Marko Hadži-Mladžić

U davna vremena ljudi su se bavili raznim zanatima kao što su: kazandžija, bombondžija, licider, potkivač, kujundžija, abadžija, kečedžija...

Kazandžija pravi kazane ali i džezve i druge proizvode od bakra. Pri tome koristi kalupe i čekić. Deo posude u kome se nalazi hrana se kalaiše, jer je oksid bakra otrovan.

Kazandžijski obrt počinje od 1954. godine i neprekidno nastavlja sa izradom kazana za pečenje rakije, popravljanja kazana, izradom suvenira, kovanjem i navarivanjem raonika.

Bombondžije su proizvodile bombone najčešće od šećera sa dodacima raznih boja i ekestrakta za ukus. Karakteristične su šećerne bombone, ljute (zelene)bombone, "svilene bombone"... Pored toga pravljeni su od istog materijala i štapići takozvane "luše" ili "lulice".

U prošlosti je bombondžija prodavao bombone u svojoj radnji zvanoj Bombondžijska radnja. Za vreme  pijačnog dana, vašara ili sabora, bombondžija bi izlazio iz radnje i u korpi, na pokretnoj tezgi ili na kolicima prodavao svoje proizvode (u svom mestu ili u okolnim mestima).

Pored bombona bombondžije su proizvodile i prodavale: šećerne table, ratluk i druge slatkiše.

Sve je manje pravih majstora koji se bave liciderstvom. Licideri su od brašna i meda pravili najraznovrsnije oblike kolača. Nekada su vašari bili nezamislivi bez ovakvih poslastica. Često su liciderska srca sa ogledalcima, slatke lutke, konji i jeleni čuvani kao ukras i uspomena.

Potkivač je zanatlija specijalizovan za potkivanje konja i volova. Potkovica se pomoću eksera pričvrsti konju (kobili) za kopita ili volu (kravi) za papke. Potkovice za konje i volove nisu iste pošto se i samo kopito i papak razlikuju. Pri potkivanju se mora paziti da se ne povredi kopito/papak pri samom zakivanju eksera. Takođe je važno da zakucani ekseri kasnije ne povrede životinju ("ne žulja"). Ovo je i opasan i naporan posao jer se radi na krupnim životinjama koje ponekad mogu da budu veoma nemirne pa mogu da povrede potkivača. Ovo zanimanje je ranije bilo veoma rasprostranjeno. Danas ovaj posao obavljaju i kovači kao deo svog posla (zanata).

Kujundžija (tur..kuyumcu) – Zlatar, zanatlija koji izrađuje ili prepravlja (modifikuje) nakit i sitne ukrasne predmete od zlata, srebra i drugih plemenitih metala. Ovaj zanat je ustvari i jedna vrsta umetnosti pošto se prave mali ukrasni predmeti gde je potrebna: inventivnost, veština i preciznost. Ranije su korišćeni prosti alati i rad se odvijao uglavnom ručno. U novije vreme se koristi savremena tehnologija za obradu materijala i izradu ukrasa. Zlatari u svom radu koriste i razne vrste dragog kamenja. Najčešći proizvodi ovih zanatlija je nakit : prstenje, burme, minđuše, šnale, broševi, ogrlice, narukvice i slično.

Abadžija je majstor-zanatlija koji od grubog sukna pod nazivom aba, šije narodna odela - narodnu nošnju. Građansku narodnu odeću je, u 19. veku, šio majstor-zanatlija koji se zvao Terzija.

Narodna odela ukrašavana su gajtanima. To su bili veoma ukusno ura eni koporani, dolame s đkapulja ama, tozluci, razne vrste kabanica i drui čhaljeci. Abadžije su išle od sela do sela i esto čstanovale u ku ama u kojima su obavljale ćugovoreni posao.

Kečedžije izradjuju male bele kape od uvaljane vune koje se nazivaju keče ili ćulav.