zmajeve de^je igrezmajevedecjeigre.org.rs/wp-content/uploads/2019/12/detinjstvo-4-20… · dr....

âsopis o kwièvnosti za decuGodina XLIII, broj 4,

zima 2017.

Redakcija:Dr Jovan Qu{tanovi},

glavni i odgovorni urednikDr Valentina Hamovi}

Dr Zorana Opa~i}Dr Sneàna [aran~i} ûtura

Sekretar redakcije:Ivana Miji} Nemet

Lektor i korektor:Mr Mirjana Karanovi}

Izdava~:Me|unarodni centar kwièvnosti za decu

ZMAJEVE DE^JE IGRENovi Sad, Zmaj Jovina 26/II

Tel. (021) 66–11–266, 66–13–648E-mail: [email protected]

www.zmajevedecjeigre.org.rs

Za izdava~a:Du{an \ur|ev, direktor

Slog:Laser studio, Novi Sad

[tampa:Alfagraf, Petrovaradin

âsopis izlazi tromese~noCena ovog broja: 300,00 dinara

Ra~un Zmajevih de~jih igara340–11006551–47

Ovaj broj ~asopisa su finansirali:Uprava za kulturu Grada Novog Sada

Ministarstvo kulture i informisawa

Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno

informisawe i odnose sa verskim zajednicaa

SADR@AJ:

O SAVREMENOJ NEMA^KOJ KWI@EVNOSTI ZA DECU

Tihomir T. Engler, „Metalepti~ne crvoto~ine” kaodisruptivna sredi{ta Svijeta od tinte Cornelije Funke . . . . . . . . . . . . . . 3

Nikolina N. Zobenica, Damaska socijalizacija

u romanu Rafika [amija [aka puna zvezda . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21Iva M. Simurdi}, @olt A. Papi{ta, Od kognicije do ilustracije:

pojmovna integracija u slikovnici Vila sre}e Kornelije Funke . . . . 29

Spomenka V. Kraj~evi}, Savremeni klasik kwièvnosti za mlade.

Roman ̂ ik Volfganga Herndorfa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 40

NOVA ISTRA@IVAWA

Jarmila A. Hodoli~ová, Daniela M. Mar~oková,Istorija slova~ke de~je publicistike u Vojvodini . . . . . . . . . . . . . . . . . 45

Danica V. Stoli}, Vesna V. Muratovi} Drobac,

Slikovnica i de~ji uzrasti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 55

Ana V. Gvozdenovi}, Homo ludens u

stvarala{tvu za decu Dejana Aleksi}a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 61

Sneàna R. Radmilovi}, Dete u poeziji Dragana Luki}a . . . . . . . . . . . . 66

OGLEDALO KRITIKE

Qiqana Pe{ikan Qu{tanovi}, Krokodil peva ìvotu . . . . . . . . . . . . . 85

Brankica @ivkovi}, (Ne)humanost i deca na margini . . . . . . . . . . . . . . 87

Nata{a P. Kqaji}, Zaigrano {tene,

bahati Orvilovi i krvava matematika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 92

Jelena Kalajxija, Mika Anti} u 21. veku na obali reke Timok . . . . . . . . 94

CIP – Katalogizacija u publikaciji

Biblioteka Matice srpske, Novi Sad

821–93(05)

DETIWSTVO : ~asopis o kwi`evnosti za decu / glavni i odgovorni urednik

Jovan Qu{tanovi}. – God. 1, br. 1 (1975) – Novi Sad : Zmajeve de~je igre,

1975-. – 23 cm

Tromese~no

ISSN 0350–5286

COBISS.SR–ID 9948418

Recenzenti:

Dr. phil. Eva Kowollik,Seminar za slavistiku, Univerzitet „Martin-Luther“ Halle-Wittenberg

Dr Tijana Tropin,

Institut za kwi`evnost i umetnost, Beograd

Prof. dr Qiqana Pe{ikan Qu{tanovi},

Univerzitet u Novom Sadu, Filozofski fakultet

Prof. dr Zorica Haxi},

Univerzitet u Novom Sadu, Filozofski fakultet

O SAVREMENOJ NEMA^KOJ

KWI@EVNOSTI ZA DECU

UDC 821.112.2.09 Funke C.

� Tihomir T. ENGLERSveu~ili{te Josipa Jurja StrossmayeraFilozofski fakultet, OsijekRepublika Hrvatska

„METALEPTI^NECRVOTOÎNE”KAO DISRUPTIVNASREDI[TASVIJETA OD TINTECORNELIJE FUNKE

SA@ETAK: U prilogu se analizira pripovjedna strategi-ja na kojoj po~iva trilogija Svijeta od tinte Cornelije Funke,autorice ~iji su fantasti~ni romani privukli pa`nju kako ~i-tatelja, tako i istraìva~a knjièvnosti za mlade` diljem svi-jeta. U analizi se polazi od specifi~nog ustroja trilogije kaoonog obilje`ja autori~ina diskursa koji joj omogu}uje ne sa-mo intertekstualno i autoreferencijalno poigravanje s ispri-povijedanim ve} i propitivanje njegova smisla. Vrhunac setakve naracije doseè oblikovanjem „metalepti~nih crvoto~i-na” kao posljedice krajnje poroznog odnosa izme|u fikcijei fakcije u pripovjednom tkivu trilogije, ~ija svrha leì u po-ticanju ~itatelja da zauzme stav ne samo spram fikcionalno-sti, odnosno fakti~nosti knjièvnog teksta, ve} i fakti~nosti,odnosno fikcionalnosti stvarnog svijeta.

KLJU^NE RIJEÎ: Cornelia Funke, fantasti~ni roman zamlade`, metalepsa, metalepti~na crvoto~ina, Svijet od tinte

3

Planetarni odjek romanesknog stvarala{tvaCornelije Funke

Autorica trilogije Svijeta od tinte ro|ena je 1958.godine u sjevernonjema~kom gradi}u Dorstenu, dabi nakon studija pedagogije u Hamburgu uz rad udje~jem vrti}u zavr{ila i studij ilustracije na tamo-{njoj Visokoj {koli za dizajn te zapo~ela karijeru kaoilustratorica dje~jih knjiga. S vremenom je, me|utim,uvidjela da joj se „~esto pri~e, za koje bih trebalaprona}i slike, ne svi|aju tako da sam naposljetku sa-moj sebi napisala jednu – i otkrila da sam pripovje-da~ica pri~a – i da ni{ta drugo ne ~inim radije i bo-lje” (Funke 2015). Rije~ je o njenom prvom, 1988.godine objavljenom romanu Die große Drachensu-che, nakon kojeg slijedi niz pripovijesti i slikovnicas vlastitim ilustracijama, me|u kojima se isti~u dvaromaneskna serijala: Die Gespensterjäger i Die Wil-den Hühner. Kao svojevrsni nastavak gore navede-nog romana 1997. godine izlazi i roman Drachenrei-ter [hr. Jaha~ zmaja, 2004.].

Presudni se doga|aj u autori~inoj karijeri, me|utim,zbiva 2002. godine, kada je objavljen engleski prije-vod njena romana Herr der Diebe pod naslovom TheThief Lord [hr. Gospodar lopova, 2003.]. Premda jeCornelia Funke do tada napisala ve} niz djela, a nave-deni je roman na njema~kom jeziku objavljen jo{ 2000.,autoricu tek sada kao veliku knjièvnu novost otkriva-ju recenzenti i kriti~ari s engleskog govornog podru~jatako da od tog trenutka naglo raste njena popularnost,i to ponajprije u Velikoj Britaniji i Sjedinjenim Drà-vama, a tek potom i na njema~kom govornom po-dru~ju. Njen roman 2002. godine dospijeva na sjever-noameri~ku top-ljestvicu bestselera, a autorica dobi-va niz knjièvnih nagrada poput Mildred BatchelderAward i BookSense Book of the Year, da bi je TimeMagazine 2005. godine uvrstio i me|u sto najutjecaj-nijih osoba na svijetu (usp. Dressler 2016: 1).

Jedan od razloga njena uspjeha na engleskom go-vornom podru~ju leì i u ~injenici da su je izdava~iu promid`benoj kampanji romana predstavljali kaopotencijalnu nasljednicu autorice serijala o HarryjuPotteru (usp. Philipp 2004: 23). Takav je dojam osna-ìlo i objavljivanje trilogije Svijeta od tinte: prvi diopod naslovom Tintenherz [hr. Srce od tinte, 2006.]izlazi 2003., drugi Tintenblut [Krv od tinte, 2007.]2005., a tre}i Tintentod [hr. Smrt od tinte, 2008.]2007. Trilogija je autori~inu popularnost sada u~vr-stila i na njema~kom govornom podru~ju tako da iovdje osvaja niz nagrada, me|u kojima je potrebnoistaknuti onu Kalbacher Klapperschlange, budu}i datu nagradu, ~iji se ̀ iri sastoji isklju~ivo od djece, do-biva vi{e puta za redom, {to svjedo~i o kontinuitetunjene popularnosti i kod njema~ke ~itateljske publi-ke. Uz to 2009. godine „za svoj stvarala~ki odnosspram njema~kog jezika protkan fantazijom, kao i zaumije}e da smisao za ljepotu njema~kog jezika po-sreduje ~itateljima” (Klatte 2017), dobiva Nagradu„Jacob Grimm”, koja nije knjièvna nagrada ve} na-grada osobama koje se bave promicanjem i kreativ-nim razvojem njema~kog jezika.

Svijet bajki bra}e Grimm predstavlja i sna`nu in-tertekstualnu potku autori~ina idu}eg romanesknogserijala pod naslovom Reckless: 2010. izlazi prvi dioSteinernes Fleisch [hr. Kameno meso, 2012.], 2012.drugi Lebendige Schatten, a tre}i i za sada posljednjidio, Das goldene Garn, objavljen je 2015. godine.

Sagleda li se cjelokupna autori~ina knjièvna pro-dukcija, tada je mogu}e ustvrditi da je Cornelia Fun-ke s vi{e od pedesetak djela, koja su u 43 zemlje pre-vedena na 37 jezika te prodana u vi{e od 20 miliju-na primjeraka (usp. Dressler 2017: 2), u prve dvijedekade 21. stolje}a najuspje{nija i najpoznatija nje-ma~ka autorica romana za mlade`. Od objavljenihdjela u sredi{tu pa`nje stru~ne i znanstvene publici-stike stoje prije svega njen roman Gospodar lopova,

4

ali i trilogija Svijeta od tinte. Danas se ta trilogija neprou~ava samo unutar konteksta dje~je knjièvnostive} i s obzirom na tendencije u razvoju suvremenefantasti~ne knjièvnosti, s jedne, i sve ve}e popular-nosti all-age, odnosno crossover knjièvnosti s drugestrane (usp. Blümer 2017). Uz to va`nu ulogu igra imetafikcionalno i intertekstualno obilje`je autori~inapripovjednog diskursa (usp. Kümmerling-Meibauer2012: 129; Bury 2005; Dronia 2007; Heber 2010),koje uvelike pridonosi pomicanju granice izme|uknjièvnosti za mlade` i za odrasle.

U svrhu {to preciznijeg zahvata u ustroj autori~inetrilogije u nastavku se teksta poseè za knjièvno-analiti~kim instrumentarijem kako ga je oblikovaoPele{ u Tuma~enju romana, pri ~emu ga se pro{iru-je uvo|enjem daljnjih analiti~kih pojmova. Pele{ ra-zlikuje izme|u „sintakti~ke substrukture teksta” (Pe-le{ 1999: 59) i njegove „semanti~ke substrukture”(ibid.: 124), pri ~emu se potonja sastoji od zna~enj-skih sklopova koji kao samostojni entiteti predsta-vljaju pojedina~nosti zna~enjskog sloja teksta, njego-ve „narativne figure” (ibid.: 221). Pod time se podra-zumijevaju izdvojive i u svom zna~enju cjelokupnimtekstom determinirane zna~enjske jedinice koje odli-kuje mogu}nost kako njihova izdvajanja iz pripo-vjednog svijeta teksta, tako i zna~enjskog ome|iva-nja s obzirom na druge jedinice teksta (usp. ibid.:223). Narativne je figure mogu}e razvrstati u ve}ibroj skupina: u psihemske, kojima se pridaju atribu-ti osobnosti, u sociemske, kojima se pridaju atributiskupnosti, te u ontemske, kojima se pridaju atributiopstojanja (usp. ibid.: 221–259). U nastavku autorpriloga podrobnije razra|uje tu terminologiju utoliko{to se unutar niza ontemskih narativnih figura provo-di razlika izme|u spacemskih, temporemskih i ide-emskih narativnih figura kao zna~enjskih sastavnicateksta koje se odnose na prostor, vrijeme i idejni po-stav nekog knjièvnoga teksta. Osnovna je postavka

takvog analiti~kog pristupa da se zna~enje nekogknjièvnoga teksta uspostavlja suodno{enjem psihe-ma, sociema i ontema, odnosno unutar ontema space-ma, temporema i ideema kao temeljnih sastavnicateksta koje okupljene oko svoje jezgre tvore nizovenarativnih figura od kojih je naposljetku sazdana icjelokupna semanti~ka mreà teksta.

Preplet pripovjednih svjetova kaotemeljni narativni postav trilogije

Vrijeme radnje u prvom dijelu trilogije, Srcu odtinte, odnosno njenu temporemsku narativnu figuruobiljeàva ~injenica da radnja zapo~inje u vremen-ski neodre|enom sada{njem trenutku u ìvotu dva-naestogodi{nje djevoj~ice Meggie. Tu se neodre|e-nost trenutka radnje, me|utim, pobliè specificirauporabom razli~itih pripovjednih rekvizita: tako sena po~etku romana spominju bicikl, automobil i au-tobus (usp. Funke 2006: 27), a kasnije i let zrakoplo-vom (usp. ibid.; 285). Na temelju toga radnju je mo-gu}e smjestiti u najmanju ruku u drugu polovicu 20.stolje}a, kada su ta prijevozna sredstva ve}ini ljudidostupna. Kada Elinor, Meggina teta, nakon otmiceMeggina oca, Mortimera, policiju naziva mobitelom(usp. ibid.: 82), sada{njost se radnje jo{ vi{e pribli-àva onoj aktualnog ~itatelja, jer su se takvi ure|ajimasovno po~eli koristiti tek u ~itateljevoj neposred-noj sada{njosti, ~ime se sada{njost radnje na krajupoklapa s onom ~itatelja s po~etka 21. stolje}a.

Sli~no i prostor radnje, njegov spacem, tijekom na-racije zadobiva sve jasnije konture: nakon bijega simanja na sjeveru k teti Elinor (usp. ibid.: 40), kojaìvi na jednom od jezera u gornjoj Italiji, Meggin otac,a potom i Meggie i Elinor, dospijevaju u jedno od za-ba~enih sela u brdima Ligurije (usp. ibid.: 117), da bise odande uputili u priobalna sela (usp. ibid.: 226).

5

Na temelju ~injenice da je roman izvorno napisan nanjema~kom jeziku, mogu}e je pretpostaviti da njegovspacem pored navedenih talijanskih toponima obuhva-}a i neku od regija na ju`nom rubu njema~kog govor-nog podru~ja (u [vicarskoj ili Austriji), gdje se nalaziimanje na kojemu Meggie ̀ ivi s ocem, a gdje radnjai zapo~inje. Odatle ~itatelj moè zaklju~iti da se i rad-nja romana odvija u prostoru njegove vlastite stvarno-sti, odnosno da je u romanu rije~ o stvarnolikom spa-cemu a ne o nekom izma{tanom.1

Na taj na~in autorica u prvom dijelu trilogije obli-kuje inicijalni kronotop koji – usprkos relativnoj vre-menskoj i prostornoj op}enitosti – posjeduje sva obi-lje`ja stvarnog svijeta. Opisi mjesta radnji, kao iuzro~no-posljedi~ni na~in njena odvijanja, sukladnisu stvarnosti u kojoj prebivamo i mi kao aktualni ~i-tatelji, tako da je temeljna odlika autori~ina roma-nesknog diskursa u prvom dijelu trilogije da po~ivana zakonima koji vaè i za na{u ~itateljsku stvarnost.Sukladno tome primarni svijet romana ~vrsto je uko-tvljen u stvarnosti suvremenog prostora i trenutka, ukojima je posve mogu}e da neka dvanaestogodi{nja-kinja ̀ ivi bez majke a s ocem knjigoveòm, specija-liziranim za restauraciju rijetkih knjiga. Sloj je toteksta koji potvr|uje pre{utni ugovor autora i ~itate-lja o srodnosti pripovijedanog s na{im svijetom, od-nosno o tome da je Meggin svijet na~elno sazdan kaoonaj sviju nas u trenutku ~itanja romana utoliko {tose u njegovu primarnom svijetu opisuje stvarnolikiprostor u kojemu i vrijeme protje~e na uobi~ajeni,stvarnoliki pravolinijski na~in.

U tako ustrojenom svijetu susre}emo niz psi-hemskih narativnih figura, od kojih je pored onihsredi{njih, Meggie i njena oca Mortimera, potrebnoistaknuti i Megginu tetu Elinor, ali i pisca Fenoglija,2

budu}i da ih povezuje niz energemskih narativnih fi-gura.3 Prvi je zajedni~ki energem onaj njihova podri-jetla iz primarnog svijeta romana koji je nalik na{ojstvarnosti: premda su ti psihemi – kao uostalom i ~i-tav svijet trilogije – na~elno fiktivne, a to zna~i izmi-{ljene tvorbe, na~in njihova ustroja ostavlja dojamkao da su ~vrsto ukotvljeni u zakonitostima odvijanjastvarnog svijeta, koje ti psihemi ne naru{avaju nisvojim djelovanjem ni svojim na~inom razmi{ljanja,pa je utoliko mogu}e ustvrditi da je rije~ o stvarnoli-kim psihemima.

Drugi je energem koji ih povezuje njihova privr-ènost „knjizi”: Meggie je strastvena ~itateljica, njenotac knjigoveà, teta skuplja~ica knjiga, a Fenogliopisac, ~ime je na simboli~koj razini romana predsta-vljen proces cirkulacije knjige od njenog proizvo|a~apreko distributera pa sve do konzumenta. Tre}i ener-gem, usko povezan s prethodnim, usmjeren je na„mo}i” pomo}u kojih knjiga postaje ono {to ona jest:u slu~aju Fenoglija na onu knjièvnog stvarala{tva,Mortimera na umije}e (re)produkcije knjige, a kodMeggie na recepcijske sposobnosti ~itatelja, dok Eli-nor utjelovljuje {iroku paletu ustanova zaduènih zaprihvat, pohranu i distribuciju knjiga. Temeljna pot-ka oba energema o~uvanje je „knjige” i onog {to onapredstavlja, {to te psiheme povezuje u jedinstvenu

6

1 U analizi se umjesto pojmova „zbiljski” i „zbilja” koriste„stvaran”, „stvarnost” i „stvarnoliki”, s obzirom da se njima ̀ eliistaknuti dojam koji imamo o vlastitoj „zbilji” kao prostoru napu-~enom „stvarima”, a koji jest „stvaran” utoliko {to u njemu drugei sebe sre}emo kao „stvari” podvrgnute op}epoznatim fizikalnimzakonima, naspram ~ega pojam „zbilja” sugerira zbivanje ili de-{avanje ne~ega {to je svojstveno ne samo stvarnom svijetu ve} ionom izmi{ljenom romanesknog diskursa.

2 Ovamo na~elno spada i psihem Meggine majke, Therese, ko-ji je, me|utim, zbog zahtjeva zapleta u prvom dijelu trilogije dis-lociran u sekundarni svijet romana.

3 Rije~ je o zna~enjskim jedinicama teksta ~iju jezgru tvore„semanti~ke osi”, (Pele{ 1999: 264) odnosno „dinami~ki semem-ski vektori” (ibid.: 270), pomo}u kojih se uspostavljaju odnosime|u narativnim figurama. Posredstvom energema nastaju seman-ti~ka polja pojedinih figura koja odlikuje visok stupanj propusno-sti, ~ime se omogu}uje uzajamni odnos narativnih figura unutarpripovjednog svijeta (usp. ibid.: 212–217).

sociemsku narativnu figuru koja zbog privrènosti„knjizi” i borbi za nju predstavlja sredi{nji protago-nisti~ki sociem primarnog svijeta romana.

No stvarnoliku ustrojenost tog svijeta na po~etkuprvog dijela naru{ava ve~ernji posjet neznanca (usp.ibid.: 12), ~ime unutar narativnog diskursa trilogijezapo~inje proces uobli~avanja i njena sekundarnogsvijeta. Posjetitelj je Lakoprsti, psihem koji potje~eiz knjige Srce od tinte, ~iji je autor u primarnom svi-jetu romana jedan od stvarnolikih psihema, naime,pisac Fenoglio (usp. ibid.: 239). Na taj na~in nasta-je zanimljiva pripovjedna situacija u kojoj kao ~ita-telj preda mnom leè}e knjige Srce od tinte CornelijeFunke doznajem da u njoj kao dio njena stvarnolikogprimarnog svijeta postoji knjiga istoimenog naziva,o ~ijem sadràju u prvom dijelu ne doznajem ni{taosim da odatle izlaze psihemi te knjige poput Lako-prsta koji postaju sastavnim dijelom stvarnolikog svi-jeta romana o kojemu upravo ~itam (usp. ibid.: 142).Ti psihemi nakon njihova ulaska u primarni svijetromana djeluju sukladno svim zakonitostima upravotog svijeta: tako primjerice u vezi s Lakoprstim do-znajemo da svijetom putuje kao i svi mi te da u nje-mu ìvi kao i mi od svog zanimanja, naime – zani-manja uli~nog zabavlja~a (usp. ibid.: 58–59), prem-da je izvorno rije~ o izmi{ljenom psihemu koji u se-kundarnom svijetu Fenoglijeve knjige posjeduje ~u-desnu mo} upravljanja vatrom, zbog ~ega ga se on-dje naziva i „Guta~ Vatre” (usp. ibid.: 145).

Sredi{nji energem koji omogu}uje takav transferizme|u stvarnolikog primarnog svijeta knjige kojuupravo ~itam i njena sekundarnog svijeta, ~ije jeishodi{te istoimena Fenoglijeva knjiga, sposobnostje „~ita~a” poput Mortimera da ~itanjem naglas ne-kog teksta osobe i/ili predmete iz tog teksta prebaciu vlastiti, dakle stvarnoliki primarni svijet (usp. ibid.:142–143). Kao popratna posljedica tog energema isto-vremeno osobe i/ili predmeti iz stvarnolikog svijeta

nestaju u svijetu teksta iz kojeg „~ita~” upravo ~ita(usp. ibid.: 143). Rije~ je, dakle, o mo}i kojom seelementi iz nekog teksta „i{~itavaju” u stvarnolikisvijet, dok se istovremeno elementi iz tog svijeta„od~itavaju” u svijet ~itanog teksta, i to tako da, jed-nom preba~eni, (p)ostaju dijelom tog svijeta u kojemse podvrgavaju njegovim zakonitostima, i to bez ob-zira na svoje podrijetlo.

Transfer izme|u ta dva svijeta naro~ito je intenzi-van u prvom dijelu trilogije: Mortimer iz Fenoglijeveknjige u vlastiti, primarni svijet i{~itava psihemepoput Lakoprsta, Jarca i Baste, dok u sekundarni svi-jet od~itava suprugu Theresu (ibid.). Darius, „~ita~”kojeg je Jarac prona{ao u primarom svijetu, iz Fe-noglijeve knjige u stvarnoliki svijet i{~itava izme|uostalog Jar~eve pomo}nike, njegovu majku Mortolu,kao i slu{kinju Rezu (usp. ibid.: 376–377). Potonji pakpsihem svjedo~i o tome da je mogu}e i vi{ekratnoputovanje: u primarnom je svijetu taj psihem Meggi-na majka, da bi od~itan u sekundarni svijet postaoJar~eva slu{kinja Reza, koja natrag u~itana u primar-ni svijet i dalje ostaje slu{kinja, ali sada zbog slabo-sti „~ita~a” postaje nijema (usp. ibid.: 377). U nave-denom slu~aju stvarnoliki psihem s primarne razinenaracije, jednom od~itan u sekundarni svijet romana,ondje postaje jedan od mnogih izmi{ljenih psihematog svijeta i kao takav uklapa se u njega da bi ponov-no od~itan u primarni svijet ondje djelovao u skladusa zakonitostima tog svijeta, premda jo{ uvijek nosiobilje`ja iz sekundarnog svijeta.

U primarni se svijet romana, nadalje, ne u~itava-ju samo psihemi iz Fenoglijeve knjige, ve} i oni izdrugih tekstova poput Zvon~ice iz Petra Pana (usp.ibid.: 350) ili kositrenog vojnika iz Andersenove baj-ke (usp. ibid.: 380). Zanimljiv je i slu~aj Farida, dje-~aka kojeg Mortimer od~itava iz Tisu}u i jedne no}i(usp. ibid.: 182–183), a koji postaje i jedan od va`ni-jih psihema u primarnom svijetu romana.

7

Takvim se u~estalim transferom, odnosno izmje-{tanjem psihema iz primarnog u sekundarni svijet iobratno, ontolo{ki status sekundarnog, fiktivnog svi-jeta romana u sve ve}oj mjeri izjedna~ava s onim nje-gova primarnog svijeta, u ~iju opstojnost zbog njego-va stvarnolikog ustroja kao ~itatelji ne dvojimo. Timese sekundarni svijet romana dovodi na zamalo istu on-tolo{ko-egzistencijalnu razinu kao i onaj primarni, us-lijed ~ega se ni{ti razlika izme|u ta dva svijeta u po-gledu njihova razli~itog ishodi{nog ustroja. Premdaznamo da je sekundarni svijet Fenoglijeve knjige fikti-van i kao takav trebao bi prebivati samo u toj knjizi,izlaènjem psihema iz tog svijeta i njihovim ulaè-njem u stvarnoliki, primarni svijet nestaje razlika uustroju stvarnolikih i izmi{ljenih psihema, pri ~emujedinim presudnim faktorom ostaje kontekst u koje-mu se pojavljuju: Farid tako primjerice dolaskom ustvarnoliki svijet romana postaje obi~nim dje~akom,~ija eventualna „neuobi~ajenost” leì tek u njegovojsilnoj privrènosti Lakoprstu (usp. ibid.: 242), zapra-vo u stvarnolikom svojstvu pomo}u kojeg se taj izvor-no izmi{ljeni psihem pretvara u stvarnoliki. U~estalomprimjenom takva postupka oba se svijeta naposljetkudoimaju kao ravnopravno postoje}i, odnosno kao svje-tovi ~ija je opstojnost podjednako nedvojbena, a pogo-tovo nakon {to u drugom dijelu trilogije niz stvarno-likih psihema zavr{i u sekundarnome svijetu kao aktu-alni ontolo{ko-egzistencijalni okvir radnje.

Uporaba ànrovskih obrazaca kao{iri narativni okvir trilogije

Gore prikazano preplitanje primarnog i sekundar-nog svijeta autorica smje{ta u {ire poloèno narativ-no tkivo trilogije koje oblikuje posezanjem za nizomànrovskih obrazaca. Tako sva tri dijela trilogijepo~ivaju na uporabi obrasca pustolovnog romana za

mlade`, ~ije pripovjedno sredi{te tvori sukob izme-|u prethodno opisanog stvarnolikog protagonisti~kogsociema i njemu antagonisti~kog. Sredi{te je poto-njeg sociema psihem Jarac, oko kojeg je okupljenniz psihema i{~itanih iz sekundarnog svijeta. Ener-gem koji ih povezuje Jar~eva je silna ̀ elja da nakondolaska u primarni svijet romana zavlada tim svije-tom. Za ostvarenje tog nauma potreban mu je, me-|utim, „~ita~” koji bi iz Fenoglijeve knjige u primar-ni svijet mogao dozvati i krajnje sredstvo ostvarenjanjegova nauma – psihem Sjenu. Opis tog psihema ni-malo slu~ajno asocira na atomsku bombu, ~ime po-staje ultimativnim sredstvom ovladavanja svijetom ko-je }e Jarcu, do~epa li ga se, omogu}iti apsolutnu pod-lo`nost svih stanovnika primarnog svijeta romana:

Ali postojao je netko koga se narod bojao jo{ vi{e negoJar~evih ljudi. Zvali su ga Sjena. Pojavljivao se samo kadbi ga Jarac pozvao. Ponekad je bio crven kao vatra, ponekadsiv kao pepeo u koji ona pretvori sve {to pro`dere. Kao {toplamen palaca iz drva, tako je on palacao iz zemlje. Njegoviprsti donosili su smrt, ~ak i njegov dah. Uzdigao bi se predstopalima svoga gospodara, be{uman i bezli~an, nju{kaju}ipoput psa na tragu, i ~ekao da mu gospodar pokaè `rtvu(Ibid.: 364–365).

Utoliko se temeljnim energemom pustolovne pot-ke trilogije doima „èlja za mo}”, koja radnjomupravlja od po~etne otmice Meggina oca, preko za-robljavanja stvarnolikih psihema u Jar~evu selu pasve do privremenog uspje{nog raspleta radnje u pr-vom dijelu trilogije Jar~evim ubojstvom i nestankomnjegovih ljudi, odnosno raspadom psihema Sjene iodatle proistje~u}eg oslobo|enja svih onih „od ~ijegje pepela bio stvoren: ̀ ene, mu{karci, djeca, psi, ma~-ke, koboldi, vile i jo{ mnogi drugi” (ibid.: 491).

U drugom i tre}em dijelu trilogije, Krvi od tintei Smrti od tinte, pustolovni obrazac pripovijedanjaprimjenjuje se u jo{ ve}oj mjeri. Ondje je radnja, na-

8

suprot prvom dijelu trilogije, u potpunosti smje{tenau sekundarni svijet, kako ga je Fenoglio osmislio usvojoj knjizi, a koji nali~i srednjovjekovnom svije-tu, premda je napu~en mno{tvom ~udesnih bi}a po-put onih staklenih ~ovje~uljaka (usp. Funke 2007:50). U tom svijetu antagonisti~ki sociem sada pred-vodi psihem Zmijske Glave, vladar koji svoje poda-nike tiranizira drakonskim kaznama (usp. ibid.: 79).No u narodu se pronosi glas o [ojki, robinhudov-skom psihemu, koji je izmislio Fenoglio nakon {toje i sam zaglavio u tom svijetu, a cilj legende leì uoslobo|enju sekundarnog svijeta od tiranije Zmijskeglave (usp. ibid.: 142). Nakon {to je i Mortimer od-~itan u taj svijet, on oìvljava legendu o [ojki tako{to se, predvode}i skupinu razbojnika, bori protivZmijske Glave i njegovih slugu (usp. ibid.: 414).

Vrhunac zapleta pustolovne potke zbiva se kadaMeggie sukladno planu pisca Fenoglija, nakon {to jeZmijska Glava zarobila njena oca, tom vladaru u svr-hu o~eva oslobo|enja predlaè da mu njen otac uve-ze „praznu knjigu” koja bi ga u~inila besmrtnim (usp.ibid.: 490), ~ime bi zauvijek o~uvao svoju vladavinu.No Mortimer u knjigu u{iva i plijesan, koja ne razje-da samo knjigu ve} i vladara, ~ine}i mu tako besmrt-nost ogavnom i bolnom.

U tre}em se dijelu trilogije, sukladno obrascu pu-stolovnog romana, ne nastavlja samo sukob s tirani-nom ve} se Mortimer ondje suo~ava i s transcenden-talnim horizontom sekundarnog svijeta u obliku „Bi-jelih èna”, oli~enja smrti u tome svijetu:

„Ja sam po~etak svih pri~a i njihov kraj”, rekla je lasi-ca glasom ptice, glasom jednoroga. „Prolaznost i preporod.Bez mene se ni{ta ne ra|a, jer bez mene ni{ta ne umire. Tisi me me|utim omeo u radu, [ojka, time {to si uvezao knji-gu koja mi veè ruke” (Funke 2008: 228).

Zbog poreme}aja transcendentalnog horizonta to-ga svijeta, „Bijele ène” traè da po|e

natrag i ukloni onu knjigu. Upi{i rije~i u nju prije po~etkaprolje}a. Ako to ne u~ini{, za tebe zima nikada ne}e zavr{itii u zamjenu za ìvot Zmijske Glave ne}u uzeti samo tvoj,nego i ̀ ivot tvoje k}eri, zato {to je pomogla uvezati knjigu(Ibid.).

Navedeni zahtjev predstavlja veliko finale pusto-lovne potke, u kojemu Mortimeru polazi za rukomda u knjigu upi{e rije~i iz naslova sva tri dijela tri-logije „srce, krv, smrt”, ~ime usmr}uje Zmijsku Gla-vu te, posljedi~no, u sekundarnom svijetu trilogijenanovo uspostavlja njegovu ishodi{nu ravnoteù.

Autorica u trilogiju pored pustolovnih elemenataugra|uje i one iz „fantasy-romana”:

Fantasy – to su pri~e o ~arobnjacima i junacima, zmaje-vima, vilenjacima i patuljcima, o magi~nim prstenima i skri-venom blagu, i{~ezlim kulturama, izmi{ljenim svjetovima iprivatnim mitologijama – zamr{eno, trivijalno, nesuvreme-no. To je knjièvnost i za suvremene odrasle ~itatelje, aline u smislu tehnolo{ke bajke moderne nau~ne fantastike,ve} u smislu zamalo atavisti~kog posezanja unatrag za obli-cima i na~inima mi{ljenja mitsko-{amanskoga vi|enja svije-ta koji kultura dvadesetoga stolje}a ve} odavna smatra pre-vladanim (Pesch 1990: 7).

Pripovjedni je svijet trilogije uobli~en sukladnotom obrascu naro~ito u njegovom drugom i tre}emdijelu, gdje se sekundarnom svijetu dodjeljuju mit-sko-arhai~na obilje`ja pseudosrednjovjekovnog svije-ta uz posljedi~no odsustvo suvremene tehnike, a ukojemu ̀ ive i razna ~udesna bi}a. Na taj se na~in utrilogiji otvaraju vrata i razli~itim atavisti~kim vi|e-njima svijeta, poput onog „Bijelih ̀ ena” o mogu}no-sti povratka iz svijeta mrtvih ili Roksaninih iscjedi-teljskih mo}i.

Jedan od daljnjih energema trilogije onaj je „lju-bavi”, koji je poput onog „èlje za mo}i” antagoni-sti~kog sociema prisutan u cjelokupnoj naraciji tri-

9

logije, a ~iji su nositelji prije svega psihemi protago-nisti~kog sociema. Taj se energem pojavljuje u razli-~itim varijantama: na po~etku prvog dijela obostranaje to ljubav oca i k}eri, Mortimera i Meggie, zahva-ljuju}i kojoj se, uostalom, i izbavljuju iz Jar~eva za-robljeni{tva. Pozadinu te ljubavi tvori ona bra~naMortimera i njegove supruge Therese kao motivacij-ski okvir zbivanja u prvom i drugom dijelu utoliko{to Mortimer ni u jednom trenutku ne odustaje odspa{avanja supruge iz sekundarnog svijeta. S razvo-jem radnje u sve ve}oj mjeri dolazi do izraàja i tre}ioblik tog energema u vidu Meggine mladena~ke lju-bavi spram Farida i Doria, dok je u uzajamnoj po`r-tvovnosti Farida i Lakoprstog prikazan i njegov ~e-tvrti oblik, onaj prijateljske ljubavi.

Kao daljnju varijantu tog tematskog kompleksamogu}e je navesti i „~itateljsku” ljubav, i to ne samoaktualnog ~itatelja, koji se mora probiti kroz stotinestranica romana, ve} i „ljubav spram knjige”, bez ko-je inicijalno ni Mortimer ni Meggie ne bi razvili mo}„i{~itavanja i od~itavanja”, niti bi protagonisti~ki so-ciem toliko sr~ano branio svoj svijet. Utoliko je mo-gu}e zaklju~iti da je autorica na mnogim mjestima utrilogiji posegnula i za obrascem ljubavnog romana,a da ga pritom nije sentimentalizirala.

Uzme li se, nadalje, u obzir razvojna linija èn-skog sredi{njeg psihema trilogije, onog Meggie, ta-da je mogu}e ustvrditi da je ovdje rije~ i o romanuinicijacije: prostodu{na dvanaestogodi{nja djevoj~icarazvojem radnje gubi svoju dje~ju naivnost te postup-no usvaja obrasce pona{anja i promi{ljanja odrasleosobe. Uvo|enje sredi{njeg psihema u problemestvarnog svijeta ogleda se kako u {irenju Megginogperceptivnog i kognitivnog horizonta, koji je na po-~etku prvog dijela usmjeren tek na njenu {krinju sknjigama (Funke 2006: 22–23) kao simbol njenadje~jeg svijeta, tako i u stjecanju spoznaje na krajutre}eg dijela o nu`nosti osmi{ljavanja vlastita identi-

teta tijekom procesa emocionalnog i socijalnog sazri-jevanja, {to je jedan od va`nijih problemskih sklopo-va suvremenog mladena~kog ~itateljstva koji autori-ca upli}e u narativni diskurs s nimalo manje va`nimciljem njegova rasvjetljenja unutar sukoba protagoni-sta i antagonista iz primarnog i sekundarnog svijetatrilogije.

U na~inu na koji je ustrojen i mu{ki sredi{nji psi-hem trilogije, onaj Mortimera, pogotovo u njenomprvom dijelu – mogu}e je uo~iti i primjenu obrascapoliti~kog romana. Uàsnut nepredvidljivo{}u mo}i„i{~itavanja i od~itavanja”, Mortimer se na zaba~e-nom imanju na sjeveru povla~i u socijalnu izolaciju,iz koje ga izmamljuje njemu nametnut sukob s Jar-~evom druìnom. Ta pak – kako je ona u romanuprikazana – posjeduje totalitarna obilje`ja, tj. s ob-zirom na spacem radnje, Italiju, nalikuje na profa{i-sti~ku organizaciju. Odlika je politi~kog romana dau njegovu svijetu vlada „nesigurnost, strepnja i izbe-zumljenost ~ovjeka-subjekta suo~enog sa mehani-zmima koji mu ugroàvaju slobodu” (Kova~ 2004:104), pri ~emu je „prostor zatvoren svijet, podre|enukazima dirigovanog mi{ljenja ili represivne prakse”(ibid.). Upravo takav svijet do~arava i Funke u ligu-rijskim brdima, gdje Jarac smje{ta svoju jazbinu iodakle terorom nastoji zavladati stvarnolikim svije-tom romana.

Od obrasca politi~kog romana odstupa se utoliko{to je u njemu egzistencijalna situacija protagonista„bezizlazna. Kraj junaka je tragi~an, a tekst romanane nudi nikakvu perspektivu” (Ibid.: 105). No takavrasplet u trilogiji nije mogu} budu}i da je rije~ o sre-di{njem psihemu koji u svrhu razvoja radnje u dru-gom i tre}em dijelu mora preìvjeti sukob s antago-nisti~kim, totalitarnim sociemom, premda tijekomsukoba proìvljava sredi{nji spoznajni proces poli-ti~kog romana, onaj „osve{}enja kojim ~ovjek oprav-dava svoje postojanje i nastoji da mu odredi smisao”

10

(ibid.). To se osvje{}enje kod Mortimera o~ituje uto-liko {to izlazi iz samonametnute izolacije, shva}a iprihva}a nu`nost vlastita socijalnog anga`mana kojivrhuni u drugom i tre}em dijelu trilogije, gdje suklad-no obrascu pustolovnog romana preuzima ulogu Ro-bina Hooda, demonstriraju}i time u paraleli s razvo-jem sredi{njeg ènskog psihema neophodnost inte-gracije vlastite osobnosti u one dru{tvene okvire ko-ji se rukovode idealima jednakosti, pravednosti i slo-bode odlu~ivanja.

Premda autorica u trilogiji poseè za prethodnonavedenim ànrovskim obrascima i upravo pomo}unjih oblikuje narativno tkivo trilogije, njen romanesk-ni diskurs nije mogu}e svesti isklju~ivo na pusto-lovni, ljubavni, politi~ki ili inicijacijski motivskisklop, a s obzirom na to ni trilogiju uvrstiti u tek je-dan od spomenutih ànrova. Razlog tome leì u ~i-njenici da autori~ino posezanje za ve}im brojem na-rativnih obrazaca nema eklekti~ku funkciju, ve} svo-ju svrhu nalazi u oblikovanju ànrovski polivalent-nog pripovjednog okvira kako bi se unutar njega mo-gao smjestiti jo{ dublje seù}i energem koji tada tvo-ri noemsko sredi{te4 naracije, a uslijed ~ijih se u~ina-ka trilogija moè shvatiti i kao svojevrsni poetolo{kiroman za mlade`.

Poetolo{ko ku}i{te trilogije injen metalepti~ni ustroj

Specifi~no obilje`je trilogije leì, kao {to je ve}spomenuto, u prekograni~nom transferu psihema iz-me|u njenog primarnog, stvarnolikog svijeta i onih

sekundarnih, izmi{ljenih. To se obilje`je podupireraznim intertekstualnim presezanjima u druge knji-èvne tekstove, i to na vi{e razina: kao prvo, umeta-njem citata na po~etku poglavlja, ~ija funkcija leìili u komentiranju ili u najavljivanju pojedinih zbiva-nja i/ili psihema. Na taj na~in nastaje {iroko poloè-na intertekstualna mreà, u koju se u svakom trenut-ku mogu umetnuti daljnje poveznice s drugim knji-èvnim svjetovima. Kao drugo, u tekstu neprestanodolazi do izmje{tanja psihema iz drugih svjetova usvijet trilogije i obratno, ~ime se pripovjednim putemprekograni~ni transfer psihema „naturalizira”, odno-sno intertekstualne poveznice pretvaraju u „prirod-ni” sastavni dio teksta tako da taj transfer uslijedsvoje u~estalosti izaziva sve manje ~u|enje. U tre-}em se koraku takvim psihemima dodjeljuju novasvojstva zbog kojih oni postaju samostojnim entiteti-ma koji poput onog Farida zadobivaju va`nu uloguu stvarnolikom, primarnom svijetu ili poput Morti-mera udahnjuju ̀ ivot izmi{ljenim psihemima sekun-darnog svijeta kao primjerice [ojki.

Energem koji upravlja dinamizacijom te intertek-stualne mreè navedena je mo} premje{tanja osobai/ili predmeta s jedne na drugu razinu pripovijedanja,{to nije novi pripovjedni postupak. U knjièvnoj gaje praksi njema~ke dje~je knjièvnosti krajem 70-ihgodina dvadesetoga stolje}a primijenio, izme|u osta-lih, i Michael Ende u svojoj Pri~i bez kraja. Ondjesredi{nji psihem, Bastian, ~ita kako ~ita knjigu koju~ita (usp. Ende 2003: 108–109), da bi u njoj nai{aona upravo njemu upu}eni poziv psihema iz sekundar-nog svijeta romana da spasi i njih i njihov izmi{ljenisvijet (usp. ibid.: 201–206). Odgovaraju}i na taj po-ziv, Bastian kao stvarnoliki psihem uvire u sekundar-ni svijet (usp. ibid.: 209) da bi ondje djelovao u skla-du sa zakonitostima tog svijeta, a nakon uspje{noobavljenog zadatka vratio se u svoj primarni, stvar-noliki svijet (usp. ibid.: 455).

11

4 Rije~ je o temeljnoj zna~enjskoj jedinici nekog teksta, kojakao klasifikacijsko pravilo distribucije svih drugih narativnih figu-ra du` teksta jam~i konzistentnost uplitanja zna~enjskih jedinicau semanti~ku mreù teksta, kojoj tada noem sluì kao zna~enjskoàri{te s obzirom na koje i pojedine zna~enjske jedinice i cjelo-kupni postav teksta zadobivaju svoje specifi~no zna~enje.

Cornelia Funke preuzima taj postupak, mijenjaju-}i, odnosno pro{iruju}i ga utoliko {to u njenom tek-stu transfer me|u svjetovima nije jednosmjeran i jed-nokratan te u njemu ne sudjeluje kao u Endeovu tek-stu samo jedan psihem ve} niz njih, {to naposljetkurezultira njihovom neprestanom cirkulacijom krozoba svijeta. Stoga je u pripovjednom pro{irenju op-sega i zna~enja mo}i transfera izme|u primarnog,stvarnolikog i sekundarnog, izmi{ljenog svijeta mo-gu}e sagledati jedno od presudnih inovativnih obilje`-ja autori~ina pripovjednog diskursa u trilogiji. Da bi-smo, me|utim, do kraja uo~ili funkciju tog postup-ka, potrebno je pobliè razmotriti obilje`ja te mo}ikoja svojim ustrojem, neuklopivim u primarni, stvar-noliki svijet trilogije jer svojom nestvarno{}u str{i iznjega, ne predstavlja samo sredi{nju spojnicu izme|uprimarnog i sekundarnog svijeta ve} se uz to doimai svojevrsnom fantazmom koja, lebde}i iznad obasvijeta kao njihov ~udesni uvjet mogu}nosti, omo-gu}uje cirkulaciju stvarnolikosti i nestvarnosti unutarpripovjednog diskursa trilogije.

Svrha mo}i „i{~itavanja/od~itavanja” osoba i/ilipredmeta iz razli~itih svjetova leì isprva u o~uva-nju ekvilibrija izme|u stvarnolikog i izmi{ljenog svi-jeta kako se na~elno nijedan od njih ne bi prenapu-~io, odnosno u potpunosti ispraznio. Pritom se tamo} upra`njava u skladu s nekoliko pravila: kao pr-vo, nju ne posjeduje samo jedan, ekskluzivni „~ita~”,Mortimer, ve} i drugi poput njegove k}eri ili Dariusai Orfeja, koji obojica s prethodna dva rodbinski nisupovezani, ~ime kao racionalno obja{njenje izvora temo}i otpada, primjerice, njena genetska uvjetova-nost. Kao drugo, nju nije mogu}e kontrolirati, o ~e-mu svjedo~i ~injenica da „~ita~i” osobe i/ili predme-te ne mogu i{~itati/od~itati sukladno vlastitom naho-|enju, tj. prebaciti ih u drugi svijet tako da se primje-rice usredoto~e na upravo njihovo od~itavanje. Tojmo}i, dakle, nije svojstven neki odre|eni, stvarnoli-

ki, odnosno kauzalni mehanizam, ve} se ~ini kao danjome vlada slu~aj, zbog ~ega tu mo}, uostalom, na-suprot uzro~no-posljedi~nom ustroju stvarnosti obi-ljeàva svojstvo ~udesnosti. Kao tre}e, ta mo} posta-je djelotvorna tek uslijed na~ina na koji se ~ita nekitekst. Na primjeru Mortimera i njegove k}eri posta-je jasno da je pored ~itanja naglas jo{ va`niji uvjetda se „~ita~” u potpunosti unese u ~itano jer se uprotivnom, kao u Dariusovu slu~aju, osobe i/ili pred-meti i{~itavaju s o{te}enjem, {to se i zbiva kada taj„~ita~” uslijed silnog straha pred Jarcem Megginumajku iz sekundarnog u primarni svijet i{~itava kaohendikepiranu, nijemu osobu.

Odatle je mogu}e zaklju~iti da je u slu~aju te mo-}i rije~ o umije}u koje se temelji na poistovje}uju-}em uviranju u ~itano s ciljem {to zornijeg preno{e-nja iskazanog, a {to podsje}a na knjièvnopovijesnusituaciju gr~kih rapsoda i njihova usmenog kaziva-nja. ̂ ini se da autorica tim energemom nastoji obu-hvatiti kako suvremenu tradiciju pisane, tako i onuminulu usmene knjièvnosti, kako bi se na metafikci-onalnoj razini teksta moglo postaviti pitanje o ustro-ju i smislu knjièvnosti in toto. Druk~ije re~eno, tri-logija se doima sazdana na svojevrsnom poetolo-{kom ku}i{tu koje po~iva na odre|enom nizu premi-sa, razaberivih iz samog ustroja naracije.

Na~in na koji „~ita~i” funkcioniraju prilikom „i{-~itavanja/od~itavanja” po~iva, ~ini se, na poetolo{kojpredod`bi da „fikcija” tek svojom recepcijom posta-je „stvarna” jer tek u zornom doìvljaju (pro)~ita-nog, kakav je onaj Mortimera prilikom njegova „i{-~itavanja/od~itavanja”, u tekstu leì uvjet mogu}no-sti postvarnoli~enja „fikcije”. Ono pak {to je jednomu~itano u stvarnoliki svijet, za {to je primjer postvar-noli~enje ìvota izmi{ljenih psihema u primarnomsvijetu trilogije, to u njemu zadobiva autonomni on-tolo{ki status i prebiva ravnopravno pored drugihnjegovih sastavnica. Ne{to takvog u na{oj stvarnosti

12

dolazi do izraàja u statusu pisane rije~i unutar su-vremene kulture: od ud`benika preko novina i knji-èvnih tekstova pa sve do internetskih portala nasta-je bujica tekstova, ~ija je temeljna odrednica njiho-va cirkulacija dru{tvenim tkivom unutar kojeg svakiod njih postulira vlastitu „stvarnoliku” autenti~nost,~ime se s jedne strane uru{ava granica izme|u fikci-je i fakcije, a s druge naspram stvarnosti uspostavljaneovisnost i svijeta tekstova u cjelini i svakog poje-dina~nog u njemu.

Nadalje se Fenoglijevim poku{ajima da naknad-nim intervencijama u vlastiti tekst (p)ostane gospo-dar svoje pri~e tematizira i problem pozicije autora i~itatelja naspram teksta. Fenoglijeva uspje{nost/bez-uspje{nost u preopisivanju ve} jednom napisanogteksta ukazuje na poetolo{ku premisu u skladu s ko-jom autor, nakon {to je poput Fenoglija jednom ot-pustio tekst u dru{tveno tkivo, prestaje biti njegovgospodar. Tekstom u tom trenutku ovladava ~itateljkoji zahvaljuju}i vlastitim sposobnostima poput svih„~ita~a” iz trilogije postaje vi{e ili manje umje{nimdaljnjim tkalcem na tekstu, pa se i autor mora mo}ipomiriti s time da od tog trenutka moè jo{ jedinozauzeti poziciju ~itatelja vlastita teksta, {to i Feno-glio ~ini u trilogiji.

Spojnica pak i jedne i druge instance knjièvnekomunikacije, autora i ~itatelja, kojom bi se obje tre-bale rukovoditi u svijetu (tekstova), leì u njihovojodgovornosti: autora s obzirom na proliferaciju vla-stite intencije u napisanome, a ~itatelja s obzirom nana~in uporabe (pro)~itanog. Utoliko se trilogija doi-ma pozivom i ~itatelju i autorima, ali i ostalim su-dionicima u lancu tekstualne produkcije poput izda-va~a i knji`nica prikazanih u trilogiji putem Morti-mera i tete Elinor, da se odgovorno odnose ne samospram svoje uloge unutar te produkcije ve} i, korakdalje, spram zajedni~ke stvarnosti. Jer, temeljno jepitanje koje prosijava iz teksta na primjeru stvarnoli-

kih psihema: s kojom namjerom i na koji na~in uvi-remo u svijet (teksta) te odande osobe i/ili predmete„od~itavamo” natrag u svijet (stvarnosti)?

Takvo poetolo{ko ku}i{te, utemeljeno u predod`bida tek recepcijom „knjièvna rije~” postaje va`nimsastavnim, i to autonomnim, dijelom stvarnosti, u ko-joj je tada presudna odgovorna uporaba te rije~i nesamo od strane autora ve} i ~itateljske publike, po-staje metafikcionalnim o~i{tem trilogije. U njoj seupravo s obzirom na to o~i{te isprepli}e ne samonjen sadràj, njena pustolovna, ljubavna, politi~ka,odnosno socijalno-angaìrana i inicijacijska potka,ve} i njeno jezi~no-formalno oblikovanje koje po~ivana metalepti~noj proliferaciji njena narativnog dis-kursa.

U suvremenoj se naratologiji metalepsom me|uprvima bavio Gérard Genette. S obzirom na ~injeni-cu da je „moderna, nemimeti~ka umjetnost (od sim-bolizma naovamo) osamostalila cjelinu knjièvnogdjela dovode}i je u oporbeni odnos kako prema sva-kodnevnoj uporabi jezika tako i prema prethodnojknjièvnoj praksi” (Kuva~-Leva~i} 2014: 553), te jojs obzirom na stvarnost dala i navlastiti ontolo{ki sta-tus, Genette narativnu metalepsu sagledava kao pri-povjedni postupak kojim se prekora~uje granica po-jedinih pripovjednih razina, ve}inom izme|u „(tako-zvane) stvarne razine i razine (uzete kao) fikcijske”(Genette 2006: 21). Kao primjer takva odnosa unu-tar vi{erazinskih tekstova navodi onaj „izme|u razinena kojoj [eherezada zabavlja kralja svakodnevnimpri~ama i razine na koju se smje{ta svaka od tih pri-~a” (ibid.).

Genette, nadalje, smatra da se izme|u pojedinihrazina pripovijedanja uspostavlja i odre|eni hijerar-hijski odnos utoliko {to se u primarnu „dijegezuodre|enu dnevnim ìvotom lika” (ibid.: 93) ume}epri~a „drugog stupnja u odnosu na tijek njegovastvarnoga ìvota” (ibid.), „a prijelaz iz jednoga u

13

drugi [pripovjedni svijet, prim. autora] odre|uje skokiz jedne dijegeze u drugu, jer je fikcija uvijek meta-dijegeti~na u odnosu na zbilju ili na drugu fikcijukoju iskori{tava” (ibid.: 94).

Temeljni problem knjièvnosti, a prema Genettujo{ {ire bilo kakve prikaziva~ke umjetnosti, leì u to-me da je, kakav god se svijet u njoj oblikovao, sli~ioon u ve}oj ili manjoj mjeri stvarnosti ili ne, ontolo-{ko-egzistencijalna izvjesnost tog svijeta uvijek upit-na budu}i da ovisi o na~inu i stupnju ovjeravanjanjegove vjerodostojnosti, odnosno stvarnolikosti. Na-rativnom metalepsom, odnosno prekora~enjem grani-ca razli~itih svjetova u nekom tekstu, kao {to je toslu~aj i u trilogiji, dodatno se potkopava ionako ne-izvjesni status knjièvnih svjetova, pri ~emu svrhatakva potkopavanja leì u osvje{tavanju fikcionalno-sti knjièvnih svjetova, i to bez obzira na to bili onistvarnoliki ili ne.

Upravo u u~inku defikcionalizacije pripovjednogdiskursa leì autoreferencijalno i metafikcionalnoo~i{te trilogije, odakle se tada poni{tava i u~inak ~u-desnosti sredi{njeg energema autori~ina diskursa,onog mo}i „i{~itavanja/od~itavanja”. Ta se mo}, na-ime, doima ~udesna samo uz pretpostavku da se upra-`njava u stvarnolikom propovjednom svijetu, istka-nom na temelju ovjeravaju}eg mjerila njegove su-kladnosti na{oj stvarnosti. Otpadne li ta pretpostavka,a u svijetu knjièvnosti taj je postupak posve legiti-man, rasplinjuje se i ~udesnost pojedinih pripovjed-nih elemenata, pa tako i u trilogiji te mo}i, koja po-staje tek jednim od „prirodnih” sastojaka pripovjed-nog svijeta. Takvom „naturalizacijom” ona postajesredstvom kojim se disruptira pretpostavljena „za-zbiljnost” trilogije i raskriva njeno izvorno fikcional-no lice. Mno{tvo je mjesta u trilogiji na kojima seto zbiva, a me|u njima je mogu}e kao paradigmatskoizdvojiti ono gdje Lakoprsti u bijegu pred Jar~evimljudima, referiraju}i se na Faridovu predod`bu da je

njegov dolazak u stvarnoliki svijet trilogije tek sankojim ovaj potiskuje strah pred tim svijetom koji jenjemu sekundaran, pita dje~aka:

„I, vjeruje{ li jo{ uvijek da je to san?” upitao ga je La-koprsti podrugljivo dok je Farid brisao krv.[…]

„A {to bi drugo bilo?” upitao je.[…]

„A {to ako je ovo jednostavno neka nova pri~a?” rekaoje Lakoprsti (Funke 2006: 213).

Razgovor je to koji unutar pripovjednog diskursatrilogije djeluje poput hitca iz pi{tolja unatrag jer gavode psihemi koji potje~u iz izmi{ljenih, sekundarnihsvjetova, a koji su u trenutku razgovora „naturalizi-rani” u primarnom svijetu trilogije. Oba psihema, Fa-rid s pogledom unatrag na svoj ishodi{ni svijet kaoonaj koji doìvljava primarnim i Lakoprsti s pogle-dom unaprijed na sekundarni svijet Fenoglijeve knji-ge za koji se nada da }e se vratiti u njega kao u svojishodi{ni primarni svijet, dovode u sumnju stvarnostsvijeta koji se ~itatelju neprestano predstavlja kaoprimarni, stvarnoliki svijet trilogije. Hitac je to una-trag jer se njime u biti disruptira njegova stvarnost,oko ~ije se {to ve}e vjerodostojnosti poput svih auto-ra fikcionalne proze trudi i autorica, da bi, istovreme-no, otvaranjem ovakvih metalepti~nih rupa poni{tilasve svoje napore. Druk~ije re~eno, autoreferencijal-na i metafikcionalna svrha navedenog mjesta leì utome da usred napete pustolovne potke ~itatelju uputitoj potki suprotstavljeni signal da prati tek doga|ajeu izmi{ljenom svijetu, ma koliko god taj bio stvarno-lik. Taj bi metak ~itatelja uz to trebao potaknuti i napromi{ljanje ne samo ustroja trilogije koja u knji-`nom obliku leì pred njime, ve} i o onome vlastitestvarnosti: nije li i ona sama tek u~inak ne~ije ili ne-kakve metalepti~no ustrojene naracije, u kojoj smotek u ne~iji san/pri~u uronjeni „psihemi” kojima se

14

taj san/pri~a tek doima stvarnolik/a? Nije li i na{astvarnost rezultat metalepti~no ustrojenih diskurziv-nih praksi kojima smo izloèni, a ~ije sredi{te prebi-va izvan nas samih, kao {to ono prebiva izvan istvarnolikih i posu|enih i izmi{ljenih psihema u tri-logiji? Nije li na{a stvarnost takore}i proizvod ne~i-jeg metadijegetskog o~i{ta poput onog autorice u tri-logiji, odakle se ta stvarnost tka, a u tom tkanju na-me}u razli~iti psihemski mandati? Ako je tome tako,jesmo li tada u stanju (pro)~itati takvo o~i{te kakobismo, i{~itavaju}i ga, u svijetu od~itali i na{u vlasti-tu postavljenost?

S obzirom na to autori~ino se posezanje za meta-lepsom kao temeljnim obrascem disrupcije naracijeu trilogiji ne ~ini slu~ajnim, ve} naprotiv, smi{lje-nim potezom, kojim se unutar pustolovne, ljubavne,politi~ke i inicijacijske pripovjedne potke kod ~itate-lja nastoji p(r)obuditi ̀ elja za promi{ljanjem ne samoonog {to se iz trilogije kao njen narativni tijek moèi{~itati, ve} i na od~itavanje postupka metalepti~nenaracije u vlastiti, stvarni svijet kao sredstvo odmje-ravanja njegova ustroja.

„Metalepti~ne crvoto~ine” kaodisruptivna sredi{ta trilogije

Nazna~ena disrupcija narativnog tkiva trilogije, usklopu koje se intertekstualno utemeljenim prekogra-ni~nim transferom izme|u primarnog i sekundarnogsvijeta teksta dovodi u pitanje njegova stvarnolikost,zbiva se na mnogim mjestima. Me|u njima se kaoprimjer autori~ine krajnje inventivnosti i inovativno-sti u primjeni metalepti~ne diskurzivizacije tekstaprimjerenim ~ini izdvojiti barem dva mjesta, za ko-ja se ovdje u svrhu njihova {to preciznijeg zahva}a-nja uvodi pojam metalepti~nih crvoto~ina. Rije~ jeo pojmu posu|enom s podru~ja astrofizike kojim se

nastoji opisati niz pripovjednih strategija koje autori-ca primjenjuje u sklopu kazivanja pripovjeda~a, od-nosno psihema, a ~ija svrha leì u stvaranju dojmaiskrivljavanja pripovjednog kontinuiteta unutar nara-tivnog tkiva trilogije.

Svemirski fenomen „crvoto~ine” prvi su opisaliAlbert Einstein i Nathan Rosen jo{ 1935. godine. Tajje fenomen mogu}e „objasniti Einsteinovim jednad`-bama op}e teorije relativnosti koje opisuju gravita-ciju kao savijanje prostora i vremena, {to oblikujeprostor-vrijeme (~etverodimenzijski prostor)” ([kol-ski portal 2017). U tom prostor-vremenu dolazi doiskrivljavanja prostorno-vremenskog kontinuuma, {totada otvara mogu}nost postojanja i tunela kroz tajkontinuum, kojima je u nastavku na predod`bu oprobijanju crva kroz tijelo jabuke nadjenut naziv „cr-voto~ina”. Pritom se pretpostavlja da ulaz/izlaz iz ta-kvih crvoto~ina tvore crne rupe, koje su

u potpunosti stvorene od zakrivljenog prostora i vremena. Nesadrè nikakvu materiju, ali imaju povr{inu, ono {to naziva-mo „horizont doga|aja”, ili samo „horizont”, kojem ni{ta nemoè pobje}i, ~ak ni svjetlo. […] Sve crne rupe, poja{njavaThorne, „zavr{avaju” u singularitetu, to~ki u kojoj su sila, gu-sto}a i zakrivljenost prostor-vremena beskona~ni (Toli} 2017).

Poanta je pretpostavke o postojanju takvih astro-fizikalnih fenomena da u njima, s jedne strane, zbogsna`ne zakrivljuju}e gravitacijske sile vi{e ne funk-cioniraju zakonitosti nama poznatoga ~etverodimen-zijskog prostor-vremena, dakle zakoni svojstveni na-{oj stvarnosti na Zemlji. S druge strane, pretpostavljase da bi se moglo „u}i u jedan kraj ’crvoto~ine’, pro-putovati kratku udaljenost i isko~iti iz drugog kraja’crvoto~ine’ u drugu galaktiku. ’Usta crvoto~ine’ bi-la bi poput svemirskog prozora” ([kolski portal 2017)ili, bolje re~eno, vrata, kojima bi se mogli premje-{tati u druge kutke svemira i tako premostiti njegovesilne udaljenosti.

15

Upravo takve crvoto~ine u trilogiji konstruira iCornelia Funke. Jedna od njih nalazi se na kraju tre-}eg dijela, gdje se u zavr{nom poglavlju pod znako-vitim naslovom „Kasnije” pripovjedno anticipira ibudu}nost psihema, tako {to se ondje najavljuje da}e se „gotovo pet mjeseci kasnije roditi dijete” (Fun-ke 2008: 628), naime, ono Mortimera i njegove su-pruge Therese. Klasi~ni je to sretni zavr{etak ljubav-nog romana, koji ovdje, me|utim, poprima obilje`japripovjedne crvoto~ine utoliko {to se to dijete ra|au sekundarnom svijetu naracije, dok njegovi roditeljipotje~u iz njegova primarnog svijeta. Uz to }e takavdje~ak

vjerovat da je svaka {uma puna vila, da na svakom stoluspava po jedan stakleni ~ovje~uljak […]. I imat }e tetu poimenu Elinor, koja }e mu pri~ati da postoji jedan svijet ukojem uop}e nije tako. Svijet u kojem nema ni vila ni sta-klenih ~ovje~uljaka, ali ima ̀ ivotinja koje svoju mladun~adnose u tobolcu, […] u kojem postoje kola koja voze bez ko-nja, i pokretne slike. […] Da, Elinor }e mu pri~ati nevjero-jatne stvari o ovom i onom drugom svijetu, ~ak }e tvrditida su ljudi tamo napravili ko~ije koje mogu letjeti, ali onjoj to, naravno, ne vjeruje, iako je Doria za Meggie napraviokrila pomo}u kojih je uistinu odlebdjela s gradskih zidinadolje na rijeku. […]

Mo`da }e sljede}i put po}i s njom i pitati ga za one rije-~i koje otklju~avaju vrata. Jer sigurno je uzbudljiv, taj drugisvijet, mnogo uzbudljiviji od ovog njegovog… (Ibid.: 630).

Ovdje se crvoto~na izokrenutost pripovjedne situ-acije uspostavlja ve} i na jezi~noj razini utoliko {toje cjelokupni odjeljak, uklju~uju}i i opis ro|enja dje-teta, napisan u futuru, dakle, iz vremenske perspekti-ve koja nam je u sada{njem trenutku nepristupa~na,a o kojemu – kao u „horizontu doga|aja” crne rupe– moèmo samo spekulirati a nakon njegova preko-ra~enja doìvjeti i ona zbivanja koja su posve suprot-

na na{im sada{njim (pred)znanjima. U tekstu se tavremenska perspektiva promovira kao krajnje neupit-na i stvarnolika utoliko {to nam se posreduje ono {to}e trenutno jo{ nero|eno dijete saznati, misliti i kako}e se osje}ati u svom primarnom svijetu za koji nasse u sva tri nastavka trilogije uvjeravalo da je tek se-kundarni svijet izmi{ljen u Fenoglijevoj knjizi. Crvo-to~nim se taj odlomak teksta doima jer po~iva nagledi{tu na oba svijeta koje je upravo suprotno onomishodi{nom trilogije: nama ~itateljima sekundarni jesvijet trilogije bio onaj ~udesni svijet koji se opirena{im zakonima, dok se djetetu taj nama ~udesni se-kundarni svijet – jer je njemu primaran – doima po-sve obi~an, a na{ primarni svijet ~udesno neobi~an.

Mjesto je to na kojemu se iz metadijegetskogo~i{ta trilogije oblikovanjem metalepti~ne crvoto~ineunutar prostora trilogije, s jedne strane, destabilizirauvrijeèna percepcija stvarnolikosti svijeta utoliko{to se obilje`ja i primarnog i sekundarnog svijeta ne-posredno suprotstavljaju i time dovode na ekviva-lentnu razinu, {to, naravno, ponovno predstavlja oki-da~ koji bi ~itatelja trebao potaknuti na promi{ljanjekriterija „stvarnolikosti” ne samo njegove lektire ve}i stvarnosti koja ga okruùje. S druge strane, ro|e-njem djeteta u sekundarnom svijetu, ~iji su roditeljistvarnoliki psihemi iz primarnog svijeta, u narativnose tkivo trilogije unosi fizi~ki diskontinuitet kojim sedisruptira odvojenost prostorno-vremenskog kontinu-uma tih svjetova tako da ih se objedinjava u vidu no-vonastalog bi}a za koje ne moèmo jednozna~noustvrditi pripada li isklju~ivom jednom ili drugomsvijetu.

Jo{ ve}a metalepti~na crvoto~ina nastaje oko psi-hema Doria, petnaestogodi{njeg dje~aka koji se u tri-logiji pojavljuje tek u njenom tre}em dijelu. U tamo-{njem sekundarnom svijetu „mla|i [je] brat Sna`no-ga, koji je {pijunirao za razbojnike otkad je Grabilonjega i jednog njegovog prijatelja spasio od vje{ala

16

[…], bio je vrlo snaàn za svoju dob ({to je Farida~inilo ljubomornim)” (ibid.: 111–112), a jo{ vi{e jerje „Meggie donosio poljsko cvije}e” (ibid.: 140) tejoj je i u mnogim drugim prilikama boravak u tomsvijetu ~inio ugodnijim i sigurnijim. Utoliko se lju-bavna potka romana u tre}em dijelu isprepli}e okoenergema Meggine mladena~ke ljubavi i spram Fa-rida, psihema koji je prati od prvog dijela te se su-kladno tome o~ekuje da }e u raspletu radnje uslijeditii njihovo vjen~anje, i spram Doria, da bi se taj ̀ en-ski psihem u zavr{nici ipak opredijelio za potonji.Ponovno je rije~ o vrlo smi{ljenom pripovjednompostupku, pomo}u kojeg se zna~enje naoko neva`-nog psihema uve}ava tako {to zadobiva sve aktivni-ju ulogu u sklopu pustolovne potke, primjerice prili-kom spa{avanja djece iz Ombre, ali i u zavr{noj bor-bi, tijekom koje od udarca buzdovanom o glavu, mo-derno re~eno, pada u komu. U tom mu stanju Meggiepri~a o svom primarnom svijetu, sve dok se taj psi-hem ne probudi i u predzadnjem poglavlju, uslijednjena odbijanja da po|e s Faridom „od sela do sela,kao {to je Lakoprsti prije radio” (ibid.: 626), nima-lo slu~ajno postaje njen ìvotni izabranik.

Razlog takvom raspletu, ali i uop}e isticanju togpsihema u zavr{nici teksta, leì izme|u ostalog i utome {to njegov metalepti~an ustroj disrupcijski za-dire u samu sr` naracije. Fenoglio, autor sekundar-nog svijeta trilogije, tijekom bijega s djecom uo~avaDoria te zapanjen njegovim izgledom obja{njavaMeggie da je izmislio i taj psihem, ali ne kao sastav-ni dio sekundarnog svijeta trilogije u kojemu trenut-no prebivaju:

„Meggie, to sad postaje ludo, ali ja sam svojedobno na-pisao jednu pri~u o njemu, ali lik koji je nosio njegovo imebio je odrastao ~ovjek! I {to je jo{ ~udnije – ta pri~a nika-da nije tiskana! Vjerojatno jo{ uvijek leì u ladici mog sta-rog pisa}eg stola […]”.

„Ali to je nemogu}e. Onda to ne moè biti taj isti!”[…]

„[to radi taj odrasli Doria?”„Graditelj je zamaka i gradskih zidina. ̂ ak izmi{lja stroj

za letenje, sat koji mjeri vrijeme, i..”, Fenoglio ju je pogle-dao, „… tiskarski stroj za jednog slavnog knjigoveù.”[…]

„Nazvao sam ga ̂ udotvorac Doria”, {aptao je Fenoglio.„Ali on svoja ~uda stvara spretnim rukama, kao tvoj otac.I sad slu{aj, slijedi ne{to jo{ bolje! Taj Doria ima ̀ enu, i upri~i stoji da ona potje~e iz neke daleke zemlje! I da mu ~e-sto daje ideje! Nije li to ~udno?” (Ibid.: 469).

Rije~ je, dakle, o psihemu koji potje~e iz drugogknjièvnog teksta, dodu{e, istog autora iz sekundar-nog svijeta trilogije, ali neobjavljenog i utoliko ne-poznatog te je prvi stupanj za~udnosti toga psihema– kako je uop}e uspio u}i u aktualnu pri~u. Druga,jo{ ve}a razina za~udnosti leì u tome da je inicijal-no u tom drugom tekstu zami{ljen kao odrasli psi-hem, izumitelj i suprug ène koja „potje~e iz nekedaleke zemlje” i koja „mu ~esto daje ideje” za njego-ve izume. Time se u tekstu trilogije pojavljuje izmi-{ljeni psihem, ~ije se djetinjstvo upravo zbiva u se-kundarnom svijetu trilogije, dok taj isti psihem udrugom tekstu postoji ve} kao odrasla osoba. Uzmeli se u obzir vremenski aspekt i odnos izme|u infor-macija iz oba teksta, tada se iz tog o~i{ta vrijeme usekundarnom svijetu trilogije odvija unatrag, i to udva aspekta: s jedne strane utoliko {to odrasli psi-hem iz drugog teksta proìvljava svoju mladost u se-kundarnom svijetu trilogije, dakle, vremenski proì-vljava najprije odraslu dob, a potom svoju mladost,a s druge, {to je Fenoglio tekst o tom odraslom psi-hemu napisao prije nego li se Doria uop}e rodio usekundarnom svijetu, zbog ~ega u tijeku naracije osekundarnom svijetu njegova odraslost slijedi prijenjegova ro|enja.

17

Tom se metalepti~nom crvoto~inom, koja omo-gu}uje prekograni~ni transfer izme|u sekundarnogsvijeta trilogije i Fenoglijeva svijeta iz drugoga tek-sta, destabilizira uvrijeèna percepcija nu`nosti pra-volinijskog protjecanja vremena, ~ime se u sumnjune dovodi samo vremenska linearnost odvijanja zbi-vanja u svijetu ve} se u romaneskno tkivo trilogijeugra|uje i primjer vremenskog diskontinuiteta u ti-jeku naracije utoliko {to se konstruira vremensko po-stojanje posljedice prije njena uzroka.

Naznaka toga da ta ~udesnost navedenih metalep-ti~nih crvoto~ina naposljetku nije odve} ~udesna, ve}da proizlazi iz sredi{nje, noemske narativne figure cje-lokupne trilogije, sadràna je u scenama povezanim sDoriinom komom. U prvoj Roksana savjetuje Meggieposve moderno da mu pri~a, jer „ponekad ih to do-zove natrag” (ibid.: 481), {to ona i ~ini, a Doria, do-znaje se na kraju trilogije, slu{a i upija sve njene pri~eo primarnom svijetu romana (usp. ibid.: 627). U dru-goj sceni Fenoglio Meggie uvjerava da }e Doria oz-draviti navode}i da „njegova pri~a tek po~inje” (ibid.:582), dakle, da taj mladi psihem svakako mora preìv-jeti jer u protivnom u drugom tekstu ne bi mogao ̀ i-vjeti kao odrasla osoba. Nakon Doriina ozdravljenjaFenoglio u tre}oj sceni Megginom nastojanju da toozdravljenje pripi{e Roksaninoj iscjeliteljskoj mo}i su-protstavlja pripovjednu ~injenicu iz sekundarnog svi-jeta trilogije da je upravo on i Roksanu izmislio kaoiscjeliteljicu u tom svijetu (usp. ibid.: 626).

U sva tri primjera navodi se „rije~”, odnosno „pri-povijedanje” kao sredstvo kojim se taj psihem vra}aiz stanja u kome, dakle, oìvljava njegova svijest i po-staje onim {to je tijekom naracije zacrtano da moramo}i postati. Utoliko se ne samo ~udesna „mo} i{~i-tavanja/od~itavanja” ve} i „mo} (knjièvne) rije~i”uop}e apostrofira kao ona koja u biti pokre}e svazbivanja u trilogiji, a koja kao takva predstavlja sre-di{nju noemsku narativnu figuru cjelokupne naraci-

je oko koje je satkan cjelokupni pripovjedni diskurs.S obzirom na to u kona~nici se razotkriva da je sredi-{nja problematika trilogije sadràna u „privrènostiknjizi i borbi za njen dignitet” jer je upravo „mo} ri-je~i” ona koja ~ovjeka uvijek iznova diè iz „kome”njegove egzistencije, pruàju}i mu u „rije~i” sred-stvo kojim moè odmjeriti i smisao i smjer svog jed-nom ve} zacrtanog postojanja, kao {to je onaj psihe-ma Doria, naravno, samo ako to doista èli i umije.

Facit

Zavr{no se ~ini neophodnim ukazati na razlogzbog kojeg Cornelia Funke u trilogiju ugra|uje nave-dene metalepti~ne crvoto~ine, kojima ne povezujesamo razli~ite pripovjedne svjetove, te nas njihovimpreplitanjem odvodi u njih, ve} u sredi{te Svijeta odtinte stavlja i navedeni noem „privrènosti knjizi iborbi za njen dignitet”.

U trilogiji je rije~ o naraciji, koja bi se zbog uvi-ranja te zavr{nog ostajanja protagonisti~kog sociemau njenom sekundarnom svijetu tradicionalno moglaozna~iti kao fantasti~na, te joj se uputiti prigovor es-kapizma koji se tradicionalno predbacuje takvoj vrstiproze: ostajanjem sociema u sekundarnom svijetu ~i-tatelju se, naime, nudi pripovjedno {tivo u kojemumu se kao rje{enje predlaè bijeg u fantasti~ne svje-tove. Tim se prigovorom, me|utim, zanemaruje i po-zitivan u~inak fantasti~na pripovijedanja, a koji auto-rica ugradnjom metalepti~nih crvoto~ina dodatnopodcrtava. Te joj crvoto~ine, naime, ne sluè samokao sredstvo povezivanja primarnog i sekundarnogsvijeta ve} i kao sredstvo podrivanja, odnosno propi-tivanja tradicionalne predod`be o fantasti~noj knji-èvnosti kao eskapisti~koj: oblikovanjem metalepti~-nih crvoto~ina autorica prakti~no demonstrira ~inje-nicu da i fikcijski i fakcijski oblikovana naracija u

18

kona~nici podlijeè recepcijskog provjeri u sklopukoje funkcionalnost naracije, pa tako i one eskapi-sti~ke, ovisi o odgovoru recipijenta.

U tekstu trilogije to je zorno predo~eno pomo}uniza „~itateljskih psihema” kao uprizorenja razli~itihodgovora na funkcionalizaciju narativnog {tiva: takose primjerice u psihemu Elinor, koji prebiva na svomposjedu te ìvot u izolaciji posve}uje prikupljanjuknjiga, prikazuje naslada bijega u hermetiku knji{kogsvijeta, dok se socijalnim anga`manom sredi{njegmu{kog psihema Mortimera nimalo slu~ajno ba{ udrugom i tre}em dijelu trilogije, dakle u njenom se-kundarnom, izmi{ljenom svijetu, daje primjer oìvo-tvorenja „mrtvog slova na papiru” utoliko {to ondjetaj psihem oìvljuje legendu o [ojki i postaje stvar-nolikom [ojkom. Time se ukazuje na to da i u slu-~aju „bijega” u fikcijski svijet, taj za nas moè tekonda postati prihvatljivim ako je sazdan sukladnona{im ̀ eljama. Te se, bile one fikcijske ili fakcijskenaravi, odnosno – ostale one ~ak samo na razini iz-bora pripovjednog {tiva i onog {to s njim kanimou~initi, ne mogu ostvariti bez na{eg anga`mana, takoda je naposljetku ipak stvar na{eg izbora {to }emou~initi s „rije~i”, ho}emo li se zaogrnuti u nju i {}u-}uriti u njen zaklon ili poput psihemske dublete Mor-timera i Fenoglija posegnuti za njom i njome rasvije-tliti svijet. Posve realisti~no, autorica u trilogiju u vi-du „~ita~a” Orfeja kao pre(o)pisiva~a Fenoglijevateksta ugra|uje i tre}u, mra~niju varijantu „~itatelj-skih psihema”. Taj, zlorabe}i umije}e „i{~itavanja/od~itavanja” u osobne svrhe pred protagonisti~kimsociemom, mora „pobje}i u planine na sjeveru”(ibid.: 628), gdje }e se, o~ekuje Meggie, „smrznuti”(ibid.), a to zna~i ostati zarobljen u hladno}i ̀ ivotnera~unice usmjerene isklju~ivo na vlastiti probitak.Proliferacijom takvog niza „~itateljskih psihema” au-torica u protueskapisti~koj gesti ~itatelju kao rezul-tat prohoda kroz njene svjetove uru~uje pitanje kakav

je on sam „~ita~”, nastoje}i tim pitanjem dota}i hu-manu crtu u svakome od nas.

LITERATURA

Primarna literatura

Ende, Michael. Pri~a bez kraja. Zagreb: Mozaik knji-ga, 2003.

Funke, Cornelia. Srce od tinte. Zagreb: Mozaik knji-ga, 2006.

Funke, Cornelia. Krv od tinte. Zagreb: Mozaik knji-ga, 2007.

Funke, Cornelia. Smrt od tinte. Zagreb: Mozaik knji-ga, 2008.

Sekundarna literatura

Bury, Angelika. „Tintenherz” von Cornelia Funkeund „Das Buch” von Alfons Schweiggert – EinVergleich zweier phantastischen Romane. Fanta-sia 190/191 (2005): 195–220.

Dronia, Kristina. Die Macht der Phantasie. CorneliaFunkes „Tintenwelt”. Inklings-Jahrbuch 25 (2007),316–322.

Genette, Gérard. Metalepsa. Od figure do fikcije. Za-greb: disput, 2006.

Heber, Saskia. Das Buch im Buch. Selbstreferenz, In-tertextualität und Mythenadaption in CorneliaFunkes Tinten-Trilogie. Kiel: Ludwig, 2010.

Philipp, Claus. „Ab Seite 100 tun alle, was sie wol-len”. Cornelia Funke im Gespräch mit Claus Phil-lipp. 1001 Buch, 1 (2004): 23–27.

Kova~, Nikola. [ta je politi~ki roman. Pregled 1–2(2004), 103–118.

Kümmerling-Meibauer, Bettina. Kinder-und Jugend-literatur. Eine Einführung. Darmstadt: Wissens-chaftliche Buchgesellschaft, 2012.

19

Kuva~-Leva~i}, Kornelija. Metalepsa i poigravanjefunkcijama knji`evnog teksta u humoreskamaBratoljuba Klai}a. Rasprave 40/2 (2014), 551–567.

Pele{, Gajo. Tuma~enje romana. Zagreb: ArTresor,1999.

Mre`ni izvori

Blümer, Agnes. Crossover/All-Age-Literatur. http://kinderundjugendmedien.de/index.php/begriffe-und-termini/494-crossoverall-age-literatur 18. 10.2017.

Dressler. Cornelia Funke. Pressemappe. <http://www.vgo-presse.de/fileadmin/verlagsgruppe-oetinger.de/Presse/Funke_Cornelia%20Pressemappe_2015.pdf>. 22. 08. 2016.

Funke, Cornelia. Biographie. http://www.corneliafunke.com/index.php?page=cornelia_biografie&lang=de.12. 04. 2015.

Klatte, Holger. Kulturpreis Deutsche Sprache. Prei-sträger 2009. http://kulturpreis-deutsche-sprache.de/preistraeger/preistraeger-2009. 22. 8. 2017.

[kolski portal. Mogu li „crvoto~ine” poslu`iti za me-|uplanetarna putovanja? https://www.skolskiportal.hr/clanak/356-mogu-li-crvotocine-posluziti-za-meduplanetarna-putovanja/. 04. 10. 2017.

Toli}, Tanja. Nije vam jasan kraj filma ‘Interstellar’?Fizi~ar Kip Thorne daje svoje odgovore. http://www.najboljeknjige.com/content/vijesti_opsirnije.aspx?NewsID=919. 04. 10. 2017.

Tihomir T. ENGLER

„METALEPTISCHE WURMLÖCHER”ALS DISRUPTIVE MITTELPUNKTE

DER TINTENWELT-TRILOGIEVON CORNELIA FUNKE

Zusammenfassung

Im Beitrag werden die Erzählstrategien untersucht, wor-auf die Tintenwelt-Trilogie von Cornelia Funke, einer Au-torin, deren Romane nicht nur ein breites Lesepublikumsgefunden haben, sondern auch seitens zahlreicher Jugendli-teraturforscher besprochen wurden, aufgebaut ist. In derAnalyse wird vom spezifischen Aufbau des Erzähldiskursesder Autorin ausgegangen, dank dessen sowohl ein intertext-uelles sowie autoreferenzielles Spiel mit dem in der Tinten-welt-Trilogie Erzählten als auch die Hinterfragung des Sin-nes eine solchen Spieles möglich ist. Der narrative Höhe-punkt der Trilogie ist in der Ausgestaltung „metaleptischerWurmlöcher” als Folge eines äußerst porösen Verhältnissenzwischen der Fiktion und der Faktion zu erblicken, dessenZweck darin liegt, den Leser dazu zu bewegen, sich Gedan-ken über die Fiktionalität bzw. Faktizität nicht nur des lite-rarischen Textes, sondern auch der eigenen Realität zu mac-hen.

Schlüsselwörter: Cornelia Funke, Fantasy-Romane, Me-talepse, metaleptische Wurmlöcher, Tintenwelt

20

UDC 821.112.2–93–31.09 Rafik S.

� Nikolina N. ZOBENICAUniverzitet u Novom Sadu

Filozofski fakultet

Republika Srbija

DAMASKASOCIJALIZACIJAU ROMANURAFIKA [AMIJA[AKA PUNA ZVEZDA*

SA@ETAK: Roman savremenog nema~kog pisca sirij-

skog porekla Rafika [amija (Rafik Schami, 1946, Damask)

[aka puna zvezda (Eine Hand voller Sterne, 1987) napisanje u formi dnevnika koji neimenovani adolescent iz Da-

maska vodi nekoliko godina. U romanu se prikazuju privat-

ni aspekti wegovog ̀ ivota (porodica, prijateqi, devojka,

{kola, crkva, izbor zanimawa), ali i politi~ke prilike

u glavnom gradu Sirije koje uti~u na razvoj wegove li~-

nosti i protiv kojih se mladi} bori sa svojim prijate-

qima. Ciq ovog rada je da se izdvoje faktori primarne i

sekundarne socijalizacije koji uti~u na razvoj i sazreva-

we glavnog junaka, na wegovu integraciju u politi~ki i

ekonomski nestabilno dru{tvo, kao i preuzimawe dru-

{tvenopoliti~ke odgovornosti u ulozi autora i uredni-

ka ilegalnih novina.

KQU^NE REÎ: politi~ka socijalizacija, Sirija,

ilegalne novine

1. Socijalizacija

Socijalizacija je proces pripreme jedinke zadru{tvene uloge i dru{tveni ̀ ivot u celini, pro-ces tokom kojeg se sti~e odre|eni fond znawa, na-vika i ve{tina, razvijaju potrebne osobine i spo-sobnosti, isti~u kvaliteti koji ~oveka razlikujuod svih ostalih ̀ ivih bi}a. Dru{tvo uti~e na po-jedinca kako bi se formirala li~nost koja odgova-ra wegovim potrebama (Dimitrijevi} 2014: 238–239). Pojedinac urasta u dru{tvo i kulturu kojiga okruùju i postaje individua odgovorna za sebei sposobna da samostalno deluje. Ovaj proces jetrodimenzionalan, jer ne samo da dru{tvo odre|ujepojedinca (li~nost) ve} dolazi i do razvoja wegoveposebnosti koja ga obeleàva kao individuu (indi-vidualnost), bez obzira na sposobnosti govora, de-lovawa i samoodre|ewa koje su svima zajedni~ke(subjektivnost). U ovom procesu dolazi do „drugogsocio-kulturnog ro|ewa” koje sa sobom nosi nape-tost izme|u li~ne autonomije i socijalnog odre|e-wa (Peuckert – Scherr 2006: 266–267). Upravo tajodnos pojedinca i dru{tva spada u klasi~na pitawakojima se bavi teorija socijalizacije (Schnabel1997: 605).

Proces socijalizacije je sloèn i na wega uti~ubrojni faktori ili agensi, odnosno dru{tvene za-jednice, institucije i pojave kojima je pojedinacizloèn tokom svog sazrevawa. Prema redosledudelovawa i zna~aju koji imaju na razvoj li~nostiti faktori se dele na primarne i sekundarne.

U primarnoj socijalizaciji presudnu ulogu igraporodica. Tokom prvih godina ìvota razvijaju seosnovne crte li~nosti, kao i jezi~ki i delatni ka-paciteti pojedinca (Fuchs-Heinritz i dr. 2007: 606).Dete se u porodici kao jednoj od najstarijih pri-marnih dru{tvenih grupa osposobqava za ulazak udru{tvo, tu mu se prenose dru{tvene norme i vred-

21

* Rad je rezultat projekta br. 178002 Jezici i kulture u vre-menu i prostoru koji finansira Ministarstvo prosvete, naukei tehnolo{kog razvoja Republike Srbije.

nosti, tako da porodica ima ulogu posrednika iz-me|u mladog ~oveka i dru{tva (Dimitrijevi} 2014:239–241), koje kasnije preuzima zadatak socijali-zacije na sebe.

Sekundarna socijalizacija se odvija van poro-dice i sprovode je razli~ite dru{tvene instituci-je (Schnabel 1997: 604). Ona obuhvata sve doga|ajeu kojima se usvajaju specifi~ne kompetencije inorme (Peuckert – Scherr 2006: 266), preuzimaju senove uloge i dolazi do diferencijacije sposobno-sti neophodnih za preuzimawe tih uloga (Fuchs-He-inritz i dr. 2007: 606). Najve}i zna~aj se pripisujepre svega {koli i obu~avawu, ali i ({kolskim)drugovima, crkvi i religiji, kao i zanimawu1. Po-red toga, veliki uticaj na pojedinca imaju vreme iokruèwe, nacionalna i socijalna pripadnost. Uovu grupu faktora se ukqu~uju i genetske predispo-zicije koje mogu da ograni~e delovawe okoline napojedinca (Peuckert – Scherr 2006: 269).

U razvoju mladog ~oveka u romanu [aka puna zve-zda, koji se odigrava u glavnom gradu Sirije, zna-~ajnu ulogu imaju roditeqi, prijateqi i devojka,{kola i crkva, ali i dru{tvenopoliti~ke okolno-sti u Siriji i Damasku koje uti~u i na wegov iz-bor zanimawa.

2. Socijalizacija u romanu [aka puna zvezda

S obzirom na okolnosti u kojima pripoveda~ od-rasta u gradu Damasku, wegova socijalizacija je po-liti~ka. U woj u~estvuju odrasli qudi i vr{waciiz neposrednog ali i {ireg okruèwa.

2.1. Primarna socijalizacija

Politi~ka socijalizacija po~iva na pozitivnomodnosu pojedinca prema politici i ostvaruje se on-da kada porodica pojedincu pruì priliku da raz-vije interes prema politici i da formuli{e po-liti~ke stavove i pona{awa kroz specifi~ne na-~ine interakcije unutar i izvan porodi~ne sredi-ne. Da li }e se taj interes daqe razviti zavisi odvladaju}ih strukturalnih odnosa i institucional-nih mehanizama u dru{tvu. Na to uti~u agensi kao{to su obrazovni sistem, mediji, efekat kqu~nihistorijskih doga|aja i ̀ ivotnog ciklusa. Me|utim,roditeqi najvi{e uti~u na to koliko }e deca bitiizloèna agensima politi~ke socijalizacije, odlu-~uju u koju }e {kolu i}i, uti~u na preno{ewe par-tijske lojalnosti, klasnog identiteta, odnosa pre-ma sindikalnim pitawima, na ideolo{ku orijenta-ciju i politi~ke aktivnosti. Ose}aj socijalne od-govornosti, empatija i altruizam se ~esto nasle-|uju upravo od roditeqa (î~kari} 2005: 291–292),ukoliko oni poseduju te osobine.

Otac pripoveda~a u romanu [aka puna zvezda jeprotiv {kole jer je smatra beskorisnom. Osu|ujezanimawe novinara (Schami 2015: 5–6, 20, 88), za-to {to novinare vidi kao nikogovi}e, len~uge ilaòve (Schami 2015: 20). I otac je kao mladi} pi-sao stihove i misli da se sin uzalud trudi da obja-vi svoje pesme (Schami 2015: 60, 62). Kad ipak uspe,otac se raduje i ponosan je (Schami 2015: 71, 116).Iako se politi~ki ne angaùje i ne eksponira, re-aguje na vesti koje slu{a na radiju i iskazuje svo-je stavove u prisustvu dece (Schami 2015: 68–69).Gostoqubiv je i rado prima stranog gosta u svojuku}u (Schami 2015: 48–49).

Otac sinu brani da ide u {kolu ne zato {to neveruje u wega, ve} zato {to su okolnosti od wegastvorile ~oveka koji se pomirio sa svojom bespo-

22

1 Zanimawe kojim pojedinac (èli da) se bavi ima velikuulogu u wegovoj socijalizaciji i ponekada se ozna~ava kao ter-cijarna socijalizacija (Schnabel 1997: 604).

mo}no{}u pred dru{tvenom nepravdom i nemogu}-no{}u da i{ta promeni. Nastoji da olak{a sino-vqevu integraciju u dru{tvo time {to mu oduzimailuzije u èqi da ga po{tedi razo~arawa i bola.Budu}i da sin na po~etku to ne shvata i suprotsta-vqa se ocu, potrebno je vreme da uvidi da je otacbio poput wega, ali da je sada slomqeni duh kojipoku{ava da ga za{titi. Preuzeo je wegove poli-ti~ke stavove i vrednosti kao {to su marqivost,~estitost i tolerancija, ali se ipak odlu~io da sene pokori, ve} da se bori.

Majka je tako|e oli~ewe tolerancije: za wu vera inacija ne igraju veliku ulogu (Schami 2015: 7). Iakou nekim trenucima zbog brige sputava sina, na kra-ju mu ukazuje poverewe (Schami 2015: 15), ohrabrujega i podràva u wegovim poduhvatima i uspesima(Schami 2015: 17). Majka u wemu svojim primerom ipostupcima podsti~e istrajnost i snala`qivost, kaoi sposobnost da vidi vedru stranu ìvota (Schami2015: 33, 70, 136). Me|utim, i ona od wega zahtevada bude ~estit, jer je boqe da prosi pred crkvama ixamijama nego da vara turiste (Schami 2015: 28).

Za raliku od oca, majka neguje ̀ ivotni optimi-zam, pruà sinu podr{ku, qubav i poverewe kojiga osnaùju, a ~vrsti moralni principi oba rodi-teqa ga usmeravaju na wegovom putu. Oni postavqa-ju temeqe na kojima dru{tvo daqe gradi li~nostmladog ~oveka.

2.2. Sekundarna socijalizacija

Doba kasne adolescencije i rane mladosti sesmatra jednim od najva`nijih perioda politi~kesocijalizacije, kada se u sadejstvu procesa sazreva-wa i spoqa{wih faktora kristalizuju politi~keideologije i stanovi{ta pojedinca (Vasovi}–Gli-gorijevi} 2008: 511–512). Faktori koji uti~u napoliti~ku socijalizaciju pripoveda~a su okruèwe

u kom ìvi (socijalno-politi~ko-kulturni aspe-kat), pojedinci (prijateqi i devojka), institucije({kola i crkva) i zanimawa (nametnuta i ̀ eqena).

2.2.1. Okruèwe

Pripoveda~ je Arapin hri{}anske veroispove-sti, ali u wegovoj (politi~koj) socijalizaciji da-leko zna~ajniju ulogu igra ~iwenica da je siroma-{ni Arapin u Siriji. Socijalno-ekonomski aspe-kat (siroma{tvo), politi~ki aspekat (diktatura)i kulturni aspekat (kulturni pluralizam) uti~u nadaqi razvoj wegove li~nosti.

Iako je zajednica siroma{na, postoji bliskostme|u stanovnicima (Schami 2015: 6–7), a moderni-zacija (pro{irewe ulice) uvodi se zbog turisti~keatrakcije, obli`we hri{}anske crkve koja se dovo-di u vezu sa Savlom – Pavlom (Schami 2015: 150),te deca vi{e ne mogu slobodno da se igraju zbog au-tomobila (Schami 2015: 156). Zbog dugog siroma-{tva i gladi deca su pogo|ena genetskim bolesti-ma (Schami 2015: 27), a wihovi snovi se gu{e prenego {to su do kraja dosawani (Schami 2015: 99).

Zemqu potresaju ~esti dràvni udari, nekada inekoliko puta godi{we i stanovnici vi{e ne veru-ju u poboq{awa (Schami 2015: 52). Slobode medi-ja nema, svi su u rukama vlade i koriste se u svrhuzastra{ivawa i propagande (Schami 2015: 76, 125).Stanovnici se hapse bez razloga i tuku tokom ispi-tivawa (Schami 2015: 105-108), policija je korum-pirana (Schami 2015: 114), vlast jedno o~ekuje odnaroda a kri{om radi drugo, te je na snazi dvostru-ki moral (Schami 2015: 198). Policija ne {titinevine qude i ne sprovodi zakon i pravo (Schami2015: 127), u~iwena nepravda se ne moè ispravi-ti (Schami 2015: 158).

U takvim okolnostima qudi u Siriji ìve odpri~a i legendi o slobodi koja je nekada davno po-

23

stojala u toj zemqi, ali je potpuno iskorewena(Schami 2015: 128–130). Pri~e su postale uto~i-{te u kojima se projektuje neki druga~iji svet –kao u pri~i o ptici u duginim bojama koju je mla-di}u dao „ludi” prosjak. Po{to je bila napisanana nekoliko jezika, da bi preveo tekst mladi} jemorao da potraì pomo} svojih kom{ija i shvatiou kakvom okruèwu ìvi: s qudima koji govorearapski, hebrejski, turski, persijski, gr~ki, {pan-ski, italijanski, kurdski, asirski, i svi su sprem-ni da pomognu jedni drugima (Schami 2015: 63–68).Iako mladi} zahvaquju}i prosjaku uvi|a da je svetzaista duga, takav stav nije rasprostrawen.

Na Zapadu se neguju predrasude o Arapima – uameri~kim krimi-produkcijama zlo~inci su uvekcrnokosi, tamni i ru`ni (Schami 2015: 40). U Da-masku se javno kritikuju druge religije i sekte ko-je ne slede sunitsko u~ewe. Me|utim, prisutni natrgu su se rado poveli za pesmom „ludog” prosjakao boànskoj prirodi ~oveka i qubavi prema svemuìvom (Schami 2015: 57). Mr`wa prema Drugomnije prisutna u ovim obi~nim qudima, ve} je pod-sti~u mo}nici kako bi isticali razlike i okrenu-li podanike jedne protiv drugih, da se ne bi ujedi-nili u borbi protiv nepravi~ne vlasti koja ih dr-ì u bedi i siroma{tvu.

Okruèwe u kojem pripoveda~ ìvi u wemustvara ose}awe nezadovoqstva zbog siroma{tva ipoliti~ke nestabilnosti, nepravde i nesigurnosti.Obi~ni, siroma{ni qudi su neza{ti}eni, bez vereu poboq{awe, a u wima kqu~aju prikrivena qutwai ogor~ewe. Iako su oni puni po{tovawa i tole-rancije jedni za druge, me|u wima se u svrhu mani-pulacije i skretawa pa`we s ekonomske i politi~-ke krize podsti~u verski i kulturni animoziteti.U takvom okruèwu se u mladi}u javqaju revolt,èqa da kaè istinu i da se bori za wu.

2.2.2. Institucije: {kola i crkva

U katoli~koj {koli2 u Libanu deca se obu~ava-ju da postanu „mali {pijuni” (Schami 2015: 8), a udràvnoj {koli u Damasku se podsti~e ulep{avawestvarnosti a ka`wava se istina (Schami 2015: 10).Kreativnost se, dodu{e, neguje (Schami 2015: 56––64), ali ne i realizam. Omiqeni nastavnik isto-rije nestaje nakon pu~a: niko ne zna da li jeuhap{en ili je pobegao iz zemqe (Schami 2015: 52),a novi nastavnik zahteva od u~enika samo da u~ebrojke napamet (Schami 2015: 60). Deca ne smeju daznaju da ih nije stvorio an|eo, ve} wihovi rodite-qi (Schami 2015: 14). Postavqawe kriti~kih pi-tawa se ka`wava cini~nim poniàvawem, a i fi-zi~ki (Schami 2015: 55). ̂ ak i verou~iteq nepra-vedno ka`wava decu zbog nezgodnih pitawa (Schami2015: 56, 76). U~enici koji opstanu u takvom obra-zovnom sistemu postaju studenti koji ne ~itaju, neobrazuju se, ve} samo u~e napamet odgovore za te-stove (Schami 2015: 168). Takvi nose budu}nost ze-mqe.

[kola i crkva kao dràvne institucije obli-kuju mlade qude u skladu s potrebama dru{tva. Va-spitnoobrazovni sistem stvara podanike koji }utketrpe zlostavqawa, skrivaju i ignori{u istinu, ̀ i-ve u strahu i ne suprotstavqaju se. Budu}i da se{kola i crkva bave mladima u najranijem uzrastu,one usmeravaju wihov daqi ̀ ivot: oni koji se pri-klone sistemu mogu da opstanu i stvore karijeru, aoni koji se ne prilagode po pravilu napu{taju{kolu i ne postaju uspe{ni, te time gube mogu}-nost i sredstva da bilo {ta promene.

24

2 [ami je dvanaest godina poha|ao katoli~ku {kolu (Schami2006: 3).

2.2.3. Drugovi

Tri prijateqa, Mahmud (15), Jozef (14) i pri-poveda~ (14), èle da ne{to promene, te osnivajubandu Crna Ruka, koja zbog li~nih razmirica nijedugo potrajala (Schami 2015: 35, 41). Razo~aranimladi} namerava da ubudu}e dobro proverava qudepre nego {to se sprijateqi s wima, ali mudri ~ikaSalim (75) mu skre}e pa`wu da su slabi}i izmi-slili prijateqe, mo}nima oni nisu potrebni, temladi} ne moè sebi da dozvoli da ubudu}e prove-rava qude (Schami 2015: 48).

Kasnije je Jozef po~eo da se odu{evqava voj-skom (Schami 2015: 111). Svestan da se pitawa u tojzemqi ka`wavaju, ̀ eli da bude oficir, jer oni ni-kada ne pitaju ve} nare|uju i izvr{avaju nare|ewa(Schami 2015: 77). Spreman je ~ak i da prijavi svo-je prijateqe (Schami 2015: 112), ne èli da ~itawihove novine kako ne bi ugrozio maturu i svoj od-lazak u vojsku. Krajwi ciq mu je da postane gene-ral i organizuje dràvne udare (Schami 2015: 153).

Wegova odluka proizlazi iz pogo|enosti dru-{tvenom nepravdom, wegov kriti~ki duh je slomqenbrojnim kaznama u {koli i crkvi, te odlu~uje dase pokori kako bi vladao. Wegovi drugovi su mora-li da napuste {kolu, te su tako iskqu~eni iz si-stema, li{eni mogu}nosti napredovawa. Za wih po-stoji ili opcija da se pokore i trpe, ili da se borena neki drugi na~in. U tome dobijaju i podr{kuodraslih osoba.

U zatvorenim, autokratskim dru{tvima indivi-dualnost gubi svoju snagu, te razlike izme|u mla-|ih i starijih generacija ne vode ka otvorenom su-kobu, ve} po~ivaju na odre|enoj ravnoteì. Iakona razli~itim pozicijama, dve generacije su ujedi-wene pred op{tim socijalnim determinantama, ne-sigurno{}u, anomijom, besperspektivno{}u i siro-ma{tvom (î~kari} 2005: 298). U romanu [aka

puna zvezda mladi} me|u odraslima nalazi ~ak triprijateqa: ~ika Salima, Marijam i Habiba.

îka Salim ga je spre~io da napravi ìvotnugre{ku i pobegne od ku}e (Schami 2015: 84–88) iohrabrio ga da se u te{kim trenucima na|e porodi-ci pri ruci (Schami 2015: 106). Wegove pri~e isaveti prate mladi}a kroz ìvot: ~ika Salim muje govorio o mudrosti smrti koja ~oveku svakog ~a-sa govori da ìvi (Schami 2015: 94), a nau~io gaje i da bude novinar i postavqa prava pitawa, {toga je dovelo do novih poznanstava (Schami 2015:89). Nakon {to se zbliìo s usamqenom Marijamkoja je od wega kupovala hleb (Schami 2015: 90),upoznao je novinara Habiba (Schami 2015: 97–98).Ovo prijateqstvo mu je promenilo ̀ ivot i omogu-}ilo mu da ostvari svoj san.

Habib je bio ilegalac kojem su ubili ̀ enu. Vra-tio se iz inostranstva da podrì svoju partiju, alije razo~aran jer se ni{ta nije promenilo, a nekada-{wi prijateq se pretvorio u ono protiv ~ega su sezajedno borili (Schami 2015: 110). Kad je Habibsaznao za Crnu Ruku, odlu~io je da mladog prijate-qa podu~i novinarstvu (Schami 2015: 115–116).Mladi} je prvo morao da zaboravi sve ono {to suga u~ili u {koli, jer „kreativan”, nerealisti~anstil pisawa nije osnov za dobrog novinara.

Obuka je zavr{ena tek kad je mladi} napisaokriti~ki ~lanak o prosjacima i gradona~elniku.Iako je tekst odu{evio Habiba, bio je, naàlost,previ{e dobar da bi ga dràvne novine objavile(Schami 2015: 130–132). Nakon {to je Habib uhap-{en zbog ~lanka o poloàju novinara u Siriji, pro-veo je u zatvoru tri nedeqe (Schami 2015: 133–135),ostali zatvorenici su ga izbegavali dok i on nijepro{ao policijsko mu~ewe. Nakon toga je istupioiz partije zbog koje je osamnaest godina bio u ile-gali, podneo niz ponièwa, ali nije uspeo da izdr-ì u woj ni dve godine otkad je na vlasti (Schami

25

2015: 140–142, 144).3 Slede}e Habibovo hap{ewe zbogilegalnih novina bilo je fatalno (Schami 2015: 195––197), wegova sudbina je neizvesna, ali on je postaouzor i inspiracija svojim mladim prijateqima.

Okolnosti spajaju ili razdvajaju prijateqe: istasituacija je spojila pripoveda~a, Mahmuda i Habi-ba, a razdvojila dva prijateqa i Jozefa. Nezado-voqstvo zbog siroma{tva, nepravde i politi~ke si-tuacije u zemqi ujediwuje pojedince razli~ite ve-roispovesti, uzrasta i pola, te ono {to je zajedni~-ko spaja qude mnogo ~vr{}e nego {to ih razlikerazdvajaju. Na kraju svako donosi odluku sam za se-be, zbog pritiska okoline i razli~itih okolnostiili uprkos wima. Za razliku od porodice i okru-èwa, prijateqi se ipak biraju.

2.2.4. Devojka

Mladi} je od svoje ~etrnaeste godine zaqubqenu devojku iz kom{iluka, Nadiju. S wom je osetioprve qubavne jade, ali i radost i zadovoqstvo. Onaigra zna~ajnu ulogu u wegovom razvoju, ne samo kaodevojka ve} i kao prijateq i podr{ka.

Nadija prezire svog oca koji radi u tajnoj slu-`bi i kojeg se svi boje (Schami 2015: 25–26). Iona je morala da napusti {kolu jer joj otac nijedao da se daqe obrazuje i zaposlio ju je kod ~uvenogadvokata, iako je èlela da postane pedijatar(Schami 2015: 134–136). Kad je saznao za wenu vezus mladi}em, zatvorio ju je i tukao, a bra}a su jepratila i {pijunirala, posebno najstariji, koji jeoti{ao u vojsku (Schami 2015: 101). Ve} je u okviruporodice stekao odgovaraju}e osobine potrebne zaovo zanimawe.

Nadija ceni obrazovawe i novinarski posao(Schami 2015: 20–21, 25–26), ponosi se pesni~kim

uspesima svog momka (Schami 2015: 72), a kad je sa-znala za ilegalne novine bila je odu{evqena i po-nudila se da pomogne, prvo kao daktilografkiwa(Schami 2015: 193), a kasnije i kao autorka ~lan-ka o poloàju ̀ ena u Damasku (Schami 2015: 199).

Wena situacija je sli~na mladi}evoj, jer ni onane moè da se obrazuje zato {to je wen otac takoodlu~io, ali je kao ̀ ena i dodatno optere}ena dvo-strukim moralom koji vlada u Siriji. Kao i mladi-}i, i Nadija hrabro odlu~uje da podrì borbu i dau~estvuje u woj, rame uz rame sa svojim prijateqima.

2.2.5. Zanimawe

Za vreme {kolskog raspusta, od svoje dvanaestegodine, pripoveda~ obavqa sezonske poslove da bizaradio xeparac. Radio je kod zlatara i kod stola-ra, a prodavao je i slatki{e na ulici (Schami 2015:26–28). Postao je pesnik (Schami 2015: 71), prekovoqe radio u pekari dok ocu nije dobro krenulo(Schami 2015: 18–19, 25, 89, 96, 100, 119), a ondaje postao kwiàr (Schami 2015: 121–122, 132).Iako voli ovaj posao i od wega zara|uje, wegovaèqa je i daqe da bude novinar.

Za zanimawe novinara je prvi put ~uo od ~ikaSalima u svojoj ~etrnaestoj godini. Mudri prija-teq mu je objasnio da je novinar pametan i hrabar~ovek koji s komadom papira i olovkom u ruci ute-ruje strah vladi s wenom vojskom i policijom, za-to {to je novinar uvek u potrazi za istinom kojusve vlade poku{avaju da sakriju. Novinar je slobo-dan ~ovek koji ̀ ivi u opasnosti. Kada je ~uo opistog zanimawa, mladi} je odmah poèleo da postanenovinar (Schami 2015: 12–13). Ta ̀ eqa ga nije na-pu{tala, ve} se kasnije samo u~vrstila.

Vrednosti potrebne za novinara – istinoqubi-vost, hrabrost i ~estitost – osobine su koje su mui roditeqi usadili, pri ~emu mu okolnosti nisu

26

3 Re~ je o Bat partiji, koja je osnovana 1947. a do{la navlast 1963. godine.

slomile duh i ̀ equ za slobodom. Pou~en primeromnovinara Habiba, svestan da je to opasan posao ida pravi novinar u Siriji ne moè otvoreno da ob-javquje kriti~ke tekstove, mladi} je s prijateqi-ma pokrenuo ilegalne novine koje su nai{le na ve-liki odjek i u zemqi i u inostranstvu (Schami2015: 147–158). Postepeno su ga novine promenile,po~eo je da sve podrobnije posmatra i u wemu se ja-vqalo vi{e pitawa nego odgovora (Schami 2015:160–163). Kad je u ~lanku u francuskim novinamaiz Bejruta pro~itao da su wihove novine jedineprave novine u Siriji, a Habib istakao da je za tozasluàn upravo on i wegova tvrda glava, mladi}se rasplakao i prvi put u svoj dnevnik zapisao: JASAM NOVINAR! (Schami 2015: 173–175). NakonHabibovog hap{ewa prijateqi su bili slomqeni,ali morali su da nastave s radom i borbom kako bipokazali vojsci koliko Habiba je taj zatvoreni no-vinar doneo na svet (Schami 2015: 199–200).

Zanimawe novinara objedinilo je sve ono {toje mladi} ̀ eleo u ̀ ivotu: da bude hrabar ~ovek ko-ji se istrajno bori za istinu, da postavqa pitawai govori o nepravdi koja poga|a wega i siroma{nequde u wegovoj zemqi. Sve ono ~emu su ga u~ili ro-diteqi i prijateqi, sve ono {to su okruèwe i in-stitucije razvile u wemu do{lo je do izraàja upisawu kriti~kih novinskih ~lanaka.

3. Zakqu~ak

U romanu [aka puna zvezda prikazuje se politi~-ka socijalizacija adolescenta u Damsku. Temeqniuticaj u tom procesu imao je otac, koji je ogor~enzbog dru{tvene nepravde, ali je uprkos tome u sinurazvio vrednosti kao {to su vredno}a, ~estitost,gostoqubivost. Od oca je nasledio i talenat za pi-sawe, kao i kreativnost. Od majke je dobio bez-

uslovnu qubav i ose}awe sigurnosti, za{tite i po-dr{ke koji su mu dali hrabrost i samopouzdawe dase bori za svoja uverewa. Majka mu je prenela i ve-{tinu snalaèwa, istrajnost, velikodu{nost isposobnost da se raduje i uìva u ìvotu.

Okruèwe u kojem ̀ ivi nije stimulativno: vla-da siroma{tvo koje je ostavilo traga ~ak i u gene-tici. Budu}nost mladih qudi je obeleèna wihovimsocijalnim statusom. Modernizacija ne podrazume-va poboq{awa za stanovni{tvo ve} gubitak. U ze-mqi se organizuju brojni pu~evi, prisutna je korup-cija, a kulturne razlike se podsti~u kao osnov zapredrasude i sukobe, iako ih obi~ni qudi ne poten-ciraju.

U {koli i crkvi se podsti~u {pijunirawe, po-kornost, strah od nepravi~nog ka`wavawa, kao i}utawe. Zabrawuje se postavqawe pitawa i kriti~-ko mi{qewe. Malobrojni su oni koji me|u u~enimqudima zagovaraju prave vrednosti: nastavniciistorije i arapskog, kao i sve{tenik Mihael, pro-terani su iz zemqe jer su se sukobili s policijomu èqi da pomognu siroma{nim qudima. „Ludi”prosjak je nekad bio obrazovan ~ovek, slobodni duhkoji kriti~ki misli, ali su ga vlasti prvo slomi-le, a onda ga pustile na slobodu da hoda me|u qudi-ma kao ìvo upozorewe.

U takvim vremenima i okolnostima ~oveku supotrebni podr{ka i odani prijateqi kao {to suMahmud i Nadija. Neka prijateqstva ipak ne polo-è test vremena: Jozef je krenuo drugim putem. Od-rasli prijateqi (~ika Salim, Marijam, Habib)pruàju mladi}u za{titu, podr{ku, prenose mu mu-drosti o ìvotu, istrajnosti i hrabrosti, i to nesamo re~ima ve} svojim delima i primerom.

Zahvaquju}i tim poukama mladi} uspeva da izsvake situacije izvu~e najboqe i postane uspe{anprodavac hleba, kwiga i novina. Bori se protiv na-metnute „sudbine” i mewa je uprkos svim prepreka-

27

ma i otporu. Na kraju postaje glas koji ustaje pro-tiv dru{tvene nepravde, otkriva i govori istinu,kao {to je i èleo.

Pod uticajem svih navedenih faktora mladi} serazvija i sazreva u politi~ki osve{}enu i angaò-vanu li~nost koja teì promeni dru{tva u duhu de-mokratije, humanosti, tolerancije i otvorenosti.Sa stanovi{ta vlasti wegova socijalizacija se nebi mogla nazvati uspe{nom, budu}i da se mladi}nije u potpunosti integrisao u sistem, ve} ga pod-riva iznutra. Spreman da se bori za svoja ube|ewa,bez obzira na posledice – tome su ga nau~ili dru-{tvo i pojedinci (socijalizacija), a to je i jedinou skladu s wegovom li~no{}u (individualnost) –mladi} se prividno uklopio u dru{tvo, ali se pri-kriveno, zajedno sa svojim prijateqima, bori za je-dan boqi svet.

CITIRANA LITERATURA

Vasovi}, Mirjana, Milena Gligorijevi}. Kolektiv-na iskustva mladih u periodu politi~kih nesta-bilnosti i promene okvira kolektivne identi-fikacije na prostoru biv{e Jugoslavije. Soci-olo{ki pregled 42 (2008), 4: 509–530.

Dimitrijevi}, Srboqub. Porodica kao agens socija-lizacije u tranzicionom dru{tvu. Zbornik rado-va Filozofskog fakulteta 44 (2014), 1: 237–247.

î~kari}, Lilijana. Teorijsko-hipoteti~ki okvir zaistraìvawe politi~ke socijalizacije u poro-dici. Sociolo{ki pregled 39 (2005), 3: 291–307.

Fuchs-Heinritz, Werner, Rüdiger Lautmann, OttheinRammstedt, Hanns Wienold (Hrsg.). Lexikon zurSoziologie. Wiesbaden: Verlag für Sozialwissen-schaften, 2007.

Peuckert, Rüdiger; Albert Scherr. Sozialisation. Bern-hard Schäfers, Johannes Kopp (Hrsg.). Grundbe-

griffe der Soziologie. Wiesbaden: Verlag für So-zialwissenschaft, 2006, 266–270.

Schami, Rafik. Eine Hand voller Sterne. München:dtv, 2015.

Schnabel, P. E. Sozialisation. Gernd Reinhold, Sieg-fried Lamnek, Helga Recher (Hrsg.). Soziologie-Lexikon. München – Wien: Oldenbourg, 1997,604–608.

Nikolina N. ZOBENICA

DAMASCUS’ SOCIALISATION IN RAFIKSCHAMIS’S NOVEL A HAND FULL OF STARS

Summary

The novel of a world known German writer of Syriandescent, Rafik Schami (1946, Damascus), A Hand Full ofStars (Eine Hand voller Sterne, 1987), is written in form ofa diary led by an adolescent from Damascus in the timespan of three and half years. He describes the private as-pects of his own life (family, friendships, girlfriend, school,church and religion, choice of profession) and political cir-cumstances in Syria against which he and his friends arefighting. The aim of this paper has been to sort out all thefactors of primary and secondary socialization which haveinfluenced the development and maturing process of theprotagonist, his integration in the political and economicalunstable society, as well as his readiness to take socio-poli-tical responsibility as a journalist and an editor of illegalnewspapers.

Key words: political socialization, Syria, illegal newspa-pers

28

UDC 087.5821.112.2–93.09 Funke C.

� Iva M. SIMURDI]Univerzitet u Novom Sadu

Filozofski fakultet

Republika Srbija

@olt A. PAPI[TAUniverzitet u Novom Sadu

Filozofski fakultet

Republika Srbija

OD KOGNICIJEDO ILUSTRACIJE:POJMOVNAINTEGRACIJAU SLIKOVNICIVILA SRE]EKORNELIJE FUNKE

SA@ETAK: Slikovnice predstavqaju specifi~an vid

de~je kwièvnosti i kao takav ~est su predmet istraì-

vawa, prvenstveno zato {to pri~aju pri~u preplitawem

dva medijuma – teksta i slike. Iz wihove interakcije pro-

izilazi jedinstvena recepcija sadràja koja podrazumeva

kombinovawe informacija koje nudi pisana re~ sa slikov-

nim tuma~ewem teksta koje pruàju ilustracije. U radu je

analizirano koji kognitivni mehanizmi stoje iza slikov-

nog tuma~ewa teksta i time je ovaj rad okrenut ka ilu-

stratoru. Uz pomo} teorije pojmovne integracije traìlo

se obja{wewe za nadrealni karakter ilustracija u slikov-

nici Vila sre}e (Die Glücksfee) Kornelije Funke, za ko-

je je zaslu`na Zibile Hajn. Analiza je pokazala da su ilu-

stracije odraz pojmovne integracije i da se oslawaju na

prototipi~ne informacije iz scenarija koje su deo rad-

we, i da time doprinose razumevawu i tuma~ewu teksta.

KQU^NE REÎ: pojmovna integracija, de~ja kwièv-

nost, slikovnice, ilustracije, Kornelija Funke, Zibile Hajn

Uvod: O slikovnicama

Odnos teksta i ilustracija u slikovnicamapredstavqa jednu od glavnih oblasti prou~avawa uokviru ove specifi~ne vrste de~je kwièvnosti.Interakcija ova dva medijuma naizgled je jednostav-na; slike (prividno) sluè kako bi se reproduko-vao sadràj preuzet iz teksta, i time ujedno ~ineslikovnice privla~nim za najmla|e ~itaoce. Vred-nost slikovnica svakako leì u tome {to deca upra-vo uz wihovu pomo} prave prve ~itala~ke korake,kao i u tome {to mogu da privuku ~ak i decu kojajo{ nisu savladala ve{tinu ~itawa. Wihova pa`waje, naravno, usredsre|ena na slike, koje bez proble-ma mogu da protuma~e. Ako pretpostavimo da slikejednostavno reprodukuju sadràj teksta, onda bi semoglo pomisliti da i deca koja tek treba da nau~eda ~itaju mogu da budu „~itaoci” slikovnica i dagledawem slika dobijaju uvid u radwu u celini.

Me|utim, ilustracije i tekst u slikovnicamaimaju mnogo sloèniju interakciju. Celokupna rad-wa oslawa se na wihovo uzajamno delovawe (Cian-ciolo 2000: 2) i one se me|usobno odre|uju i poja-{wavaju (Nodelman 1988: VIII). Ilustracije u sli-kovnicama mogu da predstavqaju reprodukciju sadr-àja iz teksta – ovu vrstu interakcije Marija Ni-kolajeva i Kerol Skot (Nikolajeva – Scott 2000:225) nazivaju simetri~nom – ali wihovo prisustvo~ak i tada navodi ~itaoca da traì dodatne infor-macije koje mogu da doprinesu ili promene zna~eweprate}ih re~i (Nodelman 1988: 18). Tekstovi u sli-

29

kovnicama uglavnom su kratki i jednostavni, jer za-pravo nema potrebe da budu proèti detaqnim opi-sima. Slike su te koje ~itaoca snabdevaju svim po-trebnim detaqima (Nodelman 1988: VIII).

Jasno je da je odnos ilustracija i teksta „kom-plikovan i suptilan” (Sipe 1998: 97) i od po~etkadevedesetih godina (ali posebno u proteklih dese-tak godina) su se mnoga prou~avawa posvetila istra-ìvawu wihovog uzajamnog delovawa i na~ina nakoji ono uti~e na ~itaoca i razumevawe i tuma~eweradwe. Slikovnice predstavqaju ishod saradwe vi-{e strana, ali prvenstveno pisca i ilustratora.Dok je svakako zna~ajno prou~avati kako deca rea-guju na slikovnice i koje mogu}nosti interakcijateksta i slike otvara za razumevawe i tuma~eweradwe, pitawe koje vredi postaviti je kako nasta-je odre|ena vrsta interakcije izme|u slika i tek-sta, i koji kognitivni mehanizmi stoje iza slikov-ne reprezentacije radwe.

Iz tog razloga je ovaj rad okrenut ka ilustrato-ru i predstavqa poku{aj da se ukaè na to da odlu-ke koje ilustrator donosi prilikom oslikavawaradwe nisu samo posledica odre|enog stila i indi-vidualnog tuma~ewa ve} da se mogu objasniti akose razjasne odre|eni kognitivni mehanizmi. Pred-met prou~avawa bi}e slikovnica Vila sre}e (na-slov originala: Die Glücksfee), koju je napisalaKornelija Funke (Cornelia Funke) a ilustrovalaZibile Hajn (Sybille Hein). Kornelija Funke, po-znata po romanima Srce od mastila ili Gospodarlopova, u ovoj slikovnici na duhovit i dovitqivna~in ~itaoca vodi u svet vile Pistacije, koja do-bija zadatak da nau~i de~aka Lukasa Bezenbajna {taje sre}a. [armantnu pri~u upotpuwuju ilustracijeZibile Hajn, koje su proète nadrealnim elementi-ma. Si}u{na deca, ogromni stolovi, lete}e ovce,kreveti na ostrvima – uzimaju}i u obzir bajkovi-ti karakter pri~e, ovi nadrealni elementi ne de-

luju deplasirano, ali je ~iwenica da oni nisu deoteksta, ve} da ih je ilustratorka promi{qeno do-dala i time stvorila veoma jedinstven svet.

Marija Nikolajeva i Kerol Skot su, kao {to jeprethodno pomenuto, razmatrale razli~ite odnosekoji postoje izme|u teksta i ilustracija u slikov-nicama. Pored ve} spomenute simetri~ne interak-cije, navode jo{ i poja~avaju}u, komplementarnu,suprotnu i kontradiktornu, pri ~emu je nagla{e-no da ova podela nije apsolutna (Nikolajeva – Scott2000: 225–226). U ovoj pri~i imamo primer poja-~avaju}e interakcije (u kojoj slike nagla{avajuzna~ewe re~i), kao i suprotne (koja nastaje kadaiz interakcije re~i i slika proizilazi novo zna-~ewe, izvan onoga {to se moè prona}i samo u tek-stu ili iskqu~ivo posmatraju}i sliku). Obe vrsteinterakcije podrazumevaju da je ilustrator moraou odre|enoj meri da odstupi od teksta, odnosno dadoda ne{to {to nije izri~ito deo pri~e. Na osno-vu tri ilustracije iz Vile sre}e, bi}e ukazano nato da je nadrealni karakter slika usko povezan spojmovnom integracijom. U narednom delu ukratko}emo predstaviti najva`nije pojmove teorije poj-movne integracije koji }e biti kqu~ni prilikomanalize.

Pojmovna integracija

Teorija pojmovne integracije (Conceptual Blend-ing Theory) razvila se iz dve oblasti kognitivnesemantike – teorije pojmovnih metafora1 i teori-je mentalnih prostora2 – prvenstveno s namerom dase objasni uloga jezika u stvarawu zna~ewa. Ovo se

30

1 O teoriji pojmovnih metafora videti: Lakoff i Johnson(1980); za pregled na srpskom: Klikovac (2004).

2 O teoriji mentalnih prostora videti: Fauconnier (1985),Fauconnier – Turner (2002).

pogotovo odnosi na „kreativne” aspekte jezika, po-put novih metafora, kontrafaktiva i sli~nog, za{ta spomenute dve tradicije nisu mogle da daju za-dovoqavaju}a obrazloèwa (Evans 2007: 12). Najpo-znatiji predstavnici teorije pojmovne integracijesu Fokonije i Tarner, sa svojim delom The Way WeThink (2002), u kojem, kao {to naslov nagove{tava,ovom osnovnom kognitivnom mehanizmu pripisujucentralnu ulogu u qudskom razmi{qawu i imagina-ciji. [tavi{e, autori smatraju da je sposobnost poj-movne integracije bila kqu~ni mehanizam koji je~oveku omogu}io da razvije obrasce pona{awa kojise baziraju na kompleksnim simboli~kim sposobno-stima (Fauconnier – Turner 2002: V–VI).

Pojmovna integracija podrazumeva konstruisawezna~ewa kroz integraciju dveju (ili vi{e) mental-nih struktura, pri ~emu nastaje nova struktura ko-ja je vi{e nego zbir svojih komponenata (Evans2007: 12). Kako bi se unutar ove teorije shematskimodelirao na~in odvijawa procesa pojmovne inte-gracije, koristi se tzv. mreà pojmovne integraci-je (integration network), koja obi~no obuhvata sa-ìmawe ~etiri ili vi{e mentalnih prostora, pri~emu Fokonije i Tarner (2002: 40–44) navode sle-de}e prostore kao wene najfrekventnije elemente:1) ulazni prostori (input spaces) – mreà pojmovne

integracije sadrì najmawe dva ulazna prosto-ra, ~ija se struktura preslikava u amalgamskiprostor kako bi nastala nova struktura;

2) generi~ki prostor (generic space) – sadrì ap-straktne informacije koje su zajedni~ke struk-turama oba ulazna prostora, zahvaquju}i ~emu jeomogu}en proces saìmawa, jer se preslikava-wem ovih informacija iz generi~kog prostorana odgovaraju}e elemente u ulaznim prostorimaidentifikuju elementi koji su kompatibilni ipogodni za saìmawe, {to dovodi do formirawaamalgamskog prostora;

3) amalgamski prostor (integrated space / blendedspace / blend) – rezultat konceptualnog saìma-wa u okviru kojeg se stvara novonastala struktu-ra (emergent structure).Nova struktura u amalgamskom prostoru moè

da nastane na tri na~ina, za koje su zaslu`ni sle-de}i imaginativni procesi u okviru pojmovne inte-gracije:1) sastavqawe (composition) – kombinovawe eleme-

nata iz ulaznih prostora;2) upotpuwavawe (completion) – aktivirawe jednog

dela kognitivnog modela dovodi do aktivirawaostatka semanti~kog okvira (frame3), tj. prizi-vaju se odre|ene ve} postoje}e strukture u vidupozadinskih informacija iz dugoro~ne memori-je, kako bi se inferencijalno upotpunile in-formacije koje se preslikavaju iz ulaznih pro-stora u amalgamski prostor;

3) elaboracija (elaboration) – struktura koja na-staje procesom sastavqawa ili upotpuwavawamoè se daqe razra|ivati kroz mentalnu simu-laciju (running the blend), pri ~emu nastaju do-datne nove strukture.Klasi~an primer koji ilustruje mehanizam poj-

movne integracije (i koji se dugo koristio kao eg-zemplarni primer za ukazivawe na nedostatke teori-je pojmovnih metafora) je slede}i (Grady i dr. 1999):

(1) This surgeon is a butcher. (= Ovaj hirurg je mesar.)

Figurativno zna~ewe ove re~enice je jasno: ra-di se o hirurgu koji lo{e obavqa svoj posao. Iakopostoji nekoliko analogija izme|u pojmova hirur-gije i mesarstva, pojmovna metafora po sebi ne mo-è da objasni kako nastaje zna~ewe da je hirurg ne-kompetentan. Ne postoji analogija izme|u ovih poj-

31

3 Semanti~ki okvir predstavqa strukturiranu mentalnu re-prezentaciju jedne konceptualne kategorije (Kövecses – Ben-czes 2010: 51).

mova koja bi mogla da evocira ovo zna~ewe, jer izanat mesara zahteva odre|enu kompetentnost kojaje neophodna za uspe{no obavqawe mesarskih po-slova, {to se ne podudara s nekompetentno{}u hi-rurga iz navedenog primera. Jedino pojmovna inte-gracija moè da ponudi re{ewe za ovaj problem:– Situacija aktivira dva ulazna prostora: hirur-

giju i mesarstvo.– Generi~ni prostor sadrì osobu koja u okviru

nekog odre|enog posla koristi o{tar alat za se-~ewe nekog tela (ove informacije se javqaju uoba ulazna prostora).

– U amalgamski prostor se zatim preslikavaju od-re|eni elementi iz ulaznih prostora koji se sa-ìmaju. Iz prvog se preuzimaju hirurg, pacijent,hirur{ki alati, sala za operisawe i ciq le~e-wa. Iz drugog se preuzimaju uloga mesara i me-tode mesarstva. Rezultat je novonastala struktu-ra koja predstavqa hirurga u ulozi mesara, ko-ji hirur{kim alatima i metodama mesarstva po-ku{ava da le~i pacijenta, {to evocira zna~eweda je hirurg (u kontekstu svoje profesije) ne-kompetentan.

Metodologija

S obzirom na to da je ciq rada da se istraèkognitivni procesi ilustratorke kako bi se na{laobrazloèwa za odluke koje je donela prilikomoslikavawa radwe iz teksta, bilo je neophodnoosloniti se na teorije i metode kognitivne lin-gvistike. Pritom se teorija pojmovne integracijepokazala kao najpogodnija za analizu izabrane sli-kovnice Vila sre}e autorke Kornelije Funke, budu-}i da se u slu~aju mnogih odluka ilustratorke Zi-bile Hajn moglo ustanoviti da su rezultati upra-vo ovog kognitivnog mehanizma. Zbog ograni~ewa

duìne rada analiza se fokusira na tri slike izpomenute slikovnice koje su posebno reprezentativ-ne za procese saìmawa u ovom delu.

Pri analizi svake ilustracije polazilo se naj-pre od samog teksta, koji je bio kontrastiran s od-govaraju}om ilustracijom, kako bi se utvrdilo ko-ji elementi iz teksta su preuzeti u ilustraciju (ina koji na~in), i kako bi se prona{li elementi uilustraciji koji nisu direktno preuzeti iz teksta,s namerom da se utvrde novonastale strukture uilustraciji. Zatim se nastojalo da se kod tih no-vonastalih struktura utvrde imaginativni proce-si (sastavqawe, upotpuwavawe, elaboracija) koji suzaslu`ni za wihov nastanak.

Analiza je zatim imala za ciq da na osnovu tek-sta i novonastalih struktura rekonstrui{e ilu-stratorkine kognitivne procese na osnovu teorijekonceptualne integracije, pri ~emu se polazilo odrezultata tih procesa (amalgamskog prostora) kasamom procesu nastanka ilustracija (saìmawu po-jedinih ulaznih prostora). U narednom segmentu }e-mo detaqno opisati rekonstruisane procese poj-movne integracije koji su u osnovi analiziranihilustracija.

Za metodologiju u analizi pomo}u teorije kon-ceptualne integracije karakteristi~no je da se netraè generalizacije (kao {to je to slu~aj u anali-zama pomo}u teorije konceptualnih metafora), ve}se fokus prevashodno stavqa na prirodu i speci-fi~nosti pojedinih analiziranih primera (Evans– Green 2006: 436). U skladu s tim ovaj rad ne na-stoji da utvrdi pojmovnointegracijske procese ko-ji su op{tevaè}i za nastanak ilustracija u sli-kovnicama generalno, niti one koji su op{tevaè-}i za stil iste ilustratorke u drugim slikovnica-ma. Ipak, rezultati istraìvawa ovakvog tipa mo-gu da posluè kao primer toga kako se pojmovna in-tegracija moè odvijati pri ilustrovawu tekstova

32

de~jih slikovnica, kao i toga kako se moè vr{itianaliza odnosa teksta i ilustracija u slikovnica-ma ukoliko polaznu ta~ku ne predstavqa iskqu~ivoperspektiva recipijenta ve} i kognicija ilustra-tora.

Analiza

Slika 1

Za doru~kom je Pistacija sedela u wegovoj {oqi. Kakao

je nestao. „Zaista izvrsno!” {apnula je vila i obliza-

la usne, „Kladim se da svako jutro dobija{ ovu drago-

cenost. A ipak si ponovo tako namrgo|en. Zato je sada

vreme za drugu lekciju.” I – pling! – opet je nestala.

Od tri ilustrovane strane koje }e biti anali-zirane u ovom radu, gore prikazana nalazi se hro-nolo{ki na drugom mestu. Me|utim, ona je najpo-godnija kako bi se pojasnila pojmovna integracijakoja je zaslu`na za neuobi~ajene proporcije liko-va vidqive na svim ostalim ilustracijama u kwizi,i stoga }e se prvo woj posvetiti pa`wa.

îtalac na prvi pogled uo~ava da je Lukas dis-proporcionalno mali u odnosu na prostor u kojem

se nalazi: deluje si}u{no u odnosu na sto za kojimsedi, kao i u odnosu na celu prostoriju, a vila Pi-stacija je tako|e ve}a od wega. Ako po|emo od te-orije pojmovne integracije, postaje jasno da ovo ni-je bila proizvoqna odluka ilustratorke ve} da jere~ o integraciji odre|enih prototipi~nih4 kogni-tivnih modela ~ije poja{wavawe doprinosi inter-pretaciji ilustracije i pri~e.

U osnovi ove ilustracije leì pojmovna inte-gracija koja se sastoji iz dva ulazna prostora. Uprvom ulaznom prostoru nalaze se prototipi~neinformacije u vezi s odnosom vile i de~aka, kojije zapravo odnos izme|u nastavnika i u~enika. Uko-liko se dekonstrui{e prototip veze nastavnika iu~enika, postaje uo~qiva jasna hijerarhijska struk-tura: u~enik kao mla|i i mawe iskusan podre|en jestarijem i mudrijem nastavniku. Ova hijerarhijaogleda se i u fizi~kim karakteristikama, jer je uprototipi~noj situaciji u~enik kao mla|i ujednoi mawi od nastavnika. Iz toga proizilazi proto-tipi~no povezivawe autoriteta nastavnika s we-govom veli~inom u odnosu na u~enika. Ovaj odnosse manifestuje na ilustraciji u vilinoj veli~iniu pore|ewu s de~akovom: ona je ve}a od wega jer jewena uloga da ga podu~ava i da ga nau~i da bude sre-}an.

U drugom ulaznom prostoru nalazi se prototi-pi~no znawe o vilama, koje se ~esto prikazuju kaositna stvorewa, znatno mawa od qudskih bi}a. Utom pogledu su na ilustraciji bitne figure vile imajke, ~ijim pore|ewem odmah moè da se uo~i daje vila disproporcionalno mala u odnosu na odra-slu osobu, kao i u odnosu na prostoriju u kojoj senalazi i predmete u toj prostoriji.

33

4 Pojam prototipa ozna~ava relativno apstraktnu, shematskumentalnu reprezentaciju ~lana neke kategorije, koji sadrì naj-istaknutije ili najva`nije karakteristike koje povezujemo sa~lanovima te kategorije (Evans 2007: 175).

Ukoliko posmatramo celokupnu ilustraciju, ja-sno je da je ona rezultat pojmovne integracije ovihulaznih prostora, odnosno da je sama ilustracijaamalgamski prostor u kojem se javqaju novonastalestrukture koje se ne nalaze u ulaznim prostorima.Naime, u amalgamskom prostoru se kao rezultatprocesa sastavqawa manifestuje dimenzijska hije-rarhija s elementima iz oba ulazna domena koja re-zultira odre|enom logikom veli~ine likova. Mo-gu}e ju je prikazati i slede}om formulom, pri ~e-mu je A Lukas, B vila i V majka:

A < B < V

Vila je disproporcionalno mawa od majke, {toje u skladu s prototipi~nim znawem o vilama, alide~ak je mawi ~ak i od vile, {to je u skladu s pro-totipi~nim znawem o odnosu u~iteqa i u~enika. Todovodi do toga da je dete, kao rezultat ove novona-stale logi~ke strukture, disproporcionalno malou odnosu na prostor u kojem se nalazi.

Predmet koji ovo posebno nagla{ava je {oqa ukojoj se vila nalazi. Na ilustraciji je prikazan sle-de}i trenutak iz teksta: „Za doru~kom je Pistacijasedela u wegovoj {oqi”. Me|utim, po{to logikaamalgamskog prostora zahteva da dete bude mawe odvile, dete je tako|e disproporcionalno malo u odno-su na {oqu, {to je u skladu s gorenavedenom formu-lom. Iz toga se vidi da je ilustratorka i prostor-nim elementima pridala odre|enu funkciju u izra-àvawu ove logike. Naime, {oqa se uveli~ava iskqu-~ivo zato {to tekst zahteva da vila mora da staneu wu. To se dosledno radi i na ostalim ilustra-cijama na kojima {oqa ima funkciju posude u kojojse vila nalazi. Me|utim, na ilustracijama na ko-jima vila nije u {oqi, ona nije uveli~ana (videtiSliku 3). Sli~nu funkciju imaju i sto i polica: onisu u proporcionalnom skladu s veli~inom majke alidisproporcionalno veliki u odnosu na vilu i dete.

U vezi s funkcijom koju prostorni elementiimaju kada je re~ o odràvawu logike veli~ine li-kova (ne samo na ovoj ilustraciji ve} i na osta-lim), oni mogu da se podele na dve kategorije. Uprvu kategoriju spadaju elementi koji ~itaocu na-gla{avaju da su vila i dete disproporcionalno ma-li u odnosu na ostatak prostora (kao {to su sto ipolica) i u odnosu na ostale figure. U drugu kate-goriju spadaju prostorni elementi s kojima su vi-la i dete u neposrednoj interakciji. Tako je, naprimer, na ovoj ilustraciji veli~ina stolice nakojoj de~ak sedi prilago|ena wegovim proporcija-ma5, kao i kabina za presvla~ewe u kojoj je vila osta-vila ode}u. [to se ti~e {oqe, ona je u slikovni-ci iskori{}ena u obe funkcije: na ovoj ilustraci-ji (i na jo{ tri ilustracije) spada u prvu katego-riju, dok na drugim ilustracijama spada u drugu(videti Sliku 3).

Na kraju moèmo primetiti i elemente radwena ilustraciji koji nisu direktno preuzeti iz tek-sta. U tekstu pi{e samo da je Pistacija bila u Lu-kasovoj {oqi. Me|utim, prilikom ilustracije ovogtrenutka u radwi ilustratorka je procesom upotpu-wavawa dodala dodatne strukture iz jednog odgova-raju}eg semanti~kog okvira. Ako se zanemari pro-totipi~na upotreba {oqe, kao i wen sadràj (uovom slu~aju kakao), {oqa jednostavno ima funkci-ju posude koja sadrì te~nost i u kojoj se nalaziosoba (tj. vila), {to nedvosmisleno evocira seman-ti~ki okvir kupawa. Taj semanti~ki okvir je ilu-stratorka integrisala u crte`, dodaju}i jo{ nekeelemente koji se vezuju za scenario kupawa i kojise ne spomiwu u tekstu, kao {to su kupa}i kostimi kabina za presvla~ewe.

34

5 Pri tome treba naglasiti da je stolica vertikalno izdu-èna kako bi odgovarala prototipi~noj funkciji stolice daomogu}i osobi koja sedi na woj da se nalazi iznad povr{inestola.

Neuobi~ajene dimenzije likova mogu se, dakle,objasniti polaze}i od pojmovnog saìmawa zasnova-nog na prototipi~nim semanti~kim okvirima, aliisto tako i naizgled proizvoqno dodati elementi(poput kupa}eg kostima) mogu da se objasne uz po-mo} teorije pojmovne integracije (kao i prototi-pa).

Naredne dve ilustracije posluì}e da se daqeistraè kognitivni mehanizmi koji su doprinelistvarawu nadrealnog sveta ove slikovnice.

Slika 2

Lukas Bezenbajn je spavao. Naravno. Ve} je bila pono}.

Pistacija je proklizila kroz prostor, duboko udahnu-

la i dunula mu u uvo. De~ak se prestravqeno trgnuo.

„]ao, }ao!” zapeva Pistacija, „ûla sam da nema{ poj-

ma {ta je sre}a. Da si stalno tmuran, je l’ tako?”

Lukas je trepnuo. Ali debela vila je i daqe bila tu.

Na ovoj ilustraciji, na kojoj je prikazan prvisusret Lukasa i vile Pistacije, dva nadrealna ele-menta koja ~itaocu odmah zapadnu za oko su ovca nakojoj sedi vila i deo ulice na Lukasovom krevetu.Nijedan od spomenutih elemenata nije prisutan utekstu, ali se wihovo prisustvo moè pojasniti

ukoliko se rekonstrui{e proces kognicije ilu-stratorke.

Naime, ve} u samom tekstu nagla{ava se ulogaprototipi~nog znawa ~itaoca: „Lukas Bezenbajn jespavao. Naravno. Ve} je bila pono}.” Pisac isti~eda je radwa de~aka prototipi~na za odre|eno dobadana, {to je ujedno u skladu s prototipi~nim zna-wem koje dete (recipijent) poseduje. Iako se ovcane spomiwe u tekstu, ~iwenica da je ilustratorkaizabrala ba{ ovu ìvotiwu nije rezultat proiz-voqne kreativnosti. Brojawe ovaca je ~esta pojavau medijima za decu kada likovi poku{avaju da za-spe. Vredi ista}i da je vila Pistacija na mnogimcrteìma u slikovnici u pratwi neke ìvotiwe(koja se ne spomiwe u tekstu), ali da se ovca javqajedino na slikama na kojima je no} (ovca je elementsemanti~kog okvira no}i).

Da bi se pojasnilo za{to se deo ulice nalazi naLukasovom krevetu, ponovo je neophodno uzeti uobzir mehanizam pojmovne integracije kojim seilustratorka koristila. Prisustvo ovog par~etaulice usko je povezano s delom teksta koji opisujeda je Pistacija uletela kroz prozor. Prikazivaweulaska u de~ju sobu bazira se na slikovno-shemat-skoj konstrukciji Into (Lakoff – Núñez 2000: 39),koja je kombinacija dveju slikovnih shema6: shemeposude i sheme izvor–putawa–ciq. Soba se kon-ceptualizuje kao posuda, pri ~emu se shema posudesastoji od tri glavna strukturna elementa: unutra-{wost, spoqa{nost i granica (kao i otvor kroz ko-

35

6 Slikovne sheme (image schema) zauzimaju fundamentalnomesto u iskustvenom realizmu i mogu se definisati kao pona-vqaju}i dinami~ki obrasci perceptualnih i telesnih interak-cija koje na{im iskustvima pruàju koherentnost i strukturu,pri ~emu ta iskustva obuhvataju bazi~ne perceptualne, telesno-motori~ne, emocionalne, socijalne i lingvisti~ke dimenzije(Johnson 1987: XIV, XVI). Kao obrasci senzomotori~kih iskusta-va, one na{em intrinzi~no otelovqenom umu daju sposobnostapstraktne konceptualizacije na osnovu na{eg telesnog perci-pirawa sveta (Johnson 2005: 15).

ji se prelazi granica) (Lakoff 1987: 272). Svakokretawe podrazumeva jednu polaznu i jednu ciqnu ta~-ku, {to konceptualizujemo na osnovu sheme izvor–putawa–ciq (Lakoff 1987: 275), pri ~emu ulazak ujednu prostoriju podrazumeva da se ciqna ta~ka na-lazi u unutra{wosti. Ilustratorka se koristilaovim shematskim znawem tako {to je na slici pro-filisana unutra{wost prostorije, tj. ciqna ta~ka,{to jeste u skladu sa shematskom konstrukcijom Into.Uloga pojmovne integracije ogleda se u tome {to jeilustratorka spojila jedan element polazne ta~ke, tj.spoqa{nosti prostorije, s jednim elementom unutra-{wosti, tj. ciqne ta~ke. Ti elementi su ulica ikrevet. Ulica je tako|e element koji je deo prototi-pi~nog znawa ilustratora i ~italaca o domu, biloda je u pitawu ku}a ili neki stambeni objekat. Uko-liko neko dolazi spoqa u ne~iju ku}u, u prototipi~-nom scenariju to ~ini tako {to ide ulicom. Ukoli-ko to ~ini no}u, u prototipi~nom scenariju sija uli~-no osvetqewe, kao {to je slu~aj na ilustraciji.

U prvi ulazni prostor mreè pojmovne inte-gracije koja je zaslu`na za ovu ilustraciju spadajuelementi unutra{wosti prostorije, pri ~emu sekrevet uzima kao profilisan element i ciqna ta~-ka kretawa.

U drugi ulazni prostor spadaju elementi spo-qa{nosti prostorije, tj. polazne ta~ke, od kojih jeprofilisan element deo ulice. S obzirom da svakokretawe od polazne do ciqne ta~ke podrazumeva iproticawe vremena7, u ulazne prostore spadaju irazli~iti vremenski nivoi8.

U amalgamskom prostoru se, kao rezultat in-tegracije ovih ulaznih prostora, krevet i ulica

spajaju u jedan entitet. Funkcija ovog nadrealnogentiteta je dvojaka: kao prvo, taj deo ulice se nailustraciji nalazi izme|u vile i deteta, {to sim-bolizuje put koji je vila pre{la prilikom dolaskado Lukasa. Kao drugo, u wemu se ogleda umetni~kizna~aj ove ilustracije. Ilustratorka na ovaj na~inuspeva da prikaè dinami~ko kretawe pomo}u sta-ti~nih elemenata, tako {to stvara prostorni enti-tet koji istovremeno predstavqa polaznu i ciqnuta~ku kretawa (odnosno celo putovawe).

Takav vid prikazivawa kretawa treba da se kon-trastira s drugim na~inima prikazivawa kretawau ovoj slikovnici, od kojih su neki zasnovani naprikazivawu elemenata s dinami~kim karakterom,kao {to je u ovoj ilustraciji vilina kosa, koja leb-di iza we i delimi~no se jo{ nalazi izvan pro-storije. Drugi su zasnovani na prikazivawu eleme-nata s rezultativnim karakterom, kao {to su oti-sci cipela vile na stolu na Slici 1, koji vode odkabine za presvla~ewe do {oqe u kojoj se kupa. Ovoje metonimijski9 predstavqeno kretawe: otisci surezultat wenog kretawa i predstavqaju ga na os-novu metonimije deo za celinu.

Tre}a i posledwa slika koja }e biti podvrgnutaanalizi u ovom radu specifi~na je po tome {to in-korporira mnogo ve}i procenat teksta u odnosu naprethodne ilustracije. Moè se odmah uo~iti da jeprvi deo teksta, u kojem se opisuje kako Lukas ujutroleì u krevetu i pije kakao, kona~no ose}aju}i ma-lo sre}e, u potpunosti prenet u ilustraciju. Me|u-tim, kako bismo razumeli odakle poti~u ostali ele-menti ilustracije, tj. kako su oni povezani s tek-stom, i u ovom slu~aju je neophodno pozvati se nakogniciju ilustratorke (i potencijalnog ~itaoca).

36

7 Osnovna logika sheme izvor–putawa–ciq podrazumeva da{to se daqe nalazimo od polaze ta~ke, to je vi{e vremena pro-{lo (Lakoff 1987: 275).

8 Prvi vremenski nivo se odnosi na period u kojem se vilanalazi izvan prostorije, dakle na ulici, a drugi vremenski ni-vo podrazumeva trenutak kada vila stiè u prostoriju.

9 Pojmovna metonimija predstavqa kognitivni mehanizam po-mo}u kojeg neki posredni pojam (objekat, doga|aj, karakteristi-ka itd.) omogu}ava mentalni pristup nekom drugom pojmu (objek-tu, doga|aju, karakteristici itd.) koji je deo istog semanti~kogokvira (Kövecses– Benczes 2010: 65).

Slika 3

Slede}eg jutra je Lukas leào u krevetu, pio kakao, i

ose}ao je ne{to malo radosti. „O, mladi gospodin

misli da je dovoqno toga nau~io, je l’?”, re~e

Pistacija, „E, pa gre{i{! Zna{ tek {ta je neka

mrvi~ica sre}e, glupavi! Ne voli{ da izlazi{ napoqe,

je l’?” upita u{tinuv{i Lukasa za nos. „Ne skaku}e{

i ne ska~e{ i uvek ide{ odmerenim korakom, je l’?”

„Pa {ta? Samo {a{avi ska~u.” „Ali biti {a{av

zna~i biti sre}an! Plavo, zeleno, ̀ uto, crveno

stvaraju sre}u, ti duribabo!” Zatim mu je pqunula u

o~i i nestala. Pling!

Naime, u ostatku teksta vila kritikuje Lukasajer nikada ne izlazi napoqe. U ovom momentu u tek-stu – „Ne voli{ da izlazi{ napoqe, je l’?” – ~ita-lac aktivira semanti~ki okvir spoqa{wosti, od~ega i sama ilustratorka polazi. Kada vila obja-{wava koji elementi spoqa{wosti ~ine ~ovekasre}nim, ona ne konkretizuje te elemente ve} samonabraja odre|ene boje. Ipak, po{to je ~italac ak-tivirao semanti~ki okvir spoqa{wosti, te bojesluè kao atributi preko kojih se stvaraju asocija-cije na odre|ene elemente ovog okvira. Ukolikotraìmo ne{to {to je plavo u okviru spoqa{wo-

sti, najprototipi~niji elementi su nebo i voda, odkojih se ilustratorka opredelila za vodu. Ukolikotraìmo ne{to {to je zeleno, prototipi~ni ele-menti spoqa{wosti povezani s tom bojom su travai drve}e, od kojih je u ovom slu~aju izabrano drve-}e. @uta boja je atribut koji se prototipi~no po-vezuje sa suncem, {to je ilustratorka i iskoristi-la. Me|utim, sunce je ovde prikazano u vidu de~jegcrteà na ramu od kreveta, {to se moè obrazlo-ìti na vi{e na~ina. Mogu}e je da je to posledi-ca potrebe za odre|enom kompozicijom crteà ko-ja iskqu~uje mogu}nost da sunce bude na nekom dru-gom mestu, ali ovo, kao i bilo koje drugo obrazlo-èwe, ostaje na nivou pretpostavke.

Pored ovih boja pojavquje se i crvena, kojapredstavqa odre|eni vid izuzetka, jer ilustrator-ka nije preuzela neki prototipi~ni element iz ak-tiviranog semanti~kog okvira. Umesto toga, poste-qina na krevetu je crvene boje, i to ne samo na ovojslici ve} na svakoj.

Kao i kod prethodno analiziranih ilustracija,i u ovom slu~aju je kognitivni mehanizam pojmovneintegracije igrao zna~ajnu ulogu. Ilustratorka jeintegrisala elemente unutra{wosti iz prvog ula-znog domena s prethodno evociranim elementimaspoqa{nosti iz drugog ulaznog domena.

Kako se u tekstu govori o tome da de~ak ne napu-{ta sobu, stvara se utisak izolacije u odnosu naspoqa{nost, {to u vidu koncepta izolacije pred-stavqa tre}i ulazni prostor ove integracionemreè.

U amalgamskom prostoru je na taj na~in nasta-la slika u kojoj se de~akov krevet nalazi na ostrvu(pri ~emu je ostrvo prototipi~an element koji jeilustratorka povezala s pojmom izolacije). Zemqau amalgamskom prostoru ima funkciju vezivnog ele-menta koji povezuje elemente iz druga dva ulaznaprostora. Ovo ostrvo, kao rezultat procesa sasta-

37

vqawa i upotpuwavawa, u sebi sadrì sve prethod-no spomenute elemente spoqa{nosti, i time stvaraprostor koji se nalazi spoqa, ima elemente unu-tra{wosti i evocira utisak izolacije. Dodatninovonastali elementi u ovom pojmovnom amalgamurezultat su ilustratorkinog imaginativnog proce-sa elaboracije, {to podrazumeva da je ilustrator-ka, nakon {to je izvr{ila pojmovnu integraciju,simulacijom dinami~ki razradila novonastaliamalgam tako {to je dodala elemente koji se proto-tipi~no uklapaju u nastali scenario: plivawe i ri-ba, elementi vezani za vodu, i iks-oks nacrtan kre-dom na stablu drveta.

Ova ilustracija je tako|e posebna iz jednog do-datnog razloga. Naime, ilustratorka je izvr{ilajo{ jednu pojmovnu integraciju nakon prethodnoopisane, tj. radi se o sloènoj mreì integracije(complex integration network), kod koje se prethod-no stvoreni pojmovni amalgam daqe koristi (kaoulazni domen) u okviru dodatne pojmovne integra-cije. Ilustratorka je u ilustraciju slikovnice in-tegrisala scenario o~ekivane interakcije ~itaocasa slikovnicom, pri ~emu se novonastala struktu-ra ogleda u tome da je ilustratorka kod svakog ele-menta ilustracije dopisala naziv boje (koja jeatribut tog elementa), i to rukopisom koji naliku-je de~jem. Kroz ovu drugu pojmovnu integraciju ilu-stratorka postiè neku vrstu ru{ewa ~etvrtog zi-da tako {to se imaginarni svet slikovnice (prviulazni prostor i prethodno nastali pojmovni amal-gam) integri{e u stvarni svet ~itaoca (drugi ula-zni prostor).

Zakqu~ak

Primenom teorije pojmovne integracije na ana-lizu ilustracija iz slikovnice Vila sre}e ostva-

ren je jedinstven uvid u kogniciju ilustratorke iukazano je na to da prototipi~no znawe igra kqu~-nu ulogu u pribliàvawu sadràja slikovnice ~i-taocima putem ilustracija. Naizgled proizvoqniaspekti crteà, koji se na prvi pogled mogu jedno-stavno pripisati nadrealnom stilu, zapravo se po-zivaju na prototipi~ne scenarije i odraàvaju du-bqe zna~ewe pri~e. Razja{wavawe ulaznih prosto-ra iz ~ijeg spoja se stvara novonastala strukturaomogu}ilo je da se na primeru tri ilustracije po-kaè da je svako odstupawe od teksta nastalo kaoposledica pojmovne integracije.

U analizi je uz pomo} prve ilustracije utvr|enoda su neuobi~ajene proporcije likova odraz, s jednestrane, hijerarhijske strukture, ali i prototipi~-nog znawa o vilama kao mitskim bi}ima, {to je kaorezultat pojmovne integracije saèto u posebnu di-menzijsku logiku ilustracije. Iz tog razloga je vi-la, koja podu~ava Lukasa, ve}a od wega, ali je maj-ka ve}a i od vile i od Lukasa, u skladu s predsta-vom o tome da su vile sitna bi}a, i time se isto-vremeno hijerarhija izme|u majke i deteta ogledau veli~ini. Uveli~ani predmeti (na ovoj slici {o-qa) imaju nadrealne proporcije da bi se odràlalogika amalgamskog prostora, a elementi kojih ne-ma u tekstu, poput kabine za presvla~ewe ili ko-stima za kupawe, nisu proizvoqno dodati ve} su na-stali procesom upotpuwavawa polaze}i od ve} pri-sutnog semanti~kog okvira.

Teorija pojmovne integracije omogu}ila je da seutvrdi za{to se na drugoj ilustraciji javqaju ovcai deo ulice na Lukasovom krevetu, dva elementa ko-ji zna~ajno doprinose nadrealnom karakteru slike,i ~ije prisustvo moè da se objasni utvr|ivawemulaznih prostora ~ija je struktura preslikana uamalgamskom prostoru.

Na tre}oj ilustraciji ogleda se mo`da najkrea-tivnije tuma~ewe teksta. Lukasov krevet dospeo je

38

na ostrvo zbog spajawa tri ulazna prostora: u pr-vom se nalaze elementi unutra{wosti (krevet), udrugom elementi spoqa{nosti (voda, drvo), koji sene javqaju u tekstu ali se nalaze unutar semanti~-kog okvira koji pisac evocira, i u tre}em konceptizolacije, tako|e evociran u tekstu, koji je sli-kovno predstavqen u vidu ostrva.

Kroz analizu je pokazano da je slikovnica Vilasre}e primer veoma uspe{ne interakcije teksta islike iz koje proizilazi slojevito tuma~ewe pri~e.Nadrealni karakter ilustracija i dovitqivo tuma-~ewe teksta ne ~ine kwigu samo dopadqivom ve} su,iako na prvi pogled to nije uo~qivo, usko povezanis tekstom i time ga pro{iruju i nagla{avaju wego-vo zna~ewe. Jednostavan tekst, zanimqive i {areneilustracije, kao i korisna pouka ~ine ovu kwiguprivla~nom i zna~ajnom za mlade ~itaoce, ali za-hvaquju}i upravo sloènoj interakciji teksta islike ona moè da privu~e i starije ~itaoce i daim pruì zadovoqstvo.

IZVORI

Primarni

Funke, Cornelia; Hein, Sybille. Die Glücksfee. Frank-furt am Main: Fischer Schatzinsel, 2007.

Sekundarni

Cianciolo, Patricia. Informational Picture Books forChildren. Chicago: American Library Associati-on, 2000.

Evans, Vyvyan; Green, Melanie. Cognitive Lingui-stics: An Introduction. Edinburgh: Edinburgh Uni-versity Press, 2006.

Evans, Vyvyan. A Glossary of Cognitive Linguistics.Edinburgh: Edinburgh University Press, 2007.

Fauconnier, Gilles; Turner, Mark. The Way We Think:Conceptual Blending and the Mind’s HiddenComplexities. New York: Basic Books, 2002.

Fauconnier, Gilles. Mental Spaces. Cambridge/ Mas-sachusetts: MIT Press, 1985.

Grady, Joseph E; Oakley, Todd; Coulson, Seana.Blending and Metaphor. In: Gibbs, Raymond W;Steen, Gerard J. (eds.): Metaphor in CognitiveLinguistics. Amsterdam/ Philadelphia: John Be-njamins Publishing Company, 1999, 101–124.

Johnson, Mark. The philosophical significance of ima-ge schemas. In: Hampe, Beate (ed.). From Per-ception to Meaning. Image Schemas in CognitiveLinguistics. Berlin/ New York: Mouton de Gruy-ter, 2005, 15–33.

Klikovac, Du{ka. Metafore u mi{qewu i jeziku.Beograd: Biblioteka XX vek, 2004.

Kövecses, Zoltán; Benczes, Réka. Kognitív nyelvés-zet. Budapest: Akadémiai Kiadó, 2010.

Lakoff, George; Johnson, Mark. Metaphors We LiveBy. Chicago/ London: The University of ChicagoPress, 1980.

Lakoff, George; Rafael, Núñez. Where Mathematics Co-mes From: How the Embodied Mind Brings Ma-thematics into Being. New York: Basic Books, 2000.

Lakoff, George. Women, fire, and dangerous things:What categories reveal about the mind. Chicago:University of Chicago Press. 1987.

Nikolajeva, Maria; Scott, Carole. The Dynamics ofPicture Book Communication. Children’s Litera-ture in Education Vol. 31 (4) (2000), 225–239.

Nodelman, Perry. Words About Pictures: The Narra-tive Art of Children’s Picture Books. Athens (Ge-orgia): University of Georgia Press, 1990.

Sipe, Lawrence. How Picturebooks Work: A Semio-tically Framed Theory of Text-Picture Relation-ship. Children’s Litearture in Education Vol. 29(2) (1998) 97–108.

39

Iva M. SIMURDI]@olt A. PAPI[TA

FROM COGNITION TO ILLUSTRATION:CONCEPTUAL INTEGRATION IN

THE PICTURE BOOK DIE GLÜCKSFEEBY CORNELIA FUNKE

Summary

Picture books are a specific kind of children’s literatureand as such they are often the subject of various studies.This is largely due to the unique way in which they tell sto-ries, namely through combining two types of media – textand images. Their interaction creates a unique reception ofthe content, as it entails combining information that thewritten words offer with that of the visual interpretation ofthe text, offered by the illustrations. In this paper, the cog-nitive mechanisms that are hidden behind these visual in-terpretations were analysed. As such, this paper puts its fo-cus on the illustrator. With the help of Conceptual BlendingTheory, it was attempted to explain why the illustrations inthe picture book Die Glücksfee by Cornelia Funke, illus-trated by Sybille Hein, have a very surreal character and of-ten deviate from the text. The analysis showed that the il-lustrations reflect the result of conceptual blending and thatthey rely on prototypical information from the scenarios de-picted in the plot, resulting in them contributing to the un-derstanding and interpretation of the text.

Key words: conceptual integration, children’s literature,picture books, illustrations, Cornelia Funke, Sybille Hein

UDC 821.112.2–31.09 Herrndorf W.

� Spomenka V. KRAJÊVI]Kwièvnica

Republika Srbija

SAVREMENIKLASIKKWI@EVNOSTIZA MLADERoman îkVolfgangaHerndorfa

SA@ETAK: Roman îk nema~kog pisca Volfganga

Herndorfa jedno je od retkih dela u savremenoj evropskoj

kwièvnosti za mlade koja se ve} mogu smatrati klasi~-

nim. Epitet klasi~no uglavnom se pripisuje onim delima

koja uspevaju da kroz vreme o~uvaju aktuelnost – ili se

pak s dobrim razlozima veruje da }e je o~uvati – i koja

su u stawu da zadovoqe kako ukus {iroke ~itala~ke publi-

ke, tako i kriterijume akademske kritike. Roman ̂ ik za-

dovoqava oba zahteva. Dobio je nagrade: 2011. nacionalnu

Nagradu za kwigu za mlade i Nagradu „Klemens Brentano”,

a u kategoriji beletristike u{ao je u uì izbor za Na-

gradu Lajpci{kog sajma kwiga. Naredne godine dobio je i

Nagradu „Hans Falada”. Za samo nekoliko godina od obja-

vqivawa u{ao je u obaveznu literaturu. Od 2010, kad je ob-

javqen, do septembra 2016. u Nema~koj je prodat u dva mi-

liona primeraka. Istovremeno je preveden na tridesetak

jezika. Godinu dana po objavqivawu postavqen je na scenu,

da bi tokom sezone 2012/2013. to bila najgledanija pred-

stava na svim nema~kim pozornicama. Sredinom 2016. po-

40

~eo je vrlo uspe{an ̀ ivot filmske ekranizacije romana,

a od marta 2017. îk se u Nema~koj izvodi i kao opera.

U romanu se opisuje putovawe dvojice ~etrnaestogodi{wa-

ka, Majka Klingenberga, koji poti~e iz gra|anske ali ra-

zorene porodice, i }utqivog i zatvorenog iseqenika iz

Rusije Andreja îha~ova, zvanog îk. Obojicu u razredu

smatraju autsajderima. Kada îk u ukradenoj, dotrajaloj

ladi do|e po Majka i predlaè mu putovawe u nepoznato,

po~iwe Velika avantura. Formu avanturisti~kog romana

Volfgang Herndorf koristi da postigne napetost, a epi-

zode – da iskaè svoje veliko pripoveda~ko ume}e, psiho-

lo{ku tanko}utnost i izvanredan humor. Roman îk ~e-

sto porede sa jednim od naj~uvenijih ostvarewa u domenu

kwièvnosti za mlade, Selinxerovim romanom Lovac uìtu.

KQU^NE REÎ: klasi~no delo, ànrovska kwièv-nost, recepcija, nagrade, obrade, kwiga za mlade, avantu-risti~ki roman, uloga epizoda, jezik dela, ton dela, pre-vod dela

Roman ̂ ik nema~kog pisca Volfganga Herndor-fa jedno je od retkih dela u savremenoj evropskojkwièvnosti za mlade koja se ve} mogu smatratiklasi~nim. Epitet klasi~no uglavnom se pripisu-je onim delima koja uspevaju da kroz vreme o~uva-ju aktuelnost – ili se pak s dobrim razlozima ve-ruje da }e je o~uvati – i koja su u stawu da zadovo-qe kako ukus {iroke ~itala~ke publike, tako ikriterijume akademske kritike, te postaju nezaobi-lazni deo kwièvnosti kojoj pripadaju. Jasno je danije nimalo lako ste}i naklonost te dve mahom za-va|ene instance, posebno u okvirima ànrovskekwièvnosti, dakle one odre|ene potrebama, mo-gu}nostima i o~ekivawima nekog specifi~nog kru-ga ~italaca. Zadovoqewe takvih potreba, mogu}no-sti i o~ekivawa zadatak je vanliterarne prirodekoji po prirodi stvari ograni~ava umetni~ku slo-bodu, a s wom i umetni~ke domete. Kako je kwièv-nost za mlade ànrovskog karaktera, ne ~udi {tone obiluje delima koja mogu da ponesu epitet kla-

si~nih. No kao da su uska vrata {to do wih vodezaslu`na za to {to me|u klasicima kwièvnostiza mlade postoje ve~no mlada dela neosporne umet-ni~ke vrednosti, kakav je na primer SelinxerovLovac u ̀ itu, sa kojim se Herndorfov roman ~e-sto poredi. I najzad, ̂ ik je samo nekoliko godinaposle objavqivawa u{ao u obaveznu literaturu ne-ma~kih {kola, na radost |aka.

O tome koliko se roman ̂ ik dopao mladima go-vore ve} i gole ~iwenice: od 2010, kad je objavqen,do septembra 2016. u Nema~koj je prodat u dva mi-liona primeraka; istovremeno je preveden na tri-desetak jezika. Godinu dana po objavqivawu posta-vqen je na scenu, da bi tokom sezone 2012/2013. tobila najgledanija predstava na svim nema~kim po-zornicama. Sredinom 2016. po~eo je vrlo uspe{anìvot filmske ekranizacije romana, a od marta2017. îk se u Nema~koj izvodi i kao opera. Oumetni~koj vrednosti ̂ ika svedo~e pak nagrade, odkojih je samo prva ànrovska: 2011. dobija nacio-nalnu Nagradu za kwigu za mlade i Nagradu „Kle-mens Brentano”, a u kategoriji beletristike ulaziu uì izbor za Nagradu Lajpci{kog sajma kwiga,koja je, zajedno s nagradom Frankfurtskog sajma, naj-presti`nije odli~je na nema~koj kwièvnoj sceni.Naredne godine dobio je i Nagradu „Hans Falada”.To {to je te godine Herndorfov roman Pesak do-bio nagradu Lajpci{kog sajma koja je prethodne iz-makla îku nezvani~no se tuma~i kao ispravkapropusta. I najzad, îk je u Nema~koj stekao è-stoke fanove, i to razli~itih uzrasta, te je izda-va~ Rovolt wihovu glad za nastavkom uìvawa na-stojao da zadovoqi time {to je 2014. posthumno ob-javio Herndorfovo fragmentarno delo pod nazivomSlike tvoje velike qubavi. Da, na veliku ̀ alost– posthumno.

Volfgang Herndorf je ro|en 1965. u Hamburgu,a 2013. u Berlinu je izvr{io samoubistvo, kad je

41

postalo izvesno da je izgubio bitku sa neizle~ivombole{}u. Otkad je u februaru 2010. ustanovqenoda ima tumor na mozgu, Herndorf vodi digitalnidnevnik koji naziva Rad i struktura. To svedo-~anstvo o ìvotu ~ije vreme isti~e Rovolt je, ta-ko|e posthumno, objavio kao kwigu.

Po obrazovawu, Volfgang Herndorf je slikar.Za svoje bavqewe slikarstvom kaè da nije uspe-vao da ostvari ono {to je od sebe o~ekivao, pa ses vremenom sasvim orijentisao na strip, u kome sucrteì postojali sve mawi a tekst u obla~i}imasve ve}i.

Svoje prvo kwièvno delo, roman U pli{animolujama, objavio je 2002. To je roman o mladom ~o-veku koji iz provincije dolazi u Berlin i ukqu~ujese u wegov pomodni i boemski ìvot, prema komeje kriti~an i podsmeva mu ali kome ipak pripada.Iako je glavni junak tridesetogodi{wak, autor zaovu kwigu kaè da je roman o adolescentima. Ve}u ovoj Herndorfovoj kwizi neki kriti~ari videsli~nost sa Selinxerovim Lovcem u ̀ itu.

Potom sledi zbirka kratkih pri~a S ove stra-ne Van Alenovog pojasa (re~ je o jednom od omota~azemqine kugle), objavqena 2007. a 2008. oven~ananema~kom Nagradom za pripovetku. Herndorfovepri~e su pripovesti o marginalcima, o drugom idruga~ijem, ~ak i ni o ~emu, pri~e koje ni{ta eks-plicitno ne govore ali sve kaù, duhovite i isto-vremeno mu~ne, privla~ne i odbojne, tajanstvene,krhke, napete u svakom trenutku, ali to je neka po-sebna, unutra{wa napetost. „Ipak je, dakle, mogu}ena nema~kom napisati inteligentne i istovremenoekstremno zabavne pri~e”, ocewuje kriti~arka li-sta Zidoj~e cajtung. Kwigu svrstavaju u pop kwi-èvnost, ali pritom konstatuju: boqeg od ovoga usavremenoj pop kwièvnosti trenutno nema.

Roman ̂ ik objavqen je 2010, a 2011. izlazi ro-man Pesak. Kwiga ~ija se radwa odigrava u pusti-

wi kao da je i sama pustiwa besmisla. Sve klizi,izmi~e razumevawu, kao {to pesak klizi me|u pr-stima, radwa proisti~e iz pogre{nih poteza i pro-cena, susreti likova su plod slu~ajnosti, niko nezna o ~emu se zapravo radi. Mada je autor krajwedistanciran, stendalovski neukqu~en u apsurdnedoga|aje u kojima su izme{ane krhotine obrazacapop kulture i trivijalnosti savremenog sveta, is-pod tog hladnog, ironi~nog tona izbija te{ka tugakoju oseti i ~italac neupu}en u to da autor klizika suèwu levka {to vodi u smrt.

Otkud u dru{tvu takvih kwiga roman kakav jeîk? Oko 2004. Herndorf je ponovo ~itao kwigekoje je voleo kao dvanaestogodi{wak, da vidi da lisu zaista tako dobre kao {to ih ~uva u se}awu i dasazna ne{to vi{e o sebi iz tog vremena: Goldin-govog Gospodara Muva, Haklberija Fina MarkaTvena, Avanture Gordona Pima Edgara AlanaPoa. U svim tim kwigama, zapazio je, va`ne su tristvari: vrlo brzo nestaje odraslih, barem kao va-`nih aktera, re~ je o velikom putovawu i o velikojvodi. A kad je ocenio da u Nema~koj na po~etku 21.veka takvo putovawe klinci mogu da ostvare samoukradenim kolima, dok dlanom o dlan stvorila seokosnica romana îk. Herndorf pritom nije re-{io da napi{e roman za mlade, nego naprosto – ro-man o de~acima koji ukradenim kolima kre}u u ne-poznato. Kao avanturisti~ka proza, gra|ena u duhupikarskih romana, kwiga prirodno izlazi u susretukusu vr{waka glavnih junaka, dok wena struktu-riranost u epizode, kakva se javqa u filmovima ti-pa road movie, dozvoqava autoru da {iri kadrovesvoje proze i da dâ zamaha kwièvnom talentu.

[ta on, ro|en 1965, zna o generaciji ro|enoj1995, pitao se Volfgang Hernrdorf na po~etkuavanture pisawa ovog avanturisti~kog romana. Nezna ni{ta, glasio je odgovor, ali svi kwièvni li-kovi su ionako izmi{qeni. Stoga se prepustio

42

imaginaciji i iskustvu {to se sleglo s raznihstrana. U skladu s takvim stavom, nije preterivaosa formalnim obele`jima generacije 1995. To jeuo~qivo i na planu jezika – wegovi junaci govore,reklo bi se, prirodno, ali ne tvrdim slengom. Ta-kva odluka je mudra jer se varijante slenga mewajui ve} kroz koju godinu ono {to je danas aktuelnopostaje zastarelo i sme{no. No jasno je da junaciovakvog romana ne mogu da govore ni izbru{enimkwièvnim jezikom. Tu je trebalo na}i meru, kojuje na{ao i autor kwige kao i prevoditeqka Mir-jana Popovi}; srpskim ~itaocima ona je podarilajednu izvanrednu, senzibilno rekonstruisanu verzi-ju ̂ ika kakvu i zasluùje delo muwevito uvr{}enou kategoriju klasika.

Mada ̂ ik nije napisan kao delo za mlade, naimedelo striktno nameweno odre|enom ~itala~komkrugu prema kome je i skrojeno, Herndorf je pi{u-}i roman o de~acima od 14 godina neizbe`no za{aona teren ànrovske kwièvnosti. Na planu nara-cije, putovawe u neizvesno unosi potrebnu nape-tost, dok su glavni junaci profilisani tako da do-zvoqavaju ukqu~ivawe mehanizama identifikacijei projekcije. Doga|aje koji su se zbili prepri~avanam Majk Klinkenberg, usamqeni de~ak iz imu}neali razorene porodice u kojoj maj~inu qubav osu-je}uje teàk alkoholizam dok je otac samoìv ibrutalan autokrata. Svoju nesigurnost Majk u {ko-li izraàva povla~ewem, no u jednom trenutku seprili~no neadekvatno otvara, {to se doìvqavakao ispad te dobija nadimak Psiho. Naravno daPsiho na kraju godine ne}e biti pozvan na velikuro|endansku ùrku najlep{e devoj~ice u razredu,Tatjane ]osi}, u koju je, na svoju nesre}u, i zaqu-bqen. No u razredu postoji jo{ jedan autsajder, ne-adaptirani ruski de~ak Andrej ̂ iha~ov, zvani ̂ ik,o kome se ne zna gotovo ni{ta jer je u {koli namr-go|en i }utqiv, a ponekad na ~as do|e i pijan. Ni

on, razume se, nije pozvan na Tatjaninu ̀ urku, {towega nimalo ne poga|a. U ukradenoj polovnoj ladinivi ̂ ik dolazi po Majka i poziva ga na put u Vla-{ku, gde ìvi îkov deda. Gde je ta~no Vla{kaîk ne zna, a o~igledno ga to mnogo i ne zanimajer u kolima nema nikakve karte. I tako po~iweVelika avantura: de~aci dospevaju u bizarne pa iopasne situacije, sre}u svakojake ~udake, me|u koji-ma i devoj~icu koja ìvi na |ubri{tu, otkrivajuvlastitu snala`qivost, hrabrost pa i privla~nost,sti~u samopouzdawe, dokazuju sposobnost za soli-darnost, odrastaju… Veliku avanturu Herndorfpak koristi za nizawe otka~enih epizoda i izvan-rednih epizodnih likova, demonstriraju}i svoj iz-vrsni humor, svoj sluh za fine vibracije, svoju ve-{tinu sen~ewa i, istovremeno, sklonost ka grote-sknom. No sve to uzbudqivo, ~udno i urnebesno pro-ìma isti bazi~ni ton topline i humanosti, nadkwigom lebdi neka blagost koja krepi srce i mla-dog i svakog drugog ~itaoca. Pred kraj kwige glav-ni junak }e i eksplicitno re}i da su mu roditeqi,nastavnici i televizija govorili da je ~ovek r|av.Mo`da i jeste tako, spreman je da se sloì Majk,mo`da je 99 posto qudi r|avo, ali su îk i on nasvom putovawu sretali samo onaj preostali jedanprocenat.

Kriti~ar Gustav Zajbt (Seibt) kaè da je îkroman nema~kog romantizma, napisan u tradicijiTika i Ajhendorfa, ali ameri~kim sredstvima.Volfgang Herndorf to ne spori, takvo svrstavawemu i laska, ali priznaje da mu to nije bila namera,i da neku veliku nameru nije ni imao, hteo je samoda jedno avanturisti~ko putovawe opi{e tako dane bude dosadno. îme je ponajvi{e sledio Nabo-kovqev putokaz – kwiga mora da uhvati.

43

Spomenka V. KRAJ^EVI]

CONTEMPORARY CLASSIC OFLITERATURE FOR YOUNG ADULTS.Novel Tschick by Wolfgang Herrndorf

Summary

The novel Tschick, written by the German writer Wolf-gang Herrndorf, is one of the few works in contemporaryEuropean literature for young people that can already beconsidered classical. The epithet ”classical” is usually at-tributed to those works that manage to preserve their actu-ality over time – or, with good reasons, it is believed thatit will be preserved – and which are able to satisfy both thetaste of the wide reading audience and the criteria of acad-emic critique. The novel Tschick meets both requirements.The attitude of critics is evidenced through literary awards:the 2011 National Youth Book Award and the KlemensBrentano Prize, and in the category of fiction he was short-listed for the Leipzig Book Fair Prize. In the following yearhe received the Hans Falada Prize. In just a couple of yearssince publication, the novel became the assigned reading.The reception among young readers is illstrated by the fol-lowing facts: from 2010, when it was published, toSeptember 2016, it was sold in Germany in two millioncopies; at the same time it has been translated into somethirty languages. A year after its release, it was put on thestage. It was the most watched play on all German stagesduring the season 2012/2013. In the middle of 2016 it wassuccessfully filmed, and since March 2017 it has been per-formed as an opera in Germany. The novel describes thejourney of two fourteen-year-olds, Maik Klingenberg, whocomes from an affluent but broken family, and a uncom-municative and reticent Russian immigrant AndrejTschichatschow, called Tschick. Both are considered out-siders in their class. When Tschick comes to Maik in astollen, run-down Lada and suggests a trip into the un-known, the Great Adventure begins. Wofgang Herrndorf us-es a form of adventure novel to create suspense, and throughepizodes he expresses his great narrative skill, psychologi-cal subtlety yand extraordinary humour. The novel Tschick

is often compared to Salinger’s The Catcher in the Rye, oneof the most famous achievements in the domain of litera-ture for young people.

Key words: classical work, genre literature, reception,awards, treatments, book for young people, adventure nov-el, role of episodes, language, tone, translation

44

NOVA ISTRA@IVAWA

UDC 050 (=162.4)(02.053.2/.6/(497.113)821.162.4(497.11)–93–09

� Jarmila A. HODOLIÔVÁDaniela M. MARÔKOVÁUniverzitet u Novom SaduFilozofski fakultetRepublika Srbija

ISTORIJA SLOVA^KEDE^JE PUBLICISTIKEU VOJVODINI*

SA@ETAK: Cilj rada je da se na osnovu sakupljene gra-|e prikaè istorija izlaènja slova~kih de~jih ~asopisa u Voj-vodini. Po~eci izlaènja prvog ~asopisa za decu datiraju iz1864. godine, kada je Jozef Podhradski (Jozef Podhradský)izdavao u Novom Sadu ~asopis za decu Slavik (Slávik) i ~a-sopis za omladinu Zornji~ka (Zorni~ka). Ovi ~asopisi sesmatraju prvim slova~kim de~jim ~asopisima u jugoisto~nojEvropi. Slede}i porodi~ni rukopisni ~asopis je ~asopis Mra-vec, koji je u Staroj Pazovi u krugu porodice evangeli~kogsve{tenika Vladimira Hurbana pisao njegov sin, kasnije po-znati pisac Vladimir Hurban Vladimirov. U rad smo uvrstilii ~asopis Zornji~ka (Zorni~ka) koji je izlazio u Budimpe{ti,ali vode}a li~nost i autor mnogih radova u njoj je slova~kivojvo|anski pisac Jan âjak. Pre rata je po~eo da izlazi i~asopis Slnje~ko (Slnie~ko), za vreme rata nije izlazio, a na-stavio je da izlazi posle rata sa novom redakcijom. ̂ asopismenja ime u Na{i pionjeri (Na{i pionieri) 1947. godine, dabi 1970. godine promenio ime u Pionjeri. Od 1970. godinedo danas izlazi pod nazivom Zornji~ka (Zorni~ka). Poslednji~asopis originalnih radova za decu – ârbolog predstavlja

45

* Rad je nastao u okviru projekta Diskursi manjinskih jezika,knjièvnosti i kultura u jugoisto~noj i srednjoj Evropi (178017),koji finansira Ministarstvo prosvete, nauke i tehnolo{kog razvo-ja Republike Srbije.

radove studenata sa tri visoke {kole na slova~kom jeziku iizdaje ga Odsek za slovakistiku Filozofskog fakulteta u No-vom Sadu.

KLJU^NE REÎ: slova~ki ~asopisi za decu u Vojvodini,Slávik, Zorni~ka, Mravec, Zorni~ka (Budape{t), Na{e slnie-~ko, Zorni~ka (Stará Pazova), Na{i pionieri, Pionieri, Zor-ni~ka, ̂ arbológ

Seoba Slovaka u Donju zemlju odnosno u dana-{nju Vojvodinu po~ela je 1745. godine, kada je Ma-tej ̂ anji sa teritorije dana{nje Slova~ke do{ao u da-na{nji Ba~ki Petrovac. Od te godine postepeno su seSlovaci doseljavali u Ba~ku, Banat i Srem. Svako se-lo je u po~etku traìlo da ima u~itelja i sve{tenika.Njihova uloga je pre svega bila da se podigne pro-svetni i kulurni ̀ ivot slova~kog stanovni{tva. U ve-zi sa tim je va`no spomenuti i {tampana izdanja, ko-ja su Slovaci u Donjoj zemlji najpre dobijali iz Slo-va~ke, ali je slova~ka inteligencija, koja je ̀ ivela nateritoriji Vojvodine, imala ambicije da osnuje svojenovine i ~asopise.

Uprkos tome {to 19. vek predstavlja izuzetno ne-povoljno razdoblje za razvoj slova~kog narodnog ikulturnog ̀ ivota, po~inju da izlaze ~asopisi namenje-ni odre|enom profilu ~itala~ke publike: pedago{ki,poljoprivredni, pozori{ni, verskog karaktera, a kasni-je i literarni, dru{tvenopoliti~ki, studentski, kao i lo-kalne, mesne novine, ~asopisi i godi{njaci. Navodi-mo njihov kratak pregled, a u fusnotama dajemo na-ziv konkretnog ~asopisa u na{em slobodnom prevo-du na srpski jezik radi boljeg razumevanja.

Sa intencionalnom de~jom knjièvno{}u susre}e-mo se ve} u prvoj fazi nacionalnog preporoda. Ovaliteratura u ruke de~jeg ~itaoca dolazi u formi zborni-ka, zabavnika, ~itanki, ili u ~asopisima za odrasleu kojima su izlazili posebni prilozi za decu. Na osno-vu tekstova koji uop{te nisu bili primereni de~jemuzrastu, zaklju~ujemo da su pomenute publikacijeprema de~jem ~itaocu bile potpuno indiferentne.

Sa ranom fazom de~je knjièvnosti moèmo dapoveèmo i po~etke slova~ke ùrnalistike za decui omladinu.

Slávik (Slavik)1 i Zorni~ka (Zornji~ka)2

Jan Kopal (Kopál 1984: 111) ~asopise za decu iomladinu Slavik (Slávik) i Zornji~ka (Zorni~ka) sma-tra prvim de~jim ~asopisima koji su po~eli da izlazena slova~kom jeziku u vojvo|anskoj sredini. JozefPodhradski (Jozef Podhradský) (1823–1915), evan-geli~ki sve{tenik i srednjo{kolski profesor, u to vre-me poznata li~nost u slova~kom knjièvnom ̀ ivotu,na poziv vladike Platona Atanackovi}a do{ao je 1863.godine u Novi Sad, gde je bio profesor pravoslavnegimnazije. Pavel Jozef [afarik, koji je u to vreme bioprofesor pravoslavne gimnazije u Novom Sadu, a tuje boravio od 1819. do 1833. godine, predlagao jeda Podhradski predaje filozofiju i filologiju. Sara|i-vao je i sa Svetozarom Mileti}em. U Novom Saduje boravio kratko jer su ga ve} 1872. godine preme-stili u novoosnovanu ma|arsko-srpsku gimnaziju uSomboru. Ve} godinu dana posle dolaska u Novi Sad(1864. godine) po~eo je da izdaje spomenute ~aso-pise. To su prvi slova~ki ~asopisi za decu i omladi-nu ne samo u vojvo|anskoj sredini i u Slova~koj ne-go i prvi ~asopisi na slova~kom jeziku u jugoisto~nojEvropi. Sa formom slova~kih ~asopisa za decu i omla-dinu se prvi put susre}emo mimo etni~ke teritorijeSlova~ke, {to je dodu{e, paradoks, ali je zanimljivapojava u pro{losti na{eg naroda.

Poku{aj stvaranja de~jeg i omladinskog ~asopisau {ezdesetim godinama 19. veka predstavljaju dva~asopisa koja su izlazila od 1864 do 1865. godineu Novom Sadu. Izdavao ih je pisac Jozef Podhradski,

46

1 U prevodu: Slavuj.2 U prevodu: Danica.

koji je u Novi Sad do{ao 1863. godine a ve} na pro-le}e 1864. godine dobio je dozvolu za izdavanje ~a-sopisa koje je ve} prethodno pripremio. Prvi ~asopisisu izlazili pod imenom Slávik, sa podnaslovom No-vinky pre slovenské dietky; pre obveselenie a zo{le-chtenie srdca3 i Zorni~ka, sa podnaslovom List preslovenských mládencov a panny; pre obveselenie azo{lechtenie srdca4.

Naslovna strana prvog broja ~asopisa Slávik i Zorni~ka

U prvim brojevima ~asopisa Slávik i Zorni~kapi{e da izlaze dva puta mese~no, u pojedina~nimsveskama na 4 tabaka. Oba ~asopisa su {tampanau Novom Sadu u pravoslavnoj Episkopskoj {tampa-riji, u formatu 13 x 21cm. Za dve godine iza{lo jeukupno 9 brojeva, od toga 5 brojeva ~asopisa Sláviki 4 broja ~asopisa Zorni~ka, na ukupno 347 stranica(Slávik 56 stranica, Zorni~ka 291 stranica). JozefPodhradski nije bio samo izdava~ ve} i urednik i naj-zastupljeniji autor. Objavio je ukupno 28 bibliograf-

skih jedinica i ako bi se to vrednovalo brojem strani-ca, moglo bi se re}i da je 3/4 ~asopisa popunio samPodhradski. ̂ asopis je imao samo 157 pretplatnika,ali i nizak tira`, 170–200 primeraka. Kod tako ma-log tiraà izdavanje je bilo neekonomi~no. Pretposta-vlja se da je Podhradski imao zna~ajan finansijskigubitak, tako da dalje izdavanje ovih ~asopisa nijebilo mogu}e realizovati iz prakti~nih razloga.

Podhradski je svoj ~asopis koncipirao prema {tu-rovskom principu pisati o doga|ajima iz ìvota, aliu svakom njegovom prilogu prisutan je moraliziraju-}i element. Zato njegovi prilozi imaju romanti~arskonadahnu}e i u njima je malo ̀ ivotne istinitosti i real-nog ̀ ivota. Verski elementi nisu prisutni samo u pri-lozima Podhradskog ve} i u stvarala{tvu ostalih au-tora.

Trud Podhradskog da stvori pravi de~ji ~asopisrealizovan je samo delimi~no, zato {to su njegoviprilozi i prilozi drugih autora bili na granici knjièv-nosti za decu i knjièvnosti za odrasle. Me|utim, ne-pobitna je ~injenica da je Jozef Podhradski po~eo daizdaje prve slova~ke ~asopise u Vojvodini i drugi poredu slova~ki ~asopis za decu uop{te, {to priznaje i

47

3 U prevodu: Novine za slova~ku de~icu; za uveseljavanje ioplemenjivanje srca.

4 U prevodu: List za slova~ke momke i devojke; za uveseljava-nje i oplemenjivanje srca.

literarna kritika i istorija u Slova~koj. Smatramo gapionirom-novatorom u istoriji slova~ke de~je pu-blicistike, kako kod nas tako i u Slova~koj. Potpunubibliografiju ~asopisa Slávik i Zorni~ka obradio jeSamuel êlovski (1983: 377–392).

Mravec5 (1892–1993)

Slede}i de~ji ~asopis je Mravec, rukopisni „~aso-pis sa slikama za zabavu i pouku” koji je zanimljivzbog toga {to je ujedno bio i porodi~ni – njegovi au-tori su bili ~lanovi ili prijatelji porodice Hurban. Sa-stavljao ga je od 1892. do 1893. godine u Staroj Pa-zovi tada devetogodi{nji Vladimir Konstantin Hur-ban (Vladimír Kon{tantín Hurban, 1884–1950), ka-da je i{ao u tre}i razred narodne {kole. Kasnije jemladi Hurban postao najpoznatiji dramski pisac uDonjoj zemlji – Vladimir Hurban Vladimirov (Vla-dimír Hurban Vladimírov – VHV). âsopis je bioilustrovan, izlazio je dva puta mese~no na osam ma-lih strana. Prema poznavaocu ove tematike MihaluFilipu (Michal Filip, 1981: 135–167) prvi broj je iza-{ao 1. decembra 1892. godine, drugi broj 15. decem-bra 1892. godine, a 1893. godine iza{lo je 24 broja,poslednji broj sa oznakom br. 26 od 15. decembra1893. godine. Izlazio je u formatu 13,5 x 10,5 cm.Sadrào je ukupno 208 strana. U narodnom kalenda-ru iz 1954. godine pod naslovom Obrázky a záìtkyz detstva VHV6 je bio objavljen tekst tipa memoarau kome Vladimir Hurban (otac VHV-a) izme|u osta-log pi{e:

Kada je krenuo u tre}i razred narodne {kole 1892. godi-ne, sazrela je u njemu misao o osnivanju i redigovanju vla-stitog malog rukopisnog ~asopisa namenjenog uskom poro-di~nom krugu i nekolicini prijatelja. ̂ asopis je nazvao „Mra-

vec”, a pridobio je i nekoliko saradnika: sestru Ljudmilu,„romanopisca” Mi{ka Slan~ika, svog oca, pa ~ak i svog stri-ca Svetozara Hurbana-Vajanskog7, koji je tada od februara1893. godine pa sve do februara 1894. godine zahvaljuju}imilosti ugarskih vlasti koristio slobodan sme{taj u Segedinu(Filip 1954: 80).

Iz segedinskog zatvora stric Vajanski mu je po-slao dve kratke pesme za ~asopis Mravec.

U ~asopisu Mravec iza{lo je ukupno 39 prilogarazli~ite knjièvne vrednosti. To su radovi {kolskedece koji odgovaraju uzrastu u~enika tre}eg razreda.Ovaj ~asopis je nastao na sli~an na~in kao i ostaliporodi~ni de~ji ~asopisi koji su nastajali u slova~kimsve{teni~kim porodicama u 19. veku. âsopis ova-kvog tipa izdavala je i Boèna Slan~ik ]imrava (Bo-èna Slan~íková-Timrava, 1867–1951). Ona je kaodete sa svojom bra}om i sestrama pisala i sastavljaladoma}i knjièvni ~asopis Halúzka8 u njihovoj paro-hijskoj ku}i u mestu Polihno. Dodu{e, i sam Vajan-ski je kao dete sastavljao ~asopis Zrnká9. Na sli~anna~in su svojeru~no pisane ~asopise izdavala i decau u~iteljskim porodicama, a sve sa namerom da seispuni praznina nedostaju}ih ~asopisa namenjenihdeci. Ovakav hobi je ve} od malih nogu kod decenegovao ljubav prema knjièvnom stvarala{tvu, ko-jem su se mnogi kasnije u zrelom dobu i posvetili.

Zorni~ka – budape{tianska (Zornji~ka –budape{}janska; 1908–1914, 1920–1922)10

Na po~etku 20. veka izlazila je u Budimpe{ti Zor-ni~ka sa podnaslovom Novinky pre na{e dietky11. Pr-

48

5 U prevodu: Mrav6 U prevodu: Slike i doga|aji iz ìvota VHV.

7 Svetozar Hurban Vajanski je bio najva`niji predstavnik pr-vog perioda realizma u Slova~koj.

8 U prevodu: Gran~ica.9 U prevodu: Zrnevlje.10 U prevodu: Danica – budimpe{tanska.11 U prevodu: Male novine za na{u de~icu.

vi broj je iza{ao 5. decembra 1908. godine kao reak-cija na Aponijeve {kolske zakone, a na podsticaj pro-fesora Franti{eka Taborskog. U nastajanju ovog ~aso-pisa je u~estvovao i na{ vojvo|anski pisac Jan ̂ ajak(Ján ̂ ajak). Po{to je cilj spomenutih zakona bilo in-tenziviranje nastave na ma|arskom jeziku u slova~-kim {kolama, u ~asopisu nalazimo veliki broj rodo-ljubivih radova, kao i priloga o istaknutim predstav-nicima slova~ke i ~e{ke kulture ~iji je cilj bio de-monstriranje ~esko-slova~ke uzajamnosti. Va`no jenapomenuti da je ~asopis Zorni~ka po~eo da upra-`njava nove kriterijume prilikom izbora svojih prilo-ga, pa je tako umesto moraliziraju}ih radova stavljaoakcenat na estetsko-kognitivni smisao knjièvnosti.

Iako budimpe{tanski ~asopis Zorni~ka nije izlaziou na{oj sredini i ne moèmo ga smatrati slova~kimvojvo|anskim ~asopisom, za nas je zna~ajan iz razlo-ga {to su ~asopis ~itali u~enici na{ih {kola i {to jesvoje priloge u njemu objavljivao Jan âjak. On seu ove aktivnosti uklju~io zato {to je kao u~itelj uvi-deo da postoji potreba za tim. Svoje priloge je potpi-sivao pseudonimom Strý~ko Ján12.

U periodu od 1909. do 1913. godine u ~asopisuZorni~ka je svoja prozna dela objavljivao i AlbertMar}i{ (Albert Marti{): Sýkorka, Potrestaná nepo-slu{nost, Malý zlodej, Nechce verit, è lo` kulhá, Zmalého zradcu sa stane velký zradca13. Tako|e jeprevodio srpske autore Savatija Grbi}a (Trpezli-vost14) i Sretena Dini}a (Kosovo).

Uprkos prisutnom didaktizmu, koji moèmo po-smatrati kao rudiment starijeg perioda, a prisutan jei u prozi Alberta Mar}i{a Mali razbojnik, prvi put jeu razvoju slova~ke publicistike po~ela da se upra-`njava estetsko-psiholo{ka koncepcija umesto mora-

lizatorske funkcije koja je bila prisutna u dotada-{njim ~asopisima.

U posleratnom periodu u slova~koj vojvo|anskojsredini proza za decu je bila zastupljena i u okviru de-~jih rubrika u pojedinim ~asopisima i tzv. narodno-vaspitnim kalendarima. De~ji prilog je izlazio u Na-rodnom kalendaru (od 1920. do 1944. godine), gdesu u~iteljice Emilija Labat (Emília Labáthová, 1906––1955) i Marija Majera (Mária Majerová, 1906–1970)prvi put 1932. godine pokrenule rubriku pod nazi-vom „Pre deti”15. Ova rubrika je postojala sve do1944. godine pod nazivom „Na{im detom”16 (1935––1941) i „Detský kútik”17 (1942–1944). I novine Ná-rodná jednota18 (Petrovac, 1920–1941) donose u go-dinama 1936–1938 Bezplatnú mesa~nú prílohu prena{e deti19, koji je ure|ivala Adela âjak.

Zorni~ka – staropazovská(Zornji~ka – staropazovska)20

Iste godine (1925) kada je mlada generacija po-~ela da izdaje ~asopis Svit, u Staroj Pazovi je po~eoda izlazi ~asopis za decu Zorni~ka (Zornji~ka) u iz-danju ̂ e{ko-slova~kog saveza u Kraljevini Srba, Hr-vata i Slovenaca. Na poslednjoj strani se navodi da„Zorni~ka izlazi svakog prvog u mesecu za vreme{kolske godine”. Prvo godi{te ~asopisa Zorni~ka je{tampano u {tampariji Makarije u Zemunu, a slede}adva godi{ta su se {tampala u Petrovcu. Zorni~ka jeimala tira` od 9.000 primeraka, {to predstavlja jedanod najve}ih tiraà slova~ke publicistike u Vojvodiniuop{te. Izdava~ i glavni urednik je bio u~itelj i sasta-

49

12 U prevodu: Stric Jan.13 U prevodu: Senica; Ka`njena neposlu{nost; Mali razbojnik;

Ne}e da veruje da la` hramlje; Od malog izdajnika }e postati veli-ki izdajnik.

14 U prevodu: Strpljenje.

15 U prevodu: Za decu.16 U prevodu: Na{oj deci.17 U prevodu: De~ji kutak.18 U prevodu: Narodno jedinstvo.19 U prevodu: Besplatni mese~ni prilog za na{u decu.20 U prevodu: Danica – staropazova~ka.

vlja~ ~itanki Ferdinand Kla}ik (Ferdinand Klátik).âsopis je izlazio do 1927. godine i to na dva jezi-ka: na slova~kom i na ~e{kom.

U tre}em godi{tu izlaènja prijateljima i pret-platnicima ~asopisa Zorni~ka daje se do znanja dadalje izlaènje nije mogu}e, zato {to to iziskuje ogrom-ne tro{kove. Uredni{tvo napominje da je cilj ~asopi-sa bio da zameni {kolu tamo gde nemamo vlastitih{kola i da dopuni obrazovanje i {kolsko vaspitanjetamo gde vlastite {kole postoje.

Na osnovu navedenog hronolo{kog sleda izdava-nja ~asopisa za decu koji su ve} izlazili u na{oj sredi-ni ili su bili dostupni na{em ~itaocu, uo~ljivo je daod 1927. godine, kada je u Staroj Pazovi prestala daizlazi Zorni~ka, vojvo|anski Slovaci svoj ~asopis zadecu nisu imali. Upravo zbog toga }emo u okvirimaslova~ke de~je publicistike najvi{e pa`nje posvetiti~asopisu Na{e slnie~ko.

Na{e slnie~ko (Na{e slnje~ko)21

Sa ciljem ispunjenja 13-godi{nje praznine, prvepripreme za izdavanje ovakvog ~asopisa je preduzeo[kolski odbor Matice slova~ke u Jugoslaviji pre av-gustovskih sve~anosti 1939. godine. [kolski odborje istraìo mogu}nost izdavanja ~asopisa i ure|iva-nje je poverio u~iteljici Adeli Petrovi~ ̂ ajak (AdelaPetrovi~ová-âjaková). Ona je sa svojim saradnica-ma stvorila najzna~ajniji de~ji ~asopis kod nas, kojije prethodnik svih de~jih ~asopisa koji su se na nje-ga nastavljali.

Po{to je u to vreme u Slova~koj izlazio ~asopisza decu sa istim nazivom – Slnie~ko (1927–1950. iod 1969. do danas), koji je od 1936. do 1937. ure-|ivao Jozef Ciger Hronski (Jozef Cíger Hronský)i koji je sijao i slova~koj deci u Jugoslaviji, on je

postao model za stvaranje vlastitog ~asopisa za de-cu sa sli~nom koncepcijom i usmerenjem. Nakonstvaranja slova~ke dràve ose}ala se jo{ ve}a potre-ba za vlastitim ~asopisom i upravo zato je on i do-bio naziv N a { e slnie~ko. Kada je [kolski odbor MSuzeo kao uzor za svoj ~asopis Slnie~ko, uveo jei neke uslove: ~asopis po svom obimu ne bi trebaloda bude manji od ~asopisa Slnie~ko iz Slova~ke, {toje zna~ilo ne manje od 20 stranica. Tako|e je bilopotrebno pobrinuti se oko likovne strane, a materi-jal je trebalo crpiti iz vlastitih izvora. Uslovi, zna~i,nisu bili laki. O te{kim po~ecima svedo~i i prvi broj~asopisa, koji je iza{ao u oktobru 1939. godine i ko-ji je, moè se re}i, autorski skoro ceo popunila glav-na i odgovorna urednica Adela Petrovi~ ̂ ajak. Ma-njak autora se ose}ao otprilike pola godine, a zatimsu u neke rubrike po~eli da {alju priloge i da ih ure-|uju u~itelji raznih nastavnih predmeta.

Osim kadrovskih problema, bili su prisutni i pro-blemi zbog materijalnih izdataka. Konkretno, sa sku-pom opremom za {tampanje je tesno bilo povezanai tehni~ka oprema ~asopisa, tj. ilustracije, tako da suneki brojevi ilustrovani skromnije. Diskutabilna jebila i cena ~asopisa. Umesto predlagane pove}ane

50

21 U prevodu: Na{e suna{ce

cene, koja je ~ak do 1941. godine bila 10 dinara, re-dakcija je donela odluku da vlastitim zalaganjem po-ve}a broj pretplatnika, za {ta je trebalo da se pobrinuprvenstveno u~itelji. Trebalo je da oni ubede decu{kolskog uzrasta – a bilo je oko 7.500 u~enika u slo-va~kim {kolama – da se u jo{ ve}em broju pretplatena ~asopis Na{e slnie~ko. Cena se nije pove}ala, aNa{e slnie~ko, koje je izlazilo u tiraù od 2.600 pri-meraka, pove}alo je tira` za 500–600 primeraka.Ovaj ~asopis je tako postao i ~itanka i ud`benik naskoro svim nastavnim ~asovima, a moèmo ga sma-trati isklju~ivo de~jim ~asopisom de~je slova~ke knji-èvnosti kod nas22.

Prvi broj ovog ~asopisa je iza{ao u oktobru 1939.godine. ̂ asopis je izlazio mese~no za vreme {kolskegodine. Ure|ivala ga je Adela Petrovi~ âjak, ilu-strovala Zuzka Medve| (Zuzka Medvedová), izda-vala Matica slova~ka u Jugoslaviji, a tro{kove izda-vanja je snosila [tamparija u Petrovcu (Redakcija iadministracija Petrovac, Ba~ka. Godi{nja pretplata10 din. Format 18 x 22 cm). Naslovna strana je bi-la u boji i ilustrovala ju je Zuzka Medve|. Pre rataje iza{lo ukupno 15 brojeva ~asopisa Na{e slnie~ko.Kao {to smo ve} spomenuli, prvi broj je iza{ao u ok-tobru 1939. godine, a poslednji u martu 1941. godi-ne. Prvih 8 brojeva ure|ivala je Adela Petrovi~ â-jak, a od 13. novembra 1940. godine je glavna i od-govorna urednica postala Olga Babilon Garaj (OlgaBabylonová-Garayová).

Za vreme rata ~asopis Na{e slnie~ko nije izlaziozato {to Olga Babilon Garaj nije prihvatila uslovekoje su joj ma|arske fa{isti~ke vlasti postavile: treba-lo je da ~asopis izlazi u Budimpe{ti, sa ideologijomi koncepcijom aktuelne vlasti. Tako je ~asopis u rat-no vreme prekinuo sa radom, a obnovljen je nakonrata u novoj Jugoslaviji.

Posleratni ~asopis Na{e slnie~ko izlazio je sa pod-naslovom ̂ asopis pre {kolskú mláde` Matice sloven-skej vo FLR Juhoslávii23 od 1946. do 1947. godine,a ure|ivala ga je Olga Babilon Garaj. Nakon rata iza-{lo je ukupno 6 dvobroja. Od broja 9–10 (maj–jun1947) ~asopis izalazi pod nazivom Na{i pionieri24.âsopis Na{i pionieri je promenio naziv u Pionieri1970. godine, a od 1990. godine ~asopis Pionieri iz-lazi pod nazivom Zorni~ka.

Za nastanak prvog broja ~asopisa Na{e slnie~kozaslu`ni su njegova prva glavna i odgovorna uredni-ca Adela ̂ ajak Petrovi~ i Matica slova~ka u Jugosla-viji (osnovana 1932. godine). To nije bio samo de~ji~asopis ve} i zamena za bukvar, ud`benik a u istovreme i zabavno {tivo, u nedostatku pravih ud`beni-ka.

Ovaj ilustrovani ~asopis je u velikoj meri bio pri-vla~an upravo zbog svog likovnog aspekta. Umetnostilustrovanja je u njemu na po~etku razvijala ZuzkaMedve| (1897–1984), koja je studirala na Akademijilikovnih umetnosti u Pragu i bila je akademski slikar.Prvi brojevi ~asopisa Na{e slnie~ko bili su orijentisa-ni hri{}ansko-humanisti~ki, sa narodnom i socijal-nom ~uvstveno{}u, ali je osim toga bilo i priloga zakoje su bili karektiristi~ni humor i fantazija. Novukoncepciju ~asopis dobija nakon rata pod uredni-{tvom Olge Babilon Garaj, koja je ~asopis preuzelajo{ 1940. godine.

U socijalisti~koj Jugoslaviji promene u dru{tvenoji kulturnoj oblasti odrazile su se i na novu koncepci-ju ~asopisa. Obnovljeni ~asopis Na{e slnie~ko nado-vezuje na numeraciju godi{ta i na koncepciju pred-ratnih brojeva. Tematski su se autori orijentisali naNarodnooslobodila~ki rat jugoslovenskih naroda, ̀ i-vot i socijalisti~ku izgradnju u posleratnoj Jugosla-

51

22 Petrovi~ová, Adela: Zpráva red. detského ~asopisu Na{e sl-nie~ko. Ná{ ìvot, 1940, ~. 2, s. 14–15.

23 U prevodu: âsopis za {kolsku omladinu Matice slova~keu FNR Jugoslaviji.

24 U prevodu: Na{i pioniri.

viji, na ̀ ivot dece u {koli, u pionirskoj organizaciji,na biografije velikih ljudi i narodnih heroja. Mnogose prevodilo iz ruske i iz jugoslovenskih knjièvno-sti. Pedago{ko-didakti~ka postulativnost je ustuknu-la pred vi{im zahtevima knjièvnosti.

Uop{teno se moè zaklju~iti da je posleratni ~a-sopis Na{e slnie~ko bio na vi{em umetni~kom i pe-dago{kom nivou. Bio je namenjen ne samo niìm ra-zredima osnovne {kole ve} i {kolskoj omladini vi{ihrazreda, sa zahtevnijim, zrelijim i realnijim pogle-dom na svet u novoj domovini. Izdavanjem ~asopisaNa{e slnie~ko Matica slova~ka u Jugoslaviji je u~ini-la veliki korak u razvoju publicistike za decu i omla-dinu, ne samo u metodi~ko-pedago{koj ve} i u umet-ni~koj oblasti25.

Na{i pionieri (Na{i pionjeri)26

Nakon dvobroja 7–8 (mart–april 1947. godine,godi{te II/IV) Na{e Slnie~ko bez obja{njenja nesta-je, a kroz mesec dana po~inje da izlazi ~asopis Na{ipionieri. Ova nagla promena je prouzrokovala nasta-vak ve} postoje}eg numerisanja i tako je prvi broj~asopisa Na{ih pionieri ozna~en kao dvobroj 9–10,godi{te II/IV, a u tiraù se nalazi i primedba: Redak-cija i administracija: Na{e slnie~ko (umesto Na{i pi-onieri), Petrovac, Ba~ka. Dok se situacija nije konso-lidovala, ovakve gre{ke su bile ~este.

Prvi broj ~asopisa Na{i pionieri uredio je ZlatkoKla}ik (Zlatko Klátik), koji je bio urednik i prvogbroja (septembar) slede}eg godi{ta. Tira` se kretaood 3.500 primeraka u 1947/48. {kolskoj godini do6.000 primeraka 1965. godine. Po{to u ovom razdo-blju vojvo|anski Slovaci nisu imali omladinski ~a-sopis, ~asopis Na{i pionieri je bio usmeren i prema

srednjo{kolskoj omladini sve do nastanka omladin-skog ~asopisa Vzlet27.

I tako se ~asopis Na{i pionieri 1970. godine pode-lio na ~asopis Pionieri, za decu do 12 godina i omla-dinski ~asopis Vzlet. Naziv ~asopisa Pionieri se 1990.godine menja u tradicionalno ime Zorni~ka, a od1981. godine do danas u njegovom sastavu konstant-no izlazi prilog za najmla|e Mravec28, koji se poseb-no numeri{e po godi{tima i brojevima i na ovaj na~inse posebno moè slati i u pred{kolske ustanove.

âsopis Na{i pionieri je nakon oslobo|enja sebipostavio vaàn cilj: pratiti novi ̀ ivot u socijalisti~kojdomovini, socijalisti~ki vaspitavati decu, pratiti aktiv-nosti pionirskih organizacija, ali i zabavni i sportskiìvot. Pojedini brojevi ~asopisa su tematski bili ustro-jeni tako da odgovaraju aktuelnim doga|ajima (u ma-ju se slavio Praznik rada, Dan pobede, ali pre svegaro|endan druga Tita i Dan mladosti; u oktobru je bi-la oslobo|ena ve}ina na{ih slova~kih sela pa se pisa-lo o oslobo|enju; u novembru o Danu Republike;u decembru o Danu armije i sl.). Obeleàvale su sei prigodne godi{njice: osnivanje Saveza pionira, Slo-va~ke udarne brigade; pa`nja se posve}ivala i borcimaNarodnooslobodila~kog rata, junacima i `rtvama rata.Tematika Narodnooslobodila~ke borbe se nalazilau ~itankama, reportaàma, uspomenama boraca, ali i uliterarnim prilozima, ~ime se gajilo rodoljublje.

Mnogi od budu}ih renomiranih pisaca iz redovavojvo|anskih Slovaka su svoje de~je radove objavlji-vali upravo u ovom ~asopisu.

Pionieri (Pionjeri)

Kada je ~asopis Na{i pionieri 1970. godine pro-menio naziv u Pionieri, u koncepciji ~asopisa se ma-

52

25 Jarmila Hodoli~ je izradila kompletnu bibliografiju ~asopisaNa{e slnie~ko, koja do sada jo{ nije bila publikovana.

26 U prevodu: Na{i pioniri.

27 U prevodu: Polet.28 U prevodu: Mrav.

lo toga izmenilo. Osnovna orijentacija je ostala ista:poznavanje socijalisti~kog dru{tva (npr. rubrika o pi-onirima – borcima je ostavljena i u ovom razdoblju).

âsopis Na{i pionieri i Pionieri su kolevka na{ede~je knjièvnosti. Prilozi kasnije renomiranih pisacaza decu su najpre objavljivani u ovom ~asopisu, a tekkasnije su pisci od ovih priloga objavljivali knjige.Na po~etku se radilo o malom broju autora a temesu se svake godine stereotipno ponavljale, npr. temeo godi{njim dobima i ve~ite teme iz ̀ ivota ̀ ivotinja.Od pisaca, od kojih je ve}ina bila u redakciji i potpu-no se posvetila ~asopisu, moèmo spomenuti slede}eautore: Juraj Tu{jak, Mihal Babinka, Pavel Mu~aji,Pavel Grnja, Samuel Miklovic, Ana Majera, KsenijaMu~aji, Vjera Benka.29 Ovi autori su bili najproduk-tivniji upravo u sedamdesetim i osamdesetim godina-ma 20. veka, kada je na{a de~ja knjièvnost dostiglasvoj vrhunac. Ona se osloba|a posleratnih, socijali-sti~kih stega i okvira i po~inje da nagla{ava de~ji as-pekt i nove poetske i pripoveda~ke postupke. Odmla|ih autora kasnije po~inju da objavljuju svoje pri-loge: Miroslav Demak, Ana Njemogova, Zoroslav Spe-vak, Toma{ êlovski, Martin Prebu|ila30 i drugi.

Zorni~ka (Zornji~ka)

âsopis Pionieri je 1990. godine promenio nazivu Zorni~ka, a urednik je postao Miroslav Demak(Miroslav Demák). Izlazio je jednom mese~no,a tira` je bio 4.300 primeraka na 24 strane + 4 stranepriloga za najmla|e Mravec, koji izlazi od 1981. go-dine. Ne samo da je to vizuelno „lep” ~asopis ve} sui prilozi savremeni, avanturisti~ki i veseli. Zbog po-znatih ratnih i ekonomskih razloga Zorni~ka nije iz-

lazila u {kolskoj 1993/94. godini. Od 1994. godine iz-lazi svaka dva meseca na 19 strana (od toga 4 u bo-ji), uz prilog Mravec na 4 strane (od toga 2 u boji).

U ~asopisu Zorni~ka se prezentuju slova~ki voj-vo|anski autori, kao i autori iz Slova~ke. Po obi~aju,svi prilozi u ~asopisu Zorni~ka na|u sebi put do iz-dava~a, tako da su svi prozni radovi ve} objavljeniili }e biti zasigurno objavljeni u dogledno vreme, za-to {to je nedostatak autora koji se posve}uju stvara-la{tvu za decu „rak-rana” na{e savremene slova~kevojvo|anske knjièvnosti.

Osim ~asopisa koji su direktno namenjeni de~jem~itaocu, nedeljnik Hlas ludu (Hlas ljudu)31 sadrì do-datak za decu Detský kútik (Detski ku}ik)32. On nudilikovne i literarne priloge dece iz svih slova~kih voj-vo|anskih sredina, ili drugih sredina gde se slova~kiizu~ava kao maternji jezik. Nadamo se da }e se ba{me|u njima pojaviti budu}i pisci de~je knjièvnosti,za kojima u ovom trenutku vapi slova~ka vojvo|an-ska knjièvnost za decu.

Studentski ~asopis ̂ ar(b)ológ (âr(b)olog)33

Odsek za slovakistiku Filozofskog fakulteta Uni-verziteta u novom Sadu od 2007. godine objavljujeâr(b)ológ. To je slova~ki studentski ~asopis u ko-jem svoje autorske radove iz de~je knjièvnosti ob-javljuju studenti pomenutog odeljenja, kao i studen-ti Visoke {kole strukovnih studija za obrazovanje va-spita~a u Novom Sadu.

âsopis su osnovali studenti Odseka za slovaki-stiku uz pomo} prof. Jarmile Hodoli~, tako {to su odsvojih knjièvnih poku{aja koje su pisali u okvirupredmeta knjièvnost za decu i omladinu odabralinajkvalitetnije i najzanimljivije i objavili ih. Cilj

53

29 Juraj Tu{iak, Michal Babinka, Pavel Mu~aji, Pavel Grna, Sa-muel Miklovic, Anna Majerová, Xénia Mu~ajiová, Viera Benková.

30 Miroslav Demák, Anna Nemogová, Zoroslav Spevák, To-má{ êlovský, Martin Prebudila.

31 U prevodu: Glas naroda.32 U prevodu: De~ji kutak.33 Naziv ~asopisa je nastao od re~i ~arbat, {to zna~i {arati.

ovog studentskog ~asopisa je prvenstveno da obradu-je najmla|e ~itaoce, a ujedno da podstakne stvarala-{tvo mladih autora i samim tim da stvara uslove zaformiranje budu}ih pisaca de~je knjièvnosti. To jeza na{u slova~ku vojvo|ansku knjièvnost neophod-no i preko potrebno zbog ~injenice da ve}ina malo-brojnih aktivnih pisaca de~je knjièvnosti pripadastarijoj generaciji.

Od autora koji su svojevremeno kao studenti ob-javljivali u ~asopisu ̂ ar(b)ológ, tri autora su objavi-la vlastite knjige za decu. Stoga smatramo da ~asopisâr(b)ológ trasira dobar put stvaranja nove – najmla-|e generacije pisaca za decu.

LITERATURA

êlovský, Samuel. Príspevok k výskumu Slávika aZorni~ky, prvých slovenských ~asopisov pre de-ti. Nový ìvot 35/4. Bá~sky Petrovec: Kultúra,1983, 377–392.

êlovský, Samuel. Príspevok k výskumu Slávika aZorni~ky, prvých slovenských ~asopisov pre detia mláde`. Z kultúrnych dejín Slovákov vo Vojvo-dine. Bá~sky Petrovec: MOMS, 2010, 269–289.

êlovský, Samuel. Prehlad slovenských vojvodin-ských novín a ~asopisov do roku 1941. Z kultúr-nych dejín Slovákov vo Vojvodine. Bá~sky Petro-vec: MOMS, 2010, 260–269.

Filip, Michal. Obrázky a záìtky z detstva VHV. Lu-dový kalendár 33 (1954): 80.

Filip, Michal (1981): Príspevok k bibliografii~asopisu Mravec. Zborník Spolku vojvodinskýchslovakistov (ZSVS) 3 (1981): 135–167.

Hodoli~ová, Jarmila. Prehlad dejí slovenskej vojvo-dinskej prózy pre deti. Beograd: Zavod za ud`be-nike i nastavna sredstva, Ba~ki Petrovac: Kultura,2005, 101–121.

Kopál, Ján. Literatúra pre deti v procese. Bratislava:Mladé letá, 1984, 111.

Petrovi~ová, Adela (1940): Zpráva red. detského ~a-sopisu Na{e slnie~ko. Bá~sky Petrovec: Ná{ ̀ ivot2 (1940): 14–15.

Jarmila A. HODOLIÔVÁDaniela M. MARÔKOVÁ

HISTORY OF SLOVAK MAGAZINESFOR CHILDREN IN VOJVODINA

Summary

Author Jozef Podhradský, born in Slovakia, came toNovi Sad in 1863 when Platon Atanackovi} invited him toteach in the Serbian Orthodox grammar school. Already in1864 he started publishing the first magazine for childrentitled Slávik and a magazine for young adults titledZorni~ka. Those were the first magazines for children inSlovak language, not only in our setting, but also inSlovakia and South-East Europe. Due to financial problems,the magazines were published for only one year. The con-cept of the journal was to ”write about events from life” al-though in each paper didacticism was present. The majori-ty of articles in the journals (two thirds) were written by theeditor and publisher himself – Jozef Podhradský. In1925–1927 Zorni~ka was published in Stara Pazova. Afterthe publishing of this magazine, Slovaks in Vojvodina hada children’s magazine for 13 years. School teacher AdelaPetrovi~ová-âjaková with her colleagues established mag-azine Na{e slnie~ko (1939–1941; 1946–1947), which re-mained our most important magazine for children, and wasthe predecessor of all magazines that followed and weremodeled after it. When printing of Na{e slnie~ko ceased in1947, a month leter (1947), Na{i pionieri starts being pub-lished. Because at that time, Slovaks living in Vojvodinadid not have any youth magazine, Na{i pionieri was aimedalso to middleschoolers until the establishment of youthmagazine Vzlet. In 1970, Na{i pionieri was divided into twomagazines: Pionieri (classified as a magazine for children

54

up to age 12), and the youth magazine Vzlet. When in 1970magazine Na{i pionieri changed its name to Pionieri, its ba-sic orientation ramained focused on socialist society. In1990, magazine Pionieri changed its name to Zorni~ka.Section for the youngest, Mravec, appears since 1981.Magazine containing original students’ contributions, âr-bológ, has been published by the Department of Slavistics,Faculty of Philosophy, University of Novi Sad.

Key words: Magazines in slovak language for childrenand youth in Vojvodina, Slávik, Zorni~ka, Mravec, Zorni~ka(Budape{t), Na{e slnie~ko, Zorni~ka (Stará Pazova), Na{ipionieri, Pionieri, Zorni~ka, ̂ arbológ

UDC 087.5028–053.4/.5

� Danica V. STOLI]Visoka {kola za vaspita~e

strukovnih studija, Aleksinac

Republika Srbija

Vesna V. MURATOVI] DROBACMinistarstvo prosvete, nauke

i tehnolo{kog razvoja

Republika Srbija

SLIKOVNICA IDE^JI UZRASTI

SA@ETAK: Prvi deo ovog rada upu}uje na krizu ~i-

tawa i u vezi s tim navodi na zakqu~ak da se dete s pr-

vom kwigom – slikovnicom obavezno mora susretati u ra-

nom uzrastu. Preciznije, qubav prema kwizi i prema ~i-

tawu treba da zapo~ne {to ranije, mnogo pre nego {to de-

te ovlada tehnikom ~itawa. U radu isti~emo da slikovni-

ca ima zna~ajnu ulogu u najranijem uzrastu, budu}i da pod-

sti~e govor, podiè de~ju radoznalost, pobu|uje ma{tu i

razvija qubav prema kwizi.

KQU^NE REÎ: deca, prva kwiga, razvoj govora, la-

porelo, interaktivna i multimedijalna slikovnica

Uvod

Polazi{te u na{em radu su pretpostavke kojesu iznete na Savetovawu na Zmajevim de~jim igra-ma 2009. godine, ~ija tema je bila „Dete i kwigadanas”1. Mnogi izlaga~i su uo~ili skrajnutost kwi-ge u novije vreme, wenu marginalizaciju i potiski-vawe pred savremenijim medijima: „Upravo u ovom,aktuelnom vremenu, ~ini se da je jedna od temeq-

55

1 Studije sa ovog Savetovawa prire|ene su u ~asopisu De-tiwstvo, 1–2–3–4 /2009 (XXXV)

nih civilizacijskih tekovina sna`no uzdrmana.Re~ je o kwizi” (Radiki} 2009: 17).

Na Savetovawu je podvu~ena ~iwenica da je kri-za ~itawa uveliko prisutna. Tako se M. Ma|arevpita „Postoji li kriza ~itawa?” (2009: 3–4), a Z.Opa~i} u radu „Savremeno dete izme|u virtuelnekulture i kwièvnosti” (2009: 8–13) isti~e su-{tinski problem koji proizilazi iz ~iwenice davizuelni mediji preuzimaju primat u sveukupnomìvotu dece. S. [aran~i} ̂ utura je istakla dile-mu: „Kriza ~itawa – ~iwenica ili privid” (2009:14–19), dok je M. Maqkovi} izvr{ila kratko istra-ìvawe sa rezultatima koji negiraju navedene pret-postavke kada su u pitawu deca rano{kolskog uz-rasta. Ta~nije, ispitivawem problema da li je kri-za ~itawa zahvatila i kwièvnost za decu bavio setim na ~elu sa Pavlom Ivi}em, Oliverom Gaji} iMilankom Maqkovi}. U istraìva~kom radu „Kri-za ~itawa: kompleksni pedago{ki, kulturolo{ki iop{tedru{tveni problem”, a na osnovu obavqeneankete kojom je obuhva}eno sto pedeset u~iteqa, do-{lo se do zakqu~ka da kriza ~itawa nije zahvati-la decu rano{kolskog uzrasta.2

Da je kriza ~itawa nastajala i pre pojave vizu-elnih medija ili wihove {ire upotrebe pokazujeanticipatorski stav Du{ana Radovi}a, koji je naPrvom savetovawu Zmajevih de~jih igara, 1959. go-dine, u tekstu „Dete i kwiga” istakao svoje zapa-àwe da se kwizi ne pridaje zna~aj koji ona su-{tinski ima.

Neki autori na Savetovawu 2009. godine, a presvega pesnik Pop D. \ur|ev, nepovoqnu situaciju pokwigu u odnosu na vizuelne medije i wihovu domi-

naciju i supremaciju nastoji da okrene u pozitiv-nost koja }e joj povratiti raniji smisao i zna~aj:

U kom pravcu }e se daqe kretati srpska literatura za

decu mo`da i nije te{ko predvideti. Nova hibridizacija

}e verovatno sve vi{e razarati klasi~ne ̀ anrovske for-

me, skretati ih sa glavnih tokova, prilago|avati ih izazo-

vima nove tehnolo{ke civilizacije, {to i nije lo{e, pod

uslovom da tu subverziju vr{e daroviti autori koji neo-

buzdanom igrom mogu stvoriti nove prostore literaturi

za decu i mlade (\ur|ev 2009: 62)

Prihvatamo stavove pesnika i analiti~ara \ur-|eva, koji mudro re{ava neadekvatne okolnosti uvezi sa kwigom, pronalaze}i nove poeti~ke mogu}-nosti koje }e podsticati vizuelnost u wima. Na tajna~in se izbegava nezahvalna situacija, koju vidi-mo kao dijametralnu suprotnost i oponentnost narelaciji tekst–vizuelizacija, i iz ponu|enih mo-gu}nosti i pretpostavki se bira ono najboqe i ono{to se na najcelishodniji na~in moè kombinovatisa tekstom. ̂ ini se da je \ur|ev, koji se smatra ipesnikom „vizuelne poezije”, me|u prvima shvationovonastalu situaciju, od koje nije ustuknuo ve} jojje krenuo u susret.3 Isti~emo i ~iwenicu da je jed-nu svoju zbirku pesma Pop D. \ur|ev naslovio in-spirativnim i zanimqivim naslovom Slik kovni-ca (vizuelne pesme za mlade).4

Odraz i neposredni rezultat sve u~estalijihrazmi{qawa u tom pravcu jeste i tema Savetovawa

56

2 îwenica je i to da je anketa posredna, s obzirom na toda su demonstratori de~jeg iskaza bili u~iteqi (oni jesu naj-kvalitetniji posrednici u ovoj izvr{enoj anketi, nema sumwe).Name}e se pitawe da li bi, da su u anketi u~estvovala sama de-ca, sa pitawima podesnim i prikladnim wihovom uzrastu, rezul-tati te ankete bili istovetni ili makar sli~ni.

3 O tome se moè videti i u na{em radu: „Palimpsest i vi-zuelizacija kao postupci dekanonizacije u pesni{tvu Popa D.\ur|eva”, Detiwstvo 4 (2015): 34–40.

4 Pesme Popa D. \ur|eva su ponekad iskqu~ivo vizuelne, a~e{}e su tekstovne sa vizuelnim sadràjima koji dopuwujutekst. Proìmawe tekstovnog i vizuelnog u poeziji Popa D.\ur|eva je dovedeno do savr{enstva. Zanimqiv je naslov zbirkeSlik kovnica, koji deluje na prvi pogled kao sintagma, ali usu{tini je igra re~ima, u kojoj je imenica slikovnica rasta-vqena na dve re~i, pa se moè shvatiti i kao kovnica u kojojse „kuju” slikovi, odnosno rime.

2014. godine5, „Kwièvnost za decu i intermedi-jalnost”, gde se ukazuje na neophodnost povezivawakwièvnih sadràja sa drugim medijima, pre svegavizuelne prirode:

Vizuelna mo} pobu|uje sna`nije recepcione utiske ne-

go tekstovna. Likovni radovi kao prilog i dopuna sadr-

ìne razbijaju monotoniju, podsti~u re~i i re~enice i

upu}uju na wihovu pouku (Petrovi} 2014: 62)

Nada Kora} tako|e isti~e zna~aj vizuelnih me-dija, nagla{avaju}i da, osim {to poja~avaju utiskei poboq{avaju pam}ewe ponu|enih sadràja, „ras-polaù i zna~ajnim mogu}nostima prevazilaèwaperceptivnih datosti na na~ine koji su svojstvenisamo mi{qewu” (Kora} 1992: 11).

Iako se u prvom delu rada tretira pitawe ~i-tawa, a uzimaju}i u obzir ~iwenicu da deca pred-{kolskog uzrasta u ve}ini slu~ajeva ne poznaju teh-niku ~itawa, to nikako ne zna~i da se i ona ne mo-gu shvatiti kao potencijalni ~itaoci. Ta~nije, qu-bav prema kwizi treba razvijati od najranijeg de-tiwstva i pre usvajawa tehnike ~itawa. Idealneuslove za to pruà slikovnica, kao de~ja prva kwi-ga. Svakako, u pred{kolskom uzrastu deca treba dabudu svakodnevno u kontaktu sa slikovnicama, bi-lo kod ku}e, bilo u vrti}u, ili pak na nekom dru-gom mestu.

Princip uzrasta je jedan od najva`nijih u pred-{kolstvu, pa u tom smislu i kod upotrebe slikov-nice treba napraviti razlikovawe izme|u slikov-nica, odnosno precizno odrediti koje bi bile naj-podesnije za odre|eni uzrast deteta. Sli~an staviznose i autorke J. Bati~ i D. Haramija u studijiTeorija slikanice. One se bave morfologijom i struk-turom slikovnice, ne odvajaju}i je po zna~aju od bi-lo koje druge kwige za decu:

Morfologija ili struktura kwièvnog rada u slikov-

nicama ista je kao u drugim delima za mlade, pri ~emu

treba ispo{tovati starost primaoca, wegov interes za

odre|ene teme, kwièvne likove, iskustva, kulturni kon-

tekst, razumevawe vremena i prostora, kompozicione struk-

ture i perspektive (2014: 7) 6

Slikovnica danas

Slikovnica je oduvek bila de~ja prva kwiga saslikama bez teksta, sa malo teksta pri dnu strani-ce ili sa vi{e teksta, do polovine stranice, ot-prilike. Dakle, i mnogo pre pojave vizuelnih medi-ja, kwige za decu su bile u vezi sa slikom. Ali po-kazalo se da danas nije dovoqna samo ilustracija,ve} su neophodne i neke druge komponente koje }euticati na to da kwiga bude primamqiva deci i dabude konkurentna u odnosu na druge medije koji sudominantniji i ~ine se savremenoj deci prihvatqi-vijim.

Jasno je da slikovnicu mogu „~itati” deca pred-{kolskog i rano{kolskog uzrasta, s tim {to za naj-mla|i uzrast, odnosno za pred{kolce koji ne pozna-ju tehniku ~itawa, treba da budu sastavqene mahomod slika. Tekst se moè pojavqivati pri dnu slike,prvo kra}i, pa {to su deca pred{kolskog uzrastastarija i ne{to duì, kada posrednu ulogu, odno-sno ulogu ~ita~a, preuzima odrasla osoba.

U ovom radu bi}e razmatrano pitawe o onimslikovnicama koje su prijem~ive i pogodne za decusvih pred{kolskih uzrasnih nivoa. Uzimamo u ob-zir ne samo uobi~ajenu slikovnicu – kwigu nego inovije slikovni~ke forme, koje „korespondiraju”sa savremenim medijima.

57

5 Radovi sa ovog savetovawa objavqeni su u ~asopisu Detiw-stvo, XL, 1–2/ 2014.

6 „Morfologija ali zgradba literarnega dela je v slikanici ena-ka kot v drugih (mladinskih) delih, pri ~emer je treba upo{tevatinaslovnikovo starost, njegov interes za dolo~ene teme, literarnelike, izku{nje, kulturni kontekst, razumevanje ~asa in prostora,strukturo in perspektivo” (Prevod sa slovena~kog: D. Stoli}).

Mislimo da deca na pred{kolskom uzrastu uve-liko treba da imaju u rukama kwigu, odnosno sli-kovnicu, da se na kwigu navikavaju od ranog uzra-sta: „Kwiga-slikovnica omogu}uje detetu da povezi-vawem jezi~kog i vizuelnog izraza u izvesnom smi-slu i poraste do stvarnosti, koju mu mo}na mreàmedija prosto zaklawa i pokazuje u deformisanomvidu” (Radiki} 2009:19)

Slikovnice se dele na osnovu razli~itih krite-rijuma. Po obliku mogu da budu laporelo (laporel-lo), koji je u su{tini album slika, ili jo{ preci-znije, po na~inu wenog sklapawa, slikovnica har-monika, potom pop-ap (pop-up), slikovnica igra~-ka, zatim i multimedijalna slikovnica koja ukqu-~uje tekst, slik i zvuk. Aktuelne su i elektronskeslikovnice.

Po strukturi predstavqawa slika i izlagawateksta slikovnice su naj~e{}e narativne i temat-ske, dok su prema sadràju veoma raznolike, a ra-zumqivo je da su najzastupqenije one sa temama bli-skim deci pred{kolskog uzrasta, kao {to su temeo ìvotiwama i biqkama, zatim one sa temama izsvakodnevnog ìvota, sa temama o igri, o drugar-stvu, o detiwstvu i sl. Za neku od wih se opredequ-je odrasla osoba, budu}i da ona, pre svega u najra-nijem uzrastu deteta, ima ulogu i selektora kojivr{i izbor na osnovu pouzdanih principa, pre sve-ga principa uzrasta. Deca mogu i sama u~estvovatiu izboru i uz pomo} odraslih, ali tek posle tre}egodine. De~ji parametri pri odabiru ~esto nisuusagla{eni sa mi{qewem odraslih, naj~e{}e rodi-teqa ili koje druge bliske osobe, ali, kao kad bi-raju igra~ke, mislimo da imaju pravo, pa makar po-nekad i pogre{ili, da sami posegnu za nekom sli-kovnicom.

S obzirom na to da pomaè detetu u otkrivawusveta, u razvijawu govora i u boga}ewu fonda re~i,zatim da zadovoqava potrebu deteta za upoznavawem

novih sadràja, pokazuje odnose u okolini, pomaèpri razvijawu sposobnosti zapam}ivawa logi~kihrelacija, predstavqa pojave koje dete ~esto ne su-sre}e – uloga slikovnice je zna~ajna i raznovrsna.Ona se najboqe sagledava u situaciji krize ~itawa.Uz slikovnicu dete se navikava na kwigu, odnosnorazvija stalnu potrebu za wom. Dakle, kada se u ra-nom uzrastu susretne sa svojom prvom kwigom, ka-da se rekreira u kontinuitetu taj kontakt, stvarase solidna navika koja }e se nastaviti na rano-{kolskom uzrastu, sa tendencijom stalnog rasta,odnosno potrebe da se kwige redovno ~itaju.

U ovom radu se obuhvataju tri tipa slikovniceza koje smatramo da su najpodesnije za razli~itede~je pred{kolske uzraste, po~ev od najmla|eg uz-rasta pa do onog kada su deca na pripremnom pred-{kolskom programu.

Laporelo (laporello)7

Jedan od prvih oblika slikovnice sa kojim sedete susre}e su tzv. laporelo slikovnice. Namewe-ne su najmla|oj deci8, jer ne zahtevaju razvijenu mo-toriku {ake da bi dete moglo da je otvara i zatva-ra. Laporelo slikovnica sastoji se od {est do de-set stranica koje se savijaju u vidu harmonike. Ta-kav na~in otvarawa i zatvarawa slikovnice stvararadoznalost kod dece, koja posmatraju svaku strani-cu ponaosob, interesuju se {ta }e biti na slede}oji sl. Svaka stranica sadrì ilustraciju koja je ce-lina za sebe. Takva slikovnica dete asocira na

58

7 Naziv za ovu slikovnicu je dubletni, s obzirom na to dase u nekim izvorima koristi i termin leporelo. „... (po imenupratioca Don Juanova u Mocartovoj operi Don Juan) album sli-ka u obliku harmonike (kakav je slagao Leporello o Don Juano-vim ljubavnicama)...” (Klai} 1968: 762).

8 Ve} dete u prvoj godini ̀ ivota moè imati ovu vrstu sli-kovnice u svojim rukama.

igra~ku. Ova vrsta slikovnice je jednostavna za iz-radu, pa se moè osmisliti i napraviti „u ku}nojradinosti”, a tako|e u vrti}u.

Ova se vrsta slikovnice ne moè smatrati kwi-gom u pravom smislu te re~i. To nije jedina sli-kovnica koja se tako moè tretirati. O tome ima-mo i ovakvo zapaàwe:

Specifi~ni sadràji (pojmovne slikovnice za bojewe,

lepqewe i isecawe, razna zabavna {tiva – zagonetke, br-

zalice, uputstva za izradu nekih predmeta) PREDSTA-

VQAJU ZNAÂJNU TEMU SLIKOVNICA. Namena im

je sasvim prakti~na: da podstaknu i razvijaju motori~ku

spretnost, percepciju, pa`wu i umne sposobnosti (Rosan-

di} – Vidanovi} 1987: 70).

Interaktivna slikovnica

Interaktivna slikovnica namewena je ne{tostarijoj deci, koja mogu pratiti pri~u i na osnovuwe donositi sopstvene odluke i re{ewa. Namewenaje podu~avawu i sticawu ve{tina u prepoznavawuzvukova, boja i oblika. Su{tina interaktivne sli-kovnice je u dopuwavawu slike i teksta. Tako|e,ove slikovnice sadrè i inovacije kao {to su: sli-ka koju dete pritiskom stvara odre|eni zvuk, ilimoè imati magnete koje dete postavqa na odre|e-na mesta unutar slikovnice i tako nadopuwava ilu-straciju koja prati pri~u. Ovakve slikovnice raz-vijaju pa`wu kod dece i potrebu za istraìvawem.Tako|e, korist koja sledi iz interaktivnog ~itawaslikovnice ogleda se u dijalogu pomo}u kojeg decasti~u ve{tine i sposobnosti razumevawa pisanogteksta. Tako se od najranijeg uzrasta po~iwe sa raz-vijawem ~itala~ke pismenosti, a pre svega stvarase potreba za ~itawem.

Multimedijalna (elektronska) slikovnica

Ova vrsta slikovnice koristi se sa decom upred{kolskom pripremnom programu, s obzirom nato da zahteva neke dodatne ve{tine koje jo{ nisustekla deca u nièm pred{kolskom uzrastu.

Pojava, oblikovawe i razvoj multimedijalneslikovnice tekao je postepeno. Svoje korene ima udrugim multimedijalnim oblicima. Postoji neko-liko na~ina kako uklopiti multimedije u klasi~nude~ju kwigu. Ve} samim kori{}ewem zvuka uz kla-si~nu de~ju slikovnicu stvaramo multimedijsku de~-ju kwigu. Slika se sna`no povezuje s tekstom i uti-~e na de~je poimawe materijalne i socijalne stvar-nosti, i to na vi{e nivoa.

Multimedijalna slikovnica gleda se na ra~una-ru i sadrì ilustrovanu verziju pri~e sli~nu tra-dicionalnim pri~ama objavqenim u obliku klasi~-ne kwige. Ove slikovnice ~esto ukqu~uju naraci-ju, muziku i zvu~ne efekte, ali i zvuk izgovarawatrenutno ozna~ene re~i. Wihova prednost je u tome{to se prema potrebi mogu ponavqati neki sadr-àji i obja{wewa re~i, ili se odre|ena re~ moèponavqati nekoliko puta da bi se zapamtila.

Neke imaju skrivene animacije koje se aktivira-ju klikom mi{a na odre|eni element. Uop{teno severuje da je animacija izuzetno efikasna pri usva-jawu dinami~nih informacija, te da s vremenom po-maè brèm i boqem razumevawu pri~e. Digitalnimultimedijalni svet ~ini iskustvo ~itawa slikov-nice uzbudqivijim. Sve vi{e autora i izdava~kihku}a odlu~uje se i na multimedijsku verziju sli-kovnice. Wihova vrednost se ogleda i u ~iwenicida se na svrsishodan i organizovan na~in deca upu-}uju na ra~unare, na kojima neorganizovano provodedosta vremena.

59

Slikovnica kao podsticajan materijal

za leksi~ki razvoj deteta

Podsticawe leksi~kog razvoja samo je jedan seg-ment u okviru govorno-jezi~ke funkcionalnostislikovnica, ali je veoma zna~ajan s obzirom na toda od razvoja re~nika uveliko zavisi razvoj drugihjezi~kih paradigmi.

Aktuelna saznawa o razvoju deteta isti~u nu-`nost potrebe da se uspostavi veza izme|u osobinateksta u slikovnicama i jezi~kog razvoja deteta.Tekstovi koji odgovaraju de~jem razumevawu, kojisu u saglasju sa de~jim uzrastom, sa potrebama i sawihovim razvojnim interesima, mogu uticati na raz-voj re~nika. To ukazuje na va`nost izbora proznihi poetskih sadràja i upu}uje na metodi~ke obradetekstova za rad sa decom pri usvajawu semanti~kestrane jezika. Za razvoj de~jeg re~nika va`no je po-navqawe na svim nivoima: fonemskom, leksi~komi semanti~kom.

Dakle, ako slikovnica sadrì tekst, onda re~e-nica mora biti kratka. Broj re~i u re~enici zavi-si od uzrasta deteta kome je slikovnica namewena.Re~enica po strukturi i u semanti~kom smislu tre-ba da bude jednostavna.

Zakqu~ak

Na kraju zakqu~ujemo da je slikovnica prva de~-ja kwiga, ali i va`no prakti~no-didakti~ko sred-stvo u radu sa decom na pred{kolskom uzrasnom ni-vou. Pomo}u slikovnice kod deteta se razvija qu-bav prema kwizi, prema ~itawu, prema pisanoj re~iuop{te. Bez obzira {to ne zna tehniku ~itawa, sa-mim kontaktom sa slikovnicom, uz komentarisaweonoga {to vidi, dete razvija potrebu i naviku dao tome razgovara, da postavqa pitawa i sl. Ta na-

vika }e se preneti na slede}i uzrast, {kolski, ka-da }e dete biti spremno da ~ita ono {to se nalaziispod slika. Za razli~ite de~je uzraste postoje raz-li~ite slikovnice, jednostavnije za mla|i uzrasti sloènije za stariji. Vizuelnost u slikovnici jepodignuta na vi{i nivo, s obzirom na savremenemedije, pre svega vizuelne i ra~unarske, koje timpojavnim manifestacijama vr{e zna~ajan uticaj nasve sfere ìvota savremenog deteta.

LITERATURA

Bati~, J. i Haramija, D. Teorija slikanice, Otrok in knji-ga, revija za upra{anja mladinske knjièvnosti, knji-èvne vzgodje in s knjigo povezanih medijev, br. 89,Maribor: Mariborska knji`nica, 2014, 5–19.

Vladisavqevi}, A. Spasenija. Govor i jezik dete-ta u razvoju, Beograd: Zavod za uxbenike, 1995.

Dotli}, Qubica i Kamenov, Emil. Kwièvnost u de~-jem vrti}u, Zmajeve de~je igre, Odsek za pedago-giju Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, 1996.

\ur|ev, Du{an. Kwièvnost za decu, paralelneforme i izazovi „nove tehnolo{ke civilizaci-je”, Detiwstvo 1–2 (2009): 58–62.

Kamenov, Emil. Mudrost ~ula. De~je govorno stva-rala{tvo, kw. 4, Novi Sad: Dragon, 2003.

Klai}, Bratoljub. Veliki rje~nik stranih rije~i, izrazai kratica, priredio i dopunio @eljko Klai}, Zora,Zagreb, 1968, str. 762.

Kora}, Nada (1992). Vizuelni mediji i saznajni razvojdeteta Beograd: Zavod za ud`benike i nastavnasredstva.

Ma|arev, Milan. Postoji li kriza ~itawa?, De-tiwstvo 4 (2009): 3–7.

Maqkovi}, Milanka. Kriza ~itawa: kompleksni pe-dago{ki, kulturolo{ki i op{tedru{tveni pro-blem, Detiwstvo 4 (2009):19–23.

60

Varnica Nenin, Nevena. Kwiga za veliku i maludecu: Slikovnica Farma puna {arma P. D. \ur-|eva, Detiwstvo 4 (2009): 45–48.

Opa~i}, Zorica. Savremeno dete izme|u vizuelnekulture i kwièvnosti, Detiwstvo 4 (2009):8–13.

Petrovi}, Tihomir. Vizuelna poeti~ka forma (Sli-ka, slikovnica, strip, igra znacima), Detiw-stvo 1 (2014): 110–118.

Radiki}, Vasilije. Kwiga i kwièvnost za decu u„postgutenbergovskoj eri”, Detiwstvo 3 (2009):17–20.

Rosandi}, R. i Vidanovi}, B. Prva de~ja kwiga,Beograd: Istraìva~ko-izdava~ki centar Savezasocijalisti~ke Omladine Srbije, 1987.

Stoli}, Danica. Palimpsest i vizuelizacija kaopostupci dekanonizacije u pesni{tvu Popa D.\ur|eva, Detiwstvo 4 (2015): 34–40.

[aran~i}-ûtura, Sneàna. Kriza ~itawa – ~iwe-nica ili privid, Detiwstvo 4 (2009): 14–19.

Danica V. STOLI]Vesna V. MURATOVI] DROBAC

PICTURE BOOK AND CHILDREN’S AGES

Summary

Picture book is the first book of a child. It affectsspeech, raises curiosity, imagination and developes love forbooks at an early age. It depends on the age of a child whichtype of picture book will be used. The paper discusses threetypes of picture books: laporello, interactive and multime-dia.

Key words: children, book, speech development, la-porello, interactive and multimedia picture books

UDC 821.163.41–93.09 Aleksi} D

� Ana B. GVOZDENOVI]Narodna biblioteka

„Stefan Prvoven~ani“ Kraqevo

Republika Srbija

HOMO LUDENS USTVARALA[TVUZA DECUDEJANA ALEKSI]A

SA@ETAK: U radu se razmatra ànrovski razu|en

opus Dejana Aleksi}a i na primeru dela nastalih u ras-

ponu od petnaest godina potvr|uje da je igra osnovni po-

kreta~ki impuls ovoga autora. Na tragu onih stvaralaca

u srpskoj kwièvnosti kod kojih je igra glavni tvorbeni

element (Aleksandar Vu~o, Du{an Radovi}, Qubivoje

R{umovi}...), ali i koji lako ukidaju ~esto formalno na-

metnute granice izme|u pisawa za decu i pisawa za odra-

sle, Aleksi} rado poseè za igrom re~ima i iz we proi-

steklim paradoksom, parodijom, humorom... Insistiraju}i

na autorskoj poziciji, on u razli~itim formama varira

svoju omiqenu temu – pri~e kao junaka pri~e – ve{to iz-

begavaju}i da wegovo pripovedawe bude tek puko naru{a-

vawe umetni~ke iluzije. @ivotnosti wegovog opusa, kako

se u radu pokazuje, doprinose, s jedne strane, satira i dru-

{tvena angaòvanost, a s druge – empatija i saose}awe sa

~ovekom kao jedinkom nu`no osu|enom na usamqenost.

KQU^NE REÎ: igra, jezik, parodija, zagonetke, po-

slovice, humor, lirsko

Od prve kwige namewene najmla|im ~itaocima(Dugme bez kaputa, pesme za decu), koja se u izdawuArtista pojavila 2002. godine, do danas, dakle za15 godina, Dejan Aleksi} je stvorio bogat i razno-

61

vrstan opus namewen deci, koji odi{e inovativno-{}u, sveìnom misli, rime i jezika, i koji deca,ali i odrasli ~itaoci, doìvqavaju kao poseban iprepoznatqiv. Od pesama preko poema do dramskogteksta na jednoj, odnosno pri~e, pripovetke i roma-na na drugoj strani. Tu su i slikovnice, kwige zapo~etnike u ~itawu, mali oglasi i jo{ pone{to– autor i sam ose}a da se to stvarala{tvo tolikorazudilo, u razli~ite forme preto~ilo, da ga jete{ko vi{e dràti u zadatim i tradicijom potvr-|enim obrascima. Pone{to – dosetka, dosko~icau kojoj do izraàja dolazi dovitqivost autora, ko-ja razigrava um ~itaoca i podsti~e ga da osveìsvoje poznavawe materweg jezika ali i preispitaona znawa koja je jednom davno, bez provere usvo-jio. I kao da je stalno sameravawe sa onim {to jeuobi~ajeno, tradicijom zacementirano, jedan odglavnih stvarala~kih impulsa koji pokre}u peroDejana Aleksi}a.

Ne zaboravimo ni dramske obrade, ~ini se zgod-nije i ta~nije nego adaptacije, i u wima songove,koji imaju svoje posebno mesto u dramskom tekstuali i u Aleksi}evom opusu – mesto venitila odno-sno odu{ka...

Krenimo od te prve zbirke jer }e upravo ona ot-kriti neke od va`nih predmeta interesovawa ovogstvaraoca. Da govorimo o uobi~ajenom delu tradi-cionalne kwièvnosti, rekli bismo opsesivnih mo-tiva, ali je ovde pre re~ o jezi~kim i sa wima po-vezanim ontolo{kim pitawima. Prva pesma te po-menute prve zbirke nosi naslov „Vrlo i veoma”, ajedna od onih za ovo ~itawe indikativnih pesama na-slovqena je „Iz {upqeg u prazno”. Ako znamo da naobjavqivawe ~eka pesma o Ciku i Caku, jasno je dasu autorova leksikom potaknuta poetska istraìva-wa i poigravawa srodna i deceniju i po kasnije.

Tako|e, ve} u ovoj zbirci nalaze se „Pesma sagovornom manom”, „Nezrela pesma”, „Nevidqiva

pesma”, „Naherena pesma”, „Napeta pesma”, koje ak-tualizuju ista ona pitawa nastanka i postojawa au-tonomije umetni~kog dela koja se u drugom oblikunude vi{e od deceniju kasnije u zbirci pri~a Kogase ti~e kako ̀ ive pri~e. U me|uvremenu, naravno,eksperiment je radikalizovan, a ono {to je u pr-voj kwizi tek nagove{teno kao opasna mogu}nost uovoj drugoj je realizovano. Naime, gadne posledicenepa`we u vidu ispadawa slova odnosno naherenepesme iz kwige stigle su pisca i ~itaoca u zbirciiz koje je pri~a pobegla a me|u koricama ostao sa-mo naslov. U woj su zato svoje mesto na{le istepri~e, razmaèna pri~a, pri~a koju pisac ne}e danapi{e, prazna pri~a, pri~a o rupi, te pri~a kojase ~ita kada se viri kroz „Pri~u o rupi”, alergi~-na pri~a i pri~a od koje se zeva. I ako prou~avao-ci na{e kwièvnosti, i one za decu, imaju obi~ajda kaù da u woj modernizam po~iwe sa Du{kom Ra-dovi}em (V. Hamovi} 2008; Hamovi} 2017: 72–78),onda sa Dejanom Aleksi}em idemo i korak daqe, uono {to bi se uslovno moglo nazvati postmoderni-zmom kwièvnosti namewene prevashodno deci. Ve}na prvo ~itawe kwiga Koga se ti~e kako ìvepri~e kod ~itaoca }e, verujem, u svest dozvati Lo-rensa Sterna i wegovog Tristrama [endija.Upravo je ovaj roman znamenitog engleskog piscaposluìo Veleku i Vorenu da ilustruju jedan od dvamogu}a na~ina odstupawa od epskog pripovedawa.Nazna~eni postupak ovi teoreti~ari su nazvali ro-manti~no-ironi~nim i istakli da pisac u wemu ho-timi~no uve}ava ulogu pripoveda~a, „uìva u na-ru{avawu svake mogu}ne iluzije ~itaoca da predsobom ima ’ìvot’, a ne ’umetnost’”, te nagla{avada je kwiga pisana kwièvnost (Velek – Voren1991: 261). Iako je, setimo se, Stern u romanu Tri-stram [endi jo{ u osamnaestom veku upotrebioprazne i tzv. mermerne stranice, vrednost wegovog,kao ni Aleksi}evog dela, nije u ovim inovacijama

62

po sebi ve} u wihovim posledicama.1 One su mo`danajboqe saète u pesmi „Sumwivi izve{taj o jed-noj nezgodi”, gde se na ~itao~ev prigovor da mu jepri~a bez ciqa pesnik sagla{ava i dodaje:

Mo`da u tome cela je zgoda –

[to smo se lepo ispri~ali.

Dakle, vrednost pripovedawa ili pesni~kog is-kaza je u wemu samom, bez potrebe za bilo kakvimspoqnim osmi{qavawem ili nametnutim posredo-vawem svakovrsnih istina.2

Upravo je osve{}enost, insistirawe na racio-nalnom, nastojawe da se na svaki na~in izbegne po-dilaèwe ~itaocu, da se ~italac ne potceni – jo{jedna bitna odlika stvarala{tva Dejana Aleksi}a.Aleksi} u srpskom stvarala{tvu za decu nastavqaonu liniju koju je jo{ u me|uratnom periodu za~eoAleksandar Vu~o isti~u}i da je zadatak pisca „dase izdiè do detiwstva, a ne da se spu{ta na de~jinivo” (Ogwanovi} 1999: 7), te da upravo nepomir-qivost dece sa stagnacijom dovodi pisca do nekihneospornih istina:

Na primer, za decu nema granice izme|u mogu}eg i nemo-

gu}eg, wihov duh vodi ka slobodi; ona pravilno ocewuju {ta

je banalitet, sentimentalna romansa, didakti~ka nazovi

poezija, i ne prihvataju ustaqene norme i konvencionalne

pouke. Deca vole da ru{e i preska~u ograde i u bukvalnom

i u prenesenom smislu tih re~i (Ogwanovi} 1997: 102).

Sasvim u tom duhu i Aleksi} izjavquje da je de-te ozbiqan ~italac i da }e autoru te{ko opro-

stiti ~itala~ku izneverenost (Aleksi} 2015b).Pred piscem je veliki izazov da privu~e i zadrì~itaoce ali i da istovremeno odrì visok nivoumetni~kog stvarawa:

Ja ipak ra~unam na jednu drevnu istinu koja se ti~e

igre – potreba za igrom neodeqiva je od qudskog duha, a

kwièvnost, pored svega {to jeste, moè da bude i igra.

Imamo sre}u da je ~itava jedna linija na{e kwièvnosti

za decu utemeqena ba{ na igrivom odnosu prema svetu, na

jednom, humorno-parodijskom obrascu. A za sebe ~esto ka-

èm da sam pripadnik te linije ~iji su predstavnici Vu-

~o, Radovi}, R{umovi}, Vlada Andri}... (Aleksi} 2013).

Ve} u prvoj Aleksi}evoj kwizi sre}emo sintagmumisle}a glava (pesma „Pretpostavimo”) i ~itamopesmu „Glava”:

Ne kaè se zabadavaDa je glava bitna sprava.

Od svanu}a do uve~eAlatkice nema pre~e.

âk i kada se zadremaGlava opet mira nema:

Jer pomo}u ove spravePo svu no} se snovi prave.

Ovaj, uslovno ga nazovimo, racionalizam tesnoje povezan sa humorom Aleksi}evih stihova, ali ipostupcima parodirawa kakve sre}emo ve} od pesme„Moje epsko izleàvawe”. Poigravawe sa tradici-onalnim formulama narodne kwièvnosti, ali isa svim onim obrascima sa kojima smo se tokom ve-kova formirawa kanona orodili, wihovo, kako bi toformalisti rekli, ogoqavawe prisutno je u Alek-si}evom delu na razli~itim nivoima.3 U kwizi

63

1 Sli~an postupak sre}emo i u kwizi Stiù blese, ~uvajtese, u pesmi „Blesa kao stjuardesa”, u kojoj pesma prosto bivaprekinuta, ~italac ne saznaje blesine nove doìvqaje po{to jeona iz kwige iscepala pola lista.

2 U intervjuu datom za ~asopis Vreme (29. januar 2015), nakon{to je po drugi put postao laureat nagrade Politikinog za-bavnika, Dejan Aleksi} podvla~i: „Pri~a kao junak pri~e – toje jedna od mojih neprolaznih pripoveda~kih opsesija” (2015a).

3 O prisustvu narodne kwièvnosti u delu Du{ka Radovi}a iwegovom specifi~nom jeziku zasnovanom na poslovici i izrecivideti studiju Valentine Hamovi} Dva pesnika prevratnika.

Stiù blese, ~uvajte se ~itav ciklus je potaknutposlovicama odnosno preispitivawem nauka kojinam nude (Ko rano rani, U laì su kratke noge, Namuci se poznaju junaci, Ispeci pa reci, ̂ isto}a jepola zdravqa, Batina je iza{la iz raja, [to je le-po kratko traje, Lepa re~ i gvozdena vrata otvara,Nema hleba bez motike, ̂ izma glavu ~uva, ]utaweje zlato...). Ona misle}a glava dabome sumwa i do-vodi u pitawe ono o ~emu tu|a mudrost peva: „Sadiz mene sumwa vreba / Ne verujem nikom”. Prenetoiskustvo nije neprikosnoveno, naprotiv ono je iza-zov za misle}u glavu, koja se igra, nekada na planuzvu~awa, nekada na planu zna~ewa, ne bi li na tuigru potakla i ~itaoca.

Ve} je Johan Hujzinga u svojoj znamenitoj studi-ji Homo ludens govorio o igra~kom karakteru za-gonetke, nadmetawa u odgovarawu, borbi pitalica-ma: zagonetka je na samom po~etku svete igre, „onaje na granici igre i zbiqe, ima veliko zna~ewe iposve}ena je, ali time ne gubi svoj igra~ki zna~aj”(Huizinga 1992: 103). Forma pitawa i odgovora, po-kazao je ovaj holandski istori~ar kulture, neraski-divo je povezana sa gr~kim pojmom agona i ranimoblicima kulturnog i misaonog ìvota.

Kao {to se sveìm rimama i visprenim zapaà-wima bori protiv oko{talih izraza, igra jezikomi u jeziku, tako isto Dejan Aleksi} rado parodi-ra, videli smo, ustaqene postupke ali i motive. Ukwizi Mali oglasi, na primer, Stari tavan traìJezu i dve Strave da u wemu rade kao ~uvari, a oneodgovaraju:

Beskorisne usluge su na{e,Deca nas se odavno ne pla{e;Ono {to im strah u kosti teraJeste kad su dan bez kompjutera.

Izokretawe onoga na {ta su nas na{ sluh, na{eoko ~itaoca, ali i na{a misao, na{e dosada{we

~itala~ko iskustvo navikli, u ovom opusu ostvarujese i na formalnom i na sadrìnskom planu. Setimose samo kako ru`ne stvari ~ine svi ti fini, kul-turni stanari: zidu mesto odela obla~e tapete,ubadaju mu ekser iako to boli, vratima priteùkvake, u tawire sipaju vrele supe, ostavqaju stano-ve same zakqu~ane itd., itd. Cipele se ̀ ale da imqudi trpaju noge u grlo, da im pertlama veù jeziki sl.[U svojim zbirkama za odrasle Dejan Aleksi} ta-

ko|e uvodi cikluse posve}ene predmetima koji ima-ju svoj ̀ ivot i od kojih gotovo svaki nalazi pesni~-ku sliku koja ga ovaplo}uje: {estar je aristokratahladnih snova o trijumfu forme nad ̀ ivotom, du-gme je mali odmetnik (daj mu priliku / i izgubi}ese), lula pati od hroni~ne upale smisla, gori jojtrbuh i isteè vrat, sve}a je vo{tana devica, ~e-{aq je ba{tovan, cipela – bezuba usta u trajnomzevu, jastuk – puna~ki an|eo... Odnos wegovog stva-rala{tva za decu i wegovog pisawa za odrasle za-htevao bi poseban rad.4]

I ne samo da je u ovom stvarala{tvu ~esto an-tropomorfizovawe predmeta ve} i onih pojava i poj-mova koji, iako imaju svoje materijalizovano ispo-qavawe, u de~jem iskustvu naj~e{}e ostaju na nivou

64

4 U ovom smislu indikativan je zakqu~ak Valentine Hamo-vi} o kratkim prozama Du{ana Radovi}a koje nisu pisane za de-cu: „I u tim svedenim, efektnim prozama sve je ostalo svoj-stveno Radovi}evom kwièvnom postupku kojim se odlikuje upisawu za decu, {to govori da je posve}en poeti~kom konceptuneprestane slobodne kreativne igre i istraìvawa, zapravo,u~inio da se sasvim relativizuje ili ~ak, na momente, ukinegranica izme|u tih, po inerciji odeqenih, kwièvnih segmena-ta” (V. Hamovi} 2008: 126). Tako|e su dragoceni i autopoeti~-ki iskazi Aleksandra Vu~a na istome tragu: „Poezija koju samnapisao za decu pruìla je veliku pomo} mojoj poeziji za odra-sle, a i obrnuto. Obe su me oslobodile predrasuda moralisti~-ke i racionalisti~ke cenzure” (Blagojevi} 2010). U pomenutomintervjuu za ~asopis Vreme, Dejan Aleksi} isti~e da nikada nebi pisao za decu ukoliko u tome {to pi{e ne bi mogli dauìvaju i odrasli.

apstraktnog (osmeh, vetar, plavo...). Udahwuju}i imìvot5 pesnik nas tera da se zapitamo jesmo li mi,qudi, zaista apsolutna mera svih stvari, kako, eto,ve} hiqadama godina samouvereno mislimo.

Metafora je sasvim izvesno omiqena stilskafigura Dejana Aleksi}a. Neretko, ona je u wego-vom stvarala{tvu realizovana i na taj na~in wenozna~ewe u svesti ~itaoca biva obnovqeno i osve-èno. Divan primer jedne realizovane metaforenalazimo u pri~i „Gospodin zid” iz kwige Koga seti~e kako ̀ ive pri~e.

îtava na metafori sazdana je i pripovetkaCipela na kraju sveta. Poput kwige ̂ udesni po-dvizi Azbu~ka Prvog u trideset slova6, ni ovojprozi se ne mogu pore}i izvesna angaòvanost i po-vremeno satiri~an prizvuk: gradona~elnik je debeoi ne preterano pametan, car je nepismen, a najtu-`nija su prazna lica – ona gutaju osmehe i na krajuceo ~ovek postane praznina. Ali uporedo sa ovim,u obe proze istovremeno opstaje vedra duhovitostsvojstvena Aleksi}evom stvarala{tvu, a povremenoprosejava i neka tanana liri~nost, ne tako ~esta ine tako svojstvena ovom peru, liri~nost proiste-kla iz empatije.

Pa ipak, iako lirsko nije ono na {ta nas prvoasocira stvarala{tvo Dejana Aleksi}a, pa`qivom~itaocu ne}e proma}i da je velika tema ove kwi-èvnosti za decu usamqenost: od Dugmeta bez kapu-ta preko Osmeha Besku}nika do Cipele na kraju

sveta. Ve{to skrivena jezi~kim igrama i duhovi-tim opaskama, empatija i s wom povezan lirski{timung daju delu Dejana Aleksi}a neophodnu meruose}ajnosti bez koje nema velike umetnosti i bezkoje bi ono bilo tek puko razigravawe stvarao~evedomi{qatosti.

CITIRANA LITERATURA

Ogwanovi}, Dragutin. De~je doba: studije i ogledio kwièvnosti za decu. Beograd: Prijateqi de-ce, 1997.

Ogwanovi}, Dragutin. Zvezdano jato: kwièvnostza decu: za u~iteqe i studente u~iteqskih fa-kulteta. Beograd: Zavod za uxbenike i nasta-vna sredstva, 1999.

Hamovi}, Valentina. Dva pesnika prevratnika.Beograd: U~iteqski fakultet, 2008.

Hamovi}, Dragan. Preko veka. Kraqevo: Narodnabiblioteka „Stefan Prvoven~ani”, 2017.

Aleksi}, Dejan. Pisanje za decu nosi ve}u odgovornost.http://www.detinjarije.com/intervju-sa-dejanom-aleksicem-pisanje-za-decu-nosi-vecu-odgovornost/5. 1. 2018.

Aleksi}, Dejan. Vremena za ~itanje ne nedostaje.http://www.vreme.com/cms/view.php?id=12658735. 1. 2018.

Aleksi}, Dejan. Dete je ozbiljan ~italac. <http://www.novosti.rs/vesti/kultura.71.html:535005-Dejan-Aleksic-Dete-je-ozbiljan-citalac> 5. 1. 2018.

Blagojevi}, Dejan. Aleksandar Vu~o – osniva~ nad-realizma u de~joj poeziji. <http://www.alma.rs/knjizevni-pregled/broj03/kp03.html> 4. 1. 2018.

Huizinga, Johan. Homo ludens. O podrijetlu kultureu igri. Zagreb: Naprijed, 1992.

Velek, Rene, Ostin Voren. Teorija knjièvnosti. Be-ograd: Nolit, 1991.

65

5 U pomenutoj studiji Hujzinga nas tera da se zapitamo nijeli u personifikaciji re~ o tome da se ne{to {to zami{qamonetelesnim naknadno izrazi ne~im {to zami{qamo ìvim –„Prije svega se tu radi o preobraàju opaènog u predoxbu one~emu {to ìvi i kre}e se. To se zbiva ~im iskrsne potrebada opaèno saop}imo drugima. Predoxba se javqa kao prikazi-vawe slikom” – i postavqa pitawe na koje je zapravo ve} ponu-dio odgovor: „Imamo li pravo tu uro|enu i neophodno potreb-nu te`wu, te`wu duha za stvarawem izmi{qenog svijeta ̀ ivihbi}a, nazvati igrom duha?” (Huizinga 1992: 125).

6 Obe ove proze ànrovski se poigravaju formom bajke.

Ana B. GVOZDENOVI]

HOMO LUDENS IN DEJAN ALEKSI]’S LITERATUREFOR CHILDREN

Summary

This paper deals with Dejan Aleksi}’s opus of diversegenre and, taking his works created over a time span of fif-teen years as examples, confirms that play is the basic in-spiring impulse of this author. Following the trace of thosewriters in Serbian literature whose main constitutive ele-ment is play (Aleksandar Vu~o, Du{an Radovi}, LjubivojeR{umovi}...) but who also readily break the often formallyimposed borders between writing for children and writingfor adults, Aleksi} gladly reaches for play on words and theresulting paradox, parody, humour... Insisting on the au-thor’s position, he varies his favourite topic – stories as thehero of the story in different forms, skilfully preventing hisnarration from being mere disturbance of artistic illusion.The vitality of his opus, as it is shown in the paper, is in-creased, on one hand, by satire and social engagement, and,on the other hand – by empathy and sympathy for man asan individual necessarily doomed to loneliness.

Key words: play, language, parody, riddle, proverb, hu-mor, lyric

UDC 821.163.41–93–14.09 Luki} D.

� Sneàna R. RADMILOVI]Osnovna {kola „Slavko Rodi}“

Kraji{nik

Republika Srbija

DETE U POEZIJIDRAGANA LUKI]A

SA@ETAK: U radu je analizirana figura deteta u po-

eziji Dragana Luki}a. Pesnik predstavqa odnose deteta s

~lanovima porodice (majkom, ocem, dedom, babom, bra}om

i sestarama) i odnos deteta prema u~itequ i {koli. U pe-

smama je svet odraslih i dece prikazan iz ugla deteta, ko-

je je glavni subjekt Luki}eve poezije. Ciq na{eg rada bio

je da prikaèmo na koji na~in se figura deteta oblikuje

u poeziji Dragana Luki}a, te kojim je pesni~kim sredstvi-

ma pesnik uspeo da de~ji svet u~ini va`nim, centralnim

u svojoj poeziji, i da pokaè da su za dete wegove igre i

brige, svet porodice i {kole centar univerzuma. @eleli

smo da ispitamo i to na koji na~in je predstavqena rod-

na perspektiva iz ugla deteta, koje je u Luki}evim pesma-

ma predstavqeno kao inteligentno bi}e, vo|eno svojom de-

~jom logikom, koje kriti~ki sagledava svet oko sebe, pa i

odnose u porodici i odnos odraslih prema sebi.

KQU^NE REÎ: Dragan Luki}, porodica, figura de-

teta, rodna perspektiva, pesni~ki jezik

Ima pisaca i pesnika ~ija imena su op{tepozna-ta, a wihova kwièvna dela deo su op{te kulture.Me|utim, ima i onih pesama koje su deo op{te kul-ture, ali qude koji nisu iz sveta kwièvnosti neasociraju na neko posebno pesni~ko ime. Takva je,na primer, pesma Fifi, koju deca u~e napamet u ni-ìm razredima osnovne {kole, takvi su i stihovi:„Tiho ti{e, k’o padawe ki{e”. Autor ovih pesamaje Dragan Luki}, koji je u svetu kwièvnosti za de-

66

cu ostavio pe~at svojim pesmama, ali danas nije po-znat poput Jovana Jovanovi}a Zmaja, Du{ka Rado-vi}a ili Qubivoja R{umovi}a.

Dragan Luki} je ro|en u Beogradu 1928. godine,a preminuo 2006. Studije kwièvnosti zavr{io jeu Beogradu i potom po~eo da radi kao predava~kwièvnosti za decu u [koli za vaspita~e. Luki-}ev biograf Voja Marjanovi} navodi da je „svojebavqewe poezijom za decu Luki} zapo~eo 1949. go-dine, i to najpre u beogradskim listovima za mladePioniru i Poletarcu” (Marjanovi} 1998: 371).Marjanovi} navodi i tri Luki}eve „pove}e zbirke”koje „iako neujedna~ene po poetskoj inspiraciji ivremenu kada su nastale, i objavqene, (...) daju punui pravu sliku Luki}eve pesni~ke misli” (Marjano-vi} 1998: 371). Re~ je o zbirkama: Ovde stanuju pe-sme (1961), Moj trolejbus (1962) i Vagon prve kla-se (1963). Kada je re~ o Luki}evoj poeziji za decu,Marjanovi} je, po bogatstvu i raznovrsnosti temai motiva, svrstava „u red najinventivnije poezijena{e moderne kwièvnosti za mlade” (Marjanovi}1998: 372).

Slobodan @. Markovi} isti~e da je Dragan Lu-ki}, uz Du{ana Radovi}a, imao zna~ajnu ulogu „uvreme kada je srpska poezija u celini doìvqavalapreobraàj (...) Oni su osnaìli poeziju za decu idoprineli, zajedno s drugima, mla|ima i starijimaod sebe, da umetni~ki dosegne evropske domete”(Markovi} 2007: 101). Markovi} Luki}a naziva„pesnikom Beograda”, navodi da je „on stvorio mo-dernu poeziju sveèg, novog i umetni~ki sna`nogizraza, koja je izuzetno prihva}ena u svim sredina-ma – i u gradskim i u seoskim” (Markovi} 2007:101). Poput Marjanovi}a, i Markovi} Luki}a sta-vqa rame uz rame sa Du{anom Radovi}em, ali i Mi-lovanom Danojli}em, te navodi da je zajedno sa wi-ma „nastavio i produìo onaj korak urbane poezi-je Jovana Jovanovi}a Zmaja, grade}i svoje vizije no-

vim materijalom i na~inom” (Markovi} 2007: 102,103). I Miomir Milinkovi} Dragana Luki}a vidikao „osobenu pojavu u srpskoj kwièvnosti za de-cu, jer sve {to je napisao, namenio je deci i na tajna~in postao ro|eni, nepopravqivi de~ji pesnik”(Milinkovi} 2014: 421).

Luki} je iza sebe ostavio preko sto kwiga. Tosu zbirke pesama, me|u kojima su najpoznatije Kakose kome ~ini, Moj praded i ja, Ovde stanuju pesme,Vagon prve klase, Fifi, Kako rastu nogavice,[ta tata kaè, Od ku}e do {kole, Lovac Joca,Vo`wa po gradu i romani za decu Neboder c11, Trigusketara, Bomba u beloj kafi itd.

Ako se postavi pitawe koju je to novinu Luki}uneo u poeziju za decu, moglo bi se odgovoriti daje on prvi koji je dao detetu da u gotovo svakoj pe-smi ima ulogu subjekta. U najve}em delu pesni~kogopusa Dragana Luki}a svet je posmatran iz ugla de-teta.1 Ono svojim detiwim o~ima posmatra okoli-nu, uglavnom ~lanove svoje porodice, i vlastitomlogikom razumeva i tuma~i wihove postupke i po-na{awe. Ako traìmo obja{wewa za razli~ite ne-sporazume koji se javqaju izme|u deteta i odraslih,ne moramo uvek zalaziti u kwige iz psihologije –dokaz za to jeste poezija Dragana Luki}a. Stavqawedeteta u centar sveta i vaspostavqawe wegove lo-gike i vizure – temeqne su odlike ovog pesnika.

Luki} u svojim pesmama na {aqiv na~in pred-stavqa de~je brige, nemire, ̀ eqe i strahove. Bitnoje da se on ne bavi sveop{tim, na~elnim mukama de-teta, ve} izdvaja konkretne probleme i wih opevau pesmi. Onome {to su odrasli zaboravili, {to po-smatraju kao nebitnu pojavu, Luki} pridaje mnogova`nosti. De~je probleme on stavqa u centar pa-`we, a to je upravo ono {to roditeqi ~esto ne ~i-

67

1 „O, u~itequ”, „[ta je otac”, „Moj pas”, „Bez veze sam”,„Ho}u-ne}u”, „Kako rastu nogavice”, „De~aci” i gotovo ~itavpesni~ki opus vezan za figure oca, majke, deke i bake.

ne. Odrasli zaboravqaju koliko je ìvot u stvarijednostavan, a upravo ta jednostavnost, izraènade~jom logikom, moè se prona}i u pesmama Draga-na Luki}a. Kako navodi Mirko Petrovi}, „litera-tura za decu je vra}awe u detiwstvo koje smo, makartraqavo, proìveli” (Petrovi} 1970: 95). Moèse re}i da odrasli naj~e{}e, a pogotovo kada drèpredavawa svojoj deci o u~ewu i {koli, zaboravqa-ju da su nekada davno pro{li kroz iste probleme.Jedan od takvih primera jeste i smewivawe perio-da kada se zapostavi u~ewe, da bi zatim do{lo vre-me kad se na brzinu mora nau~iti mnogo lekcija –takozvano kampawsko u~ewe. U pesmi „Lov” pred-stavqena je potraga deteta za {kolskom torbompred sam kraj raspusta, kada bi dete volelo da ras-pust potraje duè, da se obaveze odloè:

Uhvati me strast lova~ka:gde je mojatorba |a~ka?gde se krijemesec dana,s kwigama,neotvarana?[aqem mog psalova~kogada ulovi’zeca toga’{kolsku torbuskrivalicuil’ }u bitija u {kripcu!Kraj raspustatek {to nije,gde se mojatorba krije?

(Luki} 2001: 55).

Dete je u Luki}evim pesmama inteligentno bi}ekoje brinu razli~ite brige. Za{to se otac posta-vqa kao sudija za prekr{aje? Za{to Joca mora daobla~i spava}icu uve~e? Dete ima svoj stav i pre-ma ocu, i prema majci, i prema dedi, kao i premaostalim ~lanovima porodice. Dalibor Cvitan ka-zuje da je „pravi dje~iji pisac ~ovek ~iji rast irazvitak nisu uspjeli uni{titi dje~iji svijet u we-mu” (Cvitan 1970: 24). Petrovi} navodi da pisac zadecu ne mora biti detiwast, ali „da mora svakimsvojim nervom da ose}a svet detiwstva” (Petrovi}1970: 98). Upravo je takav pesnik i Dragan Luki}.Wegove pesme su dokaz da je u telu odraslog ~ove-ka jo{ uvek prisutno dete koje poku{ava da shvatiodrasle: oca, majku, dedu, baku...

Stil Dragana Luki}a karakteri{u jednostav-nost kazivawa i metafori~nost, zatim autenti~neigre re~i, premetawa, nabrajawa, koji uti~u na eks-presivnost pesni~kog izraza. Da je dete subjekt ovepoezije vidi se i u pesni~kom stilu i temama: ~i-tav korupus pesama predstavqaju pesme sa nazivi-ma poput „Xandrija”, „ân~ara”, „[ara”, u kojimase na de~ji na~in nabrajaju re~i bez smisla, ilibar one koje smisla imaju samo za decu. U pesmamau kojima je deda glavni lik tako|e su prisutne igrere~ima – takve su „Dedosled”, „Dedosije” itd. Svete jezi~ke, stilske i zna~ewske igre zasnivaju sena de~jem razumevawu sveta odraslih.

Figure oca i majke u poeziji Dragana Luki}a

Otac je veoma bitna figura u Luki}evoj poezi-ji. To je otac radnik, koji redovno odlazi na posaoi koji zara|uju}i {titi vlastitu porodicu. U pe-smama se ose}a toplina doma, de~ja sigurnost i sre-}a u porodi~noj harmoniji. Takva je pesma „Svakogadana”, u kojoj je lirski subjekt dete koje opisuje

68

one sitne o~eve postupke koji mnogo zna~e svakomedetetu. Porodica s troje dece, dva de~aka i devoj-~ica, okupqa se oko umornog radnika razmewuju}itoplinu. Prividno emotivno neutralni, ovi stiho-vi za dete, ali i za odraslog ~itaoca, otkrivaju ceojedan svet porodi~ne sloge, topline i qubavi. Ta-kvi za decu zna~ajni momenti jesu ~upkawe za kosu,dirawe za nos:

Svakoga dana kad s posla do|emoj tata meni kosu ~upne,moj tata mene {akom lupnei kaè: – Jak si kao gvo`|e.Svakoga dana kad pere rukeon nasapuni sestri lice,i prska vodom kanarince,i s na{om ma~kom igra ̀ murke.Svakoga dana kad za sto sednemoj tata brata za nosi} dirne,moj tata bratu na uvo svirnei vadi neke bombone medne

(Luki} 1996a: 32).

Nakon jednostavnih nabrajawa iskazanih anafo-rom, pesnik alegorijom zavr{ava pesmu – tata jepredstavqen kao kapetan, dok su deca mornari, aodlazak na spavawe, koji je ina~e deci mu~an, s ob-zirom na to da uvek traè jo{ malo igre i nepre-stano odlaù odlazak u krevet, predstavqen je kaoplovidba brodom:

A posle ru~ka, svakoga dana,Kapetan tata i mi mornariUzmemo samo najpre~e stvari,sednemo ̀ urno na kau~ starii isplovimo iz na{eg stana

(Luki} 1996a: 32 ).

Na primeru ove pesme moè se primetiti da Lu-ki} one doga|aje koji deci te{ko padaju èli da

za~ini igrom, koja uvek olak{ava ono {to deteshvata kao obavezu, kao morawe. Jovan Qu{tanovi}navodi da je u ovoj pesmi „sve uklopqeno u dnevniritam zaposlenog ~oveka (...) i stvara se vesela at-mosfera” (Qu{tanovi} 2009: 174). On na primeruove pesme ukazuje i na razlike izme|u Luki}eve po-ezije i poezije Aleksandra Vu~a, na koga se Luki}u dosta motiva ugledao. Isti~e da se u pesmi „Sva-koga dana” moè primetiti da „dok je Vu~o deciotvarao svet odraslih i povla~io decu, de~je mi-{qewe i ose}awa prema wemu, dotle Luki} povla-~i odrasle prema de~jem svetu – otkriva dete u od-raslom” (Qu{tanovi} 2009: 174, 175).

Kao {to je ve} navedeno, izme|u deteta i rodi-teqa moè stajati nepremostiva prepreka u razu-mevawu ìvota. Brige i probleme roditeqa dete}e mo}i da shvati tek kada ono i samo odraste. Upesmi „[ta je otac?” na {aqiv na~in se iz ugladevoj~ice predstavqa stroga o~eva figura: otac ko-ga zanima sve u vezi s detetom. Slobodan Markovi}isti~e da se u stvarala{tvu za mlade retko susre}e„protest deteta zbog nepa`qivo ili nedovoqno is-kazane roditeqske qubavi” (Markovi} 2007: 104),i da pesma „[ta je otac?” sadrì upravo taj vidodnosa izme|u deteta i roditeqa: Molim vas, reci-te otac {ta je. Da li je otac tata ili – sudija zaprekr{aje?

Mene otac stalno ispitujei ̀ eli ovo i ono da ~uje.I kad sam u {kolu po{lai kad sam iz {kole do{la,i za{to je ovo ovako,i za{to je ono onako,i za{to je ovo ovde –za{to ono nije onde,i kako sam smela ovo,i kako sam smela ono,

69

i znam li ja da sam ve} velika,i znam li ja da nisam vi{e mala,znam li ja {ta je „karakter tvr|i od ~elika”,i znam li ja po{to je {nala?

I za{to nisam mislilai kako nisam pazila, i {ta sam opet zgazila i kako, kako,i za{to, za{to,i smem li, i smem li,i znam li, i znam li?

Pa zato pitamotac {ta je.Da li je otac tataili – sudija za prekr{aje?

(Luki} 1996: 32).

U pesmi je predstavqen i tipi~an na~in opho-|ewa roditeqa prema detetu: kada dete, prema suduodraslog, ne{to zgre{i, otac poku{ava da probu-di wegovu savest govore}i mu da je ono „ve} veli-ko”, te da treba da pazi kako se pona{a. Mo`daotac time poku{ava da postavi dete na svoj nivo,jer je svestan da deca najvi{e ̀ ele da {to pre od-rastu, ali zaboravqa da ta wegova logika u deteto-vim o~ima ne izgleda tako kao {to on zami{qa, ato se vidi u temeqnom pitawu pesme: „Da li je otactata / ili – sudija za prekr{aje?” Luki}evo dete,ipak, sagledava oca i u odnosu prema drugima i po-nosi se wime:

MOJ TATA

Dok jutro umiva pospani gradi u svakoj ku}i otkucava pet,moj tata goni trolejbus crvenii na rad vozi svet.Znate, tata je moj

najva`niji ~ovek u gradu.On ima brzog hatacrvenog ko za paradu.I ako ̀ uri{ u {kolu,~eka te pravi ~as –moj }e tata hatudati najve}i gas.Ulicom pravo, levo,to ti je sve po planu:sestru }e odneti u jasle,na trg odne}e mamu.A kad napusti{ {kolu,trolejbus tu je ve} –ru~ak te ~eka na stolui trbu{asta pe}.Znate, tata je mojnajva`niji ~ovek u gradu.On ima brzog hatacrvenog ko za paradu.I kad svakog jutrabudilnik otkuca pet,tad i moj tata upregne hatai gradom razvozi svet.

(Luki} 1951)

Jovan Qu{tanovi} zapa`a uticaj poezije Alek-sandra Vu~a na pesme Dragana Luki}a i poredi dvepesme – Luki}evu „Moj tata” i Vu~ovu „Moj tatatramvaj vozi”: i u jednoj i u drugoj pesmi iskaznisubjekat jeste dete, i to dete ~iji vidokrug preva-zilazi me|e porodice i sveta de~je igre. To deteoca vidi u spoqwem svetu, u gradskom prostoru, alii u svetu rada. Pritom, ono zadr`ava svoju porodi~-nu ose}ajnost, i u obe pesme ponosi se ocem (Qu-{tanovi} 2009: 173).

Razlike Qu{tanovi} pronalazi u tome {to jeLuki} „replicirao samo onaj aspekt Vu~ove pesme,u kome se opisuje dru{tveni smisao o~evog posla”

70

(Qu{tanovi} 2009: 173). Uzdigao na pijedestal ~i-wenicu da se dete ponosi zbog toga {to otac radi,a to je zato, kako on navodi, {to Luki} pi{e pe-smu u socijalisti~koj zemqi, pa je bitno oca pri-kazati kao produktivnog i korisnog ~lana dru{tva(vidi: Qu{tanovi} 2009). Luki} ima i niz pesamau kojima su prisutni i lik oca i lik majke. U timpesmama ~esto je predstavqena neka sitnica, sa sta-novi{ta odrasle osobe, koja je deci, ipak, veomava`na. Takva pesma je „Mamine ta{ne i tatini xe-povi”, u kojoj je iz de~jeg ugla predstavqen sadràjmamine ta{ne i tatinih xepova, koji uvek privla~edete, ~ak i kada je zabraweno zavla~iti ruke u wih:

Mamine ta{ne i tatini xepovinajmo}nije su stvari za decu.Ti poèli{ – tata, stavi ruku u xep –i ve} gricka{ rumenu perecu.Ti poèli{ – mama, otvori ta{nu –i ve} ~upka{ rep pli{anom zecu.Mamine ta{ne su mali frizerski saloni za dame,tatini xepovi puni novina li~e na biroe za reklamemamine ta{ne su albumi tatinih i de~jih slika,u tatinim xepovima zvecka novac kao da svira xez-muzika,mamine ta{ne su pune mirisa ruìnog cveta,tatini xepovi su mali kiosci cigareta.Mamine ta{ne i tatini xepovito su mali, sasvim mali sefovi,i male, sasvim male kase,iz kojih tata i mama presipaju novacu tvoje plavo gipsano prase

(Luki} 1991: 19).

Svet tajanstvenog izobiqa otkriva prirodu de-~jih ̀ eqa i vi|ewa sveta u onom ~asu kada je detejo{ uvek ube|eno da nema toga {to wegovi rodite-qi ne mogu. Luki} predstavqa harmoni~ne porodo-di~ne odnose, jednostavnim pesmama pokazuje koli-ko je u odrastawu deteta bitna bliskost u porodi-

ci. Luki}evo dete u poeziji zna samo za qubav isre}u. Takvi odnosi predstavqeni su u pesmi „Tatai mama”:

Tata i mama su qubavi veliko drugarstvoi zato idu podruku.Tata i mama suvisoki jablan i ne`na jela.Tata i mama su~etiri ruke jednog srca.Kad se tata i mama u svetu izgube,odmah se traè.Tata i mama su dve de~ije straè

(Luki} 2001: 12).

Roditeqi, a pogotovo majka, predstavqeni su uLuki}evoj poeziji kao neko ko pruà bezuslovnuqubav detetu. Mo`da i jedna od najlep{ih pesamao bliskosti izme|u deteta i majke, ~ija srca kuca-ju kao jedno, jeste „Pesma za mamu”:

U srcu moje mamei moje srce kuca.Kad weno kucne – tak,moje se ~uje – tik.Weno je oko toplok’o oko ̀ utog suncai u tom toplom okustanuje i moj lik.

(Luki}2).

U Luki}evoj poeziji devoj~ice se najvi{e ugle-daju na majku i opona{aju je, a de~aci na oca. @equda budu odrasla deca ispuwavaju vi{e kroz igru ne-go kroz pri~u, i to je normalna pojava u de~jem po-na{awu. Deca obla~e ode}u svojih roditeqa, imi-tiraju ih, ̀ ele da dosegnu taj svet u kome su neza-

71

2 http://www.bibliotekalazarevac.org/festival/arhiva/dragan_lu-kic/tekstovi/pesme1_cir_link.htm#tataimama.

visni. U pesmi „Devoj~ice”, devoj~ice su se igrale,i svaka je u toj igri presvla~ila svoju lutku, svesu one „bile mame sto puta i vi{e, / i brinule dal’ im beba di{e” (Luki} 1996: 22). Jo{ jedna pe-sma nosi isti naziv, u woj se, tako|e, nizom pitawaiskazuje velika èqa devoj~ice da i ona nakratkobude kao mama: da nosi ta{nu oka~enu o svoje rame,da sama u tramvaju plati kartu, itd.

O ve~itoj èqi deteta da odraste pevao je iZmaj. U wegovoj pesmi Mali Jova „silom htede daje ~ovek stari” (Jovanovi} 1988: 21). U jo{ jednojLuki}evoj pesmi prikazano je dete koje ne ̀ eli daga oslovqavaju sa „mali”:

Kad sam bio mali„Mali” ste me zvali.Veliko sam sada detea jo{ uvek me zovete„Mali”.Od velikih ve} sam vi{ia vi meni stalno: „Bri{i,Mali!”Na to sve mi re~e deda:– Sve okreni {ali.Kad ti, dete, bude{ otac,Sina zovi „Mali”

(Luki} 1994: 62).

Nije u ovoj pesmi predstavqena samo ve~ita ̀ e-qa deteta da odraste, ve} je prikazano i to kakoroditeqi zaborave koliko je „malom ~oveku” bit-no da ga posmatraju kao velikog, da ga uvaàvajukao odraslog ~oveka, a to pokazuje posledwa stro-fa i dedin savet unuku da i on svoje dete jednogadana zove mali. Motivi su u pesmi predstavqenikroz {alu, ali iza te {ale stoji de~ja nepresu{naèqa da opona{a roditeqa ili dedu i baku.

Pesma u kojoj je prikazano zajedni{tvo u poro-dici, u kojoj se moè osetiti povezanost ~lanova

porodice u zimskim danima, jeste „Balada o rume-nim veknama”. U pesmi je ocrtana idili~na zimskaatmosfera: majka {aqe oca i dete po „dve velikerumene vekne”, svaka od wih je predstavqena meta-fori~no kao „pe~eno prase”:

A kad rumenke zagreju {akei miris hleba topli {al svije,ko vreli kesten korica prsnei nosi} vekne u dlan se skrije.Svaka je vekna pe~eno praseNa putu grickam nosi}e meke,Wu{kice tople {to slatko kraseObraze sjajne rumene vekne.Kad se vratimo s iwem u kosi,U ku}i strogo zapita mama:– Ko to u xepu mi{eve nosi{to vekne grizu po ulicama?

(Luki} 1996a: 47).

Moè se zakqu~iti da je Luki}eva porodi~naidila u navedenim pesmama „proèta ose}awem uza-jamnosti i prisnosti dece i roditeqa u savremenojporodici” (Qu{tanovi} 2009: 174).

Figure deke i bake u poeziji Dragana Luki}a

Luki} u svojim pesmama pridaje zna~aj svim onimli~nostima koje su bitne u odrastawu i vaspitawudeteta, a pored majke i oca to su, veoma ~esto, ibaka i deka. Kada majka ili otac ne{to zabrane inametnu obaveze deci, kod bake i deke dete moèprekr{iti te zabrane. U Luki}evom opusu postojimno{tvo pesama o dedi. Me|u wima, naro~ito suzanimqive one kratke pesme u kojima je glavni mo-tiv upe~atqiva figura dede:

Imam dedu, voli dete,I to nije ni{ta retko,

72

Moga dedu kad zovete,Kaìte mu: – Do|i Detko!

(Luki} 1994: 7).

Ili jo{ jedna kratka pesma, „Ruka u ruci”, u ko-joj je predstavqena veoma vaàn odnos izme|u dedei unuka, saradwa u igri i izradi igra~aka:

Unukova rukau dedinoj ruci:steì... vuci...Ovo im je kva~ilomnogo zna~ilo

(Luki} 1994: 112).

Deda je u jednoj pesmi predstavqen i kao voza~de~jih kolica, kao „motorni deda”:

Ti si, deda,Vrlo zgodan,Zato si namnephodan

(Luki} 1994: 8).

Luki} se u svojim pesmama, kao {to je ve} nave-deno, sluì jednostavnim metaforama, koje dopri-nose ekspresivnosti izraza. U jo{ jednoj pesmi odedi starac je predstavqen kao ~amac i kao krevetza spavawe, {to, istovremeno, sugeri{e toplu do-ma}u atmosferu u kojoj se deda igra s de~akom, ilina svom stomaku drì uspavanu devoj~icu:

Deda je Lukin ~amacza spasavawei trbu{asti Jelenin krevetza spavawe

(Luki} 1994: 10).

Igra i period odrastawa deteta uz babu i deduna jednostavan na~in prikazani su u pesmi„Padalica”:

Ide, ide, pa se spletena pod padne na{e dete,padne pa se opet digne,od babe do dede stigne

(Luki} 1994: 25).

U vremenu sve ve}eg porodi~nog otu|ewa i svo-|ewa porodice ne samo na roditeqe i dete ve} i naroditeqa i dete, ovo Luki}evo „pro{irewe” poro-dice unosi nove (ili davno zaboravqene) kvaliteteporodi~nog ̀ ivota u {iroj zajednici. Ve}ina psi-hologa upu}uje na to da bi deka i baka trebalo dapo{tuju pravila vaspitawa koja su nametnuli ro-diteqi. Ipak, uloga deke i bake bitna je upravo uprikrivawu sitnih de~jih nesta{luka, jer detetu jepotrebno, pored zabrana koje su mu nametnute, daima i mogu}nosti da te zabrane prekr{i. Deda kaounukov sau~esnik u nesta{luku prikazan je u pesmi„Deda i unuk”:

(...)Sve {to unuk krije i deda sakriva:kad se bokal razbije,stolwak ispoliva...

(Luki} 1994: 37).

Razlike u razumevawu sveta izme|u odraslih idece prikazana je na {aqiv na~in u pesmi „Ko pr-vo kaè”. Detetu nije jasan smisao zabrane i ne znazbog ~ega ne sme dirati dedine stvari. Dete poku-{ava da pomiri dva koncepta: onaj po kome je ku}azajedni~ka – na{a i onaj po kojem wemu nije dozvo-qeno da dira bilo {ta {to pripada odraslima. Lu-ki} na jednostavan na~in u pesmi pokazuje da detekao i odrastao ~ovek voli da dobije obja{wewe zaodre|ene postupke:

– Dedivoje, dedivoje,je li sve u ku}i tvoje?A deda se na to smeje.

73

Odgovara: – Na{e sve je!– Pa, ~ega se onda bojeKad mi kaù:To ne diraj,Dedino je!

(Luki} 1994: 38).

Zanimqive su i Luki}eve pesme u kojima je na-slov svojevrsna igra re~i. Takva je pesma „Dedosled”,koja aludira na re~ „redosled” i u kojoj se ekspre-sivnost izraza postiè nagomilavawem re~i „deda”:

Imao je deda dedu.I deda mu imo dedu.I ja imam svoga dedu.Sve ide po dedosledu!

(Luki}: 1994: 41).

Takva pesma jeste i „Kow kolewak”, u kojoj jededino koleno predstavqeno kao kow na kome deteja{e:

(...)Imam kowajednonogaod kolenadede moga.Cupa hopacupa hopane vidim seod galopa

(Luki} 1994: 55).

Luki} je prikazao i dedine slatke muke u pesmi„Dedine muke”, u kojoj, kako se navodi, deda moliunuka da se ne pewe po wemu ve} da odraste, i dase pewe uz planine (vidi: Luki} 1994). Deda je uLuki}evim pesmama i neko ko sve svoje vreme dajeunuku, {to se vidi u pesmi „Ili su sli~ni il suisti”, u kojoj kada se unuku spava, tada se i dedispava, „kada deda drema i unuk mu drema” (Luki}

1994: 88). Deda koji prati unuka i u igri prikazanje u pesmi „Nagovarawe”, u kojoj unuk prenosi svo-ju de~ju energiju na dedu koji ne moè da se igra,jer ga bole kolena i ima slab vid. Na metafori~anna~in dete je predstavqeno kao dedine nao~are:

Te probleme zanemari,to su pri~e stare,hajdmo, deda, ja }u bititvoje nao~are

(Luki} 1994: 52).

Dakle, nije samo deda bitan faktor odrastawadeteta, ve} je i dete u Luki}evoj poeziji predsta-vqeno kao bitan faktor u dedinom starewu. Onomu olak{ava starost, ulep{ava dane.

Baka je pored deke, tako|e, veoma bitna za dete,ali je Luki} u pesmama vi{e zna~aja dao dedi. Bakase pojavquje tek u par pesama kao bitna figura, aliprete`no je ona prikazana uz dedu. Recimo, u pesmi„Ko je u pravu” deda i unuk se prepiru ko je prvaku mrvqewu po ku}i, a baka se javqa u posledwoj stro-fi i kazuje da deda i unuk dele prvo mesto u mrvqe-wu po ku}i. Baka se u pesmi „Quti{e” postavqa kaosudija izme|u dede i unuka koji su se naqutili jedanna drugog. U pesmi „Koje su du`nosti jedne bake”dete se pita {ta je to sve du`nost jedne bake:

Bake su, pre svega, du`neda pletu ~arape duga~ke i kratkeAli – treba li da se me{aju u doma}e zadatke?Bake su du`ne da kuvaju slatko od {qiva.Ali – treba li da idu za de~akom kad ho}e dapliva?

(Luki} 1991: 50).

Pesma je gra|ena na kontrastu izme|u dve slike:jedna predstavqa ono {to je du`nost bake posma-trano iz ugla deteta, dok je druga iskazana u for-mi retori~kog pitawa, i predstavqa ono {to baka

74

ne bi trebalo da ~ini, {to joj ne prili~i. Takobi, smatra dete, bake trebalo da pevaju uspavanke,ali veliko je pitawe „treba li sa devoj~icama daidu na igranke” (Luki} 1996: 34). Komi~no u ovojpesmi ogleda se u odstupawu od uobi~ajenih ulogavezanih za baku, odnosno u predstavi bake koja de-lom preuzima uloge deteta. Na sli~an na~in jepredstavio baku i deku i Zmaj u pesmi „Kako bi tostajalo”, gde se zami{qa svet u kome bi se deka na-pio mleka poput bebe, a baka po{la u {kolu poput|aka. Baka je u pesmama uglavom po strani, a dedaje onaj koji se igra sa detetom. Tako u jednoj pesmistihovi kazuju da baka „neumorno radi: / bez {alei bez vica” (Luki} 1988: 54), ona posmatra izkuhiwe kako se deda i unuk igraju, opomiwe ih ka-da naprave {tetu, ili dok se deda odmara na kreve-tu ona se rade}i obra}a unuku. Figura bake je, dak-le, predstavqena u svetlu patrijarhalne zajednice.Kao {to se moè zapaziti iz navedenih primera,bake i deke su veoma bitne figure u Luki}evojpoeziji, jer detetov svet ne bi bio potpun kada onone bi imalo pred kim da prekr{i sitne zabrane ada pri tome ne bude ka`weno.

Figure brata i sestre

U danima detiwstva izme|u brata i sestre u ve-}ini slu~ajeva vlada de~ji animozitet, oni se me-|usobno tuàkaju majci i ocu, za~ikavaju se, takmi-~e. Ipak, i pored svega toga, brat i sestra su jed-no drugome veoma bitni. Luki} je u nekoliko pesa-ma predstavio i figure brata i sestre, me|utim tepesme nisu toliko zastupqene koliko one o majci,ocu, dedi ili babi. Mo`da zato {to dete u centruporodi~nog sveta lak{e uspostavqa vezu s odrasli-ma koji ga maze i paze nego s drugim detetom, kojetraì istu takvu pa`wu. U pesmi „Sestra i brat”

dolazi do promene perspektive, sestra se u odnosuna brata postavqa kao odrasla: on joj dosa|uje, teona odlu~uje da }e biti „sestra-Roga” (Luki} 1988:60). Ova pesma spada u one u kojima je opevano ko-mi~no dete – prznica, kome sve smeta. Takva je ipesma „Ho}u-ne}u”. U pesmi „Ko je, upravo, stari-ji brat” mla|e dete posmatra iz svoje perspektivebrata ili sestru, pa se pita:

Pitawe je postavqeno javnoStariji brat je od mla|ega bratavi{i za vrata to je ono glavno.Ali – zar zbog togastariji brat trebada bude babaroga?

Ili – zbog jednog vratada se pravi vaànkao tatai ozbiqan kao deda,da loptu uzme,da pi{toq ne da

(Luki} 1996a: 34).

Sestra i brat su kod Luki}a gotovo uvek u su-kobu, ali upravo to su oni sukobi koji kasnije mno-go nedostaju. Poput odnosa u pesmi „Klaviristi”:

Brat je za rat,sestra za mir,ko }e prviza klavir?Da ne do|edo pla~ai bruke,zasvirajte decou ~etiriruke

(Luki} 2001: 87).

75

Kada se uzmu u obzir sve navedene pesme, moèse zakqu~iti da Dragan Luki} prikazuje sliku sre}-ne porodice, predstavqa atmosferu toplog poro-di~nog doma, ali se pritom ne moè re}i da je sli-ka porodice u wegovoj poeziji idealizovana. Brati sestra se posva|aju, dete zgre{i pred roditeqem,roditeq ponekad ne razume dete, ali su sve to sit-ni nesporazumi koji se jednoga dana pretvaraju unajlep{e uspomene iz detiwstva.

Figura u~iteqa/u~iteqice i

odnos deteta prema {koli

Nakon najbliìh ~lanova porodice, u odrastawudeteta najbitnija je figura u~iteqa/u~iteqice, anakon doma, kao mesta sigurnosti, stoji {kola, ukojoj dete provodi dosta vremena. S u~iteqem jepovezan i odnos deteta prema {koli i obavezamakoje u woj ima. I u „|a~kim pesmama”, kako se mo-è nazvati korpus Luki}evih pesama o {koli, pe-snik je pokazao da poznaje sve ono {to je jednom de-tetu va`no, da nije zaboravio koliko je {kola de-ci, ponekad, teret. U pesmi „O, u~itequ”, dete mo-li u~iteqa da mu vrati klikere, a u zavr{nim sti-hovima se opaà koliko je detetu igra va`nija odu~ewa lekcija za {kolu. Istovremeno, vidimo raniuzrast u kome ma{ta i igre oìvqavaju sve {to de-te uzme u ruke. To kolebawe izme|u {kolskih oba-veza i zavodqive igre ozaruje stihove:

O, u~itequ,vrati mi klikere.u svakomepo jedan de~ak ̀ ivii nisu oni krivi{to danas ne znam

(Luki} 1996: 36).

O „slatkim mukama” progovara i dete u pesmi„Posledwe pitawe”, u kojoj se peva o radosti zbogzavr{etka {kolske godine:

[ta }emo raditi s torbamana kraju svake godine?Baci}emo ih svi uvis (...)Onda }emo ih uhvatiti u rukei zaboraviti sve |a~ke muke

(Luki} 1996: 43).

Na hiperboli~an na~in predstavqen je teretu~enika prvog razreda u pesmi „Prvak”. Luki} jeumeo da u samo jednu strofu od ~etiri stiha staviveliki problem deteta – zna~aj koji za prvaka imanovi svet {kole, ali i sklonost mali{ana da u{kolu nose sve kwige i sveske odjednom. Gradi su-gestivnu hiperbolu „plave futrole na le|ima”, ko-ja zaklawa ceo svet:

Sav je staou plavu futrolu,na le|imanosi celu {kolu

(Luki} 1990: 33).

Dete u Luki}evoj poeziji {kolsku godinu posma-tra kao „igru na dva gola, sporu k’o volovska sta-romodna kola” (Luki} 1990: 70). Detetu se na ~asudesi i da se uspava, te u pesmi „Jo{ jedno za{to”lirski subjekt kazuje:

[kole nisu hotelii po sobama u~iteqine re|aju krevete,pa za{to ondau {kolskoj klupizaspi poneko dete?

(Luki} 1996: 39).

76

Luki}evo dete u poeziji èli da se igra, onovra}a ~itaoca u period detiwstva, kada je {kolski~as od ~etrdeset i pet minuta iz de~jeg ugla tra-jao mnogo duè, kada je {kolska torba bila prete-{ka, kada ti se kod ku}e sve radi vi{e nego doma-}i zadatak.

Luki} u svojim pesmama neguje visoke moralnevrednosti: kao {to dete voli i po{tuje roditeqei deke i bake, isto tako ose}a strahopo{tovawe iprema svome u~itequ, {to se prime}uje u pesmi„U~iteq”:

U~iteq je ve~iti |ak:Sa sedam godina u|e u {kolu.Sa pedeset i sedam iza|e iz we.Za sve to vreme nosi torbu.Zato ga treba slu{ati.Koliko je kwiga pro~itao?Koliko je lekcija nau~io?Koliko je zadataka napisao?Pa se nije umorio

(Luki} 1996: 38).

I u pesmi „Ve~iti |ak” dete ima potrebu da sepoistoveti sa u~iteqem koji mu je autoritet:

U~iteq torbu nosi,u woj kwige,k’o i |aci,u {kolu jeon donosi,i nikad jene odbaci

(Luki} 2001: 51).

Svakom detetu je figura u~iteqa, nastavnikaili vaspita~a bitna, ali i pored toga {to se pre-ma wemu ophodi sa po{tovawem, dete kod Luki}ase u~itequ obra}a i na {aqiv na~in. Takva je pe-sma „U~itequ, do jeseni”:

U~itequ, do jeseni,Zaboravi sve o meni,Tvom zamornom malom |aku,Pecaju}i u vrbaku,Neke bistre {umske reke,Daleko od {kole jeke.U~itequ, do jeseni,Ponekad me i spomeni,Iz navike, tek da {tucnem,Pa da koka-kolu gucnem

(Luki} 1990: 63).

Ume Luki} da predstavi u pesmi i detetove ma-ne, ali i tada kada ih isti~e to ~ini daju}i pred-nost de~joj igri. Takva je pesma „Tuàqka”:

Po {kolama pri~a kruìda |ak |aka uvek tuì.Zato ima {kola svakadva-tri stalna tuì|aka(...)Tuìbaba – re~ se bri{e,tuìbaba nema vi{e.Zakqu~ak je sada lak:prava re~ je tuì|ak

(Luki} 2001: 58–59).

Jo{ jednu de~ju manu – neodgovornost prema {ko-li i neredovno u~ewe – Luki} predstavqa iz per-spektive deteta u pesmi „Lov”, u kojoj je {kolskatorba prikazana kao zec koga dete lovi mesec danai ̀ uri da ga ulovi, jer se bliì kraj raspusta.

Luki} u pesmama ne ̀ eli da kudi dete, nije we-gova namera ni da pou~i, wegova je namera da pevao de~jem svetu, odnosno da pusti dete da peva, da sekroz pesmu igra.

77

Luki}ev pesni~ki jezik

Pitawe pesni~kog jezika Dragana Luki}a dotak-nuto je i u prethodnim poglavqima. Kakav je pesni~-ki jezik u pesmama u kojima je, uglavnom, dete lir-ski subjekt? Po{to su pisane za decu, a deca su iglavni posmatra~i sveta oko sebe u pesmama Dra-gana Luki}a, pesni~ki jezik ~ine jednostavni izra-zi, jasne metafore, de~je nabrajalice, hiperbole,pore|ewa itd. U jednom tekstu Luki} kazuje: „Predsobom imam samo pozivni list za ovaj sastanak, igovori}u i jednostavno i spontano, kao {to se po-nekad i stvara literatura za decu” (Luki} 1970:100). Ove Luki}eve re~i se odnose i na wegov na~inpisawa poezije za decu, on je pisao tako da ga svakodete razume, ali i tako da ta jednostavnost, ipak,dotakne i odraslog ~oveka.

Luki}eve metafore su jednostavne, a ta se jedno-stavnost ogleda pogotovo u pesmama o dedi, o koji-ma je ve} bilo re~i. Recimo, u pesmi „Zastava” de-te je predstavqeno kao zastava koju deda ponositodiè. U pesmi „Kow kolewak” dedino koleno je me-tafori~no prikazano kao kow.

Pesme „Subota” i „Nedeqa” sadrè, tako|e,primere Luki}evih metafora. Subota je u pesmipredstavqena kao „velika la|a / koja je uplovila uluku” (Luki} 1996: 57). Iza metafore se re|aju ihiperbole, kojima se podse}a na zaboravqenu navi-ku da se deca subotom kupaju:

(...)Subotom velika voda pote~ei napuni sve kade i lavorepa nam se ~ini da je subotaunela u ku}u kupawe i more

(Luki} 1996: 57).

U pesmi „Nedeqa” deca su „ribe u reci”, u~iteqise nedeqom „pretvaraju u tate i ~ike / a u~iteqice

u dobre mame” (Luki} 1996: 58). Pesni~kim jezikomkoji je blizak deci, pesnik isti~e va`nost subote inedeqe za dete. To su dani kada dete ne mora i}i u{kolu, nedeqa je „veliki rumeni balon pun igre iveseqa” (Luki} 1996: 58). Pesma se razvija u alego-riju, jer na kraju nedeqa svakom detetu brzo pro|e:

balon koji prsne i do |avola odekad se uve~ena gradski toraw nabode

(Luki} 1996: 58).

Zanimqive su i prijem~ive deci i pesme o dediu kojima je dedin portret upe~atqiv zbog igre re-~ima. Takva je, recimo, pesma „Dedosije”, u kojoj jededa lirski subjekt: „Od kako sam Dedosije, / odtad ̀ ivim radosnije!” (Luki} 1994: 75). Takva je ive} navedena pesma „Dedosled”, kao i pesma „Tim”:

Deda, deda, Dedaj!Loptu ne daj!Ne nasedajna bakine stare fore:nije lopta za matore

(Luki} 1994: 42).

I u pesmi o mami, „Mamina pita”, pojavquje seigra re~ima:

To je pita[to ne pita„Ho}e{ jesti?”Sama seu rukusmesti

(Luki} 1988: 58).

De~jim jezikom iskazana je velika ̀ eqa za maj-~inom pitom kojoj se ne moè odoleti. Na sli~anna~in, s interesantnom igrom re~i, ispevana je ipesma „Kosnos”:

78

U kosnosu prvi bioKraq lutaka, Pinokio.Na breùqak kad je staoNosem kosnos zaparao

(Luki} 1988: 62).

Luki}ev lirski subjekt kao da se igra kroz pe-smu – iz tog razloga se u nekim pesmama re~i nabra-jaju, naizgled bez posebnog smisla. Takva je pesma„@eqa”:

@eqe vuku ̀ eleznice.@eqe pale ̀ elezare.@eqe rode @elimire.@eqe grade @eleznike

(Luki} 1990: 43).

Me|utim, nastavak pesme, ipak, donosi smisao,èqa je, kako se navodi „kolevka svetu” (Luki}1990: 43). A nakon toga, dete u pesmi opet se javqai zavr{ava: „Ra|aj, @eqo, @eqkovi}e” (Luki}1990: 43). Aliteracijom suglasnika „`” postièse snaàn zvu~ni efekat, a takve su i pesme: „Ga-galica”, „Ni ne no”, „Vodopija”, „Ap}iha”, „Qu-qa{ka”, „]u}orewe”, „Posko~ica” itd., u kojimase nagomilavaju suglasnici, pa one podse}aju na de~-ja nabrajawa prilikom igre. Prema Dobrici Eri-}u kwièvnost za decu i jeste „jedna svakodnevnaprazni~ka igra koju velika deca pokazuju maloj de-ci da bi im otkrila i do~arala sve lepote i tajnepo proplancima i uvalama detiwstva” (Eri} 1970:93). Tihomir Petrovi} navodi da su „nepopravqivegre{ke” pesama za decu: „lepore~ivost, zaqubqe-ni~ka igrarija re~ima, familijarnost, sasvim pro-zno pevu{ewe, bezna~ajnost i bezizraznost” (Pe-trovi} 2011: 111) – toga u Luki}evoj poeziji, pogo-tovo u wenom najboqem delu, nema.

U pesmi „Da li to u grad dolazi jesen”, jesen jepersonifikovana, oli~ena u malom |aku ona „gra-

dom svira”, „prva slova pi{e kredom” (Luki} 1996:47). Personifikacija je prisutna i u pesmi „Sveu krug”, u kojoj je predstavqena igra vetra i li{}a:

pa opet nekuda vetar vu~e za sobom duga~kirep od li{}apa opet ga sabija u gomile,i onda tek li{}e shvatida ga vetar vu~e za nos

(Luki} 1996: 54).

Ve}ina predmeta u Luki}evim pesmama deo jepersonifikovanog sveta posmatranog iz ugla dete-ta. Takvi su predmeti poput {oqe, koja „~eka pro-valu oblaka iz bokala” (Luki} 1973: 37), {alova,koji „zagrle decu i qude”, zatim kape, koja se„umom hvali” (Luki} 1973: 53), kvake, koja „pu{tas ulice u stan” (Luki} 1973: 59), neprodatih igra-~aka, koje protestuju u prodavnici igra~aka (u„Protestnoj pesmi”), ali i dani u nedeqi, meseci,godi{wa doba.

Jovan Qu{tanovi}, koji je Luki}evu poeziju po-smatrao u svetlu moderne poezije, dotakao se i we-govog pesni~kog jezika, te istakao da je „on u svo-joj poeziji u prili~noj meri izvr{io transforma-ciju pesni~kog subjekta u operatora jezika modernepoezije, ali u specifi~nu vrstu de~jeg operatorajezika” (Qu{tanovi} 2009: 176). Ve} smo se dota-kli pesama u kojima su u prvom planu igre re~ima,u kojima se pesni~ki subjekt pretvara u operatorajezika, a u pesmama o dedi i unuku takav pesni~kisubjekt najvi{e dolazi do izraàja. Jedna od takvihje „Ma|ioni~ar”:

Daj, mi, deda,nov~anik

da izvedemjedan trik,

da mu kaèm:

79

– ̂ ara – bara,i izvu~empet dinara

(Luki} 2001: 80).

I u pesmi „U ~eki}a” dominantna je de~ja raz-brajalica, sve se pretvara u de~je rimovawe, re~ise re|aju jedna za drugom:

êk, ~ek, ~ek – ~eki} nije mek.U ~eki}a sto pesnica,sto pesnica – sto kresnica(...)Uzmi ruku ~eki}a

(Luki} 2001a: 13).

Pesme „Smehsma” i „Hahalica” primer su mo-derne poezije:

Ha, haHe, he.Ho, ho.Hi, hi.Hu, hu

(Luki} 1987: 52).

Luki} unosi inovacije u poeziju za decu na pla-nu pesni~kog jezika: poput modernih pesnika ~ijese pesme sastoje samo od crtica, i on re|a samoslogove.3

Odre|ene pesme su i vizuelno uskla|ene sasadràjem koji se u pesmi iznosi, a to je jo{ jednaodlika modernosti. Takva je pesma „Rukopis”:

Kad Joca pi{e po tabli re~enice,slaè re~i kao stepenice.Re~

na re~,

pa re~na re~

i sve uvis,i sve uvis,

i sve uvis re~i tera(Luki} 1973: 24).

„Okrugla pesma”, tako|e, ima sadràj uskla|ensa formom, naime, re~i su poslagane tako da ~inejedan veliki krug.

Pored metafora, personifikacija prirode ipredmeta i igara re~ima, Luki} se sluì i metoni-mijom, tako je u pesmi „Deda i drvo”, po logi~kojvezi, odnosno blizini, deka koji pod drvetom quqasvoga unuka, predstavqen kao „drvendeda”:

Drvo {u{nu, li{}em gleda:– Dobro, vaì, drvendeda

(Luki} 2001: 83).

Luki}ev pesni~ki jezik karakteri{e de~ji, ra-zigrani na~in izraàvawa, de~ja isprepletenostre~i, tepawe, nabrajawe. Moglo bi se re}i da je pe-sni{tvo Dragana Luki}a primer kako pesni{tvoza decu „korelira sa de~jom sklono{}u da se re~isprekida, produì, krwi, pomeri, stihuje, zamrsii na poseban na~in povezuje u sintagme ili ve}e je-zi~ke celine” (Petrovi} 2011: 110).

Kada se uzme u obzir sve {to je navedeno u vezisa pesni~kim jezikom u Luki}evoj poeziji – a presvega igre re~ima (drvendeda, dedosije, dedosled...)i nabrajawa koja podse}aju na de~ju igru – to nasdovodi do ludi~ke funkcije jezika. Ludi~ka funk-cija jeste „funkcija igre, poigravawa jezikom, do-sta zastupqena u razli~itim ̀ anrovima, od broja-lica i zagonetki, od stripova i reklama do svako-dnevnog govora i kwièvnosti” (Katni}-Bakar{i}1999: 4). Kod Luki}a je ta funkcija jezika izraè-na u gotovo svim primerima navedenim u ovom po-

80

3 Vujica Re{in Tuci}, pesnik koji je stvarao u dvadesetomveku, imao je takve pesme, kao i pesme poput „Spavawe nakau~u”: „mmmmmmmmmm & mmmmmmmmmmmm abvgd|e` (...)”.

glavqu. On se poigrava smislom re~i, sluì sepremetawem, poigravawem na de~ji na~in, a pozna-to je da se ludizam ~esto manifestuje kao igra smi-slom, odnosno besmislom, u okviru nonsensnih tek-stova, ili onih koji imaju naznake nonsensa. Jednood dominantnih svojstava nonsensnih pri~a i pesa-ma je wihova izokrenutost (pesme-izokretalice,ûkovski 1986: 236).

Poezija za decu i igra

Tihomir Petrovi} isti~e da je literatura zadecu „izvorno usmerena ka zadovoqewu nagona zaigrom i zabavom” (Petrovi} 2011: 126). S obziromna to da je dete u ve}ini Luki}evih pesama lirskisubjekt, motiv igre je jedan od najbitnijih motivawegovog pesni{tva. Bilo da je u pesmi re~ o odno-su prema ocu, majci, dedi, sestri, bratu, bilo u~i-tequ, dete koristi priliku da se igra, a jezik utim pesmama „sluì kao sredstvo oblikovawa ipredmet igrawa” (Petrovi} 2011: 126). Dete se ta-ko obra}a svemu tepaju}i, ili mewaju}i imena, paje deda „dedosije” i „detko”, mesec avgust je „avgu-stije” itd.

U pesmama u kojima je dominantna de~ja igra popravilu se javqa i de~ji prkos, rugawe, kontrirawepravilima odraslih. Takva je, recimo, pesma „Decaleta”:

Nek se s kapom tata gwavi,mi idemo gologlavi.Nek s kaputom te~a {eta,nama kaput samo smeta.Nek ko{uqa ~uva dedu,Mi skidamo sve po redu.Nek cipele mama nosi,a mi }emo i}i bosi

(Luki} 1973: 13).

Luki}evo dete nije neposlu{no i nevaspitanodete, ali jeste energi~no i nesta{no, to je dete ko-je ̀ eli da se igra. Kroz igru re~ima dete u Luki-}evim pesmama govori i istine o odraslim qudi-ma:

U|e mi{u kai{,ostale tri rupe,ostale tri rezerveda ne gubi nerve mi{kad se malo ugoji{

(Luki} 1973: 32).

Kako Radovi} navodi, „iza na{ih pri~a, iza na-{ih re~i, iza na{ih pokreta – deca uzbudqivo slu-te wima jo{ nedostupne istine i doìvqaje” (Ra-dovi} 1959: 10). Deca te istine odraslih spoznajukroz igru. Igra je i zbog toga bitan motiv u Luki-}evoj poeziji. U tom smislu najinteresantnije suone pesme u kojima se dete igra sa dedom. Mno{tvotakvih navedeno je u poglavqu „Figure deke i ba-ke”, a mo`da jedna od najlep{ih iz tog korupusa,koja prikazuje koliko deda unuku zna~i i kao drugu igri, jeste pesma „Jaka qubav”:

Tek je dedi blizu strukaali dedi mnogo vredi,u unuka jaka ruka,zamewuje „sad {tap dedi”

(Luki} 2001: 81).

Jo{ jedna takva je „Deda i drvo”, u kojoj se pri-kazuje deda koji quqa unuka, dok u „Medenoj pesmi”deda ne moè da sakrije zadovoqstvo dok unuk Lukaponavqa: „Deda, deda, deda...” (Luki} 2001: 83).Igre sa dedom su najprisutnije u Luki}evoj poezi-ji, deda je taj koji je unuku i za{titnik u nesta-{luku, i oslonac, ali i drugar u igri, on je neza-menqiva figura. Ovde ima elemenata ìvotne re-

81

alnosti: roditeqi rade, nisu kod ku}e, a deda svo-je penzionerske dane provodi s unukom.

U detiwstvo, period u kome je je igra bila naj-bitnija, vra}a ~itaoca i Luki}eva pesma „Umetni-ci”, o sestri balerini a bratu „fudbaletanu”, ko-jima je stan igrali{te:

I noge i rukeu sestre i brataispune trenutkejednog divnog sata

(Luki} 2001: 86).

Bilo da prikazuje odnos izme|u dede i unuka, iz-me|u majke i oca, oca i sina, ili izme|u sestre ibrata, Luki} pribegava igri kao najboqem na~inuza prikazivawe sveta iz ugla deteta.

Zakqu~ak

Ako bi se postavilo pitawe o jedinstvenoj idejiLuki}evih pesama, moglo bi se re}i da je ona saè-ta u jednu wegovu pesmu, a to je „Smeha deci”. Lu-ki}ev jedini ciq, i kada hvali dete i onda kada gakudi, i kada predstavqa wegove vrline, i kada ope-va wegove nesta{luke, jeste „smeha deci”, odnosno– odrastawe deteta u zdravom okruèwu roditeqa,sestara i bra}e, u~iteqa, i naravno, baka i deka.Luki}evo dete u pesmi uvla~i u svoj svet i odrasle~lanove porodice i okolinu. Kod Zmaja i Radovi}aodrasli pevaju deci i o deci, a kod Luki}a dete pe-va deci i odraslima o svetu, o ̀ ivotu. U tom obra-}awu deteta svetu uo~ava se inteligentno mlado bi-}e, koje u~i kroz igru, koje je sposobno da odgovoriodraslom, koje ume i da se duri i da ̀ ivotne pojaveshvati ozbiqno. Luki}evo dete u pesmi odrasta uzdravoj okolini, u porodi~noj atmosferi punoj qu-bavi, {to se vidi u odnosu deteta prema ocu, majci,

dedi, babi, sestri, bratu, ali i u~itequ, prema komeose}a veliko po{tovawe. Du{an Radovi} pi{e usvome Ostrvu pisa}eg stola: „Imamo dve vrstepisaca za decu. Jedni se sa setom i tugom se}aju ne-kada{wih radosti. Drugi se, jo{ uvek kao deca,igraju i raduju” (Radovi} 2014: 22). Dragan Luki},nesumwivo, spada u drugu grupu pisaca.

Pesni~ki jezik kojim se wegovo dete kao lirskisubjekt sluì isto je tako ma{tovit i bogat kao iìvot sre}nog deteta. Wegov pesni~ki jezik jestesamo jo{ jedna igra: re~i se niù jedna za drugom– metafore, personifikovana priroda i predmeti,nabrajawa, igre re~ima... Vreme je da se ne samokwièvni svet ve} i „obi~na” ~itala~ka publikaprisete pesnika Dragana Luki}a, i da ~uju {ta we-govo odraslo dete ima da kaè o svetu oko sebe.Ako je „~ovek propalo dete koje se vrlo slabo se}asvojih de~ijih snova” (Aveline 1957: 531), onda jeLuki}eva poezija idealno {tivo za odrasle kojièle boqe da razumeju dete, odnosno da se podsetede~jih problema, doga|aja iz detiwstva.

Slu{ajmo svoju decu dok govore, mo`da ~uvaju usebi mudrost koju smo mi odrastawem izgubili, po-ru~uje nam Luki}eva poezija.

LITERATURA

Primarna literatura

Dragan Luki} (1951). Moj tata, Pioniri, I/8, 23.1951, 3

Luki}, Dragan (1973). Kako rastu nogavice. Beo-grad: Nolit.

Luki}, Dragan (1988). Gusarska konzerva. Vaqevo:Mili} Raki}.

Luki}, Dragan (1990).\a~ke pesme. Saraorci: La-kovi}.

82

Luki}, Dragan (1991). Stolice, za{to ne kora~a{.Novi Sad: Zavod za izdavawe uxbenika.

Luki}, Dragan (1994). Voza~ de~jih kolica. NoviSad: Matica srpska.

Luki}, Dragan (1996). Vrati mi klikere. NoviSad: ITP „Zmaj”.

Luki}, Dragan (1996a). [aputawe. Novi Sad: Pro-sveta.

Luki}, Dragan (2001). \iha, |iha, od stiha do sti-ha. Beograd: Bookland.

Luki}, Dragan (2001a). Veliki po~etak. Nova Pa-zova: Bonart.

Sekundarna literatura

Aveline, Claude (1957). Pisati za djecu..., Izraz, Sa-rajevo, I, 6, str. 530–532.

Ale~kovi}, Mira (1954). Quqa{ka na grani. Beo-grad: De~ja kwiga.

Ale~kovi}, Mira (1970). De~ja knjièvnost – afir-macija ̀ ivota. De~ja knjièvnost – {ta je to?. NoviSad: Zmajeve de~je igre, str. 61–73.

Eri}, Dobrica (1970). Svakodnevna prazni~ka igra.De~ja knjièvnost – {ta je to?. Novi Sad: Zmajevede~je igre, str. 90–94.

Jovanovi} Zmaj, Jovan (1988). Mali Jova. Riznicapesama za decu. Zagreb: Grafi~ki zavod Hrvat-ske, str. 22.

Jovanovi} Zmaj, Jovan (1988). Kako bi. Riznicapesama za decu. Zagreb: Grafi~ki zavod Hrvat-ske, str. 31.

Katni}-Bakar{i}, Marina (2000). Stilistika.Sarajevo: Qiqan.

Luki}, Dragan (1970). Pisci i detinjstvo. De~ja knji-èvnost – {ta je to?. Novi Sad: Zmajeve de~jeigre, str. 100–105.

Qu{tanovi}, Jovan (2009). Brisawe lava: poetikamodernog i srpska poezija za decu od 1951. do

1971. godine. Novi Sad: Dnevnik: Visoka {kolastrukovnih studija za obrazovawe vaspita~a.

Qu{tanovi}, Jovan (2012). Kwièvnost za decu uogledalu kulture. Novi Sad: Zmajeve de~je igre.

Marjanovi}, Voja (1998). Dragan Luki}. Portre-ti srpskih pisaca za decu. Gorwi Milanovac:De~je novine, str. 370–395.

Markovi}, @. Slobodan (2007). Izvornost i lepo-ta detiwstva u poeziji Dragana Luki}a. Zapisio kwièvnosti za decu. Beograd: Beogradskakwiga, str. 100–115.

Milinkovi}, Miomir (2014). Dragan Luki}. Isto-rija srpske kwièvnosti za decu i mlade. Beo-grad: Bookland, str. 421–430.

Petrovi}, Mirko (1970). Iskreni pristup detetu. De~jaknjièvnost – {ta je to?. Novi Sad: Zmajeve de~jeigre, str. 95–99.

Petrovi}, Tihomir (1998). Dragan Luki} – ro|enide~ji pesnik. Detiwstvo: ~asopis o kwièvno-sti za decu, 24, 3–4, str. 42–48.

Petrovi}, Tihomir (2011). Uvod u kwièvnost zadecu. Novi Sad: Zmajeve de~je igre.

Popovi}, Tanja (2007). Re~nik knjièvnih termina.Beograd: Logos Art.

Radiki}, Vasilije (2010). Cvr~ak ili mrav: ogle-di iz kwièvnosti za decu. Novi Sad: Zmajevede~je igre.

Radovi}, Du{an (1959). Dete i kwiga (Savetovawejugoslovenskih de~ijih pisaca u Sremskoj Kame-nici u okviru Drugih Zmajevih de~jih igara, ju-na 1959). Beograd: Na{a deca, str. 10–14.

Radovi}, Du{an (2014). Na ostrvu pisa}eg stola.Beograd: Maskom.

Cvitan, Dalibor (1970). Djela ome|ena dje~jom du-{om. De~ja knjièvnost – {ta je to?. Novi Sad:Zmajeve de~je igre, str. 22–27.

ûkovski, Kornej (1986). Od druge do pete. Beo-grad: Zavod za ud`benike i nastavna sredstva.

83

Izvori sa interneta

http://www.bibliotekalazarevac.org/festival/arhiva/dragan_lukic/tekstovi/pesme1_cir_link.htm#tataimama

Sne`ana R. RADMILOVI]

CHILD IN DRAGAN LUKI]’S POETRY

Summary

This paper analyzes a figure of a child in Dragan Luki}’spoetry. The poet represents the relationship of a child withfamily members (mother, father, grandfather, grandmother,brothers and sisters), as well as tchild’s relation to teacherand the school. In poems, the world of adult and children isshown from the angle of the child, who is the main subjectof Lukic’s poetry. The aim of our work was to show howthe child’s figure is shaped in the poetry of Dragan Luki},as well as to examine poetic devices through which the po-et managed to make the children’s world important, centralin his poetry, and to show that the child’s play worries andthe world of his family and school make the center of theuniverse for him. We also wanted to examine the way inwhich the gender perspective was presented from the view-point of a child, who in Luki}’s poems is presented as anintelligent being, guided by his own logic who critically ob-serves the world around him, including family relations andthe attitude of adults to him.

Key words: Dragan Luki}, family, child figure, genderperspective, poetic language

84

OGLEDALO

KRITIKE

KROKODIL PEVA @IVOTU(Vesna Aleksi}, Krokodil peva,Kreativni centar, Beograd, 2017)

Pripovedna proza Vesne Aleksi} jeste, nesum-wivo, nezaobilani deo kanona savremene srpskekwièvnosti za decu i mlade. Roman Krokodil pe-va, koji je izdao Kreativni centar iz Beograda,wen je jedanaesti roman za decu.

U celini svog proznog stvarawa za decu i mlade,Vesna Aleksi} je izgradila niz upe~atqivih liko-va dece, prevashodno devoj~ica – ̀ ivih, original-nih, ma{tovitih, intelektualno radoznalih, predu-zimqivih, zainteresovanih za svet oko sebe – i po-kazala izuzetnu sposobnost da ocrta de~ju/mlada-la~ku ta~ku gledi{ta. To vaì i za glavnu junaki-wu i pripoveda~icu romana Krokodil peva Danicu:puna~ka sedmogodi{wakiwa, fascinirana stripomo Largu Vin~u, bistra je, preduzimqiva i ̀ ivahna.Svi likovi u delu sagledani su iz wene perspekti-ve. Oca zove Sajmon, po imenu prijateqa i pomaga-~a Larga Vin~a (~ime, posredno, stavqa sebe u cen-tar vlastite ìvotne pri~e). Na svoj de~ji na~insagledava sloènu dinamiku u pona{awu majke kojaprolazi kroz mnoga isku{ewa. Malog brata po vezuna }ebencetu naziva Krokodil, {to se moè ~itatina vi{e nivoa – kao efektna dosetka, ali i kao ne-svesna projekcija strahova i otpora starijeg detetazbog ro|ewa mla|eg brata. Ujak Neboj{a, matemati-~ar koji radi i ìvi u Americi, iz de~je perspek-tive postaje neka vrsta dobro}udnog xina s de~jimsrcem. Baka Gugl, sveznalica, efektno je okarakte-risana duhovitim nadimkom. Pomalo „otka~ena” tet-ka Mila je veterinarka. Gospodin Obrad, starac izkom{iluka oboleo je od Alchajmerove bolesti i potome je za dete neobi~an. Tu su devoj~ice \ur|a iAna, koje Danica u qutwi naziva Scila i Haribda,kao i Luka i Sofija, s kojima se druì...

85

Ova de~ja vizura ima u romanu vi{estruku funk-ciju: duhovita je i roman ~ini ~itqivim i veomaprivla~nim i sa stanovi{ta odraslog ~itaoca i,{to smatram osobito va`nim, li{ava qude i zbi-vawa u romanu mogu}eg melodramskog sentimenta.Recimo, bolest gospodina Obrada sa stanovi{tastarijeg ~itaoca jeste stra{na, ali iz de~je vizureona postaje jednostavno ~iwenica: vid neobi~nogpona{awa koje se prihvata. Beba nadimkom Kroko-dil biva blago humorno oneobi~ena, ona vi{e ni-je samo bolesnik, neko ko izaziva uàs i saàqewe,ve} i de~ki} koji jo{ uvek nema ime, pa ga sestraza sebe imenuje po vezu na }ebencetu. Na ovom na-dimku po~iva i naslov Krokodil peva (ina~e, svinaslovi i romana i pripovedaka Vesne Aleksi} du-hoviti su i efektni), koji se moè bar dvostrukotuma~iti: kao duhovit odmak od tragi~nih zbivawa,ali i kao {ifra osobenog ~uda koje se u delu zbi-va – dete za koje ve}ina lekara veruje da ne}e bitisposobno za bilo kakvu komunikaciju po~iwe da pe-vu{i melodiju koju je, verovatno, nau~ilo od sestre.Danica, ~uv{i brata kako peva, prekida mu~nuroditeqsku sva|u upravo re~ima „Krokodil peva”.

De~ja vizura je dragocena i za zbivawa u romanu.Fabula po~iva na vi{estruko bolnom i traumati~-nom iskustvu kroz koje Dani~ina porodica prolazi.Na poro|aju beba predugo ostaje bez kiseonika,zbog toga se dugo ne zna ho}e li preìveti, a po-tom, kada preìvi, ho}e li, prema prognozama le-kara, biti ozbiqno hendikepirana. Ovo za celu po-rodicu postaje istinsko isku{ewe: majka pada upostporo|ajnu depresiju, ocrtanu iz perspektivedeteta kao niz negativnih psiholo{ko-fizi~kihpromena. Ona prestaje da obra}a pa`wu na Danicui supruga, koncentrisana je iskqu~ivo na bebu iophrvana je bolom, prestaje da vodi ra~una o izgle-du i obla~ewu. Ipak, u romanu Vesne Aleksi} ne-ma elemenata optu`be na ra~un ̀ ene. Danica jeste

nezadovoqna privremenim zanemarivawem i to ja-sno artikuli{e, ali nije ni sama ni odba~ena.

Uloga porodice i socijalne sredine ovde nijesvedena na pateti~ne proklamacije, ve} je ocrtanakroz delawe: ujak, baka, tetka, drugovi pomaù Da-nici, a i devoj~ica sama odlu~i da pomogne bratu.Po{to je iz razgovora odraslih i od lekarke sazna-la {ta je dobro i podsticajno za razvoj ugroènogdeteta, ona, zajedno s drugom Lukom, po~iwe da pe-va, pri~a, na razli~ite na~ine komunicira s be-bom. De~je nerazumevawe potencijalne tragedije uno-si u roman optimisti~ku vizuru i pozitivan ì-votni aktivizam. Time {to ne pla~e i ne o~ajavave} dela, Danica podse}a na junakiwu/junaka bajke,koja se aktivno suprotstavqa nedostatku i savlada-va ga. De~ak na kraju dobija ime Viktor – pobednik.

Ta pobeda se ne ostvaruje ni brzo ni lako. Obo-àvani otac, Dani~in Sajmon, suo~en sa bole{}udeteta i depresijom supruge, povla~i se, stupa u ve-zu s drugom ̀ enom i napu{ta porodicu. S Dani~i-nog stanovi{ta on pritom po~ini posebno te{kuizdaju: ̀ eni s kojom je u vezi daje mejl adresu kom-pjutera ~iju su lozinku do tada znali samo Danicai otac. Time on naru{ava granice wihovog zajed-ni~kog sveta i od Sajmona postaje tata. Izuzetnoupe~atqivo je Dani~ino odbijawe da joj otac, s ko-jim se sada povremeno vi|a, kupi ruì~asti lap-top. Ovim se posredno, ali veoma efektno, ocrta-va psiholo{ki izlazak junakiwe iz faze idealizo-vawa oca. Odbijaju}i poklon, ona mu se vi{e neobra}a nadimkom Sajmon ve} jednostavnim tata.

Pa i gotovo obavezan sre}ni kraj romana za de-cu ovde je, kao {to to u ìvotu biva, samo deli-mi~no „sre}an”: ugroèni brat jeste bitno napre-dovao, ali to nije deus ex machina ~udo, ve} rezul-tat istrajnog truda mnogih qudi; majka se opora-vqa, i psiholo{ki i fizi~ki, ponovo ispoqava ne-`nost i interesovawe za Danicu, ali ostaje bez mu-

86

à, iako {ira porodica i daqe funkcioni{e; ujakse èni, brak Dani~inih roditeqa prekida se...

I drugi tokovi romana su dobro komponovani ivo|eni, bilo da je re~ o Dani~inim prijateqstvi-ma i neprijateqstvima, bilo o delovima sudbineostalih likova u romanu. Svi ovi tokovi povreme-no se efektno ukrste. Recimo, Scila i Haribda senarugaju Danici kako je dobila brata debila i onaih zbog toga fizi~ki napadne. Zato se sve tri de-voj~ice moraju suo~iti s onim {to su uradile: \ur-|a i Ana s punim smislom svojih re~i, a Danica snaukom da se na verbalne napade, ma kako bolnibili, ne moè odgovarati agresijom.

Roman je odli~no komponovan, duhovit je i, bezjeftine melodramati~nosti, istinski potresan.Fabula romana je vi{estruko relevantna i za detei za odraslu osobu, a oblikovawe likova majstor-sko. Verujem da Nagrada „Rade Obrenovi}”, koju suVesni Aleksi} dodelile Zmajeve de~je igre, ne}ebiti jedino priznawe za ovaj roman, ali najva`ni-je }e biti interesovawe (i uìvawe) budu}ih ~ita-laca.

Qiqana PE[IKAN QU[TANOVI]

(NE)HUMANOST IDECA NA MARGINI(Gradimir Stojkovi}, ̂ ardak bez zemqe,bez neba, Centar za kulturu, obrazovawei informisawe „Gradac”, Ra{ka, 2017)

Deca nipo{to nisu blaèna. Ona su sposobna da

ose}aju mnoge sukobe, rastrzanost i patwu.

Herman Hese

Gradimir Stojkovi}, jedan od najpoznatijih srp-skih pisaca za decu i mlade, ro|en je u Mramorku1947. godine. Pisao je romane, poeziju, pripovetke,dobitnik je mnogih nagrada i priznawa. Naj~uveni-ji je po romanima za decu o Hajduku (devetokwi`je:Hajduk u Beogradu, Hajduk protiv vetrewa~a, Haj-duk sa druge strane, Hajduk na Dunavu, Hajduk ~uvadomovinu, Hajduk ostaje hajduk, Hajduk u ~etirislike, Hajduk iz Beograda, Hajduk po Himalaji).Wegovi poznati romani su i: Sve moje gluposti,@elim, Kopao sam dubok zdenac i mnogi drugi.

Iako je Stojkovi} najpoznatiji po romanima, naj-novija wegova kwiga jeste zbirka pesama ârdakbez zemqe, bez neba, objavqena u Ra{koj. Kako Ra{aPopov kaè u recenziji: „I, najzad, evo opet u ru-kama drìmo kwigu Gradimirovih pesama. On je ipo~eo kao pesnik”. Dakle, Popov je podvukao zna~ajpovratka Stojkovi}a kao pesnika i nazna~io da onnije samo prozaista.

Novom zbirkom Stojkovi} ̀ eli da nam predsta-vi ne{to sasvim druga~ije, ne{to {to ne li~i nawegov dosada{wi rad. Skupio je li~no iskustvo ko-je ima u boravku sa decom izbeglicama (bio je sa-radnik UNICEF-a i OXFAM-a u periodu 1993–1994,sastavio je program za decu „Hajde da se igramo” isa oformqenim ekipama radio na tome da se toj de-ci bar malo ulep{a detiwstvo) i dao nam je jednu

87

istinitu kwigu, punu bola i patwe dece sa kojomse susretao.

Zbirka ârdak bez zemqe, bez neba podeqena jena ~etiri celine: „[ta ti pada na pamet”, „Ono{to ne}u da kaèm”, „Moj kalendar” i „Dan za da-nom”. Svaka od ovih celina bavi se odre|enim te-mama koje podupiru motivi (ne)humanosti, a sve uciqu prikazivawa de~jeg sveta koji nije nimalo na-ivan, kako bismo to o~ekivali da bude. U wemu bitrebalo da budu prisutni igra, radost, veseqe, a nebriga, suze i patwa. Stojkovi}eva svojevrsna elegi-ja bavi se upravo ovom drugom stranom.

Prva celina, „[ta ti pada na pamet”, kao osnov-nu temu ima svet izbeglica, i to dece izbeglica, sakojima se, kako je ve} nazna~eno, pesnik li~no sretaoi poku{avao da im bar malo ulep{a tu`nu realnost.

U ovom prvom delu zbirke prepli}u se, kao i uostatku, humanost i nehumanost, variraju}i iz pe-sme u pesmu. Mali de~ji svet izbeglica, dece kojasu samim tim pojmom kojim se nazivaju ve} nehuma-no okarakterisana, na neki na~in i diskriminisa-na, ovde nam se prikazuje u svem tom realnom sve-tlu. Ova deca bivaju skrajnuta na marginu na{egdru{tva.

Tako u pesmi „Stoperke” nailazimo na devoj~i-ce (opet taj pojam ide uz wih, prati ih kao senka:izbeglice) koje podse}aju na ozbiqne qude kojiimaju neku muku pa samo }ute, kao da su nemi jer ihmu~e razne crne misli. Postavqa se pitawe: da libi deca trebalo da budu takva, a ne pri~qiva i na-smejana? Ba{ to pitawe je i ovde primarno:

„[ta ste vi,

starice ili devoj~ice?”

A one: „Ne, mi smo...

iz kampa.... izbeglice...”

U ovoj pesmi, samim tim {to su devoj~ice „izkampa izbeglice”, obja{wava se to kakve su postale

i u {ta se pretvorilo wihovo detiwstvo. Motivstarice suprotstavqen je motivu devoj~ice i taj an-tagonizam nam do~arava sliku dece koja su prera-no ostarela.

Glavni junak pesme „îme se bavi Petrova gla-va”, de~ak izbeglica, postavqa pitawe:

Da li }e za ru~ak

izbeglice

bar jednom da dobiju

kobasice?

Petar je dete kojem je ìvot oduzeo miran domi toplu hranu na stolu. On èli da jednom dobijeza jelo i ne{to lep{e. Skroman je, ne traì ni{taposebno: bar jednom da dobije kobasice. Dok ~ita-mo ovu pesmu, kao da vidimo prazan sto i gladnodete koje prima samo neke ostatke. Moèmo posta-viti pitawe: Da li mogu deca koja imaju sve – sre}-no detiwstvo, roditeqe pored sebe, igru, hranu nastolu svakog dana – da razumeju ovu drugu koja suuskra}ena i za osnovne ìvotne potrebe?

Svako dete ima pravo na qubav. De~je godineostavqaju divne uspomene na prve qubavi, ali i naprve qubavne patwe. Sve to je sastavni deo odra-stawa. Da li deca izbeglice imaju ista prava? Ho-}e li ih druga deca prihvatiti? Ho}e li humanostovde biti na delu ili }e mesto biti ustupqeno dis-kriminaciji, nerazumevawu?

„Ki{a nad Divqanom” pesma je u kojoj se pod-vla~i da su ta napa}ena deca nià vrsta, da ne sme-ju da se me{aju sa vi{om, „obi~nom” decom. Kadase dete ̀ eqno qubavi obrati drugog detetu (u ovomslu~aju Samir se obra}a Sawi) i iskaè mu svojaose}awa, dobija odgovor:

[ta ti pada na pamet?

Pa ti si – izbeglica!

88

Ovde vidimo da, iako si dete, treba da poraste{do toga da razume{ da su sva deca jednaka, da ne smebiti surovog razdvajawa na socijalnoj osnovi. Detemora da shvati da svako ima pravo na ista ose}awa,pravo da ih iskaè i da dobije odgovor. Malo hu-manosti i lepog pona{awa koje se nosi iz ku}e ni-je naodmet. Dakle, roditeqi moraju uticati na de-cu: ona sama teè }e nau~iti. Roditeqi daju pri-mer, a deca ga slede. Tako se ne}e de{avati da de-ca koja pate jo{ vi{e produbquju ve} postoje}u du-boku patwu dobijaju}i ovakve odgovore.

Esencijalno pitawe postavqeno je u pesmi„Prenosim pitawa” i glasi:

Zbog ~ega su i deca izbeglice?

Sada se vra}amo negde na po~etak analize ovogdela zbirke, nesre}nom nazivu deca izbeglice. Za-{to to prosto nisu samo deca, kao i sva druga? Do-davawem odrednice „izbeglice” pribliàvamo po-jam, obja{wavamo da to nisu obi~na deca, ve} druga-~ija, na neki na~in izop{tena.

Nakon prvog dela, u kojem se bavi izbeglicamai wihovom patwom, Stojkovi} ne zatvara krug, idedaqe: otvara pitawe druge dece koja su isto diskri-minisana na sebi svojstven na~in, tako|e su na mar-gini. Re~ je o deci razvedenih roditeqa. Kako onaprovode svoje detiwstvo, da li su sre}na i ispuwenakao deca koja imaju kompletan dom, oba roditeqa?Naziv ovog dela glasi: „Ono {to ne}u da kaèm”.

Pesma „Mama ne voli tatu” predstavqa vapaj de-teta i ̀ equ da roditeqi budu humani prema wemu,da ga shvate, jer sve {to ono ̀ eli jeste ku}a za svewih zajedno:

Ja pravim ku}u i verujem

da je za mamu, tatu i mene...

A nikome ni{ta ne zna~e

te moje ku}e, crvene i zelene!

Dete je povre|eno, wegova osnovna prava su na-ru{ena. Ono ̀ eli jedan dom, ne ̀ eli da se seli odjednog roditeqa do drugog. Ali niko ga ne ~uje. Ro-diteqi su previ{e zaokupqeni li~nim problemi-ma i nesuglasicama. Dete biva razo~arano zato {tose trudi, poku{ava da ih spoji pod jedan krov, a we-gov glas se ne ra~una, niko i ne èli da ga saslu-{a.

„Subota popodne” (to je i naziv pesme) je dankada bi trebalo da svi budu zajedno kod ku}e, a de-te, ~ija svest jo{ uvek ne moè da percipira real-nost, s nadom se pita:

Da li }e jednom sve ovo da pro|e?

[ta moè biti most izme|u dva roditeqa kojasu se rastala? Dete! „Malo radosna pesma” oslika-va tra~ak nade deteta da moè da iznova spoji tre-nutno nespojivo:

Kako je lep, ne moète znati,

onaj trenutak kad mamu uhvatim

jednom rukom, a drugu pruàm tati!

Taj trenutak detetu zna~i najvi{e. Bar tada sumu roditeqi zajedno, makar samo tako preko wega.U de~jim o~ima blesne nada da }e sve biti isto kaopre, da }e stara sre}a da se vrati.

U pesmi „Za laku no}” dete poku{ava da real-nost prenese u svet nemogu}eg, u ravan ne~eg {tose prosto nije desilo. Odricawe je ovde na~in dase izbori sa tugom koja ga obuzima:

Mi nismo razdvojeni!

To nam se samo ~ini...

Tre}i deo zbirke, pod naslovom „Moj kalendar”,bavi se jo{ jednom na neki na~in marginalizova-nom grupom dece. Ovaj deo konstruisan je tako daprati ̀ ivot jednog siroma{nog de~aka kroz dvana-est pesama, dvanaest meseci u godini. Kakav je we-

89

gov ìvot ako ìvi samo sa majkom i bakom, akojedva sastavqaju kraj s krajem?

Tema siroma{tva oslikana je motivima nehuma-nosti, patwe, tuge, poimawa da si razli~it od dru-gih samim tim {to nema{ novac – sredstvo kojerazdvaja qude na dva sloja, na vi{i i niì (ova po-dela postoji i kod dece izbeglica, kao i kod decerazvedenih roditeqa, kao {to smo ve} videli). Isiroma{na deca ìve na svojevrsnoj margini.

De~ak skoro svakog meseca u godini ima pro-blem, pogotovo u zimskim mesecima. Tako u pesmi„Januar” kaè:

I znam da }u i sutra, kao i danas,

da budem smrznut i gladan!

Februar je mesec koji je tako|e karakteristi~anjer je tada veoma hladno, deci su neophodne zimskecipele:

Pravim se bolestan, ne smem da priznam

da nemam za sneg zimsku obu}u.

(„Februar”)

De~ak iz ovog ciklusa ne misli samo na sebe,wega mu~i to {to mu je sestrica bolesna. Na ro-|endan, on jedino èli:

Nek bude toplo, da ozdravi seka!

(„Mart”)

Leto je jedino pozitivno za de~aka. Tada moèda stekne sliku kako je ravnopravan sa drugima, ka-ko se podigao na onaj „vi{i” nivo. Bar tada mu netreba zimska obu}a koju majka nije mogla da mu pri-u{ti. O tome nam svedo~i pesma „Jul”:

Ja bos, okolo svi drugi bosi,

kud god pogledam – svi se izuli.

Ovde sam istinski jednak sa svima.

[to nije cela godina – juli...

Posledwi, ~etvrti deo kwige ̂ ardak bez zemqe,bez neba bavi se nekim op{tim temama, svakodnev-nom realno{}u. U prva tri dela bila su zastupqe-na deca iz odre|enog dru{tvenog miqea (izbeglice,deca razvedenih roditeqa, siromasi), a ovde imamoi decu u ratu, u te{koj svakodnevici, decu sa pro-blemati~nim roditeqima, one u popravnom domu,ali i iz posebne marginalizovane grupe (Romi).Naziv ovog ciklusa je „Dan za danom”.

Pesma „Nikada ne}e mo}i” (sa napomenom da jenastala kada je sru{en @eèqev most u NATObombardovawu 1999. godine) karakteristi~na je podetiwem odnosu prema ratu:

Nijednom bombom niti raketom

nikada ne}e mo}i da sru{e

radost ̀ ivota, nevinu igru

i osmeh ~iste, detiwe du{e.

Deca se uvek igraju, pa i ratu. Nisu svesna oz-biqnosti situacije, ve} se po ulicama, podrumima,livadama igraju rata, glume „doma}e, na{e” i „ne-prijateqe, tu|e”. Ta de~ja, naivna igra nikada ne}enestati, kao ni de~ji osmesi koji je prate. To ni-{ta ne moè uni{titi, ~ak ni rat.

„Poskupqewe” nam govori o obi~nim stvarimakoje su nedostupne roditeqima, a deca to prime}u-ju. Dakle, i oni su shvatili te{ku realnost sa ko-jom se suo~avaju tata i mama. Deca tada postavqa-ju naivna ali ozbiqna pitawa:

– Sve je poskupelo dozlaboga!

kukao jedan tata.

A kada }e jednom – pitao ga sin –

da poskupi i tvoja plata?

Naveli smo da se u ovom posledwem delu zbirkeStojkovi} osvr}e i na decu sa problemati~nim ro-diteqima. Tako u pesmi „Moj matori jednonogi”,otac koji je izgubio nogu u ratu tako|e:

90

Zamenio je ̀ enu, sina i k}er

za rakiju i levu protezu.

Posebna grupa dece sa margine jesu ona koja sesa problemima nisu izborila na pravi na~in, ve}su za{la s one strane zakona. Ona obi~no nemajuroditeqe, nemaju potporu u ̀ ivotu, do|u ~ak do po-pravnog doma, pa moraju da se snalaze na razne na-~ine. Tako gre{e, ali to ne zna~i da su lo{a, samoim je potrebna pa`wa i ruka koja }e da ih vodikroz ̀ ivot qubavqu. Takva deca obi~no bivaju ot-pisana, sa wima se ne postupa humano ve} grubo ibezose}ajno. Ne obra}a se pa`wa na to {ta ih jedovelo tu gde jesu. Primer za to je pesma „Dobi}u”:

Dobi}u, kaù, u popravnom domu

za sve prestupe pravu platu.

Ali mi nikada niko nije rekao:

dobi}e{ nazad svoga tatu.

Posebno tu`na, opevana sa sarkazmom kroz ko-ji provejava velika gor~ina, jeste pesma „Saobra-}ajka”. Ovde je u pitawu dete iz naro~ito margina-lizovane grupe, a to su Romi. Pesma je nastala kaoreakcija na vest u novinama: „U saobra}ajnoj ne-sre}i poginuo maloletni Rom”. Postavqamo pita-we: Da li je ovde zaista od kqu~ne va`nosti to{to je dete Rom pa da se to posebno nagla{ava unaslovu? Zar nije sasvim dovoqna naznaka „malo-letni”, tj. „dete”? Stojkovi} ovde sarkasti~no ka-è:

Oslobodi}emo mladog ~oveka:

neka slobodno ̀ ivi i di{e.

On je jedinac u svojoj ku}i,

a jedno Cigan~e mawe-vi{e.

Sva deca koja su opevana u Stojkovi}evoj zbir-ci pate, prosto se ne moè odrediti ~ija iskustvasu teà i bolnija. Zajedni~ko im je, kao {to je ve}

navedeno, to da su na margini dru{tva i da se ma-lo ko iskreno brine o wima.

Gradimir Stojkovi} je ovom zbirkom pokazao daipak ima onih kojima je stalo, koji ̀ ele da progo-vore, koji ne }ute o problemima koji opsedaju na{edru{tvo. Sva deca su jednaka, bilo da su izbeglice,deca razvedenih roditeqa, siromasi, deca iz po-pravnih domova ili iz problemati~nih porodica,Romi... Niko nema prava da nehumano postupa sawima, da ih izdvaja i stavqa u „niù” rasu, na mar-ginu.

Pri kraju, ne moèmo a da ne postavimo pitaweotkud naziv zbirke ârdak bez zemqe, bez neba?Mo`da su ta opevana deca upravo tu, nigde: ni nazemqi, ni na nebu. @ive u nekom ~ardaku izme|u,bez potpore koja }e ih vezati za zemqu, ali i bezkrila kojima mogu da polete na nebo.

Nadamo se da }e se neko nakon ovih stihova inakon ~itawa cele zbirke iskreno zamisliti. Po-sledwa pesma, „Deca vole dugo i toplo”, kao da nasopomiwe, ali na neki nesvestan, indirektan na~inna to da:

Deca vole dugo i toplo i nikada ne zaboravqaju...

I zaista, deca nikada ne}e zaboraviti kako imje bilo, ko je bio uz wih u te{kim trenucima, a koih je odbacio. Zauvek }e pamtiti toplinu i qubavkoju im neko pruì onda kada nemaju na {ta da seoslone. Topla re~, topao osmeh, topao obrok – zna-ci su kojima se ovoj deci moè pokazati da nam jestalo, da nismo slepi za wihovu bol. Sitnice ko-je nama ni{ta ne zna~e, a wima su ìvot.

Brankica @IVKOVI]

91

ZAIGRANO [TENE,BAHATI ORVILOVI IKRVAVA MATEMATIKA(Andreja Karga~in, Akvarijum, Laguna,

Beograd, 2016)

Antropomorfni svet ìvotiwa kao ogledalobasne u crtanom filmu (Mece dobri}i, Sun|er BobKockalone, animirana verzija Sandokana) svet jesasvim nalik qudskoj zajednici, svet u kome se ̀ i-votiwe obla~e, ìve u ku}ama, idu na posao, {ko-luju, zabavqaju, ~ine dobra i ne tako dobra dela. Ujednom takvom alternativnom, pse}em svetu, u fik-tivnoj istoriji u kojoj su sile caristi~ke Rusijeporazile boq{evike, pas-detektiv Aleksej Gromovtreba da re{i seriju „malih ubistava me|u fami-lijom Orvil”. Qubiteqima krimi}a nije te{ko dazamisle rusti~nu Leptirovu vilu u engleskoj pro-vinciji, vlasni{tvo stare dame Rozamund Orvil,prepredene starice ~iji se odrasli potomci na sva-ki na~in bore da je {to pre sahrane i od testamen-ta dobiju {to vi{e. Ali Komedijant Slu~aj ili„misti~ni” ubica uklawa jednog po jednog nasled-nika vile, umotavaju}i u po~etku smrt gramzivihburùja u celofan nesre}nog slu~aja, a docnije ih~ini o~iglednim. Ko li je onda od bahatih Orvi-lovih serijski ubica?

Detektiv Gromov poput [erloka Holmsa uìvau slikarstvu i ima prijateqa pomo}nika LorensaVitla, nastavnika biologije. Iako ima ~udnu sklo-nost ka kuvawu u roze keceqi skupa sa svojom bra-tanicom Zojom, nema tako ve{t i izraèn intelektniti pronicqivost svog kolege iz ulice Bejker,Mis Marpl ili Herkula Poaroa, ali ima {esto ~u-lo za igru sa decom i tajne znake koji se putem igremogu doznati o ubici. Uz svu svoju nespretnost,

ipak ima dobar predose}aj da policijski inspektorBarkli (Lajavac) i wegov debeli pomo}nik Torensgre{kom hapse nevine zetove dinastije Orvil, {tose u praksi i pokazuje ta~nim.

Iako odrasla na dobroj tradiciji anglosakson-skog kriminalnog romana, mlada autorka AndrejaKarga~in ve{to se poigrala op{tim mestima itipskim likovima ̀ anra, parodiraju}i ih u pravcuhumora i kre}u}i se linijom diskursa na grani~nojliniji izme|u kwièvnosti za decu i kwièvno-sti za odrasle. Napisav{i roman sa 15 godina, aobjaviv{i ga sa 17, pokazala je izuzetnu zrelost zapisawe, klone}i se stereotipa i {ablona u kojemoè vrlo lako zapasti pisac po~etnik. Karga~i-nova je svet odraslih pasa prikazala kao licemeranmaterijalisti~ki svet, a visoko dru{tvo kao izvorzavisti, mr`we, lakog boga}ewa na ra~un siroma-{nih, svet reìranih dru{tvenih konvencija, fru-stracija i ̀ eqa za mo}i. Ona podre|ena klasa, kla-sa slugu, ispuwava èqe i kaprice svojih gospo-dara, nemaju}i savetodavnu niti komi~ku ulogu ko-ja joj je dodeqena u evropskoj komediografskoj tra-diciji, ve} ulogu svedoka i izvr{iteqa. Ko bi po-sumwao u bezizraàjnu i na prvi pogled za razvojradwe nebitnu sluàvku Dajnu Harington i pomi-slio da je u stawu da ubije pet qudi? Ali kad pre-listamo wene predsmrtne rukom pisane zabele{kepred samoubistvo u }eliji, shvatamo da su Orvilo-vi isuvi{e zla naneli wenom dedi Gordonu, sitnompreduzetniku. Uzeti zajam od bankara Xejmsa Or-vila, „ne ba{ po{tenog psa”, zna~i potpisatismrtnu presudu sebi i povu}i lanac umirawa u svo-joj finansijski uni{tenoj lozi. Sirota Dajna nasamrtnoj posteqi svoje majke dobija ~udan matema-ti~ki zadatak, da 142 godine oduzete svojoj porodi-ci osveti serijskim zlo~inom oduzev{i 156 godi-na ìvota zlo}ama iz loze Orvil. Mo`da bi sveostalo neopaèno da je nije omelo zaigrano {tene.

92

[estogodi{wa Lejsi, svakako najsimpati~nijilik ovog romana, vedro je i drago dete, inteligent-no, ma{tovito i smelo – sve ono {to wena matiXejn nije. U ~udesnoj, a otrovnim br{qenom obra-sloj vili Lejsi je prona{la svoj skriveni kutak,alternativni prostor, zapu{tenu de~ju sobu zauvekizgubqenog detiwstva dede Bertrama i bake Gven,igraju}i se sa starim gumenim ribicama koje u svo-joj naivnoj ma{ti oìvqava i doìvqava kao pri-jateqe. ̂ udesne ribice, sme{tene u kartonski akva-rijum, savetuju je da poslu{a to opasno bi}e, da neotkriva ko zapravo izvr{ava zlo~in da ne bi i we-ni roditeqi stradali. Ne sasvim svesna, a vrloupla{ena, Lejsi }uti poput svojih ribica, skrivaju-}i svoju detiwu tajnu koja moè da stopira krvaviniz. I sama bi postala jedna od `rtava da se wenotac Artur kao oblaporni pas umeo suzdràti odslatkog poklona namewenog wegovom {tenetu. Si-rota Dajna se ipak prera~unala u krvavoj matema-tici.

Uz napeto vo|ewe pri~e, dobro postavqene pre-okrete i inteligentno izneveravawe horizontao~ekivawa ~italaca, kao i duhovitu i britku re-~enicu, Andreja Karga~in daje psiholo{ki veomauverqive mini-portrete likova ili mini-skicewihovog postupawa i motivacije. Nenaklowena sve-tu odraslih, bogatih i mo}nih, spremna da svet de-tektiva i inspektora slika kroz humor i ironiju,autorka je naklowena svetu {tenaca, mladih poto-maka loze Orvil koji su mahom zgroèni bolesnimambicijama svojih roditeqa da se {to vi{e „ugra-de” u liniju nasle|ivawa. Malena Lejsi i tinejxerPersi prkose roditeqima koji ̀ ele da ih ukalupeu stereotip konvencija, novca i dru{tvene klase,a mlada Zoja, eklekti~na umetnica u mnogo ~emunalik autorki, ume da bude iziritirana odustaja-wem svog strica Gromova da se izbori sa zlo~inomdo kraja. S druge strane, dvadesetpetogodi{wi Leo

ve} shvata da je svet odraslih „bal pod maskama”,a razmaèna naslednica Ema, „omiqena unuka bakeRozamund”, svet vidi kao svoj tron, a bakinu vilukao svoj dvorac u kome kao naslednica zapovedasvima, nesvesna da saksije u wenom zamku umeju dabudu i smrtonosne. Nada Andreje Karga~in pleme-nita je – zaigrano ma{tovito ~edo Lejsi otkrivaistinu i ostaje kao ~ist izdanak, novi kalem kojizlu reputaciju i nesre}nu sudbinu Orvilovih moèda preokrene u ne{to boqe i lep{e.

Slu~aj Orvilovih je re{en i sada detektiv Gro-mov moè na miru da slika i ~ita ̂ ehova. Mila idobra Lejsi svoju budu}nost vidi kroz plemenit po-ziv lekara i ̀ equ da svi psi budu zdravi. A autor-ka romana, mlada Andreja Karga~in, u sebi nosidivnu mladala~ku energiju i nadarenost za igru,slikarstvo i pisawe. Od srca joj ̀ elimo da i daqepi{e dobre kwige i razvija svoje talente i inte-resovawa, kao i da nas ponovo obraduje nekim no-vim kwièvnim delom.

Nata{a P. KQAJI]

93

MIKA ANTI] U 21. VEKUNA OBALI REKE TIMOK(Stevan D. Jovanovi}, Filozofi u

piàmama, Vokalija, Zaje~ar, 2016)

Verujem da ima no} kad oìve

crteì sve dece sveta

na zidovima i trotoarima.

(Miroslav Anti}, ûdo)

Ne, ne! Ne ~ini nam se – dana{wica nije samovreme brzih i naprednih tehnologija ve} i zasigur-no potvr|enih stereotipa. Dakako, vrlo neorigi-nalno zvu~i ovo na{e doba. No, to nije razlog dapomislimo kako nema i ne}e biti dobrih i origi-nalnih kwiga (za koje }emo se silom i mukom ~u-pati, kao za onu repu negda, da budu ~itane u kla-si~noj formi!) koje }e upravo ove dve (ne jedine,naravno!) osobine na{ih dana da upotrebe u nasta-jawu jedne dugo ~ekane dobre kwige de~je poezije.

Pred nama je zrelo filozofska kwiga StevanaD. Jovanovi}a, autenti~nog naslova Filozofi upiàmama. Na wenim stranicama pronalazimo ap-solutno oneobi~en stereotip da pisci koji provodedosta (nikad nije dosta!) vremena, ako ne i sve svo-je vreme, sa decom i uz decu (osobito ako su nastav-nici srpskog!) nu`no po~nu pisati wima, o wimai sa wima.

Prolog u svet Filozofa u piàmama govorinam o drugom aspektu savremenog doba i glas je onedebelo ironi~ne zbirke istog autora za odrasle Sa-vremena poezija duha i tela (Alma, Beograd 2010),u kojoj se Jovanovi} poigrao sa silikonskom in-stant (ne)kulturom, no na jedan posve (za neo~eki-vati!) anti}evski neàn, o~inski, ma{tovit na~inpesmom upozorewa „Samo da znate”, koja je ujednoi jedini jasno ostvaren glas samog pisca. Sve osta-

le pesme koje ~ine cikluse filozofskih nizovapisane su iz lica same dece, koja su, u tom smislu,ispovednici sopstvenog sveta. On za~ikava: „Samoda znate!”, ali {ta? Pa upravo {ta sve deca pro-pu{taju kada su van one stvarne igre koja ne senible{tavim monitorom. Igre koja je grupa, koja jedodir, ~voruga i kikot umesto smajlija. A u tomesvemu sebi~luk je najve}a prepreka koja ih nu`no~eka kao odrasle, ozbiqne, namr{tene qude u si-vim odelima, jednog ki{nog dana. „Vi ste sebi do-voqni, / Uslovi su vam sasvim povoqni / za jo{ je-dan monitor ili tastaturu, / a kad vam samo pome-nem / fudbal, lagano tr~awe, / najobi~niju fiskul-turu, / vi me pogledate kao / u kqu~nu figuru / svo-je propasti”.

Otuda, pesme raspore|ene u pet ciklusa („Pozivna putovawe”, „Ba{ me briga (inat, ali filozof-ski)”, „Samo tako sedim i ose}am kako mi srcepreska~e...”, „Filozof kod ku}e, filozof u {ko-li” i „Platoni}i”) zapravo su apologija detiwstvasame dece koju Jovanovi} oslu{kuje, posmatra, u~i(i on u~i od wih!) potpuno se utapaju}i u wihovmisaoni habitus, ~uvaju}i sve stvarne male filozo-fe i wihove jo{ stvarnije dogodov{tine i ma{ta-rije kao riznicu budu}ih uspomena jedne generaci-je. Ili – nekolikih generacija! Nisu sva imena iz-mi{qena, neka su nam ve} poznata, kao ono Milo-{a (u kwizi Mi{e) Galetina, poznatog pesnika, aneka }e to tek postati (ili ne}e), kao u pesmama„Lazar”, „Jelisaveta”, „Lara” i „Anastasija”, a Jo-vanovi} ih hronizira kao dubokomislene odlomkesveukupnog detiwstva ~ove~anstva. I nanovo jedanokismoron, koji je omiqena stilska figura ranihuzrasta – sveukupno detiwstvo pohraweno u pojedi-na~nim konkretnim detiwstvima, {to ne zna~i dasu sva deca ista, ve} naprotiv, da je detiwstvo ~o-ve~anstva najautenti~nija posebna stvar na svetu.

94

Recimo i ovo: osim sveukupnog ostranenija ovekwige, zbog pisawa iz ugla deteta, odli~no uspelogkroz stihovano upakovane elemente de~jeg pripove-dawa, neretko datog skazom ili onomatopejom radiefektnijeg opisa proìvqenog i ose}anog (kako tusamo batine zvu~e u tri stiha „fquca, fquca, fqu-ca… / i to po, znate / ~emu” u pesmi ,,Ki{a”!), onebivaju kompoziciono vrlo bliske kra}im poemama(oksimoron, zamalo!, ba{ skladan za Filozofe).Jovanovi} ne preza od dugog stiha, ~esto i predugog,sam stih teì da oduì misao, da bude bliì onome{to se ma{ta i promi{qa, ali zato ve} naredniokra}a, kao kratke pantalone u brzorastu}ih de~a-ka. Ovo se moè protuma~iti kao lo{e stihovanaproza, ali upravo ritamska organizacija dovodi oveispovedaonice do lirskih visina jednog (i jedi-nog!) Miroslava Anti}a. One su odraz slobode an-ti}evskog mekog i laganog tempa, ujedno dovitqi-vog i sentimentalnog, beskrajno komi~nog (u prav-dawu devoj~ice koja kasni na nastavu u pesmi „Neizmi{qam”: „Izlio se Timok, / a ja zaboravila daplivam. / Sva sre}a! Popeh se na banderu… / Zatomi je suva ode}a, / a zahvaquju}i jednom penzioneru/ torbu mi nije odnela bujica”), ali istovremenopotpuno u koraku sa savremenim sadràjima togneta, koji pesnik predstavqa kao branu izme|udece i, recimo, dobovawa jedne prole}ne ki{e. Naovaj na~in, Filozofi u piàmama su mogu}i putdo diskvalifikacije ranije pomenute zbirke Sa-vremena poezija duha i tela, u kojoj savreme-nost o kojoj tu pi{e iskqu~uje detiwstvo kao ta-kvo. Od kritike Fejsbuka do pubertetskih pitawai dilema (u pesmi „Moram vam ne{to re}i” nekeodrasle pri~e istiskuju ve} detiwe detiwstvo:„...koju maskaru da stavim, plavu ili zelenu, da lida se na{minkam, / koji lak za nokte da sta-vim…?”) pesnik svija jedan upotrebni ritam, nedidakti~ki ve} vrednosni, kojim filozofima {i-

ri krila pokazuju}i im da detiwe detiwstvoipak jeste ve~ita kategorija pounutrena u ideji ko-lektivnog detiwstva.

Naravno, i ova kao i sve druge de~je kwige imaqubavnih zgoda i nezgoda, te je ~itav ciklus„Platoni}i” sugestivnog naslova („Poklonio samjoj srce od plastelina, / na ~asu likovnog, zato {toje jako fina / i zbog svega {to ima u o~ima. / (...)Poklonio sam joj srce od plastelina na sred ~asa,/ javno… A pravo srce, ono iz grudi, {to za wu ku-ca, / dobila je nasamo… I to davno. Jako, jakodavno.”), ali i muka zbog ocena, kako kampawaca,tako i {trebera („Sawala sam da sam dobila jedan!/ Boè, bila je to no}na mora! / Nisam znala ka-kvog je vida pridev vredan / i kog je roda imenicakora”), nepravdi {kolskih tvrdih klupa, roditeq-ske brige i, ponekad, one pomalo ki{ovske tuge{to su mo`da siroma{ni ili nièg socijalnog sta-tusa („Tetkica”). Kroz Filozofe u piàmama ma-{tovite curice koje sawaju pre nego {to zaspu(,,Novi kapetan i nove princeze”) voze nevidqiveautomobile sa volanom za svakog na gumama od kri-la („Putovawe”), neki setni de~aci traè da ihpuste da se ose}aju kako im se ose}a, dok ~ekaju daporastu u mislima za{to vetar duva, a ne te~e(„Pustite me da ~ekam”), britki filozofi prime-}uju da se svi odu{eve kad ne znaju da im odgovorei kaù da su ~udo od deteta, jer velikima „izgle-da da dani sluè / samo da bi nas izveli na praviput” („Jelisaveta”)…

Bio jednom jedan Stevan D. Jovanovi} na obaliTimoka, gledao je zvezde i u~io decu kako se osta-je dete… Ba{ kao jednom jedan Mika Anti} na oba-li Dunava. Pa eto, jo{ jednom, u ime pesnikâ izunutra{wosti, pojavio se glas koji u savr{enomskladu spaja naizgled nespojive stvari, ne`nost itoplinu iskonske ̀ ivotne radosti detiwstva i sa-vremene tendencije novih tehnologija. S obzirom

95

na to da kwigu prati disk na koji je snimqena sva-ka od ovih ispovedaonica glasovima dece, da jeprevazi|ena forma same kwige u klasi~nom obliku,sama zbirka postaje apsolutno vlasni{tvo deceodvajaju}i se od autora. Ovako se i potvr|uje onajdivni Danojli}ev stih u kome se ve~e dobrote duìdo kraja ìvota kroz ìvot svih de~aka, kaokolektivno pam}ewe detiwstva ~itavog sveta, alina multimedijalni na~in, na~in blizak savremenojupotrebi kwièvnosti dostupne svima.

Jelena KALAJXIJA

96

zmajeve de^je igrezmajevedecjeigre.org.rs/wp-content/uploads/2019/12/detinjstvo-4-20… · dr....

Documents