T

T, t dvadeset drugo slovo naše ćirilice, devetnaeste naše latinice (T, t); kao skraćenica: T.= Testamentu*!, tom, tribun; 1.= titula, tuš, tare; t. r.= Titule pleno; t. t. = titule toto; tab. = tabula; Test. — tes-tamenat; muz. t-^tenor; mat. tg ili tang= tangens; fiz. T = apsolutna temperatura; t=TOHa; hen. tP=talijum,1a = tantal; Te = telur; 1Lj = terbijum; Ts=tehnecijum; Ti = gigan; 1\l=torijum; Tt = tulijum; 1—vo-donkkov izotop tricijum.

tabak (arap. tabaq, tur. tabak) 1. komad hartije razne veličine sa dva lista; štamparski tabak list hartije koji ispresavijan daje 16 štampanih strana razne veličine; autorski tabak štampana hartija sa ZO 000 štamparski^ slova i drugih znakova.

tabak (šp. tabaco, ital. tabacco, fr. tabac, nem. Tabak) 2. biljka za pušenje i ušmr-kivanje, duvan (nazvana po pokrajini Ta-bako u St. Domingu, gde je 1496. najpre nañena; po nekima, reč tabako znači, u jeziku ostrva Haiti, posudu iz koje su uroñenici pušili).

tabakana (arap.-pers.-tur. tabakhane) ko-žarska radionica, mesto gde se čini sirova koža.

tabakera (fr. tabac duvan, tabatiere) kutija za duvan, cigarete ili burmut (kožna, drvena ili metalna).

tabakoza (nlat. tabacosis) med. bolest radnika u fabrikama duvana koja dolazi od udisanja duvanske prašine.

taban (tur. taban ravan) donja strana stopala. tabardiljo (šp. tabardillo) šarlahna groznica u

Južnoj Americi. tabela (lat. tabella) pločica, tablica, pre-gledna

tablica, skrižaljka, pregledno sreñen spisak (grafički ili u brojkama), npr. genealoške, istorijske, hronološke tablice.

tabelaran (nlat. tabellarius) tabličast, u obliku tablice; tablični, prikazan na tablici ili pomoću tablica; pregledan, prikazan ili sreñen po rubrikama.

tabelirati (lat. tabella) farm. pomoću šećerne materije izraditi u obliku pločica, npr. čokoladu.

tabernakl (lat. tabernaculum) šator, paviljon, senica s kovčegom kod starih Jevreja; kod katolika: kovčeg, poveća kutija u obliku kućice u kojoj se čuva monstran-ca sa posvećenom hostijom (up. kivot); zaštitni krov za kipove, oltare, grobove i DR-

tabes (lat. tabere čileti, kopneti, sahnuti, raspadati se, tabes čilenje, kopnjenje, sah-njenje, raspadanje) med. sušenje, kopnjenje tela; tabes abdominalis (lat. tabes abdo-minalis) tuberkuloze trbuha; tabes dorsa-lis (lat. tabes dorsalis) sušenje leñne moždine praćeno poremećajima stabilno-sti i sigurnosti hoda, posledica sifili-sa; tabes pulmonalis (lat. tabes pulmona-lis) tuberkuloza pluća.

tabescencija (nlat. tabescentia) med. sušenje, mršavljenje, kopnjenje, čiljenje.

tabetičan (lat. tabes) med. bolestan od tabesa, tabesni, koji se tiče tabesa.

tabetičar (lat. tabes) med. onaj koji je bolestan od tabesa, sifilisa, sifilitičar.

tabičan (lat. tabes) med. v. tabetičan. tabla (lat. tabula) ploča; ploča za pisanje,

crtanje itd.; up. tabula. tabl d'ot (fr. table d'hote) gostionička trpeza,

ručak u gostionici sa istim brojem i vrstama jela i sa istom cenom za sve goste, za razliku od ručka a la kart (fr. a 1a carte), gde gost bira i plaća jela po jelov-niku.

tableta (fr. tablette) 1. ploča, tablica za pisanje; 2. poslužavnik za kafu, čaj i dr.; 3. farm. ukalupljena, zbijena (ili: presova-na) lekovita masa u obliku četvrtastih ili okruglih pločica (pastkla).

tabletirati (fr. tablette ploča) farm. od lekovite mase (smese) praviti okrugle ili četvrtaste pločice (tablete, pastile).

table (fr. tableau, lat. tabula) slika; pregledno sreñeno prikazivanje; spisak, lista; u pozorišnom komadu: slika (izmeñu čina i pojave); fig, veliko iznenañenje, zaprepašćenje.

tablonet (fr. tableau) omiljena društvena igra karata u kojoj učestvuju dva ili četiri igrača sa 52 karte.

tabl-rond (fr. Table-ronde) lit. „društvo okruglog stola kralja Artusa", sto za ko-

tabor 891 taksativan

jim sedi kralj Artus sa svojim vitezovima (iz kruga priča o kralju Artusu u staroj francuskoj i nemačkoj književnosti); taflrunde.

tabor (slov.) kod Čeha i Mañara: utvrñeni vis, artiljerijski park; naročito: brdska tvrñava, ratni logor husita koji je 1420. god. podigao Jan Žiška, po kome su husite nazivali taboritima; kod Turaka: odeljenje vojnika u jačini oko jednog bataljona.

taboriti pl. v. pod tabor. tabori ćani v. husiti, tabu svetost i neprikosnovenost bogovima \

posvećenih stvari, mesta ili osoba, jer ako se dodirnu, oni, tobože, donose veliku nesreću, bolesti i smrt (u religiji ostr-vljana Južnog mora), jedan od najnižih kultova demona i prirodnih predmeta; tabuizam.

tabuizam v. tabu. tabula (lat. tabula) daska, ploča, tabla

(naročito za pisanje); pl. spisi, povelje, pismena, dokumenta, računi, računske knjige.

tabula votiva (lat. tabula votiva) spomen--ploča.

tabula raza (lat. tabula gaza ploča ili tabla čiji je vosak poravnjan, na kojoj dakle, ništa nije napisano, jer se ranije pisalo stilom po takvim tablicama) istrugana, glatko izbrisana, neispisana tabla; otuda: glatka, prazna bakrena ili kamena ploča, neispisan list; ovaj izraz najčešće se upotrebljava da se označi kako ljudska duša nema nikakvih uroñenih ideja, predstava (poreklo mu je u jednom mestu Aristotelova dela „O duši", Š, 4); napraviti tabulu razu nešto potpuno ukloniti ili odstraniš, potpuno rašči-stiti; ft. potpuno neznanje.

tabulator (nlat. tabulator) na pisaćoj mašini: izrañivač redaka i rubrika (za pravljenje tabela).

tabulatura (nlat. tabulatura) najtačniji red i pravilnost; muz. na nekim instrumentima: označavanje tonova slovima i brojkama mesto notama.

tabulet (nlat. tabuleta) lak drveni sanduk sa pregradama koji nose na leñima putujući trgovci.

tabun 1. (rus. tabun) velika ergela konja u stenama Rusije.

tabun 2. (eng. tabun) dugotrajni bojni otrov iz grupe trilona; ima izgled crvenomrke tečnosti, čiji miris podseća na miris krušaka; pronañen 1944, ali nije upotrebljen u ratu.

taburet (fr. tabouret, šp. taborete) stolica bez naslona; klupica za noge (pri sedenju); floretna tkanina sa šarenim cvetovima.

tavelirati (fr. taveler) slik. išarati pegama, poprskati.

tavoleta (ital. tavoletta) slik. daščica na kojoj slikar, pri radu, drži boje; up. paleta.

tavoloca (ital. tavolozza) v. tavoleta. Tagalci pl. malajski narod na Filipinima koji

govori tagalskim jezikom malajskog jezičkog stabla, potomci malajskih doseljenika.

taze (pere. taze, tur. taze) novo, sveže, mlado, tek spravljeno (jelo), tek ubrano (voće).

tazimetar (grč. tasis zatezanje, napon; širenje, metron merilo, mera) sprava za me-renje širenja nekog tela usled pridavanja toplote itd.

tain (arap. ta'yin odrediti, tur. tayin obrok, sledovanje) obrok; vojnički hleb, sledovanje.

tajga (rus. tanga) ogromna sibirska prašuma, 1.000—2.500 km široka, neprohodna i bogata životinjama (lisicama, kurjacima, mrkim medvedima, samurima, vidrama, se-vernim jelenima i dr.).

tajlorizam (Taylor) po američkom inženjeru Frederiku Vinslovu Tajloru (1856—1915) nazvani sistem naučne organizacije rada koji se sastoji u tome što se, tačnim aparatima i metodima, mere pojedini pokreti radnika pri radu, pa se, izbegavajući premaranje i rasipanje snage, utvrñuje formula najcelishodnijeg vršenja potrebnih pokreta pri radu; ovim se meto-dom postiže velika ušteda u vremenu i povećava proizvodnja.

Tajlorov sistem v. tajlorizam. tajmkiper (eng. time-keeper) sp. sat za tačno

merenje vremena. tajfun (kin. tai-fung) v. tifon. tak (fr. taquet kočić) bilijarski štap. takelaža (nem., hol. Takel) sve što služi

kretanju lañe pomoću jedara i što drži katarke (jarboli, užeta, krstovi i jedra na brodu).

taklidi-seif (tur. taklid seyif) ceremonija kad sultan pripasuje sablju (što je za-menjivalo krunisanje).

takrir (arap. taqrir, tur. takrir) službeni akt, naročito akt o ubaštinjenju.

taksa (lat. taxare proceniti, nlat. taxa, fr. taxe) 1. zvanično propisana cena (hleba, mesa, vožnje autom itd.); 2. vrsta posrednog tarifskog poreza: dažbina, pristojba, zakonom utvrñena suma novca koju je potrebno položiti u taksenim markama ili novcu da bi se neka stvar, npr. molba, mogla uzeti u postupak, ili da bi nešto moglo stupiti na snagu (prenosna taksa, nasledna taksa itd.); taksa stole (nlat. taxa stolae) utvrñena nagrada katoličkom svešteniku za pojedine svešteničke radnje.

taksametar v. taksimetar. taksativan (nlat. taxativus) koji se može

taksirati, koji se može tačno odrediti ili utvrditi; taksativno nabrajanje prav. poimenično nabrajanje, npr. u nekom zakonu, svih slučajeva na koje se izvesna zakonska odredba može primeni™»

taksator 892 talentovan

taksator (nlat. taxator) procenilac, odreñi-vač cene.

taksacija (lat. taxatio) odreñivanje vrednosti, utvrñivanje cene; procenjivanje, pro-cena; polaganje propisane takse; stavljanje taksene marke na neku ispravu itd.

taksi (fr. taxi) putnički automobil sa tak-simetrom.

taksi-automobil v. taksi. taksiderma (grč. taxis ureñenje, derma koža)

ispunjena životinja taksidermija (grč. taxis, derma) veština

punjenja životinja; uputstvo o punjenju životinja i o njihovom održavanju.

taksidermist (grč. taxis, derma) ispunjavač životinja.

taksija (grč. taxis) biol. v. tropizam. taksimetar (fr. taxi, grč. metron mera,

merilo) na automobilima: sprava koja sama, automatski, beleži preñeni put u kilometrima (radi odreñivanja cene vožnje).

taksin hem. otrov koji se dobija iz lišća, izdanaka i semena tise.

taksiologija (grč. taxis ureñenje; red, poredak, logia nauka) nauka o redu, o raspore-ñivanju, o sistematisanju.

taksionomija (grč. taxis, nomos zakon) v. taksiologija.

taksirati (lat. taxare) odrediti cenu; utvrditi cenu; proceniti, procenjivati; položiti (ili: platiti) propisanu taksu; prilepiti taksenu marku (na molbu).

taksis (grč. taxis red, raspored) ubojni red, raspored bitke; med. nameštanje (kile i DR-)-

taksonomija (grč. taxis, nomos zakon) lingv. poreñenje sličnih pojava u jednom ili u raznim jezicima koje služi kao osnova za klasifikovanje (razvrstavanje) jezičkih pojava i samih jezika.

taksofon (nlat. taxa, grč. phone glas, zvuk) telefon-automat.

takt (nlat. tangere dodirnuti, dirati, taknuti, tactus) 1. dodir, dodirivanje, pipanje, sposobnost dodirivanja, opil; fig. smisao za fino, finoća i sigurnost ponašanja u ophoñenju s drugima, osećanje za ono što priliči; 2. muz. grupa tonova dobivena ravnomernom podelom jednog niza tonova; 3. ravnomerna podela vremena, ravnomerno kretanje, npr. u plesu.

taktizirati (grč. taktike) raditi, postupati po taktici; postupati pri radu i ophoñenju oprezno i smišljeno.

taktika (grč. taktike od tasso postavim, postrojim) voj. naukd o upotrebi trupa pre, za vreme i posle borbe, veština voñenja trupa; grana ratne veštine koja se bavi rešavanjem taktičkih zadataka na kartama i terenu; fig. celishodno i odmereno postupanje pri radu ili ophoñenju, umetnost.

taktilan (lat. tactilis) koji se tiče čula pipanja, opipljiv, dodirljiv.

taktirati (lat. tactus) beležiti takt, ozna-čavati takt; rukom odbrojavati trajanje nota; davati takt, udarati takt. takti čan (grč. taktikos) koji se tiče taktike, vešt u voñenju trupa; umešan, koji radi po planu ili smišljeno; obazriv, pažljiv, fin u ophoñenju. takti čar (grč. taktik6s strojni, vičan po-strojavanju, vešt u rasporeñivanju ubojnog reda) voj. onaj koji vešto primenjuje taktiku; umešan, obazriv, pažljiv čovek (pri radu itd.). taktmeser (lat. tactus, nem. Messer) v. metro-

nom ili hronometar. tal (nem. Teil) deo neke celine, udeo (npr. u imanju, nasledstvu i sl.). talambas (arap. tabl bubanj, pere. baz od baljten igrati, tur. davulbaz, tulumbaz) vrsta bubnja. talamus (grč. thalamos) bračna postelja; bog. semeno ležište cvetova; znat. deo sive supstancije mozga koja sadrži nervne ćelije i koja se nalazi ispod moždane kore na prednjem delu moždanog stabla. talant (grč. talanton) v. talent 1. talar (lat. talaris) duga svečana haljina, kraljevski ogrtač; duga gornja haljina katoličkih i evangeličkih sveštenika; službeno odelo sudija. talasarhija (grč. thalassa more, agsćb vladam)

gospodarstvo na moru, pomorska nadmoćnost.

talasografija (grč. thalassa, graphia opisivanje) v. oceanografija.

talasokratija (grč. thalassokratia) v. talasarhija. talasometar (grč. thalassa more, metron mera, merilo) sprava za merenje plime i oseke; sprava za merenje morskih dubina. talasoterapija (grč. thalassa, therapeia lečenje) med. lečenje morem; nauka o lekovito-sti mora, nauka koja proučava uticaj morske klime na čovečji organizam. talbotipija (grč. typos otisak) fotografija

nazvana po jednom od pronalazača, Engle-zu Foksu Talbot-u; up. kalotipija.

galeb (arap. talib, tur. talebe) istraživač, ispitivač, naročito na polju nauke; učenik; student; naučnik.

taleman (šv. tala, tap) govornik u ime seljačkog staleža u švedskom parlamentu.

talent (grč. talanton, lat. talentum) 1. kod starih Grka i Jevreja: odreñena težina i izvesna svota novca (talant); u novoj Grčkoj: teg od 100 mina =150 kg; 2. fig. prirodan dar, darovitost koja se vežbom može razviti u sposobnost naročito lakog, sigurnog i dobrog obavljanja poslova u nekoj oblasti, bez postojanja stvaralačke snage genija; darovit, obdaren čovek.

talentovan (lat. talentum) 'darovit, od prirode sposoban, obdaren za što.

taliziJanizam 893 tambur in

talizijanizam (grč. thatysia sc. iera žrtve prvenice, žrtve prvih plodova) v. vegeta-rijanizam i talizije.

talizije (grč. thalysia sc. iera) pl. žrtve u slavu boginje Demetre, koje su se sastajale od prvih zemaljskih plodova.

Galija (grč. Thalia, Thaleia) mit. 1. jedna od tri gracije; 2. jedna od devet muza, muza zaštitnica dramskog pesništva, naročito komedije; otuda: Talijin hram = pozorište.

/galija (arap. tali', tur. talih) sreća, naročito: dobra sreća; zvezda pod kojom se neko rodi; sudbina.

talijum (grč. thallos mladica, izdanak, nlat. thallium) hem. osoben metal, u spektru pokazuje sjajnu zelenu liniju, otuda mu i naziv; atomska masa 204,37, redni broj 81, znak T1; služi za izradu optičkih stakala koja jako lome svetlost.

talik (arap.) vrsta položenih persijskih slova, koja su docnije primili i Turci.

talio (lat. talis takav, talio gen. talionis) uzvraćanje, odmazda, vraćanje istom merom; jus talionis (lat. jus talionis) pravo odmazde, po načelu: oko za oko, zub za zub; talion.

talir veoma čest i star naziv novca u mnogim zemljama i u raznim oblicima (taler, daler, dalder, dolar i dr.); naziv po Joahimstalu (Joahimovu) u današnjoj Čehos lovačke j, gde je kovan još u XVI veku; kod nas ih kovala samo Dubrovačka Republika.

talisman (fr., šp. talisman, arap. tilsim, grč. telesma danak, porez, dažbina, od teleein platiti; izvršiti, ispuniti, telos izvršenje, ispunjenje) čarobni magijski predmet koji, po veoma rasprostranjenom narodnom sujeverju, daje onome ko ga nosi čarobnu moć, štiti ga od zla i donosi mu sreću; amajlija.

talit (hebr.) četvrtasto ćebe kojim Jevreji, za vreme molitve u sinagogi, pokrivaju glavu i vrat; takoñe: mrtvačka haljina, mrtvačka košulja.

talk (arap, šp. talco, nlat. talcus) min. mi-lovka, magnezijev silikat s vodom, lju-spast ili listast, boje žute ili crvenkaste, pod prstima mastan (upotrebljava se kao prašak za mazanje mašina, glačanje kože i dr.).

talkšist (arap., nlat. talcus) min. talkov škriljac. talmi-zlato žuta slitina bakra, sadrži samo do

1% zlata, kao žica ili lim upotrebljava se za izradu ukrasa i nakita (nazvan po pronalazaču, fr. fabrikantu Tallois i demi-or = Talmior.

Talmud (hebr. Talmud, rab. thalmud usmena pouka) zakonik pohrišćanskih Jevreja, zbirka jevrejskih predanja i zakona, pri-reñena izmeću P i VI veka n. e., koja sadrži celokupne učenje jevrejstva, judai-zma.

talmudisti (hebr. Talmud usmena pouka) pl. Jevreji koji priznaju Talmud, zovu se još i rabiiiti (za razliku od karaita, koji ne priznaju ni Talmud ni predanja).

talov (fr., šp. talon, ital. tallone, lat. talus peta, potpetica) 1. voj. ispupčenje na spoljašnjem zidu bastiona; 2. u kartanju: karte (za kupovanje) koje preostanu posle podele karata igračima; 3. arh. ukras na donjem delu izduben a na gornjem ispupčen; 4. muz, donji deo gudala, žbica; 5. kod akcija i hartija od vrednosti: tabak s kuponima, od koga se svake godine odseca po jedan kupon radi unovčavanja po utvr-ñenoj ceni.

talofite (grč. thallos mladica, izdanak, phyton biljka) pl. bot. biljke koje nemaju ni jednog pravog biljnog organa, tj. ni korena, ni stabla, ni listova (npr. okreci, lišaji, gljive itd.).

talpa (tur.) velika debela daska, brvno. talpara (tur.) brvnara, kuća načinjena od talpi. talus (grč. thallos mladica, izdanak, phytbn

biljka) 1. bog. biljno telo na kome se ne razlikuje ni koren, ni stablo, ni list; up. talofite.

talus (lat. talus) 2. zool. skočna kost; kocka (za igru); nagib zemljišta, nagnute zemlji-šte.

talcijum (nlat. talcium) hen. v. magnezijum. taman (arap. taman, tur. tamam) pril. baš, -

upravo, potpuno. tamandu (braz. tamandua) zool. mravojedac,

južnoamerički bezubi sisar. tamarind (ital., šp. tamarindo, nlat. Tata-rindus

indica) bot. afrička i istočnoindij-ska kisela urma, od koje se pravi pekmez koji se upotrebljava kao blago sredstvo za čišćenje.

tamariska (lat. tamariscus) bot. azijske, afričko i južnoevropsko zimzeleno drvo, čiji se solju bogati pepeo upotrebljava za štavljenje i bo j a disanje.

tambula (arap.) crnački doboš od drveta. tambur (fr. tambour, ital. tamburo) 1. doboš;

dobošar; 2. zaklon nad vratima od vetra, kiše, zime i sl.; 3. arh. deo grañevine oblika valjka, cilindra, ili mnogougla na kome leži kube; 4. pokrivena platforme železničkog vagona; 5. vrsta veza.

tambura (arap. tanbur, tur. tanbura) muz. poznati muzički instrument sa četiri do šest metalnih žica.

tamburelo (ital. tamburello) v. tamburin. tamburin (ital. tamburino) mali doboš u koji

se udara dlanom i koji ima praporce u obruču, daire (upotrebljava se na Istoku, u Španiji i kod nas kao pratnja narodnih plesova i pesama, naročito sevdalinki); ñerñef za vez; živ španski i južnofrancuski ples, sličan gavoti, u kome igrač sam sebe prati tamburinom.

tambur -mažor 894

tambur-mažor (fr. tambour-major) podoficir starešina dobošara i trubača u puku.

tamiz (fr. tamise) uglačana vunena tkanina. tampon (fr. tampon) zapušač, čep; ned. zapušač

od vate, gaze, šarpije i dr. koji se stavlja u prirodne ili bolešću nastale otvore na telu da bi se zaustavile krva-renje; tamponska država mala država koja se nalazi, kao kakav čep, izmeñu dve velike države.

taiponada (fr. tampon) med. zatvaranje rane tamponom, stavljanje tampona.

tamponaža (fr. tampon) rud. 1. svi radovi kojima je cilj da se odvoje slojevi vode od slojeva nafte i da se spreči pristup vode u izbušeno mesto; 2. kod probijanje rudnog okna: veštačke zapušavanje praznina i pukotina cementom, glinom, bitumenom itd.

tamponacija v. tampona da. tamponirati (fr. tamponner) začepiti, zapušiti,

zatisnut; med. staviti tampon, zaustaviti krv (vatom, gazom i sl.).

tamtam (kin.) gong, kineski ili indijski ručni doboš od slitine bakra i belog lima, u obliku okrugle ploče, u koji se udara maljicom; fig. vašarska galama, graja, buka.

tan (kin.) 1. najveća kineska i japanska trg. mera = 100 kina = 60,453 do 60,479 kg (pikul); japanska mera za površinu = 9,917 zri.

tan (eng. thane) 2. visoka plemićka titula u Škotskoj.

tanagra (grč. Tanagra) mali životinjski i ljudski kipovi raćeni od pečene zemlje, odlikuju se gracioznošću (naziv po beo-tijskom gradu Tanagri, gde su proizvoñene u GU veku pre n. e.).

tanaimi (hebr.) pl. jevrejski tumači Mojsije-vih zakona od I—Š veka n. e.

tanatizam (grč. thanatos smrt) učenje i verovanje da je duša čovečja smrtna.

tanatozis (grč. thandtosis usmrćenje) med. umiranje jednog dela tela.

tanatoide (grč. thanatos smrt, eidos vid, oblik) pl. med. bolesna stanja slična smrti, npr. obamrlost, bolest spavanja, nesvestica, tetanus i dr.

tanatologija (grč. thanatos, logia nauka) nauka o prirodi i uzrocima smrti.

tanatometar (grč. thanatos, metron mera, merilo) sprava za utvrñivanje smrti.

tanatofobija (grč. thanatos, phobos strah) med. preteran (ili: bolesni) strah od smrti.

tanad (nem. Tanz) igra, ples; igranka. tang (dan. tang, isl. thang) 1. biljna vrsta iz

porodice algi, bojadžijska mahovina od koje se dobiva crvena boja; up. fukus.

tang (ind.) 2. vrsta istočnoindijskog muse-lina.

tang (jap.) 3. mera za površinu u Japanu, u dužini od 20 i širini od 15 Jgenga = 9,917 ari; tan.

tavgens (lat. tangens dodiran, koji dodiruje) kom. goniometrijska funkcija: u pravou-glom trouglu odnos izmeñu suprotne i nalegle katete (tang) za dani ugao.

tangent (lat. tangere dodirivati, tangens) čekičić, maljica kod muzičkih instrumenata sa žilama i časovnika što sviraju.

tangenta (lat. tangere dodirivati, tangens) geok. dirka, prava koja spaja dve uzastopne (konsekutivne) tačke krive, krivulje.

tangentni (lat. tangere dodirivati) dodiran, koji dodiruje; dodirni.

tangentometar (lat. tangere dodirivati, tan-gens, grč. meiron mera, merilo) tahimetar za merenje visina trigonometrijskim putem.

tangenckjalni (nlat. tangentialis) dirčni, koji je u pravcu dirke, koji dejstvuje u pravcu dirke, koji se kreće u pravcu tangente; tangencijalna sila komponente sile u pravcu tangente (supr. normalna sila); tangencijalno kretanje kod centralnog kretanja kretanje jednog tela u pravcu tangente, time što centripetalna sila u ma kojoj tačci kružne putanje ne deluje, tako da se telo usled inercije, lenivosti, dalje kreće po pravoj liniji.

tangina bog. madagaskarska otrovna, zimzelene, šljiva, Tanghima venenifera.

tangara™ (lat. tangere) dirati, dodirivati, ticati, taći, taknuti, taći se, taknuti se; graničiti; pogoditi, pogañati, praviti utisak; ticati se.

tango (šp. tango) argentinski apaški ples uz pratnju narodnih instrumenata, koji se, prerañen u Parizu, raširio po celoj Evropi i postao jedan od najomiljenijih društvenih plesova; melodija mu ima teške i melanholične ritmove sa mnogo sinkopa.

tandara (tur. tandir) prčvarnice. tandara-mandara (tur. tandir-mandir)

zbrkano, ispreturano, s brda s dola, bez reda i smisla.

tandem (eng., fr. tandem) 1. lake otvorene dvokolice sa dva konja koji su upregnut jedan ispred drugog; 2. točak (ili: bicikl, velosiped) sa dva sedišta jedan iza drugog; 3. teh. sistem motora sa dva cilindra jedan iza drugog.

tandler (nem. Tandler, Trodler) prodavac polovne robe, starinar.

tane (pere. dane, tur. tane) topovske ili puščane zrno, metak iz vatrenog oružja.

tanizirati (fr. tanin, taniser) d odavati vinu tanin.

tanimi (hebr.) pl. velike morske nemani, zmajevi, zmije, krokodili.

tanin (fr. tanin) hem. matecija koja se dobiva od šišarki i kore hrasta, jasena, breze, ive i dr. bezbojan, beo ili žućkast prah,

895 tarabit

gorka ukusa i kupi usta, upotrebljava se u industrijske svrhe, naročito za šta-vljenje koža; up. scitogen.

tank (eng. tank) voj. v. tenk. tanker (eng. tanker) v. tenker. tanpon (fr. tampon) v. tagapon. Tantal (grč. Tantalos) mit. sin Zevsov, otac

Pelopa i Niobe, kralj u Frigiji; zbog toga što je odavao tajne bogova, s kojima je bio u prijateljstvu, i što je, da bi iskušao njihovo sveznalištvo, izneo pred njih na trpezu roñenog sina (Pelopa) kao jelo, bačen je po kazni u donji svet, gde je morao žedan da stoji u vodi do vrata, koja bi mu se ispred usta izmakla čim bi posegao da se napije, i gladan da gleda u divno voće više same svoje glave, koje bi mu se odmah izmaklo čim bi posegao da ga ubere; otuda: trpeti Tantalove muke = uzaludno čeznuti za nečim što je čoveku tako reći pred samim nosom.

tantal (nlat. tantalum) hen. element, metal, atomska masa 180,95, redni broj 73, znak Ta; tegljiv (duktilan), sjajnobeo, upotrebljava se za izradu tantal-sijalica, opruga (federa) za časovnike, hirurških instrumenata koji ne rñaju itd. (nazvan po tome što se njegov oksid, tj. kiselina, ne rastvara u kiselinama koje ga okružuju, te se, dakle, ne može zasititi; up. Tantal); kolumbijum.

tantalit (nlat. tantalum, grč. Ifthos kamen) min. redak, kao gvožñe crnosiv i veoma sjajan mineral; sadrži, pored gvožña i mangana, tantal, niobijum i titan.

tantal-sijalica električna sijalica čije su žice od tantala.

tantijema (fr. tantieme) odreñeni udeo u čemu; dobitni deo koji pripada predsednicima, članovima upravnog i nadzornog odbora, službenicima i saradnicima u nekom deoničkom (akcionarskom) društvu, privrednom preduzeću (banci); naročito: postotni (procentualni) deo koji pripada dramskim pesnicima i kompozi-torima od prihoda sa predstava njihovih dela.

tantuz (šp., tanto, pl. tantos) novac za obračunavanje, obično od lima, kartona i sl., naročito u kafanama.

ganc (nem. Tanz) igra, ples. tancati (nem. tanzen) igrati, plesati. tancmajstor (nem. Tanzmeister) učitelj

igranja (ili: plesa). tancšul (nem. Tanzschule) škola igranja. tanšul (nem. Tanzschule) v. tancšul. tanjir (arap. tannur) plitica, pladanj. tanjur (arap.) v. tanjir. tao (kin.) kod kineskog filozofa Lao-cea:

apsolutno biće, nevidljivo, nečujno, nepi-pljivo, neodreñeno, pa ipak savršeno; ono miruje, pa ipak je stalno u pokretu; samo sebe ne menja, a ipak je uzrok svih menjanja; ono je večno jedno, svuda prisutno, večito; ono je koren svega, majka svih

stvari, u svemu je i sve je u njemu; ono je poreklo i svrha saznanja; što ono sazna, to je mudro, to je „sveti čovek" (reč tao se prevodi sa: bog, put, razum, reč, smisao, lotos).

taoizam (kin.) učenje Lao-cea o tao; docnije se izrodilo u zadrtu mistiku i puku praznovericu; up. tao.

Tao-teh-king (kin.) „Knjiga o tao i teh", tj. o logosu i vrlini, osnovna knjiga taoizma i najznačajnije delo kineske filozofije, pripisuje se Lao-ceu.

taner (fr. tapeur) pijanist ili klavirist koji svira za platu, na večernjim igrankama.

tapet (grč. tapes prostirka, ćilim, lat. tapetum) stoni prekrivač, otuda: izneti na tapet učiniti što predmetom razgovora, izneti na rešavanje; biti na tapetu biti na dnevnom redu, na rešavanju.

tapeta (grč. tapes, lat. tapetum, ital. tappe-to) prvobitno: ćilim za pokrivanje zidova, zidni tepih; sada: naročita materija (od hartije, kože ili tekstila) u šarama, mustrama, za oblaganje zidova.

tapetar (lat. tapetum) v. tapecirer. tapecirati (nem. tapezieren, fr. tapisser) sobne

zidove obložiti (ili: oblagati, ukrasiti) ćilimima, naročito bojadisa-nom hartijom, kožom ili tekstilnom materijom.

tapecirer (nem. Tapezierer) 1. ureñivač ili ukrašavalac soba tapetama; 2. majstor koji vrši presvlačenje nameštaja (tek-stilom, kožom, skajem).

tapija (tur. tapu) zvanično pismeno o svojini kakvog nepokretnog imanja.

tapioka (braz. tapioca) zrnato skrobno brašno koje se dobiva od krtolastog podzemnog stabla biljke manihot (Manihot utilissima).

tapir (braz. tapy'ra) zool. životinja slična svinjčetu, »sivi oko reka i bara prašuma Juž. Amerike i južne Azije.

tapiserija (fr. tapisserie) ćilimarstvo; vez na retkom platnu, sličan ćilimskom vezu; tkanina ili hartija za oblaganje zidova; tapetarska radnja.

tapsel grub istočnoindijski katun sa prugama, obično plave boje.

tapšati (mañ. taps pljesak) pljeskati rukama, aplaudirati.

tara (ital., šp. tara, fr. tare, arap. tarh) trg. dara, odbitak težine zavoja od ukupne težine merene robe; težina sanduka, bureta, džaka i dr.; sopra tara (ital. sopra tara) odbitak koji se odobrava preko uobičajene tare; tara-račun račun o odbitku tare.

taraba (pere., tur. tahta daska, perde pregrada, zaklon) plot, ograda od dasaka.

tarabit (šp. taravita) španski i južnoame-rički viseći mostovi (na lancima ili čeličnim konopcima).

tarabolos 896

tarabolos (tur.) svileni pojas ukrašen resama i šarama.

tarai pl, nezdrave, vegetacijom i zverinjem veoma bogate barovite ravnice na južnom podnožju Himalaja.

taraksakum (grč. tardsso uznemirujem, nlat. Leontodon taraxacum) vot. maslačak, veoma lekovita biljka (nazvana po tome što izaziva uznemirenosti u trbuhu i proliv ako se uzme u većoj količini); up. taraksis.

taraksis (grč. tiraxis uznemirenje) med. pore-mećenost (ili: uznemirenost) u trbuhu, proliv; takoñe: lako zapaljenje očiju.

tarana (pere. terjiane, tur. tarhana) izdro-bljeno testo na mrvice u obliku zrnaca, i osušene, od čega se pravi istoimena čorba.

tarantas (rus. tarantas) vrsta nekadašnjih ruskih putničkih kola s arnjevima.

taraitela (ital. tarantola) 1. vrsta otrovnog pauka u Italiji, naročito kod grada Ta-ranto (Tarento) i u tropskoj Aziji i Americi.

taraitela (ital. tarantella) 2. živahan narodni ples u 6/8 takta i muzička pratnja, naročito na Siciliji i u Kalabriji (nazvan po gradu Taraito).

tarantizam (ital. tarantola) med. ujed taran-tele i bolest igranja koja dolazi od toga ujeda.

tarapana (arap.-pers., tur. darbhane) 1. kov-nica novca; 2. gužva, gomila, gurnjava.

tarator (arap.) salata od zelenih krastavaca, belog luka, kiselog mleka, ulja i soli.

taraca (ital. tarrazza) v. terasa. tardando (ital. tardando) muz. oklevajući,

zatežući, usporavajući. tardato (ital. tardato) muz. v. tardando. tardo (ital. tardo) muz. lagano, sporo. tarzalgija (grč. tarsos stopalo, algos bol) med. bol

stopala, stopaonog korena. tarzija (ital. tarsia) v. intarzija. tarzitis (grč. tarsos rub kapka i trepavica) med.

zapaljenje hrskavice očnih kapaka. tarzofima (grč. tarsos stopalo; rub kapka i

trepavica, phyma izraštaj) med. izraštaj na stopaonom korenu; izraštaj na hrska-vici očnog kapka.

tarzus (grč. tarsos, lat. tarsus) znat. stopaoni koren; hrskavica očnih kapaka.

tarik (arap. tariq, tariqa put) derviški red. tarirati (ital., šp. tara) trg. odrediti čistu težinu

neke robe pre pakovanja i izračunati taru. tarifa (arap. ta'rifa, fr. tarif) utvrñena cena

za obavljanje raznih poslova, npr. tarifa grafičkih radnika, automobilska, nosačka itd. tarifa; cenovnik za prevoz putnika i robe (železnička tarifa); spisak sa cenama robe; utvrñeni stavovi po kojima se naplaćuje carina na razne uvozne i dr. artikle.

tarifirati (fr. tarifer) odrediti (ili: odreñivati, utvrñivali, utvrditi) cenu, carinski stav itd.; up. tarifa.

tarlatan (fr. tarlatane) fini i laki pamučni muselin za svečane haljine. tarnkapa (nem. Tarnkappe) kit. čarobni ogrtač koji je onoga koji ga nosi činio nevidljivim i davao mu neobičnu snagu (kod starih Germana). taro (ind.) skrobom bogat gomoljasti koren

jedne istočnoindijske biljke, glavna hrana stanovnika Sandvičkih ostrva.

tarok (ital. tarocco, nem. Tarock) igra karata, poreklom iz Egipta, u kojoj učestvuju tri igrača sa 78 karata, od kojih su 22 taroka (aduti).

tarpan (rus. iz tatar.) zool. mali divlji konj ruskih stepa.

Tarpejska stena (lat. saxum Tarpeium) stena u Rimu sa koje su na smrt osuñene survava-li u Tibar (nazvana po Tarpeji, kćeri rimskog zapovednika tvrñave Tarpejusa, koja je, za vreme rata sa Sabinjanima, izdala prolaz u tvrñavu, zbog čega su je sami Sabinjani ubili).

tartan (eng. tartan) škotska vunena ili svilena tkanina išarana kockama; škotski ogrtač=pled.

Tartar (grč. Tartaros) kit. dubok i mračan ponor ispod podzemnog sveta, sa železnim vratima i čeličnim pragovima, u koji je Zevs bacio titane kad su se bili protiv njega pobunili i gde borave grešnici i zločinci; fig. ponor, bezdan, pakao.

tartar (nlat. tartarus) hem. vinski kamen, streš. tartarati (lat. tartarus) hem. soli vinske kiseline. tartarizacija (nlat. tartarisatio) čišćenje

vinskim kamenom; stvaranje vinskog kamena; up. tartar.

tartarizirati (nlat. tartarisare) čistiti vinskim kamenom; stvarati vinski kamen (tartar).

Tartinijev ton ak. v. kombinacioni ton (nazvan po ital. virtuozu na violini i muzičkom teoretičaru ðuzepe Tartiniju, 1692—1770).

Tartif (fr. Tartuf) ime glavnog junaka u istoimenoj Molijerovoj komediji; fig. pretvoran čovek, licemer, farisej.

tartrati (nlat. tartarus vinski kamen) pl. hem. soli vinske kiseline.

tas (arap. tas, nem. Tasse) 1. plitak oveći tanjir od drveta ili metala, npr. za skupljanje priloga u crkvi itd.; 2. okrugla metalna ploča na kantaru; 3. okrugla mesingana ploča na bubnju.

tasa (nem. Tasse, fr. tasse, ital. tazza, šp. taza, arap. tas) šolja, šoljica, naročito za topla pića (kafu, čaj). '

taseta (fr. tasSfette) deo oklopa koji pokriva donji deo butine, nabutnica.

taslaisati (tur. taslamak) ponositi se, oholo se držati, praviti se važan.

taslak (tur. taslak) panj; neobrañeno drvo od kojeg se pravi oruñe; ekipa, forma.

tasta 897 taft

tasta (nem. Taste, ital. tasto) čuz. dirka (na klaviru, orguljama).

tastatura (ital. tastatura) sve gornje i donje dirke na jednom instrumentu (npr. na klaviru, gšsaćoj mašini itd.).

taster (nem. Taster) dirka, tipkalo, sprava na kojoj se, pritiskivanjem i otpuštan>em naročitog dugmeta, otkucava telegram.

tastijera (ital. tastiera) «uz. v. klavijatura; sula tastijera (ital. sulla tastiera) kod gudačkih instrumenata: napomena da treba prevlačiti gudalom po žilama što dalje od kobilice.

tasto solo (ital. tasto solo) muz. udaranje prostih bas-tonova, bez pratnje.

Tatari (pere. Tatar, tur. Tatar) pl. prvobitno: ime jednog mongolskog plemena; docnije, u sred. veku: opšte ime različitih ratnič-kih plemena mongolskih, tunguskih i turskih u Srednjoj Aziji; danas: Turcima srodne pleme koje živi u krajevima na severnom delu Crnog mora (Krim, Kavkaz, Ural i dr.); nekada u Turskoj bili čuveni kao skoroteče; otuda: tatarin = skorote-ča, glasnik, ulak.

Tatarin (pers.-tur.) v. Tatari. tatarski (pers.-tur.) koji se tiče Tatara, koji

pripada Tatarima; tatarska vest ne-pouzdana vest, vest kojoj se ne sme pokloniti vera (po tome što je jedan Tatarin, za vreme krimskog rata 1854. bio doneo ne-tačnu vest o padu Sevastopolja).

tat aham asmi (sskr. tat aham asmi) fil. v. tat tvam asi.

tatersal (eng. tattersall) ustanova za gajenje i prodaju konja trkača, obračunavanje op-klada i sl., konjska berza; trkalište za konje sa sedištima za gledaoce (naziv po R. Tatersalu, koji je 1777. osnovao prvu ovakvu ustanovu u Londonu; danas postoje i U Drugim velikim gradovima).

tatli (tur. tatli) slatko, ukusno, blago. tatovirati (eng. tattoo) v. tetovirati. tatonirati (fr. tatonner) tražiti pipanjem; slik.

raditi nesigurnom rukom, plašljivo; lutati u radu.

tat tvam asi (sskr. tat twam asi) „to si ti!", tat aham asmi „to sam ja!", izraz u ind. filozofiji kojim se izražava identitet subjekta i objekta, izmeñu Ja i spoljašnjeg sveta; celokupne prividna množina osni-va se na jednom identičnom biću, atmanu.

tatu (braz., port. tatu) zool. južnoamerički oklopnik; armadilj.

tatuirati (fr. tatouer) v. tetovirati. taumatologija (grč. thauma ten. thaumatos čudo, logia nauka) nauka o čudima.

taumatomah (grč. thauma ten. thaumatos čudo, macheomai borim se) protivnik verovanja U čuda.

taumatomahija (grč. thauma ten. thaumatos čudo, mache borba) borba protiv verovanja u mogućnost čuda.

taumatrop (grč. thauma čudo, tropos obrt) ont. v. zootrop.

taumaturg (grč. thaumaturgbs čudotvorac, opsenar) čudotvorac.

taumaturtja (grč. thauma čudo, thaurmatur-gia opsenarstvo) čudotvorstvo; čarolije Indijanaca.

taurat (hebr.) Stari zavet (kod Jevreja). taurokola (grč. tauros bik, kolla lepak) lepak

spravljen od bičjih koža. tauromahija (grč. tafiros, mache borba) borba s

bikovima. taurofag (grč. tauros, phagelh žderati) onaj

koji jede bikove, bikožder. taurofon (grč. tauros, phonetio ubijem,

ubijam) onaj koji ubija bikove. tautacizam (grč. tautdn, t6 auto isto) ret.

pogrešna jednakozvučnost bliskih slogova; nagomilavanje mesta koja jednako ili slično glase.

tautogram (grč. t6 auto, gramma) poet. pesma čiji redovi počinju istim slovima.

tautologija (grč. tautologfa ponavljanje, rečenoga) ponavljanje jedne misli istim ili različnim rečima, npr.: Obožavati idole i kumire; Uzmimo na primer, sledeći primer.

tautološki (grč. tautologfa) koji iskazuje (ili znači) isto.

tautomerija (grč. taut6n isto, meros deo) hei. svojstvo nekih jedinjenja da reaguju na osnovu dveju svojih izomernih formula.

tautometrija (grč. tauton, metron mera) ra-zmer, srazmera, skladnost.

tautosilabički (grč. tauton, syllabe slog) lišv. koji pripada istom slogu; npr. dif-tong ai u grčkoj reči tauto pripada prvom slogu (tau-to) i za njega se kaže da je u tautosilabičkom položaju; supr. hetero-silabički.

tautofonija (grč. taut6n, phone zvuk) stalno ponavljanje istog zvuka, neprestano ponavljanje istog tona.

tautohrona (grč. tauttin, chronos vreme) gega*. istovremenica, kriva koju teška tačka t opisuje u padu sa početnom brzinom nula iz početnoga položaja A do krajnjeg položaja V pri čemu vreme pada T ostaje isto ma gde da se uzme početni položaj A na krivoj, cikloida; up. izohrona.

tautohroničan (grč. tauton, sćgbpov) koji jednako traje, ravnotrajan; taugohronična krivulja geoh. v. tautohrona.

tauširati (nem. tauschieren) plemeniti metal, obično zlato, srebro ili platinu, umetati radi ukrasa u metalnu podlogu (od gvožña, bakra, bronze i dr.); tauširano srebro = tuda-srebro.

tafefobija (grč. taphe pogreb, grob, phobeo bojim se) strah od groba, strah onoga koji se boji da ne bude naš sahranjen.

taflrunde (nem. Tafelrunde) v. tabl-rond. taft (nem. Taft, fr. taffetas, pere. tafte) laka i

glatka svilena tkanina, slična platnu, izrañuje se od kuvane svile; služi pogla-vito za izradu postava.

57 Leksikon

taftija 898 tevtoian

taftija (pere. sahtyan, tur. sahtiyan) učinjena koža.

tahiblastija (grč. tachys brz, blastano kli-jam, ničem) vot. brzo klijanje, brzo razvijanje.

tahigeneza (grč. tachys, genesis postanak) biol. ubrzan razvitak jednog organizma, ili slučaj kad neka faza u razvitku izostane te se razvitak usled toga ubrza.

tahigraf (grč. tachys, grapho pišem) veštak u brzom pisanju; up. stenograf.

tahigrafija (grč. tachys, grapho) veština brzog pisanja, brzopis, starogrčka steno-grafija.

tahidrit (grč. tachys, hydor voda) hem. lako rastvorljivo prirodno jedinjenje hlorkal-cijuma, hlormagnezijuma i vode.

tačikardija (grč. tachys, kardia srce) med. ubrzano kucanje bila (pulsa) do 200 i više otkucaje u minuti, usled naprezanja, trčanja, psihičkih uzbuñenja, nervoze, trovanja nikotinom itd.

tahilit (grč. tachys, Ifthos kamen) min. povr-šinska eruptivna stena; po hem. sastavu odgovara bazaltu.

tahimetar (fč. tachys, metron mera, merile) 1 brzinomer; 2. sprava za brzo merenje rastojanja, brzo snimanje zemljišta.

tahimetrija (grč. tachys, metria merenje) brzo merenje; brzo pravljenje snimaka.

tahograf (grč. tachys brzina, grapho bele-žim) tahometar koji pored merenja brzine obrtanja, u isto vreme i beleži, vrši registrovanje.

tahometar (grč. tachys brzina, metron mera) tek. merač brzine, sprava na mašinama, motornim kolima i dr. koja meri brzinu obrtanja točkova, naročito kod elektrodi-namičnih mašina.

tacet (lat. tacet) muz. on (ona, ono) ćuti. tacite (lat. tacite) prid. ćutom, ćutke, prećutno;

krišom, neopaženo. tacitovski (lat. Tacitus) kratak, zbijen, sažet,

težak za razumevanje (kao stil ili način pisanja rimskog istoričara Tacita, 55—117. n. e.).

tacitus kovsenzus (lat. tacitus consensus) prećutan pristanak.

taclije (nem. Tazeln) narukvice, manžetne. tacna (ital. tazza) plitak tanjirić za šolju, plitica. tadžici (pere.) pl. sa stranom krvlju pomešani

potomci starih Persijanaca, Meñana i Baktrijaca u Aziji (za razliku od vlada-jućih tatarskih plemena).

taš (tur. ta§) kamen. tašizam (fr. tache mrlja) elt. način slikanja

pomoću mrlja, tj. bacanje boje na platno bez upotrebe četkice; prvi put primenjen sredinom ovog veka u Francuskoj.

taširati (nem. taschieren) kipove od drveta i platna prevlačiti gipsom.

tašlih (hebr. schalach) jevrejski praznik čišćenja, prvog dana Nove godine.

tašna (nem. Tasche, ital. tasca) torbica, naročito kožna (ženska i muška). tašner

(nem. Taschner) izrañivač torbica; trgovac robom izrañenom od kože i dr. tašnšpiler (nem. Taschenspieler) onaj koji iz jedne tobože prazne torbice vadi kao od šale razne stvari, opsenar, mañioni-čar. tvid (eng. tweed) fino keplovana vunena ili poluvunena tkanina za izradu odela i ogrtača. tvil (eng. twill) gusta i fino tkana pamučne

tkanina. tvist (eng. twist) 1. engleski mašinski rañen pamučni konac; 2. piće od rakije, piva i jaja; 3. vrsta igre (plesa); 4. ot udarac lopte tako da se ova u letu obrće.

teagog (grč. theds bog, dgo dovodim, prizivam) dozivač, prizivač bogova (duhova). teagogija

(grč. the6s, ago) dozivanje (ili: prizivanje) bogova (duhova). teatar (grč. theatron) pozornica; pozorište, kazalište (zgrada); mesto, poprište neke radnje, nekog dogañaja; pozorišne predstava. teatika (grč. theaomai gledam; posmatram) nauka o gledanju, nauka o vidu. teatralan (lat. theatralis) pozorišni, kaza-lišni; fig. sličan onome kako se radi na pozornici, sračunat na efekat, nepriro-dan, udešen, izveštačen, afektiran. teatrolog (grč. theatron pozorip!te, 16gos reč, govor) stručnjak za pozorišnu umetnost. teatromanija (grč. theatron pozorište, ta-nfa

pomama, strast, ludilo) strast za po-sećivanjem pozorišta.

teatrum (lat. theatrmn) pozorište; teatrum anatoliosum (nlat. theatrum anatomicum) anatomska dvornice; teatrum mundi (lat. theatrum mundi) pozorište svete, melo pozorište u kome se prikazuju predeli, gradovi i dr. sa pokretnim figurama. tebaizam med. trovanje opijumom; up. tebain. tebain hem. otrovan alkaloid opijuma, bez boje i mirisa, rastvera se u alkoholu i etru; i u najmanjim količinama izaziva grčeve (nazven po starom egipatskom gradu Teba). tebet (hebr. tebeth) četvrti mesec grañanske a

deseti crkvene godine kod Jevreja, odgovara našem decembru.

tebecin med. fabričko ime za preparat koji se spravlja od arsenificiranih kultura bacila tuberkuloze; služi kao lek protiv tuberkuloze. tebib (arap.) lekar. tevabija (arap. tawabi', tur. tevabi) pratnja; pristalice, istomišljenici; fig. »sena i deca, članovi porodice (bliži). tevtoman (lat. Teutones, Teutoni ime jednog starog germanskog naroda, Nemci, grč. ta-nfa pomama, strast, ludilo) obožavalac svega što je nemačke.

tevtomaniJa 899 tekstolopca

tevtomanija (lat. Teutoni, Teutones, grč. manfa) obožavanje svega što je nemačko.

tevtonizam (lat. Teutoni, Teutones) oduše-vljenost svim onim što je nemačko.

tevtonski (lat. Teutonicus germanski) koji se tiče Tevtonaca, staronemački.

Tevtonci (lat. Teutoni, Teutones) germanske pleme na Baltičkom moru, poznato po svojim borbama s Rimljanima 103. god. pre n. e., združilo se sa Cimbrima, 102. godine potpuno ih porazio rimski vojskovoña Marije.

teget tamnoplava boja tkanine (po Wilhelm--u Tegetthof-y, austrijskom admiralu, koji je 1866. komandovao u bici kod Visa).

tegla (lat. tegula crep) posuda, obično staklena, za držanje slatkog, turšije i drugih namirnice.

tegument (lat. tegumentum) pokrivač, zastor; zool. koža; bat. ljuskasti omotač pu-poljčića.

Tedeum (lat. Te deum laudamus Tebe boga hvalimo) svečano blagodarenje (u katoličkoj crkvi).

teza (grč. thesis stavljanje, postavljanje; postavka) postavka, tvrdnja, tvrñenje; fil. prvi stav u dijalektičkojlgetodisamokre-tanja pojmova (up. aititeza, sinteza); stav, naročito stav koji treba dokazati, sporan stav; pismena radnja kao uslov za polaganje doktorskog ispita (doktorska diser-tacija); četr,, kuz. spuštan>e glasa, nenagla-šeni deo takta (supr. arza).

tezauracija (grč.) v. tesaurizacija. tezaurizacija (nlat. thesaurisatio, grč. the-

sauros blago, riznica) v. tesaurizacija. tezaurirati (grč. thesaurfzo sačuvam, nago-

milam) v. tesaurirati. tezaurus (grč. thesaurds blago; riznica) v.

tesaurus. tezga (pere. destgah, tur. tezgah) trgovački,

dućanski sto ili klupa; zanatlijske klupa. Tezej (grč. Theseiis) nit. jedan od najvećih

junaka starogrčke mitologije, sin Egejev, atinski kralj; pošto je, pomoću Arijadne, ubio na Kritu Minotaura i pobegao iz lavirinta, vratio se u Atinu i ujedinio atičke oppggine u jednu državu sa presto-nicom Atinom; sem toga, Tezej je pobedilac amazonki, učesnik u pohodu argonauta, u kalidonskom lovu, u borbi protiv kentaura i dr.

teizam (grč. theos bog) vera u boga uopšte (za razliku od ateizma); vera u postojanje jednog boga (za razliku od panteizma).

tein he«, osobena materija koju sadrži čaj (Thea chinensis) = kafeni.

teist (grč. the6s bog) onaj koji veruje u boga; pristalica teizma.

teihoskopija (grč. teichoskopfa gledanje sa bedema gradskoga zida) „posmatranje sa zida", sredstvo koje se često primenjuje u tehnici drame pri prikazivanju dogañaja, bitaka i sl., koji bi se na pozornici

veoma teško mogli izvesti ili se nikako ne bi mogli izvesti: na pozornici se nalazi bedem, kula, brežuljak i sl. gde stoji posmatrač i prikazuje onima na pozornici dogañaj koji tobože posmatra (npr. u Šekspirovom „Juliju Cezaru", V, Z, u Geteovom „Gecu", Š, u tragediji J. Sterije Popovića „Miloš Obilić", V itd.).

tej (fr. the, nem. Tee, ital. te, šp. te, eng. tea, rus. čai, kin. tscha) sasušene lišće poznate kineske i japanske biljke Thea chine-sis ili sinesis i toplo piće od toga lišća, čaj.

tejlorizam sistem naučne organizacije rada i plaćanja najamnine, nazvan po američkom inženjeru V. F. Tejloru (Taylor, 1856—1915).

teka (grč. theke pričuva, sanduče, kovčeg, od tithemi mećem, lat. theca) kutija, sanduk, ormar; sveska, beležnica (ñačka).

tek-drvo v. tik-drvo. tekija (arap. takya, tur. tekle) muslimanski

(derviški) manastir u Turskoj; turska kape la.

tekila (šp. tequila) vrsta žestokog alkohol-nog pića u Meksiku, dobiva se destilaci-jom nekoliko vrsta agava.

teksis (grč. teksis topljenje) med. sušenje, kopnjenje, supšca.

tekst (lat. texere tkati, plesti, textus tkanje, pletivo; prikazivanje, sadržaj) 1. reči, sadržina nekog dela, napisa i sl. (za razliku od slika, napomena i dr. u njemu); 2. odlomak, rečenica iz Biblije (kao osnova propovedi); 3. nuz. reči pesme, opere i dr. za razliku od muzike (npr. tekst opere i dr.); 4. tip. vrsta štamparskih slova u veličini od 20 topografskih tačaka.

tekstil (lat. textile sc. opus) tkanina, tkivo, tkanje, sukno, platno.

tekstilac (lat. textile sc. opus tkanina, tkivo, sukno, platno) radnik u tekstilnoj industriji, tkaninac.

tekstilije (lat. textilia sc. orega tkane stvari, tkanine) pl. opšti naziv za sve pre-divne sirovine, poluprerañevine i gotove proizvode, tekstilni materijal.

tekstilni (lat. textilis tkan, pleten, tkanin-ski, tkivni, sukneni, platneni, pletivni) koji se tiče tkanja, koji se može tkati, tkački; tekstilna industrija opšti naziv za različite grane predanja, tkanja, pletenja, vezenja, bojenja, apreture itd. kojima je svrha izrada materija za ode-vanje; tekstilna hemija hemija vlaknatih materija, naročito bojarstva; tekstilne biljke biljke od kojih se dobivaju prediv-na vlakna (konoplja, lan, pamuk, itd.).

tekstologija (lat. textus tkivo; sadržina, grč. logia nauka) grana filologije koja se bavi istorijom i kritikom tekstova i njihovim naučnim objavljivanjem.

57»

tekstuelan 900 telekomanda

tekstuelan (lat. textus, fr. textuel) koji se drži tačno teksta, veran tekstu, doslovan, bukvalan, od reči do reči.

tekstura (lat. textura) tkanje, tkanina; sklop, sastav, spoj.

tektičan (grč. tektikos) topan, rastopan, koji topi, koji rastapa.

tektologija (grč. tekton drvodelja, tesač, te-sar, gradilac, radnik, izrañivač, logla) nauka o podizanju čega, npr. jednog organizma.

tekton (grč. tekton) veštački grañevni materijal, sličan betonu.

tektonika (grč. tektonik6s drvodeljski, te-sački, tesarski, neimarski, tektonike sc. techne veština obrade drveta) 1. veština crtanja i grañenja alata, oruña, sudova, nameštaja itd. koja udružuje korisno i umetničko; 2. veština spajanja, izvoñenje i rasporeñivanja materijalnih i umetničkih elemenata u umetničkom delu; 3. geol. deo geologije koji proučava sastav Zemljine kore i procese koji se u njoj zbivaju = geotektonika.

tektonofizika (grč. tekton radnik, gradi-telj, umetnik, fizika) grana geofizike koja proučava oblike stena nastale delo-vanjem prirodnih sila.

tektonski (grč. tektonik6s neimarski) koji je u vezi sa sastavom Zemljine kore; tektonski zemljotres zemljotres izazvan pore-mećajima i pomeranjima Zemljine kore.

tektura (nlat. tectura) pokrov, zavoj; čisto parče hartije koje se lepi preko onoga dela u rukopisu koji se želi ispraviti, drukčije stilizovati i sl.

tela (lat. tela) tkanje, tkivo. telazis (grč. thelazo dojim; sisam) med. v.

telazmus. telazmus (grč. thelasmos, thelazo sisam,

dojim) sisanje; dojenje. telal (arap. dallal, tur. tellal) javni vikač,

glasnik; trgovac starim stvarima, stari-nar. telalnica (arap.-tur.) starinarnica. telamon (grč. telamon) kožni kaiš za mač ili

nož; med. pojas za potpasivanje; tela-moni pl. arh. stubovi u čovečjem obliku koji drže opšivnicu (sime), atlanti.

telautogram (grč. tele daleko, u daljini, na daljinu, autogram, v.) vest (ili poruka) poslata i zabeležena telautografom.

telautograf (grč. tele daleko, na daljinu, u daljini, autograf, v.) instrument koji re-produkuje pisani tekst ili sliku, crtež;, mapu itd. na daljinu.

Tel Biljem (nem. Tell Wilhelm) legendarni junak švajcarske slobode u XIV veku, koji je, po predanju, ubio austrijskog namesni-ka Geslera i time počeo narodnooslobodi-lačku borbu; poznat i po tome što je ustrelio jabuku na glavi svog sina; predmet više umetničkih, književnih (F. Šiler) i muzičkih dela (Rosini).

tele- (grč. tele) predmetak u složenicama sa značenjem: daleko, u daljinu, na daljinu, u daljini.

televizija (grč. tele na daljinu, lat. visio viñenje, gledanje) „gledanje u daljinu"; fiz. prenošenje (transmisija) i dostavljanje slika na daljinu pomoću elektromagnet-skih talasa.

televizor (grč. tele, lat. visor posmatrač) fiz. televizijski prijemnik, aparat sa ekranom na kojem se prikazuju preneseno slike, odnosno na kojem se prikazuje televizijski program.

telegonija (grč. tele, gone rañanje; potomak) uticaj prve muške jedinke na sve docnije roñene jedinke (naučio nedokazan).

telegram (grč. tele, gramma pisano, pismo) saopštenje putem telegrafa, brzojav, depeša.

telegraf (grč. tele, grapho pišem, beležim) 1. svaka optička, akustička ili elektro-magnetska naprava za brzo dostavljanje vesti na velika odstojanja; 2. ustanova koja šalje i prima brzojave.

telegrafija (grč. tele, grapho) brzo dostavljanje vesti na daljinu pomoću telegrafskih aparata, brzo javljanje.

telegrafika (grč. tele, grapho) v. telegrafija. telegrafira™ (grč. tele, grapho) v. telegra-fisati. telegrafisati (grč. tele na daljinu, u daljini,

grapho pišem) javljati telegrafom, javiti telegrafski, brzojaviti, depeši-rati.

telegrafist (grč. tele, grapho) službenik koji šalje i prima brzojave.

telegrafska (grč. tele, grapho, phone zvuk) spoj prijemnog aparata sa fotografom, čiji voštani valjak automatski beleži govor, tako da se može ponoviti.

teledirigiranje (grč. tele, lat. dirigere upravljati) v. teledirigovanje.

teledirigovanje (grč. tele, lat. dirigere) da-ljinsko upravljanje, upravljanje iz daljine (npr. nekom mašinom, procesom, saobraćajem, svemirskom letelicom) elektro-mehaničkim ili elektromagnetskim putem.

teleikonografija (grč. tele na daljinu, daleko, eikon slika, grapho pišem, crtam, slikam) veština slikanja veoma udaljenih predmeta.

telekamera (grč. tele, lat. camera) aparat za televizijske snimanje.

telekiveza (grč. tele, kinesis kretanje) sposobnost izvesnih medijuma koji mogu, po tvrñenju okultizma, neki udaljen predmet da pokreću i ne dodirujući ga, samom „snagom duha".

telekino (grč. tele, kino, v.) kinematograf-ska vrpca emitovana na televiziji.

telekomanda (grč. tele, ital. comando) avaj. ureñaj pomoću koga se, sa zemlje upravlja avionom u letu posredstvom radio-talasa.

telekomunikaci)a 901 telefonika

telekomunikacija (grč. tele, lat. comunicatio saopštavanje; opštenje) prenošenje na daljinu vesti, izveštaja, slika itd. žicom (putem elektriciteta) ili bežično (putem radio-talasa).

telelal (grč. tele, 1a166 brbljam, govorim) sprava za dovikivanje na daljinu.

telelalija (grč. tele, lalia govorenje, razgovor) govor na daljinu.

telelog (grč. tele, logos govor) voj. vrsta poljskog telegrafa koji se upotrebljava pri vežbama u artiljerijske»! gañanju; pronañen 1877. godine.

telematizam (grč. thelema volja) fšg. v. vo-luntarizam.

telematologija (grč. thelema, logia nauka) nauka o volji (deo psihologije).

Telemah (grč. Telemachos) mit. sin Odisejev i Penelopin, nazvan („koji se bori u daljini") po tome što se rodio kad mu je otac polazio u trojanski rat.

telemetar (grč. tele na daljinu, u daljini, daleko, metron mera, merilo) daljinomer, daljnomer, sprava za merenje odstojanja neke tačke od posmatrača (naročito kod artiljerije).

telemetrija (grč. tele, metria merenje) veština upotrebe telemetra, merenje odstojanja izmeñu posmatrača i predmeta posmatranja.

telemehanika (grč. tele, mechanao veštački radim, pronalazim) upravljanje meHani-zmima (ureñajima, postrojenjima) na daljinu; merenje na daljinu.

telemikroskop (grč. tele, mikros mali, sko-reb posmatram) sprava za uvećavanje slika udaljenih predmeta.

teleobjektiv (grč. tele, nlat. objectivum) ont. v. pod telefotografija.

teleozis (grč. tel^o vodim k cilju) fil. usavr-šavanje, razvijanje u pravcu jednog savr-šenijeg stanja, organsko usavršavanje (Hekl).

teleologija (grč. telos kraj, ishod; svrha, cilj, logia učenje) fil. učenje o celishodno-sti ili o svrhovnosti; učenje po kome se sve što se zbiva u svetu, u prirodi, u životu čovečanstva upravlja nekom svrhom, nekim ciljem; posmatranje stvari i pojava sa gledišta svrhovitosti, celis-hodnosti.

teleološki (grč. telos, logfa) koji se tiče učenja o svrhovnosti, celishodnosti, koji se posmatra sa gledišta svrhovnosti, celishodnosti; up. teleologija.

teleosaur (grč. teleos potpun, sauros gušter) krokodilu sličan prepotopni gmizavac iz donje jure, sa dugom njuškom i trbušnim oklopom.

telepat (grč. tele na daljinu, u daljini, pathos osećanje; zbivanje, dogañaj) čovek sposoban da vidi i oseti udaljene stvari i dogañaje, vidovit čovek, vidovnjak.

telepatija (grč. tele, pathos) vančulno opažanje i osećanje na daljinu, vidovi-

tost, sposobnost da se jako udaljene stvari i veoma udaljeni dogañaji koji se zbivaju na tim udaljenim mestima osete i vide istoga trenutka kada se odigravaju, tako kao da se nalaze i zbivaju u neposrednoj blizini (ova sposobnost nije opšte priznata).

teleprinter (grč. tele, eng. printer štampar) „mašina koja štampa na daljinu"; pisaća mašina koja prenosi štampane tekstove preko žica na velika rastojanja (može preneti 65—75 reči u minutu); start--stop-mašina.

telesitometar (grč. tele, metron mera, merilo, lat. citus brz) voj. v. telecitometar.

teleskop (grč. tele, skop^o posmatram) ont. (veliki) astronomski durbin (dogled) sa ogledalom izdubenim kao objektivom, a okular mu je lupa (up. refraktor, reflektor); služi za davanje jasnih likova udaljenih predmeta.

teleskopija (grč. tele, skopeo) deo optike koji se bavi durbinima, dogledima, njihovim sastavom i njihovom upotrebom.

teleskopiran (grč. tele, skopeo) uvučljiv, uvlačljiv (jedan u drugi); izvlačljiv (jedan iz drugog).

teleskopski (grč. tele, skop^o) koji se tiče teleskopa; koji se može videti samo pomoću teleskopa.

telestereoskop (grč. tele) opt. Helmholcov veliki stereoskop za posmatranje udaljenih predmeta, predela i dr.

telestih (grč. telos kraj, stiehos red, stih) reč ili izreka sastavljena od poslednjih slova stihova ili strofa neke pesme (obično zajedno sa akrostihom u zagonet-kama).

teletajp (grč. tele na daljinu, daleko, typos otisak, pismo, eng. teletype) aparat u obliku velike pisaće mašine koji otkucava slova i pomoću koga se može tekst prenositi na daljinu, pri čemu se primanje teksta vrši mehanički.

teletipseter (eng. teletypesetter) slagačka mašina; vrsta linotipa za daljinski prenos otkucanog teksta iz redakcije na li-vačku mašinu (u štampariji).

telefijum (grč. Telephos) med. vrsta opasnog, neizlečljivog prišta (po Telefosu, Hera-klovom sinu, koji nije mogao da izleči ranu koju mu je zadao Ahil).

telefičan (grč. Telephos) teško izlečljiv, neisceljiv; up. telefijum.

telefon (grč. tele na daljinu, u daljini, daleko, phone zvuk) sprava za prenošenje izgovorenih reči i drugih glasova na neku udaljenu stanicu pomoću električne struje; radio je bežični telefon gde se zvuci prenose elektromagnetskim talasima; pr. telefonski.

telefonima (grč. tele, phone) prenošenje tonova na daljinu pomoću električne struje.

telefonika (grč. tele, phone) v. telefonlja.

telefonirati 902 temperament

telefonirati (grč. tele, phoneo zvučim, zovem) telefonom govoriti (ili: javiti, javljati, saopštiti, saopštavati) govoriti, javljati preko telefona.

telefonist službenik na telefonu koji daje veze.

telefoniskinje službenica na telefonu koja daje veze.

telefovogram (grč. tele, na daljinu, rćbpe glas, zvuk, gramma slovo) vest, saopštenje, tekst i dr. koji se dostavljaju putem telefona.

telefoto (grč. tele u daljini, daleko, phos gen. photds svetlost) fotografija prenesena fototelegrafijom.

telefotograf (grč. tele na daljinu, phos gen. photos svetlost, grapho crtam, slikam) sprava kojom se, pomoću elektriciteta, prenose i dostavljaju slike, rukopisi, crteži i dr. na udaljena mesta.

telefotografija fotografija udaljenih predmeta uvećana pomoću naročitih ob-jektiva (teleobjektiva).

telefrazija (fč. tele, phrasis govorenje) veština govorenje na daljinu.

telefuvken (grč. tele, nem. Funke varnica, iskra) pl. električne varnice koje se upotrebljavaju za bežičnu telegrafiju.

telecitometar (grč. tele, metron mera, meri-lo, lat. citus brz) voj. aparat za odreñivanje pravca, brzine i visine leta aviona (kod nas odomaćeno po fr.: telesitometar).

telizam (grč. thelo hoću) fil. v. voluntari-zam. telin (nord. telyn) harfi sličan instrumenat

staroindijskih skalda. telitis (grč. thele bradavica, dojka, sisa) med.

zapaljenje prsnih bradavica, dojki. telodinamičan (grč. tele na daljinu, daleko,

dynamis sila) koji dejstvuje na velika odstojanja (kablovi, transmisiona postrojenja itd.).

telonkus (grč. thele dojka, 6nkos masa) med. otok (ili: oticanje) dojki.

telorizam v. tajlorizam. Telorov sistem v. Tajlorov sistem. telofaza (grč. telos kraj, phasis faza) biol.

krajnji stupanj u deobi ćelija. telstar (grč. tele daleko, eng. star zvezda)

Zemljin komunikacioni veštački sate-lit; izbačen je u Zemljinu orbitu 10. jula 1962. god. iz lansirne baze u Kejp Kanave-ralu u SAD.

telur (nlat. tellurium) hen. selenu sličan, redak elemenat, u prirodi se obično javlja sa zlatom, srebrom, olovom i bizmutom, atomska masa 127,60, redni broj 52, znak Te.

telureti (nlat. tellurium) pl. hen. jedinjenja telura sa elektropozitivnim metalima.

teluridi (nlat. tellurium) pl. hen. jedinjenja telura sa elektronegativnim metalima.

telurizam (lat. tellus gen. telluris Zemlja« suština, graña Zemlje) prirodna snaga

Zemlje, sistem opšteg ureñenje Zemlje; takoñe: zemaljski magnetizam.

telurijum (nlat. tellurium) sprava za predo-čavanje kretanja Meseca oko Zemlje (luna-rijum) i ove sa njim oko Sunca.

telurski (lat. tellus) zemaljski, zemni, zemaljskog porekla, koji pripada zemlji, koji je vezan za zemlju, kome zemlja daje snagu ili delatnost; telurska fizika v. geofizika.

Telus (lat. Tellus) Zemlja (nebesko telo); mit. rimska boginja Zemlje i plodnosti (kod Grka: Gea).

telferip (eng. telpherage) električna žična železnica.

tema (grč. Šeta stavljeno, postavljeno, tit-hemi stavim, postavim) 1. predmet, osnovna misao, glavna misao (govora, spisa itd.); 2. pismeni zadatak, predmet koji treba pismeno obraditi; 3. muz. osnovna misao (ili: glavna misao) jednog muzičkog dela, motiv koji služi kao osnova za varijacije; 4. naziv za vojno-administra-tivne oblasti, na koje je bilo podeljeno Vizantijske carstvo od početka UP veka.

temat (grč. Šeta) v. tema. tsmatika (grč. Šeta stavljeno, postavljeno) skup

svih aktuelnih problema neke društvene, naučne ili umetničke oblasti; up. problematika.

tembr (fr. timbre, grč. tympanon) 1. zvono bez brenceta (klatna), u koje se udara spolja čekićem; boja zvuka, boja tona, boja glasa; 2. žig; marka; 3. šlem na štitu grba.

tembromanija (fr. timbre marka, grč. mania pomama, strast, ludilo) strast za sku-pljanjem poštanskih maraka.

tembrofil (fr. timbre marka, grč. phllos prijatelj, ljubitelj) skupljač poštanskih maraka; up. filatelist.

temena (arap. tamanni želeti, tur. temenna, temennah) pl. turski način pozdravljanja, pri čemu se ruka, uz mali naklon, stavi na srce pa onda na čelo.

temenati (arap.) praviti pred kim temena, tj. ponizno se klanjati, ropski se ponašati pred kim; metanisati.

tempera (ital. tempera) slih. 1. slikanje mi-neralnim bojama, gde se boje vezuju žuman-cetom, smokvinim mlekom, medom ili lepkom; bilo u upotrebi do pronalaska masnih (uljanih) boja, naročito u srednjem veku; tempera al seko (ital. tempera al secco) slikanje na suvim zidovima; 2. slika izrañena ovakvim bojama.

temperament (lat. temperamentum pravi odnos pomešanih stvari, valjana mešavina; prava mera, umerenje) psih. narav, ćud, skup sklonosti nekog čoveka, oblik stanja svesti, naročito čuvstvenosti ili osećajnosti, koji u nekom čoveku preovlañuje; po Loceu: „formalne i stepenske razlike u uzbudljivosti prema spoljnim utiscima, u većoj i manjoj obimnosti s kojom izazvane

temperamentan 903 teider

predstave izazivaju druge, u brzini kojom se predstave menjaju, u jačini kojom se za te predstave vezuju osećanja radosti ili turobnosti, najzad u lakoći s kojom se za ta unutrašnja stanja vezuju i spoljnje radnje" (up. koleričan, melanholičan, san-gviničan, flegmatičan); fig. bujnost, pla-hovitost, čulnost, strastvenost.

temperamentan (lat. temperamentum) pr. koji ima temperamenta; fig. bujan, plah, čulan, strastven.

temperans (lat. temperans umeravan, ublažavam, koji umerava, ublažava) med. sredstvo za rashlañivanje, za ublažavanje.

temperancija (lat. temperantia) uzdržljivost, umerenost, trezvenost.

temperatura (lat. temperatura) ublažavanje, umeravanje; fiz. stepen zagrejanosti, stupanj zagrejanosti; stanje toplote: srednja ili prosečna kinetička energija ili živa sila svih molekula jednog tela; muz. izjednačenje intervala lestvice (skale) meñu sobom; v. temperirati 4.

temperirati (lat. temperare) 1. ublažiti, ublažavati, umeriti, umeravati; 2 u to-pioničarstvu: učiniti metale otporni-jim, oduzeti im krtost, napraviti ih kov-nim; 3. umereno zagrejati; temperiranvazduh umereno zagrejan vazduh; 4. muz izjed-načiti intervale lestvica, skale; kad je interval dva susedna tona '^2~= 1,0595, onda je to ravnomerno temperirana ili tem-perovana lestvica, ili lestvica sa ravnomernom temperaturom.

tempesta (ital. tempesta) nevreme, bura, mećava; slih. slika koja prikazuje nevreme, buru, mećavu i sl.

tempestozo (ital. tempestozo) «uz. neobuzdano, burno.

tempirati (ital. tempo vreme) odrediti vreme; voj. pomoću naročitog ključa (tempi-rača) udesiti upaljač topovskog zrna (šrapnela, tempirne granate, bombe) tako da u tačno odreñenom trenutku izazove eksploziju zrna.

tempirač (ital. tempo) voj. v. pod tempirati. tempirnik (ital. tempo) voj. sprava koja

automatski reguliše visinu i daljinu tačke rasprsnuće topovskog zrna (granate, šrapnela).

templ (lat. templum hram) prvobitno: svaki posvećen ograničen prostor ili mesto; zatim: zgrada, dom posvećen nekom božanstvu, hram.

templeri (lat. templum, nlat. templarii) pl. hramovnici, viteški red osnovan za vreme krstaških ratova (1118) u cilju zaštite hadžija koji putuju u Palestinu, borbe protiv nevernika i čuvanja svetog groba; ukinut 1312. godine.

templinsko ulje (nlat. oleum templinum) hen. eterično ulje od semena šišarica jele; upotrebljava se kao terpentinsko ulje i parfem.

tempo (ital. tempo, lat. tempus vreme; pravo vreme) muz. brzina kretanja tonova, stepen brzine kojom se jedno muzičke delo izvodi (largo, adaño, andante, alegro, presto, vivače); u igri, plesu: brzina kretanja; a tempo (ital. a tempo) na vreme, za vremena; trg. za izvesno vreme; a tempo-udarac udarac izveden istovremeno sa udarcem pro-tivnikovim (u mačevanju); al tempo ili a l rigore di tempo (ital. al rigore di tempo) čuz. strogo po taktu; templ pasati! (ital. tempi passati) prošla vremena tj. prošlo je! bilo pa nije!

tempora (lat. tempus vreme, tempora vremena) vremena) pl. v. tempus.

temporalan (lat. temporalis) 1. gram vremenski, za vreme (pridev, prilog); zemaljski, svetovni, prolazan; temporalna ili vre-menska rečenica zavisna rečenica koja kazuje vreme kad se dogaña radnja u glavnoj rečenici, npr.: Javiću ti kad budem stigao.

temporalan (lat. temporalis) 2. alat. slepooč-ni, koji pripada slepoočnicama.

temporalije (lat. temporalia) svetovna prava i prihodi katoličkih sveštenika; supr. spiritualije.

temporeran (lat. temporarius) vremenski, privremen, prolazak, udešen prema vremenu i prilikama.

tempus klauzum (lat. tempus clausum) kod katolika: zatvoreno vreme, tj. vreme-posta (u koje se ne mogu obavljati svadbe i sl.).

tempus ferijatum (lat. tempus feriatum) v. tempus klauzum.

ten (fr. teint, lat. tingere bojiti, obojiti) boja; boja lica, boja i kakvoća kože.

tenakl (lat. tenaculum) 1. tip. držač, napra-va za pridržavanje rukopisa (kod slaga-ča); 2. med. hirurška sprava, naročito za pridržavanje otoka koji treba rascepiti.

tenalja (fr. tenaille, ital. tanaglia, lat. tena-culum klepgga) voj. klešta, malo spoljašnje utvrñenje koje služi za zaštitu ravelina kod stalnih utvrñenja; tenaljna trasa trasa u vidu klešta, sa ispadnim i upadnim uglovima (kod stalnih utvrñenja).

tenaljon (fr. tenaillon) voj. utvrñenje u obliku klešta.

tenapitet (lat. tenacitas) upornost, izdržljivost; privrženost; škrtost; žila-vost, jačina metala.

tenda (ital. tenda) platneni krov za zaštitu od sunca i kiše.

tendencija (nlat. tendentia) težnja, teženje (u odreñenom pravcu, za izvesnim ciljem); sklonost; smer; stremljenje; namera, cilj (npr. knjige); na berzi: sklonost cena (skakanju ili padanju).

tendenciozan (nlat. tendentiosus) upravljen u naročitom omeru, uperen naročitom cilju, nameran, sa (naročitom) težnjom, koji ima (skrivenu) težnju.

tender (eng. tender) 1. deo lokomotive u kome su ugalj i voda; 2. manji brod kao pratilac

tendirati 904 teodiceja

velikog bojnog broda (za prenošenje zapovesti i izveštaja).

tendirati (lat. tendere) razapeti, pružiti, ispružiti; težiti; ići za čim, naginjati čemu, nastojati.

tendo (lat. tendo) aiat. žila. tendovapšitis (lat. tendo žila, vagina) med.

zapaljenje žilnice. tenezmus (grč. tenesm6s) med. naponi, na-

pinjanje; veoma težak i mučan grč u mišićima stezačima drevnog kanala i mo-kraćnog mehura koji otežava ispražnja-vanje izmeta i mokraće.

teneramente (ital. teneramente) muz. nežno, s nežnošću.

tenero (ital. tenero) muz. v. teneramente. taneta (fr. tenette) med. kleštice za vañenje

kamena iz mehura. tenzija (lat. tendere ispružiti, upraviti, tensio)

napregnutost, zategnutost; usilje-nost, neprirodnost; fiz. napon.

tenziometar (lat. tensio zategnutost, grč. metron metar) avij. vrsta dinamometra koji, u vazduhoplovstvu, služi za merenje zateg-nutosti žica i zatega.

tenzor (lat. tensor) 1. aiat. mišić opružač; 2. mat. uopšten pojam vektora, ili upra-vljene veličine, za čiji je opis potrebno više od tri komponente, veličina kojom se izražava odnos u kojem se dužina vektora povećava.

tekija (lat. taenia), vrpca, traka oko glave ili pojas; arh. ukras u obliku ravne trake sa geometrijskim ornamentima; zool. tra-kul>a, ojañenica.

tenijaza (lat. taenia) med. infekcija čovečjeg ili životinjskog tela pantljičarom.

tenis (eng. tennis) sp. vrsta igre raketom i loptama (poreklom iz Engleske); v. lan-te-nis.

teniser (eng. tennis) ot. igrač tenisa. tenk (eng. tank) 1. voj. borna kola, motorna, čelikom sklopljene, mitraljezima i (malim) topovima naoružana kola koja se, mesto na točkovima, kreću pomoću tzv. „beskrajnog platna" („gusenica"); 2. veliki rezervoar za tečnosti (vodu, ulje, benzin i dr.); tank.

tenker (eng. tanker) brod-cisterna za prevoz nafte i dr. tečnosti; tanker.

tenkist (eng. tank) član posade tenka. teno (jap. tenno) gospodar neba (zvanična

titula japanskog cara). tenontagra (grč. tenon gei. tenontos žila, agra

plen) med. giht »sila ili mišića. tenontografija (grč. t^non «k t^nontos žila,

graphla opis) aiat. opis žila, opisivanje žila. tenontologija (grč. tenon žila, logla) znat. nauka

o žilama. tenontomija (grč. tenon žila, tome sečenje,

rezanje) med. prerez žile. tenor (lat. tenere držati, tenor) 1. neprekidan

tok, neprekidno trajanje; uno tenore (lat. ipo tenore) neprestano, neprekidno;

smisao, sadržina nekog zakona, presude, nareñenja i sl.; put i način mišljenja; kuz. glavna melodija u nekom višeglasnom mu-zičkom komadu.

tenor (ital. tenore); 2. muz. najviši muški glas; lirski tenor nežan i mek tenor (za pevanje nežnih i ljubavnih pesama); herojski tenor tenor za pevanje junačkih melodija; tenorski ključ ključ na četvrtoj liniji linijskog notnog sistema, koji kazuje da se nota koja je na toj liniji zove s (ce) i da tako treba čitati i ostale.

tenore (ital. tenore) muz. v. tenor 2; tenore primo (ital. tenore primo) prvi, viši tenor; tenore sekondo (ital. tenore secondo) drugi, dublji tenor.

tenorist (ital. tenore) muz. pevač tenora. tenotom (grč. tenon žila, tome sečenje,

rezanje) med. nož za vršenje tenontomije. tenotomija (grč. t6non žila, tome sečenje,

rezanje) med. v. tenontomija. tentakula (nlat. tentacula) pl. zool. ručice,

lovke, pipaljke. tentamaresk (fr. tintamaresque) malo pozorište

u kome igra samo lice glumca, a udovi su mu veštački izrañeni u najmanjem obliku.

tentamen (lat. tentamen) predispit, meñui-spit; tentamen fizikum (lat. tentamen physicum) predispit iz prirodrpisa, ana-tomije i fizike koji medicinari polažu posle druge godine, a kad ga polože postaju kandidati medicine i tek tada počinju dobivati pravo medicinsko obrazovanje.

tentati (ital. tentare) kušati, probati; na-voditi na zlo, nagovarati.

tenuitet (lat. tenuitas) tankoća, tananost; mršavost; nežnost, suvonjavost; siromaštvo, malenkost.

tenuta (ital. tenuta, tenere) 1. muz. ton u kome treba neko vreme izdržati; 2. poljsko imanje, salaš.

tenuto (ital. tenuto) muz. izdržavajući, iz-držano.

tencona (ital. tenzone) pesma u vidu dijaloga dvojice trubadura, obično ljubavne ili šaljive sadržine.

teo- (grč. theos) predmetak u složenicama sa značenjem: bog, božanski, božji.

teogamija (grč. theos bog, gamos svadba) svadba bogova; svadbena pesma u slavu bogova.

teognozija (grč. theos, gnosis saznanje, poznanje) poznanje boga, saznanje boga.

teogonija (grč. theogonfa) postanak (ili: stvaranje) bogova, istorija bogova; naslov jedne pesme grčkog pesnika Hezioda; fil. ispitivanje o psihološkom poreklu ideje o bogu.

teodiceja (grč. theos bog, dike opravdanje) teol.-fil. „opravdanje boga", pokušaj teologa i nekih filozofa (stoika i Lajbnica) da opravdaju boga što ima zla u svetu, jer ako je bog stvorio svet i bog je, dakle, uzrok postojanju sveta, onda otkud zlo u posledici, u svetu, kad pojmu Boga pripa-

teodolit 905 terapiJa

da da je apsolutno dobar? (a logika zahteva causa aequat effectum — uzrok i posledica su jednaki).

teodolit (poreklo nepoznato) opt. sprava za merenje azimuta i visine nebeskih tela, sastoji se iz jednog astronomskog durbina i dva izdeljena kruga (horizontalnog za merenje azimuta i vertikalnog za merenje visina, tj. zenitnih odstojanja zvezda); sprava za merenje uglova.

teozof (grč. theos bog, sophos mudar) pristalica teozofije.

teozofija (grč. theos bog, sopMa mudrost) božanska mudrost, saznanje, tobože, boga putem neposrednog duhovnog opažanja i udubljivanja u sebe i u natčulni svet (sistem religiozne mistike, sastavljen od prastarih praznovernih hrišćansko--magijskih predstava, veruje u seobu duša i reinkarnaciju).

teokratija (grč. theokratia) božja vladavina, oblik državnog ureñenja u kome bog, tobože, vlada, preko sveštenstva ili nekog svetovnog poglavara kao njegovog zastupnika, npr. kod starih Izrailjaca, papska država Vatikan itd.; pr. teokratski.

teolog (grč. theologos) poznavalac učenja o bogu; onaj koji uči o bogu; bogoslov; student teologije; veroučitelj, sveštenik.

teologija (grč. theologfa) nauka ili, tačnije, učenje o bogu, o bogovima; bogoslovlje; takoñe: sistem učenja hrišćanske crkve.

teomanija (grč. theos bog, mania pomama, ludilo, strast) preteran verski zanos, versko ludilo.

teomonizam (grč. theos, monos jedini) fil. monizam koji samo bogu pripisuje postojanje, a sve ostalo smatra njegovim delom (za razliku od fiziomonizma, koji smatra prirodu kao jedino što stvarno postoji).

teoplegija (grč. the(5s, plege udarac) božji udar; med. kaplja koja odmah zadaje smrt.

teopleksija (grč. theos, plesso udarim) med. v. teoplegija.

teopornija (grč. theos, porneia kurvanje, preljuba) svepggenički nemoral, lopovski blud.

teorem (grč. theorema) pravilo, poučak, po-stavka koju treba dokazati, dokažljiva istina; matematička istina u čiju se tačnost uveravamo pomoću dokaza; teorema.

teoretizirati (grč. theorfa) praviti teorije, razmišljati o čemu bez osvrtanja na stvarnost.

teoretičan (grč. theoretikos) osnovan, na teoriji, misaoni, čisto naučni; supr. praktičan i empiričan.

teoretičar (grč. theoretikos) posmatrač, istraživač putem mišljenja, poznavalac neke nauke koji se ne bavi njom i praktično; čovek od čiste nauke; supr. praktičar.

teorija (grč. theoria gledanje, posmatranje) u širem smislu: uopšteno iskustvo, čisto saznanje (supr. praksa); u užem smislu: si-stematsko izlaganje neke nauke, izvoñenje

jedne pojave iz zakona na kome se ona osniva (supr. empirija); učenje stvoreno od zakona i pretpostavki; čisto naučio posmatranje bez obzira na stvarnost; škol-ska mudrost.

teorija relativiteta Ajnštajnova teorija savremene fizike o vremenu, prostoru, kretanjima i fizičkom polju; v. relativi-tet.

teorijski (grč. theoria) pr. v. teoretičan. teofanmja (grč. theophaneia) javljanje boga

ljudima (kod mnogobožaca i u Starom zavetu); u hrišćanstvu: Bogojavljenje (kod pravoslavnih), Sv. tri kralja, epifanija (kod katolika).

teofobija (grč. theos bog, phobos strah) strah od boga.

tepeluk (tur. tepelik) ženski fes izvezen zlatom ili srebrom i ukrašen niskama bisera i zlatnim i srebrnim novcem.

tepih (lat. tapium, nem. Teppich) ćilim, sag. tepsija (tur. tepsi) plitka i okrugla bakrena

posuda, naročito za pečenje pite. ter (nem. Teeg) katran. tera (lat. terra) zemlja. teravija (arap. tarwiha, tur. teravi) kod

Muslimana: klanjanje uz ramazan. tera di Sijena (ital. terra di Siena) sijenska

zemlja, jedna vrsta mrkocrvene akvarel boje.

terazije (pere. terazu, tur. terazi) ručna vaga, sprava za merenje koja ima dva tasa sa dve strane, koji vise.

Terazije (pere. terazu, tur. terazi) ime ulice u centru Beograda i jedne mahale u Sarajevu. Za vreme turske vlasti to je bilo mesto gde se na vodovodnoj mreži nalazio rezervoar (terezija, terazije) odakle se merila, razvodile voda u raznim pravcima.

tera inkognita (lat. terra incognita) nepoznata zemlja; fig. to je za njega tera inkognita on nema ni pojma o tome.

teralit (lat. terra zemlja, grč. lithos kamen) grnčarija (lončarska roba) slična side-rolitu, samo polirana.

terakota (ital. terra cotta) kuvana, tj. pečena zemlja; negleñosana glinena roba crvenkaste ili žućkaste boje; od nje se grade kipovi, ukrasi na kućama, čibuci, cevi, hladionice za vodu, ploče za podove i dr.

teramicin (terramycin) jedan od antibioti-ka, žuti kristalni prah bez mirisa; dobiva se od Streptomyces griseus; dejstvuje na mnogo bakterija.

terapeut (grč. therapeutes) praktični lekar, onaj koji vrši lekarsku praksu.

terapeutika (grč. therapeutike) v. terapija. terapija (grč. therapefa opsluživanje, dvo-renje,

negovanje; lečenje) nauka o lečenju uopšte (opšta) ili samo pojedinih bolesti (specijalna terapija); ona je ili kau-zalna (sa ciljem da otklanja uzroke bolesti), ili simptomatična (da odstranjuje bolove, vatru i sl.), i očekivna (ekspekta tivna).

terari]um 906 terirati

terarijum (lat. terrarium) zagrañen prostor ili staklena posuda napunjena zemljom i kamenjem u kojoj se drže i taje tropske biljke i suvozemne životinje.

tera rosa (lat. terra rossa) kol. crvenila, nerastvorljivi ostatak u obliku crvene gline koji ostaje pri rastvaranju krečnjaka u kršnim (karstnim) predelima; skuplja se u dolinama i vrtačama i predstavlja gotovo jedino plodno zemljište u kršu (karstu).

terasa (fr. terrasse) 1. uzvišenje tla u obliku širokog stupnja, basamaka (stepenice), slično vodoravno] ili približno vodo-ravnoj platformi, zaravni; 2. arh. plat-formast, zaravanast, otkriven ili pokriven deo grañevine u visini spratova, izmeñu njih ili na krovovima; ravan krov; 3. pločnik, trotoar pred kafanom sa stolovima.

terasirati (fr. terrasser) uzdizati, graditi u obliku terasa; fig. oboriti, udariti o zemlju, poraziti.

ter-a-ter (fr. terre-a-terre) jax. galop u kratkim i veoma niskim skokovima, kod koga konj istovremeno obe prednje noge diže pa spušta.

teratogen (grč. t6ras gec. t^ratos nakaza) koji prouzrokuje nakaznost ploda; npr. terato-geni lekovi.

teratogenija (grč. teras gen. teratos čudovište, nakaza, gen- koren od gignomai postanem, nestanem, rañam se) rañanje (ili: posta j anje) nakaza.

teratologija (grč. teras gen, teratos znamenje, čudo; nakaza, čudovište, logia) nauka o čudima, pričanje čuda (naročito biblij-skih); med. nauka o nakazama; nauka o nepravilnim tvorevinama kod biljki i mi-nerala.

teratom (grč. teras ki. teratos nakaza) med. uroñen nakazni izraštaj koji se sastoji od najrazličitijih tkiva.

teratoskopija (grč. teras gen. teratos čudo, skopeo posmatram) gledanje čuda, viñenje čuda; tumačenje čuda.

teraco (ital. terrazzo) kamena masa za izradu terasa i sl.

terbijum (nlat. terbium) hek. elemenat, jedna od retkih zemlji, atomska masa 158,924, redni broj 65, znak Tb.

tergum (lat. tergum) leña, leñna strana, po-leñina; in tergo (lat. in tergo) na leñima, na poleñini menice.

terebra (lat. terebra) burgija, naročito kao hirurški instrumenat; up. trepan.

terebracija (lat. terebratio) bušenje, vrćenje, npr. drveta radi vañenja soka.

terezin vrsta asfalta od katrana kamenog uglja, sumpora i kreča.

terela (nlat. terrella) magnet oblika lopte za predstavljanje i prikazivanje zemljinog magnetizma.

terev (fr. terrain) zemljište, tle, zemlja; voj. oblik zemljišta, naročito s obzirom na

njegov utica] na položaj i kretanje trupa; fig. položaj, okolnosti; oblast gde se dejstvuje, radi; gubiti pere« gubiti uslove uspeha; pr. terenski.

terestričan (lat. terrestris) zemaljski, zemni; Zemljin, koji potiče od Zemlje, koji se tiče Zemlje; takoñe: kopneni; tere-strični talozi kol. kopneni talozi (za razliku od morskih); terestrični durbin opt. zemaljski durbin, durbin kojim se vide uspravni predmeti, a ne izvrnuti kao kod astronomskog durbina.

teretrum (grč. teretron) med. v. trepan. terzija (pere. derzi, tur. terzi) krojač narodnog,

seljačkog odela. terzijan (pere. tar žica, zene od zeden udarati,

svirati, tur. taziyane, tarzene) pero kojim se udara u tamburu.

Terzites (grč. Thersites) po duši i telu najružniji čovek u grčkoj vojsci pod Trojom (razrok, hrom i grbav), na zlu glasu po svom poganom jeziku, koga je Odisej tukao, a Ahil zbog klevete, ubio; fig. klevetnik, čovek drzak i pogana jezika.

terijak (grč. theriakon sc. antidoton) čuveni protivotrov sastavljen od gotovo 70 raznih delova (meñu ovima i meso otrovnih zmija), koji su stari upotrebljavali kao lek protiv ujeda otrovnih životinja, protivotrov.

terijakalan (grč. theriakbn) koji sadrži terijak. terijakologija (grč. theriakon, logfa) nauka o

životinjskim otrovima; nauka o spravljanju protivotrova.

terijaci (grč. theriak6n) pl. oni koji jedu opijum (na Istoku).

terijer (eng. terrier, lat. terra zemlja, nlat. Terrarius canis) ptičaru bliska rasa pasa, srednje veličine, služi za lov pod zemljom, na miševe i pacove.

teriodan (grč. theriodes) životinjski, zverski; med. ljut, žestok, opasan.

teriodeksis (grč. therion zver, divlja životinja, dexis ujed) med. ujed divljih i otrovnih životinja.

teriodonti (grč. therion, odfis ki. odontos zub) pl. kol. okamenotinski (fosilni) ogromni gmizavci izmeñu trijasa i jure, po lubanji i zubima slični mesožderima sisarima.

terioliti (grč. therion, lithos kamen) pl. kol. okamenotine iz životinjskog sveta.

teriom (grč. therioma) med. opasan razjedni čir, naročito u plućima.

teriomorfija (grč. therion životinja, mor-phe oblik) stvaranje nakaza sličnih životinji, što daje mogućnost pretpostavci da takav čovek potiče od životinje (pojava naročito kod duhovno zaostalih čovečjih rasa); teromorfija.

teriotomija (grč. therion, tome sečenje, reza-nje) v. zootomija.

terirati (lat. terrere plašiti, zaplatiti, zastrašiti) hen. uzavrelu šećernu masu

terisati 907 terminus miner

iznenadnim dosipanjem hladne vode razbi-striti.

terisati (nem. teeren) natopiti teram, namazati terom, nakatranisati (drvo, konopac, krovnu hartiju, gvožñe itd.).

teritorija (lat. terra zemlja, territoriiun) zemljišta, okrug, oblast; u Sjedinjenim Američkim Državama: oblast koja još nema dovoljan broj stanovnika da bi mogla biti priznata za državu, te, prema tome, nema pravo glasa u saveznom Kongresu (eng. territory).

teritorijalizam (lat. territorium zemljišta) 1. u crkvenom pravu: shvatanje po kojem je crkva, kao jedan deo države, u svemu podložna vrhovnoj državnoj vlasti, po načelu: cujus regio, ejus religio (čija je vlast, onoga je i vera); 2. voj. sistem odbrane čije se ureñenje u svemu osniva na podeli zemlje.

teritorijalitet (fr. territorialite) 1. drža-vo-pravno shvatanje po kome se suvereni-tet osniva na posedovanju teritorije; 2. pripadnost državnom zemljištu.

teritorijalva politika državna politika kojoj je cilj uvećavanje sopstvenog zemljišta, a sprečavanje uvećavanja zemljišta drugih država.

teritorijalne vode delovi mora koji se smatraju kao deo neke države ili su pod kontrolom te države.

teritorijalni (lat. territorialis) koji pripada teritoriji, koji se tiče teritorije, oblasni.

teritorijalni princip pravio načelo po kome su sva lica koja se nalaze u jednoj državi podložna vrhovnoj vlasti i zakonima te države.

teritorijalni sistem v. teritorijalizam. teritorijalnost (fr. territorialitej v. teritorijalitet. terluci (tur. terlik papuče) pl. obuća od meke

kože koja čuva unutarnju obuću, slično kaljačama.

terma (grč. therme toplota) topao izvor; v. terme.

termazma (grč. thermasma) med. topao oblog. termalan (nlat. thermalis, grč. thermos topao,

vruć, vreo) koji se tiče toplih izvora, banjski; termalna voda topla mineral-na voda.

termanteria (grč. thermanterios podesan za zagrevanje) pl. med. sredstva za zagrevanje.

termantika (grč. thermantikos podesan za zagrevanje) pl. med. v. termanteria.

terme (grč. th6rmai topli izvori, pl. od therme toplota, lat. thermae) pl. topli izvori, topla kupatila, (tople) banje.

termesteziometar (grč. th£rme toplota, ais-thesis osećaj, oset, metron mera, merile) instrument za ispitivanje sposobnosti za osećanje toplote.

termidor (grč. thermds topao, fr. thermidor) mesec toplote, XI mesec u franc. revolu-cionarnom kalendaru (od 19. ili 20. jula

do 17. ili 18. avgusta); naročito je značajan 9. termidor P godine (27. UP 1794), kada je srušen Robespjer, čiji su protivnici, zbog toga, na zvani termidoristi.

termidoristi (fr. thermidor) v. pod termidor. termika (grč. therme toplota) nauka o to-ploti. termin (lat. terminus meñaš, granična linija,

granica; kraj) 1. granična tačka u vremenu, odreñeno vreme u kome nešto ima da se dogodi ili obavi, rok; 2. izraz koji tačno označava nešto iz oblasti nauke ili umetnosti, stručan izraz (terminus tehnikus); 3. log. glavni pojam u zaključku; 4. mat. član jednog algebarskog izraza, proporcije itd.; terminus.

terminal (lat. terminus meñaš, granična linija, granica; kraj) 1. završetak, kraj, konac; 2. početak ili završetak tran-sportne ili saobraćajne linije na železnici, u autobuskom ili avionskom saobraćaju; postaja, stanica.

terminata (lat. terminata) pl. prav. svršene stvari, završene stvari.

terminizam (lat. terminus meñaš, granična linija, granica, meña; kraj, svršetak) 1. postavljanje cilja, nauka o odreñivanju cilja; 2. teol. učenje terminista koji su smatrali da je bog svakom čoveku ostavio izvestan rok (termin) radi popravke, posle koga ne treba da se nada nikakvoj milosti; 3. fil. obnovljeni nominalizam Viljema Okama (1270—1347), prema kome opšti pojmovi nisu slike stvari, nego samo njihovi prirodni znaci (reči). Pojam se odnosi prema predmetu kao znak (terminus) prema onome što označava, a ne kao slika prema svom originalu; ali pojam se može u mišljenju upotrebiti kao znak za ono što označava.

terministi (lat. terminus) pl. teol., fil. pristalice i pobornici terminizma.

terminologija (lat. terminus granica, meña, 16gos reč, govor) veštački govor, skup veštački napravljenih (stručnih) izraza (termina) neke naučne oblasti.

termine™ (lat. terminus) ročni, vezan za rok ograničen rokom; terminski posao trg. ročni posao, posao robom koja se mora ispo-ručiti u odreñeno vreme, utvrñeno pri zaključivanju posla.

termintus (grč. th6rminthos vrsta čira) med. pseće boginje, modrocrni krvavi ggrište-vi, naročito na bedrima.

terminus major (lat. terminus maior veći član) log. pojam koji je uvek predikat zaključka.

terminus medijus (lat. terminus medius srednji član) log. srednji pojam, zajednički pojam premisa u zaključku.

terminus minor (lat. terminus minor manji član) log. pojam je uvek u zaključku subje-kat.

terminus tehnikus 908 termostabilan

terminus tehnikus (lat. terminus technicus) v. pod termin.

termita (fr. termites, lat. termes gen. termitis drvomorac, potkornjak) pl. zool. narodski i pogrešno zvani „beli mravi" u tropskim krajevima, čuveni po svojim umetničkim grañevinama; u Africi žive u velikim zajednicama i grade od gline i peska, u obliku valjka, grañevine 3—4 t visoke; strašni neprijatelji šuma.

termički (grč. thermos topao, th^rme toplota) toplotni.

termo- (grč. therme, thermos) predmetak u složenicama sa značenjem: toplota, toplotni, topao.

termobarometar (grč. thermos topao, bartis težak, metron mera, merile) fiz. termometar sa lestvicom (skalom) podeljenom na veoma male delove stepena, služi za odreñivanje vazdušnog pritiska i za merenje visina (osniva se na zavisnosti tačke ključanja vode od vazdušnog pritiska); hipsotermometar.

termogen (grč. therme toplota, koren gen- u značenju proizvesti, roditi) telo koje proizvodi toplotu.

termogeneza (grč. thermos topao, genesis postajanje) proizvoñenje, stvaranje toplote u živom organizmu.

termo gram (grč. therm6s, gramma crtež) crtež koji se dobije na termografu.

termograf (grč. therm6s, grapho beležim) aparat za automatsko beleženje temperature.

termografija (grč. thermtfs, grapho) grafič-ko predstavljanje promena temperature, npr. temperature krvi kod grozničavih.

termodinamika (grč. tnerme toplota, dyna-mis sila) fiz. nauka o odnosima toplote prema mehaničkom radu, nauka koja se bavi odnosom izmeñu toplotne i mehaničke energije.

termoelektricitet (grč. thermds topao, elek-tron) elektricitet izazvan ili proizve-den toplotom.

termoelektrična baterija fiz. v. termo-stub. termoelement (grč. therm6s topao, lat. ele-

mentum) fiz. aparat za proizvoñenje ter-moelektriciteta (za tačna merenja temperature do 1600°).

termokauter (grč. therra6s, kauter sagorevač, saživač) med. v. termokoter.

termokoter (grč. therm6s, fr. cautere) kec. od platine izrañen šupalj instrument za sagorevanje obolelih mesta na telu i zaustavljanje krvi.

termolabilan (grč. therme toplota, lat. labi-lis nepostojan) nepostojan na toplota.

termolampa (grč. thermos topao, nem. Lampe) štedna peć koja istovremeno zagreva, osvetljava i pokreće mašine.

termoliza (grč. thermos, lysis razlučivanje, razlučenje, razlaganje) hem. razlučivanje (ili: razlaganje) hemijskih jedinica putem zagrevanje.

termologija (grč. thermos, logia nauka) nauka o toplim mineralnim izvorima i banjama.

termoluminiscencija (grč. thermos, lumi-niscencija, v.) fiz. luminiscencija kristala koja se javlja usled zagrevanje do temperatura koje su niže od crvenog usijanja.

termomagnetizam (grč. thermos, Magnes magnet) magnetizam izazvan zagrevanjem.

termometar (grč. thermos, metron mera, merilo) fiz. toplomer, naprava za odreñivanje ili merenje temperature; Celzijusov ili centezimalni termometar podeljen je na 100°; maksimalni termometar služi za odreñivanje najviše, a minimalan termometar za odreñivanje najniže temperature; up. kalorimetar.

termometrija (grč. therm6s, metria merenje) 1. fiz. deo nauke o toplota koji se bavi odreñivanjem ili merenjem temperature; 2. med. upotreba termometra za merenje temperature, naročito temperature tela kod bolesti.

termometrograf (grč. therm6s, metron mera, merilo, grapho beležim) termometar za merenje najviših i najnižih temperatura vazduha; takoñe: aparat koji na traci od hartije automatski beleži sve promene u temperaturi vazduha (termograf).

termometar (grč. therme toplota, lat. motor pokretač) teh. mašina koja radi pomoću toplote.

termomultiplikator (grč. thermos topao, nlat. multiplicator umnožilac) fiz. v. termo-stub.

termonuklearan (grč. thermos, nlat. nuclea-ris koji se tiče jezgra, jezgreni) fiz. koji je u vezi sa razvijanjem toplote koja nastaje pri razvijanju atomskog jezgra.

termopenetracija (grč. therme toplota, lat. penetratio prodiranje) med. metod lečenja električnom strujom visoke frekvencije a niskog napona, npr. lečenje pritiska krvi, reumatizma, ishijasa i dr.

termoplegija (grč. thermos topao, plege udarac) «ed. omarica, udar toplote.

termopodijum (grč. thermos, ptis, gen. pod6s noga) sprava za parenje nogu.

termoregulapija (grč. thermos, lat. regulatio) automatsko regulisanje temperature.

termos (grč. thermos topao) posuda ili boca (Djuarova-Oe\uag-boca) sa dvostrukim staklenim zidovima u metalnom ili kožnom oblogu, usled dobrog izoliranja održava ono što je u njoj dugo vremena (24 časa) na približno istoj temperaturi; termos-flaša.

termosifon (grč. therm6s, siphon cev) naprava za zagrevanje staklenih bašta pomoću cevi u kojima teče topla voda.

termoskop (grč. thermos, skopeo posmatram) fiz. instrument za pokazivanje razlika u temperaturi tela bez tačnog merenja.

termostabilan (grč. thermds, lat. stabilis postojan) postojan na toplota.

termostat 909 terpentin

termostat (grč. thermos, istemi stavim, postavim) aparat za podešavanje temperature automatski.

termostatika (grč. thermtis, statike) nauka o održavanju toplotne ravnoteže.

termo-stub (grč. thermos topao) fiz. spoj bizmutovih i antimonovih stubića u cilju proizvoñenje termoelektriciteta.

termosfera (grč. thermbs, sphaira lopta, kugla) sloj atmosfere na visini od oko 80 km iznad sloja najnižih temperatura.

termos-flaša (grč. thermos, nem. Flasche boca) v. termos.

termoterapija (grč. therm6s topao, therapefa lečenje) lečenje toplotom (toplim kupanji-ma, toplim vazduhom i sl.).

termotehnika (grč. thermos, tehnika, v.) jedna od tehničkih nauka koja se bavi grañenjem i iskorišćavanjem toplotnih mašina, aparata i postrojenja.

termotika (grč. thermos) nauka o toplota. termoti čan (grč. thermdtes toplota) koji je

postao usled toplote, koji je izazvan toplotom.

termotropizam (grč. thermos topao, trope obrt, obrtanje, okretanje) biol. uticaj toplote na kretanje nižih organizama; svojstvo protoplazme da reaguje na toplotu.

termofagija (grč. thermds, phag£o jedem) je-denje toplih ili vrelih jela.

termofeugoskop (grč. thermos, phetigo bežim, skopeo posmatram) med. sprava koja pokazuje gubitak toplote kože.

termofobija (grč. thermos, phobos strah) med. strah od pokrivanja pri spavanju i od odevanja u tople haljine, kao tobožnjih uzroka nekih bolesti.

termofon (grč. thermds, phone zvuk) instru-ment na kome se proizvode tonski zračenjem toplote.

termofonija (grč. thermos, phone) v. radio-fonija.

termofor (grč. therm6s, phero nosim, donosim) „toplonoša", aparat za trajno zagrevanje nekog dela tela, grejalica (obično kesa od gume koja se puni toplom vodom ili se metal zagreva električnom strujom).

termohemija (grč. thermos, chemela) nauka o odnosima izmeñu toplote i hemijskih pojava, tj. o toplotnim pojavama koje nastaju pri hemijskim zbivanjima.

termohigroskop (grč. thermos, hygrds vla-žan, skopeo posmatram) fiz. aparat koji pokazuje apsolutnu količinu vlage u vazduhu.

termohipsometar (grč. thermos, hypsos visina, metron mera, merile) fiz. v. termobaro-metar.

termohroza (grč. thermds, chroma boja) fiz. svojstvo izvesnih boja da propuštaju samo neke vrste toplotnih zrakova.

termohroičav (grč. thermos, chroia boja) koji propušta samo neke vrste toplotnih zrakova, samo delimično dijaterman.

ternaran (lat. ternarius) od tri, trojni; tro-gub; up. binaran; ternarni period geol. treće i najmlañe doba u razvitku Zemljine kore.

ter-nev (fr. Terre Neuve Nova Zemlja) v. nju-faundler.

terno (ital. terno, fr. terne) u tomboli: tri broja (numere) izvučene u istom redu, treći dobitak.

terno-vuna (fr. ternaux) vrsta fine vune (naziv po imenu jednog francuskog odgajivača ovaca).

teromorfan (grč. ther gen. theros životinja) 1. sličan životinji, oblika životinje (teromorfni su, npr. bogovi starih Egip-ćana); 2. životinjskim tvorevinama i osobinama sličan u ljudi, npr. šiljaste uvo, oblik njuške i dr.; up. antropomorfan.

teromorfija (grč. ther gen. theros životinja, morphe oblik) v. teriomorfija.

teropode (grč. ther gen. ther6s divlja živo-tinja, zver, piis gen. pod6s noga) pl. geol. okamenotinski (fosilni) veliki gmizavci iz grupe dinosaura, slični gušterima i kengurima.

teror (lat. terror) užas, strah, strah i trepet; vladavina zastrašivanjem, strahovlada (naročito za vreme francuske revolucije); političko nasilje.

terorizam (lat. terror užas, strah) vladavina zastrašivanjem, način vladanja uli-vanjem straha i nasiljem; politička borba putem individualnog terora.

terorizirati v. terorisati. terorisati (lat. terror užas, strah, fr. terroriser)

ispunjavati strahom, zadavati strah i trepet, zastrašivati; vladati pomoću zastrašivanja i nasilja; nasilno sprečavati slobodu mišljenja.

terorist (lat. terror) pristalica vladavine zastrašivanjem; pristalica onih koji misle da će individualnom akcijom, poje-dinačnom radnjom zastrašivanja (ubistvima i sl. netaknutih lica suprotnog shvatanja i rada) doći do ostvarenja svojih političko-socijalnih ciljeva.

teroristi čka (lat. terror) zastrašan, koji zastrašuje, zastrašujući, nasilnički; teroristička akcija delanje onih koji bi hteli da zastrašivanjem (pretnjama, ubistvima i sl.) doñu do ostvarenja svojih političko-socijalnih ciljeva.

ter-papir (nem. Teerpapier) krovna hartija natopljena terom (katranom).

terpe (hol.) pl. veštački brežuljci u ho-landskoj pokrajini Frizland koji služe stanovništvu kao utočište od poplava.

terpeni hež. nezasićeni ugljovodonici pri-jatnog mirisa, opšte formule S10N1v, prisutni u eteričnim uljima.

terpentin (grč. terebinthos) hen. tečna smola ili smolasto ulje, koje se prvobitno dobivalo od terpentinskog drveta na ostrvima Hio i Kipar; dobiva se i od drugih četinara, ali po vrednosti zaostaje. De-

terpodion 910

stilacijom terpentina s vodenim parama ili bez njih dobiva se terpentinsko ulje, a u retorti ostane smola kalofonijum.

terpodion (grč. terpo veselim, ode pesma) muz. instrument koji proizvodi tonove frule, roga i fagota.

Terpsihora (grč. Terpsi-chora) ona koja voli da igra, pleše; met. jedna od devet muza, muza plesa i horskog pevanja; astr. aste-roid otkriven 1864. godine.

terca (ital. terza, lat. tertius treći) 1. muz. treći ton počev od osnovnog tona (broj treptaja u sekundi iznosi 5/4 broja trepta-ja osnovnoga tona; v. tonika); velika terca ona koja se sastoji od dva cela tona; mala terca ona koja se sastoji od jednog celog tona i jednog polutona; umanjena terca ona koja se sastoji od dva polutona; prekomer-na terca ona koja se sastoji od jednog celog tona i jednog prekomernog tonskog stepena; 2. kom. 60. deo jedne sekunde; 3. u bilijaru: udaranje lopte trećom loptom koja stoji izmeñu lopte igračeve i one koju želi da pogodi; 4. u kartama: tri karte u istoj boji jedna za drugom; 5. u mačevanju: treći način zadavanja udarca; 6. u katoličkim manastirima: vreme molitve koje počinje od 9 časova pre podne (nlat. tertia horarum canonicarum).

tercera (iš. tercera) treća vrsta (vune). tercerol (ital. terzeruolo) džepni pištoljić. terceron (it. terceron) dete roñeno od mu-

latkinje i Bvropljanina. tercet (ital. terzetto, lat. tertium treće) iuz.

kompozicija za tri glasa; fig. društvo od tri člana.

tercija (lat. tertius treći) tin. vrsta štam-parskih slova u veličini od 16 tipograf-skih tačaka; tercija menica treća meni-ca, menica u tri primerna (v. trata).

tercijal (nlat. terciale) trećina godine. tercijanski (lat. tertianus koji pripada trećem)

tercijanska groznica (lat. febris tertiana) groznica koja se vraća svakog trećeg dana.

tercijar (lat. tertius treći) geol. treće, novo doba u razvitku Zemlje, u kome su kontinenta i mora počeli dobivati svoj današnji izgled, i u kome je stvoren najveći deo mrkog uglja; slojevi od eocena do pliocena; tercijarna formacija.

tercijarvi (lat. tertius) koji je na trećem mestu, treći po redu; tercijarna formacija geol. v. tercijar.

tercijarci (lat. tertius) pl. kaluñeri trećeg reda, svetovna lica koja pristupaju nekom katoličkom kaluñerskom redu, naročito kod franjevaca, samo iz pobožnosti i radi askeze, a ne polažu glavni zavet i ne napuštaju svoj poziv u grañanstvu i porodični život.

tercijum (lat. tertium) treće; tercijum non datur (lat. tertium pop datur) treće ne postoji, trećega nema (slučaja, načina, izlaza).

tercijus (lat. tertius) pr. treći (po redu); per tercijum (lat. reg tertium) preko nekog trećeg, npr. svršiti posao; tercijus gau-dens (lat. tertius gaudens sc. duobus litigan-tibus) treći koji se veseli (kad se dvojica svañaju); tercijus intervenijens (lat. ter-tius interveniens) treći koji posreduje, izborni sudija.

tercina (ital. terzina) poet. strofa od tri stiha u jampskom ritmu.

terciogenitura (nlat. tertiogenitura) deo imanja i prava koji pripada trećem po redu roñenom.

terdžuman (arap. targXimon, tur. terciiman) tumač; takoñe: posrednik kod turskih vlasti.

tesarotipija način upisivanja imena, slova i dr. na geografske karte i planove pomoću točkića sa azbukom (naziv po prona-lazaču, Italijanu Angelo Tessaro).

tesaurizacija (nlat. thesaurisatio) skupljanje novca, gomilanje novca.

tesaurizirati (nlat. thesaurisare) skupljati novac, gomilati blago, novac.

tesaurirati (grč. thesaurozo skupljam, nago-milavam) v. tesaurizirati.

tesaurus (grč. thesaur6s blago; riznica) blago, dragocenosti; riznica: „riznica znanja" (nlat. thesaurus eruditionis) naslov velikih rečnika, jezičkih zbornika i sl.

teselaran (lat. tessellarius kockin, koji pripada kocki, tesella kockica; mozaično kamenče) kockast, u kockama, iskockan.

teselirati (lat. tessella kockica) raditi u mozaiku.

teseralni (grč. tesseres četiri) koji ima oblik kocke, kockast.

teskera (arap. tadkira, tur. tezkere podsetni-ca) pismeno, cedulja; pismena dozvola, putna isprava; potvrda; poziv.

teslimiti (arap. tasllm, tur. teslim) predati, ustupiti kome što; osloboditi se čega.

tesmotet (grč. thesmothetes) zakonodavac. tespijada (grč. Thespis) pozorišni dogañaj;

priča ili pustolovina iz pozorišnog života, glumačka posla.

Tespis (grč. Thespis) Atinjanin, savremenik Solonov, izveo 534. pre n. e. prvu tragediju, dodavši starim dionizijskim horovima i jednog glumca koji je govorio s horom, zbog čega se smatra osnivačem tragedije; svoje komade je prikazivao na jednim kolima; otuda Tespisova kola putujuća pozornica.

test (eng. test, lat. testari svedočiti, posvedočiti) 1. ogled, proba; odricanje od pape pod zakletvom, zakletva kojom je svaki Englez stupajući u državnu službu posve-dočavao da nije potajni katolik.

test (lat. testum zemljana zdela; sač) 2. heh. plitka i okrugla posuda od nesagorljive gline za vršenje ogleda.

testa (lat. testa ljuska, čahura) bog. semena čahura, semenica.

testament 911 tetraetiJa

testament (lat. testamentum) 1. poslednja volja, zaveštanje, oporuka; per testamen-tum (lat. reg testamentum) putem formalno g zaveštanja; 2. zavet, naziv za dva dela Biblije: Stari i Novi zavet.

testamenta? (lat. testamentarius) prav. izvršilac poslednje volje, zaveštanja.

testamentarni (lat. testamentarius) zave-štajni, oporučni, koji se tiče zaveštanja, oporuke.

testantibus aktis (lat. testantibus actis) prav. prema svedočenju akata, kao što se vidi iz spisa.

testat (lat. testatum) svedočanstvo, potvrda, dokaz.

testato (lat. testato) prav. sa ostavljenim zaveštanjem (umreti).

testator (nlat. testator) onaj koji ostavlja zaveštanje, zaveštač.

testatoran (nlat. testatorius) koji se tiče volje zaveštača, koji je prema volji zave-štača.

testera (pere. destere, tur. testere) pila, žaga. testes (lat. testis svedok) pl. svedoci; alat.

žlezdani organi u kojima se stvaraju muške oplodne ćelije, muške spolne žlezde, semnici („svedocima" su nazvane zbog toga što se kod starih, pri svedočenju, mesto zakletve, stavljala ruka na taj deo tela, jer su oplodni organi smatrali kao simbol božanske moći); testes siigu-li (lat. testes singuli) prav. v. singularitas testijum.

testija (pere. desti, tur. testi) zemljani krčag za vodu.

testikul (lat. testiculus) anat. semenjak, mošnice, mudo.

testimonijui (lat. testimonium) svedočanstvo, uverenje, potvrda.

testirati (lat. testari svedočiti, posvedočiti; zavepggati, napraviti zaveštanje) za-veštati, pismeno izložiti svoju poslednju volju, napisati zaveštanje, potvrditi uredno pohañanje univerzitetskih predavanja (potpisom profesora u upisnici).

testis 1. (lat. testis) prav. svedok. testis 2. (lat. testis) anat. muška polna žlezda,

smeštena u mošnicama. testis klasikus (lat. testis classicus) prav.

verodostojan svedok. testitis (lat. testiculus mudo) med. zapaljenje

semenjaka (jaja, muda). testifikacija (lat. testificatio) svedočenje,

posvedočenje, dokazivanje svedocima. testosteron med. muški polni hormon (S19N2802). testudo (lat. testudo kornjača) ned. kornjač-nik

(izraštaj na glavi i kolenu); vrsta zavoja koji se stavlja na povreñene koleno.

tetanija (nlat. tetanus intermittens) med. po-glavito mladalačka bolest, ali se javlja i kod trudnih žena, dojilja, pijanica i dr.; sastoji se u obolelosti živaca u obliku teških i dugotrajnih grčeva (tetanske

kontrakcije mišića) u simetričnim delovima tela, naročito gornjim ekstremi-tetima.

tetanski (grč. tetan6s napet) ukočen, zgrčen. tetanus (grč. t^tanos napetost, od teino zateg-

nem, napnem) med. grčevita trzavica, ko-čenje mišića, sklopac, zli grč (veoma opasna zarazna bolest čiji se izazivač nalazi u štalskom ćubretu, zemlji, prašini i dr.).

tetartea (grč. tetartos četvrti) čed. četvorod-nevna groznica.

tet-a-tet (fr. tete-a-tete) 1. tajni sastanak, razgovor na samo, u četiri oka; 2. kanabe sa dva sedišta; 3. pribor za čaj za dve osobe.

Tetida (grč. Thetis) mit, nimfa, žena Peleje-va, mati Ahilova, koga je učinila neran-ljivim okupavši ga u Stiksu, sem u petu za koju ga je pri kupanju držala; astr. asteroid otkriven 1852. godine.

tetovirati (eng. tattoo, tahit. tatan) ukraša-vati kožu usecanjem (ubadanjem) šara i figura u boji, naročito kod Indijanaca, Australijanaca i crnaca, pa i kod Evropljana (mornara, zanatlija itd.).

tetra- (grč. tetra) predmetak u složenicama sa značenjem: četiri.

tetraginije (grč. t6tra četiri, gyne žena) pl. vot. četvrti red u klasama I-HŠ Lineovog sistema: biljke čiji cvetovi imaju četiri stubića; pr. tetragiiičan.

tetragon (grč. tetra, gonia ugao, kut) kon. četvorougao, četvorokut.

tetragonalan (grč. tetra, gonfa) četvorougao-ni, četvorokutni; min. tetragonalni sistem sistem kristalisanja u kojem su tri ose pod pravim uglovima, od kojih su dve bočne ose jednake a vertikalna, uspravna, je različite dužine.

tetragonizam (grč. tetra, gonia), v. kvadra-tura. tetragramatov (grč. tetra, gramma slovo) reč od

4 slova, naročito ime Boga, koje se u mnogim jezicima sastoji od 4 slova, npr.: grč. Theos, lat. Deus, fr. Dieu, šp. Dios, nem. Gott i dr.

tetradaktilan (grč. tetra, daktylos prst) sa četiri prsta, četveroprst.

tetradinamia (grč. tetra, dynamis sila, snaga, moć) al. bat. XV klasa u Lineovom sistemu: biljke sa hermafroditnim cvetovima koji imaju šest prašničnih niti, od kojih su četiri duže (moćnije) od ostalih dveju.

tetraedar (grč. tetraedron, tetra četiri, he-dra osnova) geom. telo ograničeno sa četiri podudarna ravnostrana trougla (jedno od pet pravilnih geometrijskih tela: tetraedar, heksaedar, oktaedar, dodekaedar, iko-siedar).

tetraetija (grč. tetraetfa) vreme od četiri godine.

tetrakord 912 tehnikum

tetrakord (grč. tetra četiri, chorde žica) čuz. dijatonski niz od četiri tona, pola dijatonske lestvice.

tetralema (grč. tetra, lemma postanka) log. hipotetičan zaključak koji se sastoji od četiri suda ili četiri preiise.

tetralogija (grč. tetra, logos reč, govor; priča) četiri drame spojene u jednu celinu, tj. tri tragedije (trilogija) i jedna satirska igra (kod starih Grka).

tetrametar (grč. tetra, metoon mera, merilo; metar) četr. stih od četiri metra (prosta ili dvostopna), odnosno četiri stope, sa cezurom u sredini, npr.: „I ovaj kamen zemlje Srbije, što preteć' nebu dere kroz oblak" (ð. Jakšić).

tetrandria (grč. tetra, aner, andros čovek, muž) pl. bog. IV klasa u Lineovom sistemu: cvetovi sa četiri jednako duge prašnične niti.

tetrapak (od grč. tetra četiri) vrsta četvo-rostranog omota od naročito preparira-nog papira koji služi za pakovanje tečnosti (mleka, sokova i dr.).

tetrapetalan (grč. tetra, petalon list) bog. koji ima četiri latice.

Tetrapla (grč. tetraplus četvorostruk) četvo-rostruka, tj. na četiri jezika prevedena Biblija, uporedio štampanje četiri razna grčka prevoda Starog zaveta.

tetrapoda (grč. tetra, ptis gei. podos noga) pl. zool. četvoronošci (opšti naziv za suvo-zemne kičmenjake koji imaju dva para nogu).

tetrapodija (grč. tetra, piis gen. pod6s noga; stopa) četr. stih od četiri proste stope.

tetrapodoliti (grč. tetra, ptis lek pod6s noga, lithos kamen) pl. kol. okamenotine četvoro-nožaca.

tetrapodologija (grč. tetra, ptis gen. podds noga, logla nauka) zool. nauka o četvoro-nošcima.

tetrapterije (grč. t^tra, pter6n krilo) pl. zool. četvorokrilci, životinje sa po dva para krila.

tetrarh (grč. tetrarches) vladalac koji vlada četvrtinom neke zemlje, npr. Palestine (u starom veku).

tetrarhat (grč. tetra, archo vladam) vladavina i dostojanstvo tetrarha; deo zemlje kojim on upravlja.

tetrarhija (grč. tetrarchta) v. tetrarhat. tetrasilabičan (grč. tetra, syllabe slog) gram. sa četiri sloga, četvorosložni.

tetraspermičan (grč. tetra, sperma seme) zool. koji ima četiri semene ćelije.

tetrastilon (grč. tetra, stfllos stub) vrh. grañevina sa četiri stuba.

tetrastihon (grč. tetra, stychos red; stih) pesma od 4 stiha; strofa od 4 stiha.

tetrastrofon (grč. tetra, strophe kita) pesma od četiri strofe, kitile.

tetrateizam (grč. tetra, theds bog) verovanje da postoje četiri boga, četvoroboštvo.

tetrafarmakon (grč. tetra, pharmakon lek) med. lek sastavljen od 4 tvari.

tetrafilan (grč. tetra, phyllon list) bog. koji ima četiri čašična listića.

tetrahord (grč. tetra, chorde žica, struka) muz. instrument sa četiri žice; akord izveden na četiri žice.

tetrivan (pere. taht presto, rewan pokretni, tur. tahtiravan) nosiljke, palankin.

tetripon (grč. tethrippon) četveropreg, zaprega od četiri konja; kola sa zapregom od četiri konja.

teurg (grč. theurg6s) čudotvorac, vidovnjak, prizivač duhova.

teurgija (grč. theurgia čini, čarolije) sposobnost činjenja čuda, vidovitost.

teutoman (lat. Teutoni, grč. mania strast) obožavalac svega što je germanske (ne-mačko).

teutomanija (lat. Teutoni, grč. mania) obo-asavanje svega što je germanske, tj. nemačke (po Teutonima, germanskom plemenu na Baltičkom moru, koje je, 102. god. pre n. e., sa Kimbrima upalo u južnu Francusku).

teferič (arap. tafarrug veseliti se, tur. teferiic) izlet u prirodu sa zabavom, razo-nodom, uživanje u prirodi; mesto gde se prireñuju ovakvi izleti.

tefilin (rab. thephilien) uzan crni kaiš sa kutijicom, u kojoj se nalaze izreke iz Biblije napisane na pergamentu (Jevreji ga, pri molitvi, obično stavljaju oko glave i ruke).

tefromantija (grč. tephra pepeo, mantefa predskazivanje, proricanje) proricanje iz pepela, naročito iz pepela spaljenih žrtava; up. spodomantija,

tefter (grč. diftira, tur. defter) beležnica, spisak, zapisnik; računska knjiga; trgo-vačka knjiga primanja i izdavanja.

tefterdar (grč.-pers., tur. defterdar) činovnik koji vodi knjigu primanja i izdavanja, računovoña.

tehnecij(um) hem. radioaktivni elemenat, redni broj 43, znak Te.

tehnika (grč. techne veština, mehanička spretnost; vičnost, umetnost; zanat; nauka, umetnost, technikds umetnosni, umet-nički; veštački, zanatlijski; vešt, vi-čan, umešan) 1. umetnička i zanatska delatnost uopšte; 2. nauka o pravilima kojih se valja pridržavali u radu neke umetnosti, veštine ili nekog zanata, naročito s obzirom na upotrebu mehaničkih sredstava (npr. tehnika slikanja, vajanja, sviranja, igranja, pisanja, grañenje, bo-renja, plivanja, lečenja, glumljenja, pamćenja itd.); 3. oblast primenjenih nauka: matematike, fizike, hemije, radi proizvodnje dobara.

tehnikolor (grč. techne veština, lat. color boja) film u bojama.

tehnikum (grč. technike, nlat. technicum) viša tehnička škola.

tehnicizam 913

tehnicizam (grč. technike) veština postupanja i rada, stručnost.

tehničar (grč. technikbs) 1. poznavalac pravila s obzirom na materijalni i mehanički deo neke umetnosti, veštine ili zanata; veštak u svom poslu, stručnjak; naročito: svršeni ñak srednje tehničke škole; slušalac tehničkog fakulteta, student visoke tehničke škole; 2. stručnjak u primeni naučnih metoda na proizvodnju.

tehnički (grč. technikos) umetnički, veštački, stručni, koji se tiče materijalne i mehaničke strane neke umetnosti ili veštine, koji je u vezi sa materijalnom i mehaničkom stranom neke umetnosti ili veštine; koji se tiče tehnike, koji je u vezi sa tehnikom, tj. oblašću primenjenih nauka: matematike, fizike, hemije radi proizvodnje dobara; tehnička komisija odbor stručnjaka; tehnička hemija deo hemije koji se bavi hemijsko-tehničkim proce-sima koji se izvode u hemijskim fabrikama; tehnički izrazi (lat. termini technici) stručni izrazi i nazivi iz neke zanatske, umetničke ili naučne i dr. oblasti, ter-mini.

tehno- (grč. techne) predmetak u složenica-ma sa značenjem: veština, vičnost, umeš-nost.

tehnoglif (grč. techne, glypho dubem, režem, va j am) umetnički izrezak kamen.

tehnografija (grč. techne, grapho opisujem) opis veština ili zanata.

tehnokratija (grč. t6chne, kratos jačina, snaga) 1. vladavina tehnike i tehničara; 2. socijalno-ekonomska teorija po kojoj bi u organizaciji privrede i ureñivanju svih društvenih odnosa trebalo primeniti „merile energije", tj. utvrñene i naučio mogućne činjenice u svim granama društvenog života, čime bi se blagostanje naroda znatno uvećalo; tehnokratizam.

tehnolit (grč. techne, Ifthos kamen) veštački kamen, veštačka kamena masa.

tehnolog (grč. techne, 16gos nauka) stručni poznavalac veština i zanata.

tehnologija (grč. techne, 16gos) nauka o veštinama i zanatima; naučio prikazivanje ljudske delatnosti kojoj je svrha prerada prirodnih proizvoda (sirovina) za ljudsku upotrebu; mehanička tehnologija se bavi preradom sirovina kod koje se menja samo njihov oblik; hemijska tehnologija se bavi preradom sirovina kod koje se menja njihov unutrašnji sastav.

tehnološki koji se tiče tehnologije. tehnomorf (grč. techne, morphe oblik) kamen

sa likom ili slikom. tece dov (grč. t6kedon kopnjenje; sušica) med.

sušica, tuberkuloze. Tibet 1. autonomna oblast u sastavu Kine u

južnom delu Srednje Azije; 2. tibet trg. vrsta veoma finih gustih vunenih tkani-na; krzna kineskog jagnjeta sa belim kovrčicama.

tibija (lat. tibia) anat. pšenica, golenjača, cevanica, cvolika.

tibijalni (lat. tibialis) anat. golenični, ceva-nični, golenjačni.

tiganj (grč. teganon, tur. tigan) plitka metalna posuda za pečenje (mesa, jaja i dr.), tava.

tigar (grč. tigris, lat. tigris) zool. velika zver iz porodice mačaka; fig. besan i krvolo-čan čovek, krvolok.

tigmotropizam (grč. thingano tičem, dodirujem, tropos obrt) biol. v. pod tropizam.

tigroid (grč. tigris tigar) zrnasta telašca koja se nalaze u citoplazmi živčane ćelije, slična krznu tigra, otuda i naziv.

•pijade (grč. thyades) pl. kit. v. menade. tijara (grč. tiara) 1. raskošna kapa, slična

turbanu staropersijskih kraljeva; 2. tro-spratna papina kruna, kao simbol tro-struke papske vlasti, nad dušama: na zemlji, u čistilištu i na nebu.

tik (fr. tic) grizenje jasala (kod konja); grčevito trzanje lica; grčevit, nenormalan pokret mišića ili nekog organa; čudna, smešna navika, ćudljivost.

tik-drvo (eng. teack, malabarski theka, tek-ka) tamnomrko, teško, veoma tvrdo i istrajno indijsko drvo, koristi se u bro-dogradnji i grañevinarstvu, tek-drvo.

tiket (eng. ticket) listić, cedulja, birački listić; ulazna karta, ulaznica, železnička karta, vozna karta i sl.

tiketiran (fr. tiquete) išaran pegama, pegav, poprskan.

tikset (eng. thickset) trg. vrsta teške manče-sterske tkanine.

til (fr. tulle) laka, retka i providna tkani-na od najfinijeg svilenog ili pamučnog konca (nazvana po francuskom gradu Tul-1e, gde su je najpre počeli izrañivati); tul.

tilberi (eng. tilbury) lake otvorene engleske dvokolice sa jednim konjem i sa dva sedišta.

tilda (šp. tilde crtica) 1. u gramatičkoj i rečničkoj terminologiji: izvijena položena crtica (-) na latiničkom slovu n (p), što znači da ga treba čitati kao nj (npr. u šp. senor čita se senjor); 2. u rečnicima znak za ponavljanje reči (npr. kod reči izgubiti stavlja se, mesto da se reč ponovi, <—> glavu=izgubiti glavu).

Tilerije (fr. Tuileries) nekadašnja palata u Parizu, podignuta 1564. na mestu gde su dotle bile crepane (tuileries), od Luja XVI rezidencija francuskih kral>eva i careva; prilikom ustanka Komune 24. V 1871. izgorela; tilerijski kabinet francuska vlada.

•galija (lat. tilia) bog. lipa. tilma (grč. tyllo čupam) v. šarpija. tiloza nemački trgovački naziv za razne etre

celuloze koji služe kao apreture u industriji tekstila, kao zguščivači, kao

58 Leksikon

914 tipizacija

dodaci sredstvima za pranje, lekovima, životnim namirnicama, kozmetičkim preparatima i dr.

tilozis (grč. Š66 dobivam žuljeve) med. zade-bljalost kože, žuljevitost, nažuljenost.

Til Ojlenšpigel (nem. TŠ Eulenspiegel) junak velikog broja starih nemačkih narodnih priča o raznim podvizima jednog šeret-budale, nemački Petrica Kerem-puh.

tiloma (grč. tyloma) med. žulj. tiloti čan (grč. tylotos) med. žuljevit, nažu-ljen. tim (eng. team) sp. skupina igrača, grupa

igrača koja nastupa kao celina, npr. „fudbalski tim".

timar (pere., tur. timar) 1. negovanje stoke, naročito konja; 2. feudalne dobro koje je donosilo do 20 000 aspri prihoda, a koje su turski sultani davali odličnim vojnicima na uživanje, pod uslovom da na svakih 3 000 aspri godišnjeg prihoda daju za rat po jednog konjanika i da sami idu u rat.

timaristan (pere., tur. timar) turska bolnica za umobolne.

timetičan (grč. time vrednost) fil. koji priznaje izvesnu našim osećanjima podre-ñenu vrednost kao osnovu naših voljnih odluka.

timitis (grč. thymos majčina dušica) med. zapaljenje grudne kotalačne žlezde.

timokratija (grč. timokratfa ustav čija je osnova čast — Platon, ili imetak — Aristotel) vladavina bogataša, oblik države u kome se politička prava daju i odmeravaju prema visini imetka.

timologija (grč. time vrednost, logia) fil. učenje o vrednostima, teorija vrednosti.

Timon (grč. Timon) ime jednog Atinjanina, savremenika Sokratovog i glavnog junaka Šekspirove drame „Timon Atinjanin", koji je, razočaravši se u prijatelje, postao čovekomrzac; fig. čovekomrzac, mizan-trop.

timonski (grč. Timon) pr. mrgodan, zlovoljan, čovekomrzački, mizantropski.

timopatija (grč. thymos duša, pathos patnja) duševna patnja, duševni poremećaj.

timorozamente (ital. timorosamente) muz. v. timorozo.

timorozo (ital. timoroso) muz. plašljivo, snebivljivo, tiho.

timpani (grč. tympanon ručni doboš, ital. timpani) muz. v. pauke.

timpanizam (grč. tympanon ručni doboš, ručni bubanj) med. naduvenost malog trbuha usled gasova.

timpanitis (grč. tympanon ručni doboš, ručni bubanj) med. naduvenost trbuha usled gasova.

timpaniti čan (grč. tympanon ručni bubanj, ručni doboš) med. bubnjast, naduven, nadut; koji potmulo ječi, potmula zvuka.

timpanon (grč. tympanon talambas) 1. arh. koritasto udubljenje u zidu u kojem stoji kakav kip i sl.; trouglast, reljefima ukrašen prostor iznad prozora i vrata; 2. znat. bubna opna (u uhu); muz. v. pauke.

timun (ital. timone) lom. brodska krma. timuniti (ital. timone) krmaniti. timus (grč. thym6s) 1. srce, duša; strast, gnev;

med. suvi kašalj. timus (grč. thymos majčina dušica) 2. anat.

grudna žlezda (zbog sličnosti sa cvetnim glavicama timijana, majčine dušice).

ting (kin.) kineski hladnjak, baštenska kućica. tingltangl (nem. Tingeltangel) kafana sa pe-

vačicama, kabaret nižeg reda. tinea (lat. tinea) zool. moljac; med. krasta. tinkal (malaj. tingkai) hem. naziv za boraks u

sirovom stanju. tivktura (lat. tingere bojiti, obojiti, tinctu-ga

bojenje, bojadisanje) tečna boja; bojenje, bojadisanje; u heraldici: heraldične boje; farm. rastvor neke tvari, ekstrakt iz biljnih ili životinjskih materija, obično pomešan sa alkoholom ili etrom.

tinta (ital. tinta) tečna boja; tečnost u boji za pisanje, mastilo.

tintinabula (lat. tintinnabula) pl. zvonca sa različitim zvukom na kojima se, kod orgulja, izvodi zvonjenje.

tintnfiš (nem. Tintenfisch) zool. sepija, sipa (glavonožac, morski mekušac sa ručicama lovkama na glavi).

tioindigo (grč. theion sumpor, indigo, v) or-gansko hemijsko jedinjenje, čiji su mole-kuli gotovo istog sastava kao i molekuli indiga; upotrebljava se kao sintetična crvena boja.

tiokol (grč. thelon sumpor) naziv za neke elastične i termoplastične mase slične kaučuku.

tiosulfati (grč. theion, sulfati, v.) soli tiosumporne kiseline; najvažnija natri-jum-tiosulfat; upotrebljava se u fotografiji i u kvantitativnoj volumetrijskoj analizi.

tip (grč. typos otisak; oblik; lik; uzor) 1. otisak, slika; uzor, uzorak, obrazac; pra-slika koja sadrži u sebi sve bitne oznake izvesnog broja ili niza slika; karakter-ni, opšti oblik, lice konvencionalnog karaktera, karakterističan primerak nekog roda, neke vrste; fig. osobenjak; prepredenjak, pokvarenjak; sumnjiv čovek; teorija tipova učenje Kivijea po kome treba u životinjskom svetu razlikovati četiri glavna tipa: kičmenjake, zglavka-re, mekušce i zračne rizopode ili zraka-re.

tip (eng. tip) 2. mig, nagoveštaj, potajno obaveštenje o mogućnosti uspeha u čemu (pri kocki, na berzi i dr.).

tipizacija (grč. typos otisak; uzor, uzorak) utvrćivanje jedinstvenih osobina što ih

tipizirati 915 tireotomiJa

mora imati odreñeni proizvod da bi bio iznesen na prodaju.

tipizirati (grč. typos) srediti (ili: sreñi-vati) po tipovima, tj. po vrstama ili klasama, npr. izrañenu robu.

tipik (grč. typos nacrt) u pravoslavnoj crkvi: crkveni ustav, knjiga koja za sva vremena odreñuje kako treba vršiti bogosluženja preko godine i kada se što čita i peva na bogosluženju; pravilnik o životu monaha u manastirima.

tipika (grč. typos) v. tipologija. tipi čan (grč. typos) koji pripada jednom tipu,

koji predstavlja nešto opšte i mnogima zajedničko, uzoran, bitan, značajan, karakterističan; koji se u odreñeno vreme vraća, periodičan (o bolestima); tipičan broj stajaći broj tj. onaj koji se upotrebljava.

tipkačica (grč. typos otisak) mašina za pisanje; pisačica na takvoj mašini.

telegraf (grč. typos, grapho pišem, be-ležim, crtam, slikam) štampar, slovo-slagač, slagač.

tipografija (grč. t^pos, grapho) štamparska veština, štamparstvo; štamparije.

tipokoničan (grč. typos, konos kupa) u obliku kupe, kupast.

tipoliti (grč. typos, Kthos kamen) pl. kamenje na kome se vide otisci drugih tela.

tipolitografija (grč. t^pos, Ifthos, grapho pišem, crtam) štampanje na kamenu.

tipolog (grč. typos, 16gos) poznavalac tipo-, va, proučavalac tipova.

tipologija (grč. typos, logfa) nauka o tipovima; učenje po kome su dogañaji u Starom zavetu služili za ugled onima što su sastavljali Novi zavet.

tipometar (grč. typos, teČgop mera, merilo) sprava za tačno merenje zapremine štam-parskih slova.

tipometrija (grč. t^pos, metria merenje) veština slaganje i štampanja geografskih karata kao što se slažu i štampaju knjige.

tiposkop (grč. typos, skopeo posmatram) ot. kaleidoskop koji ne pokazuje samo zvezdaste figure, nego njegove figure služe kao uzorci za crtanje mustri.

tipotelegraf (grč. t^pos, tele na daljinu, u daljini, grapho pišem, beležim) telegraf koji odmah piše reči depeše.

tipotet (grč. typos, tithemi mećem) slovosla-gač. tipohromija (grč. tjrpos, chroma boja)

štampanje u boji. tipski (grč. typos) v. tipičan. tip-top (eng. tip-top) nešto najbolje, najiz-

vrsnije, najotmenije, kruna čega. tipus (grč. t^pos) v. tip. tirada (fr. tirade) rat. poduže mesto u nekom

govoru koje se izgovara bez prekidanja, bujica reči; govorancije, prazno govorenje, zamlaćivanje; muz. v. pasaž.

tiraden (grč. thyreos štit, duguljast, četvrtast štit) sa mlečnim šećerom sasušeni ekstrakt ovčije štitaste žlezde; služi čemu i tireoidin.

tiraž (fr. tirage) vučenje; tip. štampanje; odštampana stvar; broj primeraka koji se štampaju (lista, knjige).

tirajer (fr. tirailleur) voj. pešak u prvom borbenom redu (koji može da puca i bez komande), čarkaš; strelac (vrsta pešadije u francuskoj vojsci sastavljene od alžirskih uroñenika).

tirajirati (fr. tirailler) 1. voj. puškara™ se, pucati bez reda, potrebe i uspeha; 2. trg. trasirati menice ovde-onde da bi se došlo do novca ili da bi se prikrila novčana neprilika.

tiran (grč. tyrannos) v. tiranin. tiranizira™ (fr. tyranniser) v. tiranisati. tiranija (grč. tyrannfs) vladavina i vlast

tiranina; vlast do koje se došlo nezako-nitim i nasilnim putem; fig. svirepost, ugnjetavanje, zlostavljanje.

tiranin (grč. tjrannos, lat. tyrannus) 1. prvobitno, u starom veku; vladalac, kralj, svaki samovladar u jednoj dotle slobodnoj državi (bez prekornog smisla) koji je prevratom došao do vlasti; 2. danas: nasilnik, mučitelj, zulumćar, čovek koji bezobzirno sprovodi svoju volju.

tiranisati (grč. tyrannos, fr. tyranniser) postupati svirepo, nasilnički, samovoljno, bezobzirno; zlostavljati, kinjiti, mučiti.

tiranski (grč. tyrannikos) pr. nasilnički, nasilan, svirep, nemilosrdan, bezobziran, samovoljan, despotski, samodržački.

tiranja (šp. tirana) španska pesmica od četiri stiha koja se peva uz igru; vrsta španskog narodnog plesa u 3/4 takta.

tirasa (fr. tirasse) četvrtasta mreža za hvatanje jarebica, prepelica, ševa i dr. ptica.

tirata (ital. tirata) v. tirada. tir-emezis (grč. tyros sir, emesis povraćanje)

med. sirasto povraćanje kod odojčadi. tireoidea (grč. thyreos štit, eidos lik, izgled)

alat. štitna žlezda. tireoidektomija (grč. thyreoeides štitast, thyreos

štit, efdos oblik, ektome isecanje) hir. vañenje štitaste žlezde.

tireoidin (grč. thyreoeides štitast) farm. sasušena ili u prah istucana tvar teleće ili škopčeve tiroidne žlezde, štitnja-če; upotrebljava se u organoterapiji protiv gušavosti, gojaznosti, Bazedovljeve bolesti i dr.; up. tiraden.

tireoiditis (grč. thyreos štit, efdos oblik, vid) med. zapaljenje štitnjače, štitaste žlezde.

tireonkus (grč. thyre6s, ongkos masa) med. otok štitnjače, štitaste žlezde; guša.

tireotomija (grč. thyreos, tome sečenje, reza-nje) med. sečenje (ili: rasecanje) štitaste

58«

tireofima 916 titulisati

hrskavice (Adamove jabučice); takoñe: operativne vañenje strume.

tireofima (grč. thyreos, phyma izraštaj) med. otok štitaste žlezde.

tireuzis (grč. tyreusis sirenje, pravljenje sira) med. stvaranje sira, usiravanje mleka, naročito u želucu.

tirkiz (fr. turquoise, ital. turchese) min. dragi kamen lepe modre boje i prilične tvrdoće; najlepši dolaze iz sev. Persije, većinom okruglo uglačani (naziv po tome što su prvi doneseni u Evropu iz Turske).

tiro (dat. tiro) početnik u ratnoj veštini, regrut, novajlija, svaki mladi Rimljanin koji je u 17. god. bio proglašen sposobnim za vojnika; fig. početnik u poslu, umetnosti, nauci.

tirodan (grč. tyrodes) pr. sirast, usiren. tirozis (grč. tyros sir) med. v. tireuzis. tiroidna žlezda (grč. thyreoeides štitast, thyreos

štit, eidos oblik, vid, nlat. glan-dula thyreoidea) znat. štitnjača, štitasta žlezda (krvnim sudovima veoma bogat organ vrata, ima u sebi joda koji luči neposredno u krv).

tirojodin (grč. thyreos štit, nlat. jodum jod) hem. jedinjenje koje sadrži joda i fosfora, ima ga u tiroidnoj žlezdi.

tiromant (grč. tyros sir, mantis predskazi-vač, gatar) onaj koji tata u sir.

tiromantija (grč. tyros, manteia predskazi-vanje, gatanje) gatanje u sir, proricanje iz sira.

tironske note (lat. notae Tironianae) znaci za skraćivanje reči u stenografiji starih Rimljana, prvi sistem stenografije (naziv po Marku Tuliju Tironu, rimskom učenjaku i ljubimcu Ciceronovom, koji ih je pronašao).

tirotoksizam (grč. tyros sir, toxon otrov) med. trovanje sirom.

tirocinijum (lat. tirocinium) prvo vreme vojničke službe, prvi pohod u rat; godine učenja, godine šegrtovanja; ogledni rad, probni rad, udžbenik za početnike.

tirs (eng. tierce) engleska mera za tečnosti, = 42 galona = 190,830 1.

Tirtej (grč. Tyrtaios) grčki elegijski pesnik u VII veku pre n. e. koji je svojim ratnim pesmama oduševljavao Spartance i pomogao im da pobede Mesenjane; otuda, fig. tirtejski zanosan, oduševljen, koji oduševljava.

tir-tet (fr. tire-tete) hir. klešta za vañenje glave deteta (kod poroñaja).

tir-fon (fr. tire-fond) hir. burgija za vr-šenje trepanacije; drveni zavrtanj za pričvršćivanje drvenih pragova.

•gigan (grč. Titan) 1. gorostas, div, ispolin; 2. hem. element, atomska masa 47,90, redni broj 22, znak Ti, upotrebljava se u industriji čelika, a njegova jedinjenja za dobi-vanje žutih porculanskih boja i zelenih boja za mazanje.

titanati (nlat. titanium) hem. soli titanske kiseline; up. titan 2.

Titani (grč. Titan) pl. mit. preolimpski rod bogova, šest sinova Urana i Geje (Okean, Kej, Hiperion, Krij, Japet i Hronos), koji su zbacili oca sa prestola i zavladali Nebom, ali ih je Hronosov sin Zevs, posle ogorčene borbe (titanomahije), savladao i bacio u Tartar, gde ih čuvaju hekaton-heiri.

titanit (grč. Titan, nastavak -ites) 1. min. veoma rasprostranjena ruda, ima je u erup-tivnom kamenu i kristalastim škriljci-ma, silikat kalcijuma i titana; 2. vrsta jakog eksploziva.

titanomahija (grč. Titan, mache borba) borba Zevsova sa Titanima.

tati (fr. titi) šaljiv naziv prijateljice pariskih studenata, = grizeta.

titotelizam (eng. teetotal trezvenjački, koji se sasvim uzdržava od alkoholnih pića) načela i način života trezvenjaka.

titr (fr. titre) titula; isprava; hartija od vrednosti; finoća zlatnog ili srebrnog novca; stepen finoće svile; hem. titr nekog rastvora: težina tvari rastvorene u odreñenoj zapremini rastvornog sredstva.

titra (tur. titremek titrati, treperiti) jeza, drhtavica (od zime).

titrirati (fr. titrer) 1. srediti, sreñivati, razvrstati, razvrstavati, sortirati; naročito: sortirati svilu po finoći, tj. s obzirom na težinu i dužinu njenih konaca; 2. hem. odrediti (ili: odreñivati) težinu tvari rastvorene u odreñenoj zapremini rastvornog sredstva.

titula (lat. titulus) 1. naslov, natpis (knjige, umetničkog dela i dr.); 2. naziv, predikat, koji nekome pripada po njegovom staležu, položaju ili zvanju, počasno ime, npr. grof, baron, ekselencija, gospodin, doktor itd; 3. prav. pravni razlog, razlog postojanja nekog prava, uzrok, izgovor; kao ti-tulo? (lat. quo titulo?) sa kakvim pravnim razlogom, iz kog razloga?; titule plelo ili toto (lat. titulo pleno, toto) sa punom ili potpunom titulom (na adresama); titu-lo premiso (lat. titulo praemisso) stavivši napred, tj. ispred imena, titulu.

titular (nlat. titularius) onaj koji ima samo titulu, a ne i stvarni položaj koji ona označava, titularni.

titularni (nlat. titularius) koji ima samo titulu, počasni, npr. titularni predsednik počasni predsednik, tj. onaj koji ima samo taj naziv a ne vrši dužnost predsednika; up. titular.

titulatura (nlat. titulatura) puni naslov; puni naziv, puna titula; oslovljavanje službenim ili počasnim imenom, tituli-sanje.

titulirati v. titulisati. titulisati (lat. titulus natpis, naslov; počasno

ime, počasni naziv) dati titulu.

titulomanija 917

naimenovati, nazvati službenim ili po-časnim imenom (pismeno ili usmeno).

titulomanija (lat. titulus počasno ime, počasni naziv, grč. manfa pomama, strast, ludilo) strast za titulama, pomama za titulama.

titulus posesionis (lat. titulus possessionis) prav. pravni osnov ili pravni početak državine, pravna radnja kojom neko stupa u pravnu državinu (npr. nekog imanja).

tiflitis (grč. typhlos slep) med. zapaljenje slepog creva.

tifloza (grč. typhlosis oslepljenje, slepilo) med. slepilo.

tiflolog (grč. typhlos slep, logos reč, govor) stručnjak u nauci o slepilu.

tiflologija (grč. typh!6s, logia nauka) med. nauka o slepilu i slepima.

tiflopedagog (grč. typhlos, pedagog, v.) nastavnik u školi za slepu decu.

tiflopedagogika (grč. typhlos, pedagogika, v.) nauka o vaspitanju slepe dece i omladine.

tiflopedija (grč. typhlos, paidefa vaspitanje, odgoj) nauka o vaspitanju dece s potpuno ili delimično oštećenim vidom.

tiflotipografija (grč. typhlos, typos otisak, grapho pišem, beležim) ispupčena, reljefna štampa za slepe.

tiflotrofeum (grč. typh!6s, tropheion izdržavanje, hrana, trepho hranim) zavod za slepe, dom slepih.

tifozan (nlat. typhosus) med tifusni, koji pripada tifusu, vrućični; sličan tifu-su-

tifoid (grč. typhos dim, para, nesvestica, efdos vid, oblik) med. laki tifus, vrućiča-sto stanje.

tifoidan (grč. typhos, eidos) med. vrućičast, sličan tifusu, sa znacima tifusa.

tifomanija (grč. typhos, manfa ludilo) med. ludilo praćeno zagluhnućem.

tifon (grč. typhon vihor, arap. tufan opšti potop) vruć i veoma opasan južni vetar u kineskim vodama, naročito u velikom In-dijskom moru i duž južne i istočne obale Kine, duva od jula do novembra; tajfun.

tifotoksin (gr č. typhos dim, para, nesvestica, t6xon OTrOV) med. TIfuSNI OTrOV, Vru- ćični otrov.

tifoftalmija (grč. typhos, ophthalm6s oko) med. epidemično tifusno zapaljenje očiju, očna kuga.

tifus (grč. typhos para, dim; vrsta bolesti po Hipokratu) med. crevna vrućica, akutna zarazna bolest koju izazivaju naročiti bacili praveći u tankom crevu čiriće (abdominalni ili trbušni tifus), počinje jakom glavoboljom, visokom temperaturom, umornošću, zatvorom, zatim sa prelivom, i traje 4—6 nedelja; egzantema-tični tifus pegavi tifus (v. egzantema-tičan); tifus rekurens ili tifoidna groznica (nlat. typhus, febris recurrens) povratni tifus, povratka groznica.

tihizam (grč. tyche udes, sudbina, sreća) fil. učenje o vladavini slučaja i sreće u svetu.

hitler (nem. Tisehler) stolar. hitlera j (nem. Tischlerei) stolarstvo, stolarski

zanat; stolarska radionica. tišri (hebr. tischri) prvi mesec grañanske, a

sedmi crkvene godine kod Jevreja, u kome je pet velikih jevrejskih praznika; odgovara našem septembru i oktobru.

Tjudor (eng. Tudor) engleska vladarska porodica (1485—1603); stil Tjudora vrh. pretrpan grañevinski stil pozne gotike, vladao u Engleskoj do oko 1550. godine.

tmeza (grč. tmesis od temno sečem, rastav-ljam) gram. rastavljanje složene reči ume-tanjem druge reči izmeñu njenih reči, npr.: „ako sam i bio", mesto „iako sam bio".

tmetika (grč. tmetikbs koji seče, rastavan, temno sečem, rastavljam) pl. med. lekovi koji pomažu rastvaranje.

tnetopsihiti (grč. thnetos smrtan, psyche duša) pl. oni koji misle da je duša smrtna.

to (jap.) mera za žito i tečnosti u Japanu = 18,039 1.

toalet (fr. toilette, lat. tela tkivo, tkanina; razboj) sto sa ogledalom i priborom za udešavanje pri oblačenju; ormarić ili kutija sa priborom za udešavanje; soba za oblačenje; soba za umivanje; nužnik, zahod; an grand toalet(fr. en grande toilette) u svečanom odelu; up. toaleta.

toaleta (fr. toilette) odelo, haljine; oblačenje (sa udešavanjem i češljanjem); praviti toaletu oblačiti se i doterivati.

toaline (fr. toilinet) vrsta fine vunene tkanine za prsluke.

tob crnačka košulja, komad sukna koje crnci obavijaju oko tela.

Tobija (hebr. Tobijjah) junak apokrifne „Knjige Tobijine", jednog porodičnog romana u kome se veliča stroga pobožnost i čednost (ova je knjiga zanimljiva naročito po tome što je u njoj izbačena ideja o potrebi uzdržavanja od spolnog snošaja u prvoj bračnoj noći, zbog straha od zlih duhova, kojima pripada jus prima noktis; ovakve Tobijine noći, obično jedna do tri posle svadbe, nalaze se u narodnom verovanju mnogih prirodnih i kulturnih naroda); Tovija.

tobogan (indijanski toboggan) 1. niske sao-nice severokanadskih i prerijskih Indi-janaca: dve uporedne daske pričvršćene jedna za drugu kaišima; 2. sprava za klizanje.

tobdžibaša (tur. topcu ba?i) zapovednik artiljerije.

Tovija (hebr. Tobijjah) v. Tobija. toga (lat. toga) starorimska duga bela gornja

haljina od vune koju su nosili prebačenu preko levog ramena, tako da je desno rame ostajalo slobodno; nošena je samo u vreme mira; fig. mir, vreme mira; toga preteksta

tod 918 Toma

(lat. toga praetexta) purpurom opervažena toga koju su nosili starorimski viši službenici i dečaci do 17. godine.

tod (eng. tod) u trgovini vunom: teg od 28 eng. funti =12,701 kg.

tozluci (tur. tozluk) pl. dokolenice. toka (ital. tocca) kapa pripijena uz glavu koja

se može nositi ispod šešira; kapa (advokatske, sudijska, trkačka); vrsta malog ženskog šešira.

tokadila (nni. tocadillo, ital. toccatille) italijanska igra na dasci u kojoj učestvuju dva igrača sa kockama, triktrak.

tokajac (mañ. Tokay) najbolje mañarsko vino iz varoši Tokaj.

tokata (ital. toccata) muz. klavirska ili orguljska kompozicija slobodne forme u kojoj se obe ruke često smenjuju pri izvoñenju jedne notne figure.

tokatina (ital. toccatina) muz. v. tokata. toke (tur. toka) pl. krupna srebrna dugmad, kao

ukras na prsima dolame. tokirati (ital. toccare) slik. raditi u krupnim i

punim potezima, u obliku skida. tokmak (tur. tokmak) malj, mali buzdovan;

zvekir na vratima; teg obešen o uže iza vrata tako da se sama zatvaraju; velika kljusa, gvožña (za hvatanje zveradi); fig. omalen i plećat čovek; šmokljan, zvrn-dov, čovek zadrt a glup.

tokogenija (grč. tokos rañanje, porañanje, poroñaj, genos roñenje) biol. postajaše, rañanje putem sparivanja starijih organiza-ma (za razliku od abiogeneze), tj. da se živ organizam može roditi samo od živog (omne vivum e vivo — sve živo od živog).

tokogonija (grč. tokos rañanje, porañanje, poroñaj, gonos roñenje) biol. v. tokogenija.

tokograf (grč. tokos, grapho pišem) ned. instrumenat pomoću koga se može tačno odrediti kada će se trudna žena poroditi (pronalazak mañ. lekara Šandora Loran-Da).

tokodinamometar (grč. tokos, dynamis sila, snaga, metron mera, merilo) med. sprava za merenje napona porodilje (pri poroñaju). gokologija (grč. tokos, logla nauka) nauka o poroñajima. toksalbumini (grč. toxik6n otrov, lat. albu-men

belance) pl. med. otrovne belančevine (javljaju se, kao proizvodi razmene materija bakterija, u zmijskom otrovu i u otrovnim biljkama).

toksemija (grč. toxik6n, haima) v. toksike-mija. toksikacija (nlat. toxicatio) trovanje; otro-vanje. toksikemija (grč. toxikon otrov, haima krv)

med. vrsta trovanja krvi izazvana toksi-nima. toksikofobija (grč. toxikon otrov, phobeo

bojim se) strah od otrovanja. toksikolog (grč. toxik6n, logia nauka)

poznavalac otrova, proučavalac otrova.

toksikologija (grč. toxikon sc. pharmakon otrov kojim su mazane strele, od toxikos koji pripada luku i streli, logfa nauka) nauka o otrovima, njihovom dejstvu, razvijanju i lečenju.

toksikomanija (grč. toxikon otrov, mania strast), strast za uživanjima koja sadrže otrov, npr. alkohol, nikotin, opijum, ko-kain i dr.

toksikonoze (grč. toxikon, nosos bolest) pl. med. V. TOKSONOZv.

toksikum (grč. toxikon, lat. toxicum) prvobitno: otrov u koji su se natapale strele; danas: otrov.

toksivi (grč. t6xon luk za strelu koja je mazana otrovom) pl. med. otrovni, po hemijskom svojstvu nepoznati proizvodi razmene materija patogenih bakterija, životinja višeg reda (pčela, zmija i dr.) ili protozoa, izazivači teških oboljenja.

toksicitet (grč. toxikon) otrovnost. toksičan (grč. toxikos) otrovan. toksodermije (grč. toxon luk za strelu nama-

zanu otrovom, derma koža) med. toksična, otrovna oboljenja kože.

toksodonti (nlat. toxodontia) kol. gorostasni sisari čije su okamenotine nañene u oli-gocenu i plistocenu Južne Amerike.

toksonoze (grč. toxon luk za strelu namazanu otrovom, n6sos bolest) pl. med. bolesti usled trovanja.

toledo (šp. toledo) ženski ručni rad na platnu, svili i dr., kod koga se izvlače žice i prave šupljike sa raznim šarama (naziv po španskom gradu Toledo).

tolerantan (lat. tolerans) koji podnosi, po-pustljiv, trpeljiv (naročito u verskom pogledu).

tolerantnost (lat. tolerantia) v. tolerancija. tolerancija (lat. tolerantia) 1. popustljivost,

trpeljivost (prema tuñim shvatanjima, mada se čovek s njima ne slaže, naročito u pitanjima vere i dr.); 2. fin. zakonom dopušten višak ili manjak u težini zlatnog ili srebrnog novca.

tolerirati v. tolerisati. tolerisati (lat. tolerare) podnositi, snositi, trpeti,

dopušta™. toluidin hen. anilinu veoma slična organ-ska

baza, dobiva se od toluola kao i anilin od benzola; kristalnim u bezbojnim i sjajnim kristalnim listovima i, zajedno sa anilinom, predstavlja sirovinu od koje se izrañuju anilinske boje.

toluol hem. S7N8, benzolu veoma srodna uglje-novodična tvar katrana kamenog uglja: bezbojna i gorljiva tečnost; upotrebljava se za izradu toluidina, veštačkog bade-movog ulja i saharina.

tolus (grč. th61os, lat. tholus) apx. kube, grañevina s kubetom.

tom (grč. tomos odsek, odsečen komad, temno sečem) odsek, deo; sveska (knjige), knjiga.

Toma (grč. Thomas) jedan od 12 apostola, koji, po Novom zavetu, nije verovao da se

tomasu 919 tonfilm

Hristos posle smrti javio sve dok ga lično nije video i opipao mu rane; otuda: neverni Toma čovek koji teško veruje.

tomasu japanska mera za tečnosti i žito = 18,039 1.

tomat (fr., šp., port. tomate) bot. crveni patlidžan.

tomahavk (eng. tomahawk) ubojna sekira se-veroameričkih Indijanaca.

tombak (malaj. tambaga, ital. tombacco) žuti bakar, crveni mesing, slitina (legura) crvenkastožute boje od bakra sa oko 20% cinka.

tombola (ital. tombola) poznata vrsta lutrije, poreklom iz Italije.

tomizam teol. učenje dominikanca Tome Ak-vinskog (1225-1274) koje je papa Lav XIII proglasio, 1879. god, zvaničnom filozofijom rimokatoličke crkve; v. tomisti.

tomisti pl. pristalice najvećeg sholastiča-ra i teologa Tome Akvinskog (v. tomizam}; up. SKOTISTI.

tomomanija (grč. tome sečenje, rezanje, t6mos odsek, manfa pomama, strast) strast za sečenjem, preterana sklonost hirurškim operacijama.

tomotozija (grč. tome, tfkto rodim) med. vr-p!enje poroñaja pomoću tzv. „carskog reza".

ton (grč. telno zatežem žice na liri, tonos ton, lat. tonus) 1. fiz., muz. zvuk koji postaje pravilnim treperenjem elastičnih tela, koje se treperenje prenosi obično vazduhom kao elastičnom sredinom talasima (u muzici upotrebljavaju se tonovi izmeñu 40 i 5000 treptaja u sekundi, E kontrabasa 41 i d5 pikolo flaute 4702); 2. slik. mešavina i slaganje boja; glavna, osnovna boja neke slike; jačina i sjaj boje; 3. fig. način1 ponašanja i govora u društvu, šlif, takt 1.

tona (eng. ton) ili metarska tona mera za težinu = 1000 kg (u Francuskoj i Nemačkoj); u Engleskoj i SAD 1016,0475 kg; registarska tona mera za zapreminu i nosivost brodova = 100 kubnih stopa = 2,83 t3.

tonadilja (šp. tonadilla) vesela narodna pesma koja se obično peva izmeñu činova nekog poz. komada (na španskoj pozornici).

tonaža (fr. tonnage) tovarna nosivost, za-premina broda (u tonama).

tonalitet (grč. tonos glas, zvuk) odnos svih tonova i akorda prema jednom osnovnom tonu u istoj lestvici.

tonzile (lat. tonsillae) pl. znat. krajnici. tonazilektomija (lat. tonsillae krajnici, grč.

ektome isecanje, izrezivanje) med. hirurške odstranjenje krajnika.

tonzilitis (lat. tonsillae krajnici) med. zapaljenje krajnika.

tonzilotomija (lat. tonsillae krajnici, grč. tome sečenje, rezanje) med. operativne vañenje krajnika.

tonzura (lat. tonsura striženje, striža) kod katoličkih sveštenika: okruglo obrijano mesto na temenu (kao simbol predanosti bogu); fig. postrig, rukopoloženje; tonzura Pauli (lat. tonsura Pauli) obrijan prednji deo glave grkokatoličkih (unijatskih) sveštenika; tonzura Petri (lat. tonsnra Petri) obrijane teme rimokatoličkih sveštenika.

tonzurirati (lat. tonsura) podstrići, obrijati teme (kod katoličkih sveštenika).

tonika (ital. tonica) 1. «uz. osnovni ton tonske lestvice; sled i nazivi pojedinih tonova lestvice jesu: tonika ili osnovni ton, sekunda, terca, kvarta, kvinta, ili dominanta, seksta, septima, oktava.

tonika (grč. t6nos snaga tela, krepkost, nlat. tonica) 2. pl. med. farm. sredstva, lekovi koji osvežavaju i okrepljavaju; tonična sredstva v. tonpčan.

tonikum (grč. t6nos, nlat. toniciun) med. v. tonika 2.

tonkčan (grč. tonikos naponski) okrepan, koji okrepljuje, osvežavan, koji osvežava; tonična sredstva v. tonika 2; up. kloničai.

tono (fr. tonneau bure) avij. akrobacija pri kojoj se avion, u vodoravnom letu, obrne oko svoje uzdužne ose.

tonogram (grč. t6nos zatezanje, napon; ton, gramma pisano, pismo) slika krvnog pritiska dobijena na tonografu.

tonograf (grč. tonos, grapho beležim, pišem) 1. ak. sprava koja automatski beleži tonove; 2. med. sprava za beleženje kretanja krvnog pritiska.

tonologija (grč. tonos ton, logla) nauka o tonu. tonometar (grč. t6nos zatezanje, napon;

dizanje; ton, metron mera, merilo) med. aparat za merenje krvnog pritiska; aparat za merenje napetosti očne jabučice.

tonometrija (grč. tonos, metrla merenje) muz. merenje tonova; med. merenje krvnog pritiska; merenje napetosti očne jabučice; fiz. merenje napona pare kod rastvora.

tonofonitet (grč. tonos, plione glas) lingv. visina glasa.

tonski (grč. tonikos) muz. koji se tiče tona, zvučni; poneka lestvica ili skala sled tonova počev sa osnovnim tonom ili toni-kom (v. tonika); tonski plan reñanje svih tonova koji dolaze jedan za drugim, počev-ši od najdubljega pa do najvišeg.

tovtina (ital. tontina) društvo za uzajamno nasleñivanje, kod koga udeoničari koji duže žive nasleñuju interes (rentu) ranije umrlih (naziv po pronalazaču Lorencu Tonti, 1630-1695, Italijanu iz XVII veka); takoñe: hazardna igra karata sa vistkar-tama, u kojoj učestvuje 12-15 igrača.

tonus (grč. tonos zatezanje, napon, lat. tonus) med. normalno stanje napetosti organa čo-večjeg tela, naročito mišića.

tonfilm (grč. tonos ton, eng. Št) film kod koga su slike praćene odgovarajućom zvuč-

920 torefakcija

nom pratnjom (prirodnom, govornom i muzičkom).

top (eng. top) 1. hor. vrh katarke, koš na katarci.

top (tur. top) 2. voj. artiljerijske oružje. topaz (grč. topazos, lat. topasius, sskr. tapus)

min. veoma cenjen dragi kamen, tvrdoće 8 (po Mosovoj lestvici), boje obično žućkaste, ali može biti i drukčije obojen i potpuno bistar.

top-vet (eng. top-weight) jax. najveći teret što ga, u handikapu, najviše opterećeni konj ima da nosi.

tolika (grč. topos mesto, topikos mesni, topike) 1. ret. sistematsko izlaganje izvesnih opštih pojmova i stavova koji, pri izradi predavanja, služe kao smernice za pronalaženje celishodnih dokaza; gram. nauka o redu reči; teol. nauka o dokazima koji se nalaze u Sv. pismu.

tolika (grč. topos, topikds, lat. topica) 2. pl. spisi u kojima su okupljeni ili izvedeni izvori za dokaze.

topinaibur (braz. topinambur) bog. morska repa, čičovka, nahod (severnoamerička biljka, čije su krtole podzemnog stabla dobra stočna hrana).

topičan (grč. topik6s) mesni, položajni, koji se tiče mesta ili položaja; topična sredstva med. lekovi koji dejstvuju na odreñeno mesto, spolja ili iznutra (flaster itd.).

toples (eng. topless bez gornjega dela) vrsta ženskog kupaćeg kostima bez grudnjaka.

topognom (grč. topos mesto, gnomon pokazalo, kazaljka) pokazivač, odreñivač mesta za •brodove i dr.

topograf (grč. topos, grapho crtam, bele-žim) onaj koji predstavlja zemljište cr-tanjem.

topografija (grč. t6pos, grapho) grana geode-zije koja se bavi predstavljanjem delova Zemljine površine crtanjem; anatomska topografija (nlat. topographia anatomica) anatomsko opisivanje položaja delova tela.

topografirati v. topografisati. topografisati (grč. topos mesto, grapho crtam,

beležim) snimati neki predeo, crtanjem prikazivati prirodu nekog predela.

topografski koji se tiče topografije; topo-grafske karte velike karte na kojima je tačno i do sitnica zabeležena i označena priroda samo jednog kraja ili predela.

topologija (grč. topos mesto, logia nauka) nauka o mestima, nauka o poznavanju mesta.

toponimija (grč. topos, oputa ime) jezičko i istorijsko objašnjenje porekla imena pojedinih mesta.

toponomastika (grč. topos, oputa) nauka o imenima mesta; nauka koja ispituje poreklo i značenje imena pojedinih mesta.

toponomastikon (grč. topos, oputa) spisak mesta, rečnik mesta.

toposkop (grč. topos, skopeo posmatram) v. topognom.

topuz (arap. dabbus, tur. topuz) buzdovan. Topčider (tur. topcu deresi tobdžijska dolina)

dolina sa rečicom kod Beograda, danas park. topčilar-aga (tur.) artiljerijski general u

Turskoj. Tor (nord. Thor) mit. bog groma u nordijskoj

mitologiji, naročito poštovan u Norve-niKoj; u edskoj mitologiji: sin Odina i Jerde (Zemlje), naoružan čekićem kojim oploñava zemlju, pobednik u borbi s divovima itd. (kod starih Nemaca odgovara mu Donar).

Tora (hebr. thorah) Mojsijev zakonik, Penta-teuh, iz koga kantor u sinagogama subotom peva po jedan deo.

torakodinamometar (grč. thorax ki. thorakos grudni koš, dynamis sila, snaga, metron mera, merile) sprava za merenje snage, sposobnosti udisanja.

torakometrija (grč. thorax grudni koš, te-trla merenje) merenje grudi.

torakoplastika (grč. thorax, plastike veština uobličavanja) pravljenje grudnog koša; med. jedan od načina lečenja plućnih bolesti, naročito tuberkuloze pluća: operativne odstranjivanje niza rebara u jednoj polovini grudnog koša, čime se smanjuje njegova zapremine, a tim i obolelo plućne krilo obustavlja svoj rad.

torakoskop (grč. thorax, skopeo gledam) med. endoskop kojim se vrši pregled grudnog koša.

torakoskopija (grč. thorax, skopeo) med. pregled grudnog koša pomoću torakoskopa.

torakotomija (grč. thorax, tome sečenje, rezanje) med, operativne otvaranje grudnog koša.

toraks (grč. thorax) oklop za grudi; znat. grudni koš.

toracika (grč. thorax, nlat. thoracica) pl. med. sredstva, lekovi za grudi.

toracici (grč. thorax, nlat. thoracici) pl. zool. ribe kod kojih se trbušna peraja nalaze ispod grupnih peraja.

torba (pere., tur. torba, tobra) manja vreća koja se nosi preko ramena ili na leñima (lovačka, vojnička, ñačka itd.).

toreador (šp. toreador) borac s bikovima koji se bori na konju.

torero (šp. torero) borac s bikovima koji se bori peške.

toreumatografija (grč. toreuma rezba, rezbarija, graphia opis) opisivanje i poznavanje rezbarija.

toreut (grč. toreutes) rezbar, graver. toreutika (grč. toreuma rezbarija, rezbar-ski

rad, toreutike) veština izrañivanja stvari od metala ili slonove kosti (kipova, posuda, reljefa) oštrim oruñem, re-zbarstvom, rezbarska umetnost.

torefakcija (nlat. torrefactio) sušenje, prženje.

torziJa 921 totalan

torzija (nlat. torsio) uvrtanje, uvijanje, upre-danje; fiz. otpor što ga uvrnuto telo daje spoljnoj sili; med. uvrtanje kraja prosečene žile da bi se zaustavile krvarenje.

torziona vaga sprava pomoću koje se mere male sile time što im se uvrtanjem naročite žice održava ravnoteža, uvrtne terazije.

torzo (ital. torso, grč. thyrsos, lat. thyrsus) gornji deo čovečjeg tela (ramena, grudni koš i bokovi); um. vajarsko ili slikarske delo koje prikazuje gornji deo čovečjeg tela, bez glave i ruku (npr. čuveni Herku-lov torzo u Vatikanu).

gori (eng. tory) v. torijevac. torizam (eng. tory) političko-socijalna

shvatanja i načela torijevaca. torijevac (eng. tory) član aristokratske stranke

u Engleskoj, pristalica starog državnog i crkvenog ustrojstva, tzv. dvorske stranke (prvobitno: podrugljivo ime — ir. tory = razbojnik, — koje su im dali protivnici, vigovci); u Sjedinjenim Državama: demokrat.

torij(um) (nlat. thorium) hem. radioaktivan element, atomska masa 232,038, redni broj 90, znak Th.

Tori čelijeva cev fiz. = barometar, nazvan po pronalazaču, ital. filozofu i mate-matičaru Evangelista Torricelli (1608— 1647): Toričelijeva praznina bezvazdu-p:an prazan prostor u gornjem delu baro-metarske cevi; Toričelijev teorem (stav): brzina kojom ističe teška tečnost kroz otvor na sudu ravna je onoj brzini koju bi ona dobila kad bi slobodno pala za visinu jednaku rastojanju otvora od slobodne površine tečnosti u sudu.

tormento (ital. tormento) strahovita vejavi-ca u Visokim Alpima.

tormentum (ital. tormentum) sprava za mučenje; mučenje, muka.

tormina (lat. torquere, tormina) med. zavijanje (u trbuhu), trbobolja.

tornado (šp. tornado) veoma jak vihor na zapadno] obali Afrike i u oblasti reke Misisipi (Severna Amerika).

toro (šp. toro, lat. taurus bik) borba s bikovima (u Španiji).

toros (grč. thoros animalno seme) biol. spolno seme.

torped (lat. torpedo) voj. v. torpedo. torpedika (lat. torpedo) voj. poznavanje tor-

peda, nauka o torpedima. torpedirati (lat. torpedo) voj. v. torpedovati. torpednjača (lat. torpedo ukočenost) voj. v.

torpiljer. torpedo (lat. torpedo utrnulost, ukočenost) 1.

voj. podvodna ploveće mina oblika vre-tena, kreće se pomoću sopstvenog mehanizma, pali se elektricitetom (elektro-tor-pedo) ili dodirom sa stranim telima (kontaktni torpedo); služi za odbranu (defranzivni torpedo) ili napad (ofanzivna torpedo) protiv neprijateljskih

plovnih objekata, a izbacuje se sa ratnih brodova (torpiljera, podmornica, krsta-rica, brzih berbenih čamaca) i sa obala pomoću naročitih (lansirnih) cevi; 2. zool. drhtulja (riba).

torpedovati (lat. torpedo utrnulost, ukočenost) voj. napasti (ili: pogoditi, potopiti, razoriti) torpedom.

torpidan (lat. torpidus) obamro, utrnuo, ukočen, neosetljiv.

torpiditet (nlat. torpiditas) med. v. torpor. torpiljer (fr. torpilleur) voj. uzan i onizak ratni

brod sa oko 600 tona deplasmana, brzine preko ZO milja na čas, sa nekoliko lansirnih cevi za bacanje torpeda.

torpiljirati (fr. torpiller) voj. v. torpedovati. torpor (lat. torpor) med. utrnulost, ukočenost,

obamrlost. torta (ital., šp. torta, lat. tortus uvijen, uvrnut;

uvoj, vijuga) kuv. velik, obično okrugao fini kolač (sa jajima, puterom, čokoladom, voćem, raznim likerima i dr.).

tortikolis (lat. tortus uvijen, uvrnut, lat. collum vrat, nlat. torticollis) med. krivovra-tost.

tortuozan (lat. tortuosus) zavojit, krivudav, vijugav, iskrivudan; fig. podmukao, pota-jan, lukav; zamršen, nerazumljiv.

tortura (lat. tortura) muka, mučenje; način da se stvaranjem jakih telesnih bolova dobije sudsko priznanje; mučenje pitanjima (na saslušanju); tortura oris (lat. tortura oris) med. iskrivljenost usta, grč usta; tortura faciei (lat. tortura faciei) iskrivljenost lica.

torus (lat. torus) jastuk, uzglavlje; postelja, krevet; bračna postelja; vrh. okruglo ispupčenje na bazi jonskih stubova; bog. cveti-šte; med. mesnati deo tela, mišić; tri konscenzio (lat. tori conscensio) prav. leganje u bračnu postelju, tj. stupanje u brak.

tost (eng. toast, lat. tostus) 1. pržena kriška hleba, prženica (uz čaj); 2. zdravica, nazdravljanje (po nekadašnjem engleskom običaju, da onaj koji nekome nazdravlja spusti u svoj vrč parče prženog hleba, zatim pušta vrč da ide od jednog do drugog, pa kad opet doñe do njega, on ispije ostatak, a hleb pojede).

tosto (ital. tosto) «uz. brzo. total (lat. totalis ceo, potpun, sav) filmski

termin koji znači da je glumac snimljen ceo, u prirodnoj veličini.

totalan (nlat. totalis) ceo, celokupan, potpun, ukupan, sav; totalna refleksija ot. potpuno odbijanje svetlosti, pojava koja nastupa kada zrak dolazi iz sredine koja jače prelama pa naiñe na sredinu koja slabije prelama, onda on ne preñe u ovu, već se na razdvojnoj površini kad dostigne granični ugao odbije kao od ogledala; totalno pomračenje astr. potpuno pomra-čenje, npr. Meseca, Sunca; totalni rat rat u kome ceo jedan narod svim sredstvima —

totalizator 922 tragedija

vojnim, ekonomskim i duhovnim — radi na uništavanju drugog naroda, odnosno stanovnika države s kojom je u ratu.

totalizator (alat. totalisator) mašina za sabiranje, sabiračica; vrsta klañenja na konjskim trkama kod koje se ukupan iznos (totalna suma) opklade sračuna i potom izvrši podela dobitaka; visina dobitka može se utvrditi tek kada je pobednik poznat.

totalizacija (fr. totalitaire) zbrajanje, sabiranje, sumiranje.

totalitaran (lat. totus ceo, sav, potpun, fr. totalitaire) ukupan, celokupan, sav; totali-tarna država ona koja uzima na sebe kontrolne staranje o svim fazama života svojih podanika: kapital i rad, proizvo-ñača i potrošača, trgovinu, industriju i ostale profesije, zeml>oradnju, veru, vaspitanje, umetnost, književnost, nauku, radio i štampu, sport, sve javne ustanove, čak i porodični život. Takve su, npr. države bile, sve do svoga sloma, Musoli-nijeva Italija i Hitlerova Nemačka; to-talitarni rat v, pod totalan.

totalitet (lat. totus, fr. totalite) celokup-nost, celina, ukupnost, svi.

totalni reflektometar opt. sprava pomoću koje se, merenjem graničnog ugla, odreñuje indeks prelamanja svetlosti jednog tela.

totem (ind.) simbol imena, plemenski znak, vrsta životinje ili biljke u kojoj su poštovani preci i duhovi zaštitnici plemena.

totemizam (ind.) jedan od najranijih oblika religije, verovanje u zajedničko poreklo i mistični odnos izmeñu jednog plemena i neke vrste životinja, a ponekad i biljaka; takvu životinju ili biljku (totem) su obožavali i smatrali osnivačem svog plemena, pa se obično po njemu i celo pleme nazivalo.

toto (lat. totus sav, ceo) hazardna igra pogañanja rezultata različitih sportskih takmičenja; vrsta klañenja kod konjskih trka.

tofus (grč. tophos šupljikav krečni kamen, lat. tophus) med. tvrdi otok, koštana kvrga, okvržak.

tohubohu (hebr.) v. tohuvabohu. tohuvabohu (hebr. tohu wabohu) pustoš i

praznina; u I. Moje. I, 2: izraz kojim se označava stanje pre stvorenja sveta; otuda, fig. haos, zbrka.

trabakol (ital. trabaccolo) obalska laña sa dve katarke na Jadranskom moru.

trabakula v. trabakol. trabant (češ. drab pandur, ital., šp. tra-bante

vojnik telesne garde, telohranitelj) fig. prišipetlja; astr. v. satelit.

trabanti (čekg. drab, ital., šp. trabante) pl. telesna straža i stalni pratioci vladara, kneževa i dr. u srednjem veku; fig. odani i poslušni pratioci koji stalno nsive i održavaju se, duhovno ili fizič-

ki, u senci nekog znatnog čoveka; prišipetlja; astr. zvezde pratilice, sateliti.

trabeata (lat. trabea) lit. starorimska komedija sa motivima iz visokog rimskog društva (nazvana po trabei, svečanoj go-rnjoj haljini rimskih vitezova i augura).

traber (nem. Traber) kasač (konj). trabuko (šp. trabuco) kratka puška sa širokim

grlićem, štuc; vrsta cigara. travada (port. travado) mor. neobuzdan i pro-

menljiv vetar, praćen sevanjem i grmljavinom.

traverza (fr. traverse, lat. transversa) grañ. poprečnica, poprečna greda, treger; voj. poprečan bedem, pogfečni hodnik kod utvrñenja (za zaštitu od vatre s leña i bočne); poprečna brana, brana iskosa, poprečan sprud (kod regulisanja reke); fig. odvratan slučaj, odvratnost.

traverzirati (fr. traverser) preći preko, proći kroz; isprečiti se kome; jah. skakati ukoso, poprečke; u mačevanju: napasti, napadati s boka; izbeći udarac.

travertin (ital. travertino, lat. lapis Ti-burtinus) min. tvrdi tuf koji je postao od taloga iz krečnjačkih toplih izvora; još od starog doba služi kao odličan grañevinski materijal (od njega je sazidana Crkva sv. Petra u Rimu).

travestija (ital. travestire, lat. trans pre, vestire obući) prerušavanje, preoblačenje; poet. šaljiva obrada ozbiljnog književnog dela; up. parodija.

travestirati (ital. travestire) prerušiti, prerušavati, preobući; izokrenuto, izvrnuti (na šaljivo); ozbiljno književno delo preraditi na komičan način.

travl (eng. trawl izgovara se trbl) 1. mreža za lovljenje ribe u morskim dubinama; 2. voj. sprava za lovljenje i uništavanje morskih mina.

travler (eng. trawler) 1. brod za ribolov pomoću travla; 2. voj. brod za lovljenje i uništavanje morskih mina.

tragala (šp. tragala) španska pesma slobode. tragant (grč. tragos jarac, anthos cvet) bog.

jarčev cvet, kozlinčina; gumasta sluz koja curi iz stabljike astragala, služi kao sredstvo za slepljivanje pastila, pilula, emulzija i poslastičarske robe.

tragea (grč. trageln grickati, glockati, rumati) prislačci, poslastice: orasi, ba-demi, kolači i dr. PJTO se jede posle obeda; med. grubo istucan prašak od začina i šećera (za jačanje želuca).

traged (grč. tragod6s) v. tragičar. tragedija (grč. tragodfa) poet. „jarčeve pesma",

žalosna igra, vrsta drame u kojoj istaknuti karakter (tragični junak), boreći se za neku višu zamisao, dolazi u sukob sa interesima i shvatanjima svoje okoline; tim svojim radom stvara sebi tzv. tragičnu krivicu, zato što dolazi u sukob sa prilikama u kojima živi, i u toj

tragedijant 923 tramvaj

borbi (tragični konflikt) podleže, ali zamisao za koju se borio njegovom smrću, ipak pobeñuje; fig. žalostan, koban, nesrećan dogañaj (naziv po pesmi koju je hor pevao o svetkovinama u slavu Baka, na kojima se prinosio na žrtvu jarac a svi pevači u horu oblačili u jareće kože).

tragedijant (grč. tragodfa) nadritragičar, rñav pisac ili igrač tragedija.

tragema (grč. tragema prislačak, poslastica) v. tragea.

tragi- (grč. tragike) predmetak u složenica-ma sa značenjem: tragedija, tragičan.

tragizam (grč. tragike) v. tragika. tragik (grč. tragik6s) v. tragičar. tragika (grč. tragike) potresno zbivanje, kobno

zbivanje, koban sukob, sudbonosan sukob; celokupne dejstvo tragičnih dogañaja i tragične umetnosti.

tragikomedija (grč. tragodfa, komodfa) no-lužalostan a poluveseo pozorišni komad, drama u kojoj se tragičan predmet prikazuje ili završava komično.

tragičan (grč. tragikos) koji pripada tragediji, koji ima oblik ili karakter tragedije; fig. koban, zlokoban, nesrećan, žalostan, dirljiv, sudbonosan, koji izaziva sažaljenje.

tragičar (grč. tragikos) pesnik tragedije; glumac koji igra tragične uloge.

tragi čnost (grč. tragike) kobnost, zlokob-nost, zlosrećnost; v. tragika.

tragomashalija (grč. tragos jarac, maschale pazuho) med. prčevinast smrad pod pazuhom.

tragopodija (grč. tragos, ptis gen. podos noga) stvaranje nogu kao u jarca.

tragofonija (grč. tragos, phone zvuk, glas) jareći veketav glas, zamuckivanje u govo- RU-

tragus (grč. tragos) med. prčevina, smrad koji se stvara pod pazuhom; anat. ispust na prednjoj ivici ušne školjke, ušni koz-lac.

tradirati (lat. trans, dare, tradere) predati, predavati, izručiti, isporučiti, usmeno preneti, razneti (vest, priču, pouku); pou-čavati.

traditivan (nlat. traditivus) v. tradiciona-lan. traditor (lat. traditor) 1. predavalac, izdajnik,

prokazivač; naročito: prokazivač svetih knjiga i utvari vlastima (u vreme gonjenja hrišćana pod Dioklecijanom); 2. voj. skriveni zaklon za oruña položene putanje (mitraljez, poljski top i dr.) radi iznenadnog dejstva.

traditorno oru ñe voj. oruñe koje se nalazi u traditoru; up. traditor 2.

tradicija (lat. traditio) predavanje s kolena na koleno, usmeno širenje (priča, pouka; verovanja, običaja, pravila ponašanja i sl.) vest; običaj, navika; prav. predaja.

tradicionalan (lat. traditio predanje) pre-danjski, raširen predanjem; osnovan na

predanju; uobičajen; tradicionalna književnost narodna književnost.

tradicionalizam (lat. traditio) teol. učenje da je bog otkrio prvim ljudima govor i prvo saznanje, i da su oni to predanjem sačuvali za potomstvo; vera u predanje.

tradicionalne (lat. traditio) pristalica predanja. traducijavizam (lat. traducere) fil. shvatanje

da duša deteta pri roñenju izlazi iz duše ili semena očevog, a da se ne stvara tek pri rañanju tela, kao što shvata kreacijanizam; pristalice ovoga shvatanja (traducijanci) su stolci i epikurej-ci, Tertulijan, Lajbnic i dr.

traducijanci (lat. traducere) pl. fil. v. pod traducijanizam.

trajber (nem. Treiber) terač, gonilac; hajkač. trajekt (lat. trajectus prelaz; prelazak) skela,

prevoz (preko vode), prelaz; prelazak, prelaženje; trajektni brod brod koji prenosi železnicu preko reke ili jednog dela mora, železnička skela.

trajektorija (nlat. trajectoria) geom. kriva koja pod stalnim uglom seče krive danog skupa f (h, u;) = 0.

trajekcija (lat. trajectio prevoz, prelaz); 1. gram. premeštanje jedne reči iz glavne rečenice u relativnu rečenicu (ret. figura; 2. hem. vrsta proceñivanja.

trajel (eng. trial saslušanje; ispitivanje, proba) jak. probanje i ispitivanje konja koji treba da učestvuju u trci.

trakt (lat. tractus) vučenje, potez, prosti-ranje u dužinu; predeo, kraj; arh. krilo grañevine.

traktat (lat. tractatus) rasprava, spis, mala knjiga; mali spis ili letak verske sadržine koji rasturaju u narod verska udruženja radi podizanje vere i morala; prav. pogodba, ugovor na osnovu koga se sklapa meñunarodni sporazum.

traktirati (lat. tractare) obrañivati nešto, raspravljati o čemu; ponašati se, postupati s kim (up. tretirati); čašćavati, častiti, ugostiti.

traktor (lat. trahere vući, nlat. tractor) teglilac, mašina motornog voza; motorni deo kod motornog pluga.

traktorima (nlat. tractoria) mat. kriva od čijih tangenti, računajući od dodirne tačke, jedna data kriva ili prava (direk-triks) odseca uvek jednake delove.

traktoriograf (lat. trahere vući, grč. grap-ho pišem) sprava kojom se tačno izraču-nava dužina krivih linija.

traktriks (nlat. tractrix) mat. v. traktorima. trama (lat. trama, fr. trame) potka, poutka u

tkanine; tram-svila svila sa potkom koja se izrañuje od svilenih čahura druge klase.

trambulina (ital. trampolino) v. trampolin. tramvaj (eng. tramway) ulična električna

železnice za gradski i prigradski saobraćaj.

traminac 924 transmitirati

traminac (nem. Traminer) 1. vrsta veoma slatkog i ukusnog belog i crnog grožña, poreklom iz Tramina (Južni Tirol); 2. vino visokog kvaliteta koje se dobiva od toga grožña; 3. vrsta jabuke.

tramontana (ital. tramontana) 1. severni vetar u Italiji; 2. severna zvezda, Seve-rnjača; izgubiti tramontanu izgubiti pravac, zbuniti se, ne umeti se više snaći (po govoru mornara kojima zvezda Sever-njača služi za snalaženje).

tramper (eng. tramp-steamer) brod koji ne plovi prema utvrñenom redu plovidbe, već prema sklopljenom ugovoru o prevozu.

trampolin (ital. trampolino) odskočnica, skakačka daska, kosa pružena daska koja pojačava zamah tela kod skoka (gimnasti-čkog, u vodu i dr.); trambulina.

tran (nem. Tgap) uljana masnoće, smeša gli-cerida masnih kiselina; riblje ulje, koje služi za predohranu od rahitisa.

tranzit (ital. transito) trg. provoz (ili: prevoz) robe ili dobara kroz jednu zemlju u drugu bez carine ili po naročitoj ca-rinskoj tarifi); pr. tranzitni provozni, prevozim.

tranzitivan (lat. transitivus) prelazan; tranzitivan glagol v. tranzitivum.

tranzitivum (lat. transitivum sc. verbum) gram. prelazak glagol.

trankvilamente (ital. tranquillamente) muz. mirno, tiho.

trankvilitet (lat. tranquillitas) mirnoća, spokojstvo.

trave (lat. trans) 1. predlog koji se javlja u mnogim složenicama i znači: preko, s one strane, pre-.

trans (eng. trance, lat. transire preći) 2. psi*. stanje duboke hipnotičke uspavanosti spiritističkog medijuma; fig. zanos, us-hićenost, ekstaza.

transaktor (nlat. transactor) posrednik, pre-govarač; izabrani sudija.

transakcija (lat. transactio) poravnanje, na-godba, sporazum; krupniji trgovački posao.

transalpivski (lat. trans-alpinus) koji leži s one strane Alpa, prekoalpski.

transanimacija (nlat. transanimatio) seljenje duša, prelaženje duša.

transatlantski (nlat. trans-atlantinus) koji leži s one strane Atlantskog okeana, prekookeanski.

transverza (lat. transverza) v. traverza. transverzala (nlat. transversalis) koš. po-

prečnica, linija ili površina koja preseca sistem linija ili površina.

transverzalan (nlat. transversalis) poprečan; fiz. transverzalno talasno kretanje kretanje kod kojega delići elastične sredine trepere upravio na pravac prostiranja poremećaja, tj. zraka (supr. longitudi-nalan).

transvestizam (lat. trans pre-, vestis odelo) med. bolestan nagon za oblačenjem haljina lica suprotnog pola.

transvestija (lat. trans pre-, vestis) nagon za menjanjem odela, obično erotične prirode.

transvestiti (lat. trans pre-, vestis) pl. osobe koje pri normalnom spolnom, seksualnom, osećanju imaju nagon da oblače haljine suprotnog spola.

transgresija (lat. transgressio) prestup, pre-koračenje (zakona, naredbe i dr.); kol. pro-diranje mora u kopno i širenje na račun kopna (supr. regresija).

transelementacija (nlat. transelementatio) hem. pretvaranje elemenata, hemijsko preo-bražavanje jednog elementa u drugi.

transeuntan (lat. transiens, transeuntis) fil. koji prelazi preko čega (npr. pojma, stvari), koji zalazi u drugu oblast.

Transilvanija (lat. trans- preko, silva šuma) „zemlja s one strane šume", Erdelj.

transkontinentalan (nlat. transcontinenta-lis) koji prelazi preko kopna, prekokopne-ni; koji spaja ili vezuje okeane.

transkribirati (lat. transscribere) 1. prepi-sati (iz jedne knjige u drugu, iz jednog oblika u drugi; drugom azbukom); 2. prav. prepisati na drugog, npr. neko istraživanje.

transkripcija (lat. transscriptio) 1. prav. prenošenje na drugog prepisivanjem; 2. pre-pisivanje, prenošenje nekog teksta na drugu azbuku, npr. sa latinice na ćirilicu; 3. muz. podep!avanje jedne kompozicije za drugi glas ili drugi instrument.

translatirati (lat. trans, latio) trg. prenositi = transferirati.

translator (lat. translator) prevodilac, tumač. translatoran (nlat. translatorius) pomeran, pri

kojem se svaka tačka kreće; v. tran-slacija 4; rotatoran.

translacija (lat. translatio) 1. prenos, prenošenje, premeštanje; 2. prevod, prevo-ñenje (na drugi jezik); 3. prav. prenošenje, prenos (nekog prava); 4. fiz. pomerio kretanje, kretanje jednog tela kod koga sve njegove tačke opisuju paralelne, podjedna-ke, istoupravljene puteve.

translacio juris (lat. translatio juris) prenošenje jednog prava na nekog drugog.

translokacija (nlat. translocatio) menjanje mesta, premeštanje.

transmarinski (lat. transmarinus) koji je s one strane mora, prekomorski.

transmisija (lat. transmissio) prenošenje, isporučivanje; fiz. prenošenje sile; u ma-šinskoj tehnici: one naprave (zupčanini, točkovi, vratila, kaiši i dr.) koje prenose pogonsku silu sa motora na mašinu radilicu.

transmitirati (lat. transmittere) predati, isporučiti; fiz. preneti silu, prenositi silu (up. transmisija).

transmutacija 925 transurani

transmutacija (lat. transmutatio) preo-bražavanje, pretvaranje; preobraženje, pretvorena; preobraženog, pretvore-nost; sposobnost preobražavala; teorija transmutacije biol. učenje o preobražavanju ili postanku, shvatanje koje su (još pre Darvina, up. darvinizam) postavili Lamark i drugi prirodnjaci, po kome su se sva organska bića razvila iz jednog prao-blika ili nekoliko najprostijih praob-lika=descendentna teorija.

transnaturalan (lat. trans, natnralis prirodan) koji se nalazi s one strane prirode, prekoprirodan, natprirodan.

transokeanski (nlat. transoceanus) koji je s one strane mora, prekookeanski.

transparent (lat. transparere) 1. hartija sa debelim crnim ili crvenim linijama koja se, pri pisanju, podmeće pod hartiju bez linija na kojoj će se pisati; 2. prozračna, providna slika (izrañena na providnoj hartiji ili platnu natopljenom u ulju); 3. tanka gornja haljina ispod koje se vidi boja donje haljine.

transparentan (lat. transparere) prozračan, providan; bistar, jasan; transparentne folije tanki, providni (transparentni) listovi izrañeni od veštačke plastične mase, po načinu izrade slični veštačkoj svili; prodaju se pod imenom celofan, neofan, transparin i dr. a služe za zaštitu životnih namirnice od vazduha, vlage, za zatvaranje konzervi, boca itd.

transparentnost (nlat. transparentia) v. transparencija.

transparencija (nlat. transparentia) prozračnost, providnost.

transpiracija (nlat. transspiratio) ispara-vanje, isparenje; znojenje, znoj.

transpiracioni (lat. transpiratio isparava-nje) koji se tiče transpiracije; transpiracioni koeficijenat bot. količina vode koju biljke, u toku svog razvijanja, ispare (transpirišu) da bi stvorile jedinicu (jedan gram) suve materije.

transpirisati (nlat. transspirare) ispariti, isparavati; znojiti se; fig. pročuti se, izići na glas.

transplantat (nlat. transplantare) med., bog. deo tkiva ili organ koji je presañen putem transplantacije.

transplantacija (nlat. transplantatio) presa-ñivanje, presañenje, premeštanje; med., bot. zamenjivanje uništenog dela biljnog ili životinjskog tela drugim delom uzetim s drugog nekog mesta od istog ili drugog organizma (u plastično] hirurgiji i vrtarstvu).

transpozicija (nlat. transpositio) premeštanje, premeštaj; mat. prebacivanje članova jednačine s jedne strane na drugu; muz. prevoñenje na drugi ton.

transpolaran (lat. trans preko, s one strane, polus stožer, osa, zemljina osa) pr. koji ide preko Zemljinih podova (odnosi se na

transport koji je, u novije vreme, započeo preko Severnog pola i ispod njega).

transponirati (lat. transponere) premestiti, premeštati; mat. članove jednačine prebaciti s jedne strane na drugu; muz. prevesti na drugi (viši ili niži) glas.

transponovati (lat. transponere) v. transponirati. transport (nlat. transportus) 1. prenos, prevoz,

prenošenje, prevoženje (putnika, robe i dr.); 2. roba koja se prevozi; 3. u knjigovodstvu: prenos, prenošenje zbira računa sa završetka jedne strane na početak druge.

transportacija (lat. transportatio) prenošenje, prevoženje; prevoženje osuñenika u koloniju, deportacija.

transporter (fr. transporteur) 1. teh. ureñaj za prenošenje materijala koji se obrañuje ili sastavnih delova neke mašine od jednog radnika do drugog; 2. veliki auto za prevoz trupa i vojnog materijala; 3. lice koje se bavi prevoženjem robe; 4. stražar--sprovodnik, pratilac; 5. geom. instrument za prenošenje ili merenje uglova (polukrug podeljen na 180°).

transportirati (lat. transportare) preneti, prenositi, prevoziti, prevesti, npr. robu, trupe, osuñenike u koloniju, deportirati.

transporti (lat. transportus) prenosni, prevozni, koji se tiče prenosa ili preveza, koji vrši prenos ili prevoz; tran-sportne mašine teh. sprave koje, obično pokretane transmisijom, vrše prenos materijala s jednog mesta rada na drugo, a same ostaju na istom mestu, npr. dizalice i dr.

transportovati (lat. transportare) v. transportirati.

transsonična brzina v. supersonična brzina. transsubjektivan (nlat. transsubjectivus) fil. koji

je s one strane, tj. izvan subjektivnog, sopstvenog Ja, objektivan.

transsupstancijacija (nlat. transsubstantia-tio) preobražavala jedne suštine u drugu.

transtermija (nlat. trans, grč. thermos topao, vruć) med. v. termopenetracija.

transudat (nlat. transsudatum) med. v. pod transudacija.

transudacija (nlat. transsudatio) med. lučenje serozne tečnosti (transudata) iz krvnih sudova u okolne tkivo usled poremećaja u cirkulaciji, povećanog pritiska u sudovima itd.

transudirati (nlat. transsudare) med. izbijati, izlaziti kroz šupljine, npr. znoj.

transumpt (lat. transsumptum) prav. overen prepio (kopija).

transurani (lat. trans, grč. uranos nebo, nlat. uranium) pl. hem. radioaktivni elementi (neptunijum i plutonijum) koji dolaze posle urana, poslednjeg hem. elementa po tablici Mendeljejeva; dobiveni su ve-

transfer 926 trapezoid

štačkim putem, kao rezultata reakcije atomskih jezgra.

transfer (lat. transferre prenositi) 1. prav. akt kojim se prenosi pravo sopstvenosti neke rente, radnje, poseda i sl. na neko drugo lice; 2. fin. prenos izvesne sume novca iz jedne zemlje u drugu, tj. iz jedne valute u drugu; 3. prenos nominalnih hartija od vrednosti s jednog sopstvenika na drugog.

transferirati (lat. transferre) preneti, prenositi, premestiti, premešta™; prevesti (na drugi jezik); trg. iznos menice otpisati sa čijeg konta; transferirati ad uzum (lat. ad usum) pustiti u opticaj, u promet.

transfigurator (fr. transfigurateur) fiz preobraživač, preinačilac oblika, = kaleidoskop.

transfiguracija (lat. transfiguratio) preo-bražavanje, preobražene; Preobražene Hristovo (praznik).

transfigurirati (lat. transfigurare) preobraziti, preobražavati, preinačiti, pre-inačavati.

transfiks (lat. transfixum) prav. naknadan dokumenat (koji se pergamentnom trakom spaja sa glavnim dokumentom).

transformator (nlat. transformator) 1. fiz. sprava pomoću koje se struja visokog napona može, bez znatne promene ukupne električne energije, preobratiti u struju niskog napona, i obratno; 2. mañioničar, veštak u tobožnjem pretvaranju jednih predmeta u druge.

transformacija (lat. transformatio) 1. pretvaranje, preobražavanje, preinačavanje, preobličavanje; preuobličenje, preuobli-čenost; 2. fiz. pretvaranje struje visokog napona u struju niskog napona, i obratno, pomoću transformatora; teorija trans-formacije v. transformizam.

transformizam (lat. trans, forma) biol. učenje o preobražavanju živog sveta u toku istorijskog razvitka, = darvinizam.

transformirati v. transformisati. transformisati (lat. transformare) preuo-bličiti,

preuobličavati, preobličiti, preoblikovati, preobraziti, pretvoriti, preobratiti, preinačiti; mat. preinačiti, preinačavati, jednom matematičkom izrazu dati drugi oblik ne menjajući mu vrednost.

transfuzija (lat. transfusio) presipanje, prelivanje, pretakanje; med. pretok, presipanje krvi iz žila jedne osobe u žile druge (u slučajevima težih oboljenja koja su u vezi sa većim gubitkom krvi).

transfuzor (nlat. transfusor) med. sprava za pretakanje krvi; up. transfuzija.

transfundirati (lat. transfundere) sipati tečnost iz suda u sud, prosipati, presuti, preliti, prelivati, pretočiti, pretakati; med. presipati krv iz žila jedne osobe u žile druge.

transcendentalan (nlat. transscendentalis) fiz. koji, posmatran logički, leži pre svakog iskustva, koji čini mogućim saznanje iskustva; transcendentalna logika (nasuprot opštoj logici) bavi se oblicima mišljenja u vezi sa saznanjem iskustva, predmeta, danoga u prostoru i vremenu; transcendentalna filozofija po Kantu: sistem svih principa čistoga uma, „sistem svih pojmova razuma i načela, ali samo ukoliko se tiču predmeta koji su dati čulima i koji se mogu dokazivati iskustvom" (njen osobeni zadatak je anali-za čistog razuma, a sadrži „uslove i prve elemente celokupnog našeg saznanja a priori"); transcendentalni idealizam učenje Kantovo po kome se stvar po sebi ne može saznati, i koje smatra prostor i vreme oblicima čulnog opaža j a a priori.

transcendentalizam (lat. transscendere) fil. stanovište „transcendentalnog ideali-zma"; u Americi: vrsta idealističke me-tafizike.

transcendentan (lat. transscendens, transs-cendere prelaziti, prevazilaziti) 1. mat. koji se ne može izraziti algebarski (npr. broj l — odnos obima kruga prema prečni-ku, broj e — osnova prirodnih ili Nepe-rovih logaritama, goniometrijske funk-cije — sinus, kosinus, tangens itd.); 2. fil. koji prelazi granice mogućeg iskustva, koji prelazi granice prostornovremenske stvarnosti, koji je izvan ili iznad mogućnosti čulnog opažanja, natčulan, natpri-rodan, hiperfizički; supr. imanentan.

transcendencija (nlat. transscendentia) fil. prekoračavanje granica iskustva, nesaz-natljivog iskustvom, ono što je s one strane iskustva.

trant-e-en (fr. trente-et-un) „trideset jedan", hazardna igra karata, kod koje igrači gledaju da u 3 karte imaju 31 poen.

trant-e-karant (fr. trente et quarante) „trideset i četrdeset", hazardna igra karata, slična igri ruž e noar.

tranša (fr. tranche) 1. kriška, režanj (hleba, mesa); 2. venac na kovanom novcu (sa natpisom ili ukrasom); 3. deo jednog zajma (kad se zajam ne emituje odmah ceo nego u odreñenim delovima).

tranšeja (fr. tranchee) voj. šanac. tranširati (fr. trancher) seći, rasecati, razuñivati

(pečenje). trap (nem. Trab) jax. kas, kasanje. trapez (grč. trapeza) gega*, četvorougaonik sa

dvema paralelnim stranama; sp. viseće vratilo (gimnastičke sprava). trapezoedar

(grč. trapeza, hedra osnova) telo sa 24 jednake, neravnostrane četvorougla- ste površine (kristal). trapezoid (grč. trapeza,

eidos oblik, vid) kom. četvorougaonik u kome nijedna strana nije paralelne s drugom.

traper 927 tre

traper (eng. trapper) severnoamerički lovac divljači sa skupocenim krznom naročito dabrova i vidri.

trapist (fr. trappiste) vrsta odličnog sira koji su izrañivali do početka drugog svetskog rata kaluñeri trapista na svom imanju kod Banjaluke.

trapista (fr. trappistes) katolički kaluñeri reda od Trape, osnovanog 1122. god, reformiranog u XVII veku, čuvenog po strogosti svojih propisa, naročito po obavezi stalnog i potpunog ćutanja (nazva-ni po opatiji La Trappe u jednom pustom kraju Normandije).

trasa (fr. trace trag, šp. traza, ital. traccia trag) nacrt, obeležena, označena linija nekog puta, železničke pruge i sl.; voj. crtež, nacrt (utvrñenja).

trasant (ital. trassare) trg. izdavalac menice, lice čiji je potpis bitan uslov za vrednost trasirane menice.

trasat (ital. trassato) trg. lice na koje se vuče menica, lice koje treba da plati menicom odreñenu sumu novca.

trasirati (fr. tracer) 1. obeležiti, obele-žavati, označiti, označavati, odrediti liniju puta ili železničke pruge; na-crtati, skicirati.

trasirati (ital. trassare, lat. trahere vući) 2. trg. izdati, vući menicu (tragu) na neko drugo lice.

trata (ital. tratta) trg. vučena menica, tj. menica koju smo potpisali i po kojoj dugujemo; sulr. rimesa.

tratarela (ital. trattarella) trg. mala menica, menica sa malim iznosom.

traulizam (grč. traulismos) vrskanje, tepanje, izgovaranje glasa „r" iz grla (kao pogreška u izgovaranju).

trauma (grč. trauma) rana, ozleda, povreda (telesna ili duševna); psihička trauma veoma jak i neizgladljiv duševni potres, kao posledica nekog strašnog i po život opasnog doživljaja.

traumatizam (grč. trauma, gen. traumatos rana, ozleda) opšti poremećaj organizma prouzrokovan težom povredom.

traumatika (grč. trauma, traumatik6s raneni, koji se tiče rane, koji pripada rani, koji leči ranu) pl. med. sredstva (ili: lekovi) za rane.

traumaticin (grč. trauma rana) farm. rastvor gutaperke u hloroformu.

traumati čan (grč. traumatik6s) raneni, koji se tiče rana, ranjav, koji je došao usled rana.

traumatologija (grč. trauma, gen. traumatos rana, povreda, logos) med. grana medicine koja se bavi proučavanjem i lečenjem povreda tela.

trafika (nlat. trafficum, fr. trafic, ital. traffico) trgovina, trgovanje, naročito sa izrañenim fabrikatima; prodaja, prodavnica, naročito duvana.

trafikant (ital. trafficante) trgovac, prodavac, naročito duvana.

trahealai (grč. tracheia) dušnični, koji se tiče dušnika.

traheide (grč. trachefa dušnik, eidos) biol. oblik, izgled ćelije nekih biljaka (cvet-njača) koje sprovode vodu i druge mine-ralne materije od korena do lista.

traheitis (grč. tracheia dušnik) ned. zapaljenje dušnika.

traheja (grč. arteria e tracheia dušnik, trachys neravan, hrapav, tracheia neravna, hrapava) anat. dušnik.

traheje (grč. tracheia) pl. zool. dušnjaci, cevi na koje dišu zglavkari, prelje, stonoge i DR-trahelagra (grč. trdchelos vrat, £gra

plen) med. kostobolja (giht) vrata, šije; vrsta krivovratosti. trahelizam (grč. tr^chelos) med.

kočenje (ili: ukočenost, grč) u vratu. trahelofima (grč.

trachelos vrat, phyma izraštaj) med. čir na vratu. traheoblenorea

(grč. trachefa dušnik, b!6n- pa sluz, rheo tečem, curim) med. lučenje sluzi iz dušnika. traheobronhitis (grč.

trachela, bronchia dušnice) med. zapaljenje dušnika i duš- nica. traheopioza (grč. tracheia, pyon gnoj)

med. zagnojenost dušnika, gnojenje dušnika.

traheoragija (grč. tracheia, koren rag- od regnymi slomim, skrham, prekinem) med. kr- varenje dušnika.

traheoskopija (grč. tracheia, skopeo posmatram) med. ispitivanje (ili: pregledanje) dušnika pomoću naročitog ogledala.

traheostenoza (grč. trachela, stenosis suženje, suženost) med. suženost (ili: sužavanje) dušnika. traheotomija (grč. tracheia, tome

sečenje, rezanje) hir. rezanje, prorezivanje, otvaranje dušnika. traheotomirati (grč. tracheia, tome) hir. ope-

risati, razrezivati dušnik. traheocela (grč. tracheia, kele prosutost, prodor, kila med. prosutost dušnika. trahielkoza (grč. tracheia, elkos gnojava rana) med. čir ili prišt u dušniku. trahit (grč. trachys hrapav, neravan) min.

gromadna stena porfirne strukture, boje obično svetle i hrapav; ima ga u Srbiji, Fruškoj Gori i Bosni. trahifonija (grč.

trachys, phone glas) med. grubost glasa, promuklost. trahoma (grč.

trachoma hrapavost) med. veoma težak oblik zaraznog zapaljenja očiju, kod koga se u veznici očnih kapaka i jabučica stvaraju mnoge žutocrvenkaste grudvice; može dovesti i do slepila. trač (nem.

Tratsch) brbljanje, ogovaranje, ola- javanje, klevetanje. tre (ital. tre, lat. tres) tri; a

tre, a tre voči, a tre parti (ital. a tre voci, a tre parti) muz. za tri glasa, troglasno.

trebiše 928 tref

trebiše (fr. trebuchet) osetljiva vaga (za merenje zlata, srebra).

treger (nem. Trager) nosač, amalin; grañ. nosač, greda (železna ili betonska).

tred (eng. trade) 1. zanat, trgovina, obrt, posao, promet.

tred (eng. thread) 2. engleska mera za konac različite veličine, prema vrsti konca.

tredjunion (eng. trade-union) zanatlijske, radničke profesionalno udruženje u Engleskoj; radnički sindikat.

tredjunionizam (eng. trade-union) oportuni-stička struja u meñunarodnom radničkom pokretu, nazvana po svojim glavnim predstavnicima, engleskim sindikatima.

tred-mark (eng. trade-mark) trg. zaštitni žig, zaštitna marka (fabrike).

trezne (grč. tresis) med. otvaranje burgijom, bušenje.

trezor (grč. thesaur6s blago, riznica, lat. thesaurus, fr. tresor) 1. blagajna, riznica, kasa, bančin pretinac (sef); 2. zidna polica za čaše, šolje i dr.; 3. prozorska zavesa sa oprugom od žice za spuštanje; trezorni bonova fin. blagajnički bokovi (vrsta papirnog novca).

trek (eng. track) sp. staza za biciklističke trke ili za takmičenje u trčanju.

trezorerija (fr. tresorerie) blagajna; državne finansije.

trema (grč. trema) 1. gram. v. punkta dierezeos (pod diereza).

trema (grč. tremo dršćem) 2. drhtanje, grozničavo uzbuñenje, strah (kandidata pred ispit, glumca pred izlazak na pozornicu i sl).

tremando (ital. tremando) muz. drpgćući, po-drhtavajući.

trematode (nlat. trematoda) pl. zool. pljosnate gliste, sisačice.

tremolando (ital. tremolando) muz. v. tremando. tremolo (ital. tremolo) muz. drhtanje, podr-

htavanje, treperenje; brzo ponavljanje istog tona.

tremor (lat. tremor) med. brzo kretanje, drhtanje jedne grupe mišića.

tremulant (nlat. tremulans) muz. treperav (ili: drhtav) zvuk ili glas; pevač koji peva drhtavim glasom; način sviranja na orguljama koji im daje treperav ton.

tren (fr. train, lat. trahere vući) voz, vlak, železnica; voj. komora, vozarske trupe (artiljerijski, municijski, pontonski, provijantski, sanitetski tren).

trend (eng. trend) opšta sklonost, tendenci-ja; osnovni pravac kretanja nekog društvenog procesa ili pojave koja preovlañu-je u odreñenom razdoblju.

trener (eng. trainer) 1. sp. vežbalac, obučava-lac, onaj koji nekoga trenira.

trener (fr. traineur) 2. vojnik koji zaostane za vojskom, maroder.

trenzla (hol. trense) metalni ñem koji se stavlja u usta tvrdoustim i nemirnim konjima.

trening (eng. training) sp. vežba, vežbanje, sistematsko, povremeno pripremanje tela vežbanjem kako bi moglo, na utakmici, biti u najboljoj kondiciji i razviti punu veštinu i snagu.

trenirati (eng. train, lat. trahere vući) vući za sobom, povlačiti, razvlačiti; sp. obu-čavati, sistematskim vežbanjem i celis-hodnim načinom života (dijetom) osposo-biti telo za potpun razvitak snage (bokseri, rvači, loptači, džokeji, veslači, plivači, trkači itd.), vršiti stalan trening.

trenirka v. trenerka. trenodija (grč. threnodia naricanje, nari-caljka)

pesma tugovanka, tužba lica. trenčkot (eng. trench-coat) „kaput za rovove",

vrsta muškog (i ženskog) lanenog ili vunenog gornjeg kaputa, koji je po materiji i kroju praktičan, tako da može dobro poslužiti i za rñavo vreme.

trepan (grč. trypanon svrdlo, fr. trepan) hir. instrument za bušenje lubanje (kojim se rukuje obema rukama).

trepanacija (nlat. trepanatio) hir. otvaranje lubanje (jedna od najstarijih poznatih operacija, ranije vršena trepanom ili trefinom, danas pomoću dleta, čekića ili električne burgije) radi odstranjivanja skupljene krvi ili gnoja, čireva, komadića kostiju ili drugih stranih tela; takoñe: svaka operacija pri kojoj se otvara neka telesna duplja bušenjem ili izre-zivanjem kosti itd.

trepang (malaj.) v. holoturije. trepidacija (lat. trepidatio) drhtanje, bojažljivo

kretanje; prezanje, kolebanje; trepidacija Zemljine ose, pored precesije, nutacije, jedno malo kretanje.

tresalvo (šp. tresalvo) sin jednog mestika i Indijanke, i obratno.

trest (eng. trust) v. trust. tres facijunt kolegijum (lat. tres faciunt

collegium) trojica čine kolegijum, trojica su potrebna pa da bude kolegijum, tj. trojica predstavljaju telo sposobne za donošenje odluke ili presude (staro pravio načelo).

tretirati (fr. traiter) 1. obrañivati, raspravljati (o čemu); 2. ponašati se, postupati, ophoditi se s kim.

tretman (fr. traitement) postupanje, postupak, način prilaženja nekom pitanju, način lečenja.

treuga Dei (nlat. treuga Dei) Božji mir, verski zakon u sred. veku koji je zabranjivao vršenje nasilja ili neprijateljstava od četvrtka, docnije od srede uveče do ponedeljka ujutru.

tref (nem. Treff) 1. pogodak, zgoditak. tref (fr. trefle, nem. Treff) 2. v. trefl.

trefer 929 trigemin

trefer (nem. Treffer) onaj koji dobro gaña, dobar strelac; zgoditak, dobitak.

trefina (grč. trypanon) hir. kratki trepan koji se pokreće jednom rukom.

trefiti (nem. treffen) zgodiš, pogoditi (npr. puškom); susresti, naići na; slučajno naići; trefiti se dogoditi se, desiti se.

trefl (fr. trefle, lat. trifolium) detelina; list deteline ili krst u franc. kartama za igranje, tref.

trečentisti (ital. trecento) ital. pesnici i umetnici XIV veka (trečenta).

trečento (ital. trecento tri stotine) ital. naziv za XIV vek kn j iževnost i i umetnosti (skraćenica, mesto 1300).

gri- (grč. treis, tria, tri-, lat. tres, tria) predmetak u složenicama sa značenjem: tri, tro-.

triangl (lat. triangulus trougao, trokut) muz. udaraljka, čelični instrument za udaranje u obliku trougla.

triangularan (nlat. triangularis) trougli, trougaoni, trokutni; trouglast, trokutast; triangularni brojevi mat. najprostiji od tzv. figuriravih brojeva, naime 1, 3, 6, 10, 15, 21, 28, 36, 45, 55, 66, 78 itd., koji se mogu izraziti tačkama podjednako udaljenim jedne od drugih na površini jednog ravnostranog trougla.

triangulator (nlat. triangulator) kod. lice koje se bavi isključivo triangulacijom (inženjer, tehničar i dr.).

triangulacija (nlat. triangulatio) geod. preme-ravanje zemljišta pomoću meñusobno povezanih trouglova, sa stranama ZO—60 km, pri čemu se temena (trigonometri) i strane odreñuju i izračunavaju trigonometrij-skim putem (služi kao osnova za topo-grafsko snimanje zemljišta; rad počinje sa tačno izmerene baze ili osnovice).

triangulirati (nlat. triangulare) 1. premera-vati (ili: premeriti) pomoću trouglova, meriti trigonometrijski; 2. cepljenjem kalemiti mladicu u trouglast procep na stablu.

triandrija (grč. treis, tria tri, aner gen. ap-dros čovek, muž) bot. treća klasa u Lineo-vom sistemu biljaka: tromuževne biljke čiji hermafroditni cvetovi imaju tri prašnične niti.

triarhija (grč. tria tri, archo vladam, triarcWa) vladavina trojice, trovlada, trijumvirat.

trias (grč. trias trojstvo) muz. trozvuk (u duru ili u molu).

triba (lat. tribus) u starom Rimu: deo, klasa naroda u političkom i administrativnom pogledu (prvobitno ih je bilo 3, najzad 35).

tribada (grč. tribas gen. tribad6s žena koja bludniči sa sobom ili sa ženama, tribo tarem, trljam) žena koja ima spolnu sklonost prema istom spolu, žena homoseksua-lac; up. safizam.

tribadizam (grč. tribas) spolna sklonost žene prema istom spolu (v. tribada); up. lezbijski (lezbijska ljubav).

tribina (fr. tribune) uzvišeno mesto za govornika, govornice; uzvišeno mesto za gledaoce, slušaoce itd.; tribuna.

triboluminiscencija (nlat.) vrsta luminis-cencije koja nastaje pod mehaničkim uticajem, npr. pri mrvljenju kristala šećera.

tribometar (grč. tribo trem, tarem, metron mera, merilo) fiz. sprava za odreñivanje veličine otpora trenja, tj. sačinioca trenja, koeficijenta frikcije.

tribrahis (grč. tribrachys od tri kratka sloga) četr. stihovna stopa od tri kratka sloga: UUU.

tribulkon (grč. tri-, elko vučem, fr. boule lopta, kugla) med. sprava za izvlačenje puščanog zrna iz rana.

tribun (lat. tribunus) kod Rimljana: starešina tribe (up. tribunus); starešina tri-bunata u Francuskoj (od 1799); fig. narodni voña, demagog.

tribuna (fr. tribune) v. tribina. tribunal (lat. tribunal) 1. prvobitno: uzvišeno

mesto na rimskom Forumu na kome je sedeo pretor i sudio; 2. sudijska stolica; sudski kolegijum, sud, viši sud.

tribunat (lat. tribunatus) služba i zvanje tribuna, tribunstvo; u Francuskoj: ustanova koja je rešavala o predlozima zakona (od 1799—1807).

tribus (lat. tribus) deo gradskog teritorija u starom Rimu.

tribut (lat. tributum) porez, dažbina, danak koji plaća pobeñeni narod pobediocu ili vazalni vladalac vladaocu gospodaru; fig. dug, oduženje.

tributar (lat. tributarius) onaj koji plaća danak; poreski obveznik.

trivalentan (nlat. trivalens) hem. koji ima tri valencije, npr. zlato i dr.

trivijalan (lat. trivialis opšte pristupačan, opšte poznat, običan, trivium raskršće od tri puta) koji se može naći i na ulici, tj. običan, prostački, svakidašnji, suviše poznat, otrcan.

trivijalitet v. trivijalnost. trivijalnost (lat. trivialitas) svakidašnjost,

otrcanost, prostaštvo (u ponašanju ili izražavanju); stvar otrcana i suviše poznata, prostački izraz, svakidašnja pojava.

trivijum (lat. trivium) raskršće od tri puta; u sred. veku: naziv za niži stepen nastave (gramatiku, dijalektiku i retori-ku); up. kvadrivijum.

triga (lat. triga) zaprega za tri konja, trojka. trigamija (grč. trigamfa treći brak, treća

ženidba, treća udadba) troženstvo, tro-muštvo, trogubi brak.

trigemin (lat. trigeminus trogub, trojni) beo prašak, lek protiv glavobolje i groznice,

59 Leksikon

trigeminus 930 trijumfalan

naročito protiv bolova što ih izaziva tzv. „trostruki živac".

trigeminus (lat. trigeminus sc. nervus) anat. trostruki živac (lica i vilica).

triginije (grč. tri-, gyne žena) pl. vot. treći red u klasama 1-HŠ Lineovog sistema biljaka: biljke čiji cvetovi imaju po tri stubića ili žiga; pr. triginičan.

triglif (grč. trfglyphos) apx. trorez, tri uspravna ureza na frizu dorskih stubova.

triglot (grč. tri-, glotta jezik) delo napisano na tri jezika, naročito Biblija; čovek koji zna i govori tri jezika.

trigov (grč. trigonon) trougao, trokut. trigonalan (grč. trigonon trougao, trokut)

trougaoni, trokutni, trostran. trigonometar (grč. trigonos trougaon, trou-gli,

trokutni, metron mera, merilo) kod. tačka na zemljištu čiji su položaj i visina, pri triangulaciji, odreñeni tri-gonometrijskim putem; služi kao osnova za telegrafske radove (označen je visokom drvenom piramidom i ispod nje četvrtastom, oko 1 t dugim, u zemlju usañenim kamenom koji oko 20 st viri iz zemlje).

trigonometrija (grč. trigonos trougaon, trou-gli, trokutni, metria merenje) geodg. deo geometrije koji se bavi rešavanjem trou-glova, tj. koji pomoću dovoljnog broja datih elemenata jednog trougla iznalazi, računskim putem ili konstrukcijom, njegove ostale elemente; ravna trigonometrija bavi se rešavanjem ravnih slika; sfer-na trigonometrija bavi se rešavanjem sfernih trouglova.

trigonometrijski (grč. trigonos, metrla) koji spada u nauku o trouglu; trigonometrijske funkcije, goniometrijske funkcija odnosi strana u pravouglom trouglu (v. sinus, kosinus, sekans, kosekans, tangens, ko-tangens).

tridaktilan (grč. tri-, daktylos prst) tro-prst, sa tri prsta.

tridens (lat. tridens) trozubac (Neptunov). trident (lat. tridens, tridentis) v. tridens. hridi (fr. tridi) treći dan dekade (u

nekadašnjem francuskom republikanskom kalendaru).

triduum (lat. triduum) vreme, rok od tri dana; trodnevne molitva u katoličkoj crkvi.

triedri čan (grč. tri-, hedra osnova) sa tri površine ili strane, trostran.

triekija (grč. tri-, oikos kuća) bog. trodomost, trogubo izdvajanje biljaka (koje imaju muške, ženske, i dvospolne cvetove).

trienijum (lat. triennium) vreme od tri godine, trogoñe.

trieteris (grč. trieterfs) vreme od tri godine, trogodišnjica; svetkovina koja se slavi svake treće godine.

triecija (grč. tri-, oikos kuća) bot. v. triekija. trizis (grč. trfzo škripim) med. v. trizmus. trizmus (grč. trismos) med. škripanje zubima;

grčenje donje vilice.

trijada (grč. trias gen. triados) trojstvo (skupina triju lica, stvari, reči itd.); hem. trovalentan element ili radikal; mat. skupina triju tačaka; neodreñen proizvod triju vektora.

trijaž (fr. triage odabiranje, probiranje, prebiranje) trg. roba slabijeg kvaliteta, ona što je preostala posle odvajanja boljih komada ili zrna, npr. trijaž-kafa i dr.

trijakontaedar (grč. triakonta trideset, he-dra osnova) mi», telo zatvoreno sa ZO jednakih površina koje imaju oblik romba (kristali).

trijalizam (grč. trias gen. triados tri, trojica, trojka, trojstvo) 1. podela na troje; 2. ravnopravna podela vlasti izmeñu tri države u jednom savezu država; 3. psih. v. trihotomija 2.

Trijanon (fr. Trianon) dva zamka za uživanje u Versajskom parku: Veliki Trijanon zamak koji je podigao Luj XIV za gospoñu de Mentnon (u njemu je, 4. VI 1920, potpisan ugovor o miru izmeñu Antante i Ugarske); Mali Trijanon zamak koji je podigao Luj XV za groficu Dibari, omiljeno boravište Marije Antoanete; fig. paviljon ili zasebna zgrada u nekom parku.

trijas (grč. trias trojstvo) geol. doba pre jure, formacija u razvitku Zemljine kore u kojoj je skoro sva Južna Evropa bila pod morem, sa slojevima poglavito od peska, liskunovitih škriljaca i dr. (trijaska formacija ili perioda).

trijaska formacija geol. v. trijas. trijas harmonika (nlat. trias harmonica) muz.

harmonički trozvuk. tr pjer (fr. trieur) mašina za čišćenje žita od

kukolja, grahorice, peska i dr. trijera (grč. trieres) ratna laña starih Grka, sa

svake strane sa po tri veslačke klupe jedna nad drugom; trirema.

trijerarh (grč. trier-archos) zapovednik ratne lañe kod starih Grka; u Atini: bogati grañanin koji je morao da opremi trijeru i sam njom da komanduje.

trijumvir (lat. triumvir) u starom Rimu: član trojice koji su upravljali državom ili obavljali druge važne poslove; pl. trijumviri.

trijumvirat (lat. triumviratus) služba tri-jumvira; vladavina trojice, društvo trojice.

trijumf (lat. triumphus, grč. thriambos) 1. prvobitno, kod starih Grka: svečani ba-hovski pohod i svečana pesma koja se pri tom pevala; 2. kod Rimljana: svečani ulazak u Rim, vojvode (trijumfatora) posle zadobivene pobede, proslava pobede; otuda: sjajan uspeh, puna pobeda i radost zbog toga.

trijumfalan (lat. triumphalis) pobednički, pobedonosan, sjajan; trijumfalne kapija slavoluk.

trijumfator 931 triorhos

trijumfator (lat. triumphator) pobednik, onaj koji slavi pobedu; v. trijumf.

trijumfirati v. trijumfovati. trijumfovati (lat. triumphare) potpuno pobediti,

doživeti potpun uspeh; jako se radovati, klicati, likovati.

trik (eng. trick, nem. Trick) obmana, opsena, vešto izvedena prevara; lukavstvo, podvala, smicalica, ujdurma; doskočica, veština, majstorija.

triklinski (grč. tri-, kllno naginjem, nagi-bam) min. sa tri ose nagnute meñusobno pod kosim uglom (kristalni sistem).

trikloretilev v. trihloretilen. triko (fr. tricot) pletenjem izrañene tkanine;

pleteno odelo, pletena potkošulja; tesno pripijene pletene čakšire (balet-nih igrača, akrobata, gimnastičara i dr.).

trikolov (grč. tri-, kolon član) stvar sastavljena od tri člana ili dela; poet. pesma sa tri vrste stihova.

trikolora (fr. tricolore) zastava od tri boje, trobojka, trobojnica.

trikotaža (fr. tricotage) 1. roba od vune, pamuka i svile koja se izrañuje mašin-skim pletenjem; 2. radionica gde se izrañuje ili trgovina u kojoj se prodaje pletena roba.

trikoteza (fr. tricoteuse) 1. pletilja; 2. mašina za pletenje; 3. soba u kojoj se plete.

triktrak (fr. trictrac) v. tokadila. trilateralan (nlat. trilateralis) trostran. trilema (grč. tri-, lemma postavka) 1. log.

posredni zaključak stvoren na osnovu pretpostavki (hipoteza) sa tročlanim drugim stavom u prvoj, pogodbenoj, premi-si; 2. izbor izmeñu triju stvari ili triju puteva za delanje.

triler (eng. thriller) 1. jezoviti roman, detektivski ili špijunski film; triling.

triler (nem. Triller, ital. trillo) 2. kuz. treperenje glasa ili zvuka usled brzog ponavljanja jednog tona.

trilijarda (nlat. trillio) hiljadu triliona. triling (eng. trilling) v. triler 1. trilivgvi čan (lat. tri-, lingua jezik) troje-zični,

na tri jezika; koji govori tri jezika. trilion (nlat. trillio, fr. trillion) kod Engleza i

Nemaca: milion na treći stepen, (106)3 = 1018; kod Francuza i Amerikanaca: milion na drugi stepen, (10v)2 = 1012.

trilirati (nem. trillern) istresati, treperiti glasom ili zvukom; ćurlikati.

triliteralan (lat. tri-, littera slovo) koji se sastoji od tri slova, troslovan.

trilo (ital. trillo) kuz. v. triler. trilobiti (grč. tri-, lobds mahuna, ljuska) pl. zool.

okamenotinski (fosilni) članko-nošci iz reda ljuskara, sa telom podelje-nim u tri režnja.

trilovati (nem. Trillern) v. trilirati. trilogizam (grč. tri-, 16gos pojam) fil. način

mišljenja po kome se svaki predmet saznanja svodi na tri pojma, a svet shvata i

objašnjava „trilogično", tj. troetapno, i „trilogisti čki", tj. tropojamno.

trilogija (grč. trilogia tri tragedije sa kojima su pesnici tragičari istupali u dram-skim utakmicama) 1. govor u tri dela; 2. tri drame, sneva, romana koji svaki za sebe predstavljaju celinu, a sva tri zajedno takoñe čine celinu; 3. kod starih Grka: tri tragedije jednog pisca koje su zajedno činile celinu, ili su prikazivane jedna za drugom o Dionizosovim svetkovinama (uz ove se obično, kao četvrta, prikazivala još i jedna satirska igra, to se onda zvalo tetralogija).

trilogrif (grč. tri-, logos reč, grfphos zagonetka) zagonetka u tri reči.

triloni nervni bojni otrovi. trilupa (grč. tria, lat. tria, fr. loupe) ot. lupa

sa tri sočiva. trimestar (lat. trimestris) tromesečje. trimetar (grč. trimetros) četr. stih od tri stope ili

dipodije; naročito: jambski trimetar ili senar, stih grčkih tragiča-ra (U- IU-IU- IU- IU- IU-) .

trimo (fr. trumeau) deo zida izmeñu dva prozora; ogledalo na zidu izmeñu dva prozora ili iznad kamila.

trimorfan (grč. tri-morphos) troobličan, troličan, sa tri lika; trimorfne biljke bog. biljke kod kojih se cvetovi javljaju u tri oblika.

trimorfizam (grč. trf-morphos) trooblič-nost, troličnost.

trimurti (sskr. tri, murti) u indijskoj reli-giji: Trojstvo, Trojica, Brahma, Višnu i Šiva zamišljeni i pretpostavljeni kao jedno lice.

trinitet (nlat. trinitas) trojstvo. trinitrotoluol (skr. TNT), eksploziv kojim se

pune granate za pomorsku artiljeriju i morske mine; trotil.

trinokcijum (nlat. trinoctium) vreme od tri noći, tronoćje.

trinom (grč. tri-, lat. nomen ime, naziv) mat. algebarski izraz koji se sastoji od tri člana, npr. a + b+c, tročlan izraz.

trio (ital. trio) muz. komad za tri glasa ili instrumenta; druga polovina komada (u igri, marševima i sl.), srednji deo plesa; up. tercet.

trioda (grč. tri-, odos put) trg., fiz., teh. vaku-umna cev, lampa, sa tri elektrode.

triole (ital. triole) pl. kuz. tri note koje se izvode za isto vreme za koje bi se izvede dve takve note.

triolet (fr. triolet) poet. pesmica od osam stihova kod koje se posle trećeg stiha ponavlja prvi stih, a posle šestog oba prva stiha.

Trioni (lat. triones) pl. astr. sazvežñe Velikog i Malog medveda.

triorhos (grč. tri-, orchis mudo) med. trose-menjak, čovek sa tri jajeta (muda).

59»

ptosonata 932 tristihon

triosonata (ital. sonata a tre) kuz. barokna kompozicija za tri instrumenta (najčešće za gudače).

grip (ital. trippa, fr. tripe de velours) polu-somot, vuneni somot (od sirove svile ili vune na lanenoj ili kudeljnoj osnovi).

tripalj (fr. tripoli) v. tripoli. tripanozis (grč. trypanon svrdlo, burgija) med.

bolest spavanja, spavaća bolest. tripanosoma (grč. trypanon svrdlo, burgija,

soma telo, nlat. Trypanosomae) biol. pra-životinje iz klase bičara koje žive kao gotovani u krvi i tkivnom soku životinje, dva do tri puta veće od crvenih krvnih zrnaca, izazivači raznih oboljenja, naročito spavaće bolesti; up. tripanozis.

tripanocidan (grč. trypanon, lat. caedere ubiti) koji ubija tripanosome.

tripartitan (lat. tripartitus) podeljen natro-je, na tri dela, trostruk.

triparticija (nlat. tripartitio) deljenje na tri dela, deoba natroje.

tripe (ital. trippa) pl. kup. škembići. tripezis (grč. tripesis) med. bušenje. triper (nem. triefen, tropfen, kapati, kaplja-ti,

Tripper) med. kapavac, zapaljenje mo-kraćne cevi izazvane bakterijom gonokok, spolna bolest; gonoreja.

tripetalan (grč. tri-, petalon list) bot. tro-list, koji ima tri latice.

tripl (fr. triple) pr. trostruk, trogub; ih. u vistu: trostruko dobivena igra (kad protivnici imaju samo dva štiha).

tripl-alijans (fr. triple-alliance) trojni savez (savez izmeñu tri sile).

triplan (grč. tri-, lat. planum ravan, vodo-ravan) avij. aeroplan sa tri reda krila.

tripl-antant (fr. triple-entente) trojni sporazum, naročito sporazum izmeñu Engleske, Francuske i Rusije (1904. god.), kao protivteža tzv. „trojnom savezu" koji je postojao izmeñu Nemačke, Austro-Ugarske i Italije.

tripleks staklo (lat. triplex trostruk) slo-ženo staklo dobivene slepljivanjem dve staklene ploče slojem elastičnog lepka.

triplet (lat. triplex trostruk, trogub) opt. 1. lupa sa tri sočiva; 2. spektralna linija koja se pri razlaganju raspada u tri pojedinačne linije.

triplika (lat. triplex, nlat. triplica) u pole-mici odgovor, utuk na dupliku.

triplikat (nlat. triplicatum) izrada nekog predmeta ili dokumenta u trećem primer-ku; treći primerak čega; up. duplikat.

triplikacija (nlat. triplicatio) utrostruča-vanje, utrostručenje.

triplirati (fr. tripler) utrojiti, utrostru-čiti, utrostručavati, utrogubiti.

triplicirati (lat. triplicare) utrostručiti, utrojiti, utrostručavati, utrogubiti; predati (sudu) tripliku; odgovoriti na dupliku.

triplicitet (nlat. triplicitas) trostrukost, trogubost; trojstvo.

tripl-takt (fr. triple, lat. tactus) muz. tro-struki takt, trojni takt.

triplum (lat. triplum) nešto trostruko, tro-gubo; in triplo (lat. in triplo) u tri primerna, u tri prepisa.

tripod (grč. tri-pus gen. trlpodos tronožac) v. tripus.

tripodija (grč. tripodfa) četr. stih od tri stope. tripoli (fr. tripoli, nlat. terra tripolitana zemlja

triprliska) eivožuta ili crvenkasta zemljasta vrsta kamena, služi za gla-čanje metala, kamenja i dr. (naziv po gradu Tripolisu, preko koga je dolazio u trgovinu iz Sev. Amerike); tripalj.

tripsin (grč. thrypto rastarem, razmrvim) ferment gušterače; rastvara belančevine i produkte njihovog nepotpunog raspadanja.

tripsis (grč. tripsis) med. trenje, trljanje, masiranje, frotiranje.

tripteran (grč. trfpteros, tri-, pterdn krilo) zool. trokrilan.

tripterigi čan (grč. tri-, pteryx gen. pt^rygos peraje) zool. sa tri peraja.

triptihon (grč. triptychos troslojan, od tri sloja) trostruka slika, kod koje se dve krilne slike mogu preklopiti na treću koja je u sredini.

tripti čan (grč. trlbo tarem) izazvan trljanjem, masiranjem; up. trkpsž.

tripudijum (lat. tripudium) 1. kod Rimljana: svečani ples salijskih sveštenika u tri koraka; 2. ples pod oružjem ratnika divljih naroda pri polasku u boj.

tripus (grč. tri-pus) tronožac, naročito zlatni tronožac na kome je sedela i proricala delfijska Litija.

trirema (lat. triremis) v. trijera. trisekcija (nlat. trisectio) mat. deljenje na tri

jednaka dela, naročito ugla. trisikl (fr. trycicle) nekadašnja francuska kola

na tri točka; velosiped na tri točka; kolica na tri točka; tricikl.

trisilabi čan (grč. tri-, syllabe slog) gram. od tri sloga, trosložan.

trisilabum (grč. tri-, syllabe) gran. trosložna reč. Trismegist (grč. trfsmegistos) kit. „triput

najveći", grčki nadimak egipatskog boga Hermesa ili Toga; tip. trismegist vrsta velikih štamparski« slova.

trispast (grč. tri-, spao vučem, privučem) teh. trostruki kolotur, trostruka koturača.

trispermi čan (grč. tri-, sperma seme) biol. trosemen, sa tri semena.

tristije (lat. tristia) pl. pesme u kojima se opeva tuga; naročito: elegije koje je rimski pesnik Ovidije spevao u progonstvu.

tristimanija (lat. tristis žalostan, tužan, grč. manfa ludilo) med. tužno, neveselo ludilo.

tristihon (grč. tri-, stichos red, stih) pesmica ili strofa od tri stiha.

tristrofon 933 trihoshiza

tristrofon (grč. tri-, stropfe kita, kitica) pesma od tri strofe.

triteizam (grč. tria tri, lat. deus bog) vera u tri boga, troboštvo; pretpostavka o trima božanstvima u sv. Trojici.

triteist (grč. tria, lat. deus) onaj koji veruje u tri boga, u sv. Trojicu.

tritemimeres (grč. trftos treći, emi pola, meros deo) četr. u heksametru: presek (cezura) posle treće polustope.

triteofija (grč. tritaiophyes tyretos vrsta groznice koja hvata svakog trećeg dana) v. triteus.

triteus (grč. tritams, sc. pyretos) med. groznica koja hvata svakog trećeg dana.

tritij(um) (grč. tritos treći) v. tricijum. triticin (lat. triticum pšenica) lepljiva tvar koje

ima u pšeničnom brašnu. triton (nlat. tritono) muz. trozvuk, prekomer-na

kvarta koja se sastoji od tri cela tona. Triton (grč. Triton) mit. sin Posejdona i

Amfitrite, bog mora koji duvanjem u P1koljku, diže i stišava morske talase, predstavljan s likom čovečjim i ribljim repom.

tritoni (grč. Triton) pl. 1. mit. više nižih morskih bogova kod starih Grka, koji su bili sluge Posejdonove; 2. zool. vodenjaci.

trituracija (nlat. trituratio) mrvljenje, si-tnjenje, npr. hrane u zubima.

trifa (fr. truffe) bog. v. trifla. trifarmakon (grč. tri-, pharmakon lek) lek

koji sadrži tri sastojka. trifilan (grč. trfphyllos) bog. trolist, koji ima tri čašična listića.

trifla (nem. Truffel, eng. truffle, fr. truffe) gomoljika, vrsta malih i okruglih, veoma ukusnih gljiva koje rastu pod zemljom.

trifolijum (lat. trifolium) bog. „trolist" = detelina; fig. društvo trojice, trojica, troje, trio.

trifora (lat. triforium) apx. prozor razdeljen sa dva uspravna stubića na tri dela.

triforijum (nlat. triforium) vrh. hodnik na svodove sa trostrukim otvorom.

trifosgen (lat. tres, fosgen, v.) bojni otrov zagušljivac, (S13SO)2SO.

trifurkacija (nlat. trifurcatio) račvanje u tri grane, u tri kraka.

trifonija (grč. tri-, phone zvuk, glas) kuz. troglasnost.

triftong (grč. tri-, phth6ngos glas, zov, ton) gram. troglasnik, slog od tri samoglasnika.

trihizam (grč. trix, trich6s vlas, dlaka) med. veoma fin, kao dlaka tanak rascep kosti.

trihijaza (grč. trichfasis) med. nepravilan položaj na ivici očnih kapaka, uvraće-nost trepavica tako da nadražuju očnu jabučicu i izazivaju zapaljenje.

trihina (grč. trix, trich6s dlaka, vlas, trichi-nos dlačni, vlasni, lat. Trichina spiralis) zool. vlasica, kao dlaka tanak, veoma mali gotovan (ženka duga do 3, mužjak 1,5 mm), živi naročito u pacovima, od ovih prela-

zi u svinje i na čoveka koji jede svinjsko meso zaraženo ovim gotovanom.

trihiiijaza (lat. trichina) v. trihinoza. trihiioza (lat. trichina, grč. nosos bolest) med.

teška, često smrtonosne bolest onih koji jedu svinjsko meso zaraženo trihina-ma, usled toga što se ove razmnože u crevima, prebiju crevnu sluzokožu, doñu u krv i odatle u mišićna vlakna.

trihinozan (nlat. trichinosus) med. zaražen trihinom.

trihinoskop (lat. trichina, grč. skopeo posmatram) projekcioni aparat za posmatranje trihina.

trihitis (grč. trix gen. trichos dlaka, vlas) med. oboljenje, zapaljenje kose.

trihloretilen (grč. tri-, tri, chloros zelen, etilen v.) hemijsko jedinjenje SNS1 = SS12 bezbojna nezapaljiva i u vodi nerastvo-rljiva tečnost; miriše na hloroform; koristi se kao rastvarač ulja i masti.

trihoza (grč. trix) 1. med. v. trihijaza. trihoza (grč. trichosis) 2. dobivanje kose ili

dlaka, dlakavljenje. trihoze (grč. trichoo dlakav sam) pl. med.

bolesti kože usled anomalija u stvaranju dlaka; dobivanje dlaka na neobičnim mestima.

trihologija (grč. trix gen. trichos dlaka, vlas, logla nauka) nauka o kosi; takoñe = karfo-logija.

trihoma (grč. trix rett. trich6s dlaka, vlas, trfchoma) obraslost dlakom ili kosom, kosmatost; dobivanje dlaka ili malja, dlakavljenje; med. poljačka kika (bolest u oblasti reke Visle, tj. u Poljskoj, i podu-navskim zemljama: hronično oboljenje kose, poglavito usled nečistoće).

trihomikoza (grč. trix gen. trichos dlaka, vlas, mykes gljiva) med. bolest kose izazvana gljivicama.

trihomonas (grč. trix gen. trichos dlaka, vlas) parazit koji živi obično u crevima, va-gini i mokraćnoj bešici čoveka; prou-zrokuje prolive i vagiiitis.

trihoptera (grč. trix vlas, dlaka, pter6n krilo) pl. zool. tularci, vodeni moljci (insekti srodni sa leptirima).

trihord (grč. trichordos trožični, sa tri žice) muz. mala lauta ili mandolina sa tri žice; takoñe: niz od tri dijatonska tona.

trihorea (grč. trlx vlas, dlaka, rheo opadam) med. opadanje kose.

trihoreksis (grč. trix gen. trich6s dlaka, vlas, rag- koren od regnymi slomim, skrham, prekinem) med. bolest kose sa beličastim i grudvičastim zadebljanjima na kojima se kosa lako kida.

trihoriza (grč. trfx, rysis opadanje) med. v. trihorea.

trihoshiza (grč. trlx, schfsis cepanje) med. cepanje kose.

trihotomiJa 934 trompetina

trihotomija (grč. trlx, tome razuñivanje, cepanje) 1. „cepkanje dlaka", tj. cepidla-čenje.

trihotomija (grč. tricha na tri dela, tome odvajanje, razdvajanje) 2. podela na tri (dela); razvrstanje na tri skupine, klase, kategorije; psih. deljenje čoveka na telo, dušu i duh (up. dihotomija).

trihotomi čan (grč. trix vlas, dlaka, tome razdvajanje, cepanje) 1. cepidlački; 2. (grč. tricha na tri dela) podeljen na tri dela.

trihofitika (grč. trfx vlas, dlaka, rćub rañam stvaram, proizvodim) pl. sredstva koja pomažu rastenje kose.

trihofitoza (grč. trfx, phyt6n biljka) med. zarazno gnojavo zapaljenje žlezda dlačnih mepgčića na usnama i obrazima, izazvano gljivicom kosopasicom.

trihoftora (grč. trlx vlas, dlaka, phthora uništenje, razorenje) pl. sredstva za uništavanje dlaka i malja.

trihroizam (grč. tri-, chros boja) trobojnost. tricenijum (lat. tricennium) vreme od ZO

godina, tridesetoleće. triceps (lat. tri-, caput glava, triceps) tro-glav. triceraptos (grč. trels tri, keras rog) zool. izumrli

gmizavac iz krede, dug 6—8 t; živeo u Severnoj Americi i Kini.

tricij(um) (grč. tritos treći) hem. radioakti-van veštački izotop vodonika čij i je atom tri puta teži od atoma vodonika, znak T.

tricikl (grč. tri-, kyklos, lat, cyclus krug, točak) v. trisikl.

tricinijum (lat. tricinium) muz. troglasna kompozicija za duvačke instrumente: tro-glasni stav.

troakar (fr. trois-quarts „tri četvrtine") 1. med. cevasto šilo u obliku luka i sa tri reza za puštanje tečnosti iz telesnih duplja onih koji boluju od vodene bolesti, ili za ispražnjivanje vazduha iz buraga preživara; 2. kaput dužine tri četvrti.

troa-tur (fr. trois-tour) igra utroje. troglobionti v. trogloditi. troglodit (nlat. troglodytes) zool. carić. trogloditi (grč. troglodytes stanovnik pećine) pl.

stanovnici pećina; u starom veku: ime jednog etiopskog plemena koje je sta-novalo u pećinama; docnije: naziv za kri-voverne hrišćane koji su se skupljali po pećinama.

Troilos (grč. Troilos) mit. najmlañi sin kralja Prijama i Hekabe, ubijen po naredbi Ahilovoj; njegovi ljubavni doživljaji sa Hrizendom, ćerkom Apolonovog sveštenika Hrizesa, u srednjovekovnoj književnosti bili su omiljen predmet obrañivanje (Bokačo i dr.).

Troja (grč. Trola) glavni grad države Troja-de, na Helespontu, koju je, po legendi, osnovao kralj Tros, čuvena po trojanskom ratu (1193—1174 pre n. e.), koji su protiv Troje i kralja Prijama poveli grčki vla-

dari Agamemnon, Menelaj, Diomed, Odisej, Ahil i dr., da bi se osvetili za otmicu Lepe Jelene, koju je bio odneo Parne; tek posle desetogodišnje opsade Grci su uspeli da osvoje i unište Troju pomoću ogromnog drvenog konja u kome su bili sakriveni najbolji grčki junaci a koga su lukavstvom uvukli u grad.

trojanski konj fig. lice koje se lukavošću uvuče u neku organizaciju i sl. da bi je iznutra oslabilo i time lakše uništilo; v. pod Troja.

trojka (rus. troika) ruska zaprega sa tri konja, jedan pored drugog, od kojih srednji trči ispod velikog luka.

Trokadero (šp., fr. Trocadero) tvrñavica u Španiji koju su Francuzi zauzeli 1823. god; po toj tvrñavici nazvana uzvišica u Parizu, na desnoj obali Sene, sa palatom za izložbe i muzejom.

trokar (fr. trois-quarts) v. troakar 1. trokarirati (fr. trois-quarts) med. bosti tro-karom

radi puštanja tečnosti ili vazduha; up. troakar 1.

trola (eng. trolley) 1. motka sa točkićem na električnim kolima koja služi kao pro-vodnik struje; 2. fabrička i rudarska kolica koja se kreću po konopcu.

trolejbus (eng. trolley trola, motka, lat. omnibus svima) kola koja se kreću po slobodnom drumu, a ne po šinama (tračnicama), pomoću električne energije koju dobivaju iz žica kroz dve trole kao provodnike struje, omnibus sa dve trole.

tromba (ital. tromba) 1. muz. v. trompeta. tromba (ital. tromba, lat. turba) 2. keteor. vodeni

stub; vihor; up. tifon. tromblon (fr. tromblon) voj. puška rasipača; čelična sprava u obliku cilindra, udešena za nameštanje na puščanu cev (za bacanje puščanih bombi pomoću puščanog zrna).

tromblonska bomba voj. puščana bomba; up. tromblon.

tromboza (grč. thrombosis zgrušavanje) med. zgrušavanje krvi u živim krvnim sudovima i, kao posledica toga, začepljenost krvnih sudova.

trombon (ital. trombone) muz. velika truba, pozauna.

tromboflebitis (grč. thr6mbos grudva, grumen, kap, phleps, phleb6s žila) med. zapaljenje vena usled kakve grudvice usirene krvi ili parčenceta tkiva koje je začepi-lo venu.

trombociti (grč. thrombos grudva, grumen) krvna zrnca pločastog oblika.

troml (nem. Trommel) doboš. troml-fajer (nem. Trommel-feuer) voj. brza

paljba velikog broja artiljerijskih oruña, uraganska, „bubnjarska" vatra.

trompeta (fr. trompette, ital. trompetta, šp. trompeta) muz. truba.

trompetina (ital. trompettina) muz. mala truba sa nežnim tonom.

trompetist 935 rpoxej

trompetist (fr. trompetiste) trubač. tromplej (fr. trompe-1'oeil) slik. u reali-stičkom

postupku način da se na dvodi-menzionalnoj površini slike stvori prividan utisak dubine i (iluzija) stvarnosti; fig. varka, prividnost.

tromus (grč. tromos drhtanje, trešenje) med. v. tremor.

tron (grč. thronos) presto, jedan od znakova vladalačkog dostojanstva.

tron (grč. tr6pos, trepo obrće, lat. tropus) obrt; poet. obrtanje, prenošenje reči iz pravoga značenja u nepravo, oblik pesnič-kih ukrasa koji menjaju i oblik i značenje reči, kod kojih se, dakle, reči i rečenice „prenose" i dobivaju drugi smisao, te tako, mesto obične i više misaone predstave dobivamo drugu, manje običnu, življu, očigledniju i lepšu (npr. „kamen u srcu", „ratarevo zlato", „grlo" = glas, „klica" = početak, itd.); u trope spadaju: metafora (sa alegorijom i personifika-ckjom), metonimija (sa eufemizmom i ironijom) i sinegdoha (sa hiperbolom i litotom).

trona (šp., port. tropa) karavana sa mazgama u Latinskoj Americi.

tropar (grč. tropos obrt; melodija) u pravo-slavnoj crkvi: pesma u slavu nekog svetitelja, himna svetitelju.

tropi (grč. trope obrt, okret) 1. pl. povratni-ci: a) astr. svaki od dva kruga nebeske lopte (trop Raka i trop Kozoroga) parale-lan sa nebeskim polutarom, ekvatorom, na odstojanju oko 23°28' severne i južno od ovoga, dodiruje ekliptiku u solsticijal-nim tačkama; b) geogr. svaki od dva uporednika na Zemljinoj površini (koji odgovaraju nebeskim krugovima pod a) i imaju iste nazive) na odstojanju oko 23°28' sever-no i južno od Zemljinog polutara koji čini granicu žarkoga pojasa, tropske zone; 2. poet. v. trop.

tropizam (grč. tr6pos obrt, okret) biol. na-strojenost biljaka i životinja vezanih za mesto da na izvesne spoljne nadražaje odgovaraju pokretima. Te nadražaje izazivaju teža (geotropizam), vazduh (helio-tropizam), toplota (termotropizam), svetlost (fototropizam), hemijske materije (hemotropizam), voda (hidrotropizam), dp-dir (tigmotropizam), elektricitet (galva-notropizam).

tropikal vrsta lake tkanine, pogodna da se nosi za vreme velikih („tropskih") vrućina.

tropikus (grč. tropik6s sc. kyklos) geogr. povratnik.

tropo (ital. troppo) muz. vrlo, mnogo, jako; non tropo (ital. pop troppo) ne odviše, ne premnogo.

tropologija (grč. tropos obrt, logfa nauka) poet. ret. nauka o slikovitim izrazima, o rečima koje imaju preneseno značenje, o trošila.

tropon (grč. trepho hranim, trophe) hranljivi preparat koji se sastoji od rastvorlji-vih i lako probavljivih biljnih i živo-tinjskih belančevina.

tropopauza (grč. tr6pos obrt, okret, pausis) sloj vazduha na granici izmeñu troposfe-re i stratosfere.

troposfera (grč. tr6pos, sphafra lopta) prvi vazdupši sloj koji obmotava Zemlju, na polutaru visok do 18, oko 45° do 12, a na polovima do 8 km; posle nje počinje stra-tosfera.

tropski (grč. tropik6s obrtni, povratni; pre-nosni, lat. tropicus) 1. ret. prenosan, sli-kovit, iskazan u tropima, figurativan; 2. astr. geogr. povratnički, koji pripada po-vratnicima, koji se nalazi na povratni-cima; tropska godina vreme koje protekne izmeñu dva uzastopna prolaska Sunčeva kroz prolećnu tačku (365 dana, 5 časova, 48 min., 46 sek.; up. siderski); tropske biljke one koje se nalaze u tropskim zemljama ili izmeñu povratnika, tj. u žarkom pojasu (a kod nas mogu uspevati samo u staklenim baštama); tropska vrućina nesnosna vrućina; tropske bolesti one koje poglavito vladaju u žarkom pojasu i koje su uslovljene podnebljem tih zemalja; tropska zona, tropski pojas v. tropi.

trot (eng. trot) sp. kratak konjski kas. trotinet (fr. trottinette) kotrljač, uzana daska sa

dva točkića i ručkom za upravljanje više prvog točka (dečija igračka); pati-net, roler.

trotoar (fr. trottoir) pešački pločnik, ulična pešačka staza.

trofej (grč. tropaion obrtište, tropos obrt, okret) 1. u starom veku: znak pobede koji se sastojao od ratnog plena (zastave, oružje, oprema) koji je bio vešan o drveće i motke na mestu gde je neprijatelj „okrenuo" da beži; 2. vrh. ukras u obliku pobednik znakova; 3. fig. pobeda, pun uspeh.

trofi čan (grč. trophe hrana, ishrana) hram-beni, ishrambeni, koji se tiče hranjenja ili ishrane.

trofi čki v. trofičan. trofologija (grč. trophe hrana, ishrana, logfa

nauka) nauka o ishrani. trofoneuroza (grč. trophe, neOron živac)

med. poremećaj u ishranjivanju usled oboljenja živaca koji regulišu ishranu i razvijanje tkiva.

trofoplazma (grč. trophe, plasma tvorevina) fiziol. nosilac radnji, funkcija ishrane, sastavni deo ćelije (za razliku od idio-plazme, drugog sastavnog dela, nosioca nas leña).

trohanter (grč. trochanter) trkač; znat, veliki i mali valjak na gornjem kraju bedrene kosti (kod čoveka i sisara).

trohej (grč. trochaios kolut, kotur, točak) četr. stopa od jednog dugog i jednog kratkog sloga:— i.

trohiske 936 tugizam

trohiske (grč. trochfskos loptica, točkić) farm. v. pastile.

trohleja (dat. trochleia, grč. trochalla) kotu-rača, čekrk, vitlo, dizalica.

trohoida (grč. trochos krug, kolut, kotur, točak, eldos vid, oblik) v. cikloida.

trohometar (grč. trochos, metron mera, merile) sprava za merenje brzine brodova.

trohoskop (grč. trochos, skopeo gledam) med. ureñaj za pregled bolesnika rendgenovim zracima u vodoravnom (ležećem) položaju.

trohotika (grč. trochos) nauka o kružnom kretanju, o kružnom obrtanju.

trubadur (fr. troubadour, itz l. trovatore) u sred. veku: provansalski pesnik-pevač; fig. ljubavni pesnik, zaljubljeni pesnik.

truveri (fr. trouvere) pl. severnofrancuski pesnici-pevači u sred. veku, koji su obra-ñivali bajke, romane i dr.

truzija (nlat. trusio) trzanje; naročito: kretanje srca u trzajima.

truizam (eng. truism) očigledna, opštepoz-nata istina (koju je suvišno dokazivati), banalnost.

trun (eng. truck) tovarna kolica; teretna kola (za guranje).

truk-sistem (eng. truck, grč. systema) sistem isplaćivanja radnika koji se sastoji u tome što fabrikant radnike isplaćuje, mesto gotovim novcem, proizvodima svoje fabrike, koje radnici ili uopšte ne troše ili ih ne mogu sve potrošiti, nego sami moraju da ih unovče kako znaju i umeju; ovaj sistem je po radnike veoma nepovoljan i u većini država zakonom zabranjen.

trupa (nem. Truppe, fr. la troupe, lat. turba gomila, mnoštvo, četa) 1. voj. deo, jedinica vojske; 2. društvo putujućih umetnika, naročito glumaca; svi članovi jednog pozorišta ili cirkusa.

trust (eng. trust) udruženje velikih proizvo-ñača neke vrste robe u cilju monopoli-sanja prodaje i postizanje što bolje cene; trest; up. kartel 2.

trud (nem. Trotz) prkos, inat. tuaža (fr. touage, eng. towage) mor. vučenje

lañe pomoću konopca (palamara), naročito po kanalima i rekama.

tuba (lat. tuba) 1. dugačka ratna truba kod Rimljana; muz. najdublja bas-pozauna.

tuba (lat. tubus, eng., fr. tube) 2. cev, crevo; naročito: limena cev u koju se pakuju kremovi, vazelini, pasta za zube, lanolin i dr. sa limenim zavrtnjem na uzanom otvoru, kroz koji se sadržina u pogrebnoj količini dobija istiskivanjem.

tuba Eustahii (nlat. tuba Eustachii) znat. ušna truba, Eustahijeva truba.

tuba stentorea (lat. tuba stentorea) cev za govor, za pojačavanje glasa; up. Stentor.

tubafon (lat. tuba cev, grč. rćbpbb zvučim) muz. instrument sa dva reda hromatski zglašenih čeličnih cevi učvršćenih na

jednom postelju, koje, kad se udaraju maljićima, daju zvonima sličan zvuk.

tuberkula (lat. tuber grba; guka, kvrga, dem. tuberculum gučica, kvržica) med. izraštaj, kvrga na kosti; siva, kao zrno prosa velika kvržica u raznim organima čoveč-jeg tela, naročito u plućima (lat. tubercu-la pulmonum).

tuberkulizacija (nlat. tuberculisatio) med. obrazovanje tuberkuloznih bacila u telu, zaražavanje tuberkulozom.

tuberkulin (lat. tuberculum) med. sredstvo (ili: lek) protiv tuberkuloze spravljeno od tuberkuloznih bacila (pronalazak dr Roberta Koha).

tuberkuloze (nlat. tuberculosa) med. sušila, jektika, (veoma rasprostranjena i opasna zarazna bolest koju izaziva tzv. tuberkulozni bacil).

tuberkulozan (nlat. tuberculosus) kvrgav, gu-kav; med. bolestan od tuberkuloze, sušičav, jektičav; tuberkulozna kaverna med. šupljine u plućima koju je napravio tuberkulozni bacil; tuberkulozni bacil (nlat. Bacillus tuberculosis) med. izazivač tuberkuloze koji je otkrio dr Robert Koh 1832. godine.

tuberkulocidin (lat. tuberculum, caedere ubijati, ubiti) med. toksin spravljen od tuberkuloznih bacila, lek protiv tuberkuloze.

tuberoza (lat. tuber čvor) vot. biljka iz porodice sunovrati (Polyantes tuberosa), sa vrlo mirisnim belim cvetovima; gaji se' u toplim krajevima; upotrebljava se u proizvodnji mirisa.

tuberozan (lat. tuberosus) kvrgav, gukast, krtolast; bolestan od tuberkuloze; koji potiče od tuberkuloze.

tuberozitet (nlat. tuberositas) kvrgavost, gu-kavost; med. izraštaj.

tubuliti (lat. tubus cev, grč. Hthos kamen) pl. geol. cevasta okamenotina jedne vrste biljki-životinja; kanomiti.

tubulozan (nlat. tubulosus) u obliku cevi, cevast; tubulozne žlezde zool. cevaste žlezde.

tubus (lat. tubus) cev; dogled, durbin; gubi kapilares (nlat. tubi capillares) pl. kapi-larne cevi.

tug (pere. tug, tur. tug) konjski rep privezan na vrhu koplja, sa zlatnom jabukom na vrhu, koji se nosio kao zastava, pred pašama kad su putovali ili išli u boj (veziri su imali pravo na tri tuga, zato su se zvali uč tugli paša, paša od tri konjska repa).

tugi (eng. thougs) pl. tajna bratstva zlikovaca i ubica u Indiji, čiji članovi, po propisima svoje boginje Bavani, koja zahteva ljudske žrtve, napadaju i dave putnike; taš, fansigari.

tugizam (eng. thougs) zlikovačke metode in-dijskih tuga; v. tugi.

tugrik 937 turbina

tugrik novčana jedinica Mongolije (1 tug-rik = 100 monga).

Tuzla (tur. tuzla solana, mesto gde se vadi so) ime dveju bosanskih varoši sa izvorima soli koje su se pre dolaska Turaka zvale Soli.

tuizam (eng. tu, tuism) fil. v. altruizam. tuja (lat. thuia) bot. drvo života, zimzeleno

mirisavo drvo u Sev. Africi. tukan (braz. tucano) zool. ptica sa vrlo velikim

kljunom, slična gavranu. tul (fr. tulle) v. til. tula radovi od srebra ukrašeni umetnutim malim

šarama, mustrama, koji se izrañuju u ruskom gradu Tuli; tula-srebro.

tula-metal masa od srebra, belog bakra, olova i sumpora koja se umeće na fino gravirane srebrne kutije (tula-doze), elegantne noževe, kašike i dr. i obrañuje slično emajlu (naziv po ruskom gradu Tula, gde je pronañen).

tularemija (grč. haima krv) med. zarazna zečja bolest u Tularskoj oblasti (Kali-fornija), slična kugi; na ljude se prenosi insektima.

tula-srebro v. tula. tulban (pere.) v. turban. tulbe (arap. turba, tur. turbe) grobnica, ka-pela

nad grobom (turskih careva i velikaša); turbe. tulijum (nlat. tullium) hem. element iz grupe

obojenih retkih zemalja, atomska masa 168,93, redni broj 69, znak Tt.

tulipan (nlat. tulipa, pere. diilbend) bog. lala, cvet iz familije ljiljana (nazvan zbog sličnosti sa turbanom).

tulipomanija (nlat. tulipa, grč. mania pomama, strast) strasna ljubav prema tulipa-nima (lalama).

tulum (grč. tylemos, tur. tulum) mešina, npr. za vino; fig. prazne glave, nesabran čovek.

tulumba (ital. tromba, tur. tulumba) 1. šmrk za crpljenje vode ili za gašenje požara; pumpa; 2. vrsta slatkih zalivenih kolača u obliku malih krastavaca.

tulumina (tur.) velika mešina; takoñe: porez koji su nekada spahije uzimale od vinogradara.

tulus (nlat. tulus, grč. tylos) v. kalus. tumbas (pere. dum rep, kraj, krma, baz koji se

igra, tur. tombaz) čamac za pontonski most. tumescencija (nlat. tumescentia) med. v. tume-

fakcija. tumescirati (lat. tumescere) med. oticati,

prelaziti u otok, u izraštaj. tumefakcija (nlat. tumefactio) med. oticanje;

otok, otečenost, naduvenost. tumidan (lat. tumidus) med. otekao, otečen,

natečen, naduven. tumor (lat. tumor) med. otok, novostvoreni

izraštaj tkiva na čovečjem ili životinjskom organizmu; benigni tumor dobroćudni tumor, sastavljen od zrelih ćelija koje nemaju veze sa okolnim tkivom; maligni

tumor, zloćudni tumor, sastavljen od ne-zrelih ćelija koje prodiru u okolno tkivo.

tumul (lat. tumulus) gomila; grob. tumult (lat. tumultus) metež, buka, graja,

gužva, nemir, lom; uzbuna. tun (eng. tun bačva) najveća eng. mera za

tečnosti=252 galona—11,450 hl. tuna (grč. thynnos, lat. thynnus) zool. morska

riba, cenjena zbog ukusna mesa; tunjina. tungsten hem. naziv za hemijski element vol-

fram. tundra (rus. tundra, fin. tuntur) velika, samo

mahovinom i lišajima obrasla barovita ravnica u arktičkim delovima Evrope, Azije i Amerike.

tunel (eng. tunnel) put ili hodnik prebijen kroz breg ili ispod reke, podzemni put (naročito železnički), podzemni prolaz.

tunika (lat. tunica) kod Rimljana: donje odelo, donja haljina od bele vune (košulja) preko koje su muškarci nosili togu a rimske gospe palu; danas: vrsta ženske kratke haljine.

tunikata (lat. tunicata) pl. zool. plaštaši, vrsta mikroskopski sitnih, isključivo morskih životinjice.

tunicela (lat. tunicella) odežda katoličkih sveštenika koju nose preko albe.

tunkin-gnezda v. pod salangana. tunjina (lat. thynnus) zool. v. tuna. tupe (fr. toupet) kovrčast pramen kose iznad čela; smelost, drskost.

tur (nlat. Sarga caucasica) 1. zool. kavkaski kozorog, veoma cenjen zbog ukusnog mesa i odličnog krzna.

tur (fr. tour, nlat. turnus) 2. obrt, okret; hod, šetnja, putovanje, izlet; red u nekom nizu; okret, naročito u plesu; fig. podvala, obešenjakluk, veština.

tura (fr. tour) odreñen deo puta, mala šetnja, izlet, putovanje.

turaža (fr. tour obrt) broj obrta, npr. što ih učini jedan motor u odreñenom vremenu.

turacin (nlat. turacus) crvena bojena materija životinjskog porekla, sadrži bakar, dobija se od pera tropskoafričke ptice turako (bananožder).

turban (pere. dulbend, tur. tiilbent) belo platno koje muslimani obavijaju oko fesa, kao ukras; obviti turban primiti islam, poturčiti se.

turbe (arap. turba, tur. turbe) v. tulbe. turbijon (fr. tourbillon) raketa koja se penje

vertikalno i u kovitlac. turbina (lat. turbo gen. turbinis vrtlog, vitlo, fr.

turbine) vitlo, stalan točak sa izvijenim lopaticama (izmeñu kojih, kao kroz kanale, protiče voda koja se ozgo dovodi do jaza u jedan uspravan cilindričan rezervoar), kod kojeg voda dejstvuje bočnim pritiskom na lopatice i obrće ga (sprava za iskorišćavani vodene energije); parne turbina vitlo koje obrće, udaranjem u

turbe 938 tutenag

lopatice točka, zagrejana i jako napeta para. turbo (lat. turbo vrtlog; vitlo) teh. predme-tak

koji se stavlja ispred naziva mašina koje pokreće parka turbina.

turbogenerator (lat. turbo, gei. turbinis vrtlog; vitlo; fr. turbine) agregat za proizvodnju električne energije kod koga kao pogonska mašina služi turbina koja pokreće generator električne struje.

turboreaktor (lat. turbo gei. turbinis, reak-tor, v.) motor na mlazni pogon.

turbulentan (lat. turbulentus) nemiran, bu-ran, uzburkan, bučan, neobuzdan.

turgencija (nlat. turgentia) v. turtor. turgescevcija (nlat. turgescentia) v. turgor. turgor (lat. turgor nabreklost) bot. napetost

biljnog tkiva koja ne dopušta nedrvena-stim delovima biljke da učmaju.

turela (fr. tourelle kulica, tornjić) voj. kružno postolje za oruña (mitraljeze, topove) pomoću kojih se može gañati na sve strane, naročito iz aviona.

turizam (fr. tour obilazak, putovanje, tou-risme) putovanje radi zabave, zadovoljstva, razgledanja zanimljivih krajeva, lečenja; turistika.

turist (fr. touriste) onaj koji putuje iz zadovoljstva, radi razgledanja zanimljivih krajeva, lečenja.

turistika (fr. touriste) v. turizam. turkoman (ital., šp. Turco Turčin, grč. manfa

pomama, strast) v. turkofil. turkopoli (ngrč.) potomci, deca Turaka i

Grkinja. turkofag (ital., šp. Tigso Turčin, grč. phagem

žderati) turkožder, onaj koji mrzi na Turke. turkofil (ital., šp. Tigso, grč. phflos) prijatelj

Turaka; kome je sve lepo i drago što je tursko; turkoman.

turkofob (ital., šp. Tigso Turčin, grč. phobos strah) v. turkofag.

turmalin (ital. turmalino) 1. min. dragi kamen boje zelene, mrke, crvene (rubelit), ružičaste ili bezbojan; 2. fiz. jednoosni kristal koji služi za ispitivanje pola-rizovane svetlosti; turmalinska klešta klešta u kojima se svetlost polarizuje prolaskom kroz ploču turmalinskog kristala idući paralelne sa osom, a drugi zrak se upije.

turmino tip. sedam srednjih pregradaka u slagačkom sanduku (nazvani po tome što sadrže slova ovim redom).

turn-aut (eng. turn-out) v. štrajk. turneja (fr. tournee) obilaženje, službeno

putovanje nekog službenika, trgovca; putovanje od mesta do mesta nekog umetnika ili sportiste (ili: grupe umetnika ili sportista) radi prireñivane predstava, utakmica ili gostovanja.

turner (nem. Turner) gimnastičar. turnike (fr. tourniquet) 1. obrtni krst, na

ulazima i prolazima, koji dopušta da se

prolazi samo jedan po jedan; 2. hir. instru-ment za stezanje žila; služi za zaustavljanje krvi.

turnir (fr. tournure) 1. obrt; zgodan, spretan način izražavanja; sigurno držanje, okretnost; jastuče što žene podmeću pod gornji deo suknje pozadi.

turnir (fr. tournoi, ital., šp., port. torneo, nem. Turnier) 2. viteška utakmica u sred. veku sa kopljem i štitom, obično na konju; prireñivali su ih na vladarskim dvorovima i u svečanim prilikama, a bile su strogo odreñene propisima (pravo uče-stvovanja imali su samo plemići); danas: nadmetanje, utakmica, npr. šahista.

turnira™ (nlat. turnare, fr. tourner) 1. okrenuti, okretati, obrnuti, obrtati; voj. obići neprijatelja, zaći mu za leña.

turnira-™ (fr. tourner) 2. učestvovati kao borac ili takmičar u turniru.

turnman (fr. tournement) jax. vešto izvedeno okretanje konja.

turnus (grč. tornos alatka drvodelja za obe-ležavanje kruga, nlat. turnus) utvrñen red po kome više lica jedno za drugim obavljaju neki posao, red; naizmenično menja-nje, naizmeničnost, smenjivanje; per tur-num (nlat. per turnum) po redu, redom.

tur-retur (fr. tour-retour) odlazak i povratak; karta tur-retur karta koja važi za odlazak i povratak, povratka karta.

turtur (lat. turtur) zool. grlica. turf (eng. turf) sp. trkalište. turfiti (eng. gentlemen of the turf) prijatelj,

ljubitelj konjskih trka. turšija (pere. turS, turu§ kiselo, tur. turgu) voće

ili povrće ostavljeno u slanoj vodi ili sirćetu za zimu.

tueikulacija (lat. tussiculatio) dged. suvo kašljucanje.

tusis (lat. tussis) med. kašalj. Tuskulanum (lat. Tusculanum) čuvena vila

Ciceronova u blizini Tuskuluma (danas Fraskati), u starom Lacijumu, gde je proveo svoje najsretnije časove; otuda fig. mirno seosko boravište nekog naučnika ili državnika.

tu-step (eng. two-step) „u dva koraka", ples (vrsta uanstepa) u 2/4 takta.

tuga la forca (ital. tutta la forza) muz. svom silom.

Tutankamon (Tut-anch-Amon) egipatski kralj (oko 1350. god. pre n. e.), čija je gotovo posve očuvana grobnica sa njegovim kovčegom i njegovom mumijom otkrivena 1922. u „Dolini kraljeva" kod Luksora, sa bogatom i veoma dragocenom arheološkom grañom.

tutela (lat. tutela) prav. staralaštvo, stara-teljstvo, štitništvo (maloletnika); fig. zaštita, okrilje.

tutelarni (lat. tutelaris) prav. staralački, starateljski; fig. zaštitnički.

tutenag slitina (legura) bakra, cinka i nikla, kineske novo srebro.

tuga 939 tuširati

tuti (ital. tutti) muz. svi glasovi zajedno, ceo hor, ceo orkestar; tuti-kvanti(ital. tutti--quanti) svi koliko god ih ima, svi odreda.

guti fruti (ital. tutti frutti) „svi plodovi", jedno ital. jelo sa mnogo plodova (povrća ili voća); fig. mešavina, smesa, potpuri.

tutkalo (tur. tutkal) lepilo koje upotrebljavaju stolari i obućari.

tutor (lat. tutor) prav. staralac, staratelj; tutor testamentarijus (lat. tutor testamen-tarius) staralac odreñen zaveštanjem; fig. zaštitnik, oslonac.

tutorijum (nlat. tutorium) prav. sudsko posta-vljanje za staraoca; tutorio lomine (nlat. tutorio nomine) starateljski, putem stara-teljstva.

tutorstvo (lat. tutor) prav. v. tukla. tutun (tur. tutiin) duvan. tuf (nem. Tuff, lat. tofus, tophus vulkanski

kamen) geol. kamen koji je postao od masa razdrobljenog materijala i pepela koje je vulkan izbacio i koje su samo vodom slabije ili jače slepljene.

tufegdžija (pers.-tur. tufekci) puškar. tufek (pere. tufenk, tur. tufek) puška; pucanj

iz puške. tuciorizam (lat. tutus bezbedan, tutior be-

zbedniji, nlat. tutiorismus) fil. etičko na-

čelo „prilične sigurnosti", po kome se za dopustljivost nekog dela traže razlozi koji ga opravdavaju ne sa više ili manje verovatnosti, nego sa dovoljnom sigurnošću.

tuč (tur. tuc, tunc) bronza. tuš (fr. touche dodir, dodirivanje) 1. muz. dir

ka (na klaviru); 2. draženje, vreñanje, uvreda; 3. slik. prenošenje boje kičicom; poslednji potez kičicom; naknadno stavljanje tamne boje na sliku; 4. vrsta finog kineskog crnog mastila koje se spravlja od najfinije čañi, dobivene sagorevanjem kamfora; 5. svečano pozdravljanje dobo-šem i trubama, naročito posle održane zdravice. (Kod nas se pogrešno upotrebljava i mesto duš.)

tuše (fr. toucher) 1. sa. u rvanju: trenutak kada rvač koji je na zemlji dodirne obema plećkama zemlju, što znači da je pobeñen; 2. muz. razlika u jačini udara u dirke (kod klavira).

tuširati (fr. toucher) dirnuti, dodirivati; pilati, ispitivati pipanjem (npr. ženu da li je trudna); dirnuti, dirati, ganuti, tronuta; vreñati, uvrediti; crtati ili slikati tušem; vodene boje prenositi kičicom. (Kod nas se pogrešno upotrebljava i mesto duširati.)