1

1 UVOD U KOMUNIKOLOGIJURe komunikacija je re bogate istorije. Potie od latinske rei communicare to znai razgovarati sporazumevati se, raspravljati, izlagati neto, savetovati itdKomunikacija je proces prenoenja poruka znakovima u okviru ireg procesa socijalne interakcije. Da bi se proces komunikacije odvijao potrebno je da: neko poalje poruku, da neko primi poruku, da postoje informacije za formulisanje poruke kao namenjene informacije, da se proces odvija odreenim kanalima i pomou odreenih sredstava komunikacije, da primalac reaguje na poruku i poalje fidbek, da u odreenim fizikim uslovima i socijalnoj i psiholokoj sredini postoje preduslovi za protok poruke. Sutinska karakteristika komunikacije je da se ona ui. Dve bitni odlike komunikacije: pod jedan, predstavlja interakciju meu jedinkama, pod dva taj odnos se ostvaruje tako to jedna jedinka emituje drai koje za drugu predstavljaju znakove.Komunikacija je socijalni interaktivni proces prenoenja poruka putem znakova. Socijalna interakcija ja drutveni proces izmeu osoba u okviru koga osobe utiu jedna na drugu. Socijalnu interakciju ini: komunikacija, atribucija - proces zakljuivanja o tome ta su uzroci ponaanja osobe koju opaamo; emocionalno reagovanje - doivljavanje emocija na razliite stimulanse; aktivnost grupa - razliiti oblici grupnih i interpersonalnih odnosa i aktivnosti.Kakav je odnos komunikacije i socijalne interakcije? Komunikacija je vrsta socijalne interakcije, meutim, nema socijalne interakcije bez komunikacije. Pri svakoj interakciji dolazi do neke vrste komunikacionog odnosa meu uesnicima. Iako je komunikacija ukljuena u sve vrste interakcije, ova dva procesa nije mogue svesti jedan na drugi.Kakav je odnos komunikacije i znaka? Komunikacija je takva vrsta interakcije pri kojoj se veza meu jedinkama ostvaruje preko drai koju nazivamo znak. Komunikacija je vrsta interakcije pri kojoj se obraa panja na to kako na znakove koje emituje jedna jedinka reaguje druga. Znak je dra ili pojava koja ukazuje na neto, stoji umesto neega, izaziva neiju reakciju. To su rei, koje su esto sredstvo informisanja iskljuivo kod ljudi, ali i glasovi koji ne ine rei, pa pokreti, slike i drugi znakovi. Da li je komunikacija prenos poruka ili informacija? Komunikacija je proces prenoenja poruka a ne informacija. Ostvaruje se na osnovu informacija koje jedan od uesnika upuuje ostalima kao poruku ili koje uesnici interakcije razmenjuju. Poruka je namenjena i usmerena informacija, dakle oblikovana informacije. Termin poruka obuhvata oba aktera komunikacionih procesa i izvor poruke i primaoca poruke, kao i njihov meusobni uticaj.

Struktura poruke je ira od strukture informacije, jer sadri informaciju i redundatni sadraj. Informacija je saznanje o prisustvu jedne pojave, o njenim karakteristikama, ili saznanje o promeni nekog stanja, redundatni sadraj je staro znanje ili viak znaenja koje omoguava shvatanje informacije i bez koga ne bi mogla da se odvija komunikacija. Komunikacija postoji tek kada postoji prenos i dvosmerni tok, odnosno fidbek izmeu primaoca i poiljaoca. Komunikacija je uspena ako je znaenje poruke za primaoca usklaena sa namerom komunikatora. Karakteristike komunikacije: komunikacija je proces, u okviru ljudskih odnosa je jedinstvena, zahteva kolektivnu aktivnost i kooperaciju, zahteva odreeni stepen kreativnosti, regulie socijalnu interakciju i istovremeno kreira nau realnost.Komunikologija je nauka koja prouava proces komunikacije, sve oblike i aktere procesa tog procesa. Predmet komunikologije je proces komunikacije. Osnovni elementi komunikacionog procesa su poiljalac, primalac i poruka. Osnovne grupe problema koje prouava savremena komunikologija su: jezik i sistem simbola, govorno komuniciranje, interpersonalno i komuniciranje u malim grupama, masovno komuniciranje, organizaciono komuniciranje, ekstrapersonalno komuniciranje koje sagledava komunikaciju u sistemu ovek maina.Zadaci komunikologije su: - Prouavanje procesa komunikacije, utvrivanja zakonitosti procesa, uslova javljanja i regulisanja komunikacije, prouavanje komunikacijeu razliitim kontekstima (teorijski zadaci) - Unapreivanje komunoloke prakse primenom optih principa u komunikaciji u okviru razliitih profesionalnih delatnosti i socijalnih uslova (praktini zadaci)Razvoj komunikologije. Komunikologija kao samostalna nauna oblast je relativno mlada nauka. Prva teorijska razmatranja procesa komuniciranja javljaju se jo u antiko doba, u antikoj Grkoj i antikom Rimu. Aristotel je prvi mislilac koji se bavio prouavanjem ove problematike. Prouavanje mikro i makro komunikacionih procesa prisutna su i u srednjem veku u okrilju religije, teologije i filozofije, kada dominira propovednika varijanta govora. Renesansni period ponovo naglaava znaaj vetine govora i retorike. Potom poinje intenzvniji razvoj nauka o jeziku, a do ekspanzije interesovanja dolazi u devetnaestom veku kada proces komunikacije postaje vaan za mnoge drutvene nauke. Mnoge nauke su uticale na oblikovanje komunikologije: retorika i besednitvo, filozofija, lingvistika, gramatika, biologija, ekonomija, pravo, politikologija, urnalistika, kibernetika, menadment itd..Discipline komunikologije: Interpersonalna - izmeu dve osobe (u dijadi); Grupna - u okviru grupe; Organizaciona - u organizacijama; Masovna - komunikacija posredovana medijima masovne komunikacije; Meukulturna - izmeu ljudi razliitih kultura; Rodna - izmeu polova; Pedagoka - je odreena vaspitno obrazovnim kontekstom; Nastavna - u nastavnom procesu izmeu nastavnika i uenika; Informatika koristi prenos poruka ili informacija putem raunarskih sistema.2 TEORIJSKO - METODOLOKI PRISTUP U KOMUNIKOLOGIJITeorijsko-metodoloki pristup Kreig razlikuje i analizira sedam tradicionalnih pristupa: retoriki, semiotiki, fenomenoloki, kibernetiki, socijalno-psiholoki, sociokulturni i kritiki.Kibernetiki. Kibernetiki pristup komunikaciji je obrada informacija. Problemi koji se javljaju kod ovog pristupa su: buka, preoptereenje, bagovi u sistemu. Metadiskurzivni renik koji ovaj ristup koristi: izvor, prijemnik, signal, informacija, buka, fidbek, redudantnost, mrea, funkcija. Istinitost i validnost metadiskurzivnog u odnosu na oigledno su: identitet uma i mozga, vrednost informacije i logike, sloenost sistema moe biti nepredvidljiva. Zanimljivost kada metadiskurzivno dovodi u pitanje oigledne aspekte: ljudi i maine se razlikuju, emocije nisu logine, linearna ureenost uzroka i posledica.Osoba komunicira kada:

- praktino primenjuje vetinu govora (retoriki pristup),

- koristi i upuuje znakove drugima (semiotiki pristup),

- deli iskustvo sa drugima i vodi dijalog sa njima (fenomenoloki pristup),

- obrauje informacije (kibernetiko-informatiki pristup),

- izraava svoje ideje i stanja, uspostavlja interakciju i utie na druge (socijalno-psiholoki pristup),

- produkuje drutvene odnose i ureenje (socio-kulturni pristup),

- odrava logiko zakljuivanje (kritiki pristup).

Keri izdvaja dva osnovna principa shvatanja komunikacije: transmisiono i ritualno shvatnje.Transmisiono - prisutnije u zapadno-civilizacijskom modelu miljenja. U osnovi ovog shvatanja je da je komunikacija prenos signala/znakova ili poruka na daljinu sa odreenom kontrolisanom namerom. Ritualno - prisutnije u istono-civilizacijskom modeliu miljenja. Komunikaciju odreuje kao proces predstavljanja kulture, uverenja, socijalnih vrednosti, poruka oblikovanih u odreenom socijalnom kontekstu. Transmisiono i ritualno shvatanje komunikacije se meusobno ne iskljuuju.Socijalno-psiholoke teorije komunikacije

Litldon je klasifikovao pet osnovnih teorija u pet osnovnih kategorija: strukturalne i funkcionalne teorije, kognitivne i bihejvioralne teorije, interakcionei konvencionalne teorije, interpretativne teorije, kritike teorije.

Metodologija istraivanja u komunikologiji. U okviru komunikologije o metodama i tehnikama potrebno je govoriti iz dva ugla:

- Prvi ugao. Metode i tehnike ispitivanja se predstavljaju kao komunikoloka i nauna istraivanja. Poto je komunikologija relativno mlada nauka tek razvija svoj nauni sistem i metodologiju, znaajno se oslanja na sociologiju, psihologiju, lingvistiku itd...- Drugi ugao. Metode i tehnike ispitivanja komunikacionih pojava imaju praktinu primenu i znaaj za unapreenje komunikacionih procesa. Poto se komunikologija izdvojila kao samostalna nauka tek kada je formiran sistem znanja o komunikaciji razvijan u okviru praktinih aktivnosti, mnoge su tehnike i instrumenti prvo korieni kao praktini postupci, pa tek postali metodoloki verifikovani.Metode istraavanja komunikacije. I komunikologij, kao i psihologija, umetnike discipline i slina podruja, koristi dva izvora podataka: objektivni i subjektivni izvor podataka. Na ovome se zasniva primena ekstrospektivnih i introspektivnih istraivanja u komunikologiji. Ekstrospektivna i introspektivna istraivanja su diferencirana prema poziciji s akoje se vri istraivanje. Ekstrospektivne metode se zasnivaju na spoljanjem posmatranju komunikacionih procesa, odnosno na objektivnim podacima. Introspektivne metode se zasnivaju na samoposmatranju, odnosno na subjektivnim podacima.Introspekcija ili samoposmatranje je postupak u okviru koga postajemo svesni sopstvenih doivljaja (misli, oseanja, stanja) i o njima izvetavamo. Ovo izvetavanje moe da se ostvaruje dok se sam doivljaj deava, ili kasnije kada je doivljaj zavren. Introspekcija je integrisana u mnoge postupke ispitivanja doivljaja i ponaanja u procesu komunikacije. Ima i svoje nedostatke: nepotpuna je i nepouzdana. Ekstrospekcija ili sistemsko posmatranje, obuhvata one metode gde je istraiva posmatra spolja i izvetava o ponaanju i doivljavanju druge osobe. U sistemskom posmatranju: odreuje se cilj posmatranja, stvara se plan posmatranja, obezbeuje se onaj stepen kontrole uslova koji spreava nagle i nepredvidljive sluajne obrte situacije. Osnovni cilj sistemskog posmatranja je deskripcija pojava i utvrivanje toka. Sistemsko posmatranje ne objanjava ponaanje, ve ga opisuje. Kako primeniti eksperimentalna i neeksperimentalna istraivanja u komunikologiji?

Poetna taka svake nauke je opis odnosno deskripcija, tako da i komunikologija znaajno koristi metode posmatranja. Po veini istraivaa komunikacije, komunikologija jo uvek ima status deskriptivne nauke.Neeksperimentalnim metodama pojave se prouavaju u onim uslovima i oblicima u kojima se ispoljavaju. Nedostatak ovih metoda je u tome to je za pojedine pojave potrebno mnogo vremena da bi se ispratile ili je neekonomino ekati da se one pojave.Eksperimentalne metode obuhvataju irok spektar metoda koje se zasnivaju na menjanju uslova radi utvrivanja kako ti izmenjeni uslovi utiu na odreenu znaajnu pojavu. Nedostatak ovih metoda je u tome to je etiki ograniena u komunikolokim istraivanjima. Svrha eksperimentalnih metoda je utvrivanje uzrono-posledinih veza izmeu razliitih pojava u komunikaciji. Strukturni elementi eksperimenta: Nezavisna varijabla je pojava koju eksperimentalno i namerno menjamo da bi utvrdili da li ona ima efekte na neku drugu pojavu u procesu komunikacije. Zavisna barijabla je pojava koju prouavamo. Ispitujemo njenu zavisnost od eksperimentalne varijable. Kontrolne varijable su pojave koje mogu uticati na zavisnu varijablu a ne variraju se u eksperimentu, zato je nuno njihov uticaj privremeno iskljuiti ili kontrolisati.Tehnike istraivanja komunikacije. Za prouavanje komunikacije koriste se tehnike i instrumenti razvijani posebno u okviru komunikologije, ali i instrumenti razvijani u disciplinama s kojima komunikologija deli pojedine sadraje i predmet prouavanja.Intervju je tehnika koja se zasniva na razgovoru ispitivaa i ispitanika. Intervju nije svaki razgovor dve osobe, ve razgovor odreen ciljem i usmeren na prikupljanje podataka. Intervju moe da bude struktuiran i nestruktuiran. Struktuiran je intervju u kome su pitanja i tok razgovora unapred predvieni, a nestruktuiran je intevju onaj u kome je odreen osnovni cilj intevjua ali osnovni iskazi i pitanja nisu unapred definisani. Namena intervjua je prikupljanje subjektivnih podataka. Prednost je u tome to obezbeuje prikupljanje nedostupnih podataka, a posebno razliitih introspektivnih podataka. Nedostaci su zbog vie utroenog vremena, nedostatka anoniomnosti, vee ili manje nespremnosti ispitanika da budu iskreni.Upitnik je tehnika prikupljanja podataka gde se niz pitanja zadaje ispitaniku u pisanom obliku. Upitnici mogu biti otvorenog i zatvorenog tipa. U upitnicima otvorenog tipa ispitanicima se postavlja zadatak ili pitanje i oni samai formuliu odgovor. U upitnicima zatvorenog tipa ispitanicima je postavljeno pitanje ili zadatak ali su ponueni odgovori od kojih jedan biraju kao svoj. Poseban zahtev pri sastavljanju upitnika je da iskazi budu jednoznani, jasni i precizno formulisani. Prednosti su to je mogue ispitati vie ispitanika odjednom. Nedostaci su to ispitanik kontrolie svoje odgovore, a teko je izbei sugerisanje odgovora samom formom postavljenog pitanja.Skale procene se u komunikologiji veoma esto koriste jer su za komunikaciju veoma vane samoprocene, svesnost o nainu komuniciranja, procena pojedinih komunikacionih pojava i sl. Mogu da budu u obliku samoprocena ili procena. Uvek su subjektivne jer je instrument merenja ovek. Kao subjektivna tehnika u prikupljanju podataka, rezultati procene su podloni brojnim izvorima greaka u procenjivanju, a neke od njih su logika greka, konstantna grka, predrasude, greka blizine, halo efekat itd. Pracenje i procenjivanje komunikacionog ponaanja je veoma podlono subjektivnim kriterijumima i grekama, a posebno uticaju halo efekta i line jednaine.Anketa je poseban postupak za prikupljanje podataka ija je svrha zakljuivanje o stavovima i drugim karakteristikama neke populacije. U komunikologiji se esto koristi u ispitivanju javnog mnjenja, marketingu, prouavanju potreba ciljne javnosti itd. Osnovni cilj anketiranja je utvrivanje karakteristika neke grupe ili populacije, a ne karakteristike pojedinca. Anketiranje nema posebni instrument za prikupljanje podataka, to je postupak odreen svrhom i obimom, zato se na izabranom uzorku koriste instrumenti kao to su upitnik, intervju, skala procene itd...Reprezentativni sluajni uzorak je uzorak u kome je populacija slobodno reprezentovana, atako da postoji mogunost da svaki lan bude izabran. Pri ispitivanju stavova graana jednog grada reprezentativni sluajni uzorak se formira na sledei nain: odrede se reprezentativne podgrupe po vanim demografskim i drugim karakteristikama, podgrupe su proporcionalne stanju u populaciji i iz svake podgrupe sluajno se bira broj ispitanika koji je proporcionalan njihovom prisustvu u populaciji.Gde je mesto tehnikama analize sadraja u komunikologiji? Ove tehnike su veoma znaajne za istraivanje sadraja poruka, procenu struktura komunikacionog procesa itd. Analiza sadraja je tehnika koja klasifikuje i kvantifikuje razliite poruke, koristi se za utvrivanje sadraja poruka, za utvrivanje primerenosti poruke i usklaenosti sa odreenim kriterijumima. U komunikologiji se esto primenjuje u analizi sadraja komunikacionog procesa, analizi namera i ciljeva medijske masovne komunikacije itd. Analiza sadraja kao tehnika zahteva visok stepen sistematinosti, operacionalizovano definisanje kriterijuma i posebno preciznu operacionalizaciju jedinica analize. Na osnovnim principima analize sadraja zasniva se i prouavanje dokumenata kao tehnika u komunikologiji.Najvei broj instrumenata za ispitivanje i merenje razliitikih aspekata komunikacije razvijen je za ispitivanje etiri podruja: Nastavna i pedagoka komunikacija ispituje se sklama procene komunikacionog ponaanja nastavnika i uenika, instrumentima za procenu efekata programa razvoja komunikacione kompetentnosti u nastavi itd. Interpersonalna komunikacija se prouava razliitim skalama samoprocene, ali i skalama procene, indeksima ponaanja, merama interakcije, instrumentima za ispitivanje komunikacionih osobina linosti.

Masovne komunikacije se u komunikologiji najvie prouavaju, ali iz veoma razliitih istraivakih uglova: razvoj medija, omunikaciona politika, struktura medijske industrije, publika.

Komunikacija u organizaciji se prouava sistemski zbog znaaja koji ima u radu menadera i itavih poslovnih sistema. Koriste se instrumenti za ispitivanje komunikacionog procesa u organizaciji, komunikacije menadera, liderskog funkcionisanja itd.KOMUNIKACIJA U GRUPI

Grupa je skup osoba koje su povezane i koje imaju zajedniki cilj, zajedniku aktivnost i izvesne sline karakteristike. ire znaenje pojma grupa obuhvata svaku skupinu ljudi, takve skupine mogu biti struktuirane (male grupe, organizacije, velike drutvene grupe) i nestruktuirane (publika, mnotvo, masa, socijalni pokreti).

Osnovne odlike grupe su: zajedniki ciljevi, redovna interakcija, postojanje voe, postojanje sledbenika, pravila ponaanja, razlike u statusu, razlike u ulogama.

Dominirajui kanali u grupi su horizontalni. Komunikacioni procesi se odvijaju:

1. izmeu lanova grupe u dijadnim relacijama (interpersonalna ili dijadna komunikacija);

2. izmeu lanova grupe u trijadnim relacijama (jedan oblik intragrupne komunikacije);

3. izmeu svih lanova grupe kao celine sa mogunou komunikacije svih meusobno (intragrupna komunikacija)

Grupa ostvaruje i komunikaciju sa drugim grupama i spoljanjim okruenjem van nje same (intergrupna komunikacija).

Komunikacija u grupi je razvojni proces i zavisi od toka razvoja same grupe i brzine prelaenja na vii nivo grupnog funkcionisanja: od faze usmeravanja grupne aktivnosti, preko faze sukobljavanja, suprostavljanja miljenja, potom faze emergencije, do faze donoenja odluke i potvrivanja reenja. PROFESIONALNO SAGOREVANJE

Profesionalno sagorevanje je proces propadanja profesionalnih i linih sposobnosti osobe praen doivljajem umora i zasienosti. Profesionalno sagorevanje podrazumeva fiziku, emocionalnu i bihevioralnu iscrpljenost koja zapoinje oseanjem uznemirenosti i ogranienosti.

Profesionalno sagorevanje kao individualno negativno emocionalno iskustvo nastaje kao rezultat hroninog stresa u radu. Profesinonalno sagorevanje je proces koji se razvija u toku vremena. Psiholoki pristup profesionalnom sagorevanju izdvajaju tri centralne dimenzije ove pojave:

1. emocionalna iscrpljenost oznaava da osoba osea emocionalnu prazninu i postaje veoma osetljiva i reaktivna na stresove.2. gubitak smisla za lino postignue3. depersonalizacija oznaava da osoba izgrauje distancu u odnosu na druge ljude i posmatra ih bezlino.

Poto se sagorevanje posmatra kao nesposobnost individue da prevlada stresove, tretman sagorevanja obuhvata pomo individui da na naui da vlada stresom. Glavni efekti sagorevanja su: oseanje iscrpljenosti, zamora, oseanje frustriranosti, oseanje preoptereenosti, prenoenje stresa kui, oseanje krivice, oseanje iritiranosti.

RAZGOVOR U POSLOVNOJ KOMUNIKACIJIPoslovna komunikacija je posebna vrsta komunikacije jer se razmena poruka vri izmeu poslovnih partnera. Pored osnovnih elemenata svakog komunikacionog procesa (poiljalac, primalac, poruka, kanali i sredstva komunikacije, fidbek, komunikacioni kontekst), poslovnu komunikaciju formiraju poslovni kontakti i poslovni odnosi.

Poslovni kontakt je kontakt izmeu subjekata poslovanja sa ciljem da se izvri uticaj na aktere poslovanja ili da se pokrene proces poslovnog odnosa. Poslovni odnos je niz poslovnih kontakata. Poslovno ponaanje je odraz brojnih poslovnih kontakata i poslovnih odnosa.Pslvni razgovor je vrblni vklni kntkt izmu pslvnih prtnr ki rsplu ptrbnim vlnjim d strn svih kompanija z njihv vnj i rzrvnj tkuih ili buduih pslvnih situci.

snvn funkci pslvng rzgvr su:

- pkrtnj, drvnj i krdinci pslv,

- drvnj pslvng kntkt i rzmn infrmci,

- pdstic z invci i prns id.

Pslvni rzgvr zhtv: strunst, snst, slikvitst, usmrnst, ritm, pnvlnj, iznnnj, kntkt, dvln br infrmci ...