ЗографЧ А С О П И С

З А С Р Е Д Њ О В Е К О В Н УУ М Е Т Н О С Т

41

Институт за историју уметностиФилозофски факултет Универзитета у Београду

Београд2017

ЗографЧасопис за средњовековну уметност

Број 41, 2017

ИздајеИнститут за историју уметности

Филозофски факултет Универзитета у БеоградуБеоград, Чика Љубина 18–20

http://www.f.bg.ac.rszograf@f.bg.ac.rs

Факс: +381 11 2639–356 Тел.: +381 11 2637–124

РедакцијаГојко Суботић (Српска академија наука и уметности, Београд), Јанко Магловски (Универзитет

у Београду, Филозофски факултет – Институт за историју уметности), Марица Шупут (Универзитет у Београду, Филозофски факултет – Одељење за историју уметности), Даница Поповић (Балканолошки

институт САНУ, Београд), Смиљка Габелић (Универзитет у Београду, Филозофски факултет – Институт за историју уметности), Валентино Паче (Универзитет у Удинама и Тринити колеџ, Рим),

Софија Калописи-Верти (Универзитет у Атини, Филозофски факултет – Одељење за историју и археологију), Иван Стевовић (Универзитет у Београду, Филозофски факултет – Одељење за историју

уметности), Миодраг Марковић (Универзитет у Београду, Филозофски факултет – Одељење за историју уметности), Драган Војводић (Универзитет у Београду, Филозофски факултет – Одељење

за историју уметности), Енгелина Смирнова (Московски државни универзитет „Ломоносов“, Факултет историје – Одељење историје и теорије уметности), Елка Бакалова (Бугарска академија

наука, Софија), Катрин Жоливе-Леви (Универзитет Париз 1: Пантеон–Сорбона, Практична школа високих студија – Одсек религијских наука), Цветан Грозданов (Македонска академија наука

и уметности, Скопље), Милан Радујко (Универзитет у Београду, Филозофски факултет – Институт за историју уметности), Јелена Ердељан (Универзитет у Београду, Филозофски факултет – Одељење за историју уметности), Шерон Герстел (Универзитет Калифорније, Лос Анђелес – UCLA), Драгана

Павловић (Универзитет у Београду, Филозофски факултет – Одељење за историју уметности)

УредникДраган Војводић

С екре т арДрагана Павловић

Зограф. Часопис за средњовековну уметност, број 41, Београд 2017УДК 7 (091) “04–17”, ISSN 0350–1361

С А Д Р Ж А Ј

НАУЧНИ ЧЛАНЦИ

1–18Emma Maayan Fanar, The Transfiguration at Shivta. Retracing early Byzantine iconography

19–24Jelena Erdeljan, A note on two unpublished Coptic textiles from Belgrade

25–36Bojana Krsmanović, Ljubomir Milanović, Beards that matter. Visual representations of Patriarch Ignatios in

Byzantine art

37–50Иван Стевовић, Рана средњовизантијска црква и реликвије светог Трифуна у Котору

51–75Валентина Бабић, Олтарска преграда са острва Колочепа

77–94Danica Popović, The Siena relic of St John the Baptist’s right arm

95–105Milena Joksimović, Pope Pius II’s charter of donation of the arm of St John the Baptist to Siena cathedral

107–142Catherine Jolivet-Lévy, Bezirana kilisesi (Cappadoce).Un exceptionnel décor paléologue en terres de Rūm.

Nouveau témoignage sur les relations entre Byzance et le sultanat

143–156Maria Bormpoudaki, Figures of mounted warrior saints in medieval Crete.

The representation of the equestrian Saint George “Thalassoperatis” at Diavaide in Heraklion

157–168Смиљка Габелић, Рељефне плоче на трифори Леснова.

Предлог тумачења семиотике клесаних мотива

169–188Ефтимиос Н. Цигаридас, Иконе из Костура сликара Јована из Грамосте

189–212Милан Радујко, Сапрестоље и доње место пожешког митрополита. Литургијски мобилијар и зидно сликарство манастира Ораховицe

213–226Велимир Матановић, Посебна истраживања византијско-српских утицаја у Пољској.

Фреске манастира у Супрасаљу

ПРИКАЗИ КЊИГА

227–229Γκόικο Σούμποτιτς, Ιερομόναχος Ιουστίνος, Ζάβορδα.

Το ασκηταριό του Αγίου Νικάνορα, Βελιγράδι 2017 (Eugénie Drakopoulou)

230–232Byzantine Heritage and Serbian Art, 3 vols, editors-in-chief Ljubomir Maksimović and Jelena Trivan,

edited by Danica Popović and Dragan Vojvodić, Belgrade 2016 (Jelena Bogdanović)

233–234Kathryn Blair Moore, The Architecture of the Christian Holy Land.

Reception from Late Antiquity through the Renaissance, Cambridge 2017 (Jelena Bogdanović)

235–240Tatjana Starodubcev, Srpsko zidno slikarstvo u zemljama Lazarevića i Brankovića,

tom I–II, Beograd 2016 (Marka Tomić Đurić)

241–244Smiljka Gabelić, Čelopek. Crkva Svetog Nikole (XIV i XIX vek),

Beograd 2017 (Marka Tomić Đurić)

245–246Saška Bogevska-Capuano, Les é glises rupestres de la ré gion des lacs d’ Ohrid et de Prespa.

Milieu du XIIIe – milieu du XVIe siè cle, Turnhout 2015 (Rémi Terryn)

247–248Elena Dana Prioteasa, Medieval Wall Paintings in Transylvanian Orthodox Churches:

Iconographic Subjects in Historical Context, Bucureşti – Cluj-Napoca 2016 (Никола Пиперски)

Zograf. A Journal of Medieval Art, Number 41, Belgrade 2017UDK 7 (091) “04–17”, ISSN 0350–1361

C O N T E N T S

ARTICLES

1–18Emma Maayan Fanar, The Transfiguration at Shivta.

Retracing early Byzantine iconography

19–24Jelena Erdeljan, A note on two unpublished Coptic textiles from Belgrade

25–36Bojana Krsmanović, Ljubomir Milanović, Beards that matter.Visual representations

of Patriarch Ignatios in Byzantine art

37–50Ivan Stevović, Early church of the middle Byzantine period and the relics of St. Tryphon in Kotor

51–75Valentina Babić, A sanctuary screen from the island of Koločep

77–94Danica Popović, The Siena relic of St John the Baptist’s right arm

95–105Milena Joksimović, Pope Pius II’s charter of donation of the arm of St John the Baptist to Siena cathedral

107–142Catherine Jolivet-Lévy, Bezirana kilisesi (Cappadoce). Un exceptionnel décor paléologue en terres de Rūm.

Nouveau témoignage sur les relations entre Byzance et le sultanat

143–156Maria Bormpoudaki, Figures of mounted warrior saints in medieval Crete.

The representation of the equestrian Saint George “Thalassoperatis” at Diavaide in Heraklion

157–168Smiljka Gabelić, Relief panels on a three-light window from Lesnovo.

Proposing an interpretation of the semiotics of carved motifs

169–188Ε. Ν. Τσιγαρίδας, Φορητές εικόνες στην Καστοριά του ζωγράφου Ιωάννου από την Γράμμοστα

189–212Milan Radujko, The synthronon and locus inferior (αρχιερατικός θρόνος)

of the Metropolitan of Požega. Liturgical furniture and wall paintings of the Orahovica Monastery

213–226Velimir Matanović, Specific Research of Serbian Byzantine Influence in Poland:

Frescoes in the Monastery in Supraśl

BOOK REVIEWS

227–229Γκόικο Σούμποτιτς, Ιερομόναχος Ιουστίνος, Ζάβορδα. Το ασκηταριό του Αγίου Νικάνορα,

Βελιγράδι 2017 (Eugénie Drakopoulou)

230–232Byzantine Heritage and Serbian Art, 3 vols, editors-in-chief Ljubomir Maksimović and Jelena Trivan,

edited by Danica Popović and Dragan Vojvodić, Belgrade 2016 (Jelena Bogdanović)

233–234Kathryn Blair Moore, The Architecture of the Christian Holy Land.

Reception from Late Antiquity through the Renaissance, Cambridge 2017 (Jelena Bogdanović)

235–240Tatjana Starodubcev, Srpsko zidno slikarstvo u zemljama Lazarevića i Brankovića,

tom I-II, Beograd 2016 (Marka Tomić Đurić)

241–244Smiljka Gabelić, Čelopek. Crkva Svetog Nikole (XIV i XIX vek),

Beograd 2017 (Marka Tomić Đurić)

245–246Saška Bogevska-Capuano, Les é glises rupestres de la ré gion des lacs d’ Ohrid et de Prespa.

Milieu du XIIIe – milieu du XVIe siè cle, Turnhout 2015 (Rémi Terryn)

247–248Elena Dana Prioteasa, Medieval Wall Paintings in Transylvanian Orthodox Churches:

Iconographic Subjects in Historical Context, Bucureşti – Cluj-Napoca 2016 (Nikola Piperski)

ZografА Journal of Medieval ArtNumber 41, Belgrade 2017

Published byThe Institute of Art History

Faculty of Philosophy – University of BelgradeČika Ljubina 18–20, 11000 Belgrade, Serbia

http://www.f.bg.ac.rse-mail: zograf@f.bg.ac.rsFax: +381 11 2639–356

Phone: +381 11 2637–124

Editor ia l B oardGojko Subotić (Serbian academy of sciences and arts, Belgrade), Janko Maglovski (Institute of Art History, Belgrade), Marica Šuput (University of Belgrade), Danica Popović (Serbian academy of sciences and arts,

Institute for Balkan studies), Smiljka Gabelić (Institute of Art History, Belgrade), Valentino Pace (University of Udine and Trinity College, Rome), Sophia Kalopissi-Verti (University of Athens), Ivan Stevović (University

of Belgrade), Miodrag Marković (University of Belgrade), Dragan Vojvodić (University of Belgrade), Engelina Smirnova (Lomonosov Moscow State University), Elka Bakalova (Bulgarian academy of sciences,

Sofia), Catherine Jolivet-Lévy (University of Paris 1: Pantheon-Sorbonne, L’École pratique des hautes études), Cvetan Grozdanov (Macedonian academy of sciences and arts, Skopje), Milan Radujko (Institute of Art

History, Belgrade), Jelena Erdeljan (University of Belgrade), Sharon Gerstel (University of California, Los Angeles – UCLA), Dragana Pavlović (University of Belgrade)

EditorDragan Vojvodić

S ecretar yDragana Pavlović

Ова свеска штампана је средствимаМинистарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије

и Министарства културе и информисања Републике Србије

Лект у раМарина Спасојевић

Преводи апс т ракат а и резимеа на енглески језикМиљана Протић

КласификацијаВесна Тодоровић

Компју терска припремаДосије Студио, Браће Недића 29, 11000 Београд

ИндексирањеdoiSerbia (www. doiserbia.nb.rs)

Дис т рибуција – Journal dis tr ibut ionBookbridge d.o.o., Dubljanska 47, Beograd

http://www.bookbridge.rs; bookbridge@bookbridge.rsStylos d.o.o., Futoški put 67, Novi Sad

www.stylos.rs; prodaja@stylos.rs

Сви чланци прихваћени су за објављивање на седници Редакције Зографаодржаној 15. септембра 2017. године

Шт ампаЈП Службени гласник, Краља Милутина 27, 11000 Београд

Тираж300 примерака

Београд2017

ISSN 0350–1361УДК 7 (091) “04–17”, ISSN 0350–1361

CIP – Каталогизација у публикацијиНародна библиотека Србије, Београд7 ЗОГРАФ: часопис за средњовековну уметност / уредник Драган Војводић. – 1966, бр. 1– . – Београд: Институт за историју уметности, Филозофски факултет Универзитета у Београду, 1966– (Београд: Службени гласник). – 33 cm

Годишње. – Текст на срп. и енгл. језику. – Друго издање на другом медијуму: Зограф (Online) = ISSN 2406-0755ISSN 0350-1361 = ЗографCOBISS.SR-ID 16175106

95

In 1464 Pope Pius II donated a precious relic to the cathedral of Siena, his hometown—the right forearm and hand of St John the Baptist. On that occasion the appropriate document was drawn up—a donation charter. This paper offers a tran-scription of the Latin text of the charter (furnished with criti-cal apparatus) and its translations into Serbian and English.Keywords: Pope Pius II, Enea Silvio Piccolomini, St John the Baptist, the Baptist’s right arm, relic, Siena, cathedral, Latin

The chapel of St John the Baptist in Siena enshrines a precious relic—the prophet’s right forearm and hand.i The relic was a donation that pope Pius II, Enea Silvio Picco-lomini, made to the cathedral of Siena, his hometown, in 1464. The appropriate document drawn up on that occa-sion—a donation charter—testifies to the act and circum-stances of the donation and of the value and authenticity of the relic. The charter, deposited in a tubular leaden con-tainer, and the relic are kept together in a metal casket in the chapel.ii This paper offers a transcription of the Latin text of the charter furnished with an appropriate critical ap-paratus, and its translations into Serbian and English. The relic is discussed in detail by Danica Popović in her paper which precedes this one in this issue of the Zograf.iii

The text of the charter is written on parchment with gold ink in humanistic script in forty-two lines. Below it is the text of two notarial authentications, the first being written in three and the second in four lines.iv The lan-guage is Latin. The upper and left margins of the docu-ment are decorated with a border infilled with coloured vine scroll and zoomorphic motifs (birds and rabbits). In the middle of the upper ornamental border are two nude angels holding the coat-of-arms of the city of Siena, while in the middle of the left ornamental border is the coat-of-

* milena.z.joksimovic@gmail.comi D. Popović, in: M. Čanak-Medić, D. Popović, D. Vojvodić,

Manastir Žiča, Beograd 2014, 49–50.ii Ibid., 51.iii D. Popović has dealt with the issue of the relic elsewhere as

well, see D. Popović, A staurotheke of Serbian provenance in Pienza, Zograf 36 (2012) 163, 166; Čanak-Medić, Popović, Vojvodić, Manastir Žiča, 46–55 (D. Popović).

iv The dimensions of the parchment are unknown for the reasons described below.

arms of the Sienese Corti family with a bird perched on it.v The six-line initial of the invocation is enclosed in a rectangle decorated with vine scroll and incorporated into the ornamental border.

The charter was decorated by a well-known illumi-nator of German origin, Giovacchino di Giovanni Sem-boli. He has been identified as Joachim de Gigantibus, i.e. Joachim Riß aus Rothenburg, pope Pius II’s favourite illuminator who decorated many manuscripts for Siena cathedral.vi His damaged signature is barely visible in the bottom right corner of the parchment: (Ioach[im] suprascript[a]│perfe[cit]). Giovacchino was also the scribe of the charter, as evidenced by a note in Italian specifying the costs of illuminating and writing in gold ink added below the text of the charter: La miniatura (e la scrittura in lettere d’oro)│fù eseguita da Giovacchino di Giovanni Semboli e gli fù pagato│₤ 16 e soldi 16; e i colori e l’oro cos-tarono ₤ 5 e sol. 12. This is further confirmed by the un-dersigned notaries’ remark that they entrusted the job of writing the charter to another reliable scribe (alteri fideli scriptori predicta eadem litteris aureis hic supra scribenda commisimus), as well as by the fact that Giovacchino was a calligraphy teacher.vii

The text of the charter was known to Orlando Ma-lavolti who described the donation of the Baptist’s relic to Siena cathedral in a book on the history of Siena in 1599.viii He relied on the content of the charter but did not make a transcription of its text in the exact sense of the word. The most important part of Malavolti’s ac-count is the transcription and translation of the inscrip-tion on the reliquary in which the Baptist’s arm was en-cased (see below). Giuseppe Cugnoni compiled and in

v G. Gigli, Le arme delle famiglie nobili di Siena, s.l. 1716, 7. I am grateful to Mr Darko Komšo for identifying the coat-of-arms as belonging to the Corti family.

vi Siena, in: Enciclopedia Italiana 31, Rome 1936 (A. Mori et al.); Cignoni Bernardino, in: Dizionario Biografico degli Italiani 25, Rome 1981 (A. Cornice); G. Castiglioni, S. Marinelli, Miniatura veronese del Rinascimento, Verona 1986, 208, 213; M. Cignoni, Bernardino Cignoni. Maestro miniatore del Rinascimento, Florence 1996, 13; R. Black, Education and society in Florentine Tuscany I, Leiden–Boston 2007, 59.

vii Black, Education and society, 59.viii O. Malavolti, Dell’ historia di Siena III, Venice 1599, 4.68a–b.

Pope Pius II’s charter of donation of the arm of St John the Baptist

to Siena cathedral

Milena Joksimović, Pula*

UDC 27–312.5–526.7 272–732.2Pius II 091(=124)(093.4)DOI 10.2298/ZOG1741095JОригиналан научни рад

ЗОГРАФ 41 (2017) [95–105]

96

1833 published the hitherto unpublished writings of pope Pius II and the writings on the pontiff ’s life from the Chi-gi Library which was under his charge.ix Those writings, which had come to the Chigi library (founded by pope Alexander VII) from the Piccolomini family library, were supplied with various annotations and comments by the author himself and by his nephew, Francesco Todeschini, subsequently pope Pius III.x Among them was the text of the donation charter transcribed from a copy appended to the sixteenth-century edition of pope Pius II’s Commen-taries.xi In 1929 Cugnoni’s transcription was published by Fr. Ambroz Bačić in issue no. 9 of the journal Prilozi za književnost, jezik i folklor. No translation of the charter into any language has been published to date.

It should be noted that the charter is unavailable for direct examination. The transcription presented here was therefore made from the photograph of the charter which was kindly made available to D. Popović by the Archbish-op of Siena, Msgr. Antonio Buoncristiani, and his secre-tary, Don Enrico Grassini.xii Since the photograph pre-sents only the recto side of the charter, it is not known if there is any writing on the verso, which occurs quite usu-ally on this type of documents. For the same reason, the dimensions of the charter remain unknown.

The text of the charter is not divided into para-graphs. Only parts of the eschatocol, i.e. the signatures of the two notaries entrusted with drawing up the document, are separated from the rest of the text. Since the notaries authenticated the document with their own hand, their authentications are in a different hand from that of the text of the charter. Each of the two notarial paragraphs is preceded by a notarial sign (signum notarile) in the form of a stylized cross; in the middle of the lower cross is the letter “L”, the initial of the notary’s name, Laurentius. A pencil-written cursive note in Italian added in the lower part of the document specifies the costs of the decora-tion and of writing in gold ink. The style of the script in which the note is written suggests a later, probably nine-teenth– or twentieth-century date. It may be an excerpt transcribed from an archival document.

In transcribing the text of the charter the author sought to render it as faithfully as possible but also to pro-duce a readable edition. Interventions in the Latin text are reduced to the minimum required by the modern practice of diplomatic editing. For the sake of clarity, the text is di-vided into logical paragraphs. The beginning of each line is marked with a vertical bar (│) and every fifth line with a number after the vertical bar (15).

Distinctive graphs are replaced with letters of the standard Latin alphabet, and the use of punctuation and capitalization is made to conform to modern orthogra-phy. All abbreviations are expanded: superscript letters are lowered to the line, and reconstructed letters are not marked in any special way. Some words are spelled as separate words or as one word in accordance with the

standard classical, i.e. neo-Latin linguistic idiom. The let-ter j (i longa) is rendered as i. The spelling of the letters u and v follows their phonetic value. In everything else, the scribe’s usus is respected: the use of e instead of the diph-thong æ, and of ę instead of œ; the use of i instead of y (e.g. presbiter, Ciprianus); the omission of doubled conso-nants (e.g. Peloponesi, brachium). Scribal usus is respected even where hypercorrection resulted in the syllable which was pronounced as tsi being written as ti (e.g. multiplitia, benefitia, inditium). Finally, all quotations are emphasized with italics.

The manuscript which was available to us is desig-nated with S (Sienensis). Its Latin text has been compared with Cugnoni’s edition (C), and all differences between the two are given in footnotes. The names of the persons mentioned in the charter are given in their original form in the footnotes accompanying the translation.

Editorial symbols used are as follows:

] separates the lemma from the rest of the text[] reconstructed letters and words at damaged

places subsequent corrections made in the text due to

erasure or damage{} redundant letters and words| line break(SN) signum notarile – scribal markom. omittit – left out

Transcription of the Latin text of the charter

Sienae Die 6 mensis Maii 1464Instrumentum donationis brachii sancti Ioannis Baptistae, factae a summo pontifice Pio Secundo ecclesiae cathedrali

SenensiIn nomine Domini Nostri Iesu Christi, amen. Anno

ab ipsius salutifera incarnatione millesimo quadringentes-imoa sexagesimo quarto, indictione duodecima, pro more ac ritu tabellionum Senensis civitatisb, die sextoc mensis Maii,│sedente Sacratissimo pontifice Pio Senensi papa Secundo, regnante vero ristianissimo principe Fed-erico, Romanorum imperatore semper augusto.

Noverint omnes presens publicum instrumentum inspecturi beatissimum ac sanctissimum│pontificem Pium Secundum, divinum pastorem, quem prediximus, non modo ante pontificatus sublimationem, sed etia[m]d postquam ad tanti culminis fastigium creatus est, magno semper amore ac flagranti caritate Senensem patriam, unde│sibie secundum carnem genus erat, dilexisse, et magno illi cordis affectu ac vehementi studio adhesisse semper, ut qui ab ea et mirificos honores et multiplitia per omnia tempora benefitia sese accepisse profitere-tur, cum aliis muneribus atque or-│5 namentis civitatem prelibatam, eius patriam, affecisset, decrevit ad summum magne caritatis inditium et amoris precipuum testimo-

a quadringentesimo ] quadrigentesimo Cb pro more ac ritu tabellionum Senensis civitatis ] om. Cc sexto ] sexta Cd etia[m] ] et Ce sibi ] om. C

ix G. Cugnoni, Aeneae Silvii Piccolomini Senensis qui postea fuit Pius II Pont. Max Opera inedita descripsit ex Codicibus Chisianis vulgavit notisque illustravit, Atti della R. Accademia dei Lincei 8 (1883).

x Ibid., 319.xi Ibid., transcription 653–656, description of the manuscript 331.xii Popović, A staurotheke, 166, n. 79.

Joksimović M.: Pope Pius II’s charter of donation of the arm of St John the Baptist to Siena cathedral

97

nium ad certum ac perspicuum pignus benivolentiea, ad eius memorie perpetuum atque indelebile monumen-│ tum et donum preclarum insuper adiicere, quod perenni futurorum seculorum memoria et Senensem urbem et eius sanctissimum primarium templum decoraret, quod dicatum in honorem gloriosissime Virginis, Matris Dei Marie, meri-│to et aliqua sotietate Iohannis Baptiste, Pre-cursoris Domini, id est sacratissimis reliquiis eius, con-tineretur, utb, quemadmodum beata Dei genitrixc, Virgo semper Maria, vivens salutavit Elysabetd, cum filium ge-staret in utero, quo inter natos muli-│erum non surrexit maior e, ita et mortuus Iohannes, divina instituente provi-dentia, civitatem Virginis, in qua precipua religione coli-tur, aliquando salutaret et viseret. Neque enim credendum est, nisi divini numinis dispensatione factum esse│ut, plenitudine quadam veniente temporis, ex remotis Grecie

a benivolentie ] benevolentie, ita Cb ut ] et Cc genitrix ] genetrixd Elysabet ] Elisabetha, Elisabet Ce Mt 11, 11

oris et Constantinopolitana urbe per magnum principem Grecie, despotum Peloponef, adveheretur brachium sanctissimumg Iohannis Baptiste ad Senensem urbem cum│10 in ea moram traheret Pius Senensis, pontifex maximus, in cuius manus prefate sanctissime reliquie per-venerunth.

Itaque prefat die, constitutus ante aram maxi-mam cathedralis basilice, longo ordine et frequentissimo comitatu,│ primo octo reverendissimorum Sancte Ro-mane ecclesie cardinalium et pontificum ac multorum patrum, magnificorum dominorum priorum guberna-torum eiusdem Senensis civitatis, universo canonicorum cętu et magno Senensi clero, summo civium concursu│et magna ingentis multitudinis frequentia, prenominatus sanctissimus Pius pontifex sua sponte ac libera voluntate dedit et donavit pontificali ecclesie sancte Marie civi-tatis Senensisi et insigni ac generoso domino Cipriano

f Pelopone ] Peloponens. Cg sanctissimum ] Sanctissimi Ch pervenerunt ] pervenerant Ci Senensis ] Senarum C

Fig. 1. Pope Pius II’s charter of donation of the arm of St John the Baptist to Siena cathedral

ЗОГРАФ 41 (2017) [95–105]

98

Antonii│de Curtis, qui tum eidema ecclesie operarius preessetb, et simul in Christo venerabili patri, domino Bartholomeo ser Iohannis de Benenti|i|s ex nu-mero canonicorum atquec eiusdem ecclesie preposito dignissimo et nobisd, Stephano Antonii Ste[ani] et Laurentio│Iusee, publicis tabellionibus Senensibusf, pre-sentibus, recipientibusg ac pro dicta maiori ecclesia ac-ceptantibus preclaras ac sacratissimash reliquias, brachi-um eti manum dexteram sancti Iohannis Baptiste.

Hac voce, nobis et clero et populo inspectante, usus est: “Hoc,”│ 15 inquit, “brachium est beati Iohannis Bap-tiste. Et hec ipsa manus, que Dominum baptiçavit, quod et Grece et Illirice indicant littere, auro atque argento in eisdem pretiosis inscriptaj reliquiis. Grece litterek sonant: Agios Iohannes, quod interpre– │ tur: ‘Sanctus Io-hannes’, Illirice vero: predece scivoia desniça Iohannova Christitolona, poerime Savu archiepiscopal, que sonant Latinis litteris: ‘pura dextera Iohannis Baptiste, protege servum archiepiscopum’. ” Ac tum prosecutus Romanus pontifex et│ indicem eiusdem manus ostendens: “Hic est ille,” inquit, “digitus, quo Iohannes populo Iudeorum Sal-vatorem Dominum demonstravit, dicens: ‘Ecce agnus Dei. Ecce qui tollit peccata mundi’.m Quod quidem brachium diu in ecclesia monasterii sancti Iohanni│ Constanti-nopolitane urbis cum summa veneratione asservatum est et a Gre maximo cultu et devotione habitum. Cuius rei et multi extant locuplentissimi testes, qui manifestum testimonium ac certissimam perhibent fidem. Cumque an-nis sup[erio]-│ribus immanis ac sevissimus hostis Cristia-nin nominis Maumetheso, spurcissimus Turchorump tyran-nus, Constantinopolim urbem debellasset et sacra omnia proanasset ac vertisset in predam, has ipsas reliquias cum multis aliis, quippe ab eo, tamquam│20 perfido hoste Christianorum, sacra omnia contenebanturq, Christianis pretio vendiderunt et ad Rascier despotum pervenerunt, ne tanti honoris sacra cum Christiani nominis dedecore per-derentur. Erat autem huius despoti uxor illustrissimi prin-cipis │ Thome Paleologi, despoti ac regis Pelopone,que nunc Morea dicitur, filia, que animadvertens et virum suum, et regnum pene totum ab infideli hoste occupa-ri atque opprimi, hoc sacrum brachium, unde Salus mu-ndi indicata est, prefato illus-│trissimo principi Thome Paleologo, parenti suo, dono dedit, qui postmodum navi-

a eidem ] eiusdem Cb preesset ] praerat Cc et ] atque Cd nobis ] nobil Ce Iuse ] Iurae Cf Senensibus ] om. Cg recipientibus ] om. Ch sacratissimas ] sanctissimas Ci et ] ac Cj inscripta ] inscripte, ita Ck littere ] om. Cl predece scivoia desniça Iohannova Christitolona, poerime Savu

archiepiscopa ] Predice Scivoia Desza Johannoa Christoleva Poerime Savu Archiepiscopa C

m Io 1, 29n Cristiani ] Christianio Maumethes ] Mahumetes Cp Turcorum ] Turcarum Cq contenebatur ] contemnebatur Cr Rasciae ] Rusciae C

gans Italiam advexits illud et usque in hodiernumt diem occultum summa apud se veneratione servavit. Verum cum intelligeret tam pretiosas reliquias nec diutius│posse custodireu, nec satis tuto per vagas atque incertas sedes se profugum posse deferre, nobis elargitus est, putans nus-quam posse honorificentius, quam sub Romani pontificis custodia contineri. Nos vero ad huius ecclesie ornamenta, qui unice post apostolicam│sedem illam diligimus, hoc brachium sacratissimum addimus, ipsumquev huic ecclesie dono damus ac relinquimus.” Ac deinde, convertens anula-ris digiti particulam, que decisa pendebat: “Hanc,” inquit, “nobis, quia precisa est, pro nostra devotione reserva-│25 vimusw.” Аc tum, ea locutus, sacras reliquias in manus pre-fati venerabilisx prepositi pro dicta recipientis ecclesia, ut supra, dedit et tradidit, qui, cum Deo imprimis, et deinde pontifici ipsi gratias egisset, ambabus manibus brachium suprascriptum│ altius extulit, ut ab omnibus inspectanti-bus facilius cerni posset ety ad aram conversusz super eo-dem ipso altari deposuit et cum totius inspectantis multi-tudinis devotione collocavit.

Brachium ipsum aliqua ex parte supra cubiti iunc-turam reci-│sum erat. Manus patula, digiti parumper contracti, digitus medius iunctura ultimaaa deficiebat. Anularis digitus ac minimo proximus confractus erat ac pendens pelle modica continebatur et nervo. Reliqui di-giti omnes integri erant, et│nulla parte mutilati. Pars brachii eius suprema ad cubitum usque deaurato include-batur argento. In ea duo litterarum ordines, ac versiculi conscripti Illirici, quos supra memoravimus. In medio autem lacerti cingulum ex auro Frigio, quo, cum at-│tol-litur, comprehendi possit. Insuper et argenteus arculusab celatus auro et non nullis preciosis lapillis. Brachium erat pullo et nigro colore. Cutis ipsa undique summam presef-erebat vetustatem. Que omnia putavimus ad illustriorem cognitio-│30 nem necessaria esse, que in hac preclara do-natione panderentur.

Reverеndissimus cardinalis Nicenus Bissarionac, qui natione Grecus est, cum multis aliis, qui alias sepe eas in Constantinopolitana urbe reliquias conspexerunt, fidem fecit ac verum,│ qui vere sciebat, testimonium perhibuit, quo amplissimo munere civita{ti}sad Senensis a Senensi viro et Romano pontifice benigne donata et plurimum exornata est. Еt nunc magna cum veneratione inter sacra eiusdem ecclesie, de qua│dictum est, tenentur, et summa devotione celebrantur, cum summo Senensis civitatis ho-nore, quam Deus misericors plurimis dignatus est illus-trare muneribus.

Et predicta omnia et singula fecit, donavit et decla-ravit, tamquam pontifex pre-│dictus, omni meliori modo, via, iure et forma, qua et quibus magis et melius fieri po-test et debet, secundum formam iuris, sacrorum canonum

s advexit ] adduxit Ct hodiernum ] hodiernam Cu custodire ] custodiri Cv ipsumque ] ipsum Cw reservavimus ] servabimus Cx venerabilis ] venerandi Cy et ] ac Cz conversus ] conscensus Caa iunctura ultima ] ultima iunctura Cab arculus ] circulus Cac Bissarion ] Bessarion Cad civita{ti}s ] civitas C

Joksimović M.: Pope Pius II’s charter of donation of the arm of St John the Baptist to Siena cathedral

99

et auctoritate pontificali predicta, in suprascriptoa loco, ante aram maximam cathedralis ecclesie│Senensis, coram infrascriptis dominis dominis cardinalibus, videlicet: do-mino domino Iohanne Carnagralensib, titulo Sancti Аn-geli, episcopo cardinali Portuensi; domino domino Philip-po, tituloc Sancti Laurentii in Lucina, presbitero cardinali Bononiensi, summo penitentiario; domino domino│35 Nicolaod, titulo Sancte Cecilie, presbitero cardinali Thia-nensie; domino domino Angelo, titulo Sancte Crucis in Ierusalem, presbitero cardinali Reatino; domino domino Iacobo, titulo Sancti Chrisogoni, presbitero cardinali Pa-piensi; et domino domino Petrof, titulo Sanctorum Petri et Marcellini, presbi-│ tero cardinali de bretto; et do-mino domino Ricciardog, titulo Sancti Eusebii, presbite-ro cardinalih Constantiensi; et domino domino Rodorico, tituloi Sancti Nicolai in Carcere Tulliano, diaconoj car-dinali De Borgia, vicecancellario. Et coram infrascriptis magnificis│dominis dominis prioribus, gubernatoribus communis, et capitaneo populi Magnifice civitatis Senen-sisk, videlicet: Serl Galgano Mei Iohannis Fondem, notario; Augustino Ricciardi de Pinis; domino Iohanne de Forte-guerris pro Tercerion civitatis. Paulo Com-│pagni de Aga-zariao; Francisco Andree Marrette et Andrea ser Ambro-sii Andree Bonelli pro Terceriop sancti Martini. Domino Francisco Aringherii, equite, magnifico capitaneo populi;q Francisco Matheir Salvis; Francisco Thomassi de│Lutis; Mariano Iohannis de Bellantibus et Magio Matheis de Ugurgeriis pro Terceriot Camillieu. Leonardo Mei Nicolai Guidonis de Benvoglientibusv, vexillifero Terceriiw civita-tis. Domino Gabriele Bartolomei de Palmeriis, vexillifero Terceriix│40 sancti Martini. Dinoy Bertocciiz de Marciis, vexillifero Terceriiaa Camillieab. Ser Stephano ser Nicolai,

a suprascripto ] supradicto Cb Carnagralensi ] Carnelagrensi Cc Sancti Аngeli, episcopo cardinali Portuensi; domino domino

Philippo, titulo ] om. Cd Nicolao ] (Nicolao) Ce Thianensi ] Theanensi Cf Petri ] Verum nomen eius Lodovicus estg Ricciardo ] in textu Ru; solutum Ricciardus sicut infra, lemma

37; melius Richardoh Reatino; domino domino Iacobo, titulo Sancti Chrisogoni,

presbitero cardinali Papiensi; et domino domino Petro, titulo Sancto-rum Petri et Marcellini, presbi-│tero cardinali de bretto; et domi-no domino Ricciardo, titulo Sancti Eusebii, presbitero cardinali ] om. C

i titulo ] Tituli Cj diacono ] decano Ck Senensis ] Senarum Cl ser ] Domino Cm Fonde ] Fundae Cn Tercerio ] Tertio Co Agazaria ] Agazzaria Cp Tercerio ] Terziero Cq Francisco Aringherii, equite, magnifico capitaneo populi ]

om. Cr Mathei ] Matthei Cs Mathei ] Matthei Ct Tercerio ] Terzerio Cu Camillie ] melius Camollie, ita Cv Benvoglientibus ] Benevolentibus Cw Tercerii ] Terzerii Cx Tercerii ] Terzerii Cy Dino ] Domino Cz Bertoccii ] Bertoccio Caa Tercerii ] Terzerii Cab Camillie ] melius Camollie, ita C

notario Consistorii. Domino Iohanne Simonis Andree de Saracinisac, milite et fratre sancti Iohannis Ierosolomita-ni. Iohanne Vici Marci Bindi, camerario│ opere maioris ecclesie predicte. Ser Galgano Petroccii Pauli del Crissa, notario. Serad Angelo Mei Angeli Gani, notario. Et coram maxima turba forensium, dictum summum pontificem et eius curiam sequente. Et coram universo populo Senensi, dictum│summum pontificem associante. Ibidem existen-tibus et ad predicta omnia et singula testibus vocatis.

(SN) Ego Stephanus olim Antonii Stephani de Senis, publicus imperiali auctoritate notarius et iudex ordinarius, supraditte ae donationi et omnibus et singulis suprascrip-tis, scilicetaf dum sic agerentur et fierent per suprascriptum summum pontificem, una │cum suprascriptis omnibus testibus ad hec spetialiter vocatis et rogatisag, interfui et de predictis una cum infrascripto provido viro ser Laurentio Giuseah, notario, rogatus scripsi et de mandato dicti summi pontificis publicavi. Et {quia} aliis inpe-│ditus ai negotiis al-teri fideli scriptori predicta eadem litteris aureis hic supra scribenda commisimusaj et in fidem et testimonium predic-torium me subscripsi et signum meum consuetum apposui in fidem omnium predictorumak.

│45 (SN) Ego Laurentius olim Iuse Fruosini de Se-nis, publicus imperiali auctoritate notarius atqueal iudex ordinarius, supradicte donationi et omnibus et singulis suprascriptis, scilicetam dum sic agerentur per supradictum summum pontificem,│una cum suprascriptis omnibus testibus ad suprascripta spetialiter vocatis et rogatis, in-terfui et de predictis omnibusan una cum spectabili viro et peritissimo notario ser Stephano olim Antonii Stephani, notario publico Senensiao, rogatus scribere propria│ma-nu scripsi et de mandato dicti summi pontificis publica-vi. Et {quia} aliis impeditusap negotiis, suprascripta eadem alteri fideli scriptori litteris aureis hic supra scriben-da conmisimusaq et in fidem et testimonium omnium premissorum│me hic publice subscripsi, signumque meum apposui consuetum.

(additum alio colore et stylo in medio partis inferioris folii)

│ La miniatura (e la scrittura in lettere d’oro) │50 fù eseguita da Giovacchino di Giovanni Semboli e gli fù

pagato│₤ 16 e soldi 16; e i colori e l’oro costarono ₤ 5 e sol. 12.│

(in angulo inferiore dextro)

Ioach[im] suprascript[a] perfe[cit]

ac Saracinis ] Saracenis Cad Ser ] Domino Cae supraditte ] melius supradicte, ita Caf scilicet ] om. Cag vocatis et rogatis ] vocatus et rogatus Cah Giuse ] infra Iuse, 43, ita Cai inpeditus ] impeditusaj commisimus ] commisiak in fidem omnium predictorum ] om. Cal atque ] et Cam scilicet ] om. Can testibus ad suprascripta spetialiter vocatis et rogatis, interfui

et de predictis omnibus ] om. Cao notario publico Senensi ] om. Cap impeditus ] etc. postposuit et finem om. Caq conmisimus] commisi

ЗОГРАФ 41 (2017) [95–105]

100

Translation of the charter into English, with comments

Siena 6 May 1464Pope Pius II’s charter of donation of the arm of St John

the Baptist to Siena cathedralIN THE NAME of our Lord Jesus Christ, amen. In

the year one thousand four hundred and sixty four of His saving incarnation, the twelfth year of the indiction, in ac-cordance with the established practice of the Sienese no-taries, on the sixth day of the month of May, in the pon-tificate of the most holy pontiff pope Pius the Second of Siena, in the reign of the most Christian prince Frederick ever august Roman emperor.

Be it known to all who shall read this public instru-ment that the most blessed and holy pontiff Pius the Sec-ond, the aforesaid divine shepherd, has always, not only before but also after his elevation to the sublime pontifical office, been very fond of, sincerely loved and cherished his Sienese homeland whence his family by flesh originates, and that he has always been attached, earnestly loyal and devoted to it with all his heart. Therefore, in appreciation of the admirable honours and many benefits he has re-ceived from it over all these years, having bestowed other contributions and adornments upon his favourite city, his homeland, he decided to add to them all, as an undeniable proof of great favour and an extraordinary token of love, a certain and clear sign of benevolence, a lasting and im-perishable monument to his memory, a shining gift which will adorn, as an eternal memorial for ages to come, both the city of Siena and its holiest cathedral church which, dedicated to the most glorious Virgin Mary, Mother of God, will rightly serve as a link with John the Baptist Forerunner of Christ, that is with his most holy relics, so that, just like the blessed Mother of God ever virgin Mary in her lifetime greeted Elizabeth who bore in her womb the son than whom among those born of women there has not risen one greater,1 John will after his death, through divine providence, greet and visit the Virgin’s city where extraordinary honours are being paid to him. Namely, it could hardly be otherwise than by God’s design that, in the fullness of time, from distant Greek shores, from Constantinople, a great Greek prince, the despot of the Peloponnesus, had brought the most holy arm of John the Baptist to Siena at the time when pontiff Pius of Sie-na, into whose hands the said most holy relics came, was staying there.

Thus, on the said day, standing before the high altar of the cathedral, in front of a long and numerous proces-sion headed by eight most reverend cardinals and bish-ops of the holy Roman church and numerous fathers, the magnificent lords governors of the city of Siena, before the assembly of all canons and numerous Sienese clergy, before an enormous number of citizens and a multitude of people, the aforenamed most holy pontiff Pius, of his own volition and decision, gave and granted to the pontifical church of Saint Mary in Siena and the most honourable and generous lord Cipriano son of Antonio Corti,2 who

1 Matt 11:11.2 Cipriano d’ Antonio Corti, an influential and wealthy citizen

of Siena. The same year, 1464, he ordered a Sienese official to collect evidence for the authenticity of the relic of the Baptist’s arm in the Morea and beyond, L. Ilari, Biblioteca pubblica di Siena: Katalogo 6,

then was at the head of the aforesaid church in his capac-ity as operarius,3 and with him the venerable father in Christ lord Bartolomeo son of ser Giovanni Benvoglienti4 from the ranks of canons, the most distinguished and no-ble provost5 of the said church, and us, Stefano son of An-tonio son of Stefano6 and Lorenzo son of Giusa,7 notaries public of Siena, who, present there, received and on behalf of the said cathedral accepted the most glorious and holy relics, the right arm and hand of Saint John the Baptist.

He addressed us, the clergy and the assembled peo-ple, with these words: “This,” he said, “is the arm of bless-ed John the Baptist. And this is the very arm that bap-tized the Lord, as indicated both by the Greek and Illyrian words inscribed in gold and silver on the said precious rel-ics. The Greek words read: Agios Iohannes, which means ‘Saint John’, and the Illyrian, predece scivoia desniça Iohan-nova Christitolona, poerime Savu archiepiscopa, which in Latin reads: ‘Pure right arm of John the Baptist, watch over [God’s] servant, the archbishop.’8 And then, point-ing to the forefinger of the same arm, the Roman pontiff added: “This,” he said, “is the very finger with which John presented the Lord Saviour to the Jewish people with the words: ‘Behold! The Lamb of God who takes away the sin of the world!’”9 This arm was kept with the utmost rever-ence in the monastery church of St John in Constantino-ple, and the Greeks piously held it in the greatest venera-tion. To that, many reliable witnesses have testified clearly and attested firmly. However, since in previous years a savage and cruel enemy of all things Christian called Me-hmed, a vile Turkish tyrant, occupied Constantinople and desecrated and looted all holy shrines, since this enemy of the Christians, albeit perfidious, kept all holy objects, these very relics, along with many others, were sold to Christians for money, and they reached the despot of Ras-cia, so that such honourable relics should not be lost to the disgrace of all Christendom. The wife of this despot was the daughter of the most illustrious prince Thomas Palaiologos, despot and king of the Peloponnesus, which

Siena 1847, 188. The coat-of-arms of the Corti family is featured on the donation charter along with the coat-of-arms of the city of Siena (see the introductory section of this paper).

3 Operarius (It. operaio) was the head of the church board (opera or fabrica ecclesiae) charged with the administration of the property of the church.

4 Bartolomeo di ser Giovanni Benvoglienti (Siena, ? – Siena, 26 Jan. 1486), a Sienese canon, provost of the metropolitan church of Siena, probably also a theology teacher. He composed the speech with which the Republic of Siena celebrated the election of Silvio Piccolomini as pope (1458) and the now lost speech for the occasion of the translation of the Baptist’s arm to Siena (1464). He also authored a few theological tracts and a book on the history of Siena. Benvoglienti, Bartolomeo, in: Dizionario Biografico degli Italiani [hereafter DBI] 8, Romе 1966 (P. Craveri).

5 Provost (praepositus), the head of a cathedral chapter.6 Stefano d’ Antonio di Stefano (see below).7 Lorenzo di Giusa di Fruosino (see below). Giusa or Iusa is

the short form of the name Giuseppe. 8 The inscription which was erroneously transliterated and,

consequently, erroneously translated into Latin in the charter in fact reads: †прѣдьтечева десница иѡанова. †покрии ме сав архиепискоупа срьбьскога  [†Right arm of John the Forenunner. †  Cover me, Sava the Serbian archbishop.]. D. Popović, Crkveno i duhovno središte: Žiča u doba svetog Save, in: M. Čanak-Medić, D. Popović, D. Vojvodić, Manastir Žiča, Beograd 2014, 53; for more detail see the paper of D. Popović in this issue of the Zograf.

9 Jn 1:29.

Joksimović M.: Pope Pius II’s charter of donation of the arm of St John the Baptist to Siena cathedral

101

is now called Morea, and she, seeing that the enemy had overpowered her husband and occupied almost the whole kingdom, gave this holy arm, which had showed the Sav-iour of the world, to the most illustrious prince Thomas Palaiologos her father, who later brought it to Italy on a ship, and kept it hidden with him with the utmost rever-ence till this day. However, upon the realization that he could no longer safeguard such a precious relic nor carry it safely enough with him on his flight through perilous lands, he relinquished it to us, convinced that nowhere else could it be held in greater honour than under the care of the Roman pontiff. We, for our part, offer this most holy arm to the appurtenances of this church which we are particularly fond of apart from the apostolic see, and give and grant it to this church.” And then, turning the particle of the fourth finger which was cut off and hang-ing, he said: “This particle, since it is cut off, we shall keep for our own devotion.” Having said that, he handed, as aforesaid, and laid the holy relics in the hands of the said most venerable provost, the recipient on behalf of the said church, and the latter, having thanked God and then the pontiff himself, raised the described arm in the air with both hands so that all the spectators could see it, and then, turning to face the altar, laid and placed it on the said altar amidst the prayers of the devout multitude.

The arm itself was cut off some place above the el-bow joint. The hand was open, the fingers slightly bent, the middle finger lacked the upper phalanx. The fourth, ring finger was broken and hanging by a small piece of skin and nerve. The other fingers were whole and in no place mutilated. The upper part of the arm was sheathed in gilded silver up to the elbow. There were on it two lines of words and verses mentioned above, written in the Illyr-ian language. At the middle of the arm was a golden fili-gree hoop by which it can be lifted. Moreover, there was a silver arca covered in gold and many precious stones. The arm was dark brown and black in colour. The skin on all sides spoke of great antiquity. We deemed it necessary to impart all of this in this magnificent donation charter for the sake of clearer understanding.

The most illustrious cardinal of Nicaea Bessarion,10 who is Greek by birth, besides many others who had seen such relics in Constantinople several times and on differ-ent occasions, knowing the truth, testified credibly and avouched that the gift which the Sienese, the Roman pon-tiff, kindly presented and richly adorned Siena with was veritably precious. It is now kept in the treasury of the aforesaid church with great reverence and visited with the greatest piety, to the great pride of Siena which the merci-ful God has deigned to adorn with many gifts.

And he did, gave and declared all and singular the foregoing in his capacity as said pontiff in manner, way and form prescribed by law, as well and as much as is pos-sible and as it should be in every respect, in accordance with legal procedures, the holy canons, and the said pon-

10 Cardinal Bessarion (1403–1472) was born in Trebizond and christened Basil or John; he took the name Bessarion upon entering monkhood, and was made metropolitan of Nicaea in 1437. An advo-cate of the reunion of the Orthodox and Roman Catholic churches, he accompanied the Byzantine emperor John VIII Palaiologos to the Council of Ferrara-Florence in 1438. He remained in communion with the Catholic Church and was created a cardinal in 1439. Bessarion, in: S. Miranda, The cardinals of the Holy Roman Church, http://www2.fiu.edu/~mirandas/bios1439.htm#Bessarion.

tifical authority, at the aforesaid place before the high altar of the cathedral of Siena, in the presence of the lords car-dinals below written, to wit: lord Juan de Carvajal,11 titular of the church of Sant’Angelo, cardinal bishop of Porto;12 lord Filippo,13 titular of the church of San Lorenzo in Lucina,14 cardinal priest of Bologna, major penitentiary;15 lord Niccolo,16 titular of the church of Santa Cecilia, car-dinal priest of Teano; lord Angelo,17 titular of the church of Santa Croce in Gerusalemme,18 cardinal priest of Rieti; lord Jacopo,19 titular of the church of San Crisogono, car-

11 Juan de Carvajal [Carvagial] (c. 1400–1469), cardinal bishop of Porto e Santa Rufina, and a Spanish cardinal. He preached a crusade against the Ottomans and took part in the defence of Belgrade in 1456 leading troops together with the Franciscan friar John of Capistrano. Carvajal, Juan de, in: S. Miranda, The cardinals, http://www2.fiu.edu/%7Emirandas/bios1446.htm#Carvajal.

12 Porto-Santa Rufina, one of the six suburbican dioceses of the Province of Rome.

13 Filippo Calandrini (1403–1476), bishop of Bologna, half-brother of pope Nicholas V, who created him a cardinal. Calandrini, Filippo, in: Miranda, The cardinals, http://www2.fiu.edu/~mirandas/bios1448-ii.htm#Calandrini.

14 A church in Rome. 15 Poenitentiarius maior, major penitentiary, or major

confessor, a high office at the papal curia.16 Niccolò Forteguerra (1419–1473), born in Pistoia, Italy, a

relative of pope Pius II. Fortiguerra, Niccolo, in: Miranda, The cardinals, http://www2.fiu.edu/~mirandas/bios1460.htm#Fortiguerra.

17 Angelo Capranica (c. 1415–1478), born in Rome. With his brother Domenico, also a cardinal, he founded the Almo collegio Capran-ica, a well-known seminary in Rome. Capranica, Angelo, in: Miranda, The cardinals, http://www2.fiu.edu/~mirandas/bios1460.htm#Capranica.

18 Basilica of the Holy Cross in Jerusalem in Rome.19 Giacomo [Jacopo] Ammannati-Piccolomini (1422–1497), a

close friend of pope Pius II, who took him into his family and gave him

Fig. 2. Segment of the charter, containing an illuminated initial letter and coat-of-arms of the Corti famili (on the left margin)

ЗОГРАФ 41 (2017) [95–105]

102

dinal priest of Pavia; and lord Pietro, titular of the church of Santi Pietro e Marcellino, cardinal priest De Libretto;20 and lord Richard,21 titular of the church of Sant’Eusebio, cardinal priest of Coutances; and lord Rodrigo,22 titular of the church of San Nicola in Carcere Tuliano,23 cardi-nal deacon De Borgia, vice-chancellor. In the presence of the below-written illustrious lords city governors, heads of the community, and the captain of the people of the illustrious city of Siena, to wit: ser Galgano son of Meo son of Giovanni Fondi,24 notary; Agostino son of Ricca-rdo Pini; lord Giovanni Forteguerri25 for the District of City.26 Paolo son of Compagno Agazaria;27 Francesco son of Andrea Maretti28 and Andrea son of ser Ambrogio son of Andrea Bonelli for the District of San Martino. Lord Francesco Aringhieri,29 knight, illustrious captain of the people; Francesco son of Matteo Salvi; Francesco son of Tommaso Luti; Mariano son of Giovanni Bellanti and Maggio son of Matteo Ugurgieri30 for the District of Ca-

his family name. Ammanati-Piccolomini, Giacomo, in: Miranda, The cardinals, http://www2.fiu.edu/~mirandas/bios1461.htm#Ammannati.

20 Louis d’Albret (1422–1465), member of a powerful noble family which derived its name from the village of Labrit, France. There are several Latinized versions of his name: Ludovicus de Lebreto, de Alibretto, de Alebreto, de Alberto, de Albreto, Albretius. Albret, Louis d’, in: Miranda, The cardinals, http://www2.fiu.edu/~mirandas/bios1461.htm#Albret.

21 Richard Olivier de Longueil (1407–1470), of a noble family of Normandy. He took part in the rehabilitation trial of Joan of Arc in 1455. He was created a cardinal at the request of king Charles VII of France. Longueil, Richard Olivier de, in: Miranda, The cardinals, http://www2.fiu.edu/~mirandas/bios1456-ii.htm#Longueil.

22 Rodrigo de Borja Y Borja (c. 1430–1503), subsequently pope Alexander VI (1492–1503), was a nephew of pope Calixtus III (1455–1458), and was created a cardinal during his pontificate. Bor-ja y Borja, Rodrigo de, in: Miranda, The cardinals, http://www2.fiu.edu/~mirandas/bios1456.htm#Borja.

23 The church was originally called San Nicola in Carcere. The adjective Tulliano was added only later as a result of the misidentification with an ancient Roman prison (Carcer Tullianum, Carcere Mamertino).

24 The Fondi, Del Fonda were a distinguished Sienese family, which subsequently established marriage ties with the Piccolomini family. Fondi, Angelo, in: DBI 48, Roma 1997 (C. Zarrilli).

25 Giovanni Forteguerri, a brother of the abovementioned cardinal Niccolo Forteguerri. Forteguerri, Giovanni, in: DBI 49, Rome 1997 (P. Franzese).

26 Siena has been historically divided into three districts (terzi): District of City, District of Camollia and District of San Martino.

27 Paolo Agazzari (de Agazaria, Gazzaia) was a famed jurist. F. Masetti, Historiae urbium et regionum Italae rariores XCIX: Notizie istoriche dell’ antica e nobile città di Siena, Lucca 1722, 45.

28 The Maretti were a distinguished and wealthy Sienese family. Francesco Maretti referred to here was probably the captain of the people (capitano del popolo) in 1482 and 1487. Maretti, Fabio, in: DBI 70, Rome 2008 (F. Ciri).

29 Francesco Aringhieri (1411–1470) came from an old merchant family of Siena; served as ambassador of Siena to Venice and Rome. D. Norman, “Santi citadini”: Vecchietta and the Civic Pantheon in Mid-Fifteenth-Century Siena, in: Arts as politics in late Medieval and Renaissance Siena, ed. T. B. Smith and J. B. Steinhoff, Burlington 2012, 128–129. Aringhieri, in: DBI 4, Rome 1962 (V. de Donato). His son Alberto had a chapel dedicated to St John the Baptist built in Siena cathedral in 1482 to enshrine the relic of the saint’s arm, and ensured that the relic received a gold sheathing which protected its most delicate parts, the hand and fingers, Popović, Crkveno i duhovno središte, 51, and n. 189.

30 The Ugurgieri, an old and distinguished Sienese family with an alleged Salian ancestry. Ugurgieri della Berardenga, in: Enciclopedia Italiana – I Appendice, Rome 1938 (G. Cecchini).

mollia. Leonardo son of Meo son of Niccolo son of Guido Benvoglienti, standard-bearer of the District of City. Lord Gabriele son of Bartolomeo Palmieri, standard-bearer of the District of San Martino. Dino son of Bertoccio de Marchi, standard-bearer of the District of Camollia. Ser Stefano son of ser Niccolo, notary of the consistory. Lord Giovanni son of Simone son of Andrea Saracini, soldier and brother of St John of Jerusalem. Giovanni son of Vico son of Marco Bindi,31 treasurer of the aforesaid cathedral. Ser Galgano son of Petrocci son of Paolo Crissa, notary. Ser Angelo son of Meo son of Angelo Gani, notary. And in the presence of many laymen in the entourage of the said supreme pontiff and his curia. And in the presence of all the people of Siena, gathered around the said supreme pontiff. They all were present at the same place and called to witness all and singular the aforesaid.

(SN)I, Stefano, son of the late Antonio of Siena, by impe-

rial authority notary public and judge ordinary, was pre-sent at the described act of donation and at all and singu-lar the foregoing, to wit, while the aforesaid pontiff thus did and acted, along with all the witnesses above written, specially called and requested for the occasion above de-scribed. I wrote down the foregoing and made it public at the request and command of the said pontiff along with the below-written learned lord ser Lorenzo son of Giusa, notary. Having been otherwise engaged, I entrusted an-other reliable scribe with writing down all the aforesaid in gold letters. In faith and testimony of all the aforesaid, I have hereunto subscribed my name publicly and append-ed my accustomed sign.

(SN)I, Lorenzo, son of the late Giusa son of Fruosino of

Siena, by imperial authority notary public and judge ordi-nary, was present at the described act of donation and at all and singular the foregoing, to wit, while the aforesaid pontiff thus acted, along with all the witnesses above writ-ten specially called and requested for the occasion above described. Requested, along with the distinguished lord and most accomplished notary, ser Stefano son of the late Antonio son of Stefano, notary public of Siena, to write down all the aforesaid with my own hand, I wrote it down and made it public at the command of the said pontiff. Having been otherwise engaged, I entrusted another re-liable scribe with writing down all the aforesaid in gold letters. In faith and testimony of all the premises, I have hereunto subscribed my name publicly and appended my accustomed sign.

The miniature (and writing in gold letters)was done by Giovacchino di Giovanni Semboli and he

was paid16 pounds and 16 solidi, and the cost of the paint and

gold was 5 pounds and 12 solidi.Joachim executed the above

31 Probably the same Giovanni Bindi who in 1464, in his capacity as treasurer (Camerlengo dell’ Opera) of the Siena cathedral board, was ordered by Pius II to pay 1,000 ducats from cathedral funds to the despot of the Morea. A. Sozzini, Diario delle cose avvenute in Siena dai 20 Luglio 1550 ai 28 Giugno 1555, Florence 1842, 15.

Joksimović M.: Pope Pius II’s charter of donation of the arm of St John the Baptist to Siena cathedral

103

Translation of the charter into Serbian

У Сијени 6. маја 1464. годинеДаровна повеља папе Пија II којом он дарује руку

светог Јована Претече катедрали у СијениУ ИМЕ Господа нашег Исуса Христа, амин. Го-

дине хиљаду четиристо шездесет и четврте од Њего-вог спасоносног оваплоћења, дванаесте године ин-дикције, у складу са устаљеним обичајима сијенских бележника, шестога дана месеца маја, за столовања Његове светости, понтифика папе Пија Сијењани-на Другог, а за краљевања најхришћанскијег владара Фридриха, римског цара, вазда узвишеног.

Даје се на знање свима који ће прочитати ову исправу да је Његово блаженство и светост, понти-фик Пије Други, божански пастир којег поменусмо, увек, не само пре уздизања на поглаварство већ и након што је постављен на тако узвишену дужност, веома волео, искрено љубио и ценио завичај Сијену, одакле потиче његова породица по телу, и да јој је ва -зда био свим срцем привржен, живо одан и посвећен. Стога је, одајући јој признање за задивљујуће почасти и многострука доброчинства која је од ње кроз све ово време примио, пошто је другим прилозима и укра-сима обдарио омиљени град, свој завичај, одлучио да на све то, као непобитни доказ велике милости и особито сведочанство љубави, као известан и јасан знак благонаклоности, као трајни и непропадљиви споменик по којем ће остати у сећању, дода и сјајни дар који ће као вечити подсетник за будуће нараштаје красити како град Сијену, тако и њен пресвети главни храм, који ће, посвећен преславној Деви, Матери Бо-жијој Марији, с правом служити као спона са Јованом Крститељем, Претечом Господњим, односно његовим пресветим моштима, како би, као што је блажена Бо-городица, Приснодева Марија, за живота поздравила Јелисавету док је у утроби носила сина од којег није-дан између рођених од жена није изишао већи, тако и Јован по смрти, посредством божанског провиђења, поздравио и посетио Девин град, у којем му се ука-зују особите почасти. Није, наиме, вероватно, да се икако осим по Божијој промисли догодило то што је, када се остварила извесна пуноћа времена, са удаље-них грчких обала, из Константинопоља, велики грчки кнез, деспот Пелопонеза, донео пресвету руку Јована Крститеља у Сијену у тренутку када је у њој боравио понтифик Пије Сијењанин, у чије су руке доспеле по-менуте пресвете мошти.

Дакле, реченога дана, ставши пред главни олтар катедрале, пред дугом и многољудном поворком, осмо-рицом преузвишених кардинала на челу, бискупи-ма Свете римске цркве и бројним оцима, узвишеном господом градским првацима, челницима Сијене, пред

сабором свих каноника и бројног сијенског свештен-ства, пред огромним бројем грађана и туштом и тмом света, Његова светост, именовани понтифик Пије, својевољно и по сопственој одлуци, даровао је и по-клонио понтификалној цркви Свете Марије у Сијени и знаменитом благородном господину Кипријану Анто -нијевом Кортију, који је тада у својству операра био на челу поменуте цркве, и с њим у Христу пречасном оцу, господину Вартоломеју сер Јовановом Бенвољен-тију, из редова каноника, уваженом препозиту исте цркве, и нама, Стефану Антонијевом Стефановом, и Лаврентију Ђузином, сијенским јавним бележницима, који назочни преузеше, и у име речене катедрале при-мише преславне и пресвете мошти, десну руку и шаку светог Јована Крститеља.

Обратио се нама, клиру и сабраном народу, овим речима: „Ово је“, рече, „рука блаженог Јована Крститеља. И то је она иста рука која је крстила Го-спода, како указују и грчке и илирске речи уписане у злату и сребру на поменутим драгоценим мошти-ма. Грчке речи гласе Agios Iohannes, што значи ’Све-ти Јован’, а илирске predece scivoia desniça Iohannova Christitolona, poerime Savu archiepiscopa, што на латин-ском гласи: ’чиста десницe Јована Крститеља, чувај раба архиепископа’.“ Затим, показујући на кажипрст исте руке, римски првосвештеник настави: „Ово је“, рече, „онај прст којим је Јован јудејском народу по-казао Господа Спаситеља, речима: ’Гле, јагње Божије. Гле, који узе на се грехе света.’ Та је пак рука дуго с највећим поштовањем чувана у манастирској цркви Светог Јована у Константинопољу, и Грци је побо-жно држаху у највећој части. О томе јасно сведоче и то чврсто јемче бројни поуздани сведоци. Међутим, пошто је током претходних година дивљи и окрутни непријатељ свега што је хришћанско, Мехмед, погани турски тиранин, заузео Константинопољ и оскврнуо и опленио све светиње, будући да је овај, премда сви-репи, непријатељ хришћана задржао све светиње, ове исте мошти заједно с многима другима беху продате хришћанима за новац и доспеше до деспота Рашке, како тако часне светиње не би пропале на срамоту свега што је хришћанско. Супруга тог деспота је пак била кћер пресветлог кнеза Томе Палеолога, деспота и краља Пелопонеза, који се сада назива Мореја, и она, увиђајући да је непријатељ надвладао њеног мужа и заузео готово читаво краљевство, поклони ову свету руку, која показа Спаса света пресветломе кнезу Томи Палеологу, своме оцу, који ју је касније на лађи дове-зао до Италије и, скривену, све до данашњег дана с највећим поштовањем чувао. Када је, међутим, схва-тио да више не може чувати тако вредну реликвију, нити је може довољно безбедно носити у збегу, лу-тајући по несигурним пределима, уступио ју је Нама,

Fig. 3. Segment of the charter, containing Latin transliteration of an Illyrian inscription: ‘predece scivoia desniça Iohannova Christitolona, poerime Savu archiepiscopa’.

ЗОГРАФ 41 (2017) [95–105]

104

у уверењу да нигде не може бити држана у већој части него под окриљем римског понтифика. Ми пак опре-ми ове цркве, коју поред апостолске столице особито волимо, прилажемо ову пресвету руку и поклањамо је и завештавамо овој цркви.“ Потом, окрећући чести-цу домалог прста, која је пресечена висила, рече: „Ову честицу смо, пошто је одсечена, задржали за сопстве-ну молитву.“ Казавши то, положи и предаде, како је речено, свете мошти у руке поменутог пречасног пре-позита, примаоца у име наведене цркве, а он, захва-ливши понајпре Богу, а потом и самом понтифику, обема рукама подиже описану руку увис, како би је сви посматрачи могли лакше видети и, окренувши се ка олтару, положи је и смести на тај исти олтар уз мо-литве читавог окупљеног мноштва.

Сама је пак рука била одсечена негде изнад ла-катног зглоба. Шака отворена, прсти малчице згрче-ни, средњем је прсту недостајао последњи зглоб. До-мали је прст, прстењак, био сломљен и висио о малом комаду коже и живцу. Остали прсти били су сви цели и нигде осакаћени. Горњи део руке све до лакта био је окован позлаћеним сребром. На њој бејаху два реда речи и стихови које горе поменусмо, написани илир-ским језиком. На средини руке налазила се филигран-ска златна алка, за коју се може ухватити када се по-диже. Поврх тога, бејаше ту и сребрна арка, опточена златом и бројним драгим камењем. Рука бејаше мрка и црна. Сама кожа је са свих страна сведочила о ду-бокој старости. Сматрали смо да је, ради јаснијег ра-зумевања, све то нужно саопштити у овој велелепној даровној повељи.

Преузвишени кардинал никејски Висарион, који је по рођењу Грк, уз многе друге који су више пута у другим приликама видели те мошти у Константино-пољу, знајући истину, истинито је посведочио и зајам-чио да је дар којим је Сијењанин, римски понтифик, љубазно обдарио и богато украсио Сијену заиста драгоцен. Сада се оне с великим поштовањем чувају у ризници поменуте цркве и походе у највећој побо-жности, на велику част за Сијену, коју је милостиви Бог удостојио, украсивши је бројним даровима.

Све наведено је учинио, поклонио и изјавио, као поменути понтифик, у складу са свим проце-дурама, на прави начин, законито и с прикладним садржајем, како је на сваки начин најбоље и најви-ше могуће и како треба, у одговарајућој правној форми и у складу са светим канонима, с пуномоћи поменуте папске столице, на горенаведеном месту, пред главним олтарoм сијенске катедрале, у при-суству долепописане господе господе кардинала, и то: господина господина Јована Карвахала, наслов-ника цркве Светог анђела, кардинала бискупа Порта; господина господина Филипа,32 насловника цркве Светог Лаврентија у Лучини, кардинала презвитера Болоње, великог пенитенцијара; господина госпо-дина Николе,33 насловника цркве Свете Цецилије, кардинала презвитера Теана; господина господина Анђела,34 насловника цркве Светог крста у Јерусали-

32 Филипо Каландрини.33 Николо Фортегвера.34 Анђело Капраника.

му, кардинала презвитера Ријетија; господина госпо-дина Јакова,35 насловника цркве Светог Хрисогона, кардинала презвитера Павије и господина господина Петра, насловника цркве светог Петра и Марцелина, кардинала презвитера Либрета;36 и господина госпо-дина Ришара,37 насловника цркве Светог Евсевија, кардинала презвитера Кутанса; и господина госпо-дина Родрига,38 насловника цркве Светог Николе у Тулијевој тамници, кардинала ђакона Борџије, вице-канцелара. У присуству долепописанe преузвишенe господe господe градских првака, челника општине и народног капетана узвишеног града Сијене, и то: сер Галгана Меовог Јовановог Фондија, бележника; Августина Рикардовог Пинија и господина Јова-на Фортегверија у име Градског округа. Павла Ком-пањиног Агазарије; Франческа Андријиног Маретија и Андрије сер Амброзијевог Андријиног Бонелија у име округа светог Мартина. У присуству госпо-дина Франческа Арингиjерија, узвишеног витеза и народног капетана; Франческа Матејeвог Салвија; Франческа Томиног Лутија; Маријана Јовановог Бе-лантија и Мађа Матејевог Угурђерија у име округа Камолије. Леонарда Мејовог Николиног Гвидовог Бенвољентија, заставника Градског округа. Господи-на Гаврила Вартоломејевог Палмијерија, заставника округа светог Мартина. Дина Берточoвог Маркија, заставника округа Камолије. Сер Стефана сер Ни-колиног, бележника Већа. Господина Јована Симео-новог Андријиног Сарачинија, војника и редовника светог Јована Јерусалимског. Јована Виковог Мар-ковог Биндија, благајника већа поменуте катедрале. Сер Галгана Петрочијевог Павловог Крисе, бележни-ка. Сер Анђела Мејовог Анђеловог Ганија, бележни-ка. Пред великим бројем световних лица у пратњи поменутог понтифика и његове Курије. У присуству читавог сијенског народа, сабраног око поменутог понтифика. Сви они на истом месту бејаху присут-ни и позвани да сведоче свему реченоме у целини и појединачно.

(SN)Ја, Стефан, син покојног Антонија из Сијене,

јавни бележник по царском овлашћењу и редовни судија, присуствовао сам описаном чину даривања и горенаведеноме, у целини и појединачно, и то док је горепоменути понтифик тако поступао и чинио, заједно са свим горепописаним сведоцима, посебно позванима и замољенима за гореописану пригоду. Речено сам на захтев записао и по налогу поменутог понтифика објавио, заједно са доленаведеним му-дрим господином сер Лаврентијем, Ђузиним сином, бележником. Будући спречен другим пословима, дру-гом сам поузданом писару поверио да све речено овде горе запише златним словима. Потписао сам се, осве-дочивши веродостојност свега поменутога, и додао сам свој уобичајени знак као јемство свега реченога.

(SN)

35 Ђакомо Аманати-Пиколомини.36 Луј д’Албре.37 Ришар Оливје Лонгеј.38 Родриго Борџија.

Joksimović M.: Pope Pius II’s charter of donation of the arm of St John the Baptist to Siena cathedral

105

Ја, Лаврентије, син покојног Ђузе Фруозинијевог из Сијене, јавни бележник по царском овлашћењу и редовни судија, присуствовао сам описаном чину да-ривања и горенаведеноме, у целини и појединачно, и то док је поменути понтифик тако чинио, заједно са свим горепописаним сведоцима, посебно позванима и замољенима за гореописану пригоду. Све речено сам, заједно са цењеним господином и врсним бе-лежником, сер Стефаном, сином покојног Антонија Стефановог, сијенским јавним бележником, замољен да напишем својеручно, записао и по налогу понти-

фика објавио. Будући спречен другим пословима, другом сам поузданом писару поверио да све речено овде горе запише златним словима. Јавно сам се овде потписао и додао свој уобичајени знак осведочивши веродостојност свега изнетог.

Минијатурy (и писање златним словима)извео је Јоаким Јованов Семболи и плаћено му је

16 лира и 16 солда, а боја и злато су коштали 5 лира и 12 солда.

Јоаким је израдио горњи текст

ЛИСТА РЕФЕРЕНЦИ – REFERENCE LIST

Čanak-Medić M., Popović D., Vojvodić D., Manastir Žiča, Beograd 2014 (D. Popović).

Aringheri, in: Dizionario Bibliografico degli Italiani 4, Rome 1962 (V. de Donato).

Bačić A., O desnici Sv. Ivana Krstitelja sa starosrpskim natpisom u Sieni, Prilozi za književnost, jezik i folklor 9 (1929) 71–82.

Benvoglienti, Bartolomeo, in: Dizionario Biografico degli Italiani 8, Rome 1966 (P. Craveri).

Black R., Education and society in Florentine Tuscany I, Leiden–Boston 2007.

Castiglioni G., Marinelli S., Miniatura veronese del Rinascimento, Ve-rona 1986.

Cignoni, Bernardino, in: Dizionario Biografico degli Italiani 25, Rome 1981 (A. Cornice).

Cignoni M., Bernardino Cignoni. Maestro miniatore del Rinascimento, Florence 1996.

Cugnoni G., Aeneae Silvii Piccolomini Senensis qui postea fuit Pius II Pont. Max Opera inedita descripsit ex Codicibus Chisianis vulgavit notisque illustravit, Atti della R. Accademia dei Lincei 8 (1883) 319–686.

Fondi, Angelo, in: Dizionario Biografico degli Italiani 48, Rome 1997 (C. Zarrilli).

Forteguerri, Giovanni, in: Dizonario Biografico degli Italiani 49, Rome 1997 (P. Franzese).

Gigli G., Le arme delle famiglie nobili di Siena, s.l. 1716.Ilari L., Biblioteca pubblica di Siena: Katalogo 6, Siena 1847.Malavolti O., Dell’ historia di Siena III, Venice 1599.Maretti, Fabio, in: Dizionario biografico degli Italiani 70, Roma 2008

(F. Ciri).

Masetti F., Historiae urbium et regionum Italae rariores XCIX: Notizie istoriche dell’ antica e nobile città di Siena. Lucca 1722.

Popović D., A staurotheke of Serbian provenance in Pienza, Zograf 36 (2012) 157–170.

Siena, in: Enciclopedia Italiana 31, Rome 1936 (A. Mori et al.).Sozzini A., Diario delle cose avvenute in Siena dai 20 Luglio 1550 ai 28

Giugno 1555, Florence 1842.Smith T. B., Steinhoff J. B., Arts as politics in late Medieval and Renais-

sance Siena, Burlington 2012 (D. Norman).Ugurgieri della Berardenga, in: Enciclopedia Italiana – I Appendice,

Rome 1938 (Cecchini, G.).Miranda S., The cardinals of the Holy Roman Church, http://www2.fiu.

edu/~mirandas/catalogs.htm [22.5.2017]:Albret, Louis d’, http://www2.fiu.edu/~mirandas/bios1461.htm#AlbretAmmanati-Piccolomini,Giacomo, http://www2.fiu.edu/~mirandas/

bios1461.htm#AmmannatiBessarion, http://www2.fiu.edu/~mirandas/bios1439.htm#BessarionBorja y Borja, Rodrigo de, http://www2.fiu.edu/~mirandas/bios1456.

htm#BorjaCalandrini, Filippo, http://www2.fiu.edu/~mirandas/bios1448-ii.

htm#CalandriniCapranica, Angelo, http://www2.fiu.edu/~mirandas/bios1460.

htm#CapranicaCarvajal, Juan de, http://www2.fiu.edu/%7Emirandas/bios1446.

htm#CarvajalFortiguerra, Nicolo, http://www2.fiu.edu/~mirandas/bios1460.

htm#FortiguerraLongue il, Richard Olivier de, http://www2.fiu.edu/~mirandas/bi-

os1456-ii.htm#Longueil