zone opasnosti zavon

KOLUBARA GAS – PRIVREDNO DRUŠTVO ZA PROJEKTOVANJE I IZGRADNJUBEOGRAD, DUBROVAČKA 4, tel/fax: 011/3034971, 3034972

ELABORAT O ZONAMA OPASNOSTI U PROIZVODNIM PROSTORIMA PREDUZEĆA “ZAVON” D.O.O. BEOGRAD

CILJ I NAČIN IZRADE ELABORATA O ZONAMA OPASNOSTIU proizvodnim i skladišnim prostorima preduzeća za proizvodnju farmaceutskih preparata Investitora „ZAVON“ D.O.O. iz Beograda, ul. Trebevićka 16, zbog mogućeg prisustva zapaljivih i eksplozivnih smeša para zapaljivih tečnosti, može se očekivati da se pod određenim uslovima, u smeši sa vazduhom mogu stvarati zapaljive i eksplozivne smeše. Klasifikovane i prostorno određene moguće zone opasnosti u ovom materijalu, validne su uz podatke koji su navedeni u Elaboratu i koji su dobijeni od Investitora. U slučaju da podaci ne odgovaraju stvarnom stanju ili da naknadno dođe do izmena koje utiču na potencijalno rasprostiranje eksplozivnih smeša, neophodno je odmah izvršiti korekcije Elaborata i uskladiti sa njim projektnu dokumentaciju i izvedeno stanje na objektu. Elaborat je izrađen sa ciljem da prostornim definisanjem i klasifikacijom prostora prema verovatnoći prisustva eksplozivnih i zapaljivih smeša sa vazduhom, pruži naručiocu osnova za provođenje pouzdanih i racionalnih mera protiveksplozijske zaštite, usmerenih ka tome da se verovatnoća eksplozije ili požara, svede na minimalno prihvatljiv nivo. Elaborat predstavlja osnovni dokument iz oblasti protiveksplozione zaštite i osnovu za definisanje svih ostalih mera usmerenih minimiziranju uslova za nastanak eksplozije i požara. Zadatak Elaborata je da, na osnovu podataka o korišćenim tehnologijama, upotrebljenim materijalima, po količinama i vrstama, kao i merama primarne protiveksplzijske zaštite,odredi verovatnoću egzistencije eksplozivne smeše u pojedinim prostorima i tu verovatnoću proceni klasifikacijom u zone opasnosti, kao i da definiše prostorne domete eksplozivno ugroženih prostora. Elaborat daje i osnovne zahteve za upotrebu električnih uređaja i mreža u prostorima prethodno definisanim kao zone opasnosti.Elaborat predstavlja bazni dokument iz protiveksplozivne zaštite koji omogućava izradu pojekata novih instalacija i uređaja ili evaluaciju postojećih te izradu dokumenata kao što su Pravilnik o nabavci, održavanju i kontroli eksplozivno zaštićenih uređaja i mreža, Elaborat o stanju eksplozione zaštite uređajai mreža, Elaborat o statičkom elektricitetu, itd. na način koji daje optimum između mera sigurnosti, racionalnosti i ekonomičnosti postrojenja.Ealobrat je validan dok su podaci na kojima počiva verodostojni. Predviđeni i Elaboratom opisani kontrolni postupci i tehnološke procedure moraju u potpunosti biti poštovani, jer bez toga je ovaj dokument baziran na netačnim predpostavkama i prema tome nije primenjiv. U slučaju naknadno dodatih izmena u tehnološkom procesu ili u drugim parametrima koji utiču na verovatnoću egzistencije eksplozivnih smeša, potrebno je odmah pristupiti reviziji ovog Elaborata i svih dokumenata kojima je on osnova. Eventualno provođenje dodatnih, Elaboratom neobuhvaćenih, mera primarne eksplozione zaštite, ili izmene u tehnološkim postupcima koje bi uticale na mogućnost redukcije zona opasnosti trebale bi takođe biti praćene izmenama Elaborata, u smislu smanjenja ili prekvalifikacije zona opasnosti. Bez toga bi stepen zahtevane protiveksplozivne zaštite bio predimenzionisan i time dovedena u pitanje racionalnost budućih ulaganja u zaštitne mere.Elaborat je dokument koji zadržava validnost sve do trenutka značajnih promena u tehnološkom procesu ili u tehničkoj regulativi koja se odnosi na oblast protiveksplozijske zaštite.Elaborat definiše osnovne zahteve koji vrede za uređaje i mreže u definisanim zonama opasnosti, u smislu sprečavanja eksplozije kao radikalnog oblika sagorevanja nekih materijala. Elaborat nema nameru da definiše požarnu ugroženost postrojenja niti mere zaštite od požara i oni su predmet posebne dokumentacije.

1



1.0. DEFINICIJE OSNOVNIH POJMOVA KORIŠĆENIH U ELABORATUZona opasnosti – eksploziono ugroženi prostor – Prostor u kome postoji verovatnoća da se pojavi eksplozivna koncentracija zapaljivih gasova, para zapaljivih tečnosti ili prašina sa vazduhom koja je veća od prihvatljive verovatnoće (10-8).Bezbedan prostor – neugrožen prostor – Prostor u kome je verovatnoća postojanja eksplozivne koncentacije manja od prihvatljive granice date u prethodnoj tački.Ugroženi prostor- prostor ugrožen od sagorevanja ili eksplozije eksploziva prilikom proizvodnje,prerade ili uskladištenja eksploziva.Ugroženi prostor se deli na sledeće osnovne grupe:-prostori ugroženi od eksploziva u obliku prašine, sublimata,kristala vlažnog eksploziva,eksploziva u plastičnom, želatinoznom ili gasovitom stanju, koji se utvrđuju standardom JUS N.S8.006(1987)-prostori ugroženi od eksploziva,gasova, para i maglica, koji se utvrđuju standardima JUS N.S8.006, JUS N.S8.007 i JUS N.S8.008-prostori ugroženi od eksploziva i prašine, koji se utvrđuju standardom JUS N.S8.006 i standardom JUS N.S8.008.Ugroženi prostor se utvrđuje prema njegovim fizičkim osobinama i pogonskim uslovima.Pri utvrđivanju ugroženog prostora neophodno je uzeti u obzir i prilike u nenormalnom pogonskom stanju uređaja i tehnološkog procesa.Ugroženi prostor obuhvata okolinu mašine ili postrojenja, tj. prostoriju ili njen deo, ili deo prostora van prostorije.Unutar zatvorenih, oklopljenih, kriptoklimatizovanih i sličnih uređaja mogu se utvrditi različiti ugroženi prostori.Tehnički parametri za utvrđivanje ugroženog prostora su;

fizičke i hemijske osobine prisutnih materijala, količina, sastav i stanje materijala u posmatranom mestu ili postrojenju, količina, vrsta i osobine otpada, isparavanje, isticanje i sl., način njihovog otklanjanja,

kao i karakteristike okoline,

tehnologije proizvodnje, celovito rešenje postrojenje odnosno prostora.

Granice ugroženog prostora utvrđuju se prema njegovom karakteru i osobinama, odnosno prema uticaju prisutnih materija i mesnim okolnostima.Granice ugroženog prostora utvrđuju se tako da se mogu jednoznačno izraziti rečima, označiti ili ucrtati u projektnu dokumentaciju i na odgovarajući način označiti u realizovanom pogonu.Pri klasifikaciji ugroženog prostora na zone opasnosti od izgaranja ili eksplozija i prostorne udaljenosti moraju se uzeti u obzir;

osobine i stanje eksploziva, verovatnost dodira eksploziva i električnog uređaja, karakteristike ugroženog prostora.

Pri klasifikaciji ugroženog prostora moraju se uzeti u obzir i podaci prema tabeli iz člana 4.1 standarda JUS N.S8.006.Eksplozivna koncentracija – U tehničkom smislu koncentracija gasova, para ili prašina između donje (DGE) i gornje (GGE) granice eksplozivnosti. U smislu tehničke regulative eksplozivna koncentracije smatra se koncentracija veća od 10% DGE.Donja granica eksplozivnosti (DGE) – Najmanja koncentracija zapaljivog gasa, pare zapaljivih tečnosti ili zapaljive prašine koja još može eksploziono sagorevati. Koncentracije ispod DGE imaju isuviše malo materije za lančano sagorevanje (siromašna smeša).

2



Gornja granica eksplozivnosti (GGE) – Najveća koncentracija zapaljivog gasa, pare zapaljivih tečnosti ili zapaljive prašine koja još može eksploziono sagorevati. Koncentracije iznad GGE imaju isuviše malo oksidansa (kiseonika) za lančano sagorevanje (prebogata smeša).Stehiometrijska smeša – Koncentracija zapaljivih gasova, para ili prašina kod kojih prilikom sagorevanja bude utrošen sav prisutni gorivi materijal (gas, para ili prašina) i prilikom čega biva utrošen sav prisutni kiseonik.Zona opasnosti 0 – Prostor u kome eksplozivna koncentracija (u smislu tehničke regulative) postoji trajno ili duže vremenske periode ili je frekvencija njenog pojavljivljanja značajna. Verovatnoća egzistencije eksplozivne smeše u ovom prostoru je u granicama 10-2p1. Verovatnoća sa kojom se ulazi u račun eksplozione sigurnosti za ove prostore iznosi p=1, obzirom na to da se u tehnikama sigurnosti, uvek uzima u račun najnepovoljnija kombinacija. Zona opasnosti 1 – Prostor u kome eksplozivna koncentracija nije prisutna stalno trajno, niti je učestanost njene pojave velika ali se ona ipak može ponekad očekivati i u normalnim pogonskim situacijama. Verovatnoća da eksplozivna smeša postoji u ovim prostorima kreće se u granicama 10-4p10-2. Verovatnoća sa kojom se ulazi u račun eksplozione sigurnosti za ove prostore iznosi p=10-2, obzirom da se u tehnikama sigurnosti, uvek uzima u račun najnepovoljnija kombinacija. Zona opasnosti 2 – Prostor u kome nije verovatno da se eksplozivna koncentracija pojavi u normalnom pogonu, a ako do toga dođe njeno trajanje biće kratko. U ovom prostoru ekspozivna koncentracija se može očekivati samo u retkim i nenormalnim pogonskim situacijama. iz ovoga se isključuju vrlo retke katastrofe većih razmera. Verovatnoća da eksplozivna smeša postoji u ovim prostorima kreće se u granicama 10-8p10-4. Verovatnoća sa kojom se ulazi u račun eksplozione sigurnosti za ove prostore iznosi p=10-4, obzirom na to da se u tehnikama sigurnosti, uvek uzima u račun najnepovoljnija kombinacija.Relativna gustina gasa ili pare – Gustina gasa ili pare u odnosu na gustinu vazduha pri istim uslovima temperature i pritiska (za vazduh se uzima gustina od 1 kg/m3). Pod gasovima znatno lakšim od vazduha smatraju se, u skladu sa JUS, gasovima relativne težine r0,5 , a gasovi ili pare čije r1,5 spadaju u teške gasove odnosno pare. Gasovi ili pare čija je relativna težina između ovih vrednosti smatraju se “sličnim vazduhu” po ovom kriterijumu. Prema evropskim i IEC standardima, ove granice su 0,8 i 1,2.Tačka paljenja – plamište – Najniža temperatura tečnostu pri kojoj ona, pod standardizovanim uslovima, emituje količine para dovoljne da se mogu zapaliti vanjskim uzročnikom dovoljne eneergije. Tačka paljenja određuje se eksperimentalno u zatvorenoj (closed cup) ili otvorenoj (open cup) posudi, po metodi Abel Pennsky, Pennsky Martens odnosno metodi Markusona.Tačka samopaljenja – Najniža temperatura zagrejane površine dovoljne mase, kod koje još uvek dolazi do paljenja najzapaljivije smeše zapaljivog gasa ili pare zapaljivih tečnosti ili zapaljive prašine sa vazduhom.Tačka ključanja (Vrelište) – Temperatura na kojoj dolazi do intenzivnog isparavanja tečnosti, odnosno prelaska i tečne faze u parnu fazu. Temperatura tečnosti koja ključa pri atmosferskom pritisku od 101,3 kPa.Izvor opasnosti – Tačka ili mesto iz kojega gas, para, magla ili tečnost (ugrožavajući medijum) mogu izlaziti u okolni prostor i na taj način omogućiti formiranje eksplozivne atmosfere.Trajni izvor opasnosti – Izvor opasnosti koji ispušta ugrožavajući medijum trajno ili duže vreme ili kratkotrajno ali je frekvencija ispuštanja značajna. Primarni izvor opasnosti – Izvor opasnosti za koji se očekuje da će ispuštati povremeno ili periodično i u normalnoj pogonskoj situaciji.Sekundarni izvor opasnosti – Izvor za koji se očekuje da neće ispuštati ugrožavajući medijum a ako ispušta onda će to biti retko i trajaće kratko.Višestruki izvor opasnosti – Izvor koji je kombinacija dva ili tri od gore navedenih izvora, a:osnovna klasifikacija je da je trajan ili primaran, i

3



uzrokuje ispuštanje pod uslovima koji stvaraju veći ugroženi prostor, ali ređe i/ili kraće nego što je predviđeno za osnovni stepen klasifikacije.Normalan pogon – Situacija kada sva oprema u postrojenju radi unutar projektovanih vrednosti.Prirodna ventilacija – Kretanje vazduha i njegova zamena svežim vazduhom, usled delovanja vetra i/ili razlike temperatura i pritisaka.Lokalna veštačka ventilacija – Kretanje vazduha i njegova zamena veštački provedena (obično izvlačenjem), primenjena za pojedini izvor opasnosti ili deo tretiranog prostora.Kontrolisana ventilacija – veštačka ventilacija čiji nestanak ili slabljenje ispod projektovanog nivoa prouzrokuje automatsko isključenje procesa koji može emitovati eksplozivne smeše. ponovon uključenje tehnološkog proces, ili njegovog dela kod kojeg se očekuje emisija eksplozivne atmosfere, moguće je tek nakon uspostavljanja normalnog ventilacionog režima i nakon izvedene automatski kontrolisane predventilacije.Predventilacija – Ventilacija nakon uspostavljanaj normalnog ventilacionog procesa, a pre uspostavljanja procesa koji može emitovati ekslozivne smeše koja ima zadatak da eliminiše smeše zaostale u vreme kad ventilacija nije radila ili je bila redukovana.Nadgledana ventilacija – Ventilacija koja je kontrolisana samo kvalitativno(ima-nema) obično preko signala rada motora ventilatora.Klasifikacija izvora opasnostiPrihvaćen pristup ovom zadatku traži da se analizira svaki deo procesne opreme koji sadrži materijale koji mogu graditi eksplozivne smeše, usvojivši predpostavku da on može potencijalno postati izvor opasnosti. Ako zaključimo da konstrukcija tog dela i njegovi eksploatacioni uslovi ne sadrže opasnosti od ispuštanja medija taj se deo klasifikuje kao bezbedan. Za sve ostale delove, dakle one koji potencijalno mogu emitovati eksplozivne smeše, mora se proceniti stepen izvora na osnovu verovatnoće i trajnosti emisije. Izvori ispuštanja dele se na trajne, primarne ili sekundarne izvore. Osim toga, na osnovu procene, ako se često već ne može izračunati količina ispuštenog medija, koncentracija i brzina ispuštanja, odrediti njihov uticaj na širenje opasnih prostora.Izvori opasnosti u načelu deluju na sledeći način:

trajni izvori generalno stvaraju uslove za nastanak zone opasnosti 0 obzirom na trajnost i/ili frekvenciju ispuštanja,

primarni izvori načelno stvaraju uslove za nastaank zone 1 uzimajući u obzir trajnost i/ili frekvenciju ispuštanja,

sekundarni izvori prvenstveno stvaraju uslove za postojanje zone 2 opasnosti imajući u vidu njihovu deklarisanu trajnost i/ili frekvenciju emisije.

Definisanje zona opasnosti procenom verovatnoće prisustva eksplozivnih smešaCilj kalsifikacije zona opasnosti jeste u tome da se na jednostavan i jasan način izraze verovatnoća egzistencije eksplozivne koncentracije u nekom prostoru. Ovoj verovatnoći prisustva eksplozivne koncentracije treba reći da je, na određen način, obrnuto proporcionalna verovatnoća da električni uzročnici u električnoj mreži ili van nje budu uzročnik paljenja. Ukupna verovatnoća paljenja mora biti svedena na tehnički i ekonomski prihvatljiv nivo. Opšte prihvaćena verovatnoća paljenja mora biti svedena na tehnički i ekonomski prihvatljiv nivo. Opšte prihvatljiva verovatnoća eksplozije saglasno prihvaćenim kriterijumima rizika ravna je 10-

8. Ovaj granični iznos verovatnoće odražava rizik koji se smatra prihvatljivim u smislu zaštite ljudi imovine pri današnjem stanju tehnike, a pri tome je tehnički i ekonomski ostvarljiv i realan. Uostalom na ovoj vrednosti su zasnovana praktično sva rešenja dostignuta do danas u protiveksploziskoj zaštiti električnih uređaja. Verovatnoća da električni uređaji i ostali elementi električnog sistema stvarno budu uzročnik paljenja dobije se iz osnovne jednačine protiveksplozijske zaštite:

4



PEKS = PPE x PUP 10-8 (7)gde su :

PEKS – Verovatnoća eksplozije, PPE – Verovatnoća prisustva eksplozivne koncentracije, PUP – Verovatnoća nastanka uzročnika paljenja.

Ovo praktično znači da zaštitna vrednost svih uređaja ali i mreže odnosno, drugačije rečeno, kvalitet protivekspozione zaštite električnog sistema, u ugroženim prostroima mora biti u srazmeri sa verovatnoćom prisustva eksplozivne smeše. Jedino se na taj način približavamo večnom kompromisu zahteva za što većim kvalitetom odnosno smanjenjem verovatnosti eksplozije i zahteva za racionalnošću, odnosno za prihvatljivim cenamam sigurnosti.Stoga je jasno da eksplozione prostore treba klasifikovati po stepenu opasnosti jer to daje osnov za siguran ali racionalan izbor odgovarajućih uređaja i zaštitnih mera, usaglašen sa stvarnom opasnošću. Jasno je da mere primarne eksplozione zaštite deluju u smislu smanjenja prvog faktora na desnoj strani jednakosti (7), a mere sekundarne eksplozione zaštite deluju u smislu redukcije drugog faktora na istoj poziciji. Kombinacija ovih mera mora ukupnu verovatnoću eksplozije svesti na definisani granični nivo. Redosled postupaka svođenja opasnosti na prihvatljiv nivo odgovara redosledu faktora u jednostavnoj a fudamentalnoj jednačini (7). Zone opasnosti pri ovoj klasifikaciji predstavljaju kategorizaciju ugroženih prostora prema verovatnoći prisustva eksplozione smeše. Niži brojevi u oznaci zone, prema konvenciji u svim poznatim svetskim standardima, označavaju prostore višeg stepena opasnosti. Poznate definicije zona opasnosti kod gasovitih eksplozivnih atmosfera uključuju i kriterijume vremenskog prisustva eksplozione smeše koji kažu da se prostor klasifikuje kao zona 0 ukoliko je smeša prisutna više od 100 sati godišnje. zona 1 je prostor u kome eksploziona smeša može imati ukupno trajanje veće od jednog sata godišnje. Ostali ugroženi prostori svrstavaju se u zonu opasnosti 2. Verovatnoća prisustva eksplozivne smeše u pojedinom kategorisanom prostoru iznose:

Zona 0: 10-2PPS1 Zona 1: 10-4PPS10-2

Zona 2: 10-8PPS10-4 (8)Ovakve granične verovatnoće nlazimo i u literaturi. Zona opasnosti 2 predstavlja prostor u kome eksplozivna smeša ne postoji u normalnim eksploatacionim uslovima i može se pojaviti samo u retkim pogonskim situacijama. Iz ovog se isključuju teške i malo verovatne havarije. Pod eksplozivnim koncentracijma u smislu definisanja i klasifikacije zana opasnosti smatraju se smeše bogatije od 10% DGE. Američka regulativa eksplozivnim smešama smatra prostore sa smešama bogatijim od 20%DGE, a u ruskim propisima ta granica postavljena je na 5%DGE. Ovde je uključen propisima predpostavljeni stepen sigurnosti. Gornja granica eksplozivne koncentracije nije propisima definisana i moglo bi se zaključiti da eksplozivna koncentracija obuhvata sve koncentracije između 10%DGE i 100% koncentracije gasa ili pare. Protiveksplozivno (PEx) zaštićeni električni uređaj – električni uređaj konstruisan na takav način da prilikom svog rada ne izaziva paljenje okolne eksplozivne atmosfere. Tip zaštite protiveksplozivno zaštićenog električnog uređaja – specifične mere koje se primjenjuju na električnom uređaju kako bi se sprečilo paljenje okolne eksplozivne atmosfere. Grupa protiveksplozivno zaštićenog električnog uređaja – klasifikacija električnih uređaja prema eksplozivnoj atmosferi za koju su namenjeni (mestu upotrebe):

I. Grupa 1 – električni uređaji za rudnike u kojima se javlja metan II. Grupa 2 - električni uređaji za sva ostala mesta (dakle izuzev onih u grupi 1) u kojima se javlja eksplozivna atmosfera

Minimalna struja paljenja (MSP) – najveća struja koja kod 1000 iskri ne izaziva nijedno paljenje u definisanom strujnom kolu napona 24V DC, induktiviteta 95mH sa standardima

5



definisanim iskrištem (iskra je veštački izazvana varnica električne prirode u iskrištu koje je deo pomenutog strujnog kola). Vrednost MSP iskazuje se kao odnos MSP ispitivanog gasa i MSP za laboratorijski metan. Maksimalni eksperimentalni bezbedonosni zazor (MEBZ) – maksimalni zazor u spoju između dva dela unutrašnje komore ispitnog uređaja koji kada se unutrašnja smeša gasova zapali, u specificiranim uslovima sprečava paljenje spoljnje smeše gasova širenjem plamena kroz spoj dužine 25mm, za sve koncentracije ispitnih gasova i para u vazduhu.Temperaturna klasa protiveksplozivno zaštićenog električnog uređaja – klasifikacija pomenutih električnih uređaja zasnovana na maksimalnoj temperaturi površine.

6



2.0. LOKACIJA OBJEKTA

Objekat za proizvodnju farmaceutskih preparata, nalazi se u Beogradu, ul.Trebevićka br.16. Objekat je izgrađen u produžetku objekta, koji pripada Zavodu za dezinfekciju, dezinsekciju i deratizaciju.

Slika 1. Ortofoto snimak lokacije objekta

3.0. NAMENA OBJEKTA OBJEKTA

Objekat se koristi za proizvodnju farmaceutskih preparata - dezinficijensi i antiseptici.U objektu se proizvode sledeći preparati :

FARMACEUTSKI PREPARATI

1. CITOSOL C –antiseptički šampon za higijensko i hirurško pranje ruku.2. CITOSOL S-antiseptik za hiruršku dezinfekciju ruku, gotov radni rastvor3. CITOSOL H-antiseptički gel za ruke4. ZAVON TINKTURA-antiseptik, gotov radni rastvor5. DESOL-gotov radni rastvor za dezinfekciju i dezodoraciju6. DESOL koncentrat-koncentrat za dezinfekciju i dezodoraciju7. MEDIGEL-gel za ultrazvučnu dijagnostiku8. ZAVON krema-antiseptička krema9. DEZORAL-oralni antiseptik10. VITRAŽ – sredstvo za čišćenje staklenih površina

7



4.0. TEHNIČKI OPIS OBJEKTA

Objekat je zgrada prizemnog tipa, postavljena približno u pravcu jugoistok-severozapad, duzine 36,46m a širine 14,6m. Deo objekta u kome se vrši proizvodnja farmaceutskih proizvoda je površine 306,35 m2.Ostalo je administrativni prostor.Objekat je gradjen od opeke, pri čemu su spoljni zidovi obradjeni fasadom. Krovna konstrukcija je ravna ploča zaštićena od vremenskih nepogoda. Unutrašnji zidovi su izmalterisani a zatim obradjeni tako da su dobijene glatke ofarbane površine.( zalepljene su zidne i podne keramičke pločice prema zahtevima Evropske farmakopeje.)Dužinom objekta, sa spoljašnje strane, postavljeni su prozori sa (plastičnim ili metalnim) okvirima, jednostruko zastakljeni, dimenzija 252x135cm. Objekat se napaja potrebnim energentima (električna energija, voda, grejanje, kanalizacija).tako što je priključen na magistralne vodove „Zavoda za dezinfekciju, dezinsekciju i deratizaciju „ u čijem krugu se i nalazi. U objekat je dovedena voda koja se koristi za piće i higijenske potrebe radnika i nalazi se u delu objekta za koji se radi glavni tehnološki projekat.Grejanje objekta je toplom vodom iz podstanice, sa izmenjivačem toplote, koja se napaja parom iz centralne kotlarnice. Potrebna temperatura u objektu je od 19-22° C. U objektu se ne obavljaju procesi koji bi dovodili do porasta temperature kao ni procesi koji bi zahtevali više T.Regulacija temperature ne postoji, već je ona odredjena temperaturom tople vode i površinom grejnih tela i uglavnom se nalazi u zahtevanim granicama.Grejna tela su uradjena od metalnih cevi odredjenog prečnika koje su glatke,obojene u belo i lake za održavanje.U objektu je izvedena stabilna instalacija za dojavu požara.

5.0. VENTILACIJA KLIMATIZACIJA OBJEKTA

Za proizvodni pogon u kome se vrši proizvodnja farmaceutskih proizvoda, pri čemu se vrši pretakanje, doziranje i mešanje komponenti koje čine gotov proizvod kao i pakovanje gotovih proizvoda predviđen je kombinovani sistem opšte ventilacije, tj. prinudno izvlačenje vazduha ventilatorima i nadoknada svežeg vazduha prirodnim putem kroz prozore, vrata i ostale građevinske procepe.Za proizvode u čijem sastavu se koristi etil alkohol, tehnološki se koristi zatvoreni sistem pretakanja, doziranja i mešanja sirovina, tako da nema isparavanja u okolnu sredinu. Za proizvodnju ovih proizvoda koristi se mikser tip M-500 S proizvod „Mermis“ – Kragujevac, V = 500 l, koji ima svoj zatvoreni sistem ventilacije koji se sastoji od plastičnih cevi Ø 75 mm i ventilatora u eksplozivnoj zaštiti tip THRN-DDR sa karakteristikama :

količina vazduha 1900-2000 m3/h napor ventilatora 150 pa el. snage max 600 W broj obrtaja 2820 o/min

Ventilator je postavljen na spoljnoj fasadi objekta i povezan sa plastičnim cevovodom poliamidnom fleksibilnom cevi ojačane čeličnom spiralom tip N-KB proizvod „J. Pichler“- Austrija.Za proizvode na bazi hlora, pretakanje, doziranje i mešanje sirovina vrši se u zatvorenoj komori („digestoru“) koji ima svoj zatvoreni sistem ventilacije koji se sastoji od plastičnih cevi Ø 125 mm i plastičnog ventilatora tip TDM-200 proizvod „S&P“ sa karakteristikama :

količina vazduha 130 m3/h napor ventilatora 23 pa el. snage max 25 W

8



broj obrtaja 2600 o/minVentilator je sa plastičnim cevovodom povezan aluminijumskom polutvrdom fleksibilnom cevi tip ALFR, proizvod „J. Pichler“- Austrija. S obzirom da nema odavanja zapaljivih i po zdravlje ljudi štetnih isparenja za prostor u kome se vrši manipulacija sa sirovinama koje nisu opasne za okolinu predviđena je opšta ventilacija prostorija.

Za opštu ventilaciju su predviđena dva sistema :

Sistem 1

Na mestu gde se peru posude i ambalaža i gde se vrši razmeravanje nezapaljivih sirovina koje nisu opasne po okolinu, vazduh iz prostorije se izvlači, pomoću aluminijumske haube sa žičanim perivim filterima. Hauba je dimenzije 2000x900x470 mm.Kanalski razvod je predviđen sa okruglim spiro kanalima od pocinkovanog lima. Spoj spiro kanala sa haubom i kanalskim ventilatorom se izvodi pomoću aluminijumske fleksibilne cevi ojačane čeličnom spiralom tip MO, proizvod „J. Pichler“- Austrija. Spiro kanal se uvodi u ozidani kanal i njime dovodi do spoljne protivkišne žaluzine, koja je postavljena na spoljnom fasadnom zidu objekta.Vazduh se izvlači kanalskim ventilatorom tip VENT-315 L proizvod „S&P“ Španija sledećih karakteristika :

količina vazduha 1200 m3/h napor ventilatora 360 pa el. snage max 350 W I = 1,5 A broj obrtaja 2700 o/min

Sistem 2

Iz prostora za mešanje sirovina izvlači se vazduh pomoću kanalskog ventilatora tip VENT-315 L proizvod „S&P“ Španija sledećih karakteristika :

količina vazduha 1200 m3/h napor ventilatora 360 pa el. snage max 350 W I = 1,5 A broj obrtaja 2700 o/min

i sistemom četvrtastih kanala od pocinkovanog lima. Kao distributivni elementi predviđeni su kvadratni aluminijumski anemostati sa regulatorom protoka i priključnom kutijom. Spoj limenih kanala sa anemostatima i ventilatorom je izvršen pomoću aluminijumske fleksibilne cevi ojačane čeličnom spiralom tip MO, proizvod „J. Pichler“- Austrija.

Kanal se uvodi u zajednički ozidani kanal i vazduh se izbacuje u spoljnu okolinu pomoću

zajedničke fiksne protivkišne žaluzine (sistem I ).

9



Proračun ventilacije

Projekat ventilalacijeInvestitor : „ZAVON“ d.о.о. Trebevićka br. 16 Beograd

Objekat za proizvodnju farmaceutskih preparata „ZAVON“

Bro

jde

onic

e Q L V E a x b Dg R LxR z Укупни отпори

m3/h m3/s m m/s m2 mm mm pa/m pa вред-ност pa pa pa

Sistem 1 IZVLAČENJE VAZDUHA1 400 0,111 1,0 9,0 125 13,0 13,0 0,70 342 400 0,111 2,3 2,6 150 x 300 0,44 1,0 0,73 33 800 0,222 1,5 5,6 200 x 200 2,0 3,0 0,55 114 1200 0,333 0,9 8,3 200 x 200 4,5 4,0 0,96 405 1200 0,333 7,5 10,5 200 12,0 90,0 0,79 53

111 141 252Anemostat tip KA 300 Pad pritiska u anemostatu 60

Spoljna fiksna žaluzina FŽ-L dim. 440x340 Pad pritiska u rešetki 80 pa. Pošto oba kanala izlaze na ovu rešetku pad pritiska za ovaj kanal je

40

352Za pad pritiska Δp = 352 pa i Q = 1200 m3/h usvaja se kanalski ventilator

tip VENT-315L proizvod „S&P“ Španija

količina vazduha 1200 m3/h

napor ventilatora 360 pa

el. snaga max 350 W

I = 1,5A

broj obrtaja 2700 o/min

Sistem 2 IZVLAČENJE VAZDUHA

1 1200 8,0 10,0 200 5,0 40,0 0,84 51 232 1200 8,0 10,5 200 12,0 96,0 0,79 52

136 103 239

262

Spoljna fiksna žaluzina FŽ-L dim. 440 x 340. Pad pritiska u rešetki 40302

Za pad pritiska Δp = 302 pa i Q = 1200 m3/h usvaja se kanalski ventilator

tip VENT-315L proizvod „S&P“ Španija

količina vazduha 1200 m3/h

napor ventilatora 360 pa

el. snaga max 350 W

I = 1,5A

broj obrtaja 2700 o/min

6.0. TEHNOLOŠKI OPIS PROIZVODNJE

10



6.1. Nazivi tehnoloških operacija

NAZIV OPERACIJE OPERACIJA BROJPriprema ulaznih sirovina 5Razmeravanje sirovina 10Prenos razmerenih sirovina do mešača 15Unošenje sirovina u mešač 20Mešanje sirovina u mešaču 25Interna kontrola 30Doziranje gotovog proizvoda u prodajnu ambalažu

35

Zatvaranje ambalaže 40Obeležavanje gotovih proizvoda 45Pakovanje gotovih proizvoda u transportnu ambalažu

50

Privremeno skladištenje gotovih proizvoda u priručni magacin

55

6.2. FARMACEUTSKI PREPARATI

Zavon D.O.O u svom proizvodnom asortimanu ima sledeće preparate:

1. CITOSOL S- upotrebljava se kao antiseptik za hiruršku dezinfekciju ruku, kao gotov radni rastvor

Sastav preparata je sledeći:0,5% hlorheksidin glukonat u mešavini etil i izopropil alkohola uz dodatak emolijenata

Dejstvo: baktericidno, tuberkulocidno, fungicidno, virucidnoPrimena: preporučuje se kao antiseptik za tretman šaka i podlaktica hirurga i svim mestima gde se preporučuje visok nivo higijene ruku

2. CITOSOL C – upotrebljava se kao antiseptički šampon za higijensko i hirurško pranje ruku

Sastav preparata je sledeći:

11



0,5% hlorheksidin glukonat, glicerin cocoamid DEADejstvo: baktericidno, virucidno, ispoljava antiseptički efekat, deluje profilaktički i terapijski u lečenju dermatitisaPrimena:prvenstveno za higijensko i hirurško pranje ruku, a pogodan je i za medicinsko pranje pacijenata u zdravstvenim ustanovama

3. CITOSOL H- upotrebljava se kao antiseptički gel za ruke

Sastav preparata je sledeći: mešavina etil, izopropil i N-propil alkohola uz dodatak emolijenata Dejstvo: baktericidno, tuberkulocidno, fungicidno, virucidno Primena: preporučuje se za higijenski tretman šaka, na svim mestima gde se zahteva visok nivo higijene ruku, u bolnicama, prehrambenoj industriji, ugostiteljstvu

5. ZAVON TINKTURA- upotrebljava se kao antiseptik, gotov radni rastvor

Sastav preparata je sledeći: 0,5% hlorheksidin glukonat, etil alkohol, aditiviDejstvo: baktericidno, tuberkulocidno, fungicidno, virucidnoPrimena: antiseptička obrada kože pre intervencija (davanje injekcija, infuzije), dezinfekcija ruku posle pranja ruku sapunom, održavanje visokog stepena higijene predmeta i pribora koji dolaze u kontakt sa pacijentima, upotreba u terenskim službama (hitna pomoć), dezinfekcija pribora i radnih površina

5. DESOL- upotrebljava se kao gotov radni rastvor za dezinfekciju i dezodoraciju

Sastav preparata je sledeći: 1% benzalkonijum hlorid, inhibitor korozije, aditiviDejstvo: baktericidno, fungicidno, virucidnoPrimena: u zdravstvu, hotelijerstvu, prehrambenoj industriji, domaćinstvu, namenjen je za dezinfekciju površina, pribora, sanitarnih uređaja, dezinfekcija pribora pre sterilizacije, dezinfekcija posuđa i pribora za jelo

6. DESOL koncentrat- upotrebljava se kao sredstvo za dezinfekciju i dezodoraciju

Sastav preparata je sledeći: 5% benzalkonijum hlorid, inhibitor korozije, aditivi Dejstvo: baktericidno, fungicidno, virucidnoPrimena: u zdravstvu, hotelijerstvu, prehrambenoj industriji, domaćinstvu, namenjen je za dezinfekciju površina, pribora, sanitarnih uređaja, dezinfekcija pribora pre sterilizacije, dezinfekcija posuđa i pribora za jeloNapomena: adekvatnim razblaženjem koncentrata dobija se radni rastvor

7. MEDIGEL-gel, upotrebljava se za ultrazvučnu dijagnostiku

Sastav preparata je sledeći: 1% karbomer u indiferentnoj podloziPrimena: kao kontaktni gel za ultrazvučnu dijagnostiku

12



8. ZAVON krema- upotrebljava se kao antiseptička krema

Sastav preparata je sledeći: 1% hlorheksidin u hidrofilnoj podloziDejstvo: baktericidno, fungicidno, virucidnoPrimena: antiseptički tretman ruku

9. DEZORAL- upotrebljava se kao oralni antiseptik

Sastav preparata je sledeći: 0,1% hlorheksidin glukonat, 0,05% natrijum fluoridDejstvo: baktericidnoPrimena: oralni antiseptik namenjen za ispiranje usne duplje

6.3. PRIPREMA SIROVINA

Sve sirovine koje dolaze u proizvodni pogon Zavon D.O.O moraju odgovarati zahtevima važećih propisa koji se odnose na kvalitet sirovina. Pre početka proizvodnje proverava se da li sirovine poseduju SIGURNOSNI LIST(MSDS) koji u sebi sadrže utvrđene karakteristike sirovina i da li te karakteristike odgovaraju zahtevima Pravilnika ("Sl.list SFRJ" 26/83 i "Sl.list SRJ" 53/91 – Zakon o predmetima opšte upotrebe).Sirovine se skladište u posebnim metalnim kontejnerima van objekta. Etilalkohol se skladišti u kontejneru za zapaljive tečnosti.

6.4. RAZMERAVANJE SIROVINA

Iz magacina farmaceutskih sirovina odvoje se sirovine za proizvod koji se tog dana radi-po radnom nalogu i određenoj tehnologiji. Plastična kanta se prvo istarira na vagi klase tačnosti III “Balans”.Zatim se iz originalne ambalaže (plastično bure 150-200L, plastična kanta 10-20L) vrši presipanje u istariranu plastičnu kantu i meri na vagi, klase tačnosti III "Balans" ( količine do 20 kg ), količina sirovine koja je potrebna za određeni preparat a propisana je tehnološkim postupkom – tehnologijom određenog broja za određeni proizvod, po datoj recepturi. Manje količine sirovina mere se na vagi "Sartorius" (tačnost 0,01) ili "Kern" ( tačnost 0,1)-vage klase tačnosti IIRadno mesto oko vage održavati čistim. Ukoliko dođe do prolivanja sirovina,pokupiti ih suvom pamučnom krpom.Etil alkohol se iz skladišta koje se nalazi van objekta u kom je smešten proizvodni pogon donosi direktno, u originalnoj ambalaži od proizvođača (plastično bure 50l) bez razmeravanja, u proizvodni pogon, do suda u kome se vrši mešanje. Maksimalna količina etilalkohola u proizvodnom pogonu je 300l.

6.5. UNOŠENJE SIROVINA U MEŠAČ Pre sipanja prekontrolisati ispravnost i čistoću mešača i uključiti sistem ventilacije mešača.Prenete razmerene komponente pažljivo sipati u posudu za mešanje ( mešač ), prema utvrđenom redosledu koji je propisan u tehnološkom postupku. Zatvoriti poklopac mešača, podesiti parametre za mešanje i uključiti mešač u rad.

6.6. MEŠANJE SIROVINE U MEŠAČU

13



Mešanje u mešaču se vrši od 3 do 5h u zavisnosti od preparata koji se priprema, a propisano je tehnološkim postupkom. Po isteku propisanog vremena za mešanje-prema zahtevima tehnološkog postupka za dati preparat, otvoriti mešač i pristupiti sledećoj tehnološkoj operaciji.

6.7. DOZIRANJE GOTOVOG PROIZVODA U PRODAJNU AMBALAŽU

Gotov proizvod direktno iz rezervoara kroz slavinu sipa se u adekvatnu ambalažu (plastično bure 50l). Na rezervoaru mešača, nalazi se slavina za istakanje preparata. Odgovarajuća ambalaža se postavi ispod slavine. Pažljivo se otvori slavina i vrši punjenje ambalaže. Ukoliko se radi sa ambalažom koja ne može da se postavi ispod slavine, na slavinu se navuče plastično crevo, odgovarajućeg promera, crevo se postavi u ambalažu, otvori slavina i vrši istakanje preparata.Doziranje se može vršiti i ručno, sipanjem odgovarajućeg preparata kroz postavljeni levak na ambalažu.U toku doziranja farmaceutskih preparata vrši se povremeno kontrola dozirane količine, merenjem doziranog pakovanja na vagi tačnosti 0,1. Doziranje manjih pakovanja se vrši automatski dozatorom koji se baždari na određenu zapreminu (150ml, 200ml, 330ml, 450ml, 1l) ili ručno menzurom 200mlVeća pakovanja (5l i 20l) pune se direktno iz rezervoara kroz slavinu

6.8. PAKOVANJE GOTOVIH PROIZVODA U TRANSPORTNU AMBALAŽU Gotovi proizvodi nakon obeležavanja pakuju se u zbirnu (transportnu) ambalažu na način predviđen tehnološkim postupkom. U transportnu kartonsku ambalažu pakuje se po 10, 12, 15,50 proizvoda u zavisnosti koji se proizvod pakuje, kutija se zatvara i fiksira širokom lepljivom trakom kako bi se sprečilo oštećenje proizvoda kao i da bi se lakše skladištilo i transportovalo.

6.9 . GODIŠNJI BILANS POTROŠNJE SIROVINA

SirovinaPotrošnja sirovina za

jednu godinu/120.000l

Hlorheksidin glukonat 440 kgEtilalkohol 12000 kgGlicerin 600 kgBenzalkonijumhlorid 50% 800 kgBenzalkonijumhlorid 80% 115 kgKokoamid DEA 235 kgNatrijumdihlorizocijanurat 1800 kgNatrijumbenzoat 10 kgNatrijum nitrit 250 kgNatrijumhlorid NaCl 125 kgSleš 2EO ( natrijumlauretsulfat) 700 kgBemul 02 13,5 kgParafinsko ulje 20 lVazelin 5 kgMiris pino freš 21 kg

Demi voda 102865,5 kg

14



6.10. FIZIČKO – HEMIJSKE KARAKTERISTIKE SIROVINA

HLORHEKSIDINDIGLUKONATMolekulska formula C22H30Cl2 N10.2C6 H12O7

Izgled i boja Bledožuta tečnost bez mirisaGustina 1.06-1.07Tačka topljenja Ne primenjuje seTemperatura razlaganja Ne primenjuje seViskozitet 1.47 cm2/SOsetljivost na udar nemaOsetljivost na trenje nemaOetljivost na elektrostatičko pražnjenjeKlasa zapaljivosti Supstanca u vodenom rastvoru i

nije zapaljivaRastvorljivost u vodi Rastvorljiv u vodi

BENZALKONIJUMHLORIDMolekulska formulaIzgled i boja Tečnost,svetložuta,karakterističan

mirisTemperatura isijavanja 250°CTemp. topljenja < 5°CTačka ključanja >100°COpasnos od eksplozije Produkt nije samozapaljiv i ne

predstavlja opasnost od eksplozije

Rastvorljivost u rastvaračima Potpuno rastvorljiv u vodi

NATRIJUMLAURETSULFATMolekulska formula CH3(CH2)10CH2OOSOONaIzgled i boja Bledožuti kristaliMolekulska masa 288,38g/mol

15



Tačka ključanja Ne primenjuje seTačka topljenja 204ºCRastvorljivost u rastvaračima Potpuno rstvorljiv u vodiOpasnost od eksplozije Produkt nije samozapaljiv i ne

predstavlja opasnost od eksplozije

Klasa zapaljivosti Nema opasnosti

TRIETANOLAMIN C6H15NO3Osobine Bistra bezbojna do žućkasta

tečnost ili bela supstanca, slabog mirisa na amonijak

Tačka topljenja 18-21ºCTačka ključanja 190-193ºCRelativna gustina 1,120 – 1,128Tačka paljenja 179,4ºCRastvorljivost u vodi rastvara se

NATRIJUMHLORID tehnička soMolekulska formula NaClIzgled i boja Bezbojni kristaliTemperatura topljenja 370ºCZapaljivost NezapaljivRastvoljivost u vodi Dobra (u toploj)Reaktivnost Burno reaguje sa redukcionim

sredstvima

LIMUNSKA KISELINAMolekulska formula HO2C.CH2C(OH).(CO2).CH2 .CO2

HIzgled i boja Bezbojni kristaliTemperatura topljenja 153ºCZapaljivost NezapaljivRastvoljivost u vodi Dobra

CETIOL HETačka isijavanja Veće od 150 ºCIzgled i boja Tečnost tamne bojeTemperatura topljenja Ne određuje seZapaljivost NeRastvoljivost u vodi Rastvara seReaktivnost i opasnost od eksplozije Ne odredjuje se

16



CARBOPOL 940Molekulska formulaIzgled i boja Beli puderTemperatura topljenja Ne određuje seZapaljivost Ne primenjuje seRastvoljivost u vodi Ne određuje seOpasni produkti pri razgradnji CO, CO2

ETIL ALKOHOLO S O B I N A V E L I Č I N A N A P O M E N A

1. Molekulska masa 46,07 2. Temperatura topljenja °C -114 3. Temperatura ključanja °C 78,3 4. Temperatura zapaljivosti °C 16,6 Tečnost kategorije I 5. Temperatura paljenja °C 365 Temperaturni razred T2 6. Relativna gustina pare 1,6 7. Mešanje sa vodom dobro 8. Gustina tečnosti (kg/m3) 785 9. Granice eksplozivnosti : - donja (vol %) - gornja (vol %) - stehiometrijska smeša

3,319,06,52

10. Maksimalno dozvoljena koncentracija (vol %):

1000 ppm1900 mg/m3

11. Klasa opasnosti: FxIB12. Osetljivost po mirisu 21 - 93 mg/m313. Toksičnost Zapaljivost Reaktivnost

130

Skala je od 0 do 4 pri čemu je 4 najopasnije a 0 najmanje opasno.

17



7. SIGURNOST I KLASIFIKACIJA PROSTORA

7.1 Principi sigurnosti

Postrojenja u kojima se rukuje sa zapaljivim materijalima ili u kojima se oni skladište treba da se projektuju, koriste i održavaju tako da je bilo koje ispuštanje zapaljivih materijala i saglasno tome domet zona potrebno držati na minimumu, kako u normalnim uslovima tako i u ostalim situacijama, u odnosu na učestalost, trajanje i količinu ispuštanja. U slučaju aktivnosti održavanja različitih od onih u normalnom radu, domet zona može biti poremećen, ali se očekuje da to bude obuhvaćeno sistemom radnih dozvola. U kritičnim situacijama treba obratiti pažnju na isključenje neodgovarajuće električne opreme, zaustavljanje procesa zatvaranje procesnih posuda, sprečavanje isticanja i kad je moguće obezbeđenje dodatne sigurnosne ventilacije. Ako postoji mogućnost egzistencije gasne eksplozivne atmosfere moraju se poduzeti sledeći koraci:

eliminisati verovatnoću da se eksplozivna gasna atmosfera pojavi oko izvora paljenja, ilieliminisati izvor paljenja.

Ako ovo nije moguće, zaštitne mere, procesna oprema, procesni sistemi i procedure treba da budu tako odabrani i pripremljeni da je verovatnoća koincidencije a) i b) tako mala da se može prihvatiti. Takve mere mogu biti korištene samo ako se smatraju visoko pouzdanim, ili u kombinacijama kada se može postići odgovarajući nivo sigurnosti.

7.2 Klasifikacija opasnih prostora

Klasifikacija prostora je metoda analize i klasifikovanja okruženja u kome se može pojaviti gasna atmosfera u cilju olakšanja pravilnog izbora instalacija i uređaja koji se sigurno mogu koristiti u takvom okruženju, imajući u vidu grupu gasa i temperaturnu klasu. U većini stvarnih situacija kod kojih se koriste zapaljivi materijali teško je osigurati da se eksplozivna gasna smeša neće nikad pojaviti. Može takođe biti teško obezbediti da uređaji neće nikad biti uzročnici paljenja. Stoga, u situacijama u kojima postoji velika verovatnoća pojave eksplozivne smeše oslonac se traži u korištenju uređaja kod kojih je verovatnoća pojave eksplozivne smeše mala. Obrnuto, ako je verovatnoća pojave eksplozivne gasne atmosfere smanjena, mogu se koristiti uređaji konstruisani po manje oštrim kriterijumima.Retko je moguće da se jednostavnim uvidom u postrojenje ili projekat postrojenja odluči koji deo postrojenja odgovara definiciji za tri zone (zona 0, 1 i 2). Stoga je neophodan detaljniji pristup, a to uključuje analizu osnovnih mogućnosti da se pojavi eksplozivna gasna atmosfera.Prvi korak je procena verovatnoće pojave eksplozivne smeše u skladu sa definicijama zone 0, 1 i 2. Kad se jednom verovata učestalost i trajanje ispuštanja (dakle i stepen izvora ispuštanja), količina ispuštenog zapaljivog materijala (emisivnost izvora) koncentracija, brzina ispuštanja, ventilacija i drugi faktori koji utiču na tip i/ili domet zone odrede, to predstavlja čvrstu osnovu po kojoj se određuje verovatno prisustvo eksplozivne gasne atmosfere u okruženju. Ovaj pristup stoga zahteva da se preduzmu detaljna razmatranja svakog dela procesne opreme koji sadrži zapaljivi materijal i koji stoga može biti izvor ispuštanja.Posebno zona 0 i zona 1 treba da se minimiziraju po broju kao i dometu projektovanjem odgovarajućih radnih procedura. Drugim rečima postrojenja i instalacije treba da su uglavnom zona 2 ili neopasni prostori. Ako je ispuštanje zapaljivog materijala neizbežno, elementi procesne opreme treba da se ograniče na one koji predstavljaju sekundarne izvore ispuštanja, ili ako ovo nije moguće (kad su primarni ili trajni izvori neizbežni), ispuštanje treba da bude

18



veoma ograničenog kapaciteta i trajanja. Kod provođenja klasifikacije ovi principi treba da budu primarni. Ako je neophodno, kontrukcija, funkcija i lokacija procesne opreme treba da osigura da, čak i u nenormalnom radu, količina u atmosferu ispuštenog zapaljivog materijala bude minimizirana, da bi se smanjio domet opasnih prostora.Kad je jednom postrojenje klasifikovano i dokumentacija izrađena, važno je da se nikakva modifikacija na opremi ili radnim procedurama ne čini bez konsultacije sa odgovornim za klasifikaciju prostora. Ovakva modifikacija, bez saglasnosti odgovornog za klasifikaciju prostora može obezvrediti klasifikaciju prostora. Neophodno je takođe obezbediti da sva procesna oprema koja utiče na klasifikaciju i koja je podvrgnuta remontu bude bude pažljivo ispitana i proverena za vreme i posle ponovnog sklapanja sa ciljem da se osigura da integritet originalne konstrukcije, u delu u kome to utiče na sigurnost, bude održan pre ponovnog stavljanja u pogon.

7.3. PROCEDURA KLASIFIKACIJE PROSTORA

7.3.1 Opšta načela

Klasifikacija prostora treba da se radi od strane onih koji poznaju karakteristike zapaljivih materijala, procese i opremu uz konsultacije, ako je potrebno, sa osobljem zaduženim za sigurnost, elektroinženjerima i drugim tehničkim osobljem.Sledeće tačke daju smernice za proceduru klasifikovanja prostora u kojima može egzistirati eksplozivna atmosfera koja može biti svrstana u zone 0, 1 i 2.

7.3.2. Izvori ispuštanja

Osnovni elementi za utvrđivanje tipova opasnih zona je identifikacija izvora ispuštanja i utvrđivanje stepena ispuštanja. Kako eksplozivna gasna atmosfera može postojati samo kad je zapaljivi gas ili para prisutna u smeši sa vazduhom, neophodno je odlučiti dali neki od tih zapaljivih materijala može postojati u prostoru koji se klasifikuje. Generalno rečeno, takvi gasovi ili pare (ili zapaljive tečnosti ili čvrste materije koji ih mogu emitovati) se nalaze unutar procesne opreme koja može, ali ne mora biti potpuno zatvorena. Neophodno je identifikovati gde zapaljiva atmosfera može postojati unutar procesne opreme ili gde ispuštanje zapaljivih materijala može uzrokovati stvaranje zapaljive atmosfere izvan procesnog postrojenja. Svaki deo procesne opreme (na primer rezevoar, pumpa, cevovod, posuda) treba posmatrati kao potencijalni izvor ispuštanja zapaljivog materijala. Ako taj deo nikad ne može sadržati zapaljivi materijal on sigurno ne može stvarati opasan prostor oko sebe. Isto važi ako taj deo opreme sadrži zapaljivi materijal ali ne može da ga emituje u atmosferu (na primer potpuno zavareni cevovodi ne smatraju se izvorom ispuštanja).Ako se utvrdi da deo procesne opreme može ispuštati zapaljivi materijal u atmosferu, neophodno je, pre svega, odrediti stepen ispuštanja u saglasnosti sa definicijom, utvrđivanjem verovatne frekvencije i trajanja ispuštanja. Treba imati u vidu da otvaranje delova zatvorenog procesnog sistema (na primer za vreme menjanja filtera ili punjenja peći) predstavlja takođe izvor ispuštanja kod klasifikacije opasnih prostora. Ovom procedurom svaki izvor treba klasifikovati bilo kao trajni, primarni ili sekundarni. Kad se utvrdio stepen izvora ispuštanja, neophodno je odrediti količini ispuštanja (emisivnost) i druge faktore koji utiču na tip i domet zone opasnosti.U odnosu na izvore opasnosti, u najvećem broju slučajeva nastaće oko izvora ispuštanja :

za trajni izvor (T)...................zona 0 za primarni izvor (P)..............zona 1 za sekundarni izvor (S)..........zona 2

19



U slučaju intezivne ventilacije, kao što je ovde slučaj, nastale zone mogu biti toliko male da se mogu zanemariti, tako da se prostor oko izvora ispuštanja može klasifikovati sa "većim brojem" od gore navedenih ili prostor može postati neugrožen, na primer :

za primarni izvor (P)...........................zona 2 ili za sekundarni izvor (S)......................neugrožen prostor

7.3.3. Tip zoneVerovatnoća prisutva gasne atmosfere i prema tome i zona opasnosti uglavnom zavise od izvora ispuštanja i ventilacije.

7.3.3. Razmere zona opasnosti

Na razmere zone opasnosti uglavnom utiču sledeći fizičko hemijski parametri od kojih neki predstavljaju vlastite osobine zapaljivog materijala, dok su druge specifičnosti tehnološkog procesa. Zbog jednostavnosti, efekat svakog od parametara koji su navedeni u nastavku objašnjen je uz predpostavku da su ostali parametri ostali nepromenjeni.

7.3.4. Količina ispuštenog gasa odnosno pare (emisivnost izvora)

Što je veća emisivnost izvora to su veće i razmere zone opasnosti. Količina ispuštenog materijala zavisi od drugih parametara, kao na primer:

Geometrije izvora ispuštanja

Ovo se odnosi na fizičke karakteristike izvora ispuštanja, na primer otvorena površina, prirubnica koja ispušta, itd (Vidi aneks A).

Brzina ispuštanja

Za dati izvor ispuštanja, emisivnost raste sa sa brzinom ispuštanja. U slučaju produkta koji postoji unutar procesne opreme, brzina ispuštanja je ovisna o pritisku u tehnološkom sistemu i geometriji izvora ispuštanja. Veličina oblaka zapaljivog gasa ili pare određena je veličinom količinom ispuštenog gasa i disperzijom. Gas ili para koja koja ističe iz neke pukotine velikom brzinom razviće mlaz u obliku kupe koji će povlačiti vazduh i sam se razblaživati. Razmere eksplozivne atmosfere biće gotovo neovisne o brzini vetra. Ako je ispuštanje na maloj brzini, ili je njegova brzina umanjena sudarom sa čvrstim objektom, na njega će uticati vetar i i njeno razblaženje i razmere zone zavisiće o brzini vetra.

Koncentracija

Emisivnost raste sa koncentracijom zapaljivog gasa ili pare u ispuštenoj smeši.

Isparljivost zapaljive tečnosti

Ona se u principu odnosi na parni pritisak i toplotu isparavanja. Ako parni pritisak nije poznat, tačka ključanja i tačka paljenja može se uzeti kao orijentacija. Eksplozivna atmosfera ne može postojati ako je tačka paljenja (flash point) iznad maksimalne temperature zapaljive tečnosti. Što je tačka paljenja niža to su veće razmere zone. Ako se

20



zapaljivi materijal ispušta u formi maglice (kod špricanja - lakiranja na primer) eksplozivna gasna atmosfera može se na primer formirati i ispod tačke paljenja materijala.

Temperatura tečnosti

Parni pritisak se povećava sa temperaturom, uzrokujući tako povećanje ispuštanja zbog isparavanja. Napomena: Temperatura tečnosti nakon što je ona ispuštena može se povećati npr zbog vrelih površina ili visoke ambijentalne temperature.

Donja granica eksplozivnosti (DGE)

Za dati volumen ispuštenog gasa ili pare kod niže DGE više veće razmere opasnog prostora.

Ventilacija

Kod povećanja stepena ventilacije, razmere zone biće umanjene. Prepreke koje ometaju ventilaciju mogu povećati razmere zone opasnosti. Sa druge strane, neke prepreke, na primer kanali, zidovi ili plafoni, mogu ograničiti zonu.

Relativna gustina ispuštenog gasa ili pare

Ako je gas ili para znatno lakša od vazduha ona teži da se kreće na gore. Ako je pak znatno teža teži da se akumuliše na nivou poda. Horizontalne razmere zone opasnosti na nivou poda povećavaju se sa povećanje relativne težine, a vertikalne razmere iznad izvora se povećavaju kod manjih relativnih gustina.

7.4. Ostali parametri koje treba razmatrati

a) Klimatski uslovi.

b) Topografija tla.

7.4.1. Ilustrativni primeri

Neki od načina na koji gore pomenuti parametri utiču na ispuštanje gasa ili pare i razmere zone su:

Izvor ispuštanja: otvorena površina tečnosti.

U većini slučajeva temperatura tečnosti će biti ispod tačke ključanja i količina ispuštene pare ovisiće uglavnom o sledećim parametrima:temperaturi tečnosti;

parnom pritisku tečnosti na temperaturi površine; veličini površine isparavanja.

Izvor ispuštanja: stvarno trenutno isparavanje tečnosti

Kako ispuštena tečnost isparava stvarno trenutno, količina ispuštenih para jednaka je veličini protoka tečnosti i ovisi o sledećim parametrima:

21



pritisku tečnosti; geometriji izvora ispuštanja.

Ako tečnost ne isparava trenutno situacija je složena zbog toga što kapljice, mlaz tečnosti i lokve mogu

formirati odvojene izvore ispuštanja.

Izvor ispuštanja: curenje gasne smeše.

Na količinu ispuštenog gasa utiču sledeći parametri:

pritisak gasa unutar uređaja koji ga sadrže; geometriji izvora ispuštanja; koncentracija zapaljivog gasa u ispuštenoj smeši.

7.4.2. Razmere zone

Uvek je potrebno razmotriti mogućnost da gas koji je teži od vazduha može isticati u prostore ispod nivoa tla, na primer udubljenja ispod nivoa tla i da gas koji je lakši od vazduha može da ostane na najvišim nivoima na primer ispod krova. Ako je izvor ispuštanja smešten izvan nekog prostora, ili u susednom prostoru, prodor značajne količine nekog zapaljivog gasa ili pare u taj prostor može se sprečiti na neki od sledećih načina:fizičkim preprekama;

održanjem statičkog nadpritiska u prostoru koji graniči sa susednim opasnim prostorom, tako da se spreči ulazak opasne atmosfere;

ispiranjem prostora značajnom količinom vazduha, osiguravajući da vazduh izlazi kroz otvore kroz koje opasni gas ili para može ući.

7.5. VENTILACIJA

7.5.1 Opšte

Gas ili para ispuštena u atmosferu može biti razblažena disperzijom ili dufuzijom tako da njena koncentracija u jedinici volumena bude ispod DGE. Ventilacija, tj. kretanje vazduha koje vodi do izmene atmosfere u (hipotetičkom) volumenu oko izvora ispuštanja svežim vazduhom će pojačati disperziju. Odgovarajući iznosi ventilacije mogu takođe sprečiti održanje eksplozivne gasne atmosfere i na taj način uticati na tip zone opasnosti.

7.5.2. Glavni tipovi ventilacije

Ventialcija može nastati kretanjem vazduha zbog vetra i/ili temperaturnih gradijenata, ili veštačkim sredstvima, pomoću ventilatora. Stoga se razlikuju dva tipa ventilacije:

prirodna ventilacija; veštačka ventilacija, opšta ili lokalna.

7.5.3 Stepen ventilacije

Najvažniji faktor, odnosno iznos ili stepen ventilacije je u direktnoj zavisnosti o tipu izvora ispuštanja i i njegovoj emisivnosti. Ovo vredi bez obzira na tip ventilacije, bilo da je ona izražena brzinom strujanja vazduha ili brojem izmena vazduha u jedinici vremena. Stoga optimalni uslovi ventilacije u ugroženom prostoru mogu biti postignuti i što je veći kapacitet ventilacije u odnosu

22



na moguću emisivnost manji će biti razmere ugroženog prostora, u nekim slučajevima, smanjujući ih do zanemarivih razmera (bezopasan prostor).

7.5.4 Raspoloživost ventilacije

Raspoloživost ventilacije ima uticaj na prisustvo ili formiranje eksplozivne atmosfere i tako i na tip zone opasnosti.

7.6. DOKUMENTACIJA

7.6.1 Uopšte

Preporučuje se da se klasifikacija poduzme na takav način da se različiti koraci koji vode finalnoj klasifikaciji jasno dokumentuju. Sve relevantne informacije treba da budu navedene. Primeri takvih informacija ili korišteni metodi bili bi:

preporuke iz relevantnih standarda ili pravilnika; karakteristike i proračuni disperzionih karakteristika gasa ili pare; studija karakteristika ventilacije u odnosu na parametre ispuštanja zapaljivog materijala

na način da bi se mogla proceniti efikasnost ventilacije.Rezultati klasifikacije i bilo koje buduće izmene treba da budu dokumentovani. One osobine svih procesnih materijala relevante za klasifikaciju treba da budu navedene i treba da uključuju tačku paljenja, tačku ključanja, temperaturu samopaljenja, parni pritisak, relativnu gustinu para, granice eksplozivnosti, grupu gasa i temperaturnu klasu.

7.6.2 Crteži, liste podataka i tabele

Dokumentacija klasifikacije prostora treba da uključuje osnove i preseke, ako je pogodno, koji pokazuju i vrste i razmere zona opasnosti, tačku samopaljenja, dakle temperaturnu klasu u grupu gasa. Ako topografija prostora utiče na razmere zona opasnosti ovo takođe treba da se dokumentuje. Ovaj dokument treba da uključi takođe i druge relevantne informacije kao:

lokaciju i identifikaciju izvora opasnosti. Za velika složena postrojenja ili procesne prostore može biti korisno da se navedu ili nabroje izvori opasnosti da se olakša usmeravanje između liste podataka klasifikacije prostora i crteža.

poziciju otvora na objektu (na primer vrata, prozora ulznih i izlaznih ventilacionih otvora).

8.0. ODREĐIVANJE ZONA OPASNOSTI U UGROŽENIM PROSTORIMA

23



U objektu jedina prostorija u kojoj se radi sa lako zapaljivom tečnošću – etil alkoholom, je prostorija u kojoj se nalazi mešač – mikser. Izvor ispuštanja etil alkohola u prostoriji je tehnološki proces dodavanja etil alkohola u sud – mikser. Vremenski proces dodavanja etil alkohola maksimalno traje 2 minuta na svakih 4 dana. Tehnološki proces dodavanja etil alkohola je primarni izvor opasnosti koji uz veći intenzitet pouzdanog sistema prinudne ventilacije samog suda miksera, stvara zone opasnosti 1 i 2 u prostoriji neposredno oko suda, dok je van prostorije zona sigurnosti.Proračuni inteziteta prinudne ventilacije, broja izmena vazduha, procene hipotetične zapremine ugroženog prostora i vremena koje je potrebno da prosečna koncentracija u ugroženom prostoru zapremine, nakon prestanka ispuštanja (presipanja etil alkohola iz posude u sud - mikser) opadne sa početne vrednosti 0,25 x 3,3% na 0,10 x 3,3% vršeni su prema podacima :

SFPE Handbook of Fire Protection 3rd Edition 2002 Industrijska ventilacija Tehnical Guidance for hazards analysis (EPA) SRPS IEC 79-10 IEC 60079

Potreban intenzitet prinudne ventilacije iznosi :

VDT-6 = QR x f x A x Mv /Me x 1/µ x 1/DGE x 1/% x (273 + t)/293

QR = 755,8 gr/h m2 – isparljivost etil alkohola f = 1,0 - faktor efikasnosti ventilacije (f=1 idealna situacija, f=5 ometani tok vazduha, usvaja se 1,5 zbog male zapremine prostorije 14,85 m3) A = 0,1256 m2 – površina isparavanja etil alkohola Mv = 29 gr/mol – molska masa vazduhaMe = 46,1 gr/mol – molska masa etil alkoholaµ = 1.200 gr/m3 - gustina vazduhaDGE = 3,3% - donja granica eksplozivnosti etil alkohola% = 10 – procenat od DGE koji se želi postići ventilacijomt = 22 oC – maksimalna temperatura etil alkohola pri procesu presipanja iz posude u sud - mikser

VDT-6 =755,8 x 1,0 x 0,1256 x 29/46,1 x 1/1.200 x 1/0,033 x 1/0,10 x (273+22)/293 = 14,88 m3/h

Potreban intenzitet prinudne ventilacije prema knjizi „Industrijska ventilacija” iznosi :

24,18 x q x100 x CVDT-6 = --------------------------- M x DGE x B

Q = 0,7558 kg/h m2 x 0,1256 m2 = 0,094 kg/h - količina etil alkohola koja ispari na časC = 10 faktor dopuštene koncentaracije pare etil alkohola (10% DGE)Me = 46,1 kg/kmol – molska masa etil alkoholaDGE = 3,3% - donja granica eksplozivnosti etil alkoholaB = 1 konstanta koja uzima u obzir da se DGE smanjuje pri povećanju temperature, za temperature veće od 120 oC B = 0,7

24



24,18 x 0,094 x 100 x10VDT-6 = ----------------------------------- = 14,94 m3/h 46,1 x 3,3 x 1

Teoretski minimum kapaciteta ventilacije za razređenje predpostavljenog iznosa ispuštenog zapaljivog materijala do tražene koncentracije ispod donje granice eksplozivnosti može se izračunati pomoću formule:

(dG/dt)max T(dV/dt)min = ---------------------- x ----------

K x DGE 293

0.078 295 (dV/dt)min = -------------- x --------------- 0,25 x 0.063 273

(dV/dt)min = 5,35 m3/h

(dG/dt)max = 0,7558 kg/h m2 x 0,1047 m2 = 0,078 kg/s

Usvaja se da je potrebno iz prostorije izbacivati sledeću količinu vazduha : 14,94 m3/h.Projektom ventilacije previđeno je da se lokalnom ventilacijom suda – miksera (kapaciteta 2000m3/h) i opštom ventilacijom prostorije kapaciteta 1200m3, iz prostorije izbacuje ukupno 3200m3/h vazduha.U daljim proračunima koristiće se ovi podaci o kapacitetu ventilacije, a ne teorijski računati.

Broj izmena vazduha

Za zatvoreni prostor C se dobije iz:

dV/dt C = ------------- V0

3200 C = ----------------- = 0,0044 s = 15,84 h 200

Procena hipotetične zapremine ugroženog prostora Vz

f x (dV/dt)min 1,0 x 5,35Vz = ----------------- = ------------------- = 0,337 m3

C 15,84

25



Vreme (t) koje bi bilo potrebno da prosečna koncentracija u ugroženom prostoru zapremine Vz = 105,78 m3, nakon prestanka ispuštanja (presipanja etil alkohola iz posude u sud - mikser) opadne sa početne vrednosti 0,25 x 3,3% na 0,10 x 3,3% iznosi :

-f DGE x kt = ------ x ----------- C X0

gde su:X0 – Početna koncentracija zapaljivog zapaljive supstance merena istim jedinicama kao DGE, odnosno vol% ili kg/m3. Ponekad se može uzeti i početna koncentracija i od 100%, (načelno samo u neposrednoj blizini izvora ispuštanja). Ipak kod proračuna vremena t, prava vrednost početne koncentracije X0 koja će se uzeti u račun različita je za različite slučajeve uzimajući u obzir, između ostalog, ugroženi volumen, kao i učetanost i trajanje ispuštanja zapaljivog materijala, i u većini praktičnih situacija može se smatrati opravdanim da se početna koncentracija X0 uzme većom od DGE. C – broj izmena vazduha u jedinici vremena (s);t – vreme održanja smeše u istim jedinicama kap C, odnosno ako je C u dato u izmenama vazduha u sekundi onda će i vreme t biti dato u sekundama, a ako je C dato u izmenama vazduha na čas onda će vreme t biti izraženo u časovima;f – faktor koji uzima u obzir nesavršenost u mešanju odnosno razblaživanju smeše. On varira između 5, za ventilaciju kod koje vazduh ulazi kroz pukotine a izlazi kroz samo jedan otvor za izvlačenje, do oko 1 kod vazduha koji ulazi kroz perforirani plafon a biva izvlačen kroz više otvora za izvlačenje;ln – prirodni logaritam, tj 2,303log10;k – faktor sigurnosti koji se odnosi na DGE,

-1 3,3 x 0,1 t =---------- ln ----------------------- = 0,03h 15,84 3.3 x 0.25

Zaključak:

Hipotetički volumen Vz je je sveden na izuzetno malu vrednost.Stepen ventilacije se ocenjuje kao visok u odnosu na ovaj izvor.Vreme (t) koje je potrebno da prosečna koncentracija u ugroženom prostoru, nakon prestanka ispuštanja (presipanja etil alkohola iz posude u sud - mikser) opadne sa početne vrednosti 0,25 x 3,3% na 0,10 x 3,3% je vrlo malo.

26



Zone opasnosti u prostoriji sa mikserom su:

Zona 0 unutrašnjost posude sa etil alkoholom, unutrašnjost miksera

Zona 1 prostor oko otvora za doziranje sirovina suda - miksera (kružnog otvora poliprečnika

20cm) 0.5 m, iznad suda do visine od 0,5 m i sve do ispod platforme

Zona 2 prostor od ivice zone 1, širine 0,5m. unutrašnjost ventilacionog kanala (lokalnog sistema miksera) prostor 0,5m sferično oko izlaznog otvora kanala na fasadi

9.0. Električni uređaji koji se mogu koristiti u definisanim zonama opasnosti

Zona 0

Upotreba električnih uređaja se u zoni 0 u načelu izbegava. Ako je ugradnja ipak neizbežna mora se postići dovoljna sigurnost u odnosu na uticaje okoline kao što su termički, mehanički, korozioni, električni i elektrostatički. U tretiranim prostorima mogu se koristiti sledeće vrste protiveksplozione zaštite:

Samosigurnosni električni uređaji kategorije “ExiaIIAT3”, posebno izrađeni za upotrebu u zoni 0 i ispitani prema standardu SRPS N.S8.321. i drugim odgovarajućim standardima.

Uređaji u naročitoj vrsti zaštite sa oznakom “Exs” ako svaki deo ima dvostruku zaštitu sa jednom od kombinacija dvostruke zaštite u “seriji”:

ExdIIAT3 i ExdIIAT3 – gde spoljašnji Exd mora biti sa sigurnosnim (zavojnim) rasporom ExeIIT3 i ExdIIAT3 ExpIIT3 i ExpIIT3 ExeIIT3 i ExpIIT3 od kojih Exp mora biti sa automatskim isključenjem u slučaju

greške ExdIIAT3 sa vijačnim rasporom i neiskrećim elementima i izolovanim priključcima sa

provodnim stazama i razmacima kao što je određeno standardom SRPS N.S8.201. Kombinacija tehničke izrade električnih uređaja kojom se postiže ekvivalentan nivo

zaštite i koji su označeni oznakom “X” iza oznake broja tipskog ispitivanja, prema standardu SRPS N.S8.011. Ova oznaka ukazuje na specifične uslove upotrebe utvrđene tipskim ispitivanjem.

Instalacije

U zoni 0, bez dodatne zaštite, mogu se koristiti samo kablovi za samosigurnosna strujna kola. Ostali kablovi moraju biti sa dodatnom vrstom zaštite. Ona se postiže instalisanjem kablova u cevima ili kanalima ispunjenim peskom, tečnošću ili stavljanjem pod nadpritisak. Mora postojati zaštitni uređaj koji isključuje napon u kablu u slučaju greške u upotrebljenom zaštitnom mediju. Ako automatska kontrola nije moguća instalacije moraju biti pod trajnim nadzorom ili dnevno kontrolisne od ovlašćenih lica korisnika. Automatsko isključenje nije potrebno ako je zaštitni medij pesak. koriste se samo kablovi sa kontinuiranim metalnim plaštom i spoljnim gumenim plaštom. Mora postojati trajna kontrola izolacije između svih faza i ekrana. Ako otpornost

27



izolacije kabla padne ispod 1000/V nazivnog napona, kablovi, odnosno mreža, moraju se automatski isključiti sa napona. Kablovi se ne smeju putsiti pod napon, ako im je izolacioni otpor ispod ovog nivoa.

Zona 1

Uređaji koji se koriste u zoni 1, osim uređaja za zonu 0, moraju biti protiveksploziono zaštićeni prema standardu SRPS N.S8.011 :

neprodorni oklop ExdIIAT3 povećana sigurnost ExeIIT3 samosigurnost Exib(Exia)IIAT3

punjenje čvrstim materijalima ExmIIT3 uranjanje u tečnost ExoIIT3 nadpritisak ExpIIT3 punjenje peskom ExqIIT3 naročita vrsta zaštite ExsIIAT3

Instalacije

Za fiksne instalacije upotebljavaju se kablovi sa metalnim, plastičnim ili gumenim plaštom. Kablovi sa metalnim plaštom moraju imati i spoljni nepromočivi nemetalni plašt. Spoljni plašt, osim za kablove položene u zemlju ili cevi sa peskom, mora biti izrađen od samogasivog materijala koji ne podržava gorenje. Kablovi sa izolacijom od plastične mase dozvoljeni su za polaganje u uslovima temperature okoline iznad +5C. Za polaganje na mesta ispod te temperature kabl mora biti posebno ispitan. Kablovi se biraju na sledeći način:U kućištima, ormanima i cevnom (conduit) sistemu:

jednožilni izolovani vodovi ili višežilni izolovani vodovi bez zaštitnog plašta.Za fiksne instalacije:

ekranizovani ili armirani kablovi sa plastičnim ili gumenim plaštom (SRPS N.C5.220) kablovi sa gumenim ili plastičnim plaštom (SRPS N.C5.220, SRPS N.C5.250) jednožilni kablovi sa plastičnim paštom (SRPS N.C5.220) teški radionički savitljivi kablovi sa plaštom od polihloroprena (SRPS N.C5.350) mineralima izolovani kablovi.

Za pokretne i prenosive uređaje: standarni savitljivi kablovi sa plastičnim ili ekvivalentnim gumenim plaštom (SRPS

N.C3.502) teški radionički savitljivi kablovi sa polihoroprenskim plaštom (JUS N.C5.350).

Kod polaganja kablova u kanale, cevi, kablovske regale primenjuju se mere za sprečavanje ulaska zapaljivih gasova ili para iz jednog prostora u drugi, zaptivanjem prolaza između tih prostora ili ispunjavanjem peskom. Neiskorišćena mesta za uvode u električne uređaje moraju biti zatvorena čepovima koji odgovaraju za primenjenu zaštitu. U uređajima u zaštiti “povećana sigurnost” vodovi se spajaju spojnicama, gnječenjem, tvrdim lemljenjem, zavarivanjem ili vijačnim spojevima osiguranim od popuštanja. Izoalcija spojeva mora biti u skladu sa standardom SRPS N.S8.201.

Zona 2

U zoni 2 mogu se koristiti uređaji namenjeni za zone 0 ili 1, uređaji u zaštiti ExpIIT3 sa kontrolom nadpritiska i signalom upozorenja u slučaju pada

ispod minimalne vrednosti (nije obavezno isključenje),

28



uređaji normalnog industrijskog kvaliteta, prema odgovarajućim SRPS standardima, koji u normalnom radu ne iskre, ne stvaraju luk niti se zagrevaju da mogu upaliti eksplozivnu smešu,

uređaji u zaštiti ExnIIAT3.

Instalacije

Instalacije u ovim prostorima polažu se adekvatno zahtevima u tački 5.2.2.2. Napominjemo da se osim iznesnog, moraju poštovati i ostale odredbe “instalacionog” standarda SRPS N.S8.090.

29

zone opasnosti zavon

Documents