Година xxiv новембар 2018. Број 172 Лазаревац€¦ ·...

ПОЉE "Г""ГЛОДАР" 2 НА УГЉЕНОМ СИСТЕМУ

Година XXIVновембар 2018.Број 172Лазаревац

ТЕРМОЕЛЕКТРАНА "КОЛУБАРА"

8. САЈАМ ЕНЕРГЕТИКЕ

Милорад Грчић

12. "НИШТА НИЈЕ ВРЕДНИЈЕ ОД ЉУДСКОГ ЖИВОТА"

Ненад Грујић

KolubarskiKolubarski

SINDIKALAC

18. НАСТАВАК ИЗГРАДЊЕ НОВОГ БЛОКА

Радослав Милановић

28. У НОВОЈ БУЛДОЗЕРСКОЈ РАДИОНИЦИ

Ненад Иванковић

33. "РАДИ СЕ ПОМОЋУ ШТАПА И КАНАПА"

Александар Остојић

36. ОСВЕЋЕНА ОБНОВЉЕНА ЦРКВА У БАРОШЕВЦУ

протојереј Милан Матић

42. КРАЉ АЛЕКСАНДАР КАРАЂОРЂЕВИЋ УЈЕДИНИТЕЉ

у овом броју

КОЛУБАРСКИ СИНДИКАЛАЦ Бр. 172На насловној страни:"ГЛОДАР" 2 НА ПОЉУ "Г"

Лист Синдикалне организације "Колубара", Лазаревац,

Карађорђева бр. 29ПРЕДСЕДНИК РЕСОРА ЗА ИНФОРМИСАЊЕ

И ГЛАВНИ И ОДГОВОРНИ УРЕДНИК:ЗОРАН ЧОЛИЋ

РЕДАКЦИЈА:ДРАГИЦА КАТИЋ, МАЈА ЈОШАНОВ,

ДАНИЈЕЛА МАТИЋ И ЗОРАН ЧОЛИЋ

ФОТОГРАФИЈЕ:ЗОРАН ЧОЛИЋ

www.sindikatkolubara.rsТел/факс редакције

011/8121-080Припрема и штампа:

CURENT PRINT DOO

Тираж: 5000

CIP - Каталогизација у публикацијиНародна библиотека Србије, Београд331.105.44(497.11)

КОЛУБАРСКИ синдикалац : лист Синдикалнеорганизације "Колубара" Лазаревац / главни иодговорни уредник Зоран Чолић. - Год. 1, бр.1 (2. 12. 1994.)- . - Лазаревац :[Синдикална организација "Колубара"], 1994-(Београд : Curent). - 30 cm

ISSN 1820-452X = Колубарски синдикалац COBISS.SR-ID 39300354

4. ДАН "ЕЛЕКТРОПРИВРЕДЕ СРБИЈЕ"

Министар Александар Антић

22. ЈОШ ЈЕДНОМ ПРЕКО РЕКЕ...

Иван Јовановић

Колубарски СИНДИКАЛАЦ[ 2 ]

ПРОИЗВОДЊА У СЕПТЕМБРУ

На површинским коповима Рударског басена “Колубара”, током септембра отко-пано је 5.385.787. кубних метара јаловине. За потребе термоелектрана и широке потрошње произведено је 2.559.266 тона лигнита.

Према информацијама из Службе за производњу, на површинском копу Поље “Б” у септембру је откопано 1.430.470 куби-ка јаловине. На овом копу произведено је 166.330 тоне угља.

На Пољу “Д”, у истом периоду, јаловински системи ископали су 1.583.153 кубна метра откривке. Највећи “Колубарин” коп дао је 817.440 тона угља.

На “Тамнава-Западном пољу” произведе-но је 2.220.921 кубик јаловине и 1.247.938 тона угља, док је на Пољу “Г” ископано 151.243 кубних метара откривке и 327.558 тона лигнита.

Од почетка године, на свим коповима, откопано је 50.421.864 кубика јаловине. Истовремено, “Колубарини” рудари про-извели су 20.527.918 тона угља.

Колубарски СИНДИКАЛАЦ [ 3 ]

ПРОИЗВОДЊА У ОКТОБРУ

Током октобра на површинским коповима Рударског басена “Колубара” откопано је 5.200.470 кубних метара јаловине. За термоелектране и широку потрошњу упућено је 2.672.091 тона лигнита.

Како сазнајемо у Служби за производњу, на површинском копу Поље “Б” у октобру је отко-пано 1.375.133 кубика јаловине. На овом копу произведено 174.192 тоне угља.

У истом периоду, на Пољу “Д”, јаловински системи ископали су 1.536.581 кубних метара от-кривке. Највећи “Колубарин” коп дао је 894.521 тону лигнита.

На “Тамнава-Западном пољу” произведено је 2.110.930 кубика јаловине и 1.148.403 тоне угља, док је на Пољу “Г” ископано 177.826 кубних метара откривке и 454.975 тона лигнита.

Од почетка године, на сва четири копа, откопано је 55.622.334 кубика јаловине. Истовреме-но, рудари “Колубаре” произвели су 23.200.009 тона угља.


-Додељене награде за допринос развоју електроенергетике у Србији.- У наредном периоду биће настављен инвестициони циклус.- Повољна цена производа и одлична услуга, дају предност у односу на друге компаније у региону.


МИНИСТАР АЛЕКСАНДАР АНТИЋ

ВИДЉИВ НАПРЕДАК ЕПС-а У ПОСЛЕДЊИХ

ПЕТ ГОДИНА

СВЕЧАНО ОБЕЛЕЖЕН ДАН “ЕЛЕКТРОПИВРЕДЕ СРБИЈЕ”


Дан “Електропривреде Србије” и ове године традиционално је обележен 6. октобра, када се навршило 125 година од изградње прве тер-моцентрале на Дорћолу. На свечаности која је одржана у Старом двору у Београду додељене су награде за допринос развоју електроенер-гетике у Србији. Повељу са плакетом “Ђорђе Станојевић” у име председника Србије Алек-сандра Вучића примио је Никола Селаковић, генерални секретар. За допринос развоју ЕПС-а захвалнице су додељене Министарству рудар-ства и енергетике, Министарству привреде, Ми-нистарству унутрашњих послова, Безбедонос-но информативној агенцији, Немачкој развојној банци, Марку Чадежу, председнику Привред-не коморе Србије, Марку Парезановићу из БИА и Лију Манчангу, амбасадору Народне Ре-публике Кине.

-ЕПС представља једну од најмоћнијих компанија у региону која запошљава 30.000 људи и која годишње производи 40 милио-на тона угља и 36 милијарди киловат сати електричне енергије. Уз подршку Владе Србије и Александра Вучића, председника државе, ЕПС наставља развој и гради нову термоелектрану “Костолац Б3”, реализује пројекат ветропарка снаге 66 мегавата, а на-дамо се да ће ускоро почети и градњу нових

производних капацитета у термо и хидро сектору, рекао је на свечаности Александар Антић, министар рударства и енергетике и на-гласио да је реч о модернизованој компанији која је лидер у својој индустрији, као и у укупној индустрији у Србији и региону.

МИЛОРАД ГРЧИЋ

СВЕЧАНО ОБЕЛЕЖЕН ДАН "ЕЛЕКТРОПРИВРЕДЕ" СРБИЈЕ


-”Електропривреда Србије” у последњих пет година достиже видљиви напредак који се паралелно одвија са развојем привреде и инфраструктуре у Србији. И ову, 2018. годи-ну, ЕПС ће завршити са позитивним резул-татом, што ће бити трећа година за редом. Наставићемо са инвестицијама у градњу капацитета и унапређење пословања, јер су стабилна производња и дистрибуција елек-тричне енергије предуслов за изградњу ау-топутева, фабрика и отварање радних ме-ста, рекао је овом приликом Милорад Грчић, вршилац дужности директора ЕПС-а.

У обраћању присутнима, Никола Селаковић, генерални секретар председника Србије ис-такао је да је будућност Србије у електроприв-реди без које се не може замислити ни четврта индустријска револуција. Према његовим речи-ма, развој роботике није могућ без електричне енергије, а економски и привредни опстанак није могућ без ЕПС-а.

-Ви сте компанија која је водећа у овом делу Европе и желим вам да врло брзо не бу-дете само главни играч на српском тржиш-ту, већ и да будете апсолутни господар у електричној енергији на Балкану, поручио је Селаковић.

Амбасадор Народне Републике Кине, Ли Манчанг нагласио је да је ЕПС велика,

снажна и способна компанија која је дала огро-ман допринос привлачењу кинеских компанија и инвестиција у Србију, јер продаје производ по повољној цени и пружа одличну услугу, што јој даје предност.

Иначе, поводом овог јубилеја, Центар за одно-се са јавношћу ЕПС-а објавио је монографију, коју су приредиле Сања Рославцев и Вален-тина Нешић. Дизајнерски део посла припао је Данилу Мијатовићу.

Д. Матић

О ЂОРЂУ СТАНОЈЕВИЋУ

Ђорђе Станојевић (1858-1921) био је српски физичар, професор Велике шко-ле, професор и ректор Београдског уни-верзитета. Заслужан је за увођење првог електричног осветљења и изградњу првих хидроцентрала у Србији, као и за научне ра-дове из астрофизике, који су и први радови из астрономије уопште код Срба. Дуги низ година радио је на изучавању могућности изградње електричних централа, а нарочи-то могућностима коришћења водених то-кова у ту сврху. Конструисао је и Београд-ску термоцентралу, а његова заслуга је и прво демонстрирање радија 1908. године у Београду.

НИКОЛА СЕЛАКОВИЋ


- “Пројекти на којима ради Електропривреда Србије и велики инвестициони циклус осигураће да се из домаћих извора произведе довољно електричне енергије за српско тржиште, као и да се очува животна средина”, рекао је директор Милорад Грчић на отварању сајма.

“ПОШТУЈЕМО СВЕТСКЕ

ЕКОЛОШКЕ СТАНДАРДЕ”

САЈАМ ЕНЕРГЕТИКЕ


МИЛОРАД ГРЧИЋ


Почетком октобра у Београду је одржан 14. Међународни сајам енергетике. Реч је о највећем годишњем регионалном скупу компанија које се баве делатностима везаним за електричну енергију, угаљ, нафту, гас, обновљиве изворе енергије, енергетску ефикасност и рударство.

На овом сајму, који је одржан упоредо са 15. сајмом заштите животне средине, “Електро-привреда Србије” представила је најважније инвестиционе и еколошке пројекте, планове у области рударства, као и новине у електроди-стрибутивном сектору.

- Пројекти на којима ради

“Електропривреда Србије” и велики инве-стициони циклус осигураће да се из домаћих извора произведе довољно електричне енергије за српско тржиште, као и да се очу-ва животна средина, рекао је на отварању сајма Милорад Грчић, директор ЕПС-а, а затим додао:

- До 2025. године уложићемо у екологију око 860 милиона евра. Морам да истакнем и то да се сви пројекти везани за повећање и модернизацију капацитета електроенергет-ског система раде уз поштовање највиших светских еколошких стандарда.

ВЕТРОПАРК У КОСТОЛЦУ

Влада Србије прогласила је изградњу ветропарка у Костолцу пројектом од великог значаја за државу. Снага ветропарка је 66 мегавата, са могућом годишњом производњом од 151 гига-ват сат. Овај пројекат велики је изазов за стручњаке “Електропривреде”, која би до краја годи-не требало да добије статус повлашћеног произвођача електричне енергије из обновљивих извора.

На сајму су, између осталог, представљени пројекти ревитализације тринаест малих хи-дроелектрана, као и појединих агрегата у Хидроелектранама “Ђердап 1” и “Зворник”. Такође, представљен је пројекат изградње две нове мале хидроелектране.

У термосектору, најзначајнији пројекат ове године била је ревитализација блока А4 у ТЕНТ-у А. Повећана је његова инсталисана снага, поузданост радa, енергетска ефикасност, продужен радни век постројења... Осим тога, смањен је и негативни утицај на животну средину.


Према речима директора Грчића, основни за-датак ЕПС-а је да остане независан систем и да сви потрошачи у Србији, којих има око три и по милиона, и даље добијају домаћу електричну енергију. На тај начин “Електропривреда” до-приноси енергетској безбедности и сигурности Србије.

- По успешности пословања, ЕПС је ове го-дине на деветом месту у Југоисточној Евро-пи, наставио је директор Милорад Грчић. По-сле бројних критика у претходном периоду, ММФ је признао да је “Електропривреда” компанија која има будућност, јер је знатно напредовала и подигла нови пословања на још виши ниво.

Како је најавио директор Грчић, ускоро треба да заживи први ЕПС-ов ветропарк у Костолцу. Такође, покренут је поступак одсумпоравања у ТЕНТ-у А, а затим следи и у ТЕНТ-у Б. У пла-ну је градња новог блока у ТЕ “Костолац Б”, као и ремонти блокова А1 и А2 у ТЕНТ-у А. Ова инвестиција вредна је око 200 милиона евра и биће реализована из сопствених средста-ва. Осим тога, биће настављена изградња и једног блока снаге 350 мегавата у ТЕ “Колуба-ра Б”. Планирано је и да наредне године поч-не реализација пројекта изградње Моравских хидроелектрана.

Учесницима и посетиоцима сајма обратио се и Стевица Деђански, државни секретар у Мини-старству енергетике, и том приликом истакао:

- После три деценије стагнације, покре-нут је инвестициони циклус у енергетици,

вредан више од три милијарде евра, и трајаће до 2025. године. То ће омогућити да Србија буде енергетски независна држава, што је за нас од стратешке важности.

Обраћајући се присутнима, Горан Триван, министар заштите животне средине, између осталог рекао је:

- Заштита животне средине реализује се захваљујући активностима Министарства на том плану, а суштински се темељи на друштвено усвојеном систему вредности, где је приоритет стање планете Земље. Без промене свести неће се битно променити ни стање животне средине.

Истичући да је дошао крај некажњеном угрожавању животне средине и да екологија не кочи, већ омогућава даљи развој Србије, мини-стар Триван је нагласио:

- Морам овом приликом да похвалим “Електропривреду Србије”, која је за екологију већ издвојила 300 милиона евра, а до 2025. године планира да уложи више од 800 милиона евра. Ова Компанија добар је пример одговорног понашања, који треба и други да следе.

Горан Триван рекао је да би до краја године требало да буде усвојен Закон о климатским променама, који ће навести све релеванте чи-ниоце, као и појединце, да се прилагоде, схвате и уваже значај заштите животне средине.

Д. Катић

МИНИСТАР ГОРАН ТРИВАН

СТЕВИЦА ДЕЂАНСКИ


НЕНАД ГРУЈИЋ

НЕНАД ГРУЈИЋ, ШЕФ СЛУЖБЕ ЗА БЕЗБЕДНОСТ И ЗДРАВЉЕ НА РАДУ ЈП ЕПС

“НИШТА НИЈЕ ВРЕДНИЈЕ ОД

ЉУДСКОГ ЖИВОТА”


- У Костолцу одржан “Клуб добре праксе” који се бави унапређењем безбедности и здравља запослених у домаћим јавним предузећима и страним компанијама које послују у Србији. - Стручњаци из области БЗР кроз бројне презентације и предавања приказали превентивне мере заштите и идеје за нове пројекте.

“НИШТА НИЈЕ ВРЕДНИЈЕ ОД

ЉУДСКОГ ЖИВОТА”


У Управној згради Огранка ТЕ-КО “Костолац”, 16. октобра одржан је стручни скуп из области безбедности и здравља на раду под називом “Клуб добре праксе”. Ово удружење, основа-но у ФИАТ-овој фабрици у Крагујевцу, постоји већ пет година и окупља како најеминентнија домаћа јавна предузећа из различитих обла-сти, тако и многе стране фирме које послују на територији Србије. Основна идеја скупова јесте размена искустава и нових идеја у циљу кон-стантног побољшања и унапређења безбедно-сти и здравља запослених, као најважнијег за-датка сваке озбиљне компаније.

“Клубу добре праксе”, поред представника Пословодства “Електропривреде Србије”, пред-ставника оба Синдиката и сталних чланова, овога пута присуствовали су и запослени у Ми-нистарству за рад и Министарству рударства и енергетике. Испред домаћина, окупљене је по-здравио Ђорђе Кучинар, директор корпора-тивних послова ТЕ-КО “Костолац”, а пригодним речима скуп је отворио Бранислав Марковић, члан Надзорног одбора ЕПС-а.

Наш саговорник, Ненад Грујић, шеф Службе за безбедност и здравље на раду ЈП ЕПС и ор-ганизатор овог догађаја у Костолцу, навео нам је ко се све и са каквим пројектом представио тога дана.

- Чланови Управе за безбедност и здравље на раду при Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања одржали су презентацију под

називом “Компетенције лица за безбед-ност и здравље на раду”. Затим је колега Ненад Владић, руководилац пројекта за унапређење управљања безбедношћу и здрављем на раду ЈП ЕПС, говорио о софтве-ру за БЗР који би у многоме олакшао рад, јер би обезбедио увид у стање у магацини-ма и тако побољшао планирање набавке. Исто тако, софтвер би могао бити од помоћи приликом креирања упута за лекарске пре-гледе, јер би само једним кликом компјутер аутоматски избацио шта је све од прегледа потребно урадити за одређена радна ме-ста. Након тога, Ненад Пурић, самостални стручни сарадник за безбедност и здравље на раду у Огранку “Дринско-Лимске хидрое-лектране”, одржао је предавање о увођењу извођача радова у послове наше компаније. Наиме, као друштвено одговорна фирма, морамо водити рачуна о свим радници-ма, па се трудимо да наше споразуме из области БЗР-а применимо и на уговоре са извођачима и да бенефите које имају запо-слени у ЕПС-у пренесемо и на запослене код извођача радова.

Тијана Перић, руководилац Сектора за IMS Огранка “ТЕ-КО Костолац” направила је презентацију под називом “Брига о здрављу запослених”. Она је објашњавала на који начин се код њих раде прегледи и упути за рехабилитацију и рекреацију, а говори-ла је и о амбуланти у оквиру костолачког угљеног басена, која има специјализовано

БРАНИСЛАВ МАРКОВИЋ

ЂОРЂЕ КУЧИНАР


теренско возило и стална дежурства ле-кара, што представља завидан ниво бри-ге о запосленима. За све оне који су се сус-рели са радом електричара, а нису били упознати са опасностима које вребају у овом послу и мерама опреза које се морају примењивати, колега Марко Томић, струч-ни сарадник за безбедност и заштиту при Техничком центру Краљево припремио је презентацију “Заштита од струјног удара”. Велики број повреда дешава се управо при-ликом рада на далеководима, на мрежама или трафо станицама, па су захваљујући овој презентацији колеге из других фирми имале прилику да чују и виде како посту-пити и на који начин заштитити радника. Иначе, обука и оспособљавање електрича-ра у компанији ЕПС обавља се на нашим по-лигонима и то од стране стручних лица која показују како брзо и ефикасно отклонити квар електро инсталације, навео је Грујић.

Иако се, нарочито последњих година, доста полаже на безбедност, људи и даље гину или се озбиљно повређују на радном месту. Један од

разлога сигурно је недостатак заштитне опреме и резервних делова. Нашег саговорника питамо да ли је уопште могуће решити проблем лошег Закона о јавним набавкама и ставити тачку на ову болну тему свих производних делова наше компаније. О томе Грујић каже следеће:

- Према мојим сазнањима, постоје назнаке да ће доћи до промене Закона о јавним на-бавкама. Ако заиста буде тако, надам се да ће компетентни људи који буду радили на из-менама консултовати еминентне стручњаке из ЕПС-а, али и из других великих државних компанија и да ћемо заједничким напорима доћи до адекватних решења дугогодишњих проблема.

Што се тиче личне заштитне опреме, до-ста смо напредовали. Приликом набавке опреме сада се строго морају поштовати параметри из Правилника, које су донели најважнији људи из струке, а господин Ми-лорад Грчић својим потписом верификовао. На овај начин везали смо руке онима који би евентуално покушали да убаце неадекватну

ПОВРШИНСКИ КОП "ДРМНО"


опрему. Не може се ништа преко ноћи про-менити, али је битно да има помака.

Како Грујић даље истиче, до честих повреда долази и због недостатка производне радне снаге. Једни те исти људи стално су на терену и обављају више послова, па превелики замор несумњиво доводи до пада концентрације.

- Надам се да ће ускоро Закон о забрани запошљавања у јавном сектору бити уки-нут, јер би се повећањем броја запослених сигурно смањио број повреда на раду.

Са друге стране, радници би требало да схвате да је све што пропише Сектор за БЗР, урађено за њихово добро, те да морају да носе предвиђену заштитну опрему. Руково-диоци су нарочито одговорни за своје за-послене и у обавези су да их опомињу, јер апсолутно ништа није вредније од људског живота. Када радник носи опрему, штити и себе и непосредног руководиоца од евенту-алних законских последица, нагласио је наш саговорник.

Ненад Грујић свесрдно се захвалио Пословод-ству “Електропривреде Србије” на разумевању, а Синдикатима ЕПС-а, “Колубаре” и ТЕ-КО “Ко-столац” на организацији овог стручног скупа и гостопримству. Како је на крају навео, домаћин следећег сусрета “Клуба добре праксе” биће компанија “Грундфос” из Инђије.

А након одржаних презентација, учес-ници су имали прилику да виде и један од

најсваременијих српских угљенокопа, са укуп-но пет јаловинских и једним угљеним системом, а то је коп Дрмно. Директор копа, Драгослав Славковић, као и стручњаци “Костолачког” Сектора за безбедност и здравље на раду, госте су макар делимично упознали са ситуацијама са којима се сусрећу наши рудари, као и штетно-стима и опасностима које свакодневно вребају на оваквом радном месту. Након тога, органи-зован је и обилазак Виминацијума, археолош-ког налазишта на самом ободу копа, туристичке атракције која привлачи све више посетилаца и помаже развоју овог краја.

М. Јошанов

НЕНАД ГРУЈИЋ, МИОДРАГ ЛОНЦОВИЋ, МАРКО ТОМИЋ, НЕНАД ВЛАДИЋ, НЕНАД ПУРИЋ, БОЈАН МИЛОВАНОВИЋ, ТИЈАНА ПЕРИЋ , СРЂАН НОВОКМЕТ И НЕБОЈША МАКСИМОВИЋ

ГОВОРИЛИ СУ


ДВА ВЕЛИКА ГУБИТКА У “ПРЕРАДИ”

Веома тешки услови рада, недостатак радне снаге и велико оптерећење запослених, најчешћи су разлози због којих у Рударском басену “Колубара” долази до повреда или оболевања радни-ка. Изненада, после дуже или још чешће, краће болести, умиру млади људи. Вест о два трагична губитка у кратком временском року, недавно је потресла све запослене у “Преради”.

Горан Читлучанин је рођен 1964. године у Рашкој. Још док је био дете, са породицом се досељава у Колонију у Рудовцима, јер му се отац запослио у “Колубари”. Касније се пресељава у Лаза-ревац, где завршава средњу школу. У “Преради” је радио триде-сетак година, у почетку као техничар у Припреми, електричар, а потом као пословођа електро радионице у Сушари и Мокрој сепарацији.

-Горан је био врстан мајстор и изузетан пословођа, човек на кога су увек могли да се ослоне сви који раде у електро служби. Пре десет година, ангажовао се и у Синдикату, и до смрти био члан Одбора “Прераде”. Имао је доста обавеза, али је све време радио и на свом радном месту, јер је знао да смо у дефициту са мајсторима, са поштовањем каже Сло-бодан Пантелић, председник Синдиката “Прераде” и додаје да је Читлучанин имао сјајну радну биографију, али и да је био још бољи отац својим кћеркама, супруг и колега.

-Увек је био за све, и за дружење и за посао. Сећам се, када су 2014. године поплављена и наша постројења, био је први електричар који је ушао у погон да укључи струју. Изузет-но посвећен свом послу, био је поштован од колега. На жалост, болест не бира. Прерано га је одвела од нас, оставивши велики недостатак његовој породици, а потом и свима нама који смо се са Гораном дружили и радили, са пијететом се Пантелић сећа свог колеге. Горан Читлучанин је сахрањен 4. септембра на гробљу у Лазаревцу.

Слободан Лазић је рођен 1973. године. Од почетка радног века, био је запослен у “Преради”. Веома рано је остао без оца, да би касније, игром судбине, сам одгајао своје близанце. Тешко се носио са бременом који му је живот натоварио на плећа, што је оставило фаталне последице по његово здравље. Колеге и за њега имају само речи хвале, жалећи што их је прерано напустио. Слободанов одлазак највећи је губитак за његову децу, којима је био и отац и мајка и која ће морати без њега да се боре кроз живот. Сахрањен је 24. септембра на гробљу у Црним Међама, недељу дана после смрти своје мајке.

In memoriam


РАДОСЛАВ МИЛАНОВИЋ

РАДОСЛАВ МИЛАНОВИЋ, ДИРЕКТОР ТЕРМОЕЛЕКТРАНЕ “КОЛУБАРА”


- ТЕ “Колубара” прославила је 62 године постојања. - Недавно је завршен велики ремонт блока 5, а ускоро започињу радови на замени старих котлова и агрегата. - После више од двадесет година, на ободу копа “Тамнава-Запад” наставља се са изградњом локације “Колубара Б”.

НАСТАВАК ИЗГРАДЊЕ

НОВОГ БЛОКА

[ 20 ]

Најстарија термоелектрана у систему “Елек-тропривреде Србије”, “Колубара А” у Великим Црљенима, прославила је недавно 62 године потојања. Саграђена у непосредној близини површинских копова, са својих пет блокова некада је била највећи енергетски објекат у земљи, али и данас, заједно са Термоелектра-ном “Никола Тесла” из Обреновца, представља стуб производње електричне енергије за чита-ву западну Србију. И док је бивше руководство ЕПС-а говорило о њеној нерентабилности и најављивало гашење до 2017. године, ова елек-трана не само што још увек добро ради, већ се увелико праве и планови за проширење капа-цитета, тј. наставак изградње блока “Колубара Б”.

О почецима и развоју у прошлости, о садашњем раду, као и плановима за блиску будућност, раз-говарамо са директором Термоелектране, го-сподином Радославом Милановићем.

- Термоелектрана “Колубара А” била је први и један од најважнијих расадника ка-дрова који су касније развијали читав енер-гетски сектор Србије, посебно производњу електричне енергије из угља. Њеним на-станком, електропривреда се практично ус-мерила на производњу струје из онога што нам је природа несебично дала, а то је угаљ. Пуштена је у рад давне 1956. године када су направљена прва два агрегата, а оно што је интересантно јесте податак да је један агре-гат у то време преко ноћи гашен, јер је било вишка струје.

Ова Термоелектрана до данашњег дана направила је близу 53 хиљаде гигават

часова електричне енергије, провела је ми-лион и по сати на мрежи, а њена тренутна снага износи 239 мегавата. Због старости, а немогућности инвестирања у оправку, један агрегат угашен је пре скоро десет го-дина. Тај агрегат својевремено је потро-шио 109 милиона тона угља, што је равно трогодишњој производњи “Колубариних” копова само за потребе ове електране. При-том, треба истаћи је у питању нус производ у процесу сушења лигнита, односно да смо сагоревали отпадни угаљ ниске калоријске вредности, што друге електране не би могле без озбиљне подршке течног горива. А то би аутоматски повећавало и цену мегават часа струје, истиче Милановић.

Током ове године, ТЕ “Колубара” имала је ка-питални ремонт блока 5, који ће, како наш са-говорник наводи, у наредном периоду моћи да ради око 30 хиљада сати без икаквих проблема. Ускоро следи и потписивање уговора о заме-ни два или три стара котла која греју преко 350 домаћинстава. Агрегати А1, А2 и А3, због ста-рости и европских еколошких норми мораће ускоро да се обуставе у раду, па се увелико размишља о адекватној замени и изградњи но-вих капацитета.

- ЕПС се заједно са директором Милорадом Грчићем определио за наставак изградње локације “Колубара Б”, започете пре више од двадесет година, али никада довршене. Овај пројекат је доста дуго деловао необновљив, међутим, детаљним анализама дошли смо до закључка да је инфраструктура добра, а опрема искористива иако је стара. На тој

СТАЛНА КОНТРОЛА


локацији замишљено је да се ураде четири блока од по 350 мегавата, што ће сасвим си-гурно задовољити потребе садашњих, али и будућих “Колубариних” угљенокопа. Прак-тично, са минималним улагањима можемо да добијемо савремени блок од 350 мегава-та, који би испуњавао све еколошке и тех-ничке норме светских стандарда.

С обзиром да ускоро гасимо три стара бло-ка, имаћемо и довољно обученог кадра који ће преузети све задатке и обавезе у “Колу-бари Б”. На сличан начин својевремено је грађена и ТЕ “Никола Тесла”, тако што су наши талентовани људи и врсни инжењери прелазили и буквално је подизали од нуле, рекао је Милановић и додао да у сваком случају нема бојазни да ће доћи до гашења ове Термо-електране и да ће људи остати без посла, каква је била замисао бившег руководства “Електро-привреде Србије”.

- Запослени заиста више немају разлога за страх, јер ситуација није нимало трагична као пре неколико година. Директор Мило-рад Грчић одмах је схватио нашу пробле-матику, па смо уз његову помоћ и огромну подршку председника Синдиката ЕПС-а и “Колубаре”, успели да убедимо Министар-ство енергетике, а потом и Владу Србије да рудник који даје 60 одсто производње електричне енергије ове земље, не треба оставити без термоелектране. Заједничким снагама показали смо и доказали да је ТЕ “Колубара” технички неопходна за овај ре-гион, као и да можемо да нађемо решење за прелазни период. И нашли смо га, нагласио је Милановић додавши да би гашење Термоелек-тране угрозило и производњу сушеног угља у овом Рударском басену, што држави никако не иде у прилог.

М. Јошанов

У ХАЛИ ТЕРМОЕЛЕКТРАНА "КОЛУБАРА"

ДОПРЕМА УГЉА ЖЕЛЕЗНИЦОМ


НА ПОЉУ “Г”

ИВАНЈОВАНОВИЋ

ЈОШ ЈЕДНОМ ПРЕКО РЕКЕ...


- Планирана производња на овом копу је око 450 хиљада тона угља месечно. - Испумпавање воде на Тамнави после поплава из 2014. године било је велико искуство. - За раднике је направљено ново насеље, где ће имати нова купатила, нови диспечерски центар, одговарајући паркинг за возила...


Повода за посету било ком површинском копу увек има. Стално се нешто дешава, машине и си-стеми премештају се са једног положаја на дру-ги, много је посла, а људи, наравно, мало.

Повод за одлазак на Поље “Г” овога пута је још један прелазак багера “глодар 2” преко Колуба-ре. У почетку, ти преласци били су нешто ново. Требало је цевима премостити реку, направити добре рампе преко којих могу да пређу баге-ри тешки и више од хиљаду и по тона. Сада је

то већ рутински посао, без обзира на то да ли багер одлази на Поље “Г” или се враћа на “Там-наву-Запад”. Људи су уиграни, зна се процедура која треба да се испоштује, тако да се преко Ко-лубаре прелази без проблема.

О начину рада на овом Пољу разговора-ли смо са рударским инжењером Иваном Јовановићем, шефом БТД система на Пољу “Г”.

- Кад смо дошли на Поље “Г”, прво смо ко-пали дубински блок, паралелно са коритом


Колубаре, наводи Јовановић. Ископали смо предвиђену нивелету, отприлике до нивоа реке и ту даље нећемо копати, иако је остао слој од петнаестак метара угља. После тога прешли смо на висинску страну и сад ра-димо висински блок. Угљем са овог Поља поправљамо квалитет угља који се копа на “Тамнава-Западном пољу”.

Планирана производња на Пољу “Г” је око 450 хиљада тона угља месечно, или око пет милиона

тона годишње. Угаљ са овог копа тренутно је најбољег квалитета у “Колубари”. Међутим, због проблема са производњом на Пољу “Б” и Пољу “Д”, постоји бојазан да ће овде експлоатација бити завршена можда и пре предвиђеног рока. О томе наш саговорник каже:

- Овде смо тек почели да копамо угаљ и за сада је то у оквиру планиране производње. Наравно, ако буде потребно, спремни смо и да је повећамо. План за коп “Велики

ПОЉЕ "Г"


Црљени” такође је био око пет милиона тона годишње, али због поплава из 2014. го-дине резерве су ископане много брже него што је било предвиђено.

Иван Јовановић истиче да је ремонт багера “глодар 2” добро обављен и од јуна је спреман за рад.

Банд је тренутно на дубинској страни, где се одлаже раније ископан материјал и ту се више неће копати. Тај материјал служи и као потпора да се стабилизује обала Колубаре.

- Пуштена је и линија међуслојне јаловине, где је одлагач који је до сада радио уз “гло-дар 900”, то јест “глодар 1”, каже Јовановић. Наш систем је добро уређен и протеже се од “глодара 2” до Дробилане. За сада нема ни-каквих проблема, иако је систем прилично дугачак. Проблема нема ни у горњем делу угљеног система, где копају багери са “Там-нава-Западног поља”.

С обзиром на нивелету и близину Колубаре, наш саговорник истиче да су предузете све

мере предострожности и не би требало да буде проблема. Поплаве из 2014. године показале су да проблема није било тамо где је измештена Колубара, већ на неким другим местима.

Свуда изражен недостатак људи свих струка и овде се осећа. Приличан број радника пријавио се за одлазак у пензију уз стимулативну отпре-мнину. Тим поводом наш саговорник истиче:

- Све су то стари, искусни мајстори, којима се не може лако наћи замена. Треба вре-мена да се млади обуче за посао, да могу стручно и безбедно да га обављају. Много је важно да нови радници, када дођу, науче да чувају и себе и колеге и објекте. Безбедност у сваком послу мора да буде на првом ме-сту. Битно је и то што заштитне опреме има довољно и редовно се користи.

Иван Јовановић наглашава да је угљени си-стем увек био покривен скоро свом потребном механизацијом, булдозерима, ровокопачима и осталим, тако да никад нису имали већих проблема.

НОВО РУДАРСКО НАСЕЉЕ

НА БАГЕРУ


Пре доласка на место шефа БТД система, Јовановић је био најпре шеф Оперативе, затим сменски инжењер. После поплава постављен је за шефа Одводњавања. Тада је био задужен за испумпавање воде са копа.

- Било је тешко, много људи је даноноћно радило, на располагању су били радници са свих копова, присећа се Јовановић. У једном тренутку било је више од тридесет пумпи. Најважније је да у том хаосу нико није стра-дао. Први за рад је оспособљен “глодар 2”, који није био цео под водом. Људи су тада радили и више него што се од њих тражило, нико није питао за радно време. Најважнији циљ био је да се коп што пре исуши и ма-шине оспособе за производњу. После тога прешао сам на угаљ и постао шеф овог БТД система.

Наш саговорник истиче да је сарадња са радницима “Припреме” веома добра. Људи су годинама заједно на истом копу, на сличним пословима, добро се познају и помажу једни

другима. Проблем је недостатак надзорно тех-ничког особља, али Јовановић се нада да ће се и ту ситуација побољшати. Недавно је једна гру-па планир мајстора пребачена у надзорнике, па наш саговорник верује да ће ови нови успешно заменити оне старе.

Како наводи инжењер Јовановић, за потребе Поља “Г” направљено је ново насеље, у близини индустријског моста. Тако ће сви радници бити заједно. Терен је асфалтиран, а стижу и нови контејнери да замене старе. Имаће нова купати-ла, нови диспечерски центар, биће близу баге-ра, имаће и нови паркинг за возила, а до насеља долазиће и аутобуси, па се нада да ће и радници бити задовољни.

На крају разговора, Иван Јовановић истакао је веома добру сарадњу са Синдикатом, који пома-же запосленима колико год је то могуће.

Д. Катић и З. Чолић

СМЕНА


“ПОМОЋНА МЕХАНИЗАЦИЈА”

НЕНАД ИВАНКОВИЋ


У НОВОЈ БУЛДОЗЕРСКОЈ

РАДИОНИЦИ - По налогу руководства копа, машине и радионице “Помоћне механизације” морале су у кратком року да се преселе на нову локацију, у објекте који још нису потпуно завршени. - И овде је приметан велики недостатак радника различитих занимања. - Ипак, послови морају да се одраде квалитетно и на време, да производња не трпи. - У досадашњој пракси, као најбоље и најисплативије машине за рад на копу показали су се катерпилари. - Екипа која припрема машине за зиму већ је на терену, па кад падне снег, обећавају да неће бити проблема.


Сви објекти “Помоћне механизације”, због потреба ширења копа, премештени су на нову локацију, која припада Барошевцу. Између оста-лог, измештена је и булдозерска радионица.

О условима рада у овој новој радиони-ци, машинама којима располаже “Помоћна механизација”, као и о проблемима у свакод-невном обављању послова, разговарали смо најпре са Ненадом Иванковићем, помоћником управника одржавања.

- Када смо дошли овде, објекти још нису били потпуно готови, каже Иванковић. Нис-мо имали одговарајуће услове за рад, ра-дионица није била завршена, па смо посао обављали под надстрешницом. Тада је тек било при крају покривање крова. Ништа друго није било готово, али морали смо, по налогу руководства копа, брзо да се преселимо.

Како каже наш саговорник, у почетку је одржавање тешко ишло, није било струје, кра-нови нису радили, све се обављало “на снагу”, људски потенцијал искоришћаван је максимал-но. С обзиром на услове, може се рећи да је про-дуктивност била одлична.

Кад год је нешто тешко, било где на копу, људи покажу колико могу да раде, покажу да схватају ситуацију, прикупе снагу и одраде све што тре-ба. А само они знају како.

- У “Помоћној мехабизацији” нема лаких ни делова ни послова, све је тешко, али људи су радили, чак и напољу. Нисмо хте-ли да дозволимо да због нас нема машина на копу, истиче Иванковић. Зато могу рећи да сам задовољан. Онако како смо могли, ми смо одрађивали послове, можда не баш како смо замислили, али људи на терену то нису осетили.

После булдозерске радионице урађени су пралиште, платои, друге радионице, комплети-ран је алат, али има још посла. О томе наш саго-ворник каже:

- Објекти још нису завршени, и даље се гра-де. Тренутно на овој новој локацији ни један није доведен до краја. Пралиште није функ-ционално, јер немамо пумпно постројење које би нам стално испоручивало воду. Зато је више добијамо од испумпавања са копо-ва. Међутим, ту често има проблема, или пукне цев, или се нешто прекопа, или неко заврне вентиле. Убацили смо неку нашу пумпу, али немамо стални доток воде и то нам представља велики проблем.

Иванковић се нада да ће ово питање у до-гледно време бити решено на задовољавајући начин. Проблем је и то што се свуда около на терену копа, људи раде у блату, а не може да се дође до пралишта. Такође, кад падне киша, на пралиште не може да изађе ни виљушкар. Ина-че, делови и опрема премештени су на ову нову локацију, али нема довољно простора за секун-дарне сировине. Похабане ролне, точкови, лан-ци, мотори и остало што више није за употребу, нема где да се складишти. Како истиче наш са-говорник, у “Колубари” нема одговарајућег про-стора ни за одлагање прерађеног уља и фил-тера, а постоје јасно прописани стандарди за њихово складиштење и то мора да се поштује.

- Много нам значи то што имамо два ве-лика крана, наставља даље Ненад Иванковић. Један може да подигне 25, а други пет тона терета. Имаћемо и систем за истакање уља из уљара директно у машине. Систем ће бити софтверски подржан, сви ће имати одговарајуће картице и увек ће се знати ко је, када и колико уља сипао.

Нови плац “Помоћне механизације” закрчен

НА ПЛАЦУ НОВЕ "ПОМОЋНЕ МЕХАНИЗАЦИЈЕ"


је машинама. Ту су булдозери, цевополага-чи, ровокопачи, неки су на прању, неки чекају или прање или поправку и делове. Машине су ту, а радници? Нема их довољно на коповима, у “Металу” и “Преради” такође, одлазе добри мајстори, а млади не долазе, или дођу у малом броју. То се осећа и у “Помоћној”.

- Ми смо пресликана ситуација са копова, тако је у сваком погону, па и код нас, каже тим поводом Иванковић. Велики је недостатак људи свих профила, механичара, заварива-ча, бравара, електричара... Посебно нам је велики проблем са заваривачима. Сада их имамо само двојицу, па кад треба да се ура-ди неки посао, мора да се чека.

Са тренутним бројем механичара можемо да урадимо само једну инвестициону оправ-ку. Све друго је само сервисно, текуће, пре-вентивно одржавање. Има могућности да се уради више, али нема довољно људи. Таква је ситуација и у другим деловима “Помоћне механизације”.

Добри мајстори отићи ће у пензију. Има мла-дих људи који уче, али треба да савладају све операције које добар мајстор треба да зна. По-требно је још квалификованих, школованих људи, који су савесни, одговорни и хоће да раде, јер само кроз рад могу да стекну праксу и знање које им је потребно на копу. Једно је оно што се учи у школи, а рад на терену нешто сасвим друго.

Следећи наш саговорник, Дарко Мартиновић, главни је пословођа одржавања у булдозерској радионици у Барошевцу. Он такође наглашава да је био велики притисак да се “Помоћна” пре-сели у што краћем року. Морали су у почетку да раде и под ведрим небом, али успели су. Пара-лелно са селидбом, радили су одржавање, мање

поправке, сервисно одржавање, а све са циљем да не трпи производња угља.

- Радило се помоћу “штапа и канапа”, али није се осетио недостатак било које машине на терену. Преселили смо се практично овде на пралиште, где имамо неколико канала и ту смо обављали неопходне сервисе да би машине могле да раде. Касније смо поче-ли, уз помоћ виљушкара, кранских возила и аутодизалица, да радимо инвестиционе оправке, каже Мартиновић, а затим наставља:

- Сада је ситуација боља, а имамо и ова два крана који нам много значе. У почетку нисмо имали прилазе, газили смо по блату, виљушкар није могао да приђе. Додуше, не може ни данас да приђе после мање кише, али надам се да ће се стање поправити. Не-како смо се изборили, мада нам недостаје још виљушкара.

Овај наш саговорник наводи да су се у досадашњој пракси као најбоље и најисплативије

ДАРКО МАРТИНОВИЋ


машине за рад на копу показали катерпилари. У оваквим условима могу да остваре и до 30 хиљада мото сати без већих проблема.

- Овде имамо много врста машина и свака од њих захтева посебну обуку за рад и по-правку, наглашава Дарко Мартиновић. Енгле-ска пословица каже “нисам довољно богат да купујем јефтине ствари”. Катерпилар јесте скуп, али зато је много поузданији од других врста машина.

Имамо овде булдозере, багере, ровоко-паче, УЛТ-ове, аутодизалице, али копови највише зависе од исправности булдозера и цевополагача.

Мартиновић каже да ситуација са ровоко-пачима није баш сјајна, али и са овим баге-рима успевају да подмире потребе копова. У последње време набављају се хидраулични це-вополагачи, који су бољи, прецизнији, лакши за руковање и безбеднији за рад у односу на оне са сајлама. Хидраулични цевополагач има без-бедности систем, који реагује кад дође до било каквог квара и одмах блокира кран и куку.

Како истиче наш саговорник, у булдозерску радионицу Барошевац дошло је много нових машина, тако да се стање прилично поправило.

Код старих машина има одређених проблема, али мали је број оних којима лети не ради кли-ма, или зими не може да упали мотор.

Према Мартиновићевим речима, екипа која припрема машине за зиму већ је на терену и тренутно се мења расхладна течност. Зими, ако машина не може да упали, ту су дежурни меха-ничар и електричар, који раде у све три сме-не и спремни су у свако доба дана и ноћи да интервенишу.

Овде се, такође, одржавају и машине Зимске службе, па Мартиновић самоуверено каже да предстојећу зиму дочекују спремно.

На крају разговора, оба наша саговорника по-ново у први план истичу проблем недостатка радне снаге у “Помоћној механизацији”. Кажу и да би било добро унифицирати машине, јер би тада било лакше и њихово одржавање и набавка потребних делова. Како наглашавају, заштитне опреме има довољно и радници се придржавају прописаних норми.

Синдикат “Помоћне механизације”, обојица се слажу, има пуно разумевање и за чланство и за руководећу структуру и међусобна сарадња је одлична.

Д. Катић

НЕНАД ИВАНКОВИЋ, МИЛОШ МИЛИНОВИЋ, ГОРАН БОЈИЋ, ДЕЈАН ЂОРЂЕВИЋ, МИОДРАГ РАДОЈИЧИЋ, ГОРАН САВИЋ, ВЛАДАН АРСЕНИЈЕВИЋ, СЛОБОДАН ДЕСИЋ, БОРИВОЈЕ КНЕЖЕВИЋ, ДРАГАН БЛАГОЈЕВИЋ, МОМИР ЈОВАНОВИЋ, ДАРКО МАРТИНОВИЋ, ЗОРАН БРАНКОВИЋ, ИВАН ЛАЗАРЕВИЋ, ГОРАН ЈОВАНОВИЋ, АЛЕКСАНДАР ЛАЗАРЕВИЋ, НЕБОЈША БОШКОВИЋ

У РАДИОНИЦИ


АЛЕКСАНДАР ОСТОЈИЋ, МАШИНСКИ ПОСЛОВОЂА

АЛЕКСАНДАР ОСТОЈИЋ

“РАДИ СЕ ПОМОЋУ ШТАПА И КАНАПА”

- “Велики проблем на копу је недостатак бравара, као и радника других занимања. - Све су ово старији људи, са по 30 година стажа, а не долази млађи кадар. - Нема довољно ни надзорно техничког особља, које носи производњу. - Потребно је и до пет година да се бравар или електричар оспособи за самосталан рад.”


За превремени одлазак у пензију уз стимула-тивне отпремнине ове године пријавило се око 400 радника. Као што се и очекивало, већина пријављених је из директне производње. Један од њих је и наш саговорник Александар Остојић, машински пословођа на БТУ систему на Пољу “Д”.

Остојић је почео да ради пре скоро чети-ри деценије у радионици за багере на Старој монтажи.

- Било је то време када пословођи ниси смео да приђеш, почиње своју причу наш саго-ворник. Он ти да посао и ти га радиш, без по-говора и сувишних питања. Такође, владало је велико поштовање према тим људима, не само зато што су били старији, већ пре свега због знања и искуства које су имали. Много су знали о машинама, о послу на копу и све то су преносили на нас млађе. Били су стро-ги, али од њих смо много научили.

Из радионице, Остојић је најпре отишао на Први А систем. Затим се вратио поново у радио-ницу као надзорник, па прешао на Трећи А си-стем. Одатле је, као пословођа, дошао на БТУ систем и ту завршава свој радни век.

- Ово је добро организован систем, али сада нас шесторица из Машинске службе од-лазимо у пензију, три надзорника, два бра-вара и ја, каже Александар Остојић. Не знам

ко ће доћи уместо нас и да ли ће уопште неко доћи. Не знам ни како ће овај систем, а и цео коп радити зимус, кад овагрупа људи оде у пензију, а не дођу нови. На свим системи-ма велики проблем је недостатак бравара, као и радника других занимања. Све су ово старији људи, са по 30 година стажа и више, а не долази млађи кадар. Нема довољно ни надзорно техничког особља, које “носи” производњу на коповима. Посебно је тешко у време годишњих одмора. Тада се сналази-мо како знамо. Често се људи позивају и да прекину одмор, јер нема ко да ради.

Овакво стање, како каже наш саговорник, траје отприлике од 2000. године. Пре тога и системи су били боље уређени, а било је више и радника и машина. Надзорно техничко особље више се поштовало. Постојао је одређени пут који се мо-рао проћи да би се дошло до те позиције.

- Надзорник треба да зна све о машинској струци, јер не зна где ће га посао одвести, на који систем, истиче Остојић. Мора добро да познаје роторни багер, који је као све-мирски брод, да зна све о бубњевима, о провлачењу трака, да познаје све склопо-ве... Уз то, на копу се стално жури. Кад се деси нека хаварија на багеру, треба што пре да се отклони, јер систем мора да крене у што краћем року. Зато сви радимо све, само

"ГЛОДАР" 7 НА ПОЉУ "Д"


да се посао заврши. За сада све некако функ-ционише, али помоћу “штапа и канапа”.

Наш саговорник још једном наглашава про-блем недостатка радне снаге и наводи да један радник на терену тешко може било шта сам да обави, ако му неко не помогне. Раније је, каже, било више помоћних радника, а сада скоро да их нема. Велики проблем је и кад се раде вулканизације на систему, јер један бравар сам не може да обави посао. Зато му помаже онај ко може, без обзира да ли је надзорник или пословођа.

- Ни на Старој монтажи нема довољно радника, а посла има много, истиче Остојић. Кад сам ја био у радионици, било нас је пре-ко сто у багерској и исто толико у радио-ници за траке. Тада је могло нормално да се ради и сваки посао да се заврши. Ништа није остајало недовршено, а у производњи је сваки минут важан.

Наш саговорник наглашава да се недостатак радника одражава и на безбедност рада, људи су преморени и честе су повреде. Према његовим речима, потребно је од три до пет година да се бравар или електричар оспособи за самосталан рад, да буде зрео и способан за посао, да човек може на њега да се ослони, да буде комплетан мајстор. А када обиђе све објекте, машине, си-стеме, може се рећи да је оспособљен да буде надзорник.

- Све то сада траје много краће, два, три месеца и крај, каже Остојић. Кад кажем но-вом раднику да нешто уради, он ме гледа, не разуме баш најбоље. Зато се трудим да новима, који нам иначе ретко кад дођу, при-лазим очински. Увек им говорим “сине, ради полако, пази на себе и на колеге”. Не смем некога да пустим самог док не сазри, док не схвати какве су му дужности и обавезе.

Недостатак људи приморао је све три службе да још више сарађују. Људи су свес-ни да живе од овог посла и сви помажу једни другима, радимо заједно и тако опстајемо.

Како истиче наш саговорник, младог радника треба добро обучити. Кад га пословођа пошаље да очисти нешто на багеру, он често не зна ни како да се попне на машину. Зато му старији радници показују где и како треба да гази, како да се понаша, где је шта на багеру... Уче га како да се заштити, указују на опасности. Посебну

пажњу младима скрећу на рад у близини цево-полагача и других машина, јер мала непажња може да доведе до тешких последица.

Иза Александра Остојића стоји много година напорног рада на копу, где је све ужурбано, уз сталне притиске да се оствари производња и испуни план. На питање како ће се снаћи у мир-ним пензионерским данима одговара:

- Кад сам предао захтев за пензију, одмах сам почео да размишљам шта даље. Нарав-но, одржаваћу контакт са колегама. Али из искуства оних који су раније отишли знам да виђања и дружења трају неко време, а онда постају све ређа. Још не знам шта ћу радити, али наћи ћу неку занимацију, бар око куће, јер немам неки посебан хоби.

Наш саговорник каже да његова породица живи скромно, без великих прохтева. Највеће богатство су му троје деце, две кћерке које су завршиле факултете и син који је трећа година средње школе и обучава се за електроничара.

Остојићева велика жеља је да се у “Колуба-ру” прими нови кадар, да се попуне сва рад-на места, јер без људи не може да се обавља производња. И сада, кад одлази у пензију, овај вредни радник размишља о будућности копа, где је оставио најбоље године живота. На крају, свим колегама који остају да раде, као и млади-ма који тек почињу свој радни век, пожелео је добро здравље и да их срећа прати и у животу и на послу.

Д. Катић и З. Чолић

ИСПРЕД БАГЕРАСРЕЋКО РАДОЈИЧИЋ ИАЛЕКСАНДАР ОСТОЈИЋ


ОСВЕЋЕНА ОБНОВЉЕНА ЦРКВА У БАРОШЕВЦУ

ЛЕПОТИЦА У НОВОМ РУХУ

-Радови на потпуној реконструкцији храма трајали годину дана. -Највише средства прикупљено из прилога мештана. -Уручени ордени и грамате Шумадијске епархије. -Протојереј Милан Матић поносан је на своје парохијане.

ПРОТОЈЕРЕЈ МИЛАН МАТИЋ


У недељу, 14. октобра, изасланик епископа Јована, архимандрит Петар са свештенством лазаревачке цркве, служио је Свету литургију у храму Покрова Пресвете Богородице у Ба-рошевцу. Освећењу реконструисане цркве и обележавању славе храма, присуствовало је преко две хиљаде људи. Орденима Епархије шумадијске одликовано је седам, а граматама 17 донатора. Орденима су одликовани: Томис-лав Ђурђевић из Зеока, Милан Ђорђевић из Барошевца, Милорад Грчић из Обреновца, Миодраг Ранковић из Миросаљаца, Славко Николић из Барошевца, Радослав Игњатовић из Барошевца и Бојан Атлагић из Београда. Грамате су уручене Месној заједници Зеоке, Месној заједници Бистрица, Саши Павловићу, Срђану Алимпијевићу, Саши Јовичићу, Но-вици Љушићу, Милану Мишковићу, Дејану Милијановићу, Милици Мишковић, Сло-бодану Милојевићу, Јовану Марковићу,

Милораду Петровићу, Радивоју Урошевићу и Владану Марковићу.

По благослову његовог правосвештенства, епископа Јована, радови на потпуној обнови цркве, саграђеној 1854. године, почели су пре годину дана.

-Последњу литургију смо одржали 14. ок-тобра. Можда није требало да у то доба поч-немо са тако великим пословима, али смо се помолили Богу и решили да радимо. Већ 20. октобра смо отворили кров наше цркве, што до сада нико није урадио. Господ нас је погледао и дао нам лепо време, тако да смо у октобру и новембру успели да покријемо брод цркве. Изгледало нам је да куполу не треба да дирамо. Међутим, она је била у најлошијем стању, па смо у децембру мора-ли и њу да средимо. Било је компликовано скидати крст са висине од 36 метара, који се држао на трулом дрвету дебелом једва 20 милиметара. Комплетно је сређен и зво-ник, који је уз друге делове крова покривен бакром. Пре 12 година, мештани села Баро-шевац, Зеоке, Бистрица и Мали Црљенци, прикупили су новац и купили две тоне и 286 килограма бакра и чекали да радови поч-ну, каже са поносом у гласу протојереј Милан Матић, парох барошевачки и додаје да је његов претходник, отац Златко, у више наврата поку-шавао да покрене обнову ове цркве, али су се увек решавале неке прече ствари. Поред потпу-но сређеног крова, звоника и куполе, комплет-но је урађена и унутрашњост цркве. Обијен је стари малтер, па су зидови измалтерисани и из-глетовани. Од знатних материјалних средстава које народ ове парохије прикупио, а која износе око 35 хиљада евра, планирано је и да се фре-скопише унутрашњост цркве. Урађен је нови, мермерни под са орнаментима, изолацијом и подним грејањем, као и зидни парапет у висини од метар и тридесет центиметара. Замењена је комплетна столарија и улазна врата. Поред све-га набројаног, наш саговорник посебно је поно-сан што је звоник цркве, након што се са њим поиграла историја, враћен у првобитно стање.

-Те 1854. године, када је саграђена, црква је имала три звона. Немачки окупатори су 1943. године скинули мало и средње звоно и однели у Вреоце на железничку станицу. Верни народ се током ноћи окупио и успео да са композиције воза скине средње звоно.


Оно је враћено на цркву, а мало су Швабе отерале и претопиле у топовску ђулад. Ми смо скупили новац и купили слично звоно. Поставили смо га на цркву, тако да звоник сада има сва три звона, као што је и имао пре Другог светског рата, прича нам отац Милан и додаје да је у последњих годину дана сређена и комплетна фасада, а око цркве и нова сокла од гранита. Поред тога, из порте је отера-но 5.000 кубика земље, ископано 1.220 метара дренажних канала, за које је употребљено 1.500 кубика шодера и 3.000 метара кубних каме-на. По црквеном дворишту је посејана трава и уграђено 46 светиљки за осветљење храма, око 2.600 квадрата је асфалтирано, а бетонирано између двеста и триста квадратних метара.

-Све то не би било, пре свега, без верног народа. Највећи донатор била је “Електро-привреда Србије”, Синдикат ЕПС-а, Синди-кат “Колубаре”, “Колубара-Грађевинар”, ОДС. Велики донатор је и фирма “Дис нискоградња” из Ваљева, која је изводила радове. Али, уместо да зараде,они су уло-жили свој труд и знање у нашу цркву, каже протојереј Милан Матић, који у овој, као и у свим другим причама народ ставља на прво место. Исто као што и народ има само речи хвале за свог свештеника. Родом из Барошев-ца, са својим парохијанима дели и осмехе и сузе. Међусобно се уважавају и ословљавају са поштовањем, а не ретко знају и да се нашале и заједно провеселе. На питање како је успео да

пронађе прави пут до душа својих парохијана, наш саговорник одговара:

-Мислим да је прави начин чисто, искре-но срце и отворена душа. Народ препозна када му неко приђе искрено. Када се искре-но даш, онда ти се и искрено врати. За ову цркву везују ме корени. У њој су крштени моји преци и ја, у њој сам венчан са супру-гом. Овај народ ме доживљава као свога, јер ме знају још из колевке. Ја њих знам као своје рођаке, пријатеље, познанике, друга-ре. Сада их познајем и као духовник. Можда је то мало већи терет за мене, али са друге стране, права је лепота бити међу својима. Одлично се слажем са свима и трудим се да учествујем у свим сферама живота. Ако је фудбалска утакмица, навијам за моје меш-тане, ако се коси порта, они косе са мном. Кажу да је у недељу у порти било преко две и по хиљаде душа. Ако је толико људи било, у мени куца волујско, а не људско срце! Пуно људи је дошло и да помогне у припреми све-чаног ручка, спонтано, без икакве обавезе. Толики народ је наградио сав наш труд и рад, а највеће признање нам је овај храм и прелепа порта коју гледамо и за то сви имају заслуге. Сав верни народ је себе уткао ту. Лепо је указати на оне који су себе овде уложили, па смо тако због лепоте прославе, одређени број људи одликовали орденима Епархије шумадијске и граматама његовог правосвештенства епископа шумадијског Јована, а на предлог Црквеног одбора. Од срца хвала људима који су ушли у свако домаћинство наше парохије да скупљају прилоге, јер то у данашње време није ни мало лак посао. Позвали смо сваку кућу, сва-ког домаћина. Потом је народ спонтано кре-нуо са донацијама. Том одзиву и тој количи-ни новца се нико није надао. Поред осталих, орденом је одликован и Милан Ђорђевић, који је за мене свештеника, на првом месту члан Црквеног одбора, а потом председник Синдиката ЕПС-а. На својим плећима је из-нео велики терет. Покретач је свега овога. Уз Божију вољу, што он сам, што заједно, поку-цали смо на многа врата. Сва су нам се отва-рала, свуда смо наилазили на топао пријем, а Бог је уредио да се све и сви сложимо, са поносом прича наш саговорник и још једном наглашава да су заслуге парохијана највеће у

У ЦРКВИСА РАДОСЛАВОМ ИГЊАТОВИЋЕМ


великом послу реконструкције цркве. Порту ће, као и до сада, користити да се, сада већ по традицији, окупе за Бадње вече и на Ивањдан, на вашару.

-Парохијанима желим да се у овој цркви венчавају и да се што више крштавамо. На-род бих замолио да не заборави своју цркву, литургије недељом и празником. Долазите

у свој храм, јер храм без народа је ниш-та. Господ је рекао, где се двоје или троје у моје име моле, ту сам ја. Живи храм сте ви, верни народе. Ја вас молим, посећујте своју цркву, ма где она била, поручио је на крају на-шег разговора протојереј Милан Матић, парох барошевачки.

Д. Матић

ЗА ПЕВНИЦОМ ОСАМ ДЕЦЕНИЈА

Орденом Епархије шумадијске одликован је и Томислав Ђурђевић из Зеока. Причу о деда Томи, са великим поштовањем испричао нам је отац Милан, парох барошевачки:

-Он је једини Србин који је ове године напу-нио 80 година појања за певницом у цркви. Има 88 година, његов чукундеда, прадеда и отац били су појци нашег храма. Сви су били председници Црквеног одбора, једино деда Тома никада није хтео да се прихвати функције. То је човек коме ми свештеници скидамо капу, јер од већине нас много боље пева и познаје свих осам црквених гласова за појање. Величина од човека. Отац је три ћерке, Милице, Зорице и Љубице. Када је као Србин, домаћин, поделио имовину ћеркама, одлучио је да трактор, плугове, тањирачу и приколицу прода. Машине је наплатио 4.200 евра и купио лустер који краси нашу цркву, са усхићењем каже наш саговорник.

ХРАМ ПОКРОВА ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ У БАРОШЕВЦУ


КРАЉ АЛЕКСАНДАР КАРАЂОРЂЕВИЋ,

УЈЕДИНИТЕЉ И ТРАГИЧАР „Овај и наредни текст бавиће се животом и делом краља Александра Карађорђевића, сина Петра Карађорђевића Ослободиоца о коме смо писали у једном од претходних бројева. Ово је прича о човеку који је имао велику амбицију и велику жељу да направи нешто боље, веће и дуготрајније. На жалост, испоставило се да је његов живот трајао прекратко да би се његови снови остварили.“

АЛЕКСАНДАР I КАРАЂОРЂЕВИЋ

Александар Карађорђевић рођен је 1888. године на Цетињу, у Црној Гори, као четврто дете, а други син кнеза Петра Карађорђевића и кнегиње Зорке. Његови родитељи су у време његовог рођења живели на двору кнеза Нико-ле Петровића, оца кнегиње Зорке. Крштени кум малог Александра, био је руски цар Николај II Романов. Када је имао само петнаест месеци, остао је без мајке, те је најраније детињство

провео уз бабу, кнегињу Милену, гувернанте и васпитаче. Био је мирно и уредно дете, склоно меланхолији. Недуго након смрти супруге, кнез Петар се са породицом преселио у Женеву, где су живели прилично скромно. Ту је Алексан-дар похађао обичну основну школу са осталим вршњацима. Образовање је наставио у угледној школи „Правоведеније“ у Петрограду.

Када је његов отац, постао краљ Петар I Карађорђевић, 1903. године, Александар се сели у Београд. Ту му је омогућен специјални васпи-тач, др Луј Војиновић. Александар је обожавао да чита, нарочито литературу везану за правне, историјске и филозофске теме, али је своја знања ширио на свим осталим областима. Такође, из-врсно је свирао клавир и био изузетно надарен говорник. Краљ Петар је желео да сину обезбе-ди врхунско војно образовање, будући да је био довољно мудар да схвати да ће младом прин-цу у блиској будућности бити неопходна таква знања и вештине. За васпитача за област војних вештина, одређен је пуковник руске војске Николај Сумљенов. Већ са петнаест година, принц Александар је пријављен као обичан ре-дов у јединице Шестог пешадијског пука српске војске. Овим је млади принц стицао и војно и

КРАЉ АЛЕКСАНДАР КАРАЂОРЂЕВИЋ


опште образовање. Даље војно образовање је наставио у елитном руском Пажевском корпусу у Петрограду, али је школовање више пута пре-кидао, будући да је био крхког здравља и није подносио руску зиму.

Када је имао 21 годину, 1908. године, принц Александар је постао престолонаследник. Његов старији брат Ђорђе, одрекао се престо-ла након инцидента са смртним исходом, при-ликом чега је страдао његов посилни. Краљ и Влада су донели одлуку да се принц Алек-сандар врати из Русије у Србију и ту настави образовање са најпознатијим београдским про-фесорима. Принц Александар је сматран много погоднијим за престолонаследника Србије и пре инцидента и абдикације принца Ђорђа. Био је више заинтересован за политику, одмерен, стрпљив и сналажљив, и имао је велики утицај у војсци, посебно захваљујући пријатељству са Драгутином Димитријевићем Аписом. Престо-лонаследник Александар је постао генерални инспектор српске војске и одмах по добијању тог положаја, приступио је реорганизацији исте, будући да је знао да је сукоб са Турском на помолу.

Током Балканских ратова, углед престолонас-ледника Александра је достигао врхунац. Као командант Прве армије, водио је успешне бит-ке код Куманова и Битоља у Првом балканском рату, и тешку битку на Брегалници у Другом бал-канском рату. Из оба рата је изашао као побед-ник и како су у тим ратовима ослобођене старе српске области Косова и Метохије и Македоније, престолонаследник је добио почасни надимак „осветник Косова“.

Пред Први светски рат, односи на двору нису били хармонични, а престолонаследник се за-мерио и свом дугогодишњем пријатељу Драгу-тину Димитријевићу Апису. Формирање тајне организације Уједињење или смрт, познатије као Црна рука, додатно је продубило јаз. Краљ Петар и председник владе Никола Пашић су подржавали црнорукце, који су били у сукобу са престолонаследником. Овај породични непсо-разум, сукоби између официра и општи метеж на државном врху доспели су у штампу, па је ситуација била прилично хаотична. Краљ Петар, уз званично саопшење да је притиснут болешћу и годинама, а заправо растрзан на више страна и уморан од политичких сукоба, Указом од 24. јуна 1914. године предаје управљање Србијом

престолонаследнику Александру, да у његово име обавља функцију регента.

Када је Аустро-Угарска царевина објавила рат Краљевини Србији у лето 1914. године, регент Александар се у прокламацији војсци обра-тио речима да почиње борба за ослобођење и уједињење свих Срба, Хрвата и Словенаца, да-кле за југословенски програм. Ово је изазвало много неприлика у односу Србије са савезнич-ким државама, али регент Александар је чврсто веровао у свој план. Током рата, стално је био на бојишту у свим биткама које је Србија во-дила, истовремено обављајући улогу регента, команданта и обичног војника по потреби. То-ком највећих страдања, 1915. године, повлачио се кроз Албанију са војском и народом. О овим догађајима везаним за Први светски рат смо више пута писали па се нећемо понављати, али ваља напоменути да се српска војска на Крфу опоравила и припремила за наставак рата. На Солунском фронту, српска војска је извојевала велике победе, од којих је најзначајнија била она на Кајмакчалану.

Затишје на Солунском фронту, регент Алек-сандар је искористио да се коначно обрачуна са Црном руком. Након наводног атентата на регента, у септембру 1916. године код Остраве, све оптужбе су пале на црнорукце. У такозва-ном Солунском процесу, у јуну 1917. године, за недоказан атентат на регента, већина оптуже-них официра била је пензионисана или послата на казне затвора док су тројица челника Црне руке, Драгутин Димитријевић Апис, Љубомир Вуловић и Раде Малобабић осуђени на смрт и стрељани.

Завршне операције пробоја Солунског фрон-та водиле су војводе Живојин Мишић, Степа

КРАЉ ПЕТАР I И АЛЕКСАНДАР КАРАЂОРЂЕВИЋ


Степановић и Петар Бојовић, са врховним ко-мандантом регентом Александром који је у међувремену стекао чин генерала. Након ослобађање територије Србије, ослобођене су и области Хабзбуршке монархије насељене српским становништвом и Хрватима и Словен-цима. На основу одлука Народне скупштине Краљевине Србије и Народног вијећа у Загребу, регент Александар Карађорђевић је 1. децембра 1918. године, прогласио уједињење Краљевине Србије са Државом Срба, Хрвата и Словенаца у јединствену Краљевину Срба, Хрвата и Словена-ца. Овим чином, Краљевина Србија је престала

да постоји и тако се одрекла свог тешко стеченог суверенитета, слободе и имена. Нова држава је била национално, верски и традиционално ве-ома нехомогена, и једини обједињујући фактор била је династија Карађорђевића на челу. Ово је био један велики успех, готово незамислив за владара мале краљевине на Балкану. Регент Александар Карађорђевић је овим потезима, отворио једну велику, тешку и опасну шаховску партију, која је могла да много пружи али и мно-го да одузме. Њега лично, она је коштала живо-та, али о томе у следећем броју.

З. Чолић

КРАЉ АЛЕКСАНДАР КАРАЂОРЂЕВИЋ

ОБНОВЉЕНА ЦРКВА У БАРОШЕВЦУ

Година xxiv новембар 2018. Број 172 Лазаревац€¦ ·...

Documents