako što su na komunis-tički model nakalemili deo anglosaksonskog modela, pa misleda je problem rešen. Ali mladim ljudima je bitno da su navlasti, nevažno je kako rade. Stalno ponavljam: nedopustivoje da ministar pravde bude čovek koji nikada nije radio upravosuđu jer nijedan od takvih naših ministara pojma nemagde ide predmet kada dođe u sud! Potpisujem da ne znaju. Oninikada nisu ušli u sudnicu, nisu u njoj izgovorili nijednurečenicu, a hoće da budu ministri pravde. U svakoj normalnojdržavi na to mesto ne može da dođe neko ko nema sedu glavu,ko je mlađi od 55 godina, ko nema veliko znanje i bogatoiskustvo u radu sa ljudima u sudnici. U tim državama stvarnuvlast drže ministri pravde, oni određuju šta se i kako radi.

Zašto, onda, GREKO daje Srbiji dodatne rokove zasprovođenje preporuka?

Iz političkih razloga koji se tiču stanja u svetu. Mi smosada na globalnoj klackalici, bojim se da će Srbija ponovoizabrati pogrešan put. Velika su previranja, dolaze teškavremena posebno za nas, ali mi se nećemo ni za šta pitati idiskutabilno je da li ćemo ikome više biti interesantni.

U čemu je, onda, smisao tela koje je u maju Vladaoformila za sprovođenje preporuka iz Strazbura?

Kada su preporuke stigle pre tri godine, prva reakcijaMinistarstva pravde bila je da smo mi sve to već ispunili, dabi u maju ove godine Brnabićeva formirala novo telo umestonama da se obrati i makar nešto čuje s naše strane. To jepokazatelj da nas političkim aktima vlasti istiskuju. Kad je ofinansijama reč, svake godine mi vratimo određeninepotrošeni iznos, ali nemamo prostor za rad, nemamo sred-stva za rad, tehničke uslove. Imamo samo dve kancelarije ipetoro zaposlenih, što je malo za ovolike probleme. Sve usvemu, smisao za koji pitate je u tome da mi nestanemo.

Kako biste neupućenom opisali korupciju u današnjojSrbiji?

Ljudima se na svakodnevnom nivou traži da plate zalekarske preglede ili za neki dokument u opštinama.Medicina, pravosuđe, policija, javna preduzeća, carina,mediji, sudovi, privreda, to su žarišta korupcije. Pomenuosam već DIPOS, koji raspolaže imovinom države namen-jenom za izdavanje strancima, ali oni tu imovinu bezkonkursa i bilo kakve procedure dodeljuju ljudima koji subliski vlastima jer, eto, nema zainteresovanih stranaca. Tonikoga ne pogađa, čak nas tuže zbog tog izveštaja, ali o ovomene mogu da govorim zato što je krivični postupak u toku.

Ko obmanjuje GREKO?

Ipak, vlasti kažu da imamo pomake u antikorupci-jskoj borbi. Koji su to pomaci?

Nisam čuo da spolja kažu da postoji bilo kakav pomak uborbi protiv korupcije. Jedino kada se u ovoj oblasti nešto ipreduzme, to je zbog pritisaka sa strane. Nikada se ništa nedešava zato što mi to hoćemo, zato što je nama stalo da ure-dimo državu, a ne drugi da nam rešavaju probleme. Eto,Ministarstvo pravde kaže ovih dana da će u GREKOproslediti izveštaj da smo sve preporuke ispunili, a formira-no je telo da se bavi ispunjavanjem tih istih preporuka.Problem je u tome što sve rešava politika, a ne institucije.

Koliko korupcija košta srpsko društvo?Enormno, ali ja nemam egzaktne podatke.

Kakva nam je perspektiva sa državom u kojoj jekorupcija isplela paukovu mrežu i u kojoj šef državepita građane da li iko zna gde su nam granice?

Po mom viđenju, perspektive nema sa dosadašnjim prak-sama. Nešto bi moglo da se promeni ako se stvarnopočnemo malo odgovornije ponašati, ukoliko dođu ljudikojima su dobro došla suprotna mišljenja, koji drugači-jemisleće neće tretirati kao neprijatelje. Nadam se tome. Zasada, takve aspirante za vlast ne vidim, ali možda postojepolitičke snage koje bi išle u tom pravcu. Valja ne samo čutinego i razumeti akademika Dušana Teodorovića, njegovekristalno jasne misli i stavove.

U svim sferama srpskog društva i države korupcija jedugo već na tako izrazito visokom nivou da bez drastičnogpoteza nema drugog rešenja. Sugerisao sam taj potez. Kadsam u Ministarstvu pravde pre dve godine predložio da seopredele za hongkonški sistem, gledali su me kao da samim udario šamar. Taj sistem znači da se formiraju određenegrupe u MUP-u, tužilaštvu i sudstvu, kao što smo nekada upoliciji imali „Poskok“, da one krenu da rade. UHongkongu su za samo 48 dana korupciju sa izuzetnovisokog nivoa sveli na najmanji mogući. Ali to je domenpolitičke volje koja opredeljuje da li želi ili ne da se državauredi po demokratskim principima i principima vladavineprava. O tome svakako ne odlučujem ja.

Savet za borbu protiv korupcijepodneo je jednu krivičnu prijavu,protiv Dinkića, a po njoj je stiglaosuđujuća presuda koja je ostalau fioci do apsolutne zastare

čuvari korupcije

Lepa saradnja sa BriselomDecembra 2016. u Briselu, na sastanku posvećenom poglavljima 23 i 24, bio sam pred-stavnik Saveta za borbu protiv korupcije. Izlagao sam gledište Saveta i šta smo radili,ali su me prekinuli naši ljudi koji su bili ispred Vlade, pod izgovorom da sam prekoračiovreme. U pauzi su mi prišli predstavnici Evropske komisije i pitali zašto im to nismodostavili. Nije tako, rekao sam, mi smo ovo dostavili našem ministarstvu pravde, azašto oni nisu prosledili, to ne znam. Obećao sam da će ujutru u devet sati imati i srp-sku i englesku verziju onoga što sam govorio i ja sam to uradio. Posle toga nije se desi-lo ništa. Nema dileme oko toga da naša vlada lepo sarađuje sa predstavnicimaEvropske komisije.

6 EKONOMIJAGlas razuma, 7. novembar 2018.

Piše: Branislav Krivokapić

Poskupljenje hrane jedna je od blagodeti„zlatnog doba“ koje će nas, gotovo je izvesno,zadesiti naredne godine. Cene naftnih derivata

tokom 2018. povećane su za oko 15 odsto, što će, pro-cenjuju stručnjaci, povući za sobom rast maloproda-jnih cena prehrambenih proizvoda otprilike u istomprocentu. A nije moralo tako biti da je Ministarstvopoljoprivrede isporučilo poljoprivrednicima dizel popovlašćenoj ceni, kao što im je obećano na početkugodine. Po rečima Branislava Gulana, člana Odboraza selo SANU, ova značajna vrsta stimulacija postojiu svim okolnim zemljama, svugde – osim u Srbiji.

Šta bi na ovo rekao naš vrli predsednik? Kada su ujunu građani protestovali zbog poskupljenja goriva,on ih je nazivao ološem i nezahvalnicima kojima nepada na pamet da kažu: „Alal vera, Vučiću, imamonajnižu cenu hleba u Evropi!“ Pre sedam godina, juna2011. dok je još bio u opoziciji, podržao je tadašnjeproteste seljaka koji su optuživali vlast za nebrigu opoljoprivredi. A kako se naprednjaci brinu opoljoprivredi? Setva je skuplja, subvencije manje,otkupne cene niže… Aktivisti Nove stranke iz Kovinaizračunali su da svakom manjem poljoprivrednomgazdinstvu, koje obrađuje pet hektara zemlje i gaji petkrava, aktuelni režim godišnje otme bar 10.000 evra.Šta reći osim – Alal vera, Vučiću!

Veterinarski lobi uništava svinjarstvo

Tokom poslednje tri decenije srpska poljoprivreda raslaje prosečno po godišnjoj stopi od svega 0,45 odsto.Najkritičnije stanje je u stočarstvu koje u

BDP-u poljoprivrede učestvuje sa manje od 30 odsto,što je karakteristika veoma nerazvijenih zemalja. Davne1897. sa izvozom 250.000 svinja u Austrougarsku i30.000 tona suvih šljiva u SAD Srbija je ostvarila suficitu trgovini sa svetom. Danas je stočarstvo na nivou iz1910, samo u poslednjih deset godina broj goveda jesmanjen za 200.000, a broj svinja za više od 800.000.Od države koja je nekada, u odnosu na broj stanovnika,imala više svinja nego SAD i koja je sredinom osamde-setih godina prošlog veka od izvoza svinja i svinjskogmesa ostvarivala prihod od preko 750 miliona dolara,srpsko svinjarstvo palo je na nivo koji jedva zadovolja-va domaće potrebe, uz nešto malo viškova koji seizvoze u Crnu Goru, Makedoniju i Rusiju.

Po mišljenju Vitomira Vidovića sa Katedre zastočarstvo Poljoprivrednog fakulteta u NovomSadu, potencijal Srbije je proizvodnja od čak 30miliona svinja godišnje. Nažalost, upornim nas-tojanjem da se svinje vakcinišu protiv kugedržava svinjarstvo praktično drži pod sankcija-

ma jer potencijalni kupci iz EU meso vakcinisanihsvinja ne žele da kupe. Hrvati su, kaže Vidović, ovupraksu napustili pre deset godina, ali ona kod nas opsta-je uprkos tome što je aktuelni ministar poljoprivredeveć dva puta obećao da će vakcinaciju svinja obustavi-

ti. Vidović smatra da se to nije dogodilo zbog jakogveterinarsko-farmaceutskog lobija koji ne želi da seodrekne sredstava koja svake godine dobija na računvakcinacije. Ta sredstva nisu mala budući da Srbijagodišnje na uvoz vakcina za svinje potroši oko 20miliona dolara.

A da vlast hoće, Srbija bi mogla da izvozi meso.Evropska unija godišnje iz Brazila i Argentineuveze oko 700.000 tona junećeg mesa i od Srbije jetraženo da za narednih pola veka, svake godinepripremi po 50.000 tona. A mi smo, na primer2017, izveli svega 480 tona kvalitetnog crvenogmesa, takozvanog bebi bifa, tek nešto više od polaprocenta godišnje proizvodnje. Pametnjakovićikoji „kreiraju“ poljoprivrednu politiku ostaju gluvina potražnju iz EU i umesto toga nude izvoz svin-

jskog mesa koje EU ne samo da neće zato što jevakcinisano već ne dozvoljava ni da se svinjetina izSrbije transportuje preko zemalja EU. A time je ieventualni izvoz u Rusiju praktično onemogućen jerkao varijante transporta preostaju samo avion, što jeneisplativo, ili prevoz brodom iz Bara, što traje naj-manje mesec i po dana.

Od „Tenisa“ slaba vajdaPošto njegovi poslušnici ne rade ništa na obnovi

stočarske proizvodnje, tvorac „zlatnog doba“ pokušaoje da ublaži štetu dovođenjem nemačkog „Tenisa“,

Jadan je poljoprivrednik STOČARSTVO NA NIVOU IZ 1910, A DRŽAVA UPORNO TROŠI

KolonoskopPiše: Branislav Krivokapić

Kolumna dokonogministra

Nikad ne reci nikad! Kao maljem ova me drevnamudrost klepila po glavi kad sam na naslovnojstrani jednog dnevnog l ista ugledao najavu

autorskog teksta ministra za rad, zapošljavanje, boračka isocijalna pitanja Zorana Đorđevića. I shvatio da se njegov-om stavu nema šta prigovoriti.

„Dobra je samo ona politika koja povećava životni standard“,naslov je teksta koji se, doduše, bavi fenomenima koji mi nisu poz-nati („obrazovana radna snaga naš najvažniji resurs“, „drastični padnezaposlenosti“...). Ali poenta je jasna. Dakle, politika AleksandraVučića je loša zato što ne obezbeđuje povećanje životnog standarda,o čemu svedoče i podaci Zavoda za statistiku. Prosečna neto zaradau avgustu iznosila je 49.773 dinara ili 421 evro, samo 21,6 odsto ili75 evra više od prosečne zarade u julu 2012. kad je Vučić kao prvipotpredsednik Vlade zaseo na vlast. A čak 50 odsto zaposlenih, priz-naje državna statistika, zarađuje manje od 39.000 dinara, daklemanje od proseka iz vremena kada je Vučić postao alfa i omega„moderne“ Srbije.

Koliko je aktuelni master, a budući doktor ekonomskih nauka, članUdruženja Mensa i, pre svega, član Glavnog odbora SNS-a ZoranĐorđević u pravu, najbolje ilustruje položaj penzionera. Za razlikuod vladavine „žute bande“, tokom koje su penzije u periodu od 2003.do 2012. povećane za 212 procenata, naprednjaci su za šest godinapenzionerima udelili čak 13,4 odsto ili – kako se to popularno kaže– više nego ikada. Prosečna penzija danas iznosi 24.982 dinara, celihdeset evra više nego 2012. Koje su performanse tako velelepnoguspeha?

Prvi i ključni performans,objašnjava doktorand Đorđe-vić, zove se Aleksandar Vučić,njegovi državnički kontakti igenijalna, skoro natprirodnasposobnost da „preživljava-juće“ transformiše u „razvojnodinamično“, ma šta to značilo.Na drugom mestu je meri-tokratija, po mišljenju bivšegvozača Jorgovanke Tabaković,

„jedan od ključnih pojmova tržišne ekonomije“. U pitanju je političkikoncept koji vuče korene iz mandarinskog sistema kineske dinastijeHan 200 godina pre nove ere, a po kom se vlast dodeljuje ljudima saizraženom inteligencijom, talentom, kompetencijama… Što bi se reklopo srpski – pravi ljudi na pravim mestima, gde se obrće lova.

Taj naprednjački mandarinizam, koji neki nazivaju kakistokratija(kakios – najgori; kratos – vladavina;), duboko je utkan u sve poredruštva. Zahvaljujući tome predsednik države uporno najavljujepismo zahvalnosti penzionerima tvrdeći da 10. novembra svima stižepovišica. A neće stići nikome. Onima čije su penzije umanjivane bićeuplaćen iznos bez umanjenja, ali i bez povećanja, a ostalima sleduje„uvećanje uz penziju“ u iznosu od pet odsto. Uredbom o uslovima,visini, obuhvatu korisnika penzija i dinamici isplate novčanog iznosakao uvećanja uz penziju, koju je Ana Brnabić potpisala 18. oktobra,propisano je da će „uvećanje uz penziju“ dobiti svi čije penzije neprelaze 34.003,90 dinara, uz striktno naglašavanje da se novčaniiznos „uvećanja uz penziju“ posebno iskazuje, dakle, ne ulazi u pen-zijsku osnovicu, niti se može tretirati kao trajno povećanje.

Tako će korisnik penzije od 25.000 dinara, i to samo uz isplatu zaoktobar i novembar, dobiti milostinju od 1.250 dinara (ukupno2.500), što je dva puta manje od ranije obećane jednokratne pomoćiod 5.000 dinara. A kako će se stvari dalje odvijati, kao i u svakojmeritokratiji, manje zavisi od Zakona o budžetu za 2019. nego odpredsednikovog pisma zahvalnosti koje penzioneri s nestrpljenjemočekuju. O sadržaju tog pisma dokoni ministar u svom autorskomtekstu mudro ćuti. Ko da veli – šta zna meritokrata šta je to resor!

Predsednik državeuporno najavljujepismo zahvalnosti penzionerima tvrdećida 10. novembra svimastiže povišica. A nećestići nikome

Strategija u fioci

Strategija razvoja poljoprivrede Srbije do 2024, doneta nasednici Vlade jula 2014, nikada nije upućena Skupštini Srbijena usvajanje. Zašto ovaj dokument od 150 stranica, čiji suautori naši najeminentniji eksperti iz ove oblasti, čami u nekojfioci, nije poznato. No, možda je tako i bolje. Jer strategija jepredviđala godišnji rast poljoprivredne proizvodnje od 9,1 ili unešto realnijoj varijanti od 6,1 odsto. A to je daleko odstvarnosti. Jer u 2015, prvoj godini primene neusvojenestrategije, pad proizvodnje iznosio je osam odsto, u 2016,izuzetno rodnoj godini, imali smo rast od osam odsto, a u2017. pad je bio veći od 10 procenata.

Od dozvoljenog kontingenta od50.000 tona, prošle godine smou EU izvezli celih 480 tonajunećeg mesa

Krkobabićeva turneja po Srbiji preliči na neku vrstu Vučićeve mini rezervne predizborne kampanje negona iole ozbiljno bavljenje problemimapoljoprivrednika

Karik

atur

a: S

aša

Dim

itrije

vić

7Glas razuma, 7. novembar 2018.

Umesto junetine, koja se traži, nudimo vakcinisanu svinjetinu koju EUneće. Umesto na subvencije proizvođačima, novac arčimo na rijaliti zadrugarstvo dinastije Krkobabić

MILIONE DOLARA NA UVOZ VAKCINA ZA SVINJE

Srbija u nezgodnomdruštvu

Da li ste čuli da država Vanuatu nije više na crnoj listi Međudržavnog tela za borbuprotiv pranja novca – FATF? Taj Vanuatu, dakle, više nije visokorizična zemlja zameđunarodni finansijski sistem i zemlja koja ima „sistemske manjkavosti“ u borbi

protiv terorizma i pranja novca. I država Irak je skinuta sa te liste. Obe su se od februarapopravile. Srbija se nije popravila, pa se još nalazi na toj ekstremno kompromitujućoj listi,zajedno sa Etiopijom, Ganom, Sirijom i Pakistanom.

Kad je „Insajder“ ovu vest objavio, srpski zvanični-ci ostali su upadljivo nezainteresovani. Predsednikudržave Aleksandru Vučiću, koji ima naviku da držisvakodnevne tirade na sve teme koje mu padnu napamet, počev od tvitova, jelke, fontane do duhovitostio ulozi žena u srpskom društvu, ova vest uopšte nijeprivukla pažnju. Možda može da se desi da ga nekomnogo iznervira, pa da naknadno optuži Jeremića,Đilasa ili nekog od neprijatelja koji mrze Srbiju.Premijerka Ana Brnabić, kad je vest pukla, nije se dalaisprovocirati – ni nju ova tema nije zainteresovala, paje bukvalno pobegla od novinara i ostavila ambasado-ra Amerike Kajla Skata da dâ neku diplomatsku izjavukako se nada da će Srbija sa ove liste biti sklonjena.

Možda je premijerki bilo i pametnije da više ništa ne izjavljuje jer je u februaru,kad je Srbija stavljena na crnu listu FATF-a, mrtva hladna, kako to samo ona ume,smatrala da je to sve maslo Amerike i da je ova odluka „politički motivisana“. Oistom trošku je i obećala da će Srbija biti „jedina zemlja koja će već do leta isprav-iti i otkloniti sve zamerke“. Tako je premijerka upala u sopstvenu logičku zamku:ako je Amerika deklarisani prijatelj Srbije, što i ona i Vučić ponavljaju kad godnisu ljuti na ambasadora, zašto bi im prijateljska zemlja činila ovakve političkepakosti? I kako uopšte, molićemo lepo, da otklonimo sve zamerke ako one u stvarii ne postoje, budući da je odluka samo politički motivisana?

FATF je međunarodne standarde doneo baš 2012. godine, kad je SNS došao navlast, i Srbija se tad obavezala da će ih poštovati. Kako ih je poštovala, vidimo ipo tome što je sa pomenu-tim zemljama stavljena nacrnu listu, sa koje sada nijeskinuta. A Vanuatu i Irakjesu. Okreni-obrni, nikakone može da se prebaciodgovornost na prethodnuvlast, slučaj je jasan kaodan. Zato se i beži od izja-va. Dakle, Srbija je zemlja osumnjičena za pranje novca, finansiranje međunaro-dnog terorizma i zemlja u kojoj se ne može transparentno i lako utvrditi stvarnovlasništvo nad firmama. Između ostalog.

Imamo i drugu, na prvi pogled nepovezanu vest posle koje bi u zemljama kojenisu ni blizu FATF-ove liste ostavku podneo bar jedan ministar, ako ne bi pala icela vlada. Kod nas se osim „Tvitera“ i par portala niko nije ni osvrnuo. Naime, natvrdnju da Ministarstvo policije, na čijem je čelu veoma dubiozni doktor NebojšaStefanović, izdaje dozvole za izvoz oružja preduzeću čiji je vlasnik – ne bi čovekverovao – baš otac Nebojše Stefanovića, ministar odgovara da njegov otac ni u jed-noj firmi koju vodi – nije zaradio profit. U kojoj to uređenoj zemlji sveta može dase desi da, zamišljamo, otac i sin sednu uveče, otac kaže sinu koje dozvole trebada mu izda ujutru kad dođe na posao, a ovaj ujutru to i uradi? Taman i da izvozepogačice sa susamom, a ne oružje. Kod nas, vidimo, to može. Vest se objavi, min-istar ne kaže da to nije tačno, već da nema profita. I idemo dalje.

U kojoj to zemlji sveta jedna grupa huligana, kojoj tepamo „navijači“, može daupadne u restoran pun gostiju sa bejzbol palicama i demolira i inventar i goste kojijoj se nađu na putu? U kojoj zemlji može da se sruši ceo kvart Savamala usred noćii niko „ne zna“ ko je to i po čijem nalogu uradio? U kojoj zemlji je moguće da seu službenom vozilu ministarstva kod državnog sekretara pronađe droga? U kojojjoš zemlji ministar odbrane može da napravi čuvenu aferu „tetka“ sa potpunonadrealnim objašnjenjima? Ovo nabrajanje sa uzaludnim pitanjima moglo bi dapotraje.

Sad je valjda jasno da to samo izgleda kako sve ove afere prolaze zatrpanegomilom teških gluposti ili stručno rečeno „spinova“ po paradržavnim propagand-nim servisima – koje neki pogrešno nazivaju medijima – bez ikakvih posledica.Sad se lepo vidi da neko to sve ipak pažljivo prati i pedantno beleži. Taj nekouopšte nije lakoveran. On ne gleda ni „Pink“, niti čita „Informer“. Da li to pred-stavnici ove vlasti imaju u vidu?

Srbija je zemlja osumnjičena zapranje novca, finansiranje međunarodnog terorizma i zemlja ukojoj se ne može transparentno ilako utvrditi stvarno vlasništvo nadfirmama

kolumna

Piše: Biljana Stepanović,glavni urednik

Nove ekonomije

koga Krkobabić spasava

koji je zakupio zemlju kod Zrenjaninauslovivši pokretanje proizvodnje dobijan-jem izvoznih dozvola. Al’ baš u to vrememera vakcinacija svinja je produžena, paćemo efekte dolaska poznatog evropskogproizvođača svinja i svinjskog mesamorati da sačekamo barem tri godine,koliko traje proizvodni ciklus. Do tada,„Tenis“ će, po mišljenju VitomiraVidovića, biti oslonjen na domaćeproizvođače od kojih ce otkupljivati svin-je, pa nekog vidnog povećanja proizvod-nje neće biti. Nemci će biti na dobitku,kaže Vidović, jer ce imati jeftine svinje,

svoje klanice i maloprodaju, a time iveliku brzinu obrta novca. A naši farmeriće raditi za „Tenis“ i imaće i dalje cenukakvu imaju danas. Bez sopstvene klanicei prerade i bez mogućnosti za ulaganja ipovećanje zarade, postaće najamni radnicina svojim bivšim farmama.

Ali režim Aleksandra Vučića ne mari niza farmere, ni za stočarstvo. Iako imamočak 35 institucija koje se na raznimnivoima bave seoskim problemima, utrećini od oko 4.000 srpskih sela živimanje od 100 stanovnika, a u pretežnoseoskim naseljima prazno je oko 200.000kuća i još toliko obora za tov stoke.Vučićevo „zlatno doba“ zapamtićemo i potome što smo po potrošnji mesa od svega30 kilograma po stanovniku pali naposlednje mesto u Evropi (prosek u EU jeoko 100 kilograma). Doduše, i dalje smo

među najvećim svetskim proizvođačimakukuruza, ali umesto da ga koristimo kaostočnu hranu mi ga izvozimo susednimzemljama, od kojih posle kupujemo stokuhranjenu našim kukuruzom! Otuda nečudi što je FAO, agencija UN za ishranu ipoljoprivredu, prognozirala da će Srbijazbog takve politike uskoro od izvoznikapostati uvoznik hrane.

Od demokratskih promena 2000. srpskapoljoprivreda promenila je čak 13 min-istara. Branislav Nedimović, aktuelni, tri-naesti, takoreći baksuzni ministarpoljoprivrede u Vladi Ane Brnabić, kao ivećina njegovih kolega, izuzev IviceDačića, Siniše Malog, Zorane Mihajlovići ponekad Rasima Ljajića, retko sepojavljuje u javnosti. Ministarske posloveuglavnom obavlja hiperaktivni predsednikdržave, a osim njega Nedimoviću nese-bično pomaže i Milan Krkobabić,predsednik PUPS-a i ministar za regional-ni razvoj koji vodi projekat obnove zadru-garstva. U okviru projekta pod nazivom„500 zadruga u 500 sela“ u zadrugarstvoće u naredne tri godine biti uloženo 25miliona evra, dvostruko manje od novcanamenjenog za investicije u srpske sre-dine na Kosovu, između ostalog i zapomoć poljoprivrednicima južno i severnood Ibra.

No, uprkos tome, uvaženi član SANUBranislav Gulan veruje da seKrkobabićevom obnovom zadrugarstva, uformi potpuno stranoj modernoj organi-

zaciji poljoprivredne proizvod-nje, čine „pionirski koraci“ kapoboljšanju stanja i ravnomerni-jem regionalnom razvoju. Padobro, svako ima pravo nazablude. Ali čak i da je Gulan upravu, jedno se pitanjeneizostavno nameće: čemupoljoprivrednici mogu da senadaju od predsednika političkepartije koja je svoje izvorneglasače – penzionere, zbog čijihje problema i osnovana, u pot-punosti izneverila i ostavila namilost i nemilost naprednjačkim

eksperimenatima? Pre će biti da jeKrkobabićeva turneja po Srbiji neka vrstaVučićeve mini rezervne predizborne kam-panje nego što predstavlja iole ozbiljnobavljenje problemima poljoprivrednika.Prezauzeti predsednik nema vremena damlati po selima čiji su stanovnici ionakopoznati po stavu koji je svojevremenonajbolje iskusio Vuk Drašković kad mu jejedan šumadijski seljak poručio da ćeglasati za njega – ali kad dođe na vlast.Ipak, za svaki slučaj, seljacima valja baci-ti kosku, tek toliko da se takvo raspoložen-je proveri i učvrsti. Zato se, umesto naregresiranje goriva i subvencijeproizvođačima, novac poreskih obveznikaarči na zadrugarstvo dinastije Krkobabić,veoma nalik istoimenom rijalitiju napredsednikovoj omiljenoj televiziji.

Vučićevo„zlatno doba“pamtićemo ipo tome štosmo popotrošnji mesaod svega 30kilograma postanovnikupali na poslednjemesto uEvropi

Cene goriva i poljoprivrednihproizvoda

artikal 2011. 2018.evro 102 119evrodizel (l) 118 170pšenica (kg) 29 17kukuruz (kg) 28 17malina (kg) 200 80mleko (l) 42 35subvencije po hektaru 14.000 4.000*Podaci Nove stranke iz Kovina, preuzeto sa Tvitera

9Glas razuma, 7. novembar 2018.

8 GRAD NA DLANU

Patriotski tunelBeograd rasipa pare poreskih obveznika, a najluđi primer

je patriotska „instalacija“ u centru grada. Tunel u bojamasrpske zastave nikao je pre dve nedelje na Obilićevom vencu.Jedinstvena svetleća novogodišnja 3D atrakcija, kažu grads-ki oci (šta li znači 3D? da kroz tunel može da se prođe!).Sigurno mnogo lep tunel, mada ga još nisam video, kažejedan od tih otaca, Nikola Nikodijević, predsednik Skupštinegrada. Kome i čemu služi ovo ruglo, pitaju se Beograđani?Liči na plastenik! Vašarska šatra! Odraz primitivizma vlasti;neki su od komentara na društvenim mrežama.

Opredmećenje naprednjačkih manipulacija, kažemo mi.Mada sumnjamo da je to bila namera Grada, u čijim se„strukturama“ kriju ljudi koji su bruku osmislili, odobrili,naručili... Zna se samo ko je isporučio šareni plastenik: opet„Kip lajt“. Grad Beograd je od 2014. do 2018. uložio blizu500 miliona dinara u novogodišnje ukrase. Ti troškovi surasli neviđenom brzinom: od oko tri miliona u 2014. godinido 204 miliona lane, 340 miliona ove godine, a sve nabavkese realizuju preko „Kip lajta“. To je firma koja je Graduprošle godine prvo fakturisala, pa potom, kad se javnost diglana noge, poklonila najskuplju jelku na svetu.

A tunel, kao svaki tunel, simbol mraka i strepnje, hoće li seiz mraka izaći. Kao da je neko hteo da kaže: dobro, živite utunelu tolike godine, pa hajde da vam se narugamo. Evoveselog tunela s klupicama, da predahnete, obasjani kine-skim sijalicama za kićenje jelki. Ko nešto loše pomisli, tu jetrobojka da psovke predupredi.

Kroz tunel u lavirintJedva je deset dana

tunel u bojama srpskezastave ružio Obilićevvenac, kad mu jestigla fusnota: zlatnilavirint. Sa žičanimakcentom u centru:jelkom. „E pa, dragiBeograđani, ako ovonije izrugivanjezdravom razumu, neznamo šta je! Em živi-mo tolike godine utunelu, em ne izlazi-mo iz lavirinta“,napisao je Bodin

Starčević, nesuđeni odbornik, na svom „Tviter“ nalogu. Ulavirint se zbilja ulazi pravo iz tunela. Inflacija simbola? Dali iko u gradskoj vlasti ikada, što bi se reklo, stavi prst načelo?

Zasad se samo deca raduju. Predlažemo stoga da se na pro-leće (kad Grad negde oko Uskrsa skine božićnu dekoraciju)ta skalamerija premesti u bilo koji park. Neka samo, umestojelke, u centar postave jarbol.

Na krovu, bez zaštiteMračna strana svetlucavog NG dekora osvanula je pre neki

dan u gradu: ukrašava se Narodna skupština Srbije, radnicina krovu bez ikakve zaštite. Rodoljub Šabić, poverenik zainformacije od javnog značaja, slikao je to i postavio na„Tviter“. Monteri rade bez zaštite na krovu, bez vezivanja,zaštitnih ograda, šlemova! Ni manje ni više nego na sedištu

vrhovne vlasti države kojoj ljudi ginu po gradilištima.Crna statistika kaže da prosečno godišnje u Srbiji na rad-

nom mestu pogine 38 ljudi, najviše u građevinarstvu. Zasamo deset meseci ove godine poginula je 41 osoba, dve višenego cele prošle godine. I još uvek niko nije krivično odgo-varao za smrt 39 radnika prošle godine! I samo je jednomposlodavcu izrečena lane maksimalna kazna od milion dinarazbog ugrožavanja bezbednosti radnika.

„Šta kažu nadležni za ovakvo kršenje zakona i propisa ozaštiti na radu i da li bi morali nešto da učine?“, napisao jeŠabić ispod fotografije. Gradski informativni portal „Beokom“(@prijavi_problem) odgovorio je: „Poštovani, zaštita na raduje u nadležnosti Inspektorata za rad Ministarstva za rad,zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.“

„Možda dogodine angažuju nas profesionalce da odradimoposao kako valja, a ne priučene klince koji ginu svakodnevnozbog siće“, komentarisali su fotografiju alpinisti iz firme„Visinski radovi“.

Srušene uspomene

Teško je biti racionalan dok gledaš kako ti se rodni gradmenja, i to na gore. Prošle nedelje je pisac Jelena Lengoldemotivno reagovala na vest da preduzeće „Beograd na vodi“ruši bivši salon „Simpa“ pored Autobuske stanice.

„Uklanjaju ’Simpo’. Investitor je Republika Srbija, finan-sijer ’Beograd na vodi’, izvođač ’Elita kop’. Jezive noćnefotografije podsećaju na dane kada je NATO uklanjaoGeneralštab, Televiziju i druge zgrade po Beogradu. Danasruši ’Elita’. U toj zgradi smo Aca Baljak i ja kupili svoj prvibračni krevet... Ovi, bre, sve porušiše. Ostaviće nas bezuspomena“, napisala je Jelena Lengold.

Sećanje je dopunila novinarka Ranka Čičak.„Da, ostaviše nas bez uspomena. Ne prepoznajem više ulice

u kojima sam odrasla. Ali ruše i kradu svi kad dođu na vlast.Prva je počela Dana kad je došao SPO. Procvetala divlja grad-nja, nadzidane sve zgrade, promenjene fasade starim zgradama.

Dopunićemo i mi priču da bi slika bila kompletna. Inače jebesmisleno puštati fotografije noćnog rušenja ’Simpa’.Godine 1922. Francusko-srpska banka podiže magacin uUlici Hadži Nikole Živkovića na broju osam. Zgrada 1951.

prelazi u državnu svojinu, a 1981. država zgradu daje nakorišćenje ’Simpu’, koji navodno bez građevinske dozvoledoziđuje dva sprata, oblaže zgradu mermerom i 1985. otvarasalon nameštaja od 3.400 metara kvadratnih. Država je 1981.blizu milijardu dinara tadašnjih para platila eksproprijaciju,ne ’Simpo’. ’Simpo’ je pravo svojine stekao tek 2011.godine, opet u netransparentnom postupku.“

Ugroženi zbog ukrasaNovogodišnja rasveta

ugrožava i saobraćaj.Ukrasi se otkačinju unajprometnijim ulicama,kao što su Vasina, KnezaMiloša, Kralja Milana, pakad se to desi, nastanesaobraćajni kolaps.Incidenata je svakako višezato što je ove jeseniokačena rekordna količinasvetlećih skalamerija pogradu. Više je bilo posla,pa više i prilika zakvarove, ljudske greške,ugrađivanje nekvalitetnihdelova, loše planiranje itd.

Ukrasi najviše ugrožavaju trolejbuse, ali valjda o tomeniko nije mislio na vreme. Iskreno se nadamo da najnovijukampanju za ukidanje trolejbusa i zamenu trolejbusa elek-tričnim autobusima Grad nije pokrenuo zato što se trole kačeza zvezde padalice. Jer pet postojećih električnih autobusakoštalo je kao 20 običnih ili kao deset trolejbusa. Napravljenisu u Kini, a Siniša Mali, bivši gradonačelnik, uvezao ih jeinače iz Bugarske.

Nakazica sa Cvetanove ćuprije

Divlja gradnja u Beogradu stekla je ove jeseni svojcrnohumorni simbol. Nakazna građevina u Ulici Cvetanovaćuprija na Zvezdari stigla je do sedmog sprata pre no što smosaznali da postoji. Poslednjih dana oktobra gradska građevin-ska inspekcija i komunalna policija izašle su na teren i zatvo-rile gradilište. Arhitektonski vic je nelegalan objekat i nikonije ni probao da ga ozakoni. Saznaćemo, pre ili kasnije,zašto vlast na Zvezdari (SNS) nije reagovala pre sedmogsprata. Saznaće se i ime vlasnika, projektanta, izvođača...

Zvezdara je obećala rušenje, ali kada, to je već drugo pitanje.Nova zakonska rešenja predviđaju rušenje bez sudskogzavlačenja, ali rušenje košta. Inače devet od deset stambenihzgrada na toj ćupriji podignuto je bez papira. A nedavno jepredsednik jedne beogradske opštine rekao da ima 150 izvršnihrešenja za rušenje i para u budžetu za deset egzekucija.

SNS vedete aminuju divlju gradnju

Marko Bastać,p r e d s e d n i kbeogradske opštineStari grad, kaže daGrad ne može i nećeda reši problemdivlje gradnje,između ostalog izato što su „napred-njačke vedete naPaliluli, Zvezdari, Zemunu, Surčinu i Voždovcu ogrezle ukorupciji i otele se kontroli centrale stranke“. „Javna jetajna“, kaže Bastać, „da upravo na ovim opštinama postojitarifa po kojoj se dobija blagoslov lokalnih vlasti za izgrad-nju divljih kvadrata, kao i da transfer novca od tih poslova nastranački konto nije adekvatan inputima sa terena. A tako sekreira idealan mizanscen za aktivaciju raznih modelanetransparentnog trošenja naših para iliti lopovluk.“ Cilj je,zaključuje Bastać svoj autorski tekst u „Danasu“, ozakonjen-je sistemske korupcije.

41.800 dinara na dar

Prvog dana novembra sva beogradska javna preduzećaisplatila su jednokratnu solidarnu pomoć od 41.800 dinarazaposlenima. Prosečna potrošačka korpa za jul 2018. i zatročlano domaćinstvo iznosila je 70.957,52 dinara i to jeposlednja objavljena kalkulacija Ministarstva trgovine.

Andrija Mladenović, pomoćnik gradonačelnika, rekao jeza „Beoinfo“ da je pomoć isplaćena na osnovu posebnogkolektivnog ugovora koji je stupio na snagu 30. avgusta i daje Grad izuzetno zadovoljan saradnjom s reprezentativnimsindikatima u javnim preduzećima.

Javna je tajna da zadovoljstvo nije obostrano. Vozačimasovno odlaze iz GSB-a, radnici Gradske čistoće ne praznekontejnere u najstrožem centru, odlaze nam stručnjaci skurentnim profesijama. Hoće li ova isplata obezbediti mir ukući?

Neće crkvu, hoće ambulantu

Biljana Savić, potpredsednica Upravnog odboraUdruženja stanara naselja Stepa Stepanović, kaže da ćežitelji Stepe i dalje sprečavati gradnju crkve i tražiti da se natom mestu izgradi zdravstvena stanica. U prilogu Fonetovevideo-produkcije „Bez rukavica“ Savićeva tvrdi da su oniprevareni i da je crkva „nečiji interes“, ali ne interes SPC.

„I dalje ćemo sprečavati radove svojim telima, dok vlastne organizuje sastanak stanara i predstavnika SPC“, rekla jeona. „Očekujemo da se sa parcele povuče građevinskadozvola, izdata u aprilu ove godine. Uverena sam da jeposredi pojedinačni interes, koji nema veze s verom iCrkvom. Umesto crkve, želimo da nam se sagradi ono štosmo platili kroz cenu stana od 1.300 evra po kvadratu, a to jeprvenstveno zdravstvena stanica.“

Stepa Stepanović je naselje od 4.500 stanova, ima 13.500stanovnika, a Udruženje postoji šest godina i predstavlja 80odsto skupština stanara.

Stambol kapijaili spinovanje

Tek što je skinut gornji sloj asfalta na Trgu republike,zaustavljeni su radovi oročeni na apsurdnih 420 dana.Navodno je otkrivena Stambol kapija. Goran Vesić, zamenikgradonačelnika, kaže da je bio u Zavodu za zaštitu spomeni-ka kulture grada i da su mu stručnjaci rekli da je nalaz 99odsto izvestan.

„Grad Beograd se ponosi svojom istorijom i mi ćemosačuvati ovaj lokalitet, da građani mogu da vide bedeme“,rekao je Vesić. „Radiće se izmena projekta rekonstrukcije.Uradićemo otkop, a arheološki lokalitet biće pokriven stak-lom. Pored će se nalaziti informativna tabla.“

Znači, u sloju neposredno ispod asfalta otkriven je objekatzatrpan pre bezmalo 200 godina! Da je sumnjivo, sumnjivoje. Pre će biti da treba opravdati godinu i po dana radova nato malo kvadrata, pa što da se ne potegne legendarna kapija.Niti se zna gde je tačno bila, ni od kog je materijala bila, alibedemi, arheologija, staklo... sve to dobro zvuči.

Šta će tek biti na proleće kad Kinezi krenu da prave garažuispod Studentskog trga? Tu su 1989. godine, tokom radovana trolejbuskoj okretnici, arheolozi otkrili podne mozaikejavnog kupatila iz rimskog doba. Možda će Kinezima posaooročiti na 800 dana?

Četiri garaže za Kineze

Beograd je obećao kineskim graditeljima četiri javnegaraže u centru. Konzorcijum „Čajna Šandonga“ i „Čajnatransinfo tehnolodžija“ dobiće posao vredan 40 miliona evra.Garaže bi bile na Studentskom trgu, Trgu republike uVlajkovićevoj i Fruškogorskoj ulici. Grad daje parcele, akonzorcijum preuzima projektovanje, finansiranje, upravl-janje i održavanje garaža, od kojih će narednih 40 godinaubirati profit. Poslednja će se graditi garaža na Trgu repub-like zato što mora da se usaglasi s budućom trasom metroa.

Četiri je, inače, u kineskoj tradiciji srećan broj.

Gospode, kako se ovde brzo smrkava. Poslednja rečenica iz romana „Bašta, pepeo“ Danila Kiša (1935‒1989)

EM ŽIVIMO TOLIKE GODINE U TUNELU, EM NE IZLAZIMO IZ LAVIRINTA, TIPIČAN JE KOMENTAR DVE SMEŠNE INSTALACIJE NA OBILIĆEVOM VENCU

Piše: Ružica Me vo rah

Glas razuma, 7. novembar 2018.

Obilićev venac, druga faza

Cvetanova ćuprija je ulica koja povezuje Medaković 3 i Veliki mokri lug

Hoće li sad biti manje ovakvih prizora

Rekonstrukcija Trga republike treba da traje do 20. oktobra 2019.

Parking servis projektuje dve nove garaže, jednu u Skerlićevojulici iza Narodne biblioteke i drugu ispod Beogradskog dramskog

pozorišta

Bandera na Kalemegdanu: okićeno je i ono što nikad nije kićeno

U tunelu, bez uspomenaObilićev venac, prva faza

Skupština Srbije nije jelka: radnici bez ikakve zaštite montirajuvašarske ukrase na reprezentativno zdanje

Trolejbus bez registracije: padaju ukrasi,padaju bandere...

SNS: izborni plakat 2018.

10 GRAD NA DLANUGlas razuma, 7. novembar 2018.

UPrvom svetskom ratu Beograd je oslobođen 1. novembra1918. godine. Tog petka u zoru prve su u prestonicu ušlekomite, a potom i Prva srpska armija pod komandom

vojvode Petra Bojovića. S vojnicima je u oslobođeni Beogradumarširao i princ regent Aleksandar Karađorđević. PrincAleksandar i maršal Franše d’Epere zajednički su komandovalizdruženim srpsko-francuskim snagama na Solunskom frontu, ali tejeseni je srpska vojska daleko iza sebe ostavila savezničke trupe naoslobodilačkom pohodu kroz Srbiju. Za samo 46 dana srpska vojs-ka je u legendarnom naletu prešla 800 kilometara od Soluna doBeograda!

Kako mogu vojnici, tako ću i ja, ponavljao je princ Aleksandartokom svih iskušenja Velikog rata, da bi u Beograd, po istorijskimsvedočenjima, stigao iznuren i bolestan. Budući kralj imao je samo45 kilograma kad je ujahao u prestonicu.

Veliki rat bio je velika srpska golgota. Na mirovnoj konferencijiu Parizu (1919) saopšteno je da je Srbija izgubila 1.247.435 ljudi,28 odsto od celokupnog stanovništva. Poginulo je ili umrlo od ranai epidemije 402.435 vojnika, prilikom prelaska preko Albanijeumrlo je 477.475 vojnika, a na Solunskom frontu stradalo ih je36.477. Gubici među civilima bili su jezivi: 845.000 stradalih. Odoko 200.000 građana koji su pošli za vojskom preko Albanijestradalo je 140.000 ljudi.

Aleksandar I Karađorđević (Cetinje, 4/16. decembar 1888 –Marselj, 9. oktobar 1934), drugi sin Petra I Karađorđevića i knegin-je Zorke, kćerke crnogorskog kralja Nikole Petrovića, bio je regentprestolonaslednik Kraljevine Srbije (1914‒1918), pa Kraljevine

SHS (1918‒1921), kralj Srba, Hrvata i Slovenaca od 1921. do 1929.i kralj Jugoslavije od 1929. do 1934. Grupa zaverenika iz redovaustaša i bugarskog VMRO-a ubila ga je u Marselju 1934. U Prvombalkanskom ratu (1912) zapovedao je pobedonosnom Prvom armi-jom u bitkama na Kumanovu i Bitolju. U Drugom balkanskom ratu(1913) predvodio je bitku na Bregalnici. U Prvom svetskom ratubio je vrhovni zapovednik srpske vojske. U miru su njegovu vla-davinu obeležile Šestojanuarska diktatura (1929) i Oktroisani ustav.Narodna skupština i Senat Kraljevine Jugoslavije posmrtno su gaproglasili za Viteškog kralja Aleksandra Prvog Ujedinitelja.

Od oslobođenja zemlje u Drugom svetskom ratu pa sve do jeseni2017. godine kralj Aleksandar nije imao nijedno znamenje uBeogradu. Lane je po njemu nazvano šetalište, obala Dunava odUšća do Hotela „Jugoslavija“, a prošle nedelje je najavljeno ipodizanje spomenika Aleksandru Karađorđeviću.

„Predsednik Srbije Aleksandar Vučić predložio je da se spomenikpodigne na prostoru između dva dvora, preko puta spomenika caruNikolaju Romanovu“, preneo je inicijativu predsednika GoranVesić, zamenik gradonačelnika Beograda. „To je sjajna ideja i sja-jno mesto za spomenik. Nadam se da ćemo njegovu ideju tokomnaredne godine realizovati. Kralj Aleksandar bio je glavnokoman-dujući tokom Velikog rata i istrajavao je sa srpskom vojskom doposlednjeg dana u svim velikim bitkama i povlačenju prekoAlbanije. Takođe, bio je prva žrtva fašizma u Evropi i zaslužuje dadobije spomenik u našoj prestonici. Bilo je predloga da se iskopirazajednički spomenik kralju Petru i Aleksandru iz Pariza, aliBeograd bi ipak trebalo da ima originalno rešenje.

BORBA BEOGRAĐANA PROTIV

Iznureni princ u slobodnom gradu

Topličin Vremeplov

Hoće li žitelji Topličinog vencauspeti da zaustave nelegalnurekonstrukciju u strogom centru

grada? Da spreče bezakonje koje sprovodigradska vlast? Neće – ako je suditi podosadašnjem iskustvu, ali Udruženje„Pešaci nisu maratonci“ ipak je uspelo unečemu. Usporili su radove i raširili svesto toj nelegalnoj gradnji.

Topličin venac je raskopan već mesec i podana. To je nekad bila ulica kojom su vozilaiz centra grada izlazila na Brankov most, alisada tu više nema kolovoza, a poslednjihnedelja samo se održava privid radova podmaskom „hitnih intervencija“. Stanari povre-meno nemaju struju, a i voda im se isključu-je.

„Ljudi ovo je strašno“, tipičan je vapaj nadruštvenim mrežama. „Ovo je varvarizam ucentru Beograda! Gradska vlast krši zakonna naše oči i pritom naveliko pljačka gradskukasu za radove za koje nema projekat i nijed-nu dozvolu! Pa dokle više!“

Spornih 19 tačaka

Po svedočenju Tanje Milovanović,arhitekte, koja na Topličinom vencu živi, auvek je voljna i pripremljena za razgovor snovinarima, sve je počelo 21. septembraujutru. Na Topličin venac, u deo između PopLukine i Parka vojvode Vuka, došli su radni-ci sa građevinskim mašinama i počeli dabuše i skidaju asfalt. Stanovnici tog delaNovembar 1918: kralj Aleksandar u oslobođenom Beogradu

1. novembar 1918: kralj Aleksandar i vojvoda Petar Bojović ulaze u Beograd na čelu Prve armije

11Potrebno je 16 saglasnosti za prenamenu saobraćajnice u pešačku zonu. Ako toga nema, ako nema stručnih analiza, neko može da strada

DIVLJE GRADNJE KOJU SPROVODI GRADSKA VLAST

Glas razuma, 7. novembar 2018.

venac razrovan nelegalno

grada nisu bili zvanično obavešteni o bilo kakvim radovima.Uzbunjeni žitelji tražili su radni nalog i građevinsku dozvoluod radnika „Beograd puta“, ali ništa od toga nisu dobili.Međutim, da su tog jutra gledali TV „Pink“, videli bi kakoGoran Vesić, zamenik gradonačelnika, najavljuje rekon-strukciju.

„U prvoj fazi radićemo ulice, a u drugoj Park vojvodeVuka“, rekao je Vesić. „Čitav taj kraj biće potpuno ure-đen, što je oko 10.000 kvadratnih metara, od čega je oko6.000 kvadrata ulica, a preostalo park. Ulice VukaKaradžića i deo Topličinog venca do Pop Lukine bićepešačke ulice, dok će ulice oko parka ostati ulice sausporenim saobraćajem, da tako povezuju KnezMihailovu sa savskom obalom.“

Rekao je i da će radovi trajati 280 dana!U međuvremenu se u parku pojavila i građevinska

tabla, ali bez navođenja planskih dokumenata. Odlukenije bilo ni na „Beokomu“, sajtu Grada, niti na sajtuDirekcije za građevinsko zemljište. Nezvanično se priča-lo o hitnim intervencijama zbog zapušene kanalizacije.Opet, „Beokom“ je stanarima koji su prijavili bagereodgovorio da Sekretarijat za građevinske poslove Gradanema planirane radove na Topličinom vencu u 2018.godini i da „Beogradski vodovod i kanalizacija“ ne znajuništa o zapušenju.

Potom se ispostavilo da je investitor projekta naTopličinom vencu Gradski sekretarijat za saobraćaj, kojije ignorišući zakon radove započeo bez građevinskedozvole jer je Sekretarijat za urbanizam 20. septembraodbacio zahtev Sekretarijata za saobraćaj za izdavanjerešenja o odobrenju za izvođenje radova na rekonstrukci-ji i uređenju Topličinog venca na osnovu postojeće regu-lacije. Sporno je bilo devetnaest tačaka u projektu.

Rekonstrukcija bi izvesno bila nastavljena punom

parom da se građani nisu pobunili. Uporno, ali bezuspešno,pokušavali su da dobiju planski dokument i građevinskudozvolu.

„Ne postoji i nikad nije postojao planski akt koji Topličinvenac pretvara u pešačku ulicu“, ponavljaju TanjaMilovanović i aktivisti grupe „Pešaci nisu maratonci“ na„Fejsbuku“ i „Tviteru“.

U protest se tih dana uključuju šira javnost i opozicionipolitičari. O bezakonju na Topličinom vencu izveštavaju svimediji, naravno i „Beogradski glas“. Tada se opet javljaGoran Vesić s tipičnom zamenom teza: „još osamdesetih god-ina doneta je odluka da se centar grada pretvori u pešačkuzonu“.

Nakon tog Vesićevog nastupa Sekretarijat za saobraćajpovlači zahtev za odobrenje gradnje i svoj projekat, podnosinovi zahtev Sekretarijatu za urbanizam i istog dana (!) dobijaodobrenje. U rekordnom roku briše se onih 19 spornih tača-ka.

Usmeni nalog za seču

Tu se priča srećom ne završava. Stanovnici Topličinogvenca u zakonskom roku podnose žalbu zbog ilegalnih rado-va.

„U toku žalbenog procesa, koji traje najmanje osam dana,radovi bi po zakonu morali da se obustave. Potom, najmanjeosam dana pre početka radova stanovnici kojih se oni dotičumorali bi da budu obavešteni. Sekretarijat za saobraćaj i toignoriše, radnici svaki dan izlaze na gradilište i nešto kopa-ju“, objašnjava Milovanovićeva.

Ona lično pisala je gradskoj i republičkoj građevinskojinspekciji i tražila da se obustave ilegalni radovi. Pisala je„Gradskom zelenilu“ i tražila rešenje na osnovu koga bi tre-balo da se poseku stabla na Topličinom vencu, za šta je,navodno, izdat usmeni nalog. Obratila se povereniku za infor-macije i zaštitniku građana. Proverila je sve „Službene glas-nike“ tragajući za nekim zakonskim uporištem na osnovukoga se ruši Topličin venac. Proverila je Urbanistički planBeograda, u kome nema pomena ni o rekonstrukciji niti o pre-nameni Topličinog venca.

„Sve ovo rade ilegalno“, ističe TanjaMilovanović. „Sistem omogućava dovoljnoupornom pojedincu da ovakve stvari istera dokraja i da dokaže nezakonite radnje, samo što ni tone garantuje da gradske vlasti neće, kao do sada,zakon jednostavno ignorisati.

Nezakonito je, dodaje, i što nije urađena analizasaobraćaja za taj deo grada“, kaže ona i upozora-va: „Za prenamenu saobraćajnice u pešačku zonupotrebno je 16 saglasnosti, 16 pečata, na primerod Hitne pomoći, policije, vatrogasne službe. Akotoga nema, ili ako je saglasnost dobijena po neči-jem nalogu, a ne na osnovu strukovnih analiza,neko može zbog toga da strada.“

Poslednja promena u priči o Topličinom vencuje nova građevinska tabla. Opet bez navođenjaprojekta. Stoji samo rešenje, koje se poziva načlan 145 Zakona o planiranju i izgradnji. I ta novatabla samo potvrđuje nezakonitost radova jer naosnovu zakona ne može na taj način da se uradiprenamena saobraćajnice, već samo njena rekon-strukcija u postojećoj regulaciji. Po Zakonu o dos-tupnosti informacija, projekat bi morao da budedostupan, Građevinska inspekcija bi morala dazaustavi ove ilegalne radove.

„Sada pokušavaju da ispolitizuju sve ovo“,smatra Tanja Milovanović, „a ja samo zahtevamda se gradske vlasti drže zakona i na tome ću istra-jati. Topličin venac je i danas razrovan i nešto seradi po dva-tri sata dnevno, kao da razvlače vremedo novih naređenja.“ M. R.

12 DRUŠTVOGlas razuma, 7. novembar 2018.

VlastKraj političkog normiranja jezikaREFORMA PENZIJSKOG SANU: PSIHOLOŠKINJA, SEKRETARKA, VOJNIKINJA I BORKINJA…

NISU U DUHU GRAMATIKE

Piše: Radenka Marković

Poslednjim izmenama Zakona openzijskom i invalidskom osigu-ranju usvojenim krajem septem-

bra samo je nastavljeno smanjivanjerealne vrednosti penzija u Srbiji, kojese događa već nekoliko poslednjihgodina, kaže Jovan Tamburić, predsed-nik Udruženja sindikata penzionisanihvojnih lica.

On navodi da je umesto direktnog smanji-vanja penzija usvojeno rešenje kojim se toradi na indirektan način jer se nastavlja saneusklađivanjem penzija većih od 34.003dinara, a uz penzije manje od ove sumeisplaćivaće se dodatak kao novčana pomoć.

– Vlada Srbije je umesto smanjivanja nat-prosečnih penzija odabrala njihovo zamrza-vanje, dok će one ispodprosečne dobiti

Odbor za standardizaciju srpskog jezika Instituta za srpski jezik Srpskeakademije nauka i umetnosti konačno je objavio dugo očekivanuodluku kojom se, sa aspekta najvišeg lingvističkog autoriteta za srpski

jezik, stavlja tačka na sve dalje tvrdnje o ispravnosti „rodno diferenciranog jezi-ka“ koji nam se poslednjih godina nameće preko medija i pojedinih vladinih inevladinih struktura, pod pritiskom iz inostranstva.

Ovaj odbor je do sada raspravljao i zvanično reagovao na pitanjakoja su se odnosila na nazive zanimanja ženskih osoba – odluka br.57: Kako imenovati zanimanja i titule ženskih osoba? O tome posto-je pojedinačni prilozi srpskih lingvista (Kovačević, Klajn, Bugarski,S. Savić i dr.). Ovom prilikom ističe se potreba za preciznijom pre-porukom i stavovima kako bi se izbegla banalizacija jezičke teorije –da se zbog prisustva ili odsustva neke gramatičke kategorije možezaključiti o prisustvu ili odsustvu neke ravnopravnosti ili diskrimi-nacije u jeziku. U obrazloženju piše:

Kako je to u engleskom jeziku

1. Pogled na svet, sistem kulture ili društveni sistem nisu uslovl-jeni pukim postojanjem ili nepostojanjem određenih gramatičkih kat-egorija, te se oni stoga ne mogu ni menjati njihovim uvođenjem iliinsistiranjem na doslednosti njihove upotrebe. Stav da je samo rodnodiferenciran jezik – jezik rodne ravnopravnosti, te da generičkaupotreba muškog gramatičkog roda, ili pretpostavka da jetakva upotreba automatski „rodno neutralna“,narušava tu ravnopravnost, predstavlja upravobanalizaciju lingvističke teorije zato što savre-mena lingvistika smatra da se na osnovu pris-ustva ili odsustva neke gramatičke kategori-je ne može zaključivati o prisustvu iliodsustvu pretpostavljene odgovarajućelogičke kategorije, niti pak o vanjezičkojstvarnosti.

2. Takođe, stav da je samo rodno diferenci-ran jezik – jezik rodne ravnopravnostipodrazumeva da jezici koji ne poznaju gramatičkukategoriju roda nisu ili nemogu biti jezici rodneravnopravnosti. Time se,implicitno, diskriminišugovornici onih jezika koji neposeduju odgovarajuće gra-matičke kategorije, poputengleskog jezika. A upravoje na anglosaksonskom gov-ornom području pitanjerodne ravnopravnosti u jeziku rešeno na sasvim drugačiji način –potpunom neutralizacijom obeležja roda u retkim slučajevima gde seono javlja: na primer, umesto chairman preporučuje se korišćenjechairperson, a umesto policeman – police officer. Ovo implicira pos-tojanje drukčijeg stava u okviru teorije rodne ravnopravnosti, pot-puno suprotnog onom koji se širi u našoj javnosti, a to je stav da serodna ravnopravnost zapravo obezbeđuje upotrebom rodno neutral-nih oblika, dok insistiranje na obeležavanju pola u kontekstu u komeje taj podatak irelevantan može ukazivati na diskriminaciju.

3. Rodna neutralnost generičkog muškog roda u srpskom jezikunije pretpostavka, već lingvistička činjenica: gramatički i prirodnirod imenica u srpskom jeziku nisu identični. Gramatike srpskog jezi-ka u zvaničnoj upotrebi kažu da imenice koje znače vrstu, zvanje ilizanimanje označavaju bića oba pola (čovek/ljudi, pas, golub, pisac,sudija…). Stoga tvrdnja da upotreba generičkog muškog rodaugrožava prava žena biva u neskladu sa važećim stavom lingvističkenauke. I ne samo to – ovakva bi tvrdnja podrazumevala da su goto-vo svi zakonodavni akti Republike Srbije, počev od Ustava – rodnodiskriminatorski, jer se u njima ne koriste dosledno oblici ženskogroda. I u samom Zakonu o ravnopravnosti polova koristi se generič-ki muški rod (svedok, poslodavac…). Pritom, Zakon o ravno-pravnosti polova, sasvim u skladu sa važećom gramatikom srpskog

jezika, izričito kaže: „Termini kojima su u ovom zakonu označenipoložaji, profesije, odnosno zanimanja, izraženi u gramatičkommuškom rodu, podrazumevaju prirodni muški i ženski rod lica nakoje se odnose.“

4. Gramatička kategorija ženskog roda nije jedino sredstvo zaobezbeđivanje vidljivosti žena u srpskom ili bilo kom drugom jeziku,niti pak može uticati na diskriminaciju ili ravnopravnost žena.Ravnopravnost ne zavisi od upotrebe pojedinih gramatičkih kate-gorija, već od konteksta u kome su one upotrebljene, odnosno – odznačenja celine teksta. Čak i uz doslednu upotrebu gramatičke kate-gorije ženskog roda mogu se izražavati diskriminatorski stavovi oženama (npr. žene političari (političarke) nesposobne su za obavljan-je odgovornih poslova). Takođe, tekstovi u kojima se ne koristi gra-matička kategorija ženskog roda mogu sadržati stavove koji afirmišurodnu ravnopravnost. Pozitivan primer predstavlja prevod PoveljeUjedinjenih nacija na srpski jezik. Povelja se zalaže za svaki vidravnopravnosti, pa i za ravnopravnost polova, ali se u samom tekstukoristi sintagma prava čoveka, a ne tzv. rodno osetljiva sintagmaprava muškaraca i žena (up. „unapređivanje i podsticanje poštovan-ja prava čoveka i osnovnih sloboda za sve bez obzira na rasu, pol,jezik i veru“).

5. Standardizacija govora u zvaničnoj i javnoj upotrebi može uodređenoj meri podrazumevati intervenciju u pravcu slanja poželjne

političke poruke. Međutim, normiranje jezika se ne smerukovoditi isključivo principom slanja poželjne poli-

tičke poruke, posebno kada se to kosi sa uvidima dokojih je došla zvanična nauka o jeziku, ili kada bi

to značilo narušavanje strukture datog jezika,odnosno – bilo u neskladu sa važećim gra-matičkim i pravopisnim normama i dobromjezičkom praksom. Stoga svaka standardizaci-ja govora u zvaničnoj i javnoj upotrebi u

Republici Srbiji mora najpre biti usklađena sapostojećom normom srpskoga jezika.

Preporuke i stavovi Odbora

Oblike ženskog roda za imenice kojeznače profesije treba upotrebljavati tamogde je njihova upotreba u skladu sa posto-jećom normom i dobrom jezičkom prak-som. Kada je reč o oblicima ženskog rodaza označavanje profesija koji nisu normi-rani ili uobičajeni u jezičkoj praksi,ispravno je koristiti generički muški rod(npr. borac, pilot, akademik), jer njegova

upotreba nikako ne implicira diskriminaciju žena, već podrazumevasvest o jednakoj društvenoj (/ljudskoj) vrednosti muškarca i žene.

Ukoliko je u datom kontekstu neophodno naglasiti da je nosilacfunkcije ženskog roda, to se može obezbediti i drugim jezičkim sred-stvima ili navođenjem ličnog imena. Primer 1: Prva žena kosmonautValentina Tereškova letela je u kosmos. Primer 2: Generalni konzulAleksandra Đorđević zadužena je za konzularno područje GKFrankfurt. U prvom primeru važno je u datom kontekstu naglasitipol, dok je u drugom primeru, upravo zbog principa rodne ravno-pravnosti, potpuno irelevantno da li je generalni konzul muškog iliženskog pola, a pritom je vidljivost žena već obezbeđenanavođenjem ličnog imena konzula.

Korišćenje paralelnih formi ili navođenje forme u muškom rodu saoznakom za nastavak u ženskom rodu nepotrebno opterećujerečenicu, uz sasvim izglednu mogućnost njenog dovođenja do apsur-da (svi prisutni/prisutne na ovoj proslavi bili/bile su nedvosmislenorazočarani/razočarane itd.), te ih zbog toga ne treba koristiti.

(Nacrt teksta odluke sačinila je Sofija Miloradović, član Odbora za standardizaciju srpskog jezika. Nacrt je razmatran na sednici od 24. feb-ruara 2011. godine i usvojen kao odluka br. 60. Prethodno je ovaj tekst raz-

matralo i usvojilo Naučno veće Instituta za srpski jezik SANU)(Priredila S. D.)

Rodna ravnopravnost se obezbeđujeupotrebom rodno neutralnih oblika,dok insistiranje na obeležavanjupola u kontekstu u kome je tajpodatak irelevantan može ukazivatina diskriminaciju

Koliko uvećanje ko dobijaUredbom Vlade Srbije od 18. oktobrapropisano je da se penzionerima čije su penzijemanje od 34.003, 90 dinara isplati novčaniiznos kao uvećanje uz penziju.Onima čija penzija za oktobar i novembar ovegodine iznosi do 26.643, 75 dinara obračunavase kao pet odsto od visine penzije tog korisni-ka za pomenute mesece. Novčani iznos kao uvećanje uz penziju pen-zionerima koji primaju između 26.643,76 dinarai 34.003,90 dinara obračunava se kao razlikaizmeđu iznosa isplaćene odnosno pripadajućepenzije za septembar 2018. uvećane za petodsto iznosa pripadajuće penzije tog korisnikaza mesece oktobar i novembar ove godine.

13Glas razuma, 7. novembar 2018.

obezbedila glasačkumašinu

SISTEMA U SRBIJI NA ŠTETU PENZIONERA Protest zbogpljačke

Poslednjeg oktobarskog dana u Beogradu je organizovan protestdve organizacije penzionera pod parolom „Stavimo tačku napljačku penzionera!“ Iako je bilo lepo vreme za šetnju od Trga

Nikole Pašića do Ustavnog suda, pozivu se odazvalo nekoliko stotinaod 700.000 „bogatijih“ penzionera – to su oni koji su imali penzije

veće od 25.000 dinara ili nešto iznad 200 evra mesečno (?!), akojima je država oduzela oko 800 miliona evra za protekla 44 meseca„privremenog“ smanjivanja penzija?!

Šetnja je organizovana do Ustavnogsuda zato što taj sud nije razmatraonekoliko stotina zahteva za ocenuneustavnosti Zakona o privremenomnačinu uređivanja isplatu penzija.Inače, u tom zakonu nema reči o načinuuređivanja isplate: preko računa ili daje poštar donosi na kućnu adresu, udva dela ili u jednomesečnoj isplati itd.

Taj zakon je ozakonio pljačku dugu 44 meseca.U međuvremenu (između novembra 2014, kada je donet Zakon, i

današnjeg dana) deo tih „bogatih“ penzionera je umro, a njihovinaslednici ostali su bez nasledstva za oduzeti deo njihovih poštenozarađenih penzija. Među umrlima je i ugledni srpski i svetski univerzitetski profesor prava dr Smilja Avramov (1918‒2018; preminula u 101. godini života). Da li je pokojna profesorka Avramovbila „bogata“ penzionerka i dali je svoju penziju nezasluženoprimala? Svakako da nije! Aonaj koji je bio njen student iidejni tvorac i nalogodavac dase „bogatim“ penzionerimaoduzme deo njihovih stečenihimovinskih prava je, kao znakpokajanja, poslao telegramsaučešća?! Koja ironija.

Taj isti nalogodavac i svinjegovi poslušnici takođe suoduzeli (ali samo!) desetodsto od plata i svim zaposlenim u državnim institucijama.

Ako je budžet države bio u krizi – a tvrdim da nije jer su se u vremeoduzimanja penzija i šakom i kapom poklanjale pare strancima daotvaraju svoje firme u Srbiji – svaki student koji na prvoj godinisluša osnove ekonomije zna da svaki podanik srazmerno svojojekonomskoj moći treba da doprinose spasavanju države.

A da li je tako bilo? Nije!Zašto guvernerki Jorgovanki Tabaković takođe nije oduzeto 25

odsto na iznos plate iznad 40.001 dinar do preko 500.000 dinara?(Toliko je oduzeto penzionerima s penzijama većim od 40.001 dinar.)Ili zašto Danici Drašković nije oduzeto 25 odsto na iznos zarade kaočlanu uprave NIS-a, onaj deo zarade iznad 40.001 dinar do preko7.000 evra? Ili zašto narodnom poslaniku Dušanu Bajatoviću, koji jeinače poznati darodavac!, nije oduzeto 25 odsto za iznos zarade iznad40.001 dinar do možda i preko 10.000 evra mesečno? Zar je mogućeda su njih troje manji rodoljubi od „bogatih“ penzionera, koji su imalipenziju veću od 40.001 dinar (333,34 evra). Isti iznos je inače ispodvrednosti minimalne potrošačke korpe!

Zato što juče uveče 700.000 opljačkanih penzionera u naprednojSrbiji nije izašlo na ulice u svojim gradovima i selima i iskazaloprotest zbog pljačke koju je država izvršila!

A pre penzionera opljačkani su i poljoprivrednici. Sistematski jeuništavano selo, kao jedini deo privrede koji je mogao opstati kaosamoodrživ uz uobičajenu podršku države. Zašto država sistematskiuništava poljoprivredu i selo, to je već duga priča.

(Autor je ugledni poljoprivredni stručnjak i nestranački narodni poslanik)

dodatak, pa će, shodno uredbi Vlade, penzionerimakoji primaju do pomenutog iznosa biti isplaćennovčani iznos kao uvećanje uz penziju. Ovoga puta jesamo ukinut Zakon o privremenom uređivanju načinaisplate penzija, a neusklađivanje je ostalo jer se njimenajviše otima od penzionera. Pre svega zato da bi seobezbedila biračka podrška aktuelnoj vlasti najsiro-mašnijih penzionera smišljen je dodatak uz penziju naosnovu odluke Vlade Srbije. Neobična je izjava AneBrnabić, predsednice Vlade Srbije, da bi „ukidanjezakona o privremenom umanjenju penzija značilosmanjenje primanja za 80 odsto penzionera“. Dosta jeindikativan i stav da „nema više govora da ukinemozakon i da se vratimo gde smo bili“. Iako se to na prvojkonferenciji za štampu predsednika Srbije nije moglonaslutiti, i usklađivanja koja su penzioneri dobili od2014. do 2018. godine očigledno su bila privremenasamo zato da penzioneri sa natprosečnim penzijama nedobiju previše – smatra naš sagovornik.

Tamburić ističe da je Vlada Srbije izgleda najnovi-jim izmenama Zakona o PIO konačno pronašla sistem-sko rešenje kojim će natprosečne penzije prestati da seredovno usklađuju sa kretanjem inflacije, a manje pen-zije povećavati dodatkom i novčanom pomoći. Timeje, dodaje on, izvršna vlast ozakonila isplatu novčanepomoći penzionerima koju je do sada isplaćivala neza-konito.

– Istina, ovoga puta će novčanu pomoć dobijatisamo deo penzionera koji aktuelna vlast posebno štiti.Postavlja se pitanje zašto se novčana pomoć ponovoisplaćuje iz sredstava Fonda PIO i tako diskriminišuoni koji je ne dobijaju.

Prema njegovim rečima, sada je već vidljivaprikrivena reforma penzijskog sistema u kojoj državane garantuje stečena prava penzionera, čije bi penzijetrebalo redovno da se usklađuju sa inflacijom kako bi

se očuvala njihova realna kupovna moć. Istovremenose ruši poverenje u državni Fond PIO. Ono se ogledau tome što zaposleni sa primanjima većim od pros-ečnih – svesni da im uplate u ovaj fond neće obezbe-diti odgovarajuću penziju – doprinose u njegauplaćuju na zakonski minimum, a uplatama u pri-vatne penzione fondove pokušavaju sebi da obezbe-de mirnu starost.

– Reforma, koja se odnosi na više od 1,7 milionapenzionera i 2,1 milion radnika i njihovih porodica,sprovodi se bez objavljenog plana i društvenog kon-senzusa. Samo se povremeno neki marginalni poli-tički predstavnici penzionera u aktuelnoj vlasti pozi-vaju na javnu raspravu o reformi penzijskog sistemaSrbije, a pritom se ne zna ni strategija promena nitiplan njenog sprovođenja. Penzije i penzioneri sujedna od najvažnijih tema u medijima, ali o tome umedijima sa nacionalnom frekvencijom predstavnicipenzionera koji su oštećeni smanjenjem penzija nemogu da govore – kaže Jovan Tamburić i dodaje dauštedama na penzijama koje godišnje iznose od 600do 700 miliona evra vlast prikriva svoju nesposob-nost da osmisli i sprovodi adekvatnu razvojnu poli-tiku koju bi trebalo da karakteriše povećanje brojazaposlenih i porast bruto društvenog proizvoda.

Predsednik države i Vlada Srbije smatraju da redovnim zahvaljivanjem penzionerima na podnetim žrtvama u navodnom spasavanju javnih finansija mogu prikriti činjenicu da im jeneustavnim smanjivanjem penzija oteto od 30.000 do milion dinara, kao i da je neusklađivanjem penzija smanjena njihova kupovna moć za 20‒25 odsto, kaže Jovan Tamburić

kolumna

Piše: prof. dr Miladin Ševarlić

Zašto JorgovankiTabaković,s platom većom

od 500.000 dinara,nije oduzeto 25odsto na iznosiznad 40.001 dinar

Reforma, koja se odnosi na višeod 1,7 miliona penzionera i 2,1milion radnika i njihovihporodica, sprovodi se bezobjavljenog plana i društvenogkonsenzusa

14 FORUMGlas razuma, 7. novembar 2018.

Srbija je već imala naprednjake. U Skupštinu su ušli 1881. godine, kao i sada, bez ijednog glasa, formi-ranjem poslaničkog kluba. Iste godine naprednjački ministar Čedomilj Mijatović potpisao je zloglasnuTajnu konvenciju kojom je srpski suverenitet predan Austrougarskoj. Simbolično, baš na Vidovdan.

Sadržaj je obelodanjen tek dvadeset jednu godinu kasnije, pa su Srbi mogli da pročitaju: „Bez prethodnog sporazuma sa Austro-Ugarskom Srbija neće pregovarati ni zaključivati politički ugovor s

drugom nekom vladom…“ Tek tada je postalo očigledno da je konvencija predstavljala kapitulaciju, a njeno potpisivanje veleizdaju.

Zauzvrat, Čedomilj je dobio grofovsku titulu, a Milan kraljevsku krunu. Istovremeno je međunarodnom koncesionaru isplaćeno šezdeset miliona

franaka državnog novca za izgradnju železnice. Zauzvrat, vrh srpske vlasti ubraoje dva miliona franaka mita. Koncesionar je nakon šest meseci bankrotirao, ali tonikom nije smetalo. Srbija se okrenula od Rusije ka Zapadu i potpuno je zavisi-la od njega. Zapadni mentori su zadovoljno gladili po glavi zahvalne srpske mar-ionete koje su živele kao grofovi. Ili, što bi narod rekao, „kao kralj Milan“.

Iz ove idile bio je isključen jedino narod. Skupština je ubrzo postala jednos-tranačka, bez obzira na to kako narod glasao. Srpske Antigone, udovice IlkaMarković i Lena Knićanin, skončale su u zatvoru pod nerazjašnjenim okolnosti-ma. Mitropolit Mihailo i vladike su smenjeni (!) zbog neprihvatanja novogzakona o taksama po kojem je država naplaćivala porez i na monašenje. Reforma

vojske iz narodne u stajaću iskorišćena je da se narodu oduzme oružje – ono isto kojim je zbacio turski jaram.U Hajduk Veljkovoj krajini narod je odbio i izbili su oružani sukobi sa žandarmerijom i vojskom. Timočkabuna, kako će ti sukobi ostati upamćeni u istoriji, ugušena je u krvi. Zavedeno je vanredno stanje, preki suddoneo je 97 smrtnih presuda i 576 doživotnih robija, neistomišljenicima je zabranjena štampa i političko delo-vanje. Izazvan je prvi talas srpske političke emigracije, sa na smrt osuđenim Nikolom Pašićem na čelu.

Što veća servilnost prema strancima, to veća brutalnost prema narodu, i obratno. Dve godine nakon toga,Milan je Habzburgovcima nudio da preuzmu vlast u Srbiji! Takvo sluganjstvo je prevršilo svaku meru čak i uočima stranih gospodara: „Austrougarska nema nameru da zaposeda Srbiju; da ima, zauzela bi je svojomvojskom, ne bi je kupovala od njenog kralja.“

Slobodan Jovanović navodi kralja Milana i grofa Mijatovića kao primere domaćih tuđina. Svoj narod nisuni razumeli ni cenili, ali su zato bili fascinirani strancima. Njimaje i sunce izlazilo na Zapadu. Dok je suzbijao pravoslavlje,Mijatović je promovisao protestantizam. Kasnije će iz Londonavoditi antisrpsku kampanju i predlagati Engleza za srpskog kralja.Tamo će i umreti, a Milan u svom Beču.

Propast se primicala sa svih strana. Mijatović je budžet formi-rao liberal-progresivno, po željama a ne po mogućnostima, i takopostigao rekordni budžetski deficit. Kralj Milan je tako i živeo, pasu ga polako ali sigurno stizali i dugovi, i prekršene reči, i bračne prevare. Svemoćni naprednjaci ipak nećeodstupiti dok se ne dogodi katastrofa. Došla je u vidu sramne objave rata i još sramnijeg ratnog poraza. Poštona Turke nisu smeli od Beča i Londona, Srbija je napala slovensku i pravoslavnu Bugarsku i potučena je donogu. Vajna reformirana vojska bila je ubitačna samo protivu sopstvenog naroda.

Godine 1887. u Skupštinu se vraćaju progonjene suverenističke stranke: radikali Nikole Pašića i liberaliJovana Ristića. Bez silom održavanog jednostranačja, naprednjaci koji su dotle kontrolisali čitavuSkupštinu osvojiće jedno jedino poslaničko mesto. Bez apsolutne vlasti, stići će ih osveta za svako zlo kojesu učinili. Širom Srbije izbiće nasilja, narod će naprednjake prebijati usranim motkama. Biće mrtvih.

Evroreformatori će ostati upamćeni po autoritarnosti, korupciji, ukidanju nezavisnosti države i katastro-falnim rezultatima. Tako se završilo doba kada su stranci diktirali a Srbi potpisivali. O svemu ovomepodrobno piše Radovan Kalabić u knjizi „Grofovska vremena“. Šteta što nismo bolje naučili istoriju, ne binam se ponavljala.

Kada je Napredna stranka iznova osnovana vek kasnije, naziv se činio nebitnim, nasumično izabranimod preostalih imena za stranke. Tek kada se čovek upozna s liberalno-progresivnom ideologijom i istori-jom naprednjaštva u Srbiji, shvata da je sve odrađeno tačno po knjizi.

Pošto se ova knjiga zove „Posle Vučića“, ostalo je da napravim još jednu, najvažniju paralelu saprošlošću: Šta je bilo sa Srbijom?

Dogodilo se ono čega su se naprednjaci najviše plašili. Strani gospodari su nam okrenuli leđa. Kaznili sunas. Austrougarska je objavila carinski rat Srbiji. Kuku, majko, pomagaj! Bez sunca koje izlazi na zapadu,uvenućemo! Baš naprotiv. Srbija je ojačala privredu i uvećala izvoz. Nezavisnost je donela vrtoglavinapredak – nabolje.

Evroreformatori će ostatiupamćeni po autoritarnosti,korupciji, ukidanju nezavisnosti države ikatastrofalnim rezultatima

„ALMEKS“ ORE HILJADE HEKTARA

PapirnaKO SU NAPREDNJACI IZ „KORENA“?

Kad sunce izlazi naZapadu

kolumna

Autor: Andrej Fajgelj

Izvor: VOICE /Slađana Gluščević

Poljoprivrednici u Pančevu ostali su uskraćeni za najmanje hil-jadu hektara državnog zemljišta jer je toliko, umesto njima,dato preduzeću „Stari Tamiš“ a.d., koje je – kršeći zakon –

gradskoj komisiji dostavilo netačne podatke o površinama koje ima uvlasništvu. „Stari Tamiš“ deo je sistema „Almeks“ (Almex) u većin-skom vlasništvu Miroslava Alekse, koji obrađuje ukupno 18.000 hek-tara, što ga svrstava među četiri najveća zemljoposednika u Srbiji.

Prijavljujući netačne površine, „Stari Tamiš“, to jest „Almeks“,oštetio je i poljoprivrednike koji su ostali bez državnih oranica, ali igradski, pokrajinski i republički budžet jer će za zakup hektara koji muzapravo i ne pripadaju platiti manje nego što bi platili pančevačkiratari. Naime, te oranice „Stari Tamiš“ dobio je po pravu prečeg zaku-pa po osnovu stočnog fonda, odnosno uslovnog grla i infrastrukturekoju ima na njivama. Po Zakonu o poljoprivrednom zemljištu, prizakupu zemlje stočari i oni koji na parcelama imaju infrastrukturu (sis-teme za navodnjavanje, ribnjake, višegodišnje zasade itd.) ne morajuda licitiraju kao ratari i ne nadmeću se već plaćaju određenu cenu od206 evra po hektaru. Istovremeno, Grad Pančevo je početkom septem-bra odredio da prosečna cena zakupa u ovoj godini iznosi 282,23 evrapo hektaru ili 33.341 dinar.

Pritom, početna cena na licitaciji za zemljište prve klase iznosi348,43 evra. Inače, lane su najskuplje licitacije na području ovoggrada išle i do 74.350 dinara, koliko su za pojedine parcele davaliratari u Dolovu.

Kako saznaje Vojvođanski istraživačko-analitički centar (VOICE),„Stari Tamiš“ je Gradskoj komisiji za izdavanje državnih njiva pri-javio da u vlasništvu ima svega oko 45 hektara, a kod povezanih licajoš oko 308 hektara. Površina na koju mu je dato pravo prečeg zaku-pa po osnovu stočarstva na teritoriji Pančeva je 2.811 hektara. Uz njivekoje je dobio po pravu prečeg zakupa na osnovu infrastrukture, a to je515 hektara, pripalo mu je ukupno 3.326 hektara.

Hoće li se poništiti licitacija?

Međutim, prema podacima kojima raspolažemo, u Službi za katas-tar nepokretnosti Pančevo vodi se da „Stari Tamiš“ a.d. ima u vlas-ništvu 1.181 hektar, sa ukupnim katastarskim prihodom 220.697dinara, a ne 45 hektara, koliko je prijavio. Od ukupnih površina kojese kao vlasništvo ovog preduzeća vode u katastru, obradivo je 1.144hektara. I u godišnjem izveštaju javnog društva preduzeće „StariTamiš“ navodi da poseduje 1.199, a Gradu prijavljuje tek oko 45 hek-tara.

„Stari Tamiš“ je prijavio manje oranica nego što zapravo posedujezato što se kod dodele državnih njiva stočarima po pravu prečeg zaku-pa hektari umanjuju za onoliko koliko se ima u vlasništvu i kodpovezanih lica. Dakle, ako kao stočar prijavi manje svoje zemlje, oddržave u arendu dobija više.

15Glas razuma, 7. novembar 2018.

Pančevo raspisuje konkurse za izdavanje državnogpoljoprivrednog zemljišta netransparentno i po nejasnim procedurama

NA ŠTETU BUDžETA I PANČEVAČKIH RATARA

Ukupna površina poljoprivrednog zemljišta koja pripadapravnom ili fizičkom licu kome je utvrđenoda ima pravo prečeg zakupa umanjuje se zapovršinu poljoprivrednog zemljišta koju imau svom vlasništvu i u vlasništvu njemupovezanih lica, kao i za površinu odpoljoprivrednog zemljišta koju već ima uzakupu po osnovu ugovora zaključenog saMinistarstvom i sa drugim licima, navodi seu Zakonu o poljoprivrednim zemljištu.

Uz ovu odredbu zakona, „Stari Tamiš“prekršio je i Pravilnik o uslovima i postupkudavanja u zakup i na korišćenjepoljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini,u kojem se navodi da se pravo prečeg zakupapo osnovu stočarstva ostvaruje, između osta-log, pod uslovom da se dâ izjava pod kriv-ičnom, prekršajnom i materijalnom odgovornošću da je pod-nosilac dostavio sve dokaze koji su predviđeni javnimpozivom. Ta izjava sadrži i podatke o tome koliku površinupoljoprivrednog zemljišta podnosilac prijave poseduje usvom vlasništvu na teritoriji lokalne samouprave od kojetraži njive, kao i spisak povezanih lica i površinupoljoprivrednog zemljišta koju ona poseduju u vlasništvu natoj teritoriji.

Ovakvih slučajeva je na teritoriji Pančeva još. Ima pojedi-naca, poljoprivrednika, koji su takođe prijavili manjepovršine da bi po osnovu prava prečeg zakupa stočarimadobili više hektara. Samo zbog „Almeksa“ nama je na raspo-laganju oko hiljadu hektara manje, kažu za VOICE uUdruženju poljoprivrednih proizvođača „Pančevac“, koje ječlanica Nacionalne asocijacije poljoprivrednika Srbije, itraže od Grada da obustavi licitaciju.

Nezadovoljni poljoprivrednici okupljeni u ovom udružen-ju ocenjuju da su „Stari Tamiš“ i ostali koji su davali neisti-nite podatke kršili zakon, ali da je pitanje i da li su u katas-tru zavedene sve površinekoje obrađuju te firme ipoljoprivrednici.

U „Pančevcu“ kažu da jereč i o propustu Komisije zaizradu predloga godišnjegprograma zaštite, uređenja ikorišćenja poljoprivrednogzemljišta u državnoj svojini na teritoriji opštine Pančevo.

„Inače nisu transparentni podaci o zakupu, poljoprivredni-ci nemaju uvida u to ko je sve dobijao državne njive, a ovimpropustom Komisije koja je izradila program, a koji jeodobrilo Ministarstvo poljoprivrede, odnosno Uprave za

poljoprivredno zemljište, namerno ili nenamerno, prekršen

je zakon. Lokalni čelnici obećali su da će se pozabaviti ovimproblemom, a mi smo pokrenuli postupke pred nadležnimorganima“, kažu u „Pančevcu“.

Dodaju da su tražili reakciju Ministarstva, lokalnesamouprave, nadležnih inspekcijskih službi na sporne odlukei ponovno utvrđivanje svih činjenica, a to su povezana lica,ugovori o zakupu, vlasništvu, broju uslovnih grla, razrešenjustvarne obradive količine zemljišta u državnoj svojini. Svezato što se na licitacijama prikazuju razne parcele koje nemogu da se obrađuju ili da se uđe u njihov posed i da bi seutvrdilo stvarno stanje i ispoštovao Zakon o poljoprivred-nom zemljištu.

U „Pančevcu“ navode da je u Ministarstvu poljoprivrederečeno da lokalna samouprava pribavlja uverenje iz javneevidencije nepokretnosti kojim se dokazuje ukupna površinapoljoprivrednog zemljišta koje podnosilac ima u vlasništvuna toj teritoriji, kao i ona za povezana lica. Ministarstvoposeduje uverenja čiji se podaci slažu sa godišnjim pro-gramom zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog

zemljišta u Pančevu za 2018.U njima se navodi da „StariTamiš“ u vlasništvu ima 45hektara, a povezano lice„Almeks“ 308 hektara.

Ministru Nedimovićune smeta loš zakon

Primećuje se u mnogim vojvođanskim mestima da brojstočara i grla raste u poslednje vreme, ali ne zapravo - većsamo u papirima. Naime, lanjska izmena pravilnikaomogućila je poljoprivrednicima da broj grla dokazuju i fak-

turama o kupovini, odnosno prodaji. Na osnovu ovih fakturaporasla su u papirima stada kod pojedinih stočara, koji su naosnovu toga imali pravo na zakup više državnog zemljištanego pre izmene pravilnika.

Naime, od veličine stočnog fonda zavisi i broj hektara kojeće stočari po pravu prečeg dobiti u zakup u svojoj, pa i dru-goj katastarskoj opštini. Hektar se daje po uslovnom grlu, ato je 500 kilograma, što se odnosi na umatičena grla, dok seza neumatičena dobija manje zemlje. Takođe, postoji koefi-cijent s kojim se množi broj uslovnih grla, pa se stočarimaoduzima zemljište koje je u vlasništvu ili pripada povezanimlicima…

Na mogućnost da su nakonpromene pravila po kojima se računakoliko zemljišta u zakup mogu dadobiju stočari na osnovu prava prečegotvorene prilike za mahinacije ukazi-vale su pojedine stručnepoljoprivredne službe, jer su takvenepravilnosti uočile na terenu. Uočilesu i problem izdavanja u podzakupnjiva dobijenih po pravu prečeg poceni koja je i do dva puta viša odzakupa koji se plaća državi, a to jejedan od razloga zašto stočari pri-javljuju više grla kako bi dobili višehektara. Takođe, primećeno je i da seformiraju ćerke firme na koje seprenosi samo stočarstvo i po tom

osnovu se traže hektari.Uglavnom, i Ministarstvo poljoprivrede je uvidelo da se

pri izdavanju državnih njiva javljaju mahinacije, pa je u višenavrata ministar Branislav Nedimović najavljivao izmeneZakona o poljoprivrednom zemljištu, ali do toga još nijedošlo.

U Pančevu u izdavanju državnih njiva dosta je nelogičnos-ti: na licitacije ide i zemljište u vlasništvu Republike Srbije,na kome već postoje imaoci prava, to jest različita pravna ifizička lica. Mahom je reč o gradskom građevinskomzemljištu, baštama i okućnicama ili oranicama gde nije bilokonverzije. Drastičan primer je zemljište gde su višedeceni-jski ogledi Instituta „Tamiš Pančevo“, industrijski i vojniobjekti, novootvoreni okružni zatvor u Pančevu itd.

Da Grad Pančevo raspisuje konkurse za izdavanjedržavnog poljoprivrednog zemljišta netransparentno i ponejasnim procedurama, govori i poslednji oglas za licitacijuu prvom krugu za 2018. godinu. Oglas je, kako se navodi nazvaničnoj internet prezentaciji Grada, objavljen 14. septem-bra ove godine, međutim, tek kada se ta stranica otvori, možese videti da su 19. oktobra 2018. dodata nova obaveštenja.

U oglas od 14. septembra tada je ubačeno obaveštenje dase u tri mesta izdaju državne njive u zakup na 20 godina. Tajavna nadmetanja, navodi se u oglasu, opredeljena su za sis-teme za navodnjavanje. U Starčevu se daje 172 hektara, uDolovu 34, a u Pančevu 118 hektara. Uz niz uslova koje bizakupci ovih parcela trebalo da ispune je i elaborat za sistemza navodnjavanje, a rok za podnošenje dokumentacije bio je30. oktobar, pa se postavlja pitanje kako poljoprivrednicimogu da prikupe sve što im je potrebno u tako kratkom peri-odu. Pod uslovom da čuju za oglas jer ga većina verovatnona zvaničnom sajtu Grada neće videti.

stada i otimanje zemlje

Stada kod pojedinih stočara poraslasu samo u papirima, pošto sadasamo na osnovu papira imaju pravona zakup više državnog zemljišta

„Stari Tamiš“, kao deo „Alemksa“,poseduje 1.199, a Gradu prijavio tekoko 45 hektara

„Almeks“ je treći najveći gazda u Srbiji

Prema informacijama Vojvođanskog istraživačko-analitičkog centra, „Almeks“ obrađuje i u vlasništvu imaoko 18.000 hektara zemljišta i treći je najveći gazda oranica u Srbiji ako se uzme u obzir i ono što ima uvlasništvu i što iznajmljuje. Petar Matijević u vlasništvu i zakupu ima najviše: 30.000 hektara. Sledi Miodrag Kostić, čija „MK grupa“iznajmljuje i gazduje sa oko 25.000 hektara. „Al Dahra“ iz Iriga kupila je nedavno blizu 17.000 hektarazemljišta PKB-a, pa je, ako se gleda samo vlasništvo, odmah posle „Matijevića“.Imanje „Stari Tamiš“ najveće je poljoprivredno gazdinstvo u sistemu „Almeksa“, navodi se na sajtu kom-panije. Prostire se na 1.100 hektara. Imanje je osnovano kao poljoprivredno dobro sredinom prošlog veka,a „Almeks“ postaje vlasnik 2009. godine. Na „Starom Tamišu“ nalazi se farma krava sa oko 2.500 gove-da, holštajn-frizijske i simentalske rase, a pripada mu i farma svinja „Nadel“ sa 18.000 grla i 1.300 priplod-nih krmača.

16 REPORTAŽAGlas razuma, 7. novembar 2018.

ZAŠTO INŽENJER ZAŠTITE OD POŽARA DRAGAN JOVANOVIĆ GASI TRAVU I KONTEJNERE

Piše: Dragica Bg. Pušonjić

Neću da načelnikovim rođacima, prijateljimai ljubavnicama krečim stanove, lokale iposlovne prostore i da za to budemnagrađen sa deset do dvadeset odsto naplatu.

To je pre nekoliko meseci nadređenima napisaoDragan Jovanović (46), komandir odeljenja uVatrogasno-spasilačkoj brigadi Beograd – Bataljon

Zvezdara (VSB). U ovom poslu je od 1995, ima dvoje maloletne dece, a na razgovor dolazi sa torbom koja je prenapučena dokumentima. Tu su žalbe, rešenja, sporazumi,tužbe, krivične prijave, podnesci kojima godinama tražizaštitu na radnom mestu.

„Problemi kreću kad sam unutar VSB počeo da prijavljujem neregularnosti na poslu mnogo pre donošenjaZakona o zaštiti uzbunjivača“, priča Jovanović. „Nisam sebavio drugim ljudima. Prikupljao sam dokaze za tužbu zbogzlostavljanja na radu. Usput sam, međutim, saznao mnogestvari o kriminalu i korupciji ne samo u našem bataljonu.Tužbu sam podneo 2012. Višem sudu, ali ni danas nije doneta prvostepena presuda.“

Advokata ne može da plati, pa je izučio zakone i propise,naučio koji je državni organ za šta nadležan, na koji se načinkome obraća... Hteo je da svoje probleme reši unutar firme,u čemu je uzaman dugo istrajavao. Zato po pravdu kreće kadržavi i njenim institucijama.

Krečenje umesto noćnog dežurstva

„Zlostavljanje počinje 2008, kada sam završio Višutehničku školu ’Tehnikum Taurunum’ u Zemunu i postaoinženjer zaštite od požara“, navodi dok po stolu razvrstavasilu dokumentacije. „Trpeo sam četiri godine i onda, uzpomoć Vere Kondić, predsednice Udruženja ’No mobbing’,krenuo da zaštitu tražim od sistema. Do sada sam pretrpeosamo štetu iako sam još 2016. sa poslodavcem postigaosporazum pred Agencijom za mirno rešavanje sporova“.

Jovanović gleda da očuva svoj i porodični mir. Pokazujerešenje o sporazumnom okončanju arbitraže. Objašnjava dase tim sporazumom njegov poslodavac obavezao da više nećebiti „povrede dostojanstva, ugleda, ličnog i profesionalnogintegriteta, zdravlja, položaja na poslu i prava iz radnogodnosa“.

„Tu je zapisano da moraju da me rasporede na radnomesto u skladu sa mojim obrazovanjem, što još nisuučinili“, nastavlja. „Disciplinskoj komisiji je poručeno daprotiv mene ne mogu da vode postupak jer još nije završenosuđenje po mojoj tužbi zbog zlostavljanja na radu, pa zatonemaju osnov da me disciplinski kazne zbog navodnezloupotrebe prava na zaštitu od zlostavljanja na radu. Ipak,kaznili su me i po mojoj žalbi izgubili.“

I vatrogasci početkom godine dobijaju ocenu za prošlo-godišnji rad. Raspon je kao u školi, od jedan do pet. Od stupanja u službu Jovanović je vazda ocenjivan kao vrlodobar, ali otkad je okončao višu školu i postao inženjer,obreo se među dvojkašima. Dobre ocene otvaraju vratanapredovanju u službi i boljoj plati, zbog loših može dapadne i otkaz. Kada je i proletos ponovo dobio dvojku, iznova je presavio tabak. Žalio se nadređenima.

„Možete da me ocenjujete negativno do penzije, alineću: da krečim, postavljam pločice i laminat po zgradi; damenjam elektroinstalacije i održavam mokre čvorove iklima-uređaje; da renoviram kuću komandanta MiletaJovičića i za to dobijem 10–20 odsto na platu, napredovanjeu službi i dobru godišnju ocenu; da krečim rođacima,

prijateljima i ljubavnicama načelnika Radeta Miloševićastanove, lokale i poslovne prostore i za to budem nagrađen10–20 odsto na platu; da popravljam privatne automobilegorepomenutih i nepomenutih rukovodilaca i za to budemnagrađen 10–20 odsto na platu; neću da učestvujem ukriminalnim radnjama koje štete budžet Republike Srbije igrađane ove države!“, napisao je u žalbi.

Onda, kaže, da bi sebe zaštitio, podnosi Višem javnomtužilaštvu krivičnu prijavu protiv dvojice rukovodilacazbog zloupotrebe službenog položaja. Piše predstavkuAgenciji za borbu protiv korupcije. Prilaže razne dokaze.Uz krivičnu prijavu prosledio je i službenu belešku iz2014, podnetu Sektoru za vanredne situacije MUP-a Srbijepod brojem 485/14, u kojoj vatrogasac (ime i prezime

poznato redakciji) svojeručno potpisuje ovo: „Dana 6.maja 2014. po pozivu načelnika Uprave za vanrednesituacije u Beogradu Radeta Miloševića sa posla izredovne smene sam otišao da krečim lokal na Banjici zaprivatne potrebe. Dana 10. maja 2014, takođe po pozivunačelnika Miloševića, iz redovne smene otišao sam dakrečim stan u Ulici cara Dušana, gde sam i ostao do krajasmene. Pošto nisam završio taj dan, načelnik me je obavestio da ću morati da ostanem i sutra i tražio od meneda 11. maja 2014. nastavim sa krečenjem na istoj adresi, a onme je oslobodio noćne smene, pri čemu je Skupština gradaBeograda sva tri dana ostala bez dežurnog vatrogasca...“

Ugrožena operativnost jedinica

„Kako da se ne obratim Agenciji za borbu protiv korupcijekada neki rukovodioci stalno koriste pojedine zaposlene za

privatne građevinske i druge radove, pa ih onda nagrađujutako što ih šalju na veće i rizičnije vatrogasne intervencije dabi imali pokriće kada ih novčano nagrade uz platu?“, pita seJovanović. „Time su oštećeni zaposleni koji su kvalifikovaniupravo za rizične intervencije. Meni takve zadatke ne dajuiako sam inženjer za te situacije, nego me najčešće šalju dagasim travu i kontejnere! Ne dobijam priliku da se pokažemkao znalac u poslu, a na osnovu toga i više škole da dobijemradno mesto koje mi pripada i koje je bolje plaćeno.“

Zašto je toliko važno napredovanje u službi?

„Da nije važno, ne bi napredovali vatrogasci koji supodobni i od kojih rukovodioci imaju privatne koristi ili onikoji su došli sa debelim vezama“, uzvraća Jovanović. „Nemože da od mene bude kompetentniji vatrogasac koji jezavršio Višu trenersku školu, smer streljaštvo! Ali on privatnoradi molersko-fasaderske radove i postavlja laminate pozgradi Vatrogasne brigade.“

Jovanović lista godišnji izveštaj o radu svog bataljona za2015, pokazuje da su tu „uknjižene“ vatrogasne stanice koje nepostoje, ali imaju zaposlene. Ređa: Mirijevo, Stari grad, NoviBeograd. Tu su ukupno sistematizovana 104 radna mesta, azaposleno 58 vatrogasaca. Svi ti ljudi rade na Zvezdari,Jovanović ne zna zašto su drugačije zavedeni, ali zato zna da jeu planu da te tri vatrogasne stanice budu izgrađene.

U istom izveštaju piše da je 300 novih vatrogasacazaposleno u zvezdarskom bataljonu od 1. januara 2009. do31. decembra 2015, s tim da je samo 31 prošao kompletnuproceduru prijema, od bezbednosne nadalje, dok „jedanbroj zaposlenih zbog fizičkih i psihičkih sposobnosti nije ustanju da operativno učestvuje na intervencijama, čime jeugrožena operativnost jedinica“. Stoji i da „instruktoriulažu velike napore da nove radnike obuče, ali je velikibroj radnika pokazao nezainteresovanost za posao inesigurnost u radu“.

„Oni zbog starosti ni sklekove ne mogu da urade“,zaključuje Jovanović, skuplja dokumentaciju, pakuje u onutorbu i odlazi. Da Justiciji skine povez sa očiju. Da vidi štasve još ima da se vidi – ili ugasi.

Tužbu sam podneo 2012. Višemsudu, ali ni danas nije donetaprvostepena presuda

Ne može da od mene bude kompetentniji vatrogasac kojije završio Višu trenersku školu, smer streljaštvo! Ali onprivatno radi molersko-fasaderske radove i postavljalaminate po zgradi Vatrogasne brigade

Kako se gase vatrogasciFo

to: e

-Sto

ck/ J

ovan

Jov

anov

ić