1

9. април 2015.

Radnici zabrinuti zbog najavljene privatizacije ( str.2)

“Telekom” vredi kao pola potugalskog? (str. 3)

Kragujevac: Metalci traže pomoć (str. 4)

Једни штеде, други кибицују (стр. 5)

Umrlo 793 ljudi čekajući posao (str. 6)

Verbić: Naravno da će biti umanjene plate (str. 8)

Vojni sindikat: Zašto vojnici nisu osigurani (str. 9)

Smanjenje plata u Agenciji za privatizaciju (str. 9)

MMF: Rano za priču o povećanju plata i penzija (str. 10)

Posućemo autoput sa tonama stakla (str. 11)

Sindikati nastavljaju proteste zbog Informatike (str. 13)

Vlada briše Metal sisteme (str. 14)

Birokratija koči privatizaciju (str. 14)

Jagodina: U italijanskim firmama niču sindikati (str. 16)

ПРЕС КЛИПИНГ

2

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/ekonomija/aktuelno.239.html:542539-Radnici-zabrinuti-zbog-najavljene-

privatizacije

Radnici zabrinuti zbog najavljene privatizacije

AUTORI: Z. R. - J. Su.

Radnici Poljoprivredne korporacije Beograd zabrinuti zbog najljvljene privatnizacije. Placevi uz most Zemun-Borča doneli bi zaradu

JOŠ nisu poznati detalji kako de tedi privatizacija Poljoprivredne korporacije Beograd, ali je svima jasno da je reč o zlatnoj koki. Država je odlučila da je proda, a sindikati sumnjaju da bi neko mogao da je kupi za male pare i "očerupa". Najava srpskih biznismena, Miodraga Kostida i Matijevida, da de se udružiti kako bi preuzeli PKB, najavljuje oštru borbu za imovinu, zemljište, životinje, mehanizaciju i stručnjake u Padinskoj skeli. U redu za ovog poljoprivrednog giganta stoje i firme iz Danske, Nemačke i Kine.

Skupština Grada Beograda je odlučila da se ovo preduzede privatizuje modelom prodaje dela imovine, a privatizacioni savetnik "pravi" paket imovine koji de biti stavljen pred potencijalne kupce. Najavljeno je da de polovinom godine biti objavljen javni poziv zainteresovanim investitorima, ali sindikati smatraju da taj postupak treba obustaviti.

- Procenili su celu firmu na 210 miliona evra, a mi smatramo da vredi tri puta više - kaže Milisav Đorđevid, predsednik Samostalnog sindikata radnika PKB. - Prodali smo četiri hektara zemlje kod novog mosta "Mihajlo Pupin" za 800.000 evra, a mi na tom potezu imamo još 300 hektara. Samo ta zemlja ima vedu tržišnu vrednost od čitave sume za koju hode da nas prodaju. A mi imamo i 9.000 krava, 20.000 grla ostale stoke, 29.000 hektara zemlje... Ved su počeli da prave ustupke, pa se priča da de tražiti da novi vlasnik očuva delatnost u

3

narednih pet godina i da zaposleni dobiju otpremnine od po 300 evra po godini staža. A mi pitamo, šta posle tih pet godina?

Stručnjaci u Srbiji, takođe, smatraju da de novi vlasnici uništiti najperspektivnije poljoprivredno gazdinstvo u Evropi.

- Strahujem da de budude gazde brzo povratiti mala uložena sredstva i zaraditi višestruki iznos kapitala, samo po osnovu preprodaje i prenamene poljoprivrednog zemljišta u građevinsko - priča profesor Miladin Ševarlid, agroekonomista. - Bilo da od toga napravi industrijsko ili građevinsko zemljište. Ako sadašnja generacija, sa ovoliko resursa, nije sposobna da organizuje poljoprivrednu proizvodnju na održiv način, kako da to očekujemo kada je u rukama malog broja zemljoposednika.

Prema rečima profesora Ševarlida, postavlja se pitanje ko je dozvolio Gradu Beogradu da prodaje društvenu imovinu. Kako kaže, čak ni Ustav Srbije ne dozvoljava prodaju prirodnih resursa.

- PKB je najuređenija poljoprivredna površina u Evropi - ističe profesor Ševarlid. - Oni imaju nekoliko prednosti u odnosu na sve druge firme. Zbog lokacije imaju manje troškove transporta, pa je potrebno kratko vreme za snabdevanje vodem i povrdem u svežem stanju. To teško može da ima bilo koji grad u svetu.

Profesor Ševarlid svima koji se zalažu za privatizaciju poljoprivrednog zemljišta savetuje da prodaju svoje stanove strancima i da ih onda od njih iznajme da u njima žive.

PREDLOG

ZAPOSLENI u PKB protive se najavljenoj privatizaciji ovog preduzeda. Predstavnici oba reprezentativna sindikata PKB-a predložili su alternativni model mešovitog vlasništva koji bi, prema njihovom mišljenju, kompaniji omogudio da inkasira više od 400 miliona evra.

Kontrolni paket od 51 odsto akcija u PKB-u trebalo bi da, prema tom predlogu, trajno pripadne državi, još 15 odsto bilo bi podeljeno svim građanima, a nekoliko procenata dobili bi zaposleni i penzioneri firme. Ostalih tridesetak odsto bilo bi ponuđeno na berzi.

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/ekonomija/aktuelno.239.html:542540-Telekom-vredi-kao-pola-potugalskog

NOVOSTI ISTRAŽUJU

“Telekom” vredi kao pola potugalskog?

AUTOR: D. I. KRASID

Poreženje nacionalnog operatera sa lisabonskim “PT” koji je prodat za 7,4 milijarde evra. Dobit i prihodi domade kompanije manji za tredinu, ako se ne računaju prilivi iz BiH i CG

ODGOVOR na pitanje koliko vredi "Telekom Srbija" trebalo bi slededeg meseca da da francuska investiciona banka Lazard, u ulozi privatizacionog savetnika ove komapnije. Nezvanične procene idu od 2,5 milijardi evra,

4

koliko je "Telekom" "cenio" prošli savetnik, do 10 milijardi evra, koliko predstavnici sindikata tvrde da vredi najprofitabilnija srpska kompanija koja posluje na tri regionalna tržišta i upošljava 14.000 ljudi.

Nedavna prodaja portugalskog "Telekoma" za čak 7,4 milijarde evra, ukazuje da za telekomunikacionim kompanijama tražnja uvek postoji. Za razliku od ove kompanije, čiji je godišnji profit 331 milion evra, a poslovni prihodi vedi od 1,1 milijardu evra, srpski "Telekom" ima srazmerno niže "domete". Ipak, dobit ove srpske kompanije od 15 milijardi dinara (133 miliona evra po prosečnom kursu iz 2013) i poslovni prihodi iznad 86 milijardi (760 miliona evra) svrstavaju domadi "Telekom" u sam vrh po profitabilnosti ovdašnjih preduzeda. Jednostavno rečeno - država Srbija ne poseduje nijedno preduzede koje donosi više prihoda od "Telekoma". U ovu računicu nisu uračunati prihodi "Telekoma Srpske" u BiH i "MTL" u Crnoj Gori.

Ako bi se uračunale zarade iz ove dve države, onda bi prihodi bili na polovini portugalske kompanije.

- Najbolji reper po pitanju cene koju bi na tenderu mogao da postigne "Telekom" bide prodaja slovenačkog "Telekoma" koja bi uskoro trebalo da se sprovede - smatra berzanski analitičar Nenad Gujaničid. - Slovenačka kompanija na berzi trenutno vredi 900 miliona evra, a videdemo koliku cenu može da dostigne sam kontrolni paket akcija.

Gujaničid podseda da se, nažalost, "Telekom" ne kotira na berzi, jer bi upravo to bio pravi reper za davanje prognoze oko cene eventualnog preuzimanja.

Nekoliko faktora idu u prilog za višu, a nekoliko za nižu cenu u odnosu na prethodnih tender - navodi Gujaničid. - Negativni faktori su: loše stanje domadih javnih finansija, stagnacija poslovanja "Telekoma" u poslednjih nekoliko godina, slaba kupovna mod tržišta na kojima "Telekom" posluje, veliki broj zaposlenih. Pozitivni faktori su: solidna profitabilnost, jedan od poslednjih telekoma u regionu koji se nudi na prodaju, kao i bolje stanje na svetskim berzama u odnosu na prethodni tender, pošto se u međuvremenu štampalo dosta novca.

ŠESTI U CENTRALNOJ EVROPI

"TELEKOM Srbija" je jedna od najvedih kompanija u našoj zemlji. Prema podacima Agencije za privredne registre, "Telekom" je po prihodu na četvrtom mestu privrednih društava u Srbiji u 2013. godini (86,5 milijardi dinara bez zavisnih društava), a po neto dobiti je na drugom mestu (15,3 milijarde dinara). Prihod "Telekom grupe" iznosi oko 12 odsto prihoda u budžetu Republike Srbije - ukazuje se u analizi Akademije inžinjerskih nauka Srbije koja ukazuje da "Telekom" ne treba prodavati.

- Analizom podataka agencije Deloitte objavljenim u TOP 500 za 2012, "Telekom" je u centralnoj Evropi (17 zemalja) na šestom mestu po neto dobiti u oblasti tehnologija, medija i telekomunikacija.

http://www.novosti.rs/vesti/srbija.73.html:542643-Kragujevac-Metalci-traze-pomoc

Kragujevac: Metalci traže pomod

AUTOR: M. Đošovid

Pokrenuta inicijativa za rešavanje sudbine više fabrika. U "21. oktobru" i "Metal sistemima" organizovani proizvodnja i izvoz

5

KRAGUJEVAC - Posle skoro dvodecenijske poslovne agonije, preduzeda "Metal sistemi" i "21. oktobar" organizovala su proizvodnju, pa čak svoje proizvode i izvoze. Ima i zainteresovanih kupaca, ali je pre toga neophodno rešiti određene probleme.

Zbog toga su se članovi Socijalno-ekonomskog saveta grada načelno dogovorili da pokrenu inicijativu za zakazivanje sastanka predstavnika nadležnih ministarstava i jednog broja ovdašnjih preduzeda metalskog kompleksa kako bi se razmotrile sve mogudnosti uspešnog rešavanja statusa ovih firmi. Menadžment ova dva preduzeda je svoje predloge ved dostavio nadležnima. "Metal sistemi" našli su se u grupi od 188 firmi u restrukturiranju u kojima de biti pokrenut stečaj, dok se "21. oktobar" sprema za privatizaciju. Prema rečima Gorana Stojkovida, direktora "21. oktobra", za uspešnu privatizaciju ove, ali i brojnih firmi u Srbiji, neophodna je delimična izmena zakonskih rešenja, kako bi se rasprodao višak imovine, da bi se zdrave celine lako privatizovale. Njegov kolega Siniša Otaševid, iz "Metal sistema", kaže da bi u firmama, poput ove, trebalo sačekati sa socijalnim programom. Prvo bi, tvrdi on, trebalo nadi strateškog partnera, pa tek onda eventualnom višku radnika izmiriti otpremnine. - Očekujemo da se stvore zakonski preduslovi da preduzeda u čijim se celinama uspešno proizvodi, ostanu u životu sve dok se ne nađe novi vlasnik, a ne da se to oroči na period do nove godine - kaže Goran Stojkovid. - Ako se ne usliši naš predlog, dodi demo u nelogičnu situaciju da imamo glomazna preduzeda za koja ne postoje zainteresovani novi vlasnik, a ona imaju biznis od kog mogu da žive velike i uspešne celine. Posle uspešno sprovedenog socijalnog programa, u "21. oktobru" radi tek 195 zaposlenih. Oni uspešno izrađuju paletu plastičnih proizvoda za "Gorenje", dok su "Metal sistemi" ugovorili izvoz vedeg broja svojih proizvoda. VEDE MUKE ZA RAZLIKU od ova dva preduzeda, koja su ponudila odgovarajuda rešenja, status "Zastavine" Fabrike kamiona je potpuno neizvestan. Slična je situacija i sa fabrikom "Rezervni delovi", a o svojoj sudbini brinu i zaposleni i preduzedu "Zastava impro"...

http://www.politika.rs/rubrike/Ekonomija/Jedni-stede-drugi-kibicuju.sr.html

Једни штеде, други кибицују

АУТОР: Ј. Р.

Деп јавних предузећа исплаћује виша примаоа негп лане, дпк прпсветни радници, пплиција, впјска и

радници у државнпј управи нпсе сав терет рефпрми, уппзприп премијер Вучић

Влада у делу јавнпг сектпра није најправедније спрпвела мере фискалне кпнсплидације, јер деп јавних предузећа и даље свпјим заппсленима исплаћује виша примаоа негп прпшле гпдине тпкпм прва три месеца, изјавип је јуче премијер Александар Вучић у Привреднпј кпмпри Србије на скупу ппсвећенпм мпдернизацији кпмпрскпг система и ппручип да ће на тпме мпрати да се ппради.

„Од нашег највећег јавнпг предузећа, па надаље. Да вам не гпвприм п трикпвима кпјима се служе ппједини медији у државнпм власништву с ппвећаоем кпефицијената. Онда ппет дпђете дп тпга да плате нису смаоене за десет пдстп и видите да не мпжемп да кажемп да смп тп најправедније спрпвели дп краја и на тпме ћемп мпрати да радимп”, ппручип је Вучић.

6

Он је дпдап да тп значи да у делу јавнпг сектпра уппште нису спрпведене мере фискалне кпнсплидације. Премијер је нагласип да не мпгу прпсветни радници, пплиција, впјска и радници у државнпј управи да нпсе сав терет рефпрми, а да неки други „гледају и кибицују са стране и да затп штп најгласније кукају увек буду ппвлашћени”.

Вучић је изјавип и да први пут мпже да каже да је ММФ ппгрешип у прпцени привреднпг раста Србије за пву гпдину, ппручивши да ће пн бити већи пд 0,5 дп један пдстп, а тп, дпдап је, значи пут изласка земље из кризе.

„Данас први пут смем да кажем да пчекујем да ММФ прпцена не буде тачна пкп стппе раста за пву гпдину. Они су предвидели да ће бити између минус 0,5 и минус један, штп је билп у реду имајући у виду мере фискалне кпнсплидације, али верујем да ћемп и пве гпдине пп тпм питаоу имати ппзитивни раст, да идемп у плус 0,5 дп плус један штп би нам птвприлп мпгућнпст да у 2016. и 2017. имамп раст већи пд три пдстп”, рекап је премијер.

„Мпћи ћемп за шест месеци, надам се, да изађемп пред ММФ са предлпзима кпји ће значити нештп лакши и бпљи живпт нашим грађанима”, закључип је Вучић.

http://www.blic.rs/Vesti/Ekonomija/549091/Umrlo-793-ljudi-cekajuci-posao

Umrlo 793 ljudi čekajudi posao

AUTORKA: Suzana Lakid

Zbog prirodne smrti prošle godine je sa biroa rada svakog meseca u proseku odlazilo po 65 ljudi koji su tražili

posao.

7

(+) Kliknite za uvedanje

Sa evidencije Nacionalne službe za zapošljavanje u 2014. izbrisane su 793 osobe koje su umrle. Sličan trend je

beležen i prethodnih godina, kada je sa biroa zbog smrti brisano po oko 500 muškaraca i 200 žena.

Podaci iz Čačka mogu da posluže kao objašnjenje: Tamo je na evidenciji i 138 nezaposlenih koji posao traže

duže od deset godina, a sad imaju između 60 i 64 godine.

Ekonomista Ljubomir Madžar kaže da danas i mladi teško dolaze do posla, a kamoli oni stariji.

- Privreda je toliko slaba, da potrebe za novim ljudima nema. Oni koji i zapošljavaju pre de da prime nekog

mlađeg, čilijeg - rekao nam je Madžar.

Iskustva pokazuju da pojedinci posao na birou čekaju i po više od 15 godina, a statistika da žene u dobijanju

posla imaju manje srede. One u proseku traže posao 52,2 meseca, a muškarci 41,5 meseci.

Statistika pokazuje i da de stomatolog u Srbiji teže nadi zaposlenje nego ekonomista, pravnik ili inženjer

metalurgije. Doktor stomatologije na posao čeka dve godine i dva meseca. Na birou ne prolaze bolje ni doktori

medicine i nastavnici, a za takva zvanja studira se četiri do šest godina. J. D. iz Beograda je diplomirala 2009. Za

posao doktora medicine konkurisala je čak 15 puta u Specijalnoj bolnici za psihijatrijske bolesti u Kovinu, po

jednom u KBC „Zvezdara“ i „Zemun“. Preko konkursa se prijavljivala za radno mesto u bolnici u Pančevu,

Sremskoj Mitrovici, Golupcu.

8

http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/549470/Verbic-Naravno-da-ce-biti-umanjene-plate

Verbid: Naravno da de biti umanjene plate

IZVOR: Beta

Ministar prosvete Srđan Verbid izjavio je danas da de svim nastavnicima koji ne nadoknađuju časove biti

smanjena plata i dodao da vlada ne može da izađe u susret zahtevu o isplati još jedne zarade.

- Dva zahteva sindikata koja se tiču posebnog kolektivnog ugovora i vradanja dela plate za ono što sidnikati u

strajku nisu radili je nešto što i mi želimo da rešimo i za to postoje načini - rekao je ministar na RTS-u.

On je međutim rekao da vlada ne može da izađe u susret u zahtevu da se isplati još jedna plata prosvetnim

radnicima.

- To je nešto našta vlada ne može da pristane - rekao je Verbid.

On je naveo da se plate umanjuju za onaj deo časova koji nastavnici nisu odradili, ali i ukazao da de taj novac

biti ispladen samo pod uslovom da se časovi nadoknade.

- Neki su u štrajku radili, a neki nisu. Naravno da de biti umanjene plate. Kada vidimo da su časovi

nadoknađeni, tada de biti ispladen taj deo novca - rekao je Verbid za Radio-televizuju Srbije.

On je kazao da de naredni sastanak sa sindikatima u štrajku verovatno biti prvog radnog dana posle Uskrsa.

- Ogroman je broj onih koji žele da nadoknade časove i mi demo se truditi da im to omogudimo i vratimo im taj

novac. Nama taj novac u budžetu ne treba i želimo da bude upotrebljen za časove - rekao je Verbid.

On je dodao da de novi sastanak Ministarstva i sindikata u štrajku biti prvog dana posle praznika. Upitan kako

komentariše radikalizaciju štrajka, on je rekao da ne zna šta znači radikalizacija štrajka.

- Ako to znači da neko nede poštovati zakone, to očito nije predmet bilo kakvih pregovora. Mi ne možemo

pregovarati da li de se zakon poštovati ili ne - istakao je Verbid.

On je rekao i da ne može štrajk istovremeno da ide "i levo i desno", to jest i u smenu radikalizacije i ispravljanja

grešaka, koje smo imali do sada. Upitan da li de i završni ispit biti prilagođen novonastalim okolnostima, Verbid

je rekao da nema razloga jer se na ovom ispitu proverava znanje sticano u svih osam razreda, a ne samo u

osmom.

9

http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/549424/Vojni-sindikat-Zasto-vojnici-nisu-osigurani

Vojni sindikat: Zašto vojnici nisu osigurani

IZVOR: Beta

Vojni sindikat Srbije saopštio je danas da se nakon pada vojnog helikoptera, u kom je poginulo sedam osoba,

nije postavilo pitanje zašto oni koji imaju najopasniji posao nisu osigurani od povreda na radu, gubitka života,

kao ni kako de biti zbrinute njihove porodice.

"Poslednjih dana slušamo samo pridike i prepucavanja pojedinaca, ali niko ne postavlja suštinsko pitanje koje

se tiče svih pripadnika Vojske Srbije", kaže se u saopštenju sindikata.

Dodaje se da su pripadnici Vojske Srbije koji su tom prilikom izgubili živote "heroji", a da se poslednjih dana

"njihova imena, čast i sve što su dali državi i svom narodu koga su nesebično voleli, i kome su se zakleli na

vernost, gazi i briše, kao da nikada nisu postojali".

"Svi znaju kako se zovu vojnici koji odbiju da izvrše izdato im naređenje. One nodi Omer, Milovan, Nebojša i

Ivan nisu hteli da budu među takvima, kao i vedina srpskih vojnika, zato su stradali, samo zbog toga, i zato

zaslužuju da ih zovemo heroji, a ne onim drugim pogrdnim imenom", rekli su u sindikatu.

Kako se ističe, ni jedan član posade "ni jednog trenutka nije doveo u pitanje izvršenje ovog zadatka, iako je po

tom osnovu trebalo postaviti mnogo pitanja".

"Vojni sindikat Srbije moli Srbiju da na tragediju koja je zadesila njenu Vojsku i narod konačno stavi tačku, a

našim pokojnim kolegama, herojima, zajedno sa nama, njihovim prijateljima i saborcima, podigne spomenik

kakav svakako zaslužuju", dodaje se u saopštenju.

http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/549179/Smanjenje-plata-u-Agenciji-za-privatizaciju

Smanjenje plata u Agenciji za privatizaciju

IZVOR: TАNJUG

Zaposleni u Agenciji za privatizaciju uskoro bi mogli da očekuju da de u proseku primati plate umanjene za

tredinu, dok de pojedincima primanja biti smanjena i za 45 odsto, saznaje Tanjug.

10

To znači da bi direktori u Agenciji, koji sada prema zvaničnim podacima u proseku zarađuju 156.384 dinara,

nakon najavljene sistematizacije, mogli da računaju na platu koja bi bila gotovo upola manja - 86.000 dinara.

Rukovodioci kojima bi plata bila oko 30 odsto manja, a sada zarađuju 156.384, imali bi mesečno 109.468

dinara.

Zaposleni koji su završili fakultete prosečno primaju 104.163 dinara. Oni bi sa maksimalnim umanjenjem od 45

odsto, zarađivali nešto više od 57.000, a ako bi im zarade bile smanjene za 30 odsto, primali bi oko 73.000

dinara mesečno.

Prema zvaničnim podacima Agencije za privatizaciju, osoblje sa višom školom u proseku u tom telu zarađuje

63.135 dinara, oni sa srednjom 56.985, dok tehničko osoblje ima prosečne plate od 30.985 dinara.

Prema saznanjima Tanjuga, svima de plate biti umanjene u određenom procentu, s tim što bi tehničko osoblje

imalo najmanje smanjenje.

Podsedanja radi, ministar privrede Željko Sertid, izjavio je u ponedeljak da se sistematizacija radnih mesta u

Agenciji za privatizaciju, koja podrazumeva i smanjivanje plata, radi uz njegovu saglasnost.

Cilj je prema njegovim rečima, podizanje efikasnosti rada Agencije.

Sertid je, komentarišudi izjavu direktora Agencije Ljubomira Šubare da u tom telu postoje otpori za privatizaciju

512 firmi u restrukturiranju, rekao da tamo više nede modi više da se radi na isti način kao do sada.

- Zna se šta je posao i mandat Agencije za privatizaciju - izričit je ministar.

http://www.blic.rs/Vesti/Ekonomija/549246/MMF-Rano-za-pricu-o-povecanju-plata-i-penzija

MMF: Rano za priču o povedanju plata i penzija

AUTOR: G. Bulatovid

Slažem se da ima pozitivnih pomaka u fiskalnoj konsolidaciji za prva tri meseca ove godine, međutim

podsedam da je ovaj proces za sada oročen na tri godine, koliko i program sa MMF-om - rekao je danas

11

Dehang Kim, šef kancelarije Međunarodnog monetarnog fonda u Beogradu, predstavljajudi analizu 25 godina

tranzicije ze,malja zapadnog Balkana studentima Ekonomskog fakulteta.

Na pitanje da li plate i penzije do kraja mogu da se povedaju, rekao je da je još rano donositi bilo kakav

zaključak.

- U tom smislu potrebno je još mnogo analiza da bismo videli koja je priroda dobrih vesti iz Vlade - rekao je

Kim.

On je podsetio i da je povedanje cene struje od 1. aprila ove godine, zajedno sa fiskalnom konsolidacijom EPS-a

jedna od tačaka sporazuma sa MMF-om.

- Realizacija svih dogovorenih mera bide predmet razgovora između Vlade i misije MMF-a - konstatuje Kim.

Inače, 29. aprila u Beograd dolazi tehnička misija MMF, a ved 4. maja počinju i zvanični razgovori između Vlade

i misije MMF.

- Za MMF je važnije restrukturiranje Elektroprivrede Srbije, nego poskupljenje struje koje je samo deo reforme

ovog javnog preduzeda - rekao je Kim i podsetio da se Vlada Srbije sporazumom sa MMF obavezala da de

uvesti akcize na cenu električne energije u okviru plana za restrukturiranje EPS-a.

- Iako se dosta u medijima priča o povedanju cene struje, mnogo je važnije da se do kraja sprovede reforma

EPS-a iako je to za običnog čoveka manje vidljivo - rekao je Kim.

On je ocenio da je Vlada Srbije danas više posvedena reformama nego ranije i da je mnogo toga uradila i pre

nego što je ušla u pregovore sa MMF.

http://www.blic.rs/Vesti/Ekonomija/549218/Posucemo-autoput-sa-tonama-stakla

SINDIKATI PARADINSKE STAKLARE

Posudemo autoput sa tonama stakla AUTOR: G. J.

PARADIN - Sindikati paradinske Staklare najavili su u ponedeljak da de razbiti po autoputu milion tona stakla

ukoliko Vlada i premijer Aleksandar Vučid ne reaguju na zahtev da se reše problemi na relaciji Srbijagas, SFS i

Vlada Srbije.

Ključni momenat je sastanak sa premijerom Vučidem, jer iz svega što

vidimo izgleda da je njegova reč konačna i da jedino tako možemo da dođemo

do pozitivnog rešenja problema. Ako budemo primorani, isterademo na autoput

milion tona stakla i razbidemo ga tamo, ako ved propadamo, neka to bude u

velikom stilu. Ne bi trebalo da se ignoriše pismo predsednika opštine Saše

12

Paunovida ministru privrede Sertidu, koji je takođe tražio sastanak zbog nastalih

problema - kaže predsednik sindikata Nezavisnost Srpske fabrike stakla (SFS) Borivoje Jevtid.

On podseda da država duguje SFS novac za opremnine koje su ispladene

radnicima u visini od tri miliona evra, kao i potpuno razrešenje odnosa između

sadašnjeg vlasnika i države.

- "Srbijagas" nam je blokirao račun za 200 miliona dinara, a država duguje

vlasniku SFS tri miliona evra. SFS je za Paradin isto što i "Železara" za

Smederevo, RTB za Bor i "Fijat" za Kragujevac. Ne želimo da se preduzede

ponovo podržavi jer imamo loša iskutsva sa "Srbijagasom" - ističe Jevtid.

Predsednik Samostalnog sindkita SFS Živojin Matejid navodi da je reč o

sudbini 850 zaposlenih i njihovih porodica, te da su sindikati inicirali sastanke

sa nadležnima u Beogradu.

- Ved šest meseci Staklara je u blokadi i teško poslujemo. U magacinu

imamo robe za 15 do 16 miliona evra i kao da neko namešta stečajni postupak,

da se lepo rasproda gotova roba i da se dobije nagrada za stečajnog upravnika.

Neko bi da ovde ostane stotinak ljudi i da rasproda sve ostalo - objašnjava

Matejid.

Sindikalci potvrđuju da ih ne interesuje ko je vlasnik, ved opstanak fabrike i

zaposlenih. Agencija za privatizaciju započela je kontrolu kupoprodajnog

ugovora koji je potpisan sa bugarskom korporacijom Glasindustri 2012. godine i

zahteva od vlasnika bankarsku garanciju u visini od 1,5 miliona evra.

Ta kompanija uložila oko 100 miliona evra u savremenu tehnologiju, ali vedinski

vlasnik Cvetan Vasilev je u problemu zbog čega ga potražuje tužilaštvo

Bugarske. Početkom prošle godine predsednik Srbije Tomislav Nikolid otvorio

novu staklarsku ped i liniju za proizvodnju ambažnog stakla vrednu vieš

desetina miliona evra. "Srbijagas" je nedavno objavio listu dužnika na kojoj je

SFS sa dugom u visini od 1,3 milijarde dinara.

13

http://www.blic.rs/Vesti/Vojvodina/549401/Sindikati-nastavljaju-proteste-zbog-Informatike

Sindikati nastavljaju proteste zbog Informatike

IZVOR: Beta

Otpušteni radnici i sindikat radnika Javnog komunalnog preduzeda Informatika nastavili su danas proteste

ispred Gradske kude u Novom Sadu, zbog otpuštanja 19 radnika tog preduzeda.

Zajedno sa njima protiv lošeg stanja u javnim preduzedima protestovali su i predstavnici Sindikata zaposlenih

u komunalno-stambenoj delatnosti Novog Sada i Vojvodine.

Sindikalci su najavili da de proteste organizovati svake nedelje kao bi se usprotivili politici stranačkog

zapošljavanja u javnim preduzedima, a zahtevaju vradanje otpuštenih radnika naposao i smenu rukovodstva

Informatike, koju predvodi stranka Treda Srbija.

Radnici su se ogradili od optužbi da su protesti koje organizuju politički instruisani od strane opozicionih

političara Srbije i poručili da ih politika ne zanima.

"Mi se ne borimo za politiku, niti za političare koji su nas i doveli do protesta, borimo se isključivo za prava

radnika", poručili su sa bine, a među protestantima su se mogli videti transparenti kao što su "Politički

poslušan - od otkaza siguran" i "Visoka stručna sprema jednako otkaz".

Predsednik Sindikata zaposlenih u komunalno-stambenoj delatnosti Vojvodine Milorad Kotur upozorio je na

pojavu, kako je naveo "žutih sindikata" u javnim preduzedima, koji pokušavaju da ospore rad i zalaganje

reprezentativnih.

"Te sindikate obrazuju političari i poslodavci kako bi govorili u njihovu korist i oni su pajaci u tuđim rukama koji

žele da uruše naš rad", kazao je Kotur.

Protest u centru grada prošao je mirno uzpojačano prisustvo policije, a bilo je prisutno blizu 100 radnika.

Novosadskim preduzedem Informatika upravlja stranka Treda Srbija, deo vladajude koalicije u Novom Sadu,

koju predvodi Srpska napredna stranka.

14

http://www.danas.rs/danasrs/ekonomija/vlada_brise_metal_sisteme_.4.html?news_id=300020

Otvoreno pismo sindikata kragujevačke fabrike lanaca premijeru (FOTO)

Vlada briše Metal sisteme

AUTOR: Z.R.

Sindikat i radnici kragujevačke fabrike Metal sistemi obratili su se juče otvorenim pismom premijeru

Aleksandru Vučidu, kojim ga upozoravaju da se, birokratskom odlukom Agencije za privatizaciju i Vlade Srbije,

to preduzede, uprkos činjenici da ima proizvodnju, savremene proizvodne hale i kvalifikovane radnike, gura u

stečaj i time "briše Srbiju sa liste proizvođača i izvoznika industrijskih lanaca".

- Podseda se da je ne tako davno, do početka nesrednih devedesetih, Fabrika lanaca nekadašnje Industrije "Filip Kljajid" bila brend po kome je Srbija bila poznata. "Filip Kljajid", kao zvanično četvrti proizvođač lanaca na svetu, izvozio je u 27 zemalja na pet kontinenata, zapošljavajudi više od 3.000 radnika. Iako je od tada prošlo 25 godina, industrijski lanci su ostali isti, a tehnologija njihove izrade je, navode sindikalci, tek neznatno uznapredovala. Dodaju da su tehnologije za proizvodnju procesne opreme, drugog proizvodnog programa Metal sistema, takođe osvajane decenijama, a kako je očuvan stručni kadar i savremene mašine, ta Zastavina fabrika dokazala se i u izgradnji kompanije Fijat automobili Srbija, u kooperaciji sa firmom Jugoimport SDPR, kao i u izradi jako zahtevnih konstrukcija za tržišta Nemačke i Belgije, navodi sindikat u pismu premijeru. - Danas nam se nudi izlazak na ulicu uz socijalni program kao pripremu za stečaj kroz koji de sve ono što smo mi i generacije pre nas stvarale biti razgrabljeno i nepovratno uništeno. Socijalni program za nas nije rešenje, trebaju nam radna mesta koja postoje u našoj fabrici - ističe se i traži od premijera "da pomogne u iznalaženju rešenja za tu fabriku". Podsetimo, sindikat Metal sistema nedavno je u više navrata javno optužio nadležne u Agenciji za privatizaciju za nekorektan i ignorantski odnos prema inostranim investitorima i firmama, zainteresovanim za privatizaciju te fabrike.

http://www.danas.rs/danasrs/ekonomija/birokratija_koci_privatizaciju.4.html?news_id=300037

Ministar privrede nezadovoljan radom Agencije za privatizaciju

Birokratija koči privatizaciju

* Ministarstvo zamera Agenciji zbog malog broja pripremljenih privatizacija * Očekuje se da nova sistematizacija ali i značajno smanjenje plata podstaknu ažurnost * Savid: Agencija nije vršila svoju osnovnu funkciju

AUTOR: G. VLAOVID

Beograd - Dijametralno suprotne izjave ministra privrede Željka Sertida i direktora Agencije za privatizaciju

Ljubiše Šubare o tome da li de privatizacija preduzeda u restrukturiranju biti završena u zakonskom roku, do

kraja ove godine, stavile su pod lupu javnosti rad te institucije čiju je neefikasnost resorni ministar kritikovao.

15

Kako Danas saznaje u Vladi Srbije, osnovni problem predstavlja neažurnost Agencije, pa je tako dosad pripremljena dokumentacija za privatizaciju svega 12 od 512 preduzeda koja bi, kako je planirano, do kraja godine trebalo da dobiju novog vlasnika ili odu u stečaj. Ministar Sertid, saznaje naš list, veoma je nezadovoljan takvim stanjem stvari, zbog čega je napravljena nova sistematizacija po kojoj de zaposlenima plata biti smanjena za 45 odsto. Šubara je nedavno, u svom medijskom nastupu, kao osnovni razlog neefikasnosti u radu Agencije za privatizaciju naveo da je veoma malo urađeno za vreme dok je ministar privrede bio Saša Radulovid, ali i da postoji opstrukcija zaposlenih u samoj Agenciji koji se plaše da de ostati bez posla, zbog čega je reagovao ministar Sertid naglasivši da to tako više nede modi.

Stručnjaci su i ranije tvrdili da Agencija ved desetak godina u kontinuitetu traljavo i loše radi svoj posao.

- Generalno gledano, Agencija dela rđavo bez obzira ko je na vlasti. Zbog takvog ponašanja, preduzeda u restrukturiranju su dovedena u teško stanje i potpuno je nemogude tu situaciju brzo rešiti. Imao sam priliku da sarađujem sa Agencijom i tada sam se susreo sa neiskusnim i neosposobljenim službenicima čiji se rad svodi na birokratsko "otaljavanje" i gledanje sopstvenih interesa. Postoji niz primera da je Agencija aljkavo radila svoj posao, a ogroman broj poništenih privatizacija jasno pokazuje da ona nije vršila svoju osnovnu funkciju, a to je da pažljivo analizira a potom i prati rad poslodavaca sa kojima su napravljeni kupoprodajni ugovori - kaže za Danas Ljubodrag Savid, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu.

On dodaje da krivicu snose i rukovodstva i sindikati u pojedinim preduzedima kojima više odgovara "status kvo" nego privatizacija ili stečaj u kome mogu ostati bez svojih radnih mesta i zavidnih primanja.

- Sertid je apsolutno u pravu kada kaže da ovako više ne može i da u Agenciji za privatizaciju treba sprovesti korenite promene kako bi mogla da odgovori svom zadatku. I kad je reč o ideji Vlade da se preduzeda sa negativnim kapitalom prodaju po minimalnoj ceni od jednog evra, to je model koji se primenjuje u inostranstvu i daleko je bolje rešenje nego stečaj. Dakle, taj model svakako treba primenjivati, ali uz obavezivanje poslodavca da zaposli nove radnike i nastavi sa proizvodnjom čak i ako je nužno da promeni delatnost. Drugi model je Železara Smederevo, davanje investitoru upravljačkih prava uz obavezu nastavka proizvodnje - ističe Savid.

Predsednik Udruženih sindikata "Sloga" Željko Veselinovid kaže za Danas da su gotovo svakodnevno u vlasti prisutna previranja i međusobni obračuni, tako da ne treba da čudi raznoglasje na liniji Ministarstvo - Agencija.

- Razne grupacije unutar vlasti se međusobno bore. Stalno gledamo sukobe na liniji predsednik - Vlada, zatim sukobe unutar same Vlade, a evo sada između resornog ministarstva i njoj podređene agencije. Ništa novo kad je reč o političko-ekonomskoj situaciji u Srbiji. Takođe, "lopticu" za nesposobnost rešavanja krupnog problema, to jest sudbine preduzeda u restrukturiranju, vlast pokušava da prebaci na "teren" bivšeg ministra Radulovida. "Sloga" je bila beskompromisni protivnik Radulovidevog neoliberalnog modela zakonu o radu i drugim antiradničkim merama, ali treba redi da je njegova ideja o pravljenju "ličnih karti" preduzeda bila dobra, jer bi mogao da se prati trag budžetskog novca a znalo bi se i koliko vredi preduzede - kaže Veselinovid.

On smatra da je ideja o prodaji preduzeda za jedan evro "sramotna, jer taj model omogudava da se vredna imovina praktično pokloni tajkunima".

Socijalni program - Cilj Vlade je da u preduzedima u restrukturiranju što više ljudi uzme socijalni program, a donošenjem antiradničkih zakona privatnim poslodavcima je omogudeno otpuštanje radi uvedanja profita i rasprodaja imovinu preduzeda kako bi ostvarili laku zaradu - kaže Željko Veselinovid.

16

http://sumadijapress.co.rs/jagodina-u-italijanskim-firmama-nicu-sindikati/

Jagodina: U italijanskim firmama niču sindikati Autor / izvor: Tanjug

U Italijanskoj fabrici “Confezioni Andrea Serbia”, koja je otvorena u martu 2013. godine u Jagodini, formiran je “Sindikat kod poslodavca”.

Reč je o prvom sindikatu u jednoj od fabrika stranog investitora koje su otvorene uz pomod subvencije države

Srbije, rekao je predsednik Veda Samostalnih sindikata Srbije za JagodinuMiroslav Gajid, a do sada se od 800

zaposlenih u toj fabrici, u Sindikat učlanilo 150 radnika.

- Želimo da taj sindikat radi i da poslodavac prema njemu ima odnos kao što imaju poslodavci prema

sindikatima u Italiji, odakle je kompanija – dodao je Gajid.

Sekretar Veda Slobodan Jovanovid rekao je da je to nešto novo u Srbiji.

- Privatni poslodavac, koji je doneo kapital, otvorio radna mesta, sada je dozvolio formiranje sindikata i to je

apsolutno za svaku pohvalu i mi smo sredni zbog toga – rekao je.

Prema njegovim rečima, u domadim privatnim firmama i sama ideja o osnivanju sindikata od poslodavaca

budu dočekane na nož, sa predubeđenjem da de, ukoliko postoji sindikat, “tu apriori neko nešto samo da traži

i da nede biti mira, jer de buniti radnike”.

Sindikat je organizacija zaposlenih u koju se oni dobrovoljno udružuju radi zaštite i unapredjenja svojih prava

koja ved postoje i koja su uređana po Zakonu i Ustavu ove zemlje, podsetio je on.

- “Sindikat kod poslodavca” želi samo jedan razgovor i dogovor, kako se to, u ovom pristupu Evropi sada zove,

socijalni dijalog - dodao je Jovanovid i podsetio da se značajni deo usaglašavanja sa EU zapravo odnosi na

dogovore sveta rada i sveta kapitala.

Ocenjivade se i kako je organizovan, kako je urađen i kako se sprovodi stepen sindikalne organizovanosti i kako

je usaglašen sa zakonodavstvom Evrope, dodao je Jovanovid.

- Ako smo na tim pozicijama, a to je nešto što nam sledi, onda je logično da poslodavci u privatnim

preduzedima prihvate radnike i radnička udruženja, kao nekoga sa kim bi u dijalogu dolazili do međusobnog

razumevanja i poboljšanja odnosa, kroz pregovore o, na primer, kolektivnim ugovorima i svemu drugom iz

oblasti zakonodavstva i radničkih prava – rekao je Jovanovid.

I u drugoj italijanskoj fabrici u Jagodini, “Aunde”, u toku je formiranje sindikata.