10.a predavanje

of 35Virtualization

8. CLOUD COMPUTING - RA UNARSTVO U ,,OBLAKU

Slika 8.1. Koncept Cloud Computing-a - sve je u ,,oblaku i sve je u vidu servisa

of 35Virtualization

8. CLOUD COMPUTING - RA UNARSTVO U ,,OBLAKU

Cloud Computing je koncept kori enja i funkcionisanja ra unara koji je zasnovan na internetu gde su deljeni resursi, softver i informacije u injeni dostupnim na zahtev

Cloud Computing je prirodni naslednik virtuelizacije, arhitekture zasnovane na servisima i ra unarstvu u vidu usluge (engl. utility computing)

Detalji su sakriveni od korisnika, koji vie nemaju potrebu da do detalja poznaju ili da kontroliu infrastrukturu tehnologije u oblaku koji je podrava

of 35Virtualization

8.1. POJAM CLOUD COMPUTING TEHNOLOGIJE

Iako je Cloud Computing polje u razvoju ra unarske nauke , ideja postoji ve nekoliko godina. Termin oblak (eng. cloud) u imenu ove tehnologije poti e od prastarog ozna avanja Interneta me u stru njacima , u ranom periodu globalne svetske mree. Tada se prostor i sva njegova svojstva izme u umreenih ra unara ozna avao oblakom, a povezani ra unari nisu bili svesni ta se u njemu nalazi. Odatle naziv Cloud Computing, jer aplikacije postoje na oblaku Web servera.

Tokom 2008. godine Cloud computing naao se u sreditu zbivanja medija posve enim informacionim tehnologijama . U roku od samo nekoliko meseci, Cloud Computing, nekada relativno malo poznat koncept, postao je najprimamljivija tehnologija. itav niz kompanija pridruio se novom trendu, lansiraju i nove usluge vezane za Cloud Computing.

Pod pojmom Cloud Computing podrazumeva se kori enje tj. iznajmljivanje ra unarskih resursa od specijalizovanih kompanija koje te servise nude . Kompanije koje nude usluge iznajmljivanja servisa zovu se Managed Service Providers i nude iroku lepezu servisa koji se napla uju na godinjem ili mese nom nivou. Sutina jeste da kompanije koje koriste usluge Cloud-a, pla aju upravo onoliko koliko ra unarskih resursa i koriste.

Glavna prednost Cloud Computing koncepta je to ne postoji inicijalno ulaganje u informacioni sistem, a to je jedna od glavnih stavki koja je prepreka za razvoj informacionog sistema malih kompanija, jer treba izdvojiti ogromnu koli inu novca i uloiti u implementaciju informacionog sistema.

of 35Virtualization


Kada uporedimo sa klasi nim na inom upotrebe informacionih sistema vidimo da na strani klasi nog kori enja imamo inicijalnu (kapitalnu) investiciju u IT infrastrukturu i trokove mese nog odravanja , dok na strani Cloud Computing-a imamo mese ni troak.

Ovo je inicijalna prednost pri odlu ivanju da li se opredeliti za Cloud computing ili ne. U kasnijem izlaganju vide emo i detaljnije razloge za i protiv kori enja Cloud computing-a u zavisnosti od veli ine i potreba kompanije.

U svakom slu aju, treba re i da Cloud computing nije svemogu e reenje za sve situacije i kompanije. Uvek je potrebno prona i kompromis izme u efikasnosti, neophodnosti i isplativosti.

Cloud Computing predstavlja isporu ivanje IT resursa i servera na daljinu, putem Interneta, telefonske ili privatne mree. Koncept je proizaao iz ideje iznjmljivanja IT resursa (CPU, memorija, storage prostora...) kao usluge koja se pla a na osnovu kori enja.

Cloud Computing karakteriu: Velika fleksibilnost Niski trokovi kori enja Nezavisnost ure aja i lokacije Mogu nost deljenja resursa Pouzdanost Skalabilnost Bezbednost

of 35Virtualization


Jedina stvar koju korisnik ra unara mora da ima da bi mogao da radi u Cloud Computing sistemu je softverski interfejs, koji moe biti obi an Web Browser, a Cloud Computing mrea obavlja sve ostalo.

Razvijanjem ,,ra unarskog oblaka nastaje skup vie Data centara na jednom mestu kojima se pristupa preko provajdera, a cena kori enja ove usluge nia je nekoliko puta od cene odravanja sopstvenog data centra.

Cloud Computing ima visoko automatizovanu, otvorenu, fleksibilnu, virtuelizovanu i standardizovanu infrastrukturu, koja je uz to pouzdana i bezbedna.

Podaci i usluge dobijaju se preko "oblaka" na zahtev i na na in koji je prilago en potrebama korisnika.

Upravljanje ovim sistemom integrisano je u samo reenje i potpuno je automatizovano.

of 35Virtualization


Cloud Computing tehnologija je: Bazirana na Web-u - U svojoj osnovi ima Internet. Pristup resursima i

podacima odvija se kori enjem web browsera, odnosno web protokola komunikacije

Virtuelna - Upotrebom virtuelizacije mogu e je sklapati nizove baza podataka, web servisa, operativnih sistema, ali i hardvera poput hard diskova, mrea, koji su raspore eni u virtuelne servere

"Tu e" vlasnitvo - Klijenti pristupaju resursima preko servera i servisa koje ne poseduju. Hardver i softver se ne kupuju niti se pla a njihovo odravanje, ve se zakupljuju usluge hardvera i softvera zakupljenog oblaka

Tehnologija na zahtev - Zbog visokog nivoa apstrakcije, mogu e je dodavati ili oduzimati resurse, tip uposlenog hardvera i koli inu kori ene memorije, ali i podatke o interkonekcionim mreama, hard-diskovima ili arhitekturama

of 35Virtualization


Cloud Computing tehnologija omogu ava vrlo jednostavnu upotrebu. Podeavanje parametara i pristup informacijama maskimalno su olakani i upro eni, te ne zahteva da budete sistem administrator sa iskustvom da biste je koristili.

Poto istovetan hardver deli vie klijenata, Cloud je tehnologija deljenja resursa. Cilj je optimalna uposlenost postoje ih maina, to garantuje ekonomi nost i efikasnost.

Za uslugu kori enja Cloud-a klijenti pla aju cenu koja je naj e e na mese nom nivou , a predstavlja sumu utroenih radnih jedinica, pomnoenu sa cenom jedne radne jedinice.

Ekonomska kriza je pokrenula Cloud Computing revoluciju i istakla potrebe kompanija da se fokusiraju na svoju osnovnu delatnost i ostvare utede u drugim oblastima. Konkurencija na globalnom tritu favorizuje kompanije koje su fleksibilnije, agilnje i imaju nie trokove.

of 35Virtualization


Novosti koje donosi Cloud Computing su: Usluge se pla aju na osnovu utroka (pay-per-use ili plati-ono-to-si-

potroio) Fiksni mese ni trokovi su niski , jer Cloud Computing mree koriste

prednost koju donosi zajedni ka, deljiva informaciona infrastruktura Nije potrebna po etna investicija u IT , to je posebno privla no malim i

srednjim preduze ima i tek osnovanim firmama Nema potrebe da se instaliraju i odravaju serveri, upravlja nadgradnjom ili

da se brine o tome da li je softver kompatibilan sa hardverom Nema potrebe za upravljanjem licencama aplikacija Lako se moe prilagoditi potrebama vie korisnika ili dodatnih usluga- ili se

smanje aktivnosti kada potranja za uslugama sezonski opadne Mogu nost pristupa dokumentima i podacima sa bilo kog korisni kog

ra unara umesto vezanosti za odre eni ure aj Moe se proiriti, a ne mora da se nabavlja, ime se zna ajno pove ava

agilnost IT usluga

of 35Virtualization

8.2. DEFINICIJA CLOUD COMPUTING-A

Danas svi govore o Cloud Computing-u, i ini se da svako ima razli itu definiciju, u zavisnosti od svoj pozicije. Na primer, oni koji rade u oblasti usluga ima e druga iju definiciju Cloud Computing-a od nekoga ko radi na sistemskoj arhitekturi.

Prema tome ne postoji ta na definicija za koncept Cloud Computing-a, pa tako kompanije za istraivanje trita Gartner and Forrester nude slede u definiciju:

Oblast ra unarstva u kojoj se veoma skalabilni informati ki kapaciteti obezbe uju u vidu usluge isporu ene putem interneta brojnim eksternim potroa ima. Gartner

Apstrahovana, visoko skalabilna i kontrolisana kompjuterska infrastruktura koja hostuje aplikacije namenjene krajnjim korisnicima i ije se usluge napla uju na bazi ostvarene potronje. Forrester

Intel tako e ima sopstvenu definiciju Cloud Computing-a, koja uzima u obzir njegovu arhitekturu i usluge, pri emu postoji razlika izme u javnih i privatnih cloud computing mrea:

Arhitektura Cloud Computing-a: usluge i podaci egzistiraju u deljenom, dinami ki skalabilnom skupu resursa zasnovanom na tehnologijama virtuelizacije i/ili skaliranim aplikativnim okruenjima.

of 35Virtualization

8.2. DEFINICIJA CLOUD COMPUTING-A

Usluge Cloud Computing-a: servisi za potroa e ili kompanije realizuju se putem javnog interneta. Oslanjaju i se na arhitekturu cloud computing-a, skaliranje usluga vri se bez intervencije korisnika i obi no se napla uje na osnovu ostvarene potronje.

Privatni Cloud Computing: arhitektura oblaka je smetena iza firewall-a organizacije i prua informati ke usluge za internu upotrebu.

Cloud Computing moemo posmatrati kao novi koncept zasnovan na ranijim modelima distribuiranih usluga koji su stvoreni tokom poslednje decenije, uklju uju i :

ra unarstvo u vidu usluge (utility computing) usluge na zahtev (on-demand services) mreno ra unarstvo (grid computing) softver u vidu usluge (software-as-a-service)

Me utim, Cloud Computing od tradicionalnih internet servisa razdvaja inherentna dinami na i fleksibilna arhitektura koja omogu ava korisnicima informati kih tehnologija da pla aju samo one usluge koje su im zaista potrebne, kao i da u kratkom vremenskom roku viestruko pove aju njihov obim.

of 35Virtualization

8.3. CLOUD COMPUTING ARHITEKTURA

Podela CC sa vri u dve sekcije: Prednji deo (front end) Front end je strana korisnika ra unara, odnosno klijenta zadnji deo (back end) Back end je Cloud sekcija sistema Me usobno su konektovani putem mree, naj e e Internetom

Front end uklju uje klijentski ra unar (ili ra unarsku mreu) i aplikaciju neophodnu za pristup Cloud Computing sistemu.

Nemaju svi Cloud Computing sistemi isti interfejs. Servisi kao Web bazirani e-mail programi koriste postoje e Web Browser-e kao to su Internet Explorer ili Firefox.

Drugi sistemi imaju jedinstvene aplikacije koje obezbe uju mreni pristup klijentu. Ve inu vremena serveri ne rade u punom kapacitetu, to zna i da postoji neiskori ena procesorska snaga.

Na Back end-u nalaze se razni ra unari, serveri i sistemi za skladitenje podataka koji kreiraju Cloud (oblak) ra unarskih servisa

Pove avaju i rezultat individualnih servera, server virtualizacija smanjuje potrebu za vie fizi kih ra unara.

of 35Virtualization

8.3. CLOUD COMPUTING ARHITEKTURA

Centralni server upravlja sistemom, nadgleda saobra aj i klijentske zahteve da bi obezbedio da sve funkcionie stabilno. Sledi set pravila, nazvanim protokolima i koristi specijalnu vrstu softvera nazvanog Middleware. Middleware omogu uje mrenim ra unarima me usobnu komunikaciju .

Ako Cloud Computing kompanija ima veliki broj klijenata, verovatno e biti velikih potreba za velikim prostorom za skladitenje podataka. Neke kompanije zahtevaju stotine ure aja za skladitenje podataka. Cloud Computing sistemi zahtevaju dva puta ve i broj ure aja za skladitenje podataka za uvanje klijentskih informacija. To je zato to se ovi ure aji kao i ra unari, esto kvare. Cloud Computing sistem mora da pravi kopiju svih klijentskih informacija i uva je na drugim ure ajima. Te kopije omogu uju centralnom serveru pristup rezervnim mainama za dobijanje podataka koji druga ije ne bi bili dostupni. Kreiranje kopije podataka u vidu rezerne kopiije se naziva redudancija.

Cloud Computing je tesno vezan za Grid Computing i Utility Computing. U Grid Computing sistemu mreni ra unari su u mogu nosti da pristupaju i koriste

resurse svakog ra unara u mrei. U Cloud Computing sistemu to se jedino esto deava u Back end-u.

Utility Computing je poslovni model u kome jedna kompanija pla a drugoj kompaniji za pristup ra unarskim aplikacijama ili skladitenju podataka.

of 35Virtualization

8.3.1. Servisno-orijentisana arhitektura, SOA

Na pomolu je spoj koji najavljuje pojednostavljenje kori enja ra unara i samim tim i irenje trenda njegove upotrebe u svetu. To je spoj virtuelizacije i servisno-orijentisane arhitekture (engl. Service-Oriented Architecture - SOA). Sa virtuelizacijom smo se do sada upoznali malo detaljnije, sada e malo biti re i o SOA.

SOA je stil arhitekture softvera za stvaranje i kori enje poslovnih procesa, upakovanih u servise (engl. services). Ovaj stil omogu ava da posebne aplikacije dele podatke i resurse i tako

zajedno u estvuju u procesima nekog ve eg sistema. Tesna povezanost izme u tih aplikacija i operativnog sistema kao i

programskih jezika omogu ava odvajanje funkcionalnosti u posebne servise i njihovo kasnije kombinovanje u zaokruene celine.

Transfer se odvija preko mrenih protokola, a komunikacija izme u servisa odvija se razmenom poruka ili koordinacijom aktivnosti izme u dve ili vie jedinica.

of 35Virtualization


Ako uvidimo da virtuelizacija donosi lako u odravanja i smanjenje cene sistema uz pove anje fleksibilnosti, a SOA nudi lake kori enje aplikacija i brz odziv na potrebe poslovanja, jasan je njihov spoj.

Velike kompanije kao to su Microsoft, Sun Microsystems i IBM ve rade na ovoj zajednici.

Zahvaljuju i SOA, programeri koji rade u poslovnom okruenju vie ne e razvijati aplikacije odvojeno, ve kombinovanjem prostih servisa koje mogu uvek iznova da koriste.

To prakti no zna i da ne e biti pisana niti jedna linija kda . To veoma lepo zvu i, ali se susre emo s problemom hardvera koji e tako neto opsluivati, jer takav hardver kota veoma mnogo i teko se odrava.

Virtuelizacija tu uska e kao reenje, dele i virtuelno hardverske resurse i tako omogu avaju i SOA potrebnu hardversku mo .

of 35Virtualization


Naalost, virtuelizacija jo nije dovoljno mo na da prui punu podrku SOA principu. Njena uloga najbolje se inkorporira u middleware sektoru i servisima nieg sloja. Middleware je softver koji povezuje aplikacije ili aplikacione komponente u cilju razmene podataka i naj e e se koristi kao softverski sloj iznad baza podataka, radi lakeg i breg rada sa transakcijama. Servisi nieg sloja su ve kori en princip i njegovi najzna ajniji predstavnici jesu .NET i Java platforme

Zadatak koji virtuelizacija ima jeste da omogu i aplikaciji da se rairi na vie servera, a ne samo na vie instanci virtuelnih maina

Me utim, komunikacija izme u servera ima probleme sa kanjenjem i zahteva mree veoma velikih brzina, koje jo nemamo. Imaju i to u vidu, mora emo da se strpimo jo neko vreme dok ova saradnja ne postane potpuna stvarnost

of 35Virtualization


Vie je nego jasno koliko je zna ajna virtuelizacija, kako sama, tako i u sprezi sa SOA i drugim savremenim trendovima Povezivanje razli itih ure aja na razli ite operativne sisteme je stvarnost, a

samim tim je i migracija podataka jednostavna Ostao je laki deo posla, da se sklopi slagalica i u potpunosti olaka

stvaranje i odravanje sloenih aplikacija kori enjem prostih komponenti

Zamislite kako jednog dana u ne tako dalekoj budu nosti sa svog smartphone ure aja GPRS-om zadajete ku nom ra unaru da vam

rekompresuje novi film, dok se bavi renderingom neke scene u 3DS Max-u. Ili, jo bolje, zamislite da se aplikacija na vaem prenosnom ra unaru

izvrava koriste i resurse svih ra unara koje imate u lokalnoj mrei!

of 35Virtualization

8.4. TIPOVI CLOUD OKRUENJA

Cloud Computing, kako smatra Gartner, predstavlja fenomen u nastajanju drugim re ima, fenomen koji nastupa u trenutku kada su uslovi za to povoljni i kada brojni faktori to dozvoljavaju u ovom slu aju, orijentacija ka servisima, virtuelizacija i standardizacija ra unarstva putem interneta . U kombinaciji sa globalnom ekonomskom krizom, Cloud Computing omogu ava smanjenje odre enih trokova vezanih za informati ke tehnologije.

Postoji tri tipa Cloud okruenja, a to su: privatni, javni i hibridni. Privatni cloud (engl. private) je koncept u kome su organizacije (kompanije,

ustanove) same vlasnice sopstvenog privatnog ,,oblaka i same ga administriraju, odravaju i koriste.

Javni cloud (engl. public) je u stvari outsourcing koncept, odnosno ideja da organizacije (velike i male) samo zakupljuju Cloud usluge od provajdera i ne bave se administriranjem i odravanjem. Samim tim isti Cloud koristi vie organizacija, pa se naziva javni (odnosno deljen je). Dakle, u drugoj varijanti preovladale bi kompanije koje su specijalizovane kao Cloud provajderi.

Hibridni cloud (engl. hybrid) je kombinacija privatnog i javnog. Na primer, kompanije za neke bitne podatke i aplikacije imaju sopstveni, privatni Cloud, a za neke aplikacije koje su potrebne ve em krugu korisnika, iznajmljuju infrastrukturu od velikih provajdera

of 35Virtualization

8.4. TIPOVI CLOUD OKRUENJA

Slika 8.2. Tipovi Cloud-a

of 35Virtualization

Modeli implementacije Razli iti modeli implementacije uvode razli ite kompromise po pitanju korisni ke

kontrole resursa, kao i skaliranja, cene i dostupnosti tih resursa. Javni cloud Infrastruktura javnog cloud -a je dostupna javnosti pri emu svi korisnici dele istu

infrastrukturu i servise. Infrastruktura je u vlasnitvu organizacije koja obezbe uje dati servis koji se moe nuditi besplatno ili tarifirati po pay-per-usage principu.

Primeri javnog cloud servisa uklju uju Amazon EC2, Google AppEngine, IBM Blue Cloud, SalesForce.com i Microsoft Azure Services Platform.

Privatni cloud Infrastrukturu privatnog cloud -a koristi isklju ivo jedna organizacija , bez obzira da li se

tom infrastrukturom upravlja interno ili od strane tre eg provajdera, ili se hostuje interno ili eksterno

Ovaj model je privukao i kritike korisnika poto oni i dalje moraju da kupe, podignu i upravljaju infrastrukturom, kao i to to se esencijalno gubi ekonomski model koji ini cloud ra unarstvo intrigantnim konceptom.

Primer virtuelnog privatnog oblaka koji egzistira na infrastrukturi provajdera uklju uje Amazon VPC (Virtual Private Cloud) kojem se pristupa preko IPSec konekcije za virtuelnu privatnu mreu (engl. Virtual Private Network). Jo jedan primer je Google Secure Data Connector

Zajedni ki cloud Infrastrukturu deli vie organizacija i podrava specifi nu zajednicu sa zajedni kim

interesovanjima (npr. misija, sigurnost, polise, ) kao to je vlada neke drave

of 35Virtualization

Hibridni cloud Hibridni cloud se sastoji od dva ili vie cloud-a (javni ili privatni) koji su i

dalje unikatni entiteti, ali povezani zajedno u celinu, pri emu nude beneficije razli itih modela. Iako hibridni oblaci mogu biti izuzetno sloeni postoje i jednostavnije postavke, a kao najpopularnija implementacija obi no se navodi se tzv. cloud bursting, odnosno ema u kojoj korisnik koristi privatni oblak za rutinsko optere enje, a opciono pristupa jednom ili vie eksternih oblaka u periodima visokog optere enja.

Tako e se moe iskoristiti kao reenje za backup ili distaster recovery.

of 35Virtualization

8.4.1. Na koji na in se Cloud Computing koristi danas

Najve i deo arhitekture Cloud Computing-a koji se danas koriste obuhvata javne Cloud Computing mree namenjene pruanju usluga putem interneta, kao to su:

Google Search Microsoft Hotmail Google Adsense

Javne usluge Cloud Computinga uglavnom su usmerene ka potroa kim uslugama kao to su:

pretraivanje na Internetu, li ni e-mail servisi (Yahoo mail, Gmail, Hotmail), drutveno povezivanje (engl. social networking) i druge primene Interneta 2.0 (Web 2.0)

Veliki provajderi usluga, zajedno sa tipi nim pionirima u prihvatanju novih tehnologija kao to su finansijske usluge, superkompjuteri i farmaceutske kompanije, tako e primenjuju arhitekturu Cloud Computing-a prilikom implementacije privatnih Cloud mrea zati enih firewall-om . Ovaj na in kori enja jo uvek je u po etnoj fazi i o ekuje se da e ostvariti dalji rast na bazi korporativnih tehnologija virtualizacije koje se ve sada uvode

of 35Virtualization


Male i po etni ke kompanije tako e privla i koncept usluga pruenih putem Cloud Computing-a, obzirom na to da on omogu ava smanjenje inicijalnih investicija u informati ku opremu . O ekuje se da e neke od ve ih kompanija uvesti usluge Cloud Computing-a u oblasti aplikacija za koje se smatra da nemaju kriti nu vanost za poslovanje kao to je internet softver za upravljanje rasporedom putovanja zaposlenih ili za podrku u sferi menadmenta ljudskih resursa.

Me utim, za mnoge kompanije, informati ka infrastruktura blisko je povezana sa centralnom obla u njihovog poslovanja i eksternalizacija ra unarskih kapaciteta predstavljala bi veliki poslovni rizik. Bezbednost, pouzdanost, performanse i usaglaenost sa standardima predstavljaju najvanija pitanja za rukovodioce informati kih odeljenja, prilikom procenjivanja novih tehnologija .

Na primer, biotehnoloka kompanija moda ne e eleti da vri modeliranje novih lekova izvan sopstvenih zidova, ve e za naprednu simulaciju novih jedinjenja iskoristiti sopstvene servere. Kako bi iskoristila svu fleksibilnost i efikasnost arhitekture Cloud Computing-a, ta kompanija moe razviti internu, privatnu Cloud Computing mreu nad kojom e imati ve u kontrolu i ostvariti ve u bezbednost ra unarskih resursa.

of 35Virtualization


Naj e i slu ajevi kori enja Cloud okruenja: Hardware on Cloud Virtuelni server koji radi u Cloud okruenju. Sam

korisnik pokre e server, primenjuje i kontrolie aplikacije na istom. Po potrebi duplicira celu mainu i pokre e jo N instanci (koliko god da mu je potrebno). Ovo se prakti no moe porediti sa serverom koji je u sobi pored nas, samo nije tu nego je negde na Cloud-u (Internetu). Ista prava i privilegije vae, nema razlike sem u lokaciji.

Disk drive on Cloud - Klasi ni storage ure aj, ali na Internetu. Podrani su razli iti protokoli, i u zavisnosti od ugovora koji potpiete sa Cloud provajderom moete ih birati.

Database on Cloud Baza kojoj se preko specifi nog query jezika moe pristupiti sa bilo kog mesta.

Application on Cloud Neki softver, aplikacija koja funkcionie potpuno identi no kao da je instalirana na serveru u sobi pored, samo to se server nalazi negde na Internetu. Dobar primer za ovo su Facebook aplikacije.

of 35Virtualization

8.5. USLUGE KOJE PRUA CLOUD COMPUTING

Postoje tri kategorije usluga koje prua Cloud Computing, a to su:

Infrastruktura u vidu servisa (engl. Infrastructure-as-a-Service, IaaS)

Platforma u vidu servisa (engl. Platform-as-a-Service, PaaS)

Softver u vidu servisa (engl. Software-as-a-Service, SaaS)

of 35Virtualization


Slika 8.3. Hijerarhijska organizacija Cloud-a

of 35Virtualization

IaaS

Infrastruktura u vidu servisa (engl. Infrastructure-as-a-Service, IaaS)

Ra unarska infrastruktura, kao to su : serveri skladitenje podataka umreavanje

ostvarena u vidu Cloud Computing-a, obi no kori enjem virtuelizacije.

Umesto da kupi servere, softver, prostor u Data centru, mrenu opremu, korisnik sve pomenute moe da koristi u obliku virtuelnih servisa.

of 35Virtualization

IaaS Ovaj tip usluge obezbe uje fundamentalne resurse kao to su snaga

procesiranja, prostor za skladitenje, mrea i drugi. Provajderi obi no nude virtuelne maine, prostor za skladitenje dostupan preko mree, zatitne zidove (engl. firewall ), balansere mrenog optere enja i druge usluge . Ovi resursi se iznajmljuju na zahtev (engl. on-demand) iz velikog pool-a resursa provajdera. Klijent ne upravlja potpornom cloud infrastrukturom, ali upravlja operativnim sistemom, auriranjem softvera i proizvoljnim aplikacijama koje samostalno instalira.

of 35Virtualization

IaaS Dijagram 3 je preuzet iz specijalne publikacije NIST instituta broj 800-

146, i predstavlja redak opti i apstraktan uvid u arhitekturu IaaS usluge na bazi tehni ke dokumentacije tri open source sistema (Ubuntu Enterprise Cloud, NASA Nebula, Eucalyptus ).

Postoje tri sloja u optoj arhitekturi: Cloud Manager . Javna pristupna ta ka. Najvii sloj centralne kontrole. Cluster Managers. Srednji sloj odgovoran za upravljanje velikim

klasterima (stotine i hiljade). Computer Managers. Donji sloj odgovoran za upravljanje ra unarima

doma ina na kojima se izvravaju virtuelne maine.

Cloud Manager i Cluster Manager-i su povezani brzom mreom IP rutera, dok su konekcije izme u Computer Manager-a lokalne i brze (npr. 10GB Ethernet).

of 35Virtualization

IaaS Benfiti IaaS usluge uklju uju:

potpunu kontrolu i administraciju virtuelnih maina, fleksibilno i efikasno iznajmljivanje resursa, portabilnost, interoperabilnost i druge.

Problemati na pitanja uklju uju: zavisnost od mree, rizike sigurnosti veb ita a kod klijenata, auriranje sistema, pitanje robusnosti izolacije virtuelnih maina (obi no je u pitanju

konfiguracija hipervizora i kori enje ekstenzija procesora) i dr.

of 35Virtualization

PaaS

Platforma u vidu servisa (engl. Platform-as-a-Service, PaaS)

Platforme koje mogu biti kori ene za realizaciju aplikacija obezbe enih od strane klijenata ili partnera provajdera platforme.

Omogu ava kori enje ra unarskih razvojnih platformi i softverskih sistema u obliku servisa.

To zna i da nije potrebno preuzimanje i instalacija softvera za projektante, IT menadere ili krajnje korisnike.

Samim tim nestaju trokovi vezani za kupovinu, instalaciju i odravanje softverskih i hardverskih resursa i upravljanje ovim resursima.

of 35Virtualization

PaaS Platforma kao servis Cilj ove usluge jeste da se obezbedi platforma, odnosno solution stack ili

komplet alatki koji obi no sadri operativni sistem, programersko okruenje, bazu podataka i veb ili apliktivni server. Aplikativni programeri mogu da koriste ovaj cloud za razvoj i izvravanje softvera,

bez mogu nosti upravljanja operativnim sistemom, mrenim parametrima, prostorom za skladitenje, ali uz kontrolu konfiguracije hosting okruenja.

Ukratko, PaaS klaud je sli an tradicionalnim ra unarskim sistemima (platformama) za koje se mogu razvijati aplikacije koje e se izvravati na njima i koje e koristiti krajnji korisnici uslugu. Me utim, za razliku od tradicionalnih sistema PaaS obezbe uje jeftinu osnovu za razvoj skalabilnih aplikacija.

Neka od problemati nih pitanja u vezi PaaS -a su: rizici sigurnosti veb ita a kod klijenata, zavisnost od mree, pitanja izolacije nasuprot efikasnosti, kao i manjak portabilnosti izme u razli itih PaaS provajdera.

of 35Virtualization

SaaS

Softver u vidu servisa (engl. Software-as-a-Service, SaaS)

Softver koji je implementiran u obliku hostovanog servisa kome se pristupa putem interneta.

Kod ovog modela kori enja softvera, korisnici na zahtev dobijaju licence za aplikacije koje su im potrebne i koriste ih onoliko koliko su im potrebne.

Ovakav pristup omogu ava : optimalno kori enje resursa i smanjenje trokova koji bi nastali kupovinom licenci, instaliranjem i obezbe ivanjem hardverskih resursa neophodnih za njihovo

funkcionisanje, ali i trokova koji bi proistekli iz procesa odravanja svih ovih resursa.

of 35Virtualization

SaaS Softver kao servis SaaS je veb servis.

Kod ovog modela cloud provajderi obezbe uju aplikativni softver kojem korisnici pristupaju preko mree (interneta)

Korisnici ne upravljaju potpornom infrastrukturom niti operativnim sistemom na kojem se aplikacije izvravaju

Cloud aplikacije se razlikuju od tradicionalnih aplikacija po svojoj elasti nosti koja se postie distribuiranjem radnog optere enja na skup virtuelnih maina

Da bi se zatitili podaci koji putuju preko mree, komunikacioni kanal izme u

pretplatnika i provajdera se obi no kriptuje SSL/TLS vezom, mada se na ovaj na in i dalje mogu otkriti odre ene indirektne informacije (prisustvo saobra aja, veli ina poruka, odakle dolazi saobra aj, ...)

Sigurnost SaaS -a tako e nosi i rizik sigurnosti klijentskog veb ita a Dodatno, ovakav servis je podlean man-in-the-middle napadima na

kriptografske protokole implementirane u veb ita u Preporu uje se da korisnici ne koriste isti veb ita za opte surfovanje i rad

na cloud aplikacijama kako bi pove ali sigurnost Druga problemati na pitanja su zavisnost od mree i pitanja izolacije

nasuprot efikasnosti

of 35Virtualization

SaaS Softver kao servis Postoje tri situacije za koje SaaS nije odgovaraju i :

Real-time softver (npr. kontrola leta, kontrola fabri kih robota, gde se trai precizno vreme izvravanja)

Masovni podaci (nije mogu e preneti veliku koli inu podataka preko mree u realnom vremenu)

Kriti an softver

of 35Virtualization


Na slici 8.4. je predstavljeno ta su, u zavisnosti od odabrane usluge, obaveze ponu a a, a ta klijenta. Belom bojom su ozna ena polja koja su u nadlenosti ponu a a.

Slika 8.4. Nadlenosti ponu a a i klijenta u zavisnosti od usluge platforme

10.a predavanje

Documents