1 pojam informacionih sistema

8/6/2019 1 Pojam informacionih sistema

1/69

Pojam informacionih sistema


2/69

Opti model raunarskog sistema


3/69

Osnovni pojmovi

Informacioni sistemje integrisani skup komponentiza sakupljanje, snimanje, uvanje, obradu iprenoenje informacija.

Informacijaje primljena i shvaena poruka.

(Prinston)

Najee definicije pojma informacija su : "Informacija je inkrement znanja", njenim

postojanjem je nae znanje o neemu uveano. "Informacija je znaenje koje dodeljujemopodatku.

"Informacija je podatak u nekom kontekstu.


4/69

Pojam podatka

Podatak u bukvalnom prevodu sa latinskogjezika znai "neto to je dato".

To to reprezentuje injenicu, dogaaj ili idejuu odreenoj notaciji zovemo podatak.

Podatak je reprezentacija injenice ili idejepogodna za komunikaciju, interpretaciju iobradu od strane ljudi i upravljakih maina.


5/69

Pojam podatka

Spoznajom svojstava pojedinih pojava iobjekata ili ishoda dogaaja smanjuje sestepen neodreenosti sveta koji nas okruuje

a mi smo dobili neku informaciju. Prikazivanjem informacija u formalizovanom

obliku pogodnom za zapisivanje, prenos,

skaditenje i obradu nastaju podaci. Podaci su diskretni zapisani fakti o

fenomenima i iz njih se dobijaju informacije o

svetu.


6/69

Razlika izmeu podatka i informacije

Vano je napraviti razliku izmeu podatka iinformacije, pojmova koji se estopoistoveuju.

Na primer broj 6 je podatak i on kao takav nemaposebno znaenje, meutim "Sada je 6 asova" jeinformacija jer je podatku dodeljeno nekoznaenje.

Tako moemo uvideti da se informacija sastoji odpodatka i znaenja koje mu je dodeljeno.


7/69

Pojam podatka

PODACI SE Prikupljaju (zapisuju i prenose),

Organizuju i skladite (memoriu), Obrauju (u uem smislu rei),

Prezentuju.


8/69

Pojam objekta

Za svaki problem koji se reava (sa ili bezraunara)postoji ogranien broj objekata kojisu od interesa i nazivaju se elementarni

objekti ili entiteti, a njihov skup sainjavaprostor objekata ili tip.

Entitetje neto to postoji i to se moejednoznano identifikovati.

Svaki objekat mora imati IME IME mora biti jedinstveno, tj. Ne mogupostojati u jednoj bazi dva ista objekta


9/69

Razlika izmeu pojmova objekat (entitet) i tip

Tippredstavlja definisinje, ali ne i opredmeivanje,osobina i daje opseg relacija koje odreeni objektimoraju imati.

Objekat predstavlja opredmeivanje, konkretnopojavljivanje nekog tipa.

ovek, kao tip, ima osobine ime, teina i visina. Time jesam tip definisan. S druge strane, ako kaemo da je Pera teak 80kg i visok

180cm, a Mika teak 90kg, a visok 170cm, onda govorimoo dva konkretna pojavljivanja tipa ovek, tj o dva objektakoja su tipa ovek.

Isto i kada govorimo o relacijama, tj. odnosima, u definicijitipa ovek moemo rei da ovek moe da ne vozi ni jednovozilo, ali i da moe voziti beskonano mnogo vozila. Aliposebno emo za Peru rei da vozi jedan automobil, a zaMiku da vozi kombi i motocikl.


10/69

Vrste objekata

Odabrani entitet po svojoj prirodi moe biti: Realni objekat, deo sveta (osoba, firma, zgrada).

Ap

straktnipojam (zvanje, koliina). Dogaaj (saobraajni udes, upis studenata,

popravka tv).

Asocijacija (polaznik-kurs, lekar-pacijent, predmet-

profesor-student).


11/69

Objekti i atributi

U realnom svetu svaki objekat (ovek, dokument,prevozno sredstvo...) ima obilje osobina.

Pri projektovanju informacionih sistema (IS), vri seapstrakcija, to jest zanemarivanje nebitnih stvari.

Na primer, ako je re o IS nekog preduzea, zaobjekat ovek od znaaja su nam osobine kao to sustruna sprema i radni sta, a kad bi se radio ISnekog sportskog drutva, onda bi od znaaja zaoveka bile osobine sport kojim se bavi, visina, teinai sl.

U IS ove osobine se nazivaju atributima.


12/69

Apstrakcija (lat. abstractio) je:

misaono izdvajanje nekih osobina i svojstavapredmeta od samog predmeta;

apstraktan pojam izdvojen od neegakonkretnog za koji je vezan.

Apstrahovati (nem. abstrahieren): vriti apstrakciju;

ne uzeti (uzimati) neto u obzir, ne obazreti se, neobazirati se na neto.


13/69

Pojam atributa

Svakom elementarnom objektu pripisuje seodreeni kvalitet u vezi sa problemom koji sereava, a ti kvaliteti nazivaju se atributi ili

svojstva objekta Poto za jedan problem moe biti od znaajavie raznih atributa istog ili raznih objekata,svaki atribut mora imati ime, a takoe i

vrednost tj. Kvantitativniodraz kvaliteta Jedan objekat moe da karakterie vie

atributa od vanosti za reenje datog problemai oni se nazivaju elementarna obeleja


14/69

Elementarno obeleje-atribut

Elementarno obeleje je obeleje koje se daljene moe dekomponovati, ili koje se u datomsluaju dalje ne dekomponuje na komponente.

To je odluka projektanta i zavisi od problemakoji se reava i naina korienja.

Primer:

datum se moe posmatrati kao jedan atributDatum sastavljen od 3 dela (dan, mesec, godina).

Tri atributa: Dan, Mesec, Godina.


15/69

Elementarno obeleje-atribut

Jedan atribut, ili grupa od nekoliko atributa,koji su jedinstveni u svom pojavljivanju,kandidati su za identifikatora objekata datog

tipa. Skup, niz ili logiki proizvod elementarnihobeleja predstavlja sloeno obeleje i njemuse ne pridruuje ime.


16/69

Objekti i atributi

Izmeu obeleja-atributa i tipa entiteta nemajasne razlike, jer imenovano sloeno obelejeustvari predstavlja tip entiteta.

Jedna definicija tipa objekta, odnosno entitetamogla bi biti: Imenovani skup atributa.

Primer: plata i premija mogu biti atributi Plata i

Premija tipa Radnik, a mogu biti tip (prostorobjekata)Zarada sa dva atributa Plata iPremija.


17/69

Objekti i atributi

Status objekta informacionog sistema imajuoni entiteti koji pored identifikatora objekta(primarnog kljua) imaju jo neka svojstva kojase opisuju atributima.

Pod atributom se smatra ono svojstvo objektakoje se opisuje jednim podatkom.

Ukoliko je za opisivanje atributa potrebno viepodataka, onda taj atribut predstavlja noviobjekat.


18/69

Identifikator objekta

Definicija:Entitet je neto to postoji i to se moejednoznano identifikovatiukazuje na potrebu da sesvi entiteti jednog prostora objekata (klase) mogumeu sobom razlikovati, to namee potrebu da se injihovi modeli moraju razlikovati.

Mora postojati neprazan skup obeleja takav da jenjihova vrednost za svaka dva entiteta raliita

(superklju, nadklju). Ako ne postoji ni jedan podskup toga skupatakav da vai prethodni stav onda je to klju(minimalnost: Klju ne poseduje suvina

obeleja).


19/69

Osobine primarnog kljua-identifikatora

Primarni klju je:

Jedinstven Minimalan

Raspoloiv

Nepromenljiv


20/69

Izborprimarnog kljua

Jedan tip entiteta moe imati vie kljueva, ioni se nazivaju ekvivalentni kljuevi. Jedan od ekvivalentnih kljueva se bira zaprimarni klju.

Primer: BrojIndeksa, JMBG - superklju (jedinstveni), BrojIndeksa i JMBG kandidati za klju

(jedinstveni i minimalni), BrojIndeksa - primarni klju ili JMBG - primarni klju.

Izbor zavisi od problema koji se reava.


21/69

Elementarni podatak

Atributsko ime je naziv odreenog kvaliteta (svojstvaobjekta), a atributska vrednost je kvantitativna, brojnavrednost koja pripada izvesnom skupu vrednosti.

Svakom elementarnom objektu pripisuje seelementarni podatak (samo jedna vrednost), koji seopisuje na sledei nain:

Ovo je takozvana intenzija.

Postoji vie naina na koji se ova tri aspektapodataka mogu povezati, dakle postoje razliiti

modeli podataka.


22/69

Domen

Skup moguih vrednosti koje neko obeleje ukonkretnom sluaju moe imati naziva sedomen obeleja.

Napomena: domen nije, kao u matematici,skup originala funkcije.

Domen moe posedovati sopstveno ime.

Isti domen moe se pridruiti veem brojurazliitih obeleja.


23/69

Domen

Na primer: Domen atributa kolska sprema jeskup NK, KV, VKV, SS, VSS. Moemo napraviti domen SkolskaSprema ipridruiti ga odgovarajuim atributima u objektimaOsoba, Student, Profesor, Zaposleni, ...

Na primer: Napraviti domen Ocena iji je skup

vrednosti: 6, 7, 8, 9, 10. Ovaj domen se posle moe pridruiti atributima

MatematikaOcena, FizikaOcena, ...


24/69

Integritet domena

Integritet domena je trojka (tippodatka, duinapodatka, uslov).

tippodatka (INTEGER, CHAR, LOGICAL,

DATE, CURRENCY, OLE, MEMO, ...) Uslov:

Regularni izraz, x>0AND xXX ONDA(then)

obeleje2=YY INAE (else) obeleje2=ZZ

KRAJAKO (end if)


25/69

Null nepostojea vrednost

Nula vrednost je specijalno ogranienjedomena, tako da obeleje moe imati inedefinisanu vrednost koja nastaje kada:

Kada objekat poseduje neko svojstvo ali vrednosttrenutno nije poznata ili nije nastupio momenat

dejstva tog svojstva.

Kada objekat ne poseduje neko svojstvo.


26/69

Pojam zapisa - Slog

Skup svih vrednosti elementarnih obeleja kojase odnose na jedan objekat predstavlja zapis ililogiki slog,

Pri tome se svaki elementarni podatak(pojedinana vrednost) smeta u jedno poljezapisa.

Objekat: RADNIKAtributi: Br.Rad. Ime Pol Odeljenje Radni_sta

Zapis: 53125 Ana Prodaja 3G. 2M. 17D.


27/69

Datoteka - File

Skup zapisa koji odgovaraju jednom prostoruobjekata ini datoteku, i pri tome mora vaitisledee: Jednom prostoru objekata odgovara jedna ili vie

datoteka.

Broj zapisa u datoteci jednak je broju objekata u

prostoru. Broj elementarnih obeleja objekta jednak je brojupolja u zapisu.


28/69

Pojam baze podataka

Ukoliko za jednu aplikaciju treba definisati vieprostora objekata (skupova objekata),obrazuje se biblioteka datoteka,

A kada se izmeu tih datoteka uspostaveodreene logike veze pomou softvera koji se

zove DBMS (Data Base Management System)nastaje baza podataka.


29/69

Pojam baze podataka

Imena prostora objekata zajedno sa njihovimsvojstvima ine emu podataka koja identifikujeimena kategorija, njihova svojstva i veze izmeu njih,a skuppodataka ureen po nekoj emi naziva se

baza podataka Model podataka definie pravila prema kojima sepodaci ureuju tj. struktuiraju, ali da bi dobili potpunuinterpretaciju znaenja podataka neophodno je

definisati i skup dozvoljenih operacija nad timpodacima. Svojstva kategorija koje obuhvata jedan modelpodataka dele se na:

a) statika b) dinamika


30/69

Svojstva kategorija

Statika svojstva su relativno nepromenljiva uvremenu i nazivaju se skup generiuihpravila, odnosno

Jezik za definisanje podataka DDL

Dinamika svojstva modela izraavaju seskupom operacija koje se vre nad timpodacima i zovu se

Jezik za manipulaciju podacima - DML


31/69

BEZ OBZIRA KOJI JE MODEL U PITANjU MORAPOSTOJATI MOGUNOST DA SE:

PODACI MOGU DEFINISATI

DA SU DEFINISANA PRAVILA ZAODRAVANjE INTEGRITETA PODATAKA

DA SU POZNATA PRAVILA ZAMANIPULACIJU PODACIMA


32/69

Datoteke

Podaci se u toku izvravanja programanalaze u radnoj, operativnoj memoriji. Zatrajno uvanje podataka koriste se: Datoteke,

Baze podataka (BP),

Registar, i

Interne strukture.


33/69

Vrste datoteka

Sekvencijalne

Direktan pristup

Binarne datoteke


34/69

Primena datoteka

Podaci u aplikaciji moraju efikasno da koriste disk(npr., .mdb fajlovi su ogromni). Baze podataka popravilu zauzimaju znatno vie memorijskog prostora

nego obine sekvencijalne datoteke. Aplikacija se mora distribuirati na najefikasniji nain,

na primerpreko Interneta, poeljno je da datotekebudu male i da se lako preuzimaju (bazama trebaju

DLL datoteke pa e veliina datoteke biti prevelika).


35/69

Primena datoteka

Podaci su ve u datoteci. Vrlo esto su podaci kojeaplikacija treba da obradi ve sauvani u oblikudatoteke. Recimo, podaci se prikupljaju preko nekogakvizicionog sistema.

Neka druga aplikacija treba da uveze ili obradipodatke. Ako iste podatke treba da obrauje nekadruga aplikacija u centralnom (main frame) raunaru ilina primer Excel, pogodnije je da podaci budu

sauvani u obliku sekvencijalne datoteke.

Podatke je potrebno pregledati u editoru teksta(dnevnik greaka).


36/69

Tradicionalna, na datotekama(fajlovima) zasnovana, obrada

Fajlje kolekcija zapisa (records) kojisadre logiki povezane podatke.

Na datotekama baziran sistem predstavljaskup aplikacija/programa koji obavljajuneke servise za krajnjeg korisnika.

Svaki program definie i upravlja svojimpodacima.


37/69

Tradicionalna, na fajlovimazasnovana, obrada


38/69

Nedostaci tradicionalnih, datotekiorganizovanih, sistema

Razdvojenost i izolovanost podataka

Dupliciranje podataka (redundansa)

Zavisnost programa od organizacije podataka Nekompatibilnost formata datoteka

Rast zahteva za novim izvetajima:

Fiksni upiti Proliferacija aplikativnih programa

Niska produktivnost razvoja/odravanja IS


39/69

Ogranienja/nedostatci datotekiorganizovanih sistema su

posledica: Definicija podataka je ugnjedena u

aplikacionom programu.

Ne postoji kontrola nad pristupom imanipulacijom podacima, osim onekoju daje aplikacioni program.

Novi pristup baziran na: BP

DBMS


40/69

Primena baza podataka

Podaci treba da se koriste ad hoc u izvetajima.Postoji mnotvo programa i alata koji omoguuju dase iz baze itaju podaci i generiu novi izvetaji inakon to je aplikacija gotova.

Prave se ad hoc upiti za podatke. Zahvaljujui

upotrebi upitnih jezika iz baza podataka se moedobiti mnotvo novih raznorodnih informacija. Podatke treba da koriste i druge aplikacije i korisnici.

Baze podataka pruaju mogunost distribuiraneobrade podataka, kao i ugraene mehanizme kojiosiguravaju pristup i obezbeuju konzistentnostpodataka (integritet domena, integritet entiteta,referencijalni integritet, zakljuavanje, itd).

Podaci su ve u bazi podataka.


41/69

Mane primene baza podataka

Mane baza podataka su veliki prostor kojizauzimaju na disku i dodatni RDBMS.

Veza sa bazom podataka ostvaruje se prekoobjekata za upravljanje podacima - datacontrol, ODBC, DAO, RDO i danas

dominantni ADO.


42/69

Baze se smatraju najboljim oblikomuvanja podataka jer omoguuju

1. Odvajanje korisnikog interfejsa od logikeposla i od podataka (vieslojna arhitektura).

2. Odvajanje odravanja podataka i klasa zaproveru od logike posla, tako da njima moguupravljati administratori baza podataka.

3. Stavljanje celokupne logike posla i provere uugraene procedure (stored procedure), ili uokidae (trigger) na serveru, radi bre ivre kontrole baza od strane aplikacija.


43/69

Obrada zasnovana na korienjuBP


44/69

BP i DBMS

BP: zajedniki koriena kolekcija logiki povezanihpodataka i opisa tih podataka, projektovana dazadovolji informatike potrebe preduzea.

BP: samo-opisna kolekcija integrisanih zapisa. Ovaosobina BP obezbeuje nezavisnost program-podaci.

Novina pristupa: definicija podataka je razdvojena

od aplikacionog programa i sama se uva u BP. Uosnovi se radi o apstrakciji podataka.


45/69

BP i DBMS

DBMSje s/w sistem koji omoguavakorisnicima da definiu, kreiraju, odravaju

i kontroliu pristup BP. DBMSje s/w koji interaguje i sa

aplikacionim programom korisnika i sa BP.


46/69

Pojam informacionog sistema (IS)

Informacioni sistem (IS) je integrisani skupkomponenti za sakupljanje, snimanje, uvanje, obradui prenoenje informacija.

Izumom i dostupnou novih informacionih tehnologija

(IT), javljaju se nove mogunosti. Poto su informacioni sistemi omoguili razliiteljudske aktivnosti, samim tim su izvrili uticaj nadrutvo.

Ubrzali su obavljanje svakodnevnih aktivnosti, uticalina strukturu organizacija, izmenili naine ponude ipotranje proizvoda na tritu, kao i naine i shvatanjerada.

Informacije i saznanje, danas ine vitalni ekonomski

resurs.


47/69

Komponente informacionih sistema

Osnovne komponente informacionih sistemasu: hardveri softverraunara,

baze podataka,

telekomunikacioni sistemi i tehnologije,

ljudski resursi i procedure, odnosno metodologe

obrade i prenoenja informacija.


48/69

-


49/69

ANSI-SPARC arhitektura


50/69

Primer logikog i fizikog modela podataka


51/69

Znaajni koncepti

DDL eme, omoguava DBA da definieemu BP.

DDL subeme, omoguava aplikativnimprogramerima da definiu delove BP koji imtrebaju.

DML, omoguava korisnicima manipulacijupodacima


52/69

Znaajni koncepti

ANSI/x3/SPARC (Standards Planning and RequirementsCommittee) predloio (1975.)

3-nivovsku arhitekturu sa sistemskimkatalogom, koja omoguava logiku i fizikunezavisnost podataka.

Podema (spoljna ema), konceptualnalogika ema, fizika ema.

Koncept transakcija i zakljuavanja.


53/69

Tipina DBMS arhitektura

DATABASE ENGINE

DataDefinitionLanguage (DDL)

Data ManipulationLanguage (DML)

Proprietary Languageand Tools

Transaction Processing(TP) Monitor

USERDATA

METADATA

SystemsAnalystsand

Database DesignersApplication

ProgrammersEnd

Users

PCDBMS and/orQuery tools

DBMS


54/69

Tronivovska struktura DBMS krozprimer


55/69


Eksterna/spoljna ema: opisuje deo BP kojije relevantan za pojedinanog korisnika.

Konceptualna ema: opisuje sve entitete,atribute, njihove relacije, ogranienja,informacije o sigurnosti i integritetu.

Fizika ema: opisuje kako su podacimemorisani u BP, alokacija memorijskogprostora za podatke i indekse, ...


56/69


Eksterno-konceptualno preslikavanje,omoguava logiku nezavisnost podataka.

Konceptualno-interno preslikavanje,omoguava fiziku nezavisnost podataka.

DBMSje odgovoran (odrava) zapreslikavanja izmeu ove 3 eme.


57/69

()

,

.


58/69

. ( ).

.

: (Oracle,My SQL, SQL Server, Informix, ).


59/69

Organizacija podataka u bazamapodataka


60/69

-

..

().

..

: , .., .


61/69


62/69

.


63/69

,

().

. .

, ,

(QBE, SQL, ).


64/69

:

.. , .

. .. , .


65/69

.


66/69

,:

1.

2.


67/69

..

:1.

2.

3. ()4.

5.

6. (COBOL, C,)


68/69

. .

:1.

2.

3. ( ON LINE)

4.

5. (SQL, QBE,)


69/69

, ,, , .

, , , , ,, .

1 pojam informacionih sistema

Documents