Предраг Драгутиновићglasovipisma.pbf.rs/phocadownload/knjige/uvod u novi... ·...

Предраг Драгутиновић

Основе новозаветне науке I: Увод у Нови завет

Београд2010

Пред го вор

Но во за вет на на у ка се ба ви про у ча ва њем но во за вет них тексто ва. Но ви за вет пред ста вља збир ку ра но хри шћан ских спи са ко ји су у то ку пр вих не ко ли ко ве ко ва хри шћан ске ере са ку пље ни и об је ди ње ни у је дан ка нон Све тог пи сма Но вог за ве та. Но ви за вет je до жи вео спе ци фич ну ре цеп ци ју на два по ља жи во та, ко ја су се у ве ли кој ме ри про жи ма ла. Са јед не стра не, он је при мар но књи га Цр кве. Цр ква је та ко ја је ове тек сто ве из не дри ла и у њи ма пре по зна ла аутен ти чан из раз сво је ве ре. Но во за вет ни тек сто ви су у Цр кви од у век за у зима ли по се бан по ло жај. Они су на дах њи ва ли те о ло ги ју, ве ру, мо ли тву, пе сни штво, под виг и ду бо ко ути ца ли на фор ми ра ње хри шћан ског иден ти те та. Са дру ге стра не, Но ви за вет је лите рар на ба шти на људ ског ду ха и кул ту ре, јед на од нај чи та нијих и нај че шће ту ма че них књи га у исто ри ји. Они су нео ту ђи ви део кул тур не ба шти не чо ве чан ства, кул тур ни спо ме ник антич ке књи жев но сти и ге не ра тор људ ског ства ра ла штва кроз ве ко ве. Та ко но во за вет ни тек сто ви до да на да на шњег на дахњу ју мно га умет нич ка до стиг ну ћа сли кар ства, ва јар ства, музи ке, књи жев но сти, по зо ри шта, фил ма. Ре ли гиј ски и естетски но во за вет ни из раз ду бо ко је уре зан у кул тур ни иден ти тет народā ши ром све та. Сход но то ме, из ре ка бла же ног Је ро нима: „Не по зна ва ти Пи смо зна чи не по зна ва ти Хри ста“ (Ig nora tio scrip tu ra rum ig no ra tio Chri sti est) мо гла би се до пу ни ти кон ста та ци јом да не по зна ва ти Пи смо зна чи не по зна ва ти свој соп стве ни кул тур ни иден ти тет, сво је ко ре не, на кра ју не по зна ва ти са мо га се бе и свет у ко ме жи ви мо. Без по зна ва ња би блиј ских тек сто ва Ста рог и Но вог за ве та не мо гу ће је разу ме ти мно ге исто риј ске про це се, мно га умет нич ка до стиг нућа, мно ге те о ло шке спо ро ве са озбиљ ним кул ту ро ло шким после ди ца ма... Исто ри ја чо ве чан ства у ве ли кој ме ри је исто ри ја учин ка би блиј ских тек сто ва. Да би се ти учин ци вред но ва ли и из њих по не што на у чи ло нео п ход но је нај пре по зна ва ти садр жај би блиј ских тек сто ва, као и про це се њи хо вог ту ма че ња и ре цеп ци је кроз исто ри ју.

По ље ин те ре со ва ња увод не но во за вет не на у ке про те же се на тек сто ло ги ју, исто ри ју и књи жев ност. Пр ви том Осно ва но во за вет не на у ке, под на сло вом Увод у Но ви за вет, по че так је јед ног ши рег про јек та, ко ји има за циљ да срп ској чи та лачкој пу бли ци пру жи основ не уви де у ста ње са вре ме не увод не но во за вет не на у ке, и пред ста вља не ку вр сту про ле го ме не за то мо ве ко ји сле де: Осно ве но во за вет не на у ке II: Би блиј ска ер ми нев ти ка Но вог за ве та и Осно ве но во за вет не на у ке III: Свет Но вог за ве та. При ло же на књи га је осми шље на као тео ло шки увод. Та кав при ступ при ме рен је зах те ви ма са мих би блиј ских тек сто ва, ко ји же ле да бу ду чи та ни као те о ло шки тек сто ви, као све до чан ства исто риј ског де ло ва ња Бо жи јег у лич но сти Ису са Хри ста. Сви тек сто ви Но вог за ве та на овај или онај на чин го во ре о овом до га ђа ју: они про по ве да ју једин стве ну Бо жи ју ини ци ја ти ву ко ја се од и гра ла у Хри сто вој лич но сти и ње не по сле ди це по по сто ја ње и сми сао све та и чо ве ка. Исто вре ме но, они же ле да оја ча ју већ по сто је ћу ве ру ра них хри шћан ских за јед ни ца, од но сно да при зо ву ве ри оне ко ји ни су у Цр кви. Циљ при ло же не књи ге ја да сва ком за инте ре со ва ном чи та о цу бу де увод ни и про прат ни при руч ник при ли ком чи та ња са мог Но вог за ве та. Но во за вет ни тек сто ви су древ ни, ан тич ки тек сто ви, на пи са ни у кон крет ним историј ским усло ви ма ко ји да на шњим љу ди ма мо гу би ти стра ни и не по зна ти. Тај мо ме нат стра но сти и не по зна то сти Би бли је че сто оте жа ва раз у ме ва ње тек сто ва. Сто га је за сва ко чи та ње Но вог за ве та са раз у ме ва њем нео п ход но упу ћи ва ње у основне ка рак те ри сти ке све та у ком он на ста је и про бле ме ве за не за текст. У при ло же ној књи зи би ће из не ти на уч ни про бле ми и ре зул та ти са вре ме не но во за вет не на у ке.

Се кун дар на ли те ра ту ра из обла сти но во за вет не на у ке нала зи се у екс пан зи ји. Све до ци смо хи пер про дук ци је ли те рату ре на све те ме ве за не за би блиј ска ис тра жи ва ња: ни ти ма ње по обим у књи ге, ни ти ви ше љу ди ко ји се њоме на уч но ба ве. У овој књи зи упу ћи ва ња на се кун дар ну ли те ра ту ру све де на су на нео п ход ни ми ни мум, по што по сто ји низ дру гих при ручни ка из уво да у Но ви за вет ко ји су до ступ ни срп ском чи тао цу, као и мно штво ли те ра ту ре у елек трон ском об ли ку. Опшир но су при ло же ни ма ње до ступ ни по да ци о па три стич ким ко мен та ри ма на по је ди не књи ге, док је од мно штва еди ци ја

ко мента ра на Но ви за вет ег зем плар но на ве ден са мо од го вара ју ћи том из ЕКК (Evan ge lisch-Kat ho lischer Kom men tar) на не мач ком и AncB (The An chor Yale Bi bel Com men ta ri es) на енгле ском је зи ку.

Књи гу по све ћу јем пр вен стве но сво јим сту ден ти ма те о логи је, али се на дам да ће она би ти ко ри сна сви ма ко ји же ле да се бли же упо зна ју са окол но сти ма на стан ка Но вог за ве та, који је, као дру ги део ка но на Би бли је, те мељ на шег цр кве ног и кул тур ног иден ти те та.

СА ДР ЖАЈ

1. Увод1.1. По треб ност, за да так и циљ увод не на уч не ди сци пли не1.2. Те о ло шка ре ле вант ност Уво да у Но ви за вет1.3. Кра так пре глед исто ри ја та но во за вет не иса го ги ке1.4. Мо дел при ло же ног при руч ни ка

2. Оп шта по ма га ла за про у ча ва ње Но вог за ве та2.1. Из во ри2.2. По ма га ла за пре во де и рад са из во ри ма2.3. Из бор из по моћ не ли те ра ту ре

3. Ка нон Све тог пи сма Но вог за ве та3.1. Но ви за вет као је дин ство у раз ли чи то сти3.2. Исто ри ја и те о ло ги ја но во за вет ног ка но на

4. Ра но хри шћан ска хро но ло ги ја4.1. Ап со лут на и ре ла тив на хро но ло ги ја4.2. Апо стол ско и по ста по стол ско до баЕкс курс: Јо сиф Фла ви је

5. Ра но хри шћан ски спи си из ван ка но на Но вог за ве та5.1. Апо стол ски оци5.2. Апо криф ни спи си5.3. Из да ња

6. Усме но хри шћан ско пре да ње – пред ли те рар не фор ме (из ван тек сто ва ка нон ских еван ђе ља)

7. Лич ност и спи си апо сто ла Па вла7.1. Апо стол Па вле7.2. Основ не ка рак те ри сти ке ми си је апо сто ла Па вла7.3. Основ не ка рак те ри сти ке епи сто лар не књи жев но сти у анти ци и по сла ни це апо сто ла Па вла7.4. Збир ка по сла ни ца апо сто ла Па вла7.5. Књи жев на вр ста пи сма и фор ма Па вло вих по сла ни ца А. По че так пи сма Б. Кор пус пи сма

В. За вр ше так пи смаЕкс курс: Па вле и ју деј ство7.6. По сла ни це апо сто ла Па вла7.6.1. По сла ни ца пр ва Со лу ња ни ма7.6.2. По сла ни ца Га ла ти ма7.6.3. По сла ни ца пр ва Ко рин ћа ни ма7.6.4. По сла ни ца дру га Ко рин ћа ни ма7.6.5. По сла ни ца Фи ли пља ни ма7.6.6. По сла ни ца Фи ли мо ну7.6.7. По сла ни ца Ри мља ни ма7.6.8. По сла ни ца дру га Со лу ња ни ма7.6.9. По сла ни ца Ко ло ша ни ма7.6.10. По сла ни ца Ефе сци ма7.6.11. Па стир ске по сла ни цеЕкс курс: Две хро но ло ги је на стан ка по сла ни ца апо сто ла Павла7.7. Аутен тич ност и псе у до ним ност у спи си ма Но вог за ве та

8. На ста нак си ноп тич ких еван ђе ља – од усме них пре да ња до пи са не ре чи8.1. Са вре ме ни мо де ли си ноп тич ког пре да ња8.2. Еван ђе ља као исто риј ски из во ри о лич но сти Ису са Христа

9. Си ноп тич ка еван ђе ља9.1. Кра так при каз си ноп тич ког про бле ма9.1.1. Увод у те ма ти ку9.1.2. Ли те рар ни од но си из ме ђу пр ва три еван ђе ља9.1.3. Оп ште вред но ва ње ре зул та та си ноп тич ких ис тра жи вања9.2. Q – Из вор из ре ка (Lo gi en qu el le)9.2.1. Основ не ка рак те ри сти ке Из во ра из ре ка9.3. Еван ђе ље по Мар ку9.4. Еван ђе ље по Ма те ју9.5. Еван ђе ље по Лу ки9.6. Де ла апо стол ска

10. Јо ва нов ски спи си10.1. Еван ђе ље по Јо ва ну

Спи сак скра ће ни ца

Но ви за ветМт Еван ђе ље по Ма те јуМк Еван ђе ље по Мар куЛк Еван ђе ље по Лу киЈн Еван ђе ље по Јо ва нуДап Де ла апо стол скаРим По сла ни ца Ри мља ни ма1Кор Пр ва по сла ни ца Ко рин ћа ни ма2Кор Дру га по сла ни ца Ко рин ћа ни маГал По сла ни ца Га ла ти маЕф По сла ни ца Ефе сци маФил По сла ни ца Фи ли пља ни маКол По сла ни ца Ко ло ша ни ма1Сол Пр ва по сла ни ца Со лу ња ни ма2Сол Дру га по сла ни ца Со лу ња ни ма1Тим Пр ва по сла ни ца Ти мо те ју2Тим Дру га по сла ни ца Ти мо те јуТит По сла ни ца Ти туФлм По сла ни ца Фи ли мо нуЈев По сла ни ца Је вре ји маЈак По сла ни ца Ја ко вље ва1Пет Пр ва по сла ни ца Пе тро ва1Пет Дру га по сла ни ца Пе тро ва1Јн Пр ва по сла ни ца Јо ва но ва2Јн Дру га по сла ни ца Јо ва но ва3Јн Тре ћа по сла ни ца Јо ва но ваЈуд По сла ни ца Ју ди наОтк От кри ве ње Јо ва но во

Апо криф ни спи сиЕв Наз На за рен ско еван ђе љеЕвЕв Еви о нит ско еван ђе љеЕвЈев Је вреј ско еван ђе љеЕв Том То ми но еван ђе љеЕвЕг Еги пат ско еван ђе љеЕв Пет Пе тро во еван ђе ље

Ев Фил Фи ли по во еван ђе љеПро тЈак Про то ја ко вље во еван ђе љеЕвЈуд Ју ди но еван ђе љеДАнд Де ла Ан дри ји наДЈн Де ла Јо ва но ваДПав Де ла Па вло ваДПет Де ла Пе тро ваДТом Де ла То ми наОт кПет От кри ве ње Пе тро во

Цр кве ни пи сци

Апо стол ски оциДид Ди да хи (Уче ње Два на е сто ри це апо сто ла)Варн По сла ни ца Вар на ви на1Клим Пр ва Кли мен то ва по сла ни ца Ко рин ћа ни ма2Клим Дру га Кли мен то ва по сла ни ца Ко рин ћа ни маИгн По сла ни це Иг на ти ја Ан ти о хиј скогИг нЕф По сла ни ца Ефе сци маИг нМагн По сла ни ца Маг не жа ни маИгнТрал По сла ни ца Тра ли јан ци маИг нРим По сла ни ца Ри мља ни маИг нФи лад По сла ни ца Фи ла дел фиј ци маИг нПол По сла ни ца По ли кар пуИгнСмир По сла ни ца Смир ња ни маПФил По сла ни ца По ли кар по ва Фи ли пља ни маПСтрад По ли кар по во стра да њеФраг Па пи је ви фраг мен тиДи ог По сла ни ца Ди ог не туЈПаст Јер мин па стир

Оста ли цр кве ни пи сциЦИ Ев се ви је Ке са риј ски, Hi sto ria ec cle si a sti caAdvHa er Ири неј, Adver sus ha e re sesHa er Епи фа ни је Ки пар ски, Ha e re ses (Pa na rion)Apol Ју стин, Apo lo giaDial Ју стин, Di a lo gus cum Trypho neAdvMarc Тер ту ли јан, Adver sus Mar ci o nemDe Bapt Тер ту ли јан, De bap ti si mo

De Princ Ори ген, De prin ci pi isStrom Кли мент Алек сан дриј ски, Stro ma te isCon sE vang Ав гу стин, De con sen su Evan ge li sta rumHom Mat Јо ван Зла то уст, Ho mi lia in Mat the um

Ан тич ки пи сциAnn Та цит, АnnalesBell Јо сиф Фла ви је, De bel lo Ju da i coAnt Јо сиф Фла ви је, An ti qu i ta tes Ju da i caeVi ta Јо сиф Фла ви је, Vi taAp Јо сиф Фла ви је, Con tra Api o nemAdvPag Оро си је, Hi sto ria adver sum pa ga nosOpif Mund Фи лон Алек сан дриј ски, De opi fi cio mun di IIILeg Gai Фи лон Алек сан дриј ски, Le ga tio ad Ga i umSpec Leg Фи лон Алек сан дриј ски, De spe ci a li bus le gi busVi ta Dom Све то ни је, Vi ta Do mi ti a niVi ta Ner Све то ни је, Vi ta Ne ro nisVi taC laud Све то ни је, Vi ta Cla u diiVi ta Tib Све то ни је, Vi ta Ti be riiHist Ди он Ка си је, Hi sto riaStra bon Стра бон, Ge i o grap hi caPro Flacc Ци це рон, Pro L. Flac co ora tioFam Ци це рон, Epi stu lae ad Fa mi li a resMor Плу тарх, Mo ra liaMet Апу леј, Me ta morp ho se ou li bri XIPe ri eg Па у са ни ја, Pe ri e gi se isEp Пли ни је Мла ђи, Epi stu laeVitPyth Јам блих, De Vi ta Pytha go ri caCels Келс, Ἀληθής λόγος

Оста ле скра ће ни цеLXX Сеп ту а гин та (пре вод Се дам де се то ри це)EKK Evan ge lisch-Kat ho lischer Kom men tar zum Ne uen Te sta mentAncB The An chor Yale Bi ble Com men ta ri esΒΕΠΕΣ Βιβλιοθήκη Ελληνών Πατέρων και Εκκλησιαστικών ΣυγγραφέωνΕΠΕ Έλληνες Πατέρες της Εκκλησίας

ΕΚΔ Ερμηνεία Καινής Διαθήκης. Σειρά ερμηνευτικώνMPG Mig ne, Pa tro lo gia Gra e caMPL Mig ne, Pa tro lo gia La ti naSC So ur ces Chréti en nesCJHNT Cor pus Ju da eo-hel le ni sti cum No vi Te sta men tiPKNT Papyro lo gischer Kom men tar zum Ne uen Te sta mentNTP No vum Te sta men tum Pa tri sti cumNTA New Te sta ment Ab stractsQ Из вор из ре ка (Q=Лк)с сле де ћи стих, стра на или го ди насс сле де ћи сти хо ви, стра не или го ди непар. па ра лел на ме ста (код си ноп ти ка)ст. стих или сти хо вигл. гла ва или гла веуп. упо ре диР па пи рус

12


13

Увод у Нови Завет

1. Увод

1.1. По треб ност, за да так и циљ увод не на уч не ди сци пли неЗбир ка 27 но во за вет них књи га

Еванђеља Дела апостолска Посланице Откривење

4 1 21 1Но ви за вет је збир ка 27 ра но хри шћан ских спи са ко ји су наста ја ли у пе ри о ду од око 70 го ди на (од 50. до 120. го ди не после Хри ста). Пи са ни су ши ром Рим ске им пе ри је (од Си ри је, пре ко Ма ле Ази је и Грч ке, до Ри ма) и по ти чу од раз ли чи тих ауто ра, ка ко ју де о хри шћа на та ко и хри шћа на из не зна бо штва. Сва три мо мен та – ре ла тив но дуг вре мен ски пе ри од, ши ро ка ге о граф ска рас про стра ње ност, раз ли чи тост аутор ства – ве ома су ва жни за раз у ме ва ње све тих тек сто ва хри шћан ске Цркве, ко ји су на кнад но са ку пље ни у ка нон Но вог за ве та:

1) Вре мен ски пе ри од у ком на ста ју но во за вет ни спи си није дуг, на ро чи то ка да се има у ви ду пе ри од на стан ка и са купља ња ста ро за вет них спи са. Ме ђу тим, пе ри од у ком на ста ју ови спи си био је ве о ма зна ча јан, шта ви ше кри ти чан за хришћан ску Цр кву и њен по ло жај у све ту у ком на ста је и де лу је. Смрт и вас кр се ње Хри сто во, по чет не не до у ми це код уче ни ка, по че так про по ве ди вас кр се ња Хри сто вог, ми си ја ко ја по чи ње у Је ру са ли му и сти же до Ри ма и ра зни те о ло шки и цр кве ни про бле ми ко ји су је пра ти ли, апо стол ски ауто ри те ти и њи хов не ста нак са исто риј ске сце не, про бле ми са ко ји ма се су срећу цр кве не за јед ни це у хе ле ни стич ком све ту – ови и мно ги дру ги еле мен ти би ли су ка рак те ри стич ни за пе ри од у ком наста ју но во за вет ни спи си. Сви они се, на овај или онај на чин, ба ве те ма ма ко је су за о ку пља ле ве ру ју ће цр кве не за јед ни це. Ти про бле ми су у ве ли кој ме ри би ли усло вље ни исто риј ским тре нут ком у ком се Цр ква на ла зи ла.

2) Та ко ђе је бит на чи ње ни ца да но во за вет ни спи си на стају на про сто ри ма го то во це ло куп ног та да по зна тог све та. За раз у ме ва ње јед ног но во за вет ног спи са ва жно је зна ти ме сто ње го вог на стан ка (нпр. Ко ринт, Со лун), по што су те ме ко је се об ра ђу ју че сто ло кал ног ка рак те ра, а тек се кун дар но, из на

14


чи на на ко ји их по је ди ни ауто ри об ра ђу ју, мо же се из ве сти њи хов оп шти те о ло шки ка рак тер.

3) Но во за вет не спи се Цр ква са гле да ва као на дах ну те једним Ду хом Бо жи јим, при че му се, ме ђу тим, у њи ма на ла зе тео ло шки из ра зи раз ли чи тих љу ди, ко ји су у сво је спи се утка ли соп стве ни, лич ни до жи вљај ве ре, лич на ис ку ства и ис ку ства сво јих цр кве них за јед ни ца. Сва ки но во за вет ни спис је ак ту елан за сво је вре ме и из ра жа ва те о ло шку од го вор ност исто ријског, про стор ног, лич ног и цр кве ног тре нут ка у ком на ста је.

Пред ме ти ко ји ма се ба ви увод на на у ка су сле де ћи:1) Ка нон (исто ри јат и те о ло ги ја)2) Об ра да по је ди нач них спи са кроз при зму сле де ћих те ма:

а) Струк ту ра тек стаб) Пи та ње аутор ства спи сав) Ме сто и вре ме на стан ка спи саг) Ре ци пи јен ти (адре са ти)д) Ли те рар ни ин те гри тет тек стађ) Пре да ња и из во ри ин те гри са ни у списе) Те о ло шка по ру ка, ак цен ти у спи су

1.2. Те о ло шка ре ле вант ност Уво да у Но ви за ветБи блиј ска те о ло ги ја се ба ви те о ло шким пој мо ви ма, фор му лаци ја ма и ми сли ма, она ко ка ко се они ја вља ју у би блиј ским тексто ви ма. Основ но пи та ње ко је се по ста вља ка да су у пи та њу би блиј ске увод не на у ке је сле де ће: да ли је би блиј ска иса го гика (од грч ке ре чи „εἰσαγωγή“) те о ло шка ди сци пли на, тј. у коли кој ме ри по зна ва ње, при ку пља ње и си сте ма ти за ци ја уводних те ма до при но си те о ло ги ји као по ку ша ју из ра жа ва ња ве ре у пој мов ним, ра ци о нал ним ка те го ри ја ма? Од од го во ра на ово пи та ње за ви си ле ги тим ност и по треб ност ба вље ња увод ним те ма ма у окви ру те о ло шких сту ди ја. Тек са ус по ста вља њем јед не жи ве и ди на мич не ве зе из ме ђу увод них на у ка, ту ма че ња Но вог за ве та и те о ло ги је мо же се увод ним те ма ма да ти смисао, уко ли ко оне не тре ба да пред ста вља ју циљ са ми ма се би.

Да би се до шло до исто риј скоте о ло шког кон тек ста ново за вет них спи са по треб но је од ре ди ти окол но сти у ко ји ма они на ста ју, као и окол но сти у ко ји ма на ста је ка нон Но вог за ве та. На пу ту тра же ња исто риј скоте о ло шког кон тек ста

15


но во за вет них тек сто ва не за о би ла зна је исто риј скокри тичка ме то да, ко ја по ку ша ва да са гле да тек сто ве у кон крет ној исто риј ској си ту а ци ји у ко јој они на ста ју. То кон крет но зна чи да те о ло ги ја ни ка да ни је би ла без вре мен скован про стор ни апел, већ се мо ра по ћи од то га да те о ло ги ја на из ве стан на чин из ра ста из кон крет ног исто риј ског кон тек ста. То из ра ста ње под ра зу ме ва исто риј ску усло вље ност тек сто ва, као и од ре ђени раз вој у сми слу људ ског усва ја ња бо жан ске исти не и из ража ва ња от кри вењ ских чи ње ни ца. Ово је еви дент но у са мим но во за вет ним тек сто ви ма. Не ко ли ко при ме ра из те о ло шке те ма ти ке Но вог за ве та мо гу да по твр де ову те зу:

1) Об ре за ње (περιτομή) као бо го слу жбе носа бор ни акт уво ђе ња јед не лич но сти му шког по ла у за јед ни цу иза бра ног на ро да Изра и ла, и ти ме у по се бан од нос са Бо гом, у ра ном хри шћан ству си риј скопа ле стин ске тра ди ци је ни је до во ђен у пи та ње, и са мим тим у нај ра ни јој хри шћан ској те о ло ги ји нема бо го слов ске ре флек си је ове те ма ти ке. Да је то за и ста би ло та ко све до че тра ди ци о нал ни на ра тив ни де ло ви ко ји су са чува ни у еван ђе љи ма. На ро чи то је за ни мљи во да и са ми еванђе ли сти – ко ји су сво је тек сто ве са ста вља ли знат но ка сни је, и ко ји ма про бле ма ти ка об ре за ња хри шћа на из мно го бо штва као усло ва за уче шће у хри шћан ској за јед ни ци ни је мо гла бити не по зна та – не на ла зе за сход но да у еван ђе љи ма на би ло ко ји на чин про бле ма ти зу ју об ре за ње. На об ре за ње се гле да као на при ро дан до га ђај у жи во ту јед ног Изра ил ца, па и самог Ису са Хри ста као при пад ни ка на ро да Изра и ла (Лк 1, 59; 2, 21). Об ре за ње се раз у ме ва као од ота ца пре да то, а ре ла тиви зу је се са мо по во дом пре ко ра упу ће ног Хри сту у ве зи са кр ше њем су бо те (уп. Јн 7, 22–23). Је ди но Еван ђе ље по То ми, ина че не ка нон ско и не што ка сни је на ста ло у од но су на чети ри ка нон ска еван ђе ља, из ве шта ва да је сам Исус Хри стос ре ла ти ви зо вао об ре за ње, да ју ћи му ду хов ну ди мен зи ју, што опет упу ћу је на гно стич ки ка рак тер овог еван ђе ља и по ку шај про јек то ва ња те о ло шких ста во ва по је ди них кру го ва II ве ка на про шлост у на сто ја њу да се за њих за до би је пре дањ ски леги ти ми тет ко ји по ти че од са мог Хри ста (Ев Том 53: „Уче ни ци му ре ко ше: Об ре за ње – ко ри сти ли оно или не? Он [Исус] им ре че: ако би [неш то] ко ри сти ло он да би [вас] ваш отац од мајчи не утро бе за чи њао об ре за не. Али истин ско об ре за ње у

16


ду ху има пу ну ко ри сност“). Пот пу но дру га чи ја сли ка у по гледу об ре за ња на ла зи се у спи си ма апо сто ла Па вла. Апо стол се на ла зи у си ту а ци ји у ко јој об ре за ње пред ста вља ствар ни про блем са ко јим он мо ра да се ухва ти у ко штац, не ма ју ћи при том на рас по ла га њу не ку ра ни ју хри шћан ску те о ло ги ју об ре за ња ко ја би му би ла пре да та од ра ни јих цр кве них учите ља. Он чак мо ра да се су о чи са про бле мом ко ји до не давно и ни је био про блем. Но во на ста ле окол но сти зах те ва ле су те о ло шко пре о сми шља ва ње об ре за ња као ре ли гиј ског ак та. Це ло куп но те о ло шко про ми шља ње апо сто ла Па вла о об реза њу има за циљ да ука же на је дин стве ност до га ђа ја Хри ста, ко ји уки да об ре за ње као услов за сту па ње у Цр кву, за јед ни цу са Бо гом. Об ре за ни не ка оста ну об ре за ни (1Кор 7, 17–20), али они ко ји то ни су ни је по треб но да се об ре зу ју да би за до би ли бла го дат и спа се ње, за то што бла го дат и спа се ње по ти чу од Ису са Хри ста (уп. нпр. Рим 3, 23–31; 15, 8; Гал 2, 16 и сл.), а не од не ка квог људ ског ак та, ма кар то би ло и од ота ца пре да то об ре за ње. Ка ко об ја сни ти пре ћут но одо бра ва ње об ре за ња у еван ђел ским спи си ма и гр че ви ту бор бу апо сто ла Па вла против оба ве зно сти об ре за ња за хри шћа не из мно го бо штва? Да ли се апо стол Па вле уда љио од ра но хри шћан ског бо го сло вља и прак се? Да би се овај про блем са гле дао у кон тек сту ра ног хри шћан ства по треб но је ука за ти на уло гу об ре за ња у ју дејству и уло гу об ре за ња у Цр кви, она ко ка ко су је схва та ли заго вор ни ци об ре за ња про тив ко јих се апо стол Па вле бо рио. У ју деј ству је об ре за ње го то во по пра ви лу би ло чин ко ји се вр шио над ма лом де цом (у осми дан), те са мим тим ни је би ло лич ни ис по вед ни акт. Као та кво, оно ни је би ло про бле ма тично у хри шћан ској те о ло ги ји, све док по је ди ни ју де о хри шћа ни ни су по че ли да зах те ва ју од од ра слих мно го бо жа ца ко ји су хте ли да сту пе у Цр кву да се обре жу. За апо сто ла Па вла то је би ло не до пу сти во, јер је у том слу ча ју об ре за ње по ста ја ло испо вед ни акт За ко на, ко ји ре ла ти ви зу је до га ђај Хри ста у ком се За кон уки да, од но сно пре ста је да бу де по сред ник из ме ђу Бо га и чо ве ка. По Па влу, спа се ње је са мо и је ди но у Хри сту, док За кон не ко ри сти ни шта, као ни об ре за ње (Гал 3, 11; 5, 2). На овом при ме ру ја сно се уви ђа ди на ми ка те о ло ги је ко ја се, су о че на са но вим, до та да не по зна тим иза зо ви ма, увек из нова по зи ци о ни ра у од но су на про бле ме.

17


2) Још је дан при мер кон тек сту а ли зо ва не те о ло ги је у мисли апо сто ла Па вла је од нос апо сто ла мно го бо жа ца пре ма соп стве ном, је вреј ском на ро ду. У сво јој пр вој по сла ни ци апостол Па вле не ште ди на оштрим, го то во апо ка лип тич ним речи ма ко ји ма опи су је сво је су на род ни ке (уп. 1Сол 2, 14–16). Из ових сти хо ва би се мо гао иш чи та ти не по мир љив став апо стола пре ма Је вре ји ма. Ме ђу тим, по гре шно би би ло у овим стихо ви ма тра жи ти оп шти став апо сто ла Па вла пре ма Је вре ји ма као на ро ду. Он се у овом тек сту освр ће пре све га на кон крет не Је вре је ко ји тла че „Цр кве у Ју де ји“ (1Сол 2, 14), од ко јих је и сам пу но про па тио (2, 15). У овим сти хо ви ма не ма ни ка квог програм скопро роч ког ан ти ју да и зма. Слич но је и у По сла ни ци Га ла ти ма, ко ја је плод су ко ба са ло кал ним ју де о хри шћан ским про по вед ни ци ма ко ји су, по Па влу, мла дим Цр ква ма Га ла ти је по ку ша ли да на мет ну ју деј ство као те о ло шкоекли си о ло шки прин цип, из вр ћу ћи на тај на чин Еван ђе ље Ису са Хри ста. Међу тим, и по ред те шких ре чи упу ће них на ра чун За ко на, ни у овој по сла ни ци не мо же би ти ре чи о не ком оп штем ста ву о Је вре ји ма као на ро ду, ни ти о про це ни њи хо ве исто риј скоесха то ло шке суд би не. Је ди ни пра ви бо го слов ски трак тат ко ји је апо стол Па вле на пи сао о Је вре ји ма, у гл. 9–11 ње го ве по следње по сла ни це, упу ће не Ри мља ни ма (де се так го ди на по сле Пр-ве по сла ни це Со лу ња ни ма!), из раз је пу не зре ло сти те о ло га и ми си о на ра Па вла. Овај ве ли чан стве ни осврт на иден ти тет и суд би ну Изра и ла мо же се по сма тра ти као „за вет“ (Рим 11, 27) ве ли ког апо сто ла, ко ји са стреп њом, ве ром и на дом гле да на бу дућ ност сво га на ро да (11, 25–36). Ако је, да кле, у спи си ма апо сто ла Па вла мо гу ће на ћи ге не ра лан став пре ма Је вре ји ма, он да се он си гур но не мо же тра жи ти у 1Сол и Гал, већ са мо у По сла ни ци Ри мља ни ма. На овом при ме ру се ја сно ви ди у ко јој ме ри је по зна ва ње окол но сти на стан ка јед ног но во за вет ног спи са бит но за раз у ме ва ње по је ди нач них те о ло шких ис ка за.

3) Та ко ђе ка рак те ри сти чан при мер је схва та ње бра ка у синоп тич ким еван ђе љи ма и код апо сто ла Па вла. Си ноп тич ко пре да ње по ка зу је тен ден ци ју ка осу ди раз во да бра ка уоп ште (уп. Лк 16, 18; Мк 10, 12 и Ма те јев за хват у ци љу снис хо ђе ња у 19, 9:„осим за пре љу бу“). Ме ђу тим, код апо сто ла Па вла, у јед ној про ме ње ној исто риј ској и со ци јал ној си ту а ци ји, ка да се ја вља ју ме шо ви ти бра ко ви из ме ђу хри шћа на и не хри шћа на

18


ко ји су у си ноп тич ком пре да њу још увек би ли не за ми сли ви, до ла зи до из ве сног при ла го ђа ва ња и ре ла ти ви за ци је тра дици о нал ног схва та ња раз во да. Апо стол Па вле до зво ља ва развод из ме ђу хри шћа на и не хри шћа на, уко ли ко ини ци ја ти ва за раз вод до ђе од не хри шћан ског брач ног парт не ра (1Кор 7, 15). У овом слу ча ју апо стол ни је ино ва тор ко ји иг но ри ше пре дање, већ од го вор ни бо го слов ко ји по ку ша ва да ме ри лом Еванђе ља од го во ри на но во на ста ле иза зо ве у хри шћан ским за једни ца ма. Ње го во снис хо ђе ње ука зу је на свест о кон крет ним ре ал но сти ма (у овом слу ча ју не под но шљи вим те шко ћа ма који ма мо же би ти из ло жен је дан „ме шо ви ти брак“). Али ни при овом чо ве ко љу би вом ак ту апо стол не про пу шта да под се ти сво је хри шћа не на про ла зност об лич ја ово га све та и по требу усме ре но сти соп стве ног иден ти те та ка бу дућ но сти (1Кор 7, 29сс). У том по гле ду, апо стол чу ва пре дањ ско до во ђе ње у ве зу бра ка са ес ха то ло ги јом (уп. нпр. Мт 19, 12; 22, 30). Да би се но во зав ет ни тек сто ви ко ји го во ре о бра ку мо гли аде кват но ту ма чи ти нео п ход но је по зна ва ти окол но сти њи хо вог на станка, у овом слу ча ју окол но сти на стан ка си ноп тич ких пре да ња и тек сто ва апо сто ла Па вла.

4) Ка да се тек сто ви ма Но вог за ве та по ста ви пи та ње ка ко они са гле да ва ју од нос Цр кве пре ма др жа ви, нај че шће се по сеже за ме ста као што су Рим 13, 1–7 или по је ди ни од лом ци из От кри ве ња Јо ва но вог. Оно што од мах иза зи ва не до у ми цу је чи ње ни ца да апо стол Па вле по зи ва хри шћа не у Ри му на послу шност вла сти ма, шта ви ше при пи су је вла сти ма бо жан ско по ре кло (Рим 13, 1: „Οὐ γὰρ ἔστιν ἐξουσία εἰ μὴ ὑπὸ θεοῦ“), док про рок Јо ван у рим ској др жа ви ви ди ва ви лон ску блуд ни цу ко ја је про тив на Бо гу (нпр. Јн 17–18). Ја сно је да се уз по моћ ова два при сту па не мо же до ћи до не ког оп штег ста ва Но вог за ве та пре ма од но су из ме ђу Цр кве и др жа ве. Оно што је потреб но има ти у ви ду је да, у мо мен ту ка да апо стол Па вле пише По сла ни цу Ри мља ни ма, ни у Ко рин ту ода кле Па вле пи ше, ни у Ри му где се на ла зе ре ци пи јен ти, ни ти на дру гим ме сти ма где по сто је хри шћан ске за јед ни це не тра ју план ски и си стемат ски про го ни хри шћа на. Уоп ште узев, апо стол Па вле ни је имао не га тив них ис ку ста ва са вла сти ма као вла сти ма, већ је увек био жр тва ин три га ко је су по ти ца ле од Је вре ја, ко ји су ње го ву про по вед пред ста вља ли као про бле ма тич ну не са мо

19


за њих, већ и за дру штво уоп ште (уп. нпр. 2Кор 11, 24; Дап 18). Са дру ге стра не, От кри ве ње Јо ва но во на ста је у јед ној ради кал но про ме ње ној исто риј ској си ту а ци ји, кра јем I ве ка, у вре ме вла да ви не До мен ти ја на, ка да се хри шћан ске за јед ни це Ма ле Ази је на ла зе ако не под си сте мат ским про го ном, он да сва ка ко под ве ли ким при ти ском. Јо ван се обра ћа хри шћа нима ко ји се на ла зе у опа сно сти да бу ду жр тве ло кал них про гона, али и да под лег ну ис ку ше њу со ци јал не ин те гра ци је, ко ја је у рим ско до ба увек под ра зу ме ва ла ин те гра ци ју у вер ски живот око ли не и са мим тим дис тан ци ра ње од хри шћан ства. Тако, Па вле и про рок Јо ван, ску па са сво јим за јед ни ца ма, имају раз ли чи та ис ку ства од но са вла сти пре ма др жа ви, и из тих ис ку ста ва про ис ти че и њи хо во те о ло шко вред но ва ње истих. И на овом при ме ру ви ди се ди на ми ка но во за вет не те о ло ги је, ко ја не ну ди оп ште ре цеп те и де фи ни ци је, већ из ви ре из дожи вља ја и исто риј ског кон тек ста.

Слич ни би се при ме ри мо гли још ни за ти, баш због тога што је те о ло ги ју Но вог за ве та мо гу ће са гле да ти је ди но по прин ци пу опи са ном на овим при ме ри ма. То зна чи да њу ни је мо гу ће раз у ме ти без по зна ва ња „спољ них фак то ра“ и окол ности у ко ји ма она на ста је, а ко је про у ча ва увод на но во за вет на на у ка. Но во за вет ни тек сто ви су плод до жи вља ја јед не но ве реал но сти ве ре и по ку шај сло ве сног из ра жа ва ња тог до жи вљаја као све до че ња, та ко да он бу де при јем чив и пре по зна тљив дру го ме. Ме ђу тим, то све до че ње ни је мо но лит но и ока ме њено, већ се увек од ви ја у исто ри ји, ко ја до но си про ме не, но ва пи та ња, но ве иза зо ве. Те о ло шки про фи ли са но чи та ње и ту маче ње Но вог за ве та ни је мо гу ће без по зна ва ња увод них те ма.

1.3. Кра так пре глед исто ри ја та но во за вет не иса го ги кеU. Schnel le, Ein le i tung in das Ne ue Te sta ment, Göttingen, 62007; Κ. Ι. Μπελέζου, Χρυσόστομος. Η χρονολογική ταξινόμηση των παύλειων επιστολών, Αθήνα, 22005; Mar ga ret M. Mitchell, The He a venly Trum pet: John Chryso stom and the Art of Pa u li ne In ter pre ta tion, Tübin gen, 2000; P. Po korný, U. Hec kel, Ein le i tung in das Ne ue Te sta ment. Se i ne Li te ra tur und The o lo gie im Über blick, Tübin gen, 2007.

Иако се цр кве ни оци ни су у пр вој ли ни ји ин те ре со ва ли за увод не би блиј ске те ме, по го то во не на на чин на ко ји се оне

20


про у ча ва ју да нас, у па три стич кој ег зе ге зи су по сто ја ла из узет на до стиг ну ћа на овом по љу. Је дан од нај у пе ча тљи ви јих при ме ра у древ ној иса го ги ци је на уч ни рад Ори ге на (†254) ко ји се ба вио кри ти ком тек ста, тј. из на ла же њем из вор ног библиј ског тек ста. Та ко ђе, рад св. Јо ва на Зла то у ста на по љу хроно ло ги за ци је по сла ни ца апо сто ла Па вла пред ста вља зна ча јан мо ме нат у исто ри ји би блиј ске иса го ги ке. Он је пр ви хри шћански ту мач ко ји је, ко ри сте ћи се фи ло ло шким и исто риј ским са зна њи ма сво га вре ме на, по ку шао да хро но ло шки рас по реди спи се апо сто ла Па вла, та ко да се чак и са са вре ме не тачке гле ди шта мо же ре ћи да је то ура дио ве о ма успе шно. Јо ван Зла то уст је сма трао да хро но ло ги за ци ја Па вло вих по сла ни ца по се ду је ер ми нев тич ку ре ле вант ност, уоста лом као и дру ге увод не те ме ко је је ве ли ки отац Цр кве уно сио у увод ну реч (λόγος οἰκοδομῆς) и од го ва ра ју ће про и ми ју ме (προοίμια) ко ји су прет хо ди ли ње го вим про по ве ди ма на би блиј ске те ме. Дакле, још у па три стич ком пе ри о ду по сто ја ло је ин те ре со ва ње за увод не те ме и пре по зна ван је њи хов ер ми нев тич ки зна чај.

Кри тич ко про у ча ва ње Би бли је и ин те ре со ва ње за лите рар ни сми сао ње них тек сто ва от по че ло је у XVI и XVII ве ку. Про у ча ва ње Би бли је уз по моћ исто ри је и фи ло ло гије ве зу је се за че ти ри име на: Ера змо Ро тер дам ски (Era smus, 1469–1536), Ху ан Мал до на до (Juan Mal do na do, 1534–1583), Хуго Гро ти јус (Hu go Gro ti us, 1583–1645) и Ри шар Си мон (Ric hard Si mon, 1638–1712). Си мон се сма тра уте ме љи ва чем кри тич ке би бли сти ке и увод них би блиј ских на у ка (иса го ги ке), ма да је он сам сма трао да исто ри ја мо дер не би блиј ске кри ти ке по чиње са Ера змо вим кри тич кофи ло ло шким ра до ви ма. Си мон је пи сао де ла на увод не те ме и о пи та њи ма кри ти ке тек ста. Тако ђе, са ста вио је све о бу хват ну исто ри ју но во за вет не ег зе ге зе од по че та ка до ње го вог до ба (1693). Он је у ис тра жи ва њи ма до ла зио до кри тич ких уви да, као што је нпр. тај да на сло ви еванђељā (Еван ђе ље по Мар ку, Ма те ју...) не по ти чу од са мих еван ђе ли ста. Ин те ре со ва ње за увод не те ме на За па ду се интен зи ви ра у пе ри о ду про све ти тељ ства (од XVI II ве ка), ме ђутим, за раз ли ку од прет ход ног пе ри о да ко ји су обе ле жи ли ри мо ка то лич ки ис тра жи ва чи, са да углав ном у кри лу про тестант ских Цр ка ва, ко је су из дог мат ских раз ло га (so la Scrip tura) би ле за ин те ре со ва не за де таљ но про у ча ва ње Пи сма. Је дан

21


од пр вих по ду хва та иса го ги ке би ло је про ве ра ва ње, на осно ву на уч них ме то да, аутен тич но сти но во за вет них спи са, и до вође ње ре зул та та тог ис тра жи ва ња у ве зу са уче њем о ин спи раци ји Пи сма, као и са про бле мом те о ло шке оба ве зно сти и рели гиј ске ре ле вант но сти би блиј ских спи са. Пр ви пре га лац на овом по љу био је Јо хан Да вид Ми ха е лис (Jo hann Da vid Mic hae lis, Ein le i tung in die göttlichen Schrif ten des Ne u es Bun des, 1750), ко ји је ис тра жи вао исто риј ску оправ да ност при пи си ва ња по је ди нач них спи са апо сто ли ма, док се дру гим по љем, од носом Све тог пи сма и ре чи Бо жи је ба вио Јо хан Са ло мо Се млер (Jo hann Sa lo mo Se mler, Ab han dlung von fre i er Un ter suchung des Ca non, 1771–1775). У кон тек сту ових пи та ња раз ви ја се, не зави сно од пи та ња апо стол ског аутор ства по је ди нач них спи са, те о ло шка кри ти ка у сми слу раз ли ко ва ња оно га што је историј ско и са мим тим пре ва зи ђе но и оно га што оста је као захват Бо жи ји у исто ри ји, да кле раз ли ко ва ње из ме ђу пар ти кулар ног и уни вер зал ног ко је је под ло жно ра су ђи ва њу ре ли гијско–мо рал ног ра зу ма. J. С. Се млер је из нео чу ве ну фор му лаци ју ко ја су штин ски ка рак те ри ше исто риј ска ис тра жи ва ња Би бли је ње го вог до ба: „Но ви за вет се мо ра чи та ти и ту ма чи ти по прин ци пи ма чи та ња сва ке дру ге књи ге на све ту, ма шта из то га про и за шло“. Јо хан Фи лип Га блер (Jo hann Phi lipp Ga bler) је 1787. на пра вио про грам ску раз ли ку из ме ђу би блиј ске те оло ги је као исто риј ске ди сци пли не чи ји је за да так да из на ђе (пр во бит ни) сми сао Пи сма, и дог мат ске те о ло ги је ко ја има зада так да по у ча ва бо жан ским ства ри ма сход но сво ме вре ме ну. На да ље, би блиј ска кри ти ка по при ма из ра зи то ан ти дог мат ску тен ден ци ју. Осни ва чем мо дер не би блиј ске увод не на у ке Старог и Но вог за ве та сма тра се Јо хан Гот фрид Ај хорн (Jo hann Gottfried Eih horn, 1752–1827), ко ји је у би бли сти ку увео по јам ми то ло шког ми шље ња свој стве ног древ ном све ту. У XIX ве ку иса го ги ка се све ви ше фо ку си ра на ра ци о на ли стич ку кри ти ку ми та као јед ног све о бу хват ног пред на уч ног схва та ња све та и ствар но сти. Фер ди нанд Кри сти јан Ба ур (Fer di nand Chri stian Ba ur, 1792–1860) под вр гао је би блиј ске спи се кон се квент ној исто риј ској кри ти ци, при ли ком ко је је нпр. до шао до за кључ ка да апо стол Па вле ни је аутор Па стир ских по сла ни ца. Хајн рих Ју ли јус Холц ман (He in rich Ju li us Hol tzmann, 1832–1919) тво рац је но вог мо де ла увод не но во за вет не на у ке ко ји је имао ве ли ки

22


ути цај на њен ка сни ји раз вој. Он је у де лу Le hr buch der hi sto-risch-kri tischen Ein le i tung in das Ne ue Te sta ment (1885) увод ну но во за вет ну на у ку по де лио на два де ла: оп шти и по себ ни увод у Но ви за вет, при че му се пр ви ба ви исто ри јом ка но на и текста, док дру ги об ра ђу је по је ди нач не спи се. Од кра ја XIX ве ка увод на ди сци пли на спро во ди се на два на чи на:

1) Ис тра жи ва ње ко је се од ви ја ис кљу чи во у окви ру ка но на ти че се сле де ћих пи та ња:

а) Исто ри јат ка но на: про цес на стан ка 27 спи са са ку пљених у је дан ка нон Но вог за ве та (Ka non geschic hte)

б) Тра ди ра ње тек ста 27 но во за вет них спи са (Textgeschic hte)в) На ста нак сва ког спи са по је ди нач но, ње гов ли те рар

ни и те о ло шки про фил.Пр ве две тач ке (А и Б) чи не оп шти увод у Но ви за вет, док тре ћа (В) чи ни по се бан увод у Но ви за вет.

Ова кав при ступ увод ним те ма ма за сту па ју при руч ни ци од раних вре ме на до да нас: J. Холц ман (1885), ко ји је и уста но вио по де лу увод не но во за вет не на у ке на оп шти и по себ ни увод, В. Г. Ки мел (W. G. Kümmel, 1963c), Е. Ло зе (E. Loh se, 1972c), А. Вил кен ха у сер и Ј. Шмид (A. Wi ken ha u ser – J. Schmid, 1973) и др. Но ви ји при руч ни ци се углав ном огра ни ча ва ју на те ме ве за не за тач ку В, као нпр. Х. М. Шен ке и К. М. Фи шер (H. M. Schen ke – K. M. Fischer, 1978–1979), У. Шне ле (U. Schnel le, 1994c), И. Бро ер (I. Bro er, 1998–2000) и др. Овај при ступ – ко ји се огра ни ча ва на ка нон – обра зла же се ти ме што је Но ви за вет у европ ској кул ту ри део хри шћан ске Би бли је и што се у бо гослу жбе ном и про по вед нич ком жи во ту Цр ка ва ко ри сте са мо ка нон ски спи си.

2) Дру ги при ступ се не огра ни ча ва на ка нон, већ про у ча ва све ра не хри шћан ске спи се – ка нон ске и не ка нон ске – у ци љу ра све тља ва ња исто ри је ра не Цр кве.

При ме ри ова квог при сту па су де ла ко ја ну де Ф. Фил ха у ер (Ph. Vi el ha u er, Geschic hte der ur chri stlic hen Li te ra tur, 1975) и Г. Штре кер (G. Strec ker, Li te ra tur geschic hte des Ne uen Te sta ments, 1992). У но ви је вре ме овај при ступ је по но во ак ту а ли зо вао Г. Тај сен (G. The is sen, Die Ent ste hung des Ne uen Te sta ments als li-te ra tur-geschic htlic hes Pro blem, 2007).

Оп шта тен ден ци ја у са вре ме ној но во за вет ној на у ци је да при руч ни ци из уво да у Но ви за вет не бу ду уско спе ци ја ли зо

23


ва ни и огра ни че ни са мо на из но ше ње исто риј ских ин фор маци ја о на стан ку но во за вет них спи са, већ да се по ну ди син те за те ма (увод не те ме, те о ло ги ја, ер ми нев ти ка) ко је омо гу ћа ва ју чи та ње Но вог за ве та са раз у ме ва њем и ње го во ту ма че ње у савре ме ним цр кве ним окол но сти ма. Мо дел та квог при руч ни ка ну де П. По кор ни и У. Хе кел (P. Po korný – U. Hec kel, Ein le i tung in das Ne ue Te sta ment, 2007).

1.4. Мо дел при ло же ног при руч ни каУ при ло же ном при руч ни ку не ма кла сич не и да нас углав ном пре ва зи ђе не по де ле на оп шти и по себ ни увод у Но ви за вет. Ње гов циљ је да у са же тој фор ми и на ра зу мљив на чин ин форми ше о на стан ку, ли те рар ним ка рак те ри сти ка ма, са др жа ју и те о ло шком зна ча ју Но вог за ве та као збир ке све тих ра но хришћан ских тек сто ва. У из ла га њи ма не ма упу шта ња у про бле ме ко ји се об ра ђу ју у кру го ви ма спе ци ја ли зо ва них ис тра жи ва ча, већ се пред ста вља ју углав ном оне по став ке ко је ужи ва ју нај већи мо гу ћи кон сен зус. При руч ник на да ље пред ста вља по ку шај те о ло шког осми шља ва ња увод них на у ка. У осно ви се увод не те ме тре ти ра ју као при пре ма, оспо со бља ва ње за кон кре тан рад на тек сто ви ма. Упу ћи ва ње на ва жни ја па три стич ка тума че ња и из бор из са вре ме не ли те ра ту ре има за циљ ка ко да оба ве сти чи та о ца, та ко и да га под стак не на ду бље ба вље ње тек сто ви ма Но вог за ве та. При руч ник је осми шљен као пр ви део ши рег ра да на по љу но во за вет не на у ке и пред ста вља проле го ме ну за ер ми нев ти ку, ег зе ге зу и свет Но вог за ве та.

24


2. Оп шта по ма га ла за про у ча ва ње Но вог за ве та

Раз во јем на уч ног про у ча ва ња Но вог за ве та до шло је до настан ка ве ли ког бро ја по ма га ла, сим бо лич ки ре че но „за натског ала та“ ко ји је нео п хо дан при сва ком озбиљ ном ис тражи ва њу но во за вет них тек сто ва. Срп ско го вор но под руч је, на жа лост, углав ном не рас по ла же овим по ма га ли ма, та ко да је ис по ма га ње стра ним је зи ци ма не ми нов но.

2.1. Из во риДа би се са ве сно и на уч но при сту пи ло но во за вет ним тек стови ма по треб но је нај пре ра ди ти на стан дар ди зо ва ном грч ком тек сту Но вог за ве та ко ји се на ла зи у из да њу: E. Ne stle – K. Aland, No vum Te sta men tum Gra e ce, Stut tgart, 271994. Грч ки ново за вет ни тек сто ви Ne stle–Aland до жи ве ли су 27 из да ња и садр же кри тич ки апа рат (тзв. Ap pen dix) ко ји се на ла зи на дну сва ке стра ни це и ко ји омо гу ћа ва по ре ђе ње ва ри јан ти тек ста из дру гих са чу ва них ру ко пи са са глав ним тек стом ко ји је плод ода би ра из да ва ча. Сва ки ту мач мо же да, уз обра зло же ње, прихва ти тек сту ал не ва ри јан те из кри тич ког апа ра та и њих уне се у текст ко ји ту ма чи. За рад се пре по ру чу је 27. из да ње, ма да оно у од но су на 26. са др жи са мо не знат не из ме не. Јед ну врсту „упут ства за упо тре бу“ са др жи у уво ду сва ко Ne stle–Aland из да ње. Јед но та ко ђе ва жно по ма га ло је K. Aland, Synop sis qu-at tor evan ge li o rum, Stut tgart, 151996. Си ноп са је нео п ход но пома га ло при ли ком про у ча ва ња еван ђел ских тек сто ва. По мо ћу ње се уста но вља ва ју слич но сти, од сту па ња и по ду да ра ња у еван ђе љи ма, а то је у пот пу но сти мо гу ће са мо уви дом у грч ки из вор ник. За сти ца ње пр вих ути са ка и упо зна ва ње са те ма тиком ко ри сна је срп ска си ноп са Упо ред ни пре глед – си ноп сис еванђељā, прир. Р. Ку бат, Бе о град – Но ви Сад, 2008.

2.2. По ма га ла за пре во ђе ње и рад са из во ри маМа да је оспо со бље ност за са мо стал но пре во ђе ње по жељ на, а на из ве сном ступ њу из у ча ва ња Но вог за ве та и нео п ход на, ва жно је има ти увид у по сто је ће пре во де. На срп ском је зи ку по сто ји низ пре во да Но вог за ве та, од ко јих су нај ко рект ни

25


ји пре во ди Еми ли ја на Чар ни ћа у из да њу Би блиј ског дру штва Ги де о ни та и пре вод Ко ми си је Све тог ар хи је реј ског си но да Срп ске пра во слав не Цр кве. Од ко ри сти мо гу би ти и је зичка ре ше ња пре во да на хр ват ски је зик (нпр. Bo na ven tu ra Duda i Jer ko Fu ćak, Za greb, 1989). Ком па ра тив ним по сма тра њем по сто је ћих пре во да и кри тич ким про у ча ва њем грч ког текста до ла зи се до са мо стал ног пре во да, ко ји се и ко ри сти као пред ло жак за ту ма че ње (са стал ним освр том на грч ки из ворник). Да кле, рад са по сто је ћим пре во ди ма је сред ство ко је во ди ка соп стве ном, са мо стал ном пре во ду.

Ве ли ку по моћ пред ста вља ју кон кор дан це, ко је са др же попис свих но во за вет них ме ста у ко ји ма се по ја вљу је од ре ђе на реч. Та ко се до ла зи до ком па ра тив ног са гле да ва ња мо гућ ности зна че ња јед не исте ре чи у раз ли чи тим кон тек сти ма. И у овом слу ча ју нео п хо дан је рад са грч ким кон кор дан ца ма. Нај при јем чи ви је кон кор дан це за рад су A. Schmol ler, Hand-kon kor danz zum gri ec hischen Ne uen Te sta ment, Stut tgart, 1989 и Con cor dan ce to the No vum Te sta men tum Gra e ce, Ber lin, 31987 (ком пју тер ска кон кор дан ца).

Да би се овла да ло грч ким је зи ком ко ји омо гу ћа ва непо сре дан кон такт са но во за вет ним тек сто ви ма нео п ходно је ко ри шће ње је зич ких по ма га ла, у пр вом ре ду реч ни ка и гра ма ти ка. Реч ни ци ко ји су у са вре ме ним ис тра жи вањи ма стан дард су вр ло оп ши ран W. Ba u er, Gri ec hisch–de-utsches Wör ter buch zu den Schrif ten des Ne uen Te sta ments und der frühchri stlic hen Li te ra tur, изд. K. Aland – B. Aland, Berlin, 61988. и не што оскуд ни ји F. Reh kopf, Gri ec hisch-de utsches Wör ter buch zum Ne uen Te sta ment, Göttingen, 1992. На овом ме сту тре ба по ме ну ти и из у зет но на уч ну и оп шир ну гра мати ку но во за вет ног грч ког, ко ја об ра ђу је но во за вет ни грч ки у свим ње го вим аспек ти ма: F. Blass – A. De brun ner – F. Rehkopf, Gram ma tik des ne u te sta men tlic hen Gri ec hisch, Göttingen, 171990. У овом кон тек сту тре ба по ме ну ти ка пи тал ну еди ци ју ко ја об у хва та мо но гра фи је ко је се ис црп но ба ве фи ло ло шкоте о ло шком ана ли зом по је ди нач них грч ких пој мо ва у Но вом за ве ту: The o lo gisches Wör ter buch zum Ne uen Te sta ment у 10 то мо ва, изд. G. Kit tel – G. Fri e drich, Stut tgart, 1933–1979. (студиј ско из да ње 1990).

26


2.3. Из бор из по моћ не ли те ра ту реЗа ту ма че ње но во за вет них тек сто ва ко је же ли да бу де ослобо ђе но про из вољ но сти и не на уч но сти по треб но је по зна вање основ них по да та ка о окол но сти ма под ко ји ма су на ста ли по је ди ни но во за вет ни спи си. При руч ни ци овог ти па (ко ји из ла жу увод не те ме) срп ског го вор ног под руч ја углав ном су за ста ре ли и не ну де до вољ но ма те ри ја ла ко ји омо гу ћа ва је дан при сто јан увид у увод не те ме. Од ве ли ког бро ја при руч ни ка овог ти па, ко ји су углав ном на ста ли на хри шћан ском За па ду, из два ја мо не ко ли ко са вре ме них, вр ло ин фор ма тив них, ко ји из ла жу нај но ви је ста ње на по љу на уч ног про у ча ва ња Но вог за ве та: U. Schnel le, Ein le i tung in das Ne ue Te sta ment, Göttingen 62007; Grun din for ma ti o nen Ne u es Te sta ment, изд. K.–W. Ni e buhr, Göttingen, 2000; I. Bro er, Ein le i tung in das Ne ue Te sta ment. Band I: Die ne ue Ec hter Bi bel: Ergänzungsband 2/I zum Ne uen Te sta ment, Würzburg, 1998; исти, Ein le i tung in das Ne ue Te sta-ment. Band II: Die ne ue Ec hter Bi bel: Ergänzungsband 2/II zum Ne uen Te sta ment, Würzburg, 2001; P. Po korný – U. Hec kel, Ein-le i tung in das Ne ue Te sta ment. Se i ne Li te ra tur und The o lo gie im Über blick, Tübin gen, 2007; M. Eb ner – S. Schri e ber, Ein le i tung in das Ne ue Te sta ment, Stut tgart, 2008. Кра так и пре гле дан увод у ег зе гет ске ме то де ну ди U. Schnel le, Einführung in die ne u te sta-men tlic he Exe ge se, Göttingen 72008 (срп ски пре вод 6. из да ња: У. Шне ле, Увод у но во за вет ну ег зе ге зу, Бе о град, 2007). Све о бухва тан и ин фор ма ти ван увод у Но ви за вет на ен гле ском је зику ну де D. C. Dul ling – N. Per rin, New Te sta ment. Proc la ma tion and Pa re ne sis, Myth and Hi story, Har co urt Bra ce, 31994 и D. A. Car son – Do u glas J. Moo, An In tro duc tion to the New Te sta ment, Mic hi gan, 22005. Кра так и пре гле дан увод у Но ви за вет пру жа K. Ke e fer, The New Te sta ment as Li te ra tu re. A Very Short In ro-duc tion, Ox ford, 2008.

На срп ском го вор ном под руч ју тре ба по ме ну ти сле де ће при руч ни ке ко ји се ба ве увод ним те ма ма: Ди ми три је Стефа но вић, Увод у Све то пи смо Но вог За ве та (оп ћи део), Карлов ци, 1913; Во ји слав Ја нић, Увод у Но ви за вет, Бе о град, 1924; Еми ли јан Чар нић, Увод у Све то пи смо Но во га за ве та (по себ ни део), Бе о град, 1970; исти, Увод у Све то пи смо Но во га за ве та (оп шти део), Кра гу је вац, 31994; Ни ко лај Мр ђа, Оп шти и по-себ ни увод Све тог пи сма Но во га за ве та (скра ће но и пре рађе-

27


но за уче ни ке бо го сло ви је по оп штем и по себ ном уво ду од др Ди ми три ја Сте фа но ви ћа), Ср би ње, 1997; Ме то ди је Му ждека, Увод у све то пи смо Но вог за ве та. По себ ни део, Ма на стир Бла го ве ште ње, 2005. На срп ски је зик је са грч ког пре ве ден Ј. Ка ра ви до пу лос, Увод у Но ви за вет, Бе о град–Ши бе ник, 2005. Од пра во слав них уво да грч ког го вор ног под руч ја тре ба поме ну ти Σ. Αγουρίδου, Εισαγωγή εις την Καινήν Διαθήκην, Αθήναι, 1971, 1990, као и Ι. Παναγόπουλου, Εισαγωγή στην Καινή Διαθήκη, Αθήνα, 1994 (са бо га тим па три стич ким ма те ри ја лом!). Уводне те ме об ра ђу ју и Џ. Дрејн, Уво ђе ње у Но ви за вет, Бе о град, 2004; W. J. Har ring ton, Uvod u No vi Za vjet – Spo men is pu nje nja, Za greb, 1983; R. E. Brown, Uvod u No vi Za vjet, Za greb, 2008. Доста увод ног ма те ри ја ла са др же књи ге ко је су иза шле у еди ци ји No vo za vet ni ko men ta ri (ен гле ски из вор ник: Tynda le New Te sta-ment Com men tary), а ко је је из да ла „Do bra vest“ из Но вог Са да. У овој еди ци ји иза шли су ко мен та ри на све књи ге Но вог за вета, а у увод ним тек сто ви ма ко мен та ра на по је ди не књи ге на лази се оби ље ма те ри ја ла ве за ног за по себ ни увод у Но ви за вет.

Сту ди је о све ту Но вог за ве та, тј. о исто риј ским, ре лигиј ским, кул тур ним, фи ло соф ским, со ци јал ним и ду хов ним окол но сти ма у ко ји ма на ста ју но во за вет ни тек сто ви, предста вља ју вре дан до при нос на уч ном про у ча ва њу Но вог за ве та. По зна ва ње ових окол но сти омо гу ћа ва са гле да ва ње кон текста у ком на ста ју но во за вет ни спи си. Основ за ову те ма тику и да ље je E. Loh se, Um welt des Ne uen Te sta ments, Göttingen, 41994. Ова књи га до ступ на је и у пре во ду на срп ски: Е. Ло зе, Свет Но вог за ве та. Вер ске и по ли тич ке при ли ке у Хри сто-во вре ме, Бе о град 1986. Је дан пот пу ни ји и де таљ ни ји при каз све та Но вог за ве та ну ди дво том на сту ди ја H.–J. Kla uck, Die religiöse Um welt des Uhrc hri sten tums I иnd II, Stut tgart – Berlin – Köln, 1995–1996 (ен гле ски пре вод: The Re li gi o us Con text of Early Chri sti a nity. A Gu i de to Gra e co-Ro man Re li gi ons, Edinburgh 2000). На овом ме сту тре ба спо ме ну ти јед ну ори ги налну сту ди ју, ко ја у на ра тив ној фор ми опи су је свет еванђељā: G. The is sen, Der Schat ten des Galiläers, München, 212008. Та ко ђе су ко ри сне сту ди је D. E. Aune, The New Te sta ment and its Li te rary Envirоnment, Phi la delp hia, 1987. и L. T. Johnson, Among the Gen-ti les. Gra e co-Ro man Re li gion and Chri sti a nity, New He a ven – Lon don, 2009. Од ли те ра ту ре из ове обла сти ко ја је до ступ на

28


на срп ском је зи ку зна чај не су још сле де ће књи ге: Ј. Зи зју лас, Је ли ни зам и хри шћан ство, Бе о град 2008; Окс форд ска исто-ри ја би блиј ског све та, прир. Мајкл Д. Ку ган, Бе о град, 2006.

У са вре ме ној но во за вет ној на у ци по себ на па жња се по кла ња писа ним из во ри ма из пе ри о да на стан ка но во за вет них спи са. Па ралел не на во де из хе ле ни стич копа ган ске и ју деј ске ли те ра ту ре обја вљи вао је још од 1751. год. Ја коб Вет штајн (Ja kob Wettste in). Та да је иза шао ње гов пр ви том No vum Te sta men tum Gra e cae. У но ви је вре ме од ви ја се про цес пре ра ђи ва ња овог ве ли ког де ла ко је предво ди У. Шне ле (U. Schnel le) у са рад њи са М. Ла ба ном (M. La bahn) и М. Лан гом (M. Lang), Ne u er Wettste in, Tex te zum Ne uen Te sta ment aus Gri ec hen tum und Hel le ni smus, изд. U. Schnel le и др, Ber lin и др, 2008. Де ло је у ме ђу вре ме ну по ра сло за тре ћи ну у по ре ђе њу са прво бит ним. То ком два де се тих го ди на про шлог ве ка Па ул Би лербек (Paul Bil ler beck) је за хва љу ју ћи по мо ћи ре но ми ра ног ју да и сте Хер ма на Штар ка (Her mann Starck) об ја вио свој ко мен тар на еванђе ља (Kom men tar zum Ne uen Te sta ment aus Tal mud und Mi drasch, München, I 1965 [1926], III–IV 1961 [1924–1928]). У нај но ви је вре ме ра ди се на ве ли ком про јек ту Cor pus Ju da eo-hel le ni sti cum No vi Te-sta men ti (CJHNT) ко јим се об у хва та ју сви ју деј ски из во ри из хе лени стич ког до ба, осим ра бин ских тек сто ва и тек сту ал них на ла за из ју деј ске пу сти ње ко ји се об ра ђу ју на дру гом ме сту. Екс пли цитну па жњу епи граф ским све до чан стви ма по кла ња еди ци ја Papyro-lo gischer Kom men tar zum Ne uen Te sta ment (PKNT) ко ја до во ди па пи ру се, остра ке и та бли це у ве зу са тек сто ви ма Но вог за ве та.

На За па ду је, та ко ђе, на стао из ве стан број си сте мат ских тео ло ги ја Но вог за ве та. Ове зна чај не сту ди је су вр ло зах тев не и че сто не схва тљи ве без по зна ва ња од ре ђе них на уч ноду ховних окол но сти из ко јих из ра ста ју. Сва ка од ових те о ло ги ја Но вог за ве та по ку ша ва да уве де у ми са о ни, бо го слов ски свет но во за вет них спи са на је дан по се бан на чин. Нај зна чај ни је су сле де ће: R. Bult mann, The o lo gie des Ne uen Te sta ments, Tübingen, 91984; L. Gop pelt, The o lo gie des Ne uen Te sta ments, Tübingen, 31978; E. Loh se, Grun driss der ne u te sta men tlic hen The o lo gie, Stut tgart – Ber lin – Köln – Ma inz, 51998; H. Con zel mann, Grun-driss der The o lo gie des Ne uen Te sta ments, изд. A. Lin de mann, 61997; G. Strec ker, The o lo gie des Ne uen Te sta ments, Ber lin, 1996; J. D. G. Dunn, New Te sta ment The o logy. An In to duc tion, Nas hville, 2009; U. Schnel le, The o lo gie des Ne uen Te sta ments, Göttingen 2007; Ph. F. Esler, New Te sta ment The o logy, Min ne a po lis, 2005; F. Hahn, The o lo gie des Ne uen Te sta ments I–II, Tübin gen, 2002; I.

29


H. Mar shall, New Te sta ment The o logy, Dow ners Gro ve, 2004; F. J. Ma te ra, New Te sta ment The o logy, Lo u svil le, 2007; F. Thi el man, The o logy of the New Te sta ment, Grand Ra pids, 2005; F. Vo u ga, Une théolo gie du No u ve au Te sta ment, Genf, 2001; U. Wilc kens, The o lo gie des Ne uen Te sta ments 1.1–2.1, Ne u kir chen – Vluyn, 2002–2007. Aлтернативу но во за вет ној те о ло ги ји као на уч ној ди сци пли ни у ви ду оп штег ре ли ги о ло шког при сту па ну ди H. Räisänen, Ne us te sta men tlic he The o lo gie? Eine re li gi on swis sen-scha ftlic he Al ter na ti ve, Stuttgrat, 2000.

Од ве ли ког зна ча ја за ту ма че ње Но вог за ве та су ег зе гетски тек сто ви све тих ота ца. Па три стич ка ту ма че ња су у но воза вет ној на у ци на За па ду ду го вре ме на би ла за по ста вље на, али се да нас са вре ме ни ис тра жи ва чи све ви ше сла жу да је та кво ста ње до ве ло до озбиљ ног де фи ци та у те о ло шкоеге зе гет ској за пад ној ми сли. Пра во слав ни ту ма чи су у сва ком слу ча ју дужни да озбиљ но узи ма ју у об зир сво је па три стич коег зе гетско на сле ђе, да га па жљи во про у ча ва ју и кре а тив нокри тич ки ре ци пи ра ју. Ре ле вант на из да ња тек сто ва грч ких ота ца, ко ја сва ка ко са др же и њи хо ве ег зе гет ске ра до ве, су нај пре ΒΕΠΕΣ (Βιβλιοθήκη Ελλήνων Πατέρων και Εκκλησιαστικών Συγγραφέων), ΕΠΕ (Έλληνες Πατέρες της Εκκλησίας), ΕΚΔ (Ερμηνεία Καινής Διαθήκης. Σειρά ερμηνευτικών). По жељ ни па три стич ки тек стови мо гу се кон сул то ва ти и у слав ним из да њи ма MPG (Migne, Pa tro lo gia Gra e ca) и MPL (Mig ne, Pa tro lo gia La ti na), као и SC (So ur ces Chréti en nes, Pa ris, 1941cc). Отач ка ту ма че ња у ви ду ан то ло ги ја тј. тзв. ка те на (грч. σειρές) при сту пач на су у J. A. Cra mer, Ca te nae Gra e co rum Pa trum in No vum Te sta men-tum I–VI II, Oxo nii, 1844; Hil des he im, 1967. Па три стич ка ту маче ња по сла ни ца апо сто ла Па вла при ре дио је K. Sta ab, Pa u lu-skom men ta re aus der gri ec hischen Kir che, Münster 1933–1984. За упо зна ва ње са ер ми нев ти ком и ег зе ге зом у древ ној Цр кви ко ри сно је и де ло A. Hahn – G. L. Hahn, Bi bli ot hek der Symbo le und Gla u ben sre geln der Al ten Kir che, Hil des he im, 1962 (= 1897). Од са вре ме них за пад них про је ка та ве за них за па три стич ку ег зе ге зу тре ба на ро чи то из дво ји ти еди ци ју No vum Te sta men-tum Pa tri sti cum (NTP), ко ја се ба ви ре цеп ци јом Но вог за ве та у па три сти ци до VI II ве ка. Пр ви том ове но ве еди ци је изашао је 2007. го ди не, и то је па три стич ки ко мен тар на По сла-ни цу Га ла ти ма у ре дак ци ји М. Мај се ра (M. Me i ser), ко ји је

30


до бит ник пап ске на гра де за 2008. го ди ну. У при ло же ном прируч ни ку срп ски чи та лац ће има ти при ли ку да се оба ве сти о зна чај ни јим па три стич ким ту ма че њи ма, ко ја ће би

Предраг Драгутиновићglasovipisma.pbf.rs/phocadownload/knjige/uvod u novi... ·...

Documents