M M, m petnaeste slovo nae irilice, osamnaeste

nae latinice; kao skraenica: M = rimski broj 1000; mr = magister; u eng. i fr. pamister, mesje; na receptima: m = manipulus, misce, misecatur; m = metar; na = kvadrati metar; m* = kubni metar; M = marka (nemaki novac); mm = milimetar; mf. = mezoforte; muz. meno, mano, meco; gram. t. = maskulinum; hen. Mg = magnezijum; Md = mendeljevkjum; Mp = mangan; Mo = molibden.

mavi v. mafi. mag (gr. magos, lat. magus) staropersijski

oboavalac vatre, naroito njegovi svetenici, koji su bili zvezdoznanci i tumai snova; istonjaki mudrac koji prevaru i praznovericu iskoriuje u vradbine i arolije; rec, vra, arobnjak.

magaza (tur. magaza) prostorija u kojoj se dri ito, so ili druga roba, podrum; v. magacin.

magazin (arap. mahhazin) l. duan, radnja, trgovina robom naveliko; 2. struni ili ilustrovani asopis, zbornik; v. i magacin.

magazinaa (fr. magasinage) trg. vreme leanja robe u magacinu; magacinska tak-sa, learina; smetanje robe u magacin, u stovarite, u skladite.

magaziner (fr. magasinier) v. magacioner. magacin (arap. mahhazin, fr. magazin, ital.

magazzino) stovarite, skladite, spre-mite za robu; itnice, ambar; voj. slaga-lite ubojnog materijala; leite za metke u puci; v. i magazin.

magacinirati smestiti (ili: smetati) u magacin (ili: u skladite, u stovarite).

magacinska puka poj. puka sa magacinom ispod cevi u koji staje vie metaka, brzometka.

magacioner (ital. magazziniere) upravnik, nadzornik, rukovalac magacina (stovarite, skladita).

maga (maggi) poznati hranljivi zain za supe i orbe, sastavljen uglavnom od bilj-nih sastojaka (nazvan po pronalazau Ju-liju Magiju, 18461912).

magija (gr. mageia) arolija, vradbina, vetina potinjavanja svojoj volji tajan-

stvenih sila prirode, duhova i demona. Verovanje u magiju je kaldejskog porekla, odakle se, preko Persije i Egipta, raspro-strlo ak na Zapad; bela magija ona koja priziva u pomo nebeske sile, tj. dobre duhove; crna magija ona koja priziva u pomo zemaljske sile, tj. zle duhove.

magister (lat. magister) v. magister. magister (lat. magister) uitelj, nastavnik; uitelj

slobodnih (humanistikih) umetnosti; zvanje koje se posle poloenog pro-pisanog ispita dodeljuje svrenim studentima treeg stupnja (postdiplomskih studija); magister farmacije diplomira-ni apotekar (skr. Mg ph.); magistar.

magistsrijum (lat. magisterium) upravitelj-stvo, nadzornitvo, upraviteljska sluba, nadzornika sluba; upravljanje, nadzor; dostojanstvo magistra.

magistrale (lat. magistralis uiteljski; glavni) svaka glavna linija (ili: pruga) u odnosu na sve drugostepene i sporedne linije koje iz nje izlaze (npr. glavni drum, glavna eleznika pruga, glavna vodovodna cev, glavni elektrini vod i DR-)-

magistralan (lat. magistralis) kolski, uiteljski; majstorski; vetaki, vet; glavni, poglavit, koji sainjava osnovu neega; med. izraen po propisu lekarevom; magistralna formula (lat. formula magistralis) recept koji je propisao lekar.

magistrale (nlat. magistrale) voj. spoljanji greben linije utvrenja.

magistrand (nlat. magistrandus) onaj koji se sprema da postane magistar.

magistrat (lat. magistra tu) sudski (ili: policijski, samoupravni) slubenik; optinski sud, optinske vee, optina.

magistratura (nlat. magistratura) upravio nadletvo, upravna vlast, poglavarstvo; poglavarsko dostojanstvo; ispit za zvanje magistra.

magistrirati (lat. magister, magistrare) dobiti zvanje magistra na velikoj koli, postati magister.

magian (gr. mageia, magos) aroban, arobnjaki; magini kvadrat kvadrat podeljen na kvadratie u koje treba upisati brojeve tako da zbirovi svih brojeva u

magiar 524 magnetoindukciJa

bilo kojoj vrsti, stupcu ili dijagonali budu jednaki; magina oko specijalna radio-cev u radio-prijemniku koja slui za podeavanje prijemnika na tanu du-inu eljene radio-stanice.

magiar (gr. mageia) arobnjak, vra. magia (gr. magma testo) med. gnjecava masa,

mast; reojr. gradivo eruptivnih stena koje se nalaze u unutranjosti Zemlje u usijanom, tenom, kaastom ili kao testo gustom stanju.

magmazona (gr. magma, zone pojas) kol. zana rastopljeno mase koja se, po miljenju nekih teologa, nalazi ispod vrste Zemljine kore.

magmasfera (gr. magma, sphaira lopta) teol. v. magmazona.

magmatizam (gr. magma) naziv za sve pokrete rastopljene uarene mase u unutranjosti Zemlje.

Magia karta (lat. Magna charta, eng. The Great Charter Velika povelja) osnovni dravni zakon Engleske koji je, 15. juna 1215, odriui se nekih svojih prava, morao dati plemstvu i svetenstvu kralj John Lackland (Jovan Bez Zemlje), kojim su bili regulisani feudalni odnosi, svetenstvo izuzeto od nadlenost svetov-nih sudova itd.

magia kum laude (lat. magna cum laude) sa velikom pohvalom, veoma pohvalio (u ocenjivanju uspeha na ispitima).

magnalijum (gr. Magnesia) hem. slitina (legura) magnezijuma i aluminijuma (90 i vipge procenata), veoma laka, veoma vrsta i kao srebro bela; slui za pravljenje osetljivih analitikih vaga.

magnet (ital., p. magnate, nlat. magnas, lat. magnus velik) 1. velikodostojnik, velika, velmoa; naroito: visoki dravni slubenik ili plemi od davnina (naroito u Ugarskoj i Poljskoj); 2. krupan sopstvenik zemlje, vlastelin; 3. krupan kapitalista, npr. finansijski magnat.

magnezija (gr. Magnesia, nem. iz gr. Magne-zija, grad u Maloj Aziji) hem. oksid magnezijuma (MgO); beli alkalni prah koji se dobiva od karbonata magnezijuma; upotrebljava se kao blago sredstvo protiv zatvora i kiseline.

magnezij(um) (gr. Magnesia Magnezija, grad u Maloj Aziji) hem. elemenat, atomska masa 24,312, redni broj 12, znak Mg, beo, sjajan i vrlo lak metal; jako zagrejan zapali se i sagori jakom belom svetlou (magnezi-jumova svetlost slui za fotografske snimanja u mraku, davanje signala i dr.); magnijum, talcijum.

magnezit (gr. Magnesia Magnezija, grad u Maloj Aziji) min. bezbojan ili ukast mineral, magnezijumov karbonat; upotrebljava se za pravljenje gorke soli i magne-zije.

magnet (gr. magnetis Hthos, Magnes lithos) ili prirodni magnet, mineral koji ima svojstvo da privlai i dri gvozdena tela (nazvan po gradu Magneziji, gde su ga stari Grci prvi put nali); vetaki magnet, onaj koji se dobije kada se komad elika prevlai u jednom smeru prirodnim magnetom.

magnetizam (gr. Magnes Hthos) svojstvo izvesnih tela, gvozdene rude, da privlae i dre druga tela u kojima ima gvoa; prirodna sila ije se dejstvo ispoljava u takvim pojavama privlaenja (i odbijanja); nauka o magnetnim pojavama; ivotinjski magnetizam magnetna sila za koju se pretpostavlja da postoji u ivotinjskom, naroito u ovejem organizmu, pomou koje neki ovek moe da vri znatan uticaj na volju i na telesno stanje nekoga drugog oveka; up. somnambulija.

magnetizer (fr. magnetiseur) stariji naziv za hipnotizera.

magnetizirati (nlat. magnetizare) l. preneti magnetna svojstva sa magneta na gvoe koje nije magnet; 2. po metodu dr Mesmera trljanjem ili pravilnim kretanjem ruke i dodirivanjem (manipulacijom) probuditi u ovejem telu skrivene sile i na taj nain leiti bolesti; 3. dovesti nekoga u stanje magnetinog sna; 4. imati neodoljiv uticaj na koga, neodoljivo privui ili privlaiti koga.

magnetizmomanija (gr. Magnes magnet, ta-a pomama, ludilo) med. bolest govorenje u snu.

magnetizovati (nlat. magnetizare) v. magnetizirati.

magnetisati (nlat. magnetizare) magnetizirati. magnetit (gr. Magnes i nastavak -ites)

gvozdena ruda (Fe3O4) na kojoj je prvo primeeno magnetno svojstvo privlaenja.

magnetian (gr. nlat. magneticus) koji ima privlanu silu magneta; fig. neodoljivo privlaan, neodoljiv; up. magnetski.

magnetni (gr. Magnes) v. magnetski. magneto- (gr. Magnes) predmetak u sloeni-

cama sa znaenjem: magnet, magnetski, magnetni.

magnetograf (gr. Magnes, grapho piem) magnetometar koji automatski belei veliinu zemnomagnetskih kolebanja (ako belei deklinaciju = deklnnograf, ako belei inklinaciju = inklinograf.

magnetodetektor (gr. magnetis, lat. detegere) vazduhoplovni ureaj na bazi magnetizma za traenje i odreivanje poloaja pod-mornica protivnika.

magnetoelektricitet (gr. Magnes, elektron) fiz. elektrina struja koja je izazvana pomou magneta.

magnetoindukciJa (gr. Magnes, lat. inductio) fiz. izazivanje elektrine struje pomou relativnog kretanja elektrinog provod-nika i magneta.

magnetologija 525 maija

magnetologija (gr. Magnes, logia) nauka o magnetu i magnetizmu.

magnetometar (gr. Magnes, metron merilo, mera) instrumenat za tano odreivanje magnetske deklinacije i za merenje jaine Zemljinog magnetizma; naprava kojom se sigurno i brzo ispituje sadrina Zemljine kore u svrhu otkrivanja nalazita bogatih rudom i naftom.

magneton (gr. Magnes) elementarna jedinica magnetskog momenta; magnetski moment izazvan rotacijom elektrona i protona.

magnetopat (gr. Magnes, pathos bol) v. mag-netizer.

magnetoskop (gr. Magnes, skopo gledam) fiz. ureaj za registrovanje i reprodukciju TV programa na magnetskoj traci.

magnetostrikcija (gr. magnetis, lat. strictu-ga stezanje) osobina izvesnih metalnih legura da se stavljene u promenljivo mag-netsko polje izduuju i skrauju u istom ritmu kao i promene magnetnog polja.

magnetoterapija (gr. Magnes, therapeia leim) med. leenje ivanih oboljenja putem ivotinjskog magnetizma, osnovano na dejstvu sugestije.

magnetofon (gr. Magnes, phone glas) aparat koji belei govor na traci prevuenoj gvozdenim prahom, tako da se zvuk na nju prenosi elektromagnetskim putem, i zatim moe da se reprodukuje.

magnetohemija (gr. Magnes, chemeia) nauka koja prouava vezu magnetskih i dijamag-netskih svojstava hemijskih elemenata sa njihovim hemijskim svojstvima.

magnetohidrodinamika (gr. Magnes, hydor voda dynamis) fiz. moderna grana fizike, koja prouava svojstva jonizovanih gasova (plazme).

magnetron (gr. Magnes elektron) elektron-ska lampa u kojoj na elektrone koji protiu dejstvuje spoljanje magnetsko polje; slui za proizvodnju vrlo kratkih radio--talasa.

magnetski (gr. magnetikos) koji ima pri-vlanu silu magneta; magnetska igla igla koja zauzima pravac sever-jug, igla koja zauzima pravac magnetnog podnevka (ili: meridijana); magnetska indukckja v. mag-netoindukcija; magnetsko leenje primena ivotinjskog magnetizma u leenju bolesnika; magnetsko polje okolina magneta do daljine na kojoj se jo opaa njegova sila, njegovo dejstvo; magnetni.

magnijum (nlat. magnium) hem. v. magnezijum. magnilokvencija (lat. magnus velik, loqui

govoriti) hvalisanje, hvalisavost, razmetljivost.

magnifikan (lat. magnificus) velianstven, velelepan, divan; divotan, sjajan, uzvien, raskoan.

magnifikacija (lat. magnificatio) velianje, slavljenje, uzdizanje hvalama.

magnifikus (lat. magnificus) velianstven, sjajan; plemenit, uzvien; titula rektora

univerziteta (na nekim univerzitetima Zapada, rektor magnifikus").

magnificencija (lat. magnificentia) vele-lepnost, velianstvenost, divotnost, ra-skonost.

magnovenje (stslov.) tren, trenutak, trenut. magnolije (Magnolia) bog. ukrasno drvee i

bunje iz fam. Magnoliaceae, duguljastog lia, belih ili crvenih cvetova slinih lali; raste u Sredozemlju i toplim krajevima (naziv po Pjeru Magnolu, francuskom botaniaru).

magnus (lat. magnus) velik, naroito kao sastavni deo imena vladara.

magot (hebr.) zool. vrsta majmuna bez repa; ivi u severnoj Africi i oko Gibralta-ra; lako se pripitomljava.

Magreb (arap. aG maghrib zapad) zajedniki naziv za arapske zemlje u zapadnom delu severne Afrike (Maroko, Alir i Tunis).

madam (fr. madame) gospoa, gospa, milostiva gospoa, milostiva, izraz kojim se oslovljava udata ena, u Francuskoj i Engleskoj takoe i ugledne starije devojke.

madarozis (gr. madarosis) med. elavljenje, elavost; naroito: opadanje trepavica; madezis.

madezis (gr. madesis) med. v. madarozis. madeira (port. Madeira) v. madera. madera (p. madera) vrsta odlinog vina sa

ostrva Madere. madefakcija (nlat. madefactio) vlaenje,

kvaenje, kropljenje.. madlen (fr. madeleine) fig. pokajnica (po

biblijskoj Magdaleni Pokajnici). madlonete (fr. madelonnettes) pl. 1. pokajni-ce,

bive razvratno sene koje u manastirima okajavaju svoje grehe, nazvane po novozavetnoj Magdaleni (= Madleni) Pokajnici; 2. manastiri ili zavodi u kojima one ive.

madmoazel (fr. mademoiselle) gospoica. Madona (ital. Madonna) moja gospoa;

slikarske ili plastino prikazivanje bogorodice koja dri u naruju malog Isusa, esto okruena i svetiteljima.

madrac v. matrac. madrigal (gr. mandra tor, fr. madrigal, ital.

madrigale) poet. prvobitno: pesma koju su pevali pastiri, pastirska pesmica; od Petrarke: kratka idilina pesma; docnije: idilina aljiva pesmica; muz. vrsta umetniko horske pesme, naroito negovana u XVI i HUP veku.

maarizacija pomaarivanje, pretvaranje u Maare nemaarskog stanovnitva, naroito slovenskog.

Maarorsag (ma. Magyarorszag) maarski naziv bive Kraljevine Ugarske.

Maenta (ital. Magenta) l. grad u severnoj Italiji gde su, 4. juna 1859. Francuzi i Pijemontezi pobedili austrijsku vojsku; 2.maenta vrsta crvene anilinske boje.

maije (gr. mageia) v. magija.

maijski 526 majstergezang

maijski (gr. magos, lat. magus) vraarski, vradbinski, arobnjaki; aroban.

maioniar (gr. magos, lat. magus) vra, arobnjak, vetak u izvoenju tobonjih natprirodnih pojava, koje su, u stvari, vete prevare i obmane.

maestozo (ital. maestoso) muz. velianstveno, sveano.

maestral (ital. maestrale) severozapadni vetar koji duva na Jadranskom i Sredoze-mnom moru.

maestro (ital. maestro, lat. magister) majstor, uitelj, umetnik, vetak; naroito: veliki majstor u stvaranju muzikih dela, uitelj muzike; veliki vetak u ahu; gospodin, gospodar, pretpostavljeni.

maong (kin. mah-jong) kineska igra, slina dominama, sa 144 kamena, u kojoj sude-luju etiri igraa.

mazdaizam (stpers.) vera starih Persija-naca. mazohizam izopaena spolna strast koja se

sastoji u tome to neki mukarac ili neka ena osea povean spolni nadraaj i uivanje ako joj osoba suprotnog spola zadaje telesne bolove, npr. ako je tue, tipa, ujeda i sl.; ova izopaenost nazva-na je po nem. piscu Leopoldu Saher--Mazohu (18361895), koji ju je u svojim pikantnim romanima i novelama prikazivao; up. sadizam.

mazurka (rus., polj. mazurek) poljski narodni ples u 3/4 takta, veoma iva igra (nazvana po oblasti Mazuriji).

mazut (rus.) ostatak od destilacije petroleja, teno gorivo.

maina (ital. ammainare spustiti) tiina bez vetra na vodi.

maj (lat. maius) ime petog meseca u godini, svibanj, ima 31 dan (nazvan po rimskoj boginji prirode Maji).

maja (tur. taua) kvasac; vakcina, serum. majasil (tur. mayasil) med. 1. vrsta kone

bolesti od koje ispuca koa po rukama i stopalima; 2. uljevi, hemoroidi.

majdan (arap. ma'dan, ma'din, tur. maden) mesto gde se kopa ruda ili kamen, rudnik.

majestet (lat. maiestas, fr. majeste) najvia i najvea vlast i najvie dostojanstvo; titula careva, kraljeva i njihovih ena; velianstvo.

majestetian (lat. maiestas) velianstven, uzvien; kraljevski, vladarski.

majeuzis (gr. maieusis) med. vrenje poroaja, poraanje.

majeutika (gr. maieutike) vetina vrenja poroaja, babika vetina; fin. vetina kojom je Sokrat, ija je mati bila babica, umeo da zgodnim pitanjima i odgovorima izvue tano saznanje koje je nesvesno amilo u nekom oveku; meja.

majeutiki (gr. maieutiks) koji pripada babikoj vetini, babiki.

majnher (hol. mynheer) izraz kojim se oslo-vljavaju u Holandiji; gospodine, moj gospodine; nadimak za Holanane.

majolika (ital. Majolica, Majogsa) posude izraene od fine ilovae, sa belom glazu-rom i umetniki iarane, raene naroito u XVI veku, kada su najvei umetnici, ak i Rafael, iz linog zadovoljstva radili slike na takvim posudama; naziv po ostrvu Majorka ili Majolika.

majonez (fr. mayormaise) kup. vrsta hladnog umokca (sosa) od kiselog skorupa (milera-ma), limunova soka, ulja i umanaca, koji se jede uz hladno peenje i ribu.

major (lat. magnus velik, major vei) stariji od dva brata; up. senior; log. prva premi-sa u zakljuku; voj. poetni in vieg oficira; upravnik, nadzornik imanja; maor.

majora (lat. maiora se. vota) pl. veina glasova, nadmonost u glasovima; per majora (lat. per maiora) veinom glasova.

majoran (ital. majorana, nlat. majoraca) bog. poznata batenske biljka iz porodice usnatica ije se lie upotrebljava (kao miroija) za zaine.

majorat (nlat. majoratus) utvren red nasledstva koji daje pravo nasledstva najstarijem lanu porodice. Ovde spada: pri-mogenitura pravo prvoroenog, po kome najstariji lan iz najstarije linije srodstva prima nasledstvo; senioratpo kome najstariji lan porodice uopte ima pravo nasledstva; majorat u uem smislu po kome prima nasledstvo najblii srodnik prema stepenu srodstva, a kada ima vie podjednako bliskih srodnika, onda nasle-uje najstariji; neotuiva imovina, ne-kretnina.

majordoma (p. mayordoma) nadzornik kue; upravnik imanja, glavni nadzornik.

major domus (lat. maior domus) najvii dvorski i dravni slubenik u staroj franakoj dravi, nastojnik kraljevskog dvora i zastupnik kraljev; docnije, pod slabim vladaocima, esto imao svu vlast u svojim rukama, npr. Pipin Heristalski, Karlo Martel, Pipin Mali.

majoren (nlat. majorennis, lat. major annis) pr. punoletan.

majorevitet (nlat. majorennitas) prav. puno-letstvo, punoletnost.

majorizirati (lat. maior vei) nadglasati, nadglasavati, nadvladati veinom glasova, npr. protivniku stranku.

majoristi (lat. maior) pl. u katolikoj crkvi: nosioci viih svetenikih inova, od subakona navie.

majoritet (nlat. majoritas) veina, veina glasova; supr. minoritet.

majstergezang (nem. Meistergesang) lit. umetniko lirsko pesnitvo kojim su se, u XIV veku, bavili u Nemakoj tzv. majsto-ri-pevai"; v. majsterzingeri.

majsterzengeri 527 makleraa

majsterzengeri (nem. Meistersanger) pl. lit. v. majsterzingeri.

majsterzingeri (nem. Meistersinger) pl. lit. majstori-pevai", nemaki pesnici iz graanskog reda, u XIV veku, koji su se u svojim profesionalnim udruenjima bavili umetnikim pesnitvom (majsterge-zang), drei se strogo pesnikih propisa, koji su bili izloeni u njihovoj tabu-laturi.

majstor (nem. Meister, lat. magister) zanatlija, naroito onaj koji je poloio majstorski ispit i stekao majstorsko pravo; uitelj, onaj koji je u emu dostigao savrenstvo, umetnik, vetak.

majuskuli (lat. majusculus povei, ovei) pl. tip. velika slova, poetna slova; tam-panje samo velikim slovima, iz verzala; supr. minuskuli.

Makabejci pl. v. pod makabijada. makabijada sp. priredba na kojoj se okupljaju

Jevreji sportista iz celoga sveta, u Izraelu, gde se takmie u svima vrstama sporta i vetina, jevrejska olimpijada (naziv po jevrejskoj vladalakoj porodici Makabejaca, iz P veka pre n.e.).

makabr (fr. danse macabre) mrtvaka igra, mrtvaki ples, slikovito prikazivanje tzv. mrtvakog plesa na grobljanskim zidovima; predmet mnogih alegorijskih slika i motiv u mnogim umetnostima.

makadam (eng. macadam) nain izraivanja ulica i puteva, kod koga se kolovoz obino sastoji samo iz dobro nabijenog sloja istucanog kamena, nazvan po pronalazau John London Mas Adam-y (17561836); graa od koje se pravi makadamisan put.

makadamizirati (eng. macadam) raditi ulicu ili put nabijanjem kolovoza slojem istucanog kamena; up. makadam.

makaze (arap. maqass, tur. makas) noice, kare.

makako (port. tasaso) zool. morska maka, vrsta majmuna koji ive na obali Gvineje, Angole itd.

makame (arap. makameh) knjievni skup na kome uesnici zabavljaju jedni druge i-tanjem duhovitih knjievnih radova; prie napisane u umetnikom, polupesnikom obliku, koji je naroito usavrio arapski pesnik Hariri.

makao (braz. glasao) zool. brazilijanski papagaj sa dugim repom.

makara (tur. makara) l. vitao; naprava pomou koje se diu predmeti uvis ili sputaju nanie. 2. maina za pobijanje u zemlju stubova (drvenih, elinih, armi-ranobetonskih); 3. cev, kalem; tkaki unak.

makaron (ital. macarone, fr. macaron) kola-i od badema.

makaroni (ital. maccaroni) pl. vrsta suvog testa, fabriki izraenog od brana tzv. tvrde penice" u obliku dugih upljih cevica (veoma omiljeno narodno jelo u

Italiji); podrugljivo: Italijani; maka-ronski stihovi aljivi stihovi u koje su umeane rei iz drugih jezika.

makartizam naziv za reakcionarnu politiku koju je vodio ameriki senator Dozef R. Makarti (Joseph McCarthy, 190957) pod parolom borbe protiv komunistike opasnosti".

makasar-ulje farm. ulje koje pomae rastenju kose, nazvano po gradu Makasaru u Indiji.

makat laka vunena tkanina sa krstiima, za prekrivanje divana, kreveta itd.

maketa (fr. maquette) prva vajarska skica od ilovae, voska ili gipsa (obino umanjena), model neke palate, crkve, sta-tue, knjige i dr.

maki (fr. maquis ikara, ikarje, zemlji-te obraslo bunjem) pl. umski ljudi"; naziv za francuske rodoljube koji su, u vreme drugog svetskog rata, ustali protiv Nemaca-okupatora i vodili protiv njih uspene gerilske i druge operacije (maki je, prvobitno, znailo ibljak" koji je nekada bio postojbine i utoite korzi-kanskih pastira i svakoga koji je doao u sukob sa sudom i zakonom).

makijavelizam uenje ital. dravnika i istoriara Nikole Makijavelija (Niccolo Machiavelli, 14691527), izloeno u njegovoj knjizi Vladalac" (II Principe), kojim preporuuje da se vladaoci u svom radu pridravaju samo neogranienih naela mudrosti, ne vezujui se nikakvim zakonima morala i sentimentalnim obzirima, tj. da ne prezaju ni od kakvih sredstava samo da bi doli do cilja, sa geslom: cilj opravdava sredstva.

makijavelist(a) (ital. Machiavelli) onaj koji se rukovodi ili koji smatra da se treba rukovoditi naelom: cilj opravdava sredstva, pristalica makijavelizma.

makijavelistiki (ital. Machiavelli) koji je u duhu makijavelizma, podmukao, neveran, bezobziran, kome je glavno postignue cilja.

makimono (jap.) v. kakemono. makinjon (fr. maquignon) vet trgovac

konjima, dambas koji mesto dobrih konja podmee arum-kon>e; fig. vet posrednik, posrednik-vrdalama (npr. makinjonska politika).

makinjonaa (fr. maquignonnage) trgovanje konjima, dambastvo, dambaenje; fig. po-dvaljivanje, podvala, prevara.

makler (nem. Makler) trg. posrednik, lice koje za raun nekoga drugog posreduje pri ugovorima o kupovini ili prodaji robe, hartija od vrednosti, pri obezbeenju, oda-iljanju ili prevozu, i to vri kao stalno zanimanje: mekler, broker, senzal.

makleraa (nem. Makler) trg. nagrada koju makler dobiva za svoje posredovanje, a ija je visina obino odreena berzan-skom uredbom ili po obiaju koji vlada na

528 makrociti

tritu, ili prema tome kako su obe strane ugovorile: mekleraa, senzarija.

mako crvenkastouti egipatski pamuk, odline kakvoe (nazvan po Mako-beju, koji se najvie bavio gajenjem ovog pamuka).

makrela (hol. makreel, nlat. macarellus) zool. skua, kombra (vrsta veoma ukusne morske ribe).

makro (fr. maquereau) 1. peza, podvoda; muibabi, uljez; sopstvenik javne kue, kupler.

makro- (gr. makros) 2. predmetak u sloe-nicama sa znaenjem: velik, visok; dug, dugotrajan.

makrobioza (gr. makros, bios ivot) dug ivot, dugovenost.

makorbiotika (gr. makros, bfos) vetina dugog ivljenja, nauka o uvanju i odra-vanju zdravlja uopte, nazvana po isto-imenoj knjizi Kristofa Vilhelma Hufe-landa (1796); dijetetika, higijena, orto-biotika.

makrobiotian (gr. makrobiotos) koji dugo ivi, dugovean; koji se tie produenje ivota, koji pomae produenju ivota.

makroglosija (gr. makros, glossa jezik) med. neprirodno uveanje jezika, kao posledica proirenosti limfnih sudova (mahom u roen nedostatak).

makrodaktil (gr. makrcs, daktylos prst) med. dugoprsti, onaj koji ima dugake prste.

makroekonomija (gr. makros, oikonomia upravljanje kuom) deo ekonomije koji prouava drutvenu privredu kao celinu, za razliku od mikroekonomije koja prouava pojedinane ekonomske pojave.

makrokefalija (gr. makros, kephale glava) med. nenormalno poveanje lubanje.

makrokosmika (gr. makros, kosmos svet, vasiona) pl. spoljanje stvari, stvari iz spoljanjeg sveta; up. kosmos.

makrokosmologija (gr. makros, kosmos, logia) nauka o stvarima i pojavama iz spoljanjeg sveta.

makrokosmos (gr. makros, kosmos) svet u velikom, veliki spoljni svet, vasiona, svemir (supr. mikrokosmos).

makrolingvistika (gr. makrs, fr. lingu-istique) 1. lingvistika kao kompleksna i ujedno jedinstvena nauka; 2. grana lin-gvistike koja se bavi ispitivanjem jezika u najirim razmerama putem statisti-kih metoda.

makrologija (gr. makrologfa) opirno govorenje, opirnost, sklonost dranju dugih i opirnih govora.

makromeran (gr. makros, rneros deo) mat. kae se za kamen iji se sastojci mogu videti i razaznati golim okom, fanerome-ran (supr. mikromeran).

makronozija (gr. makros, nosos bolest) med. dugotrajna bolest, iznurenost.

makroplasija (gr. makros, plasso uoblia-vam, gradim) med. prekomerna razvijenost pojedinih delova tela.

makropnoja (gr. makros, pneo diem) med. duboko i lagano udisanje vazduha. makropoda (gr. makros, pus, podos noga) pl. zool. glodari sa dugakim zadnjim nogama. makropsija (gr. makros, opsis vid, vienje)

med. vienje stvari u poveanom obliku, bolest oiju koja dolazi usled slabosti izvesnih spoljnih onih miia, zbog ega izgleda da su predmeti vei i dalji no to su u stvari; megalopsija.

makroptera (gr. makrs, pteron krilo) pl. zool. insekti sa dugakim krilima.

makroskopija (gr. makros, skopeo posmatram, gledam) posmatranje, ispitivanje golim okom (supr. mikroskopija).

makroskopian (gr. makros, skopeo) golim okom vidljiv, koji se moe videti bez lupe ili mikroskope (supr. mikroskopian).

makroskopski v. makroskopian. makrosomija (gr. makros, soma telo)

gorostasna razvijenost celog tela, svih njegovih delova; gigantizam.

makrosporangija (gr. makrs, spora seme) bog. deo biljke u kojem se razvijaju makrospore.

makrospore (gr. makros, spora) al. vot. enski spolni organi kod bescvetnica.

makrostihian (gr. makros, stfchos) koji ima dugake redove, sa dugim redovima ili stihovima.

makrostomian (gr. makros, stma usta) sa velikim ustima.

makrostruktura (gr. makros, lat. structura sklop, sastav) graa i sastav nekog prirodnog objekta npr. kamena, koji se mogu videti i raspoznati golim okom.

makrotija (gr. makros velik, us gen. otos uho) med. nenormalna razvijenost uiju, uha-tost, uatost.

makrofauna (gr. makros, nlat. fauna ivotinjski svet) zool. deo faune koji obuhvata ivotinje koje se mogu videti golim okom; supr. mikrofauna.

makrofon (gr. makros, phone glas, zvuk) koji ima jak glas, sa glasom (ili: zvukom) koji se daleko uje.

makroftalmos (gr. makros, ophthalmos oko) ovek krupnih oiju, krupnooki.

makroheir (gr. makro-cheir) onaj koji ima duge ruke, dugoruki.

makrohejlija (gr. makros, cheflos usna) med. odebljanje gornje i donje usne, kao posledica hroninog zapaljenja.

makrohir (gr. makro-cheir) v. makroheir. makrocefal (gr. makros, kephale glava)

onaj koji ima preterano veliku lubanju (ili: glavu), glavonja, glavatilo.

makrociti (gr. makros, kytos uplje telo, bokast sud) pl. ned. izvanredno velika crvena krvna zrnca koja se nalaze kod perni-ciozne anemije, malarije, trovanja krvi i drugih bolesti: megalociti, megaloblasti, gigantociti.

makrura 529 malvacee

makrura (nlat. macrura) pl. zool. ptice sa dugakim repom kod kojih je rep dui od nogu; dugotrbi raci.

maksvel fiz. jedinica za merenje toka mag-netske indukcije, oznaka Mh; nazvana po eng. fiziaru D. K. Maksvelu (1831-1879).

maksi (lat. maximus) pojam u novoj modi, koji oznaava haljine i suknje do peta; supr. miii.

maksila (lat. maxilla) zool. vilica. maksilaran (lat. maxillaris) koji se tie vilica ili pripada vilicama, vilini. maksima (lat. maxima sc. regula) osnovno naelo koga se ovek pridrava u ivotu i radu, rukovodna misao, pravilo, lozin-ka; izreka, kratko i jasno nekazana misao; muz. najvea ili najdua nota. maksimalan (nlat. maximalis) najvei, najvii, preko koga se vie ne moe (npr. brzina, teina, iznos itd.); sulr. minimalan. maksimalne (lat. maximum najvea vrednost,

najvei iznos) pl. pripadnici grupe ruskih socijaliste revolucionara (esera), koja se 1906. izdvojila i borila za tzv. maksimalni program, trudbeniku republiku, a raspala se posle oktobarske revolucije.

maksimirati (nlat. raaximare, fr. maximer) utvrditi (ili: utvrivati) najveu vrednost (ili: cenu) emu; povisiti (ili: poviavati) do najvieg stupnja; maksi-mirane cene propisane, najvie cene po kojima se izvesni robni artikli mogu i smeju prodavati.

maksimum (lat. maximum) ono to je najvee ili najvie: najvia vrednost, najvii stupanj.; najvea koliina; najvea cena, najvea suma; najvea kazna; supr. minimum.

maksimus (lat. maximus) najvei, najvii. maksuz (arap. majjsus, tur. mahsus) naroit, specijalan, osobit; maksuz selam naroit, topli pozdrav. makuba vrsta finog duvana-burmuta koji ima

miris ljubiice (nazvan po distriktu Makuba na Martiniku, gde se kultivie i izrauje).

manula (lat. macula) mrlja, pega; ig srama, ljaga, sramota; med. mestimina, manja ili vea, promena u boji na koi. makulatura (nlat. maculatura) umrljani i pokvareni tampani tabani hartije koji se upotrebljavaju za pakovanje, ravo od-tampan tabak; fig. knjievni rad bez ikakve vrednosti, rukopis za ko". makulirati (lat. maculare) uprljati, ispr-ljati, umrljati (hartiju pri tampanju); izbrljanu ili pokvarenu hartiju upotrebiti za pakovanje. mal (arap. mal) dobro, imanje, svojina, gotov

novac, bogatstvo. mala v. mahala.

malaga vrsta uvenog slatkog i aromatinog vina, nazvanog po panskom gradu Malaga.

malagma (gr. raalagma) med sredstva za omekavanje, obloga, sredstvo za uminja-vanje bola, zavoj koji ublaava bol.

maladerija (fr. maladie bolest) bolnica, naroito bolnica za gubavce.

malakija (gr. malakia) med. v. malacija. malakodermi (gr. malakos mek, erma koa)

pl. zool. mekuci; puevi, koljke i gla-vonoci; moluske.

malakozoe (gr. malakos, zoon ivotinja) pl. zool. mekuci; v. malakodermi.

malakozoologija (gr. malakos, zoon ivotinja, logia) zool. v. malakologija.

malakolit (gr. malakos, lithos kamen) min. meki kamen, augitu srodna vrsta kamena.

malakologija (gr. malakos, logia) zool. nauka o mekucima.

malak-osteon (gr. malakos, osteon kost) med. omekavanje kostiju.

malaksacija (nlat. malaxatio) med. umeka-vanje, ublaavanje.

malaksirati (lat. malaxare, gr. malasso) razmekavati, mesiti, gnjeiti.

malaktika (gr. malasso, nlat. malactica) pl. med. sredstva za omekavanje (ili: za ublaavanje, za uspavljivanje).

ma l anti ak (gr. malaktikos) med. omekavan, koji omekava. ublaavan, koji ublauje, uspavljuje.

malandrija (lat. malandria, ital. malandra) vet. vrsta konjske bolesti: pauk.

malarija (ital. malaria, mala aria rav vazduh) med. hronina i povratka grozni-na bolest izazvana ubodom komarca mala-riara Anopheles maculipennis.

malarijatifoid (ital. malaria, gr. typhos para, dim, eidos vid, oblik) med. istovremeno oboljenje od malarije i tifusa; malarija koja se razvija kao tifus.

malarni (lat. mala obraz, nlat. malaris obra-zni) obrazni, koji pripada obrazu, koji se tie lica ili obraza.

malati (nem. malen) raditi ivopis, slikati bojom; up. molovati.

mala fide (lat. mala fide) u zloj nameri, zlonamerno, podmuklo.

malahit (gr. malache crni slez) min. mine-ral, uglavnom karbonat bakra, esto gradi bubreaste mase koje su u unutranjosti koncentrine, te otuda, uglaan, pokazuje divne zelene are u raznim prelivima.

malacija (gr. malakia mekoa, slabost) med. bolesna elja za jelom, naroito kod trudnih ena; malakija.

malvasija (ital. malvagia, malvasia) uveno balzamsko i slatko crno vino koje se prvobitno dobivalo u Napoli di Malvasija, na istonoj obali Peloponeza, a docnije presaeno i na ostala grka ostrva, u sred. veku veoma cenjeno; takoe: vrsta vetakog spravljanog francuskog vina od muskata.

malvacee (nlat. malvaceae) pl. bog. slezovi. 34 Leksikon

malverzant 530 maltuzijanizam

malverzant (fr. malverser) onaj koji ne vri ispravno i poteno svoju slubu, proneverilac, utajiva.

malverzacija (fr. malversation) neisprav-nost u vrenju slube, pronevera, utaja; zloupotreba slubenog poloaja zbog primanja mita.

malverzirati (lat. male versare, fr. malverser) proneveriti, proneveravati, vriti pronevere, utajiti, utajivati.

male (lat. male) pril. zlo, ravo. maleabilan (nlat. malleabilis) kovan (metal),

koji se daje (ili: moe) kovati. malevolentan (lat. malevolens) zlonameran,

zloest, zlurad; supr. benevolentan. malevolencija (lat. malevolentia) zluradost,

zlonamernost; nenaklonost. malez (fr. malaise) med. kenjkavost, slabost,

oseanje telesne nelagodnosti. maleni (lat. malleus sakagija) vet. preparat

izraen od bacila sakagije; slui za utvrivanje postojanja sakagije; up. malei-nizicija.

maleinizicija (lat. malleus sakagija) vet. nauna proba kojom se utvruje da li su kopitari zaraeni sakagijom ili nisu; up. maleni.

maleolaran (lat. malleolus ekii) aiat. u-kljeni, glenjeni, koji se tie uklja ili glenja, koji pripada uklju ili glenju.

maler (nem. Maler) 1. slikar-umetnik, ivo-pisac; kod nas: moler slikar-zanatlija, mazalo.

maler (fr. malheur) 2. nesrea, neprilika, zao udes, neprijatan sluaj.

maleraj (nem. Malerei) slikarstvo kao umetnost, ivopis; up. moleraj.

malerozan (fr. malheureux) nesrean, zlo-srean, baksuz.

maleus (lat. malleus) l. vet. v. sakagija. maleus (lat. malleus eki) 2. aiat. naziv za

najveu slunu koicu u srednjem uhu. maligan (fr. malligand) l. aparat za brzo

odreivanje koliine alkohola u vinu; zasniva se na principu da je taka klju-anja vina nia to je sadrina alkohola vea; nazvan po pronalazau, fr. eno-logu Maliganu (up. ebulioskop); 2. proce-nat alkohola u vinu, npr.: vino je jako 12 maligana.

maligan (lat. malignus zloudan, zlurad, opak) med. maligni tumor zloudni tumor, onaj koji se sastoji od nezrelih elija i prodire duboko u tkiva irei se i po drugim mestima tela putem telesnih sokova i tenosti (limfom i krvlju); supr. benigni.

malignitet (lat. malignitas) zlobnost, pakost, opaina, zluradost; med. opakost.

malignus morbus (lat. malignus morbus) med. opaka bolest, teka bolest.

malizam (lat. malum zlo) fil. uenje da u svetu i ivotu, zbog stalnog kretanja i menjanja, ima vie zla, bola i trpljenja nego zadovoljstva i radosti.

malinkonikamente (ital. malinconicamente) muz. v. melankoliko.

malinkoniko (ital. malinconico) muz. v. melankoliko.

maliforman (lat. malum jabuka, nlat. mali-formis) u obliku jabuke, jabuast.

malicija (lat. malitiaj zloba, pakost, podmuklost; nevaljalstvo, ugursuzluk.

maliciozan (lat. malitiosus) zloban, pakostan, podmukao, lukav; nevaljao.

maliciozitet (nlat. malitiositatis) zloba, pakost, podmuklost; nevaljalstvo, ugursuzluk.

malicioznost (nlat. malitiositas) v. maliciozitet. malnutricija (lat. male ravo, nutrire hraniti,

nlat. malnutritio) med. rava ishrana, tj. jednolika, ravo pripremljena, neukusna itd. hrana, iji sastojci nisu u dobrim razmerama.

Malteanin (ital. Maltese) v. Maltezac. Maltezac (ital. Maltese) l. stanovnik ostrva

Malte, Malteanin; vitez sa Malte, tj. lan kaluerskog reda sv. Jovana, koji je osnovan u doba krstakih ratova; 2. mal-tezac luksuzni pas sa isto belom i kao svila mekom dlakom, crnim nosom i oima.

malter (nem. Mortel) smesa od jednog dela krene kae i 3 do 4 dela peska, na vazduhu otvrdne, jer se suenjem iz njega gubi mehaniki vezana voda.

maltoza (nem. Malz slad) hem. vrsta eera koja nastaje uticajem slanog ekstrakta na skrob, kristalie u finim belim iglicama.

maltretirati (lat. male tractare, fr. maltraiter) zlostavljati, kinjiti, muiti, ravo postupati s kim.

maltuzijanac pristalica maltuzijanizma. maltuzijanizam soc. uenje engleskog

nacionalnog ekonoma Tomasa Roberta Maltusa (17661834) po kojem se tenja mnoenja stanovnitva kree u geometrijskoj, a proizvodnja ivotnih sredstava u aritme-tikoj progresiji, ime objanjava sva drutvena zla i bedu siromanih slojeva naroda; kasniji razvoj ukazao je na suprotne tendencije od onoga to je iznosio Maltus, npr. u visokorazvijenim zemljama dolo je do snienja stope rasta stanovnitva, pa se sve vie prihvata gledi-te, koje je jo Marks izrekao, da je razvitak stanovnitva istorijski uslo-vljen proces, to e rei u zavisnosti od delovanje biolokih, demografskih, so-cio-ekonomskih, kulturnih i drugih i-nilaca, te se ne moe izolovano posmatrati; neomaltuzijanizam pokret koji polazi od istih argumenata kao Maltus, istiui da je porast stanovnitva osnovni uzrok bede u mnogim zemljama, kao i proletarijata u gradovima, pa smatra da je interes drutva odn. drave da ograni-i umnoavanje stanovnitva.

maltuzijanist(a) 531 mandarina

maltuzijanist(a) v. maltuzijanac. malum (lat. malum) zlo, nesrea, nevolja;

muka, jad, bolest; malum necesarijum(lat. malum necessarium) nuno zlo (ranije i definicija, pojmovna odredba ene).

malc (nem. Malz) slad, svako ito koje se vetaki dovede do klijanja, naroito sirovine koje se upotrebljavaju u fabri-kaciji piva i piritusa, u prvom redu jeam, u ijim se klicama tada stvara dijastaza, koja pretvara jemeni skrob u eer (maltoza); malc ili slad je u stvari, tako promenjen jeam.

malcbonbone (nlat. Malz, fr. bonbon) pl. bonbone koje se spravljaju od sladovog ekstrakta i obinog eera.

mama (lat. mamma) sisa, dojka; u dejem govoru: majka.

mamalije (nlat. mammalia) pl. zool. sisari, sisavci.

mamaliologija (lat. mammalis, gr. logia) zool. nauka o sisarima.

mameluk (arap. mamluk, ital. mammalucco) 1. rob roen od roditelja hriana a vaspitan u muslimanskoj veri; 2. pripad-nik nekadanje telesne garde egipatskih sultana; 3. pripadnik Napoleonove telesne strae; 4. danas: otpadnik od vere, renegat; takoe: slepi sluga i branilac ega, npr. vlade, reima i sl.

mameluci (tl. mamelukos) pl. deca belaca i Indijanaca u Brazilu.

mamzel (fr. mamselle) izraz kojim je, u HU veku i prvoj polovini XIX veka, oslovlja-vana devojka iz graanskog stalea, gospoica.

mamila (lat. mammilla) znat. bradavica (na sisi). mamilaran (lat. mammilaris) bradaviast, poput

snene bradavice. mamifere (lat. mamma sisa, dojka, fero

nosim) pl. biol. sisari. mamiforman (lat. mamma sisa, forma

oblik) u obliku sise, dojke, sisast. mamozan (lat. mammosus) sisat, koji ima

velike sise. maiozitet (nlat. mammositas) velike i pune

grudi, punoa grudi, sisatost. mamon (gr. mamonas bogatstvo, hald. ta-

top, hebr. matmon) zlatno tele, zlatni kumir, bog zlata (Mamon); fig. blago, novac, zemaljska blaga i bogatstva za kojima ovek udi.

mamonizam (hald. mamon) udnja za novcem, vladavina i svemo novca, oboavanje boga Mamona, klanjanje zlatnom teletu.

mamonist(a) (hald. mamon) Mamonov sluga, oboavalac novca, tvrdica, cicija; onaj koji je za carstvo zemaljsko.

mamuran (arap. mabmur, tur. mahmur) polupijan, jo neistrenjen, umoran i neispavan posle pia.

mamurluk (tur. mahmurluk) stanje posle preterane upotreba alkohola i duvana.

mamut (rus., tatar. mamma zemlja) zool., geol. ogromna preistorijska ivotinja, veoma slina dananjem indijskom slonu (naziv po tome to su Tunguzi i Jakuti verovali da je iveo pod zemljom i rio kao krtica).

mamutovac vot. v. sekvoja. mana (gr. manna, lat. manna, hebr. tap,

arap. tapp) 1. nebeski dar; hrana koja je Izrailjcima, po biblijskoj legendi, padala iz neba kad su bili u pustinji; 2. med. ukasta, itka i sladunjava masa, sa 6080% manita, koja slui kao sredstvo za otvaranje.

manastir (gr. monasterion) v. monastir. manacija (lat. manatio) izlivanje, isticanje; up.

emanacija. mangal (tur. mangal, arap. manqal) sud sa

raspaljenim ugljem, eravicom, obino od bakra, slui za zagrevanje prostorije ili podgrevanje jela, lak i podesan za prenoenje.

maan (gr. magnes, nlat. manganesium) hen. metalan, gvou slian elemenat, atomska masa 54,9380, redni broj 25, znak Mp; veoma rasprostranjen, ali nikada sam, nego pomean sa drugim mineralima, eli-nosiv, veoma krt i tvrd.

manganeut (gr. manganeuo obmanjujem pomou arolija) arobnjak, opsenar, maio-niar; varalica.

manganeutski (gr. manganeutikos) arobnjaki, opsenarski; varaliki.

manganizam med. profesionalno oboljenje, izazvane viegodinjim udisanjem praine ili pare metala mangana.

manganija (gr. manganeia) arobnjatvo, opsenarstvo, maioniarska vetina.

mangovizacija (nlat. mangonisatio) trg. isticanje dobrih svojstava svoje robe a pri-krivanje njenih nedostataka; falsifiko-vanje lekova.

mangonija (lat. mango trgovac varalica) v. mangonizacija.

mangonijum (lat. mangonium) v. mangonizacija.

mangura (tur. mangir, mankir) sitan turski bakarni novac.

mandal (tur. mandal) drvena greda koja se stavlja preko vrata sa unutranje strane radi zatvaranja, zasovnica, prevornica (prijevornica).

mandamus (lat. mandare, mandamus) nare-ujemo, zapovedamo"; naredba kraljevskog suda u Londonu, koja se izdaje u ime kralja i kraljice.

mandant (lat. mandans) v. mandator. mandarin (sskr. mantrin, mantra, port. man-

darim) svaki visoki dravni slubenik u Kini za vreme carstva; titula otmenog Kineza uopte; vrsta vunenog ili poluvu-nenog tofa za zimske kapute.

mandarina (port. mandarim) bog. vrsta sitnih i1 slatkih narani sa ostrva Malte.

34

mandat 532 maniksr

mandat (lat. mandatum) nalog, naredba; punomo, ovlaenje; poslaniko punomo-stvo; uputnica, nalog za isplatu.

mandatar (nlat. mandatarius) prav. lice koje prima na sebe da, u ime i za raun nekoga drugog (mandatora), izvri neki posao, punomonik, zastupnik, predstavnik; poslovoa.

mandati (lat. mandatum) kolonijalne podruja koja su pod specijalnom upravom nekih velikih sila ili meunarodnih organizacije. Posle P svetskog rata taj je sistem zamenjen starateljstvom UN.

mandatni (lat. mandatum) naloni, nared-beni, koji se tie naloga, koji je u vezi sa nalogom (ili: naredbom, mandatom); man-datne oblasti bive nemake kolonije i delovi nekadanje Turske Carevine (Pa-lestina, Sirija, Mesopotamija), kojima su, po Versajskom ugovoru o miru, posle prvog svetskog rata, upravljale druge sile po nalogu Drutva naroda; mandatno pismo pismo koje sadri nalog ili ovlaenje da se izvri neki posao; mandatni postupak u graanskom procesnom pravu: postupak koji poinje time to sudija izdaje nalog duniku da ispuni ono to poveri-lac od njega trai; mandatna kazna kazna koja se naplauje na mestu prekraja.

mandator (nlat. mandator) prav. onaj koji daje nekome nalog da u ime njegovo svri neki posao, vlastodavac, naredbodavac; supr. mandat, mandatar.

mandelada (nem. Mandel badem) pie od bade-movog mleka, umanca, eera, cimeta ili vapile.

mandman (fr. mandement) nareenje koje ima vie karakter saveta i opomene nego proste naredbe, nalog, raspis, poziv; biskup-ska poslanica.

mandola (ital. mandola) muz. instrumenat potpuno slian mandolini, samo od nje vei i sa dubljim glasom.

mandolina (fr. mandoline) muz. vrsta male i kratke tambure sa 4-6 ica; mandora.

mandora (ital. mandora) muz. v. mandolina. mandorla (ital. mandorla) badem; svetiteljske

oreola koja ne obuhvata samo glavu, nego ceo lik, izraena u obliku badema.

mandra (gr. mandra staja, obor, tor) pu-stinjaka elija, petera; manastir.

mandragora (gr. mandragoras, lat. mandra-gora) bog. biljka za iji se koren ranije pretpostavljalo da ima slinosti sa o-vejim likom, alrauna.

mandril zool. vrsta afrikog ovekolikog majmuna, Mandrillus sphynx.

mandukatores (lat. manducare vatati, man-ducatores) pl. zool. miii vatai.

mandula (ital. mandula, mandorlo) 1. bot. badem (plod i stablo); 2. znat. krajnik.

manevar (fr. manoeuvre) rukovanje, upravljanje, obavljanje nekog rada, nain postupanja; rad koji se izvodi veto i lukavo, smicalica, ujdurma, spletka, podvala; voj.

veba veeg broja jedinica u ratnoj slubi; u ratu: sva sredstva kojima je cilj da se oslabi neprijatelj, sem borbe, naroito vana u tzv. strategiji zamaranja i zbunji-vanja protivnika; mor. kretanje i veba jednog broda ili vie brodova, veto izvedeno kretanje; u saobraaju: razme-tanje vagona i vozova.

manevarka (fr. manoeuvre) lokomotiva za razmetanje vagona i sastavljanje vozova.

manevrisati (fr. manoeuvrer) upravljati svojim pokretima, izvoditi vete pokrete; voj. izvoditi vebe u veem obimu; raznim strategijskim sredstvima raditi na zamaranju i zbunjivanju neprijatelja; mor. veto upravljati brodom; razmetati vagone i vozove; fig. veto i lukavo raditi, vrdati, izvrdavati, veto se snalazi-ti u nezgodnim prilikama.

mane (fr. manege, ital. maneggio, nlat. managium) kola jahanja; jahanica, ja-haka staza; vetina jahanja, vetina ukroavanja i obuavanja konja.

maneken (fr. mannequin) drvena lutka sa pokretnim udovima (krojaeva, slikare-va), koja slui za probanje; u modnim trgovinama: osoba koja slui za probanje odee; fig. ovek bez karaktera, lutka, igraka u tuim rukama; med. vetaki izraeni pojedini delovi tela za vebanje u vrenju operacija; fantom.

manekinaa (fr. mannequinage) vajarski rad na graevinama.

manetne (fr. manchette) narukvice, tasli-ca; maneta.

mani (eng. money) novac; tajm iz mani (eng. time is money) vreme je novac.

mani-broker (eng. money-broker) menja, se-raf.

manizam (lat. manes seni, due pokojnika kod Rimljana i starih italskih naroda) teol. potovenje predaka svog naroda ili svoje porodice.

manija (gr. mama) oblik duevnog oboljenja koje se javlja na razne naine, esto u nastupima; bes, sumanutost, ludost, ludilo; u glavu uvrena misao; nastranost, zanesenost, strast za im, npr. za knjigama (= bibliomanija), za Englezima i svim to je njihovo ( = anglomakija) itd.; mani-tost.

manijabilan (fr. maniable, lat. manus ruka) spretan, zgodan i lak za rukovanje, koji se lako radi rukom; fig. gibak, zgodan, pogo-dan, podesan.

manijak (gr. manikos) ludak, zanesenjak; nastran ovek, onaj koji je uvrteo sebi u glavu neku misao, npr. bezrazloan strah od ega to u stvari i ne postoji, itd.

manijaki (gr. mama pomama, ludilo) koji se osniva na maniji; nastran, zanesen, ludaki.

maniker (fr. maniqueur) onaj koji vri manikir.

manikir 533 manometar

manikir (fr. manicure, manucure) negovanje ruku i noktiju, naroito ono koje vre struno obrazovana lica; pribor za negovanje ruku i noktiju.

manikirati (fr. manicure, nem. manikieren) negovati ruke sasecanjem nokata, zanokti-ca, konih zadebljanja, lakiranjem i dr.

manilovtina prazno sanjarenje, pasivan odnos prema stvarnosti (po Manilovu, junaku Gogoljevog romana Mrtve due").

maniman (fr. inaniement, manier) rukovanje, upravljanje, nain rada; rukovanje kiicom (kod slikara).

maniok (port. mandioca) bog. branom bogati koren biljke Latropha manihot, koja raste u Indiji i Jun.. Americi; daje veoma uku-san i zdrav hleb.

matu la (lat. manipulus) l. farm. na receptima: pregrt, npr. trave ili lia; 2. kod starih Rimljana: odeljenje peadije, od 60 do 120 ljudi.

manipulant (lat.) 1. rukovalac; 2. nii slubenik u nekim nadletvima ili predu zeima.

maulator v. manipulant. manipulacija (nlat. manipulatio) veto, struno

rukovanje ili upravljanje neim; pravljenje poslovnih smicalica; dodirivanje ili prevlaenje rukom preko ivano obolelog tela, kao to ini magnetizer da bi izazvao u telu povoljne promene.

manipulirati v. manipulisati. manipulisati (nlat. manipulare) rukovati,

upravljati (ime): rukom obraivati (ili: raditi, spravljati); udeavati, praviti smicalice; dodirivati ili prevlaiti rukom, pilati.

manipulum (nlat. manipulum) u grkoj crkvi: rubac za brisanje ruku i sv. sasuda koje je akon nosio preko levog ramena; kod katolika: iroka iskiena traka koju nosi svetenik na misi.

manir (fr. maniere, ital. maniera) put i nain ponaanja ili postupanja u nekoj stvari, nain obraivanje koji prelazi u jednoobraznost i ablon; fin nain ivota, ponaanje, draganje; umetniki potez; u knjievnosti i umetnosti: neduhovito podraavanje ili stalno ponavljanje jednoga po sebi dobrog i originalnog stila, izvetaeno, nakinurenost; maniri pl. obiaji, ponaanje; muziki ukrasi; ovek lepih manira ovek lepog ponaanja i ophoenja.

manirizam (fr. manierisme) um. 1. stvaranje slepim podraavanjem oblika, tehnike i ideja starijih, dobrih uzora; izvetae-nost, neprirodnost, usiljenost; 2. pravac izmeu kasne renesanse i ranog baroka koji karakterie uznemirenost kompozicije, izduenost proporcija i sl.

manirist(a) (fr. maniere) knjievnik ili umetnik koji radi u duhu manirizma.

manit (gr. manna, arap. mann) hen. sladak glavni sastojak mane, slui kao lek za otvaranje; manin eer.

Manito mit. v. Manitu. manitost (gr. mama pomama, ludilo) v.

manija. Manitu mit. veliki duh, bog severnoameri-kih

Indijanaca; Manito. manifest (lat. manifestus) proglas, objava,

obznana; proglas koji upuuje vlada narodu o nekom vanom pitanju da bi nagove-stila, objasnila ili opravdala svoje dranje i postupke; v. Komunistiki manifest.

manifestant (lat. manifestans) onaj koji javno ispoljava svoje miljenje, uesnik u javnom ispoljavanju politikih i drugih uverenja i raspoloenja.

manifestator (nlat. manifestator) otkriva, objavljiva, obznanjiva, pokaziva; up. manifestant.

manifestacija (lat. manifesta tio) javno ispoljavanje, javno izraavanje odobravanja ili negodovanja, objava, objavljivane, iznoenje na videlo, pokazivanje.

manifestirati (lat. manifestare) v. manife-stovati. manifestovati (lat. manifestare) ispoljiti,

ispoljavati, objaviti, objavljivati, obz-nanjivati, obznaniti, obnarodovati, izneti na javnost; javno ispoljiti svoje miljenje ili raspoloenje.

manihejizam uenje persijskog jeretika Ma-nesa ili Mani i njegovih pristalica, neka meavina staropersijskog dualizma i hrianskog gnosticizma, po kojem je od samog poetka postojalo carstvo svetlosti i carstvo mraka; potpuni manihejci strogo su se uzdravali od svakog ulnog uivanja, runog rada i zemaljskog poseda; u studentskom govoru: glupo" shvatanje poverilaca da treba plaati svoje dugove.

manihejci (nlat. Manichaei) pl. pristalice pagansko-hrianske sekte persijskog jeretika Manesa ili Mani, osnovane oko 242. n. e.; v. manihejizam.

mankando (ital. mancare, mancando) muz. postepeno poputajui, iezavajui, gubei se.

mankirati (fr. manquer, ital. mancare) ne pogoditi, promaiti; proputa, propustiti priliku; ne uspeti, ne poi za rukom, izraditi ravo; trg. ne odgovarati obavezama, obustaviti plaanja, pasti pod steaj, bankrotirati.

manko (ital. manco) trg. nedostatak, gubitak, manjak u robi.

mano (ital. mano, lat. manus ruka) mano destra ili drita (ital. mano destra, dritta desna ruka) kuz. desnom rukom; mano sini-stra (ital. mano sinistra leva ruka) kuz. levom rukom (tj. svirati).

manometar (gr. manos redak, mtron mera, merilo) fiz. instrumenat za merenje elastine sile gasova ili pare.

mansarda 534 manester

mansarde (fr. mansarde) soba ili stan na tavanu, potkrovnica, potkrovlje; krov ili prelom, na lakat, holandski krov (naziv po imenu pronalazaka, fr. graevinara Fransoa Manevra, Fr. Mansard, 1598 1666).

mantevizam (gr. manteuo proriem) laki oblik vidovitosti (sposobnosti predvianja).

mantika (gr. mantikos proroki) vetina proricanja sudbine, vetina gatanja (ili: vraanja).

mantil (lat. mantellum, nem. Mantel) v. mantl. mantilja (p. mantilla, lat. mantellum) dugaka

marama od ipaka koju ene u paniji nose na glavi i koja im pokriva deo lica i dopire do pojasa.

mantisa (lat. mantissa) dodatak, dometak; kat. desetinske (decimalne) brojke logaritma, kazaljka; supr. karakteristika.

mantiki (gr. manteia proricanje, mantikos) koji se tie proricanja, koji je u vezi sa proricanjem, proroki.

mantl (lat. mantellum, fr. manteau, nem. Mantel) ogrta bez rukava, plat; gornji kaput uopte, proleni muki i enski kaput; zaklon; mantil.

mantlirati (lat. mantellum) voj. ograditi, opasati, uvrstiti, utvrditi.

mantra (sskr.) kratke molitve kojima se pripisuje osobita mo; magine formule.

manu (lat. manus ruka) rukom; manu armata (lat. manu armata) oruanom silom; manu proprija (lat. manu propria) sopstvenom rukom, svojeruno; manu fortn(lat. manu forti) prav. silom, silom dravne vlasti.

manual (lat. manualis runi) trg. ruka knjiga, belenica, prirunik; naroito: knjiga u koju se unose izdaci i primici (sa rubrikama: od koga i zato); dnevnik, podsetnik, memorijal; kod orgulja: niz dirki, klavijatura.

manuale (lat. manuele) muz. kod orgulja: sviranje na klavijaturi koja je za ruke (za razliku od pedale, to znai sviranje na klavijaturi za noge).

manualiter (nlat. manualiter) pril. muz. runo, izvoditi na orguljama samo rukama, bez pedala.

manuduktor (nlat. manuductor) rukovodilac. manudukcija (nlat. manuductio) rukovanje,

rukovodstvo, uputstvo. manuelan (lat. manus ruka, fr. manuel runi)

runi, koji radi rukama; koji je izraen rukama; manuelni radnik onaj koji radi fiziki, zanatlija (za razliku od intelektualnog, koji radi glavom i perom).

manukaptor (nlat. manucaptor) prav. onaj koji daje pismeno jemstvo.

manukapcija (nlat. manucaptio) prav. pismeno jemstvo.

manus (lat. manus) ruka.

manuskript (lat. manu scriptum) rukopis, naroito onaj koji je spremljen za obja-vljivanje, za tampanje.

manustupracija (nlat. manu-stupratio) spol-no samozadovoljenje, onanija, drkanje, ip-sacija.

manutenevcija (nlat. manu-tenentia) prav. odravanje na snazi, npr. nekog zakona; zatita prava posedovanja.

manutencija (nlat. manu-tentio) prav. v. manu-tenencija.

manufakt (lat. manu factum) rukotvorina, ono to je izraene rukom, runi rad.

manufaktura (nlat. manufactura) l. sloena kooperacija koja poiva na podeli rada; njenu tehniku osnovicu ini zanat. Razvija do virtuoznosti umetnost radnika u vrenju deliminih operacija, ali ga ini nesposobnim da sam izradi ceo proi-zvod; radnik postaje nesposoban za rad van manufakture, ali umetnik u njenom sklopu. S podelom rada u manufakturi vri se i uproavanje zanatskog alata, njegovo prilagoavanje deliminim operacijama radnika; time se u manufakturnom periodu kapitalizma pripremaju materi j alni uslovi za maineriju koja se sastoji iz kombinacije jednostavnih instrumenata. Predstavlja oblik krupne proizvodnje koji se javlja u raznim istorijskim epohama, ali je karakteristian za kapitalizam od XVI do XIX veka; postaje ili kombinacijom ranije samostalnih raznih zanata u jedan povezani proces proizvodnje u kojem se dalje usavrava podela rada, ili kon-centracijom radnika istog zanata, koji se takoe ralanjava. Prema karakteru proizvoda razlikujemo heterogenu i or-gansku manufakturu; 2. naziv za tekstil-nu industriju.

manufakturirati (fr. manufacturer) raditi, izraivati, fabrikovati (robu).

manufakturist(a) (fr. manufacturier) obrt-nik, zanatlija; tvorniar, fabrikant; trgovac manufakturnom robom.

mancipacija (lat. mancipatio) u rimskom pravu: predaja neke stvari drugom u svoji-nu po svima propisima zakona; primanje u svojinu, prisvajanje, podvrgavanje pod vlast; ua. emancipacija.

mancipij(um) (lat. mancipium) u rimskom pravu: formalna kupovina zakljuena pred sudom, ugovor o kupovini; pravo svojine, svojina, pritenjavanje; u ranije vreme: kupljeni rob.

mancipirati (lat. mancipare) u rimskom pravu: dati neto u svojinu, prodati, zakljuiti prodaju pred nadlenom vlasti.

manester (eng. Manchester) vrsta pamune tkanine, sline somotu, naroito za sportska odela, enske haljine i dr. (nazvala po engleskom gradu Manesteru, gde se poela izraivati); manesterska kola shvatanje jedne grupe nacionalnih

manda 535 marija

ekonomista u Vel. Britaniji koji trae slobodu trgovine i nemeanje drave u industriju; esto se pod tim podrazumeva shvatanje da je egoizam pojedinaca pokre-taka snaga u privreda.

mada (ital. mangiare) jelo. maneta (fr. manchette) v. manetna. manjanerija (fr. magnanerie) zavod za gajenje

svilenih buba; svilarstvo. maoizam naziv za ideje i politiku delatnost

voe kineske revolucije i predsednika centralne vlade NR Kine Mao Ceduna, kao i za kineski model politike prakse.

mapa (lat. tarra) geografske karta, plan, crte; torba, tana, korice za dranje spisa, planova, crtea.

maper (fr. mappeur) voj. crta geografskih, naroito vojnogeografskih, karata i crtea.

manira (lat. tarra) crtati geografske karte; neki predeo ili zemlju kartograf-ski snimati (ili: snimiti).

mapmond (fr. mappemonde) mapa cele Zemlje, planiglob.

marabu-pera (fr. marabouts) pera od mara-bua (rode toplih krajeva), zbog izvanredne lepote slue kao ukras, naroito na enskim eirima.

marazam (gr. marasraos iljenje, venjenje, gubljenje) med. gubljenje telesne snage i sveine usled bolesti; senilni marazam (nlat. marasmus senilis) gubljenje snage i sveine usled starosti, starake nemo.

marama (arap. miqrama) al, rubac, boa; runik, pekir; mahrama.

maranzis (gr. maransis) med. slabljenje, venjenje, gubljenje snage i sveine.

marani (p. marranos) Jevreji i Mavri u paniji koji su, pod pritiskom inkvizi-cije morali da prime hrianstvo, ali su potajno i dalje ostali verni svojoj ranijoj religiji.

marantian (gr. marantikos) med. koji je doao usled slabosti, usled gubljenja telesne snage; marastian.

maraskin (fr. marasquin, ital. maraschino) vrsta finog likera od treanja, trenje-vaa.

marastian (gr. maraino) med. v. marantian. maraugija (gr. maraugla) med. treperenje pred

oima, gubljenje vida; fotopsija. margarin (gr. margaron biser, fr. margarine)

vetake maslo, pravi se od smee preienog goveeg loja, svinjske masti, nekog biljnog ulja (sezamova zejtina) i oplavljenog mleka, ukusno je i hranljivo kao i prirodno maslo, samo to ne sadri vitamine; danas se izrauje vie vrsta margarina, od kojih se nekim dodaju i vitamini.

margarit (gr. margaron biser) min. bisera-sti liskun, srebrnast liskun sedefastog sjaja.

margarita (gr. margaron, margarites biser) med. pega na ronjai, slina zrnu bisera.

margarite (nlat. margaritae) pl. u katolikoj crkvi: parii osveene hostije koji se daju bolesnicima.

margaritom (gr. margarites biser) med. izrataj slian zrnu bisera, bisernik.

margaritum (nlat. margaritum) u grkoj crkvi: posuda u kojoj je drana priest.

margina (lat. margo, gen. marginis ivica, rub, okrajak, ital. margine) prazan prostor sa strane na pisanim i tampanim listovima, belina; up. margo.

marginalan (lat. marginalis) koji se tie ivice, koji se nalazi na ivici, ivini, obodni, okrajni, rubni.

marginalizam buroasko ekonomska doktri-na (krajem XIX veka) koja vrednost roba objanjava graninom (marginalnom) ko-risnou i marginalnom produktivno-nihy, drugim reima, psiholokim faktorima, subjektivnim stavom potroaa (otuda i naziv: teorija subjektivne vrednosti, subjektivistika kola, psiholoke kola).

marginalije (lat. marginalia) pl. beleke (ili: napomene, primedbe) napisane na ivici, sa strane (npr. neke knjige).

marginirati (lat. marginare) oiviiti, oi-viavati; napisati (ili: pisati) primedbe na ivici lista (ili: sa strane) u knjizi, pored tampanog teksta.

marginoplastika (lat. margo rub, ivica, gr. plastike) med. porubljivanje onog kapka.

margo (lat. margo) ivica, rub, okrajak; trg. prazan prostor na ivici tovarnog lista na kojem se belee oznake i brojevi posla-te robe.

margraf (nem. Markgraf) knez koji je upravljao jednim pograninim okrugom, markom.

mareaa (fr. mareage) mornarska, matroska plata; ugovor izmeu sopstvenika broda ili trgovca i posade broda.

maregraf (lat. mare more, gr. grapho piem) aparat koji automatski belei talasanje morske povrine; slui za odreivanje srednjeg nivoa povrine mora, prema kome se odreuju nadmorske visine ostalih taaka, plimomer.

marela (lat. amarus gorak, ital. amarella) bog. v. amarela.

mareograf (lat. mare more, gr. grapho piem) v. maregraf.

mareometar (lat. mare more, gr. metron mera, merilo) v. maregraf.

mar (fr. marge) v. margo. mara (lat. margo, fr. marge ivica, rub,

okrajak) berz. razlika izmeu dnevnog i emisionog kursa neke hartije od vrednosti; razlika izmeu najvieg i najnieg kursa ili najvie i najnie cene; razlika izmeu kupovne i prodajne cene.

marija (fr. mariage) brak, brano stanje; u kartama: kralj i dama u jednoj ruci.

Marijana 536 markirati

Marijana (fr. Marianne) ensko ime; olienje Francuske Republike.

marimba afriki muziki instrumenat od drvenih ploica sa rezonatorom, slian ksilofoiu.

marina (fr. marina, lat. marina) mornar-stvo, brodarstvo; pomorska sila, mornarica, brodovlje, flota; u slikarstvu: motiv s mora, slika mora.

marinada (fr. marinade) salamure; jelo, naroito riba iz salamure; marinat.

marinaa (fr. marinage) metanje u salamuru, usol>avan>e, usoljenje.

marinat (fr. marinade) v. marinada. marinac (lat. marinus) mornar, pomorac;

vojnik na ratnom brodu; brodar, laar. Mariner (eng. Mariner) porodica amerikih

automatizovanih vasionskih letelica za ispitivanje meuplanetskog prostora i Marsove atmosfere.

marinizam (lat. marinus morski) 1. tenja jedne drave da stvori i odrava to jau pomorsku silu, mornaricu.

marinizam 2. lit. nain pisanja ital. pesnika ambatiste Marina (15691625), koji se odlikuje izvetaenou, naroito traenim slikama i aluzijama; ovaj stil je bio uzeo maha u ital. knjievnosti XVII veka.

marinirati (fr. mariner) useliti, metnuti u salamuru; staviti ribe u sire i zaine.

marinist(a) (ital. Marini) lit. pristalica i sledbenik marinizma u pesnitvu; v. marinizam; um. (lat. mare more) slikar koji obrauje pejzae s mora.

marinski (lat. marinus) morski, pomorski; marinska akademija visoka kola u kojoj se obrazuju pomorski oficiri.

marioneta (fr. marionette) Marijica", mala lutka sa pokretnim udovima koja moe da podraava l>udske kretnje (pokreti udova izvode se pomou konca ili ice); sa ovakvim lutkama izvode se itavi manji pozorini komadi u tzv. marionet-skim pozoritima, pozoritima s lutkama; fig. ovek koji se moe za sve i svakoga pridobiti, povodljiv ovek.

mariska (lat. marisca) med. bradavica. paritalan (lat. maritalis) brani, muevl>i, prav.

maritalis potestas (lat. maritalis potestas) muevlja vlast; maritalis soci-jetas (lat. maritalis societas) brana zajednica; maritalis tutela (lat. maritalis tutela) pravo muevljevog staralatva; maritalis uzusfruktus (nlat. maritalis ususfructus) pravo mua da uiva enino imanje dok je u braku.

maritiman (lat. maritimus) morski, pomorski; koji se tie pomorstva, pomorske sile i dr.; primorski.

marifstluk (arap.-tur. marifetlik) preprede-nost, dovitljivost, majstorija, lukavstvo.

marihuana (p. marijuana) v. hai. marja (ma.) 1. maarski srebrn novac u

XVII veku sa likom Deve Marije, u vredno-

sti od 17 krajcara; 2. srpski nikleni novac u vrednosti od 5 para din.; 3. naziv za vie vrsta igara sa 32 karte.

marka (nem. Mark) l. granica sreza ili oblasti; 2. dananja novana jedinica u Nemakoj od 1871. god. = 100 pfeniga; 3. (fr. marque, tal. marca) znak, belega, obeleje, oznaka; ig; potanska vrednost koja se lepi na pisma i uputnice; rabo, tantuz; znak (ili: ig) neke trgovake kue ili robe.

markando (ital. marcando) muz. istaknuto sa naroitim naglaskom.

markantan (fr. marquant) istaknut, znatan, vaan, vidan, upadljiv, koji pada u oi, koji se odlikuje.

markato (ital. marcato) muz. v. markando. markacija (nem. Mark) oznaka; belega;

obeleje; obeleavanje; znak za planinarske staze.

markgraf (nem. Markgraf) od Karla Velikog: zapovednik jednog pograninog okruga, marke; ovo dostojanstvo docnije je postalo nasledio.

marker (fr. marqueur) onaj koji belei pogotke kod bilijara; kelner u gostionicama koji belei pia i jela to se iznesu iz kuhinje, belea, zabeleiva; maina za udaranje iga.

marketender (ital. marcatante) trgovi koji prodaje vojnicima ivotne namirnice i ostale sitne potrebe.

marketerija (fr. marqueterie) rad iaran utiskivanjem paria raznobojnog drveta ili kamenie, aranje utiskivanjem, mozaik.

marketing (eng. marketing) trg. izraz kojim se obuhvataju sve odluke i mere koje se preduzimaju u okviru preduzea radi najboljeg plasmana robe.

marketirati (fr. marqueter) poprskati, pr-skati, arati umetanjem raznobojnog drveta, raditi u mozaiku.

markiz (fr. marquis) visoka plemika titula u Francuskoj, Engleskoj i Italiji (po rangu izmeu vojvode i grofa).

markiza (fr. marquise) ena ili ki markiza; platneni zaklon od sunca ili kie pred prozorima i vratima; krov nad peronom; fotelja; belo vino pomeano sa ki-selom vodom ili sokom od limuna.

markizat (fr. marquisat) dostojanstvo i plemiki posed markiza.

markizet (fr. marquisette) tanka konana tkanina, raznobojne, upotrebljava se za enske haljine.

markirati (fr. marquer) oznaiti, oznaa-vati, obeleiti; staviti ig na, igosati; metnuti potansku ili taksenu marku; istai, skrenuti panju na vanost neke misli i sl. time to se tampa masni jim slovima ili kurzivom; na pozorinim probama: ulogu samo itati, bez glu-mljenja; u bilijaru: beleiti pogotke.

marksizam 537 marodirati

marksizam (nem. Marxismus) filozofske, ekonomske i politike teorije nemakog filozofa i sociologa Karla Marksa (18181883). Filozofski: marksizam je tzv. dijalektiki materijalizam pri-menjen na prirodu i drutvo; njegova osnovna drutveno-ekonomska postavka je: U drutvenoj proizvodnji svoga ivota l>udi stupaju u odreene, nune, od njihove vol>e nezavisno odnose odnose proizvodnje, koji odgovaraju odreenom stupnju razvitka njihovih materijalnih proizvodnih snaga. Celokupnost tih odnosa proizvodnje sainjava ekonomsku struk-turu drupggva, realnu osnovu na kojoj se die pravna i politika nadgradnja i kojoj odgovaraju odreeni oblici drutvene svesti. Nain proizvodnje materi-jalnog ivota uslovljava drutveni, politiki i duhovni proces ivota uopte. Ne odreuje svest ljudi njihovo bie, ve obrnuto, njihovo drutveno bie odreuje njihovu svest. Na izvesnom stupnju svoga razvitka materijalne proizvodne snage drutva dolaze u protivrenost sa postojeim odnosima proizvodnje, ili to je samo pravni izraz za to sa odnosima svojine u kojima su se dotle razvijale. Iz oblika razvitka proizvodnih snaga ti se odnosi pretvaraju u njihove okove. Tada nastupa epoha socijalne revolucije. S promenom ekonomske osnove vri se bre ili sporije prevrat u itavoj ogromnoj nadgradnji . . . U optim crtama mogu se azijatski, antiki, feudalni i savremeni buroaski nain proizvodnje oznaiti kao napredne epohe ekonomske drutvene formacije" (Marks). Kagdatalizam je poslednji drutveni poredak zasnovan na klasama i njihovom antagonizmu. Uloga kapitalizma je bila podrutvljenje procesa proizvodnje. On je rasparava radnika sredstva koncentrisao, pretvorio u kapital, a samog proizvoaa u najamnog radnika. Njegovu predistoriju ini nasilno i krvavo sprovoenje ove ekspropri-jacije ranije sitnih proizvoaa. A zatim je kapital silno razvijao proizvodne snage radi profita uveao se, centra-lizovao, ali i uveao masu proletarijata aktivnu i rezervnu armiju rada. Sa ovom koncentracijom i centralizacijom kapitala . . . raste masa bede, pritiska, ropstva, degeneracije i eksploatacije, ali i revolt radnike klase koja stalno nabu-java i koju sam mehanizam kapitalisti-kog procesa proizvodnje koluje, ujedinju-je i organizuje. Kapitalov monopol postaje okov za nain proizvodnje koji. je s njim i pod njim procvetao. Centralizacija sredstava za proizvodnju i podrutvljenje rada dostiu taku na kojoj vie ne mogu podnositi kapitalistiku ljusku i razbijaju je. Kuca poslednji as kapitalistike privatne svojine. Eksproprijatori bivaju

eksproprisani" (Marks). Ovo se izvruje klasnom borbom proletarijata, koja se uzdie do revolucije i diktature proletarijata. Ova ne uspostavlja iznova rad-nikovu privatnu svojinu, ali uspostavlja individualnu svojinu na osnovicu tekovina kapitalistike ere: na osnovici koo-peracije i zajednikog poseda zemlje i sredstava za proizvodnju koje je proizveo sarad"(Marks). Vladimir Ilji Uljanov Lenjin kae: Marksizam je sistem nazora i uenja Marksovih. Marks je bio nasta-vlja i genijalni dovrilac triju duhov-nih glavnih struja devetnaestoga veka, koje pripadaju trima najodmaklijim zemljama oveanstva: klasine nemake filozofije, klasine engleske politike ekonomije i francuskog socijalizma u vezi sa francuskim revolucionarnim uenjima uopte. ak i Marksovi protivnici priznali su znaajnu doslednost i potpunost njegovih nazora, koje u svojoj celokupnosti pretpostavljaju moderni materijalizam i moderni nauni socijalizam kao teoriju i program radnikog pokreta u svima civilizovanim zemljama sveta . . ."

marksist(a) fil., soc. pristalica marksizma. markt (nem. Markt) svako javno mesto na kome

se vri izmena dobara, trg, trite, pazar, pijaca.

marli (fr. marli) mreaste i pomalo kruta tkanina, tul; mreast ukras na ivici srebrnih tanjira, ivica porcelanskih tanjira; vrsta polusvilene tkanine (nazvana po selu Marli-la-Machine, gde je najpre poeta da se izrauje).

marmariga (gr. marmafro) med. v. maraugija. marmelada (fr. marmelade od gr. meli med,

melon jabuka) pekmez od raznog voa uku-van sa eerom.

marmor (lat. marmor, gr. marmaros) min. mramor, mermer, fin i veoma tvrd kre-njak, sastavljen od sitnih nepotpunih kristala, raznobojan.

marmoracija (nlat. marmoratio) mramori-sanje, oblaganje mramornim ploama.

marmorirati (lat. marmorare) izraditi pege ili pruge kao kod mramora; obloiti (ili: oblagati) mramornim ploama.

marmot (fr. marmotte) zool. brdski pacov, mrmot, svizac (ivi u porodicama po najviim planinama Evrope i Azije).

marod (fr. maraud, lat. moratus) bolestan, slab, nemoan, iznuren od puta.

maroder (fr. maraudeur) pljaka, vojnik koji, pod izgovorom premorenosti ili slabosti, zaostaje iza svoje jedinice pa kriom ide u krau i pljakanje; vojnik koji pljaka poginule i ranjene vojnike; fig. hulja, nitkov.

maroderstvo (fr. maraudage) pljakanje stvari uvijenih i ranjenih vojnika.

marodirati (fr. marauder) bolovati, biti slab; voj. pod izgovorom premorenosti ili

marok 538 maralat

slabosti zaostati iza svoje jedinice pa ii u pljaku po okolini; drsko prosjaiti; otimati; pl>akati poginule i ranjene vojnike.

marok (fr. maroc) laka vunena tkanina. maroken (fr. maroquin, ital. marrochino)

marokanska koa, bojadisana kozja koa sa finim oiljcima, safijan.

maroko (marocco) vrsta amerikog burmuta; pamune tkanina za povezivanje knjiga.

maron (ital. marrone) vot. pitomi kesten, krupan i veoma ukusan za jelo; maron glase (fr. marrons glaces) kestenje u eernoj ocaklini.

Mars (lat. Mars, gei. Martis) mit. bog rata kod starih Rimljana (kod Grka Arvs); fig. rat, boj, borbene buka; astr. jedna od velikih planeta, izmeu Zemlje i Jupitera.

Mars I sovjetska vasionska sonda, prva koja se 1963. pribliila Marsu, ispitala niz karakteristika ove planete i otkrila trei prsten zraenja oko Zemlje; proav-i Mars, postala je vetaka planeta koja krui po elipsi oko Sunca.

marsala (ital. vino di Marala) slatko sici-lijsko vino, spravlja se dodavanjem zgu-snute ire, slino malvasiji (nazvane po sicilijskom primorskom gradu Marsali).

marselin (fr. marcelline) vrsta lake, obino crne svilene tkanine (tafta); nazvana po francuskom gradu St. Marcellin.

Marseljeza (fr. Marseillaise) marseljski margp, omiljena fr. narodna pesma koja je, za vreme prve francuske revolucije, podsticala narod na borbu za slobodu i jednakost, spevao ju je i komponovao kapetan Rouget de l'Isle 1792. g.; danas francuska himna (ime dobila po tome to su je, u Parizu, prvi put pevali vojnici iz Marselja).

marsilijana (ital. marsiliana) venecijanske, spreda okrugla laa za obalsku trgovinu na Jadranskom moru.

marsupijal (lat. marsupialis) Zool. torbar, oposum.

marsupijalizacija (nlat. marsupialisatio) med. pravljenje trbune torbe.

marsupijalije (lat. marsupialia) pl. zool. tor- bari. , . * *

mart (lat. martius) mesec posveen bogu Marsu, trei mesec u godini, oujak (31 dan); prvi mesec u godini starih Rimljana.

martelosi (ital. martellos, lat. martulus) pl. zasvoene okrugle kule na obalama Sar-dinije i Korzike za odbranu od morskih razbojnika (gusara).

martengal (fr. martmgal) bilal, kai koji prolazi izmeu prednjih nogu kod konja i ne da mu da die ili sputa glavu, nego mora da je dri uvek u istom poloaju.

martir (gr. martyros svedok) svako koji je gonjen i zlostavljan zbog svoje ideje, naroito onaj koji je muen i ubijen zbog toga to uporno ostaje, ne alei i ne te-

dei svoj ivot, pri hrianskoj veri, muenik, junak vere.

martirij(um) (lat. martyrium) muenitvo, patnje i smrt onoga koji nevino strada (za svoju veru); deo crkve u kome se nalazi grob muenika za veru.

martoloz (ngr. armatolos, tur. martoloz) ime kojim su Turci, u XVI i XVII veku, nazivali hriane koji su sluili kao vojnici u turskim pograninim gradovima; marto-lozbaa stareina martoloza.

marturina (lat. marturina, nem. Marder kuna) zemljarinska dabina u feudalnoj Slavo-niji; plaana najpre u krznima kuna (otuda naziv), a od XVI v. u novcu.

marale (ital. marciale) kuz. s. marale. marunka (lat. malus armeniaca jermenska

jabuka) bog. jermenska uta jabuica; vrsta krupnih, okruglih, plavocrvenih ljiva.

maruflirati (fr. maroufler) slik. nalepiti slikarske platno na drvo; maruflirana slika slika na lepljena na drvo.

marcescirati (lat. marcescere) postajati trom, slab, slabeti, mlitave.

marcijalan (lat. martialis Marsov, boga rata) ratniki, ratoboran, borben, ratni; sran, hrabar, odvaan; divlji; up. Mars.

marcijalizam (lat. martialis Marsov, boga rata) ratobornost, borbenost, sklonost ratovanju.

marcijalitst (nlat. martialitas) v. marcijalizam. marcipan (nlat. Marci panis, ital. marza-rape)

kola od oadema i eera. marale (ital. marciale) muz. kao mar, vojniki,

ratniki; marale. mar (fr. marche) hod, hodanje, gredenje,

koraanje; uredno kretanje jedne vojne jedinice ka odreenom cilju; muziki komad kao pratnja sveanih, naroito vojnikih kretanja, stupanja, vojniki", alosni", paradni" mar; forsiran mar usiljen mar, brz mar; kao komanda: mar! = napred! polazi!; dalje! bei! kidaj! mar-ruta put kojim se ima marovati, pravac marovanja (ili: putovanja).

maral (nem. Marschal, nlat. marescalcus, ital. mariscalco, fr. marechal) prvobitno: konjuar, nadzornik tale; zatim: vrhovni nadzornik vojske i dvora nekog vladao-ca; nadzornik i rukovalac javnih sveanosti; danas: najvii vojni in u vojskama nekih drava; maral dvora najvii dvorski inovnik, nadzornik i upravnik unutarnjih poslova vladalakog dvora; feldmaral vrhovni komandant vojske u nekim dravama.

maralat (fr. marechalat) l. zvanje i nadlenost marala; 2. nadletvo pod nadzorom marala; 3. zgrada u kojoj se nalaze kancelarije marala i njegovih slubenika; 4. vrhovna vojna komanda, sa mara-lom na elu, uvedena u Francuskoj u febr. 1858. godine.

maran 539 maskuliranje

maran (fr. marchand, lat. merx, mercatus) trgovac, prodavac.

mare (fr. marche) trite, trg, pijaca; pijane cena, kupovna cena.

marirati (fr. marcher) v. marovati; marirati nekoga najuriti nekoga kazavi mu mar!

marovati (fr. marcher) pravilno koraati, ii propisnim vojnikim korakom; peaiti, tresti, putovati; nekoga marovati nekoga najuriti, otperdaiti, oterati.

mar-ruta (fr. marche-route) v. mar. masa (lat. massa, fr. masse) l.

540 mateozofija

masovan (lat. massa) koji je u masi, u velikom broju; masovan rad rad u kojem uestvuje veliki broj radnika; sredstva masovne komunikacije tampa, radio, televizija.

mason (fr. mafon, nlat. macio) zidar, naroito: slobodan zidar; v. franmason.

masonerija (fr. maconnerie) slobodno zi-darstvo; slobodni zidari.

masoterapija (fr. massage masaa, gr. the-rapeia leenje) med. leenje trljanjem, ma-saom.

mastalgija (gr. mastos dojka, sisa, algos bol) med. bol u sisama, bol dojke.

master (eng. master, lat. magister) gospodar, stareina, gazda, sopstvenik; majstor; gospodin, uitelj; mladi gospodin; upravi-telj, nadzornik.

mastike (gr. mastiche) v. mastike. mastikatorije (nlat. masticatoria) pl. med. lekovi

koji se uzimaju vakanjem. mastikatorijum (nlat. masticatorium) sredstvo

za vakanje. mastikacija (lat. masticatio) vakanje, va-

tanje. mastike (gr. mastfche, fr. mastic) bledou-ta i

miriljave smola mastikovog drveta, koje raste naroito na Hiosu, upotrebljava se za pravljenje raznih balzama, masti, firnajza, lakova i kao zain za kolae, eerne voe i dr.; staklorezaki lepak, kit; vrsta rakije zainjene ovim mirisom; mastika.

mastitis (gr. mastos dojka, sisa) med. zapaljenje sisa, dojki.

mastif (eng. mastiff) samsov, buldog (vrsta velikog psa).

masto- (gr. mastos) predmetak u sloenica-ma sa znaenjem: sisa, dojka.

mastodan (gr. mastos) v. mastoidan. mastodinija (gr. mastos, odyne bol) med.

oseanje bola u sisama (ili: dojkama), sisobolja.

mastodon(t) (gr. mastos, odiis zub) geol., zool. vrsta izumrlog surlaa iz porodice slo-nova, sa kljovama u gornjoj i donjoj vilici.

mastozoolit (gr. mastos, zoon ivotinja, lithos kamen) geol. skamenjen sisar.

mastozoon (gr. mastos, zoon ivotinja) zool. sisar, sisavac.

mastoidan ^gr. mastos, eidos oblik, vid) slian sisi, sisast, dojast.

mastoidit (gr. mastos dojka, eidos) med. zapaljenje sisastog dela slepoone kosti koji se nalazi iza une koljke.

mastopatija (gr. mastos, pathos bol, bolest) med. v. mastodinija.

mastupracija (nlat. mastupratio) v. manustu-pracija.

masturbacija (nlat. masturbatio) v. manustu-pracija.

masturbirati (nlat. masturbare) onanisati; v. manustuprirati.

mashala (gr. maschale) med. pazuho.

mashalister (gr. maschalister kai nara-menik) anat. drugi vratni prljen.

mat (fr. mat) l. pr. bez sjaja, taman, tamne boje, ugasit.

mat (pere.) 2. u ahu: zavrni potez protivnika posle koga ugroeni kralj vie nema nikakvog izlaza; fig. pobeen, propao, izgubio igru.

mata (p. mata) paragvajski aj od biljke Peh paraguayensis, omiljeno pie Juno-amerikanaca.

matador (p. matador, lat. mactator kolja, ubica) glavni borac u borbi s bikovima u paniji, koji ranjenoj ivotinji zadaje smrtni udarac; u kartama: najjai aduti; fig. istaknut, vaan, ugledan ovek, uvena linost, prvak u nekoj struci, peen u svojoj struci, zverka".

matamorizam (p. matamoros) samohvali-sanje; izraz koji se upotrebljava za one koji vikom i drekom, nadutim i visoko-parnim reenicama pokuavaju da zbune svoje protivnike; zool. izraz kojim se oznaava nain odbrane kojim se slue neki insekti da bi se odbranili od svojih napadaa time to se silno kostree, nadimaju, istiu svoje bodljike i dr., samo da bi zastraile svoje neprijatelje.

matamoro (p. matamoros) lit. ubica Mava-ra", veoma omiljena linost u staroj panskoj komediji, panski vojnik--laljivac koji pria svoja junatva i podvige koji se, u stvari, nikada nisu dogodila; bog. naziv za vei broj neofan-zivnih biljaka, ali po izgledu veoma opasnih i otrovnih.

mateziologija (gr. mathesis uenje, znanje, logfa) uenje o nauci, tj. metodika.

matezis (gr. mathesis uenje, znanje) v. matematika; matezis aplikata (nlat. mathesis applicata) primenjena matematika; matezis pura (nlat. mathesis pura) ista (ili: neprimenjena) matematika, tj. ona koja prouava veliine same za sebe.

matema (gr. mathano uim, nauim, mathema znanje, nauka) ono to je naueno, predmet uenja, znanje, nauka; pravilo, naroito matematiko.

matematika (lat. mathematica, gr. mathema) nauka o veliinama, tj. aritmetika, alge-bra i geometrija; matezis.

matematiar (lat. mathematicus, gr. mathema) nastavnik matematike; onaj koji se nauio bavi matematikom.

matematiki (gr. mathema) koji pripada matematici ili se na njoj osniva; izvestan, pouzdan, nesumnjivo utvren.

matev (fr. matin, ital. mattino, lat. matutinum) l. jutro; jutarnji kaput, jutarnja haljina; 2. ime poznatog francuskog lista.

mateozofija (gr. mataios uzaludan, nitavan, sophia) nitavna mudrost, nadrimu-drost.

mateologiJa 541 mater familijas

mateologija (gr. mataios uzaludan, nitavan, logia) nekoristan govor, prazne rei, lupetanje.

mateopeja (gr. mataios uzaludan, nitavan, poieo inim, radim) nekoristan, bes-ciljan, uzaludan posao.

mateoponija (gr.ta1aroa)uzaludan trud, uzaludan rad.

mateotehnija (gr. mataios uzaludan, nitavan, tehne vetina) vetina ili umetnost bez vrednosti.

mater (lat. mater) mati, majka; alma mater (lat. alma mater) blaga, asna majka (poasno ime za univerzitet); dura mater (lat. dura mater) znat. tvrda modane opna, mo-dani omota.

Mater doloroza (lat. Mater dolorosa) bolom skrena majka"; bogorodice u bolu zbog patnji svoga sina (omil>ena tema slavnih slikara i vajara).

materija (lat. mater mati, materia) fil. celo-kupna objektivna stvarnost koja postoji nezavisno od ljudske svesti, data je u prostoru i vremenu, a njeno sutinsko svojstvo, prema Marksu, jeste da je ona subjekt svih promena, odn. da je dinami-ka, da u sebi sadri princip kretanja; tvar, stvarna sadrina prostora ili jednog njegovog dela, ono to ispunjava prostor a iji se fiziki karakter oznaava kao masa", telesna tvar, ono od ega je telo sastavljeno (supr. forma); sadrina, predmet (npr. govora, prouavanje); tkani-na; materija morbi ili materija pekans (lat. materia morbi, materia peccans) med. uzrok bolesti.

materijal (lat. materia) graa za neki rad, predmet obrade; sprema, pribor, oprema; graa, gradivo.

materijalan (lat. materialis) tvarni, telesni-, stvarni, koji se tie onoga od ega se neko fiziko telo sastoji; bitan, sadra-jan (supr. formalan); materijalna istina prav. najvei stepen izvesnosti do koje sudija moe doi u krivinom postupku; materijalni interes stvarna korist, bitna korist; materijalna taka geometrij-ska taka sa fizikim znaenjem, tj. taka koja ima svojstvo lenivosti ili iner-cije (pojam koji je u XVIH stoleu stvorio Dubrovanin Ruer Bokovi); geometrij-ska taka.

materijalizam (fr. materialisme, lat. materialis) fil. teorijski: shvatanje koje smatra tvar ili materiju kao jedinu supstanciju sveta i kao sutinu svih stvari, pa i psihike (duevne) pojave samo kao funk-cije materije; dijalektiki materijalizam marksistika filozofija. ,, . . . nauka o najoptijim zakonima kretanja i razvitka prirode, ljudskog drutva i miljenja" (Engels); praktiki ili etiki materijalizam: uenje koje postavlja kao cilj ivota ulno uivanje sadanjice, a ulna ili materijalna dobra smatra kao

jedino za im valja teiti, odbacujui I prezirui tzv. idealne vrednosti, poto su materijalna dobra jedini stvarni osnovi ivota i kulture; istorijski materijalizam primena dijalektikog materija-lizma na istraivanje istorije, primena na drutvene nauke: Privredni sklop (ekonomske struktura) drutva jeste stvarna osnova na kojoj se podie pravni i politiki nadgradak (pravna i politika nadgradnja), i kojoj odgovaraju odreeni drutveni oblici svesti . . . Nainom proizvodnje materijalnog ivota uslo-vljeno je drutveno, politiko i ivotno zbivanje uopte" (Karl Marx, Zur Kritik der politischen Okonomie, predgovor, 1859); mehaniki materijalizam uenje koje smatra da ivi organizam nije nita drugo nego sloen mehanizam, i da se, prema tome, iva materija ne razlikuje od mrtve; supr. idealizam.

materijalizacija (nlat. materialisatio) tobonje otelovljenje, ovaploenje duhova onih koji su umrli, kako veruje spiriti-zam; postajanje telesnim, pretvaranje neega eterikog u telesno.

materijalizirati v. materijalizovati. materijalizovati (fr. materialiser) uiniti neto

telesnim, pretvarati (ili: pretvoriti) u telesno, ovaploavati, ovaploti-ti, oteloviti, otelovljavati; pridati (ili: pridavati) emu prirodu telesnog.

matsrijalist(a) (fr. materialiste) fil. 1. pristalica materijalizma; supr. idealist; 2. ovek koji ceni samo materijalna dobra i tei samo za materijalnim dobrima, sebi-njak.

materijalistiki (fr. materialiste) koji je u skladu sa uenjem materijalizma, naklonjen materijalizmu.

materijatum (nlat. materiatum) neto to je izraene ili sastavljeno od neke tvari (ili: grae, materije).

materijacija (nlat. materiatio) stvaranje (ili: obrazovanje) grae (ili: materije, tvari). materna (lat. mater mati, materna) l. pl.

prav. materinstvo, materinski deo nasledstva, nasledstvo koje nekome pripada po materi.

materna (lat. materna) 2. fosforom bogati hranljivi preparat koji se spravlja od klica sita. maternite (lat. mater mati, fr.

maternite) porodilite; kola za babice. maternitet

(lat. mater mati, nlat. materni- tas, fr. maternite) materinstvo; bitisanje majke; princip materniteta prav. naelo po kome je dunost matere da izdrava svoje vanbrano dete. mater pija (lat. mater

pia) nena, bogougodna majka; aiat. meka modana opna, meki mo- dani omota. mater familijas (lat. mater

familias) majka porodice, majka.

542 mahagoni

matiko (nlat. folia matico) biberasta ukusa lie jedne peruanske biljke, od koga se spravlja lek protiv gonoreje.

matinata (ital. mattinata) jutarnja pesma pod prozorom dragane; supr. serenada.

matine (fr. matinee) vreme od svanua do podne, prepodne; zabava (ili priredba, sedeljka) koja se odrava pre podne i posle podne; jutarnja haljina.

matirati (fr. mater) 1. uiniti nesjajnim, tamnim, ugasitim; up. mat 1.

matirati (pere.) 2. pobediti protivnika u ahu; fig. pobediti, savladati, ukrotiti, onesposobiti za dalji rad ili borbu, uhvatiti koga u sve etiri; up. mat 2.

matrac (nlat. matratium, ital. materasso) duek ispunjen konjskom dlakom ili morskom travom pa proiven; strunjaa; pro-iven kolski jastuk; madrac.

matrijarhat (lat. mater mati, gr. archos voa, stareina) 1. prvobitni oblik drutvenog ureenja u kojem je majka bila glava porodice i upravljala zadrugom; 2. materinsko pravo, stanje u kome dete ne pripada oevoj, nego materinoj lozi.

matriks (lat. matrix) znat. materica; fig. poreklo, izvor, uzrok; javni spisak, popis, matica.

matrikula (lat. matricula) popisna knjiga, spisak imena lanova nekog drutva; upi-snica na univerzitetima; spisak prihoda nekog duhovnog ili svetovnog nadletva; spisak lanova jedne parohije: roenih, krtenih, umrlih i oenjenih (udatih), matica, broj vojnikog jedininog spiska.

matrimonijalan (nlat. matrimonialis) koji se tie braka, brani.

matrimonijalije (nlat. matrimonialia) pl. '" brane stvari, brani poslovi. matrimonijum (lat. matrimonium) brak,

brano stanje; supr. konkubinat. matrica (fr. matrice) tip. bakarni kalup u kojem

se liju tamparska slova; u galva-noplastici: obrnut kalup koji se dobiva otiskivanjem drvoreza ili autotipije, pomou jedne prese, u ploi od voska ili od iste gutaperke, pri emu se ispupeni delovi prvobitne ploe pojavljuju udube-ni, dok su udubeni delovi ispupeni; ba-darska mera, pramera.

matricidijum (lat. matricidium) ubistvo matere, materoubistvo.

matroz (hol. matroos, dan., v. matros) mornar, brodar, sluga na brodu.

matrona (lat. matrona) kod starih Rimljana: ugledna gospoa visokog reda; uvaena ena u godinama, gospa.

matronimika (gr. mater mati, oputa ime) izvoenje porodinog imena (prezimena) od enskog, materinog imena, npr. Mili-i (Milica), Ljubii (Ljubica), Anii (Anica) i dr.

natura (lat. matura) v. maturitet. maturant (lat. maturare dozrevati, maturans)

uenik zavrnog razreda srednje kole

koji e polagati vii teajni ispit (maturu):

maturancije (lat. maturantia) pl. med. lekovi koji pomau sazrevanje, gnojenje.

maturativan (nlat. maturativus) sazrevan, koji pomae sazrevanje, gnojenje.

maturacija (lat. maturatio) ubrzavanje, po-urivanje; zrenje, sazrevanje, dozrevanje; med. gnojenje, zagnojavanje.

maturirati (lat. maturare) dovesti do zrelosti, uiniti zrelim; zreti, dozreti, sa-zreti; poloiti ispit zrelosti u srednjoj koli; ubrzati, brzo izvesti, pouriti neto; prav. traiti da se ubrza donoenje reenja.

maturitet (lat. maturitas) zrelost, dozre-lost, dospelost; naroito: ispit zrelosti u srednjoj koli, vii teajni ispit (matura).

matutina (lat. matutina se. hora) u katolikoj crkvi: jutrenje, prvi kanonski as.

mauka (rus. matuka) majica, mam