7/28/2019 2012-04-10-skripta

1/14

1

Osnovni zadatak poljoprivredne proizvodnje je da obezbedi dovoljne koliine hrane i sirovinaorganskog porekla za postojeu ljudsku populaciju. Pravdajui se tim zadatkom, s naroitimosvrtom na stalnu potrebu povienja produktivnosti proizvodnje, zbog jo uvek velikog broja

gladnih irom sveta u periodu posle Drugog svetskog rata poele su se razvijati poljoprivrednetehnike zasnovane, pre svega, na vetaki sintetizovanim materijama (mineralna ubriva,pesticidi, stimulatori rasta, hormoni i sl.), tekim poljoprivrednim mainama i velikoj zavisnostiproizvodnje od inputa ije je poreklo van farmi na kojima se odvija proizvodnja hrane. Istina jeda su nove tehnologije doprinele da se prinosi znaajno uveaju, a po nekim saznanjima ak iuetvorostrue. Meutim, u 2000.g. proizvedeno je itarica dovoljno da ishrani 8 milijardi ljudi(trenutno na naoj planeti ivi oko 6 milijardi), a ipak je bilo oko 790 miliona gladnih, jer takonapredne tehnologije proizvodnje, zbog veoma skupih inputa, nisu dostupne onima koji su jouvek gladni. U isto vreme u razvijenim zemljama se pojavljuju vikovi proizvoda iproizvoaima se plaaju premije ukoliko odlue da ne proizvode poljoprivredne proizvode uodreenom periodu ili se gotovi proizvodi unitavaju kako ne bi dolo do pada cena proizvoda. S

druge strane, nekontrolisana primena agrohemikalija, intenzivna primena teke poljoprivrednemehanizacije u obradi zemljita, kao i naruavanje prirodnih procesa, doveli su do znaajnognaruavanja ivotne sredine.

Kao reakcija na sve izraeniju ekoloku degradaciju, pogoranje kvaliteta hrane i sve veegugroavanja zdravlja ljudske populacije, razvila se organska (alternativna, ekoloka, bioloka)poljoprivreda. Ona podrazumeva da se, bez obzira na trenutne tekoe, ide u pravcu usklaivanjarazvoja sa potrebama trita i ouvanja ivotne sredine i za smanjenjem kvantiteta na raunkvaliteta hrane, pri emu je neophodno smanjiti upotrebu agrohemikalija, a favorizovatipoljoprivredne tehnike koje optimalno koriste prirodne resurse (recikliranje biomase i energije) iminimiziraju proizvodnju otpadnih materija. Prema definiciji FAO (Organizacija za hranu i

poljoprivredu pri UN) i WHO (Svetske zdravstvene organizacije), organska poljoprivedapredstavlja sistem upravljanja proizvodnjom koji promovie ozdravljenje ekosistema ukljuujuibiodiverzitet, bioloke cikluse i naglaava korienje metoda koje u najveoj meri iskljuujuupotrebu inputa van farme.

Osnovni cilj organske poljoprivrede je proizvodnja hrane visokog kvaliteta (visoke nutritivnevrednosti), razvoj odrive poljoprivrede uz ouvanje ekosistema, odravanje i poveanjeplodnosti zemljita preko uzgoja mahunarki, primene zeleninog i stajskog ubriva ili biljaka sadubokim korenom u viegodinjem plodoredu i dodavanje kompostirane ili nekompostiraneorganske materije u zemljite. Podrazumeva se maksimalno koritenje obnovljivih izvoraenergije, odravanje genetske raznovrsnosti agro i ekosistema i zatite ivotne sredine, smanjenje

svih oblika zagaivanja koji mogu da budu posledica poljoprivredne proizvodnje kako bi sestvorili uslovi za zadovoljenje osnovnih ivotnih potreba poljoprivrednih proizvoaa, sticanjeodgovarajue dobiti i zadovoljenja sopstvenim radom.

Organska poljoprivreda je u potpunosti kontrolisana proizvodnja. Uslovi proizvodnje se naosnovu pravilnika IFOAM-a (Svetsko udruenje organskih proizvoaa) moraju prilagoditispecifinim uslovima svake zemlje u kojoj se odvija proizvodnja i zakonski regulisati. Tako da bise na jednom podruju zasnovala organska poljoprivredna proizvodnja, ono mora ispunjavatiprecizno definisane uslove. To su izolovanost zemljinih parcela, stoarskih farmi i preraivakihkapaciteta od moguih izvora zagaenja, zatim odgovarajui kvalitet vode za navodnjavanje, te

7/28/2019 2012-04-10-skripta

2/14

2

usklaen razvoj biljne i stoarske proizvodnje i osposobljenost strunjaka i proizvoaa zaorgansku poljoprivredu uz obavezu stalnog inoviranja znanja.

U razvijenim zemljama gdje je konvencionalna (intezivna, savremena) poljoprivreda, uslednemilosrdne primene svih raspoloivih agrohemikalija, ve dovela do naruavanja prirodnihciklusa i znaajnog nakupljanja rezidua agrohemikalija u zemljitu, uslovi za zasnivanje organskepoljoprivrede ne postoje. S druge strane, nakon svih skandala koji su izbili na tritu hrane (BSE,slinavka, ap, dioksini, GMO i sl.), veoma se poveala tranja za proizvodima organskepoljoprivrede. U zemljama EU prodaja organskih proizvoda je utrostruena. Potroai ovu hranukupuju pre svega iz zdravstvenih razloga (46%) i boljeg ukusa (40%). U nekim razvijenimzemljama organska poljoprivreda ve predstavlja znaajan udeo u ukupnoj poljoprivrednojproizvodnji, pa tako u Danskoj na nju otpada 13%, u Austriji 10%, u vajcarskoj 8%. Najveetrite organskih proizvoda je u Nemakoj sa godinjim rastom od 10% i dvostruko je vee oddrugog po redu trita Francuske. Procenjeno je da u SAD, Francuskoj i Japanu godinji rast ove

proizvodnje iznosi oko 20%.

Zbog velike potranje i nemogunosti proizvodnje usled velike zagaenosti zemljita i vazduha inaruenih odnosa u prirodi, tj. nepostojanja osnovnih agroekolokih preduslova za organskuproizvodnju, u razvijenim zemljama se javlja veliki nedostataka organskih proizvoda na tritu.Zbog toga manje razvijene zemalje u kojima je jo uvek ouvan agroekosistem (zbog siromatvane koriste se skupe agrohemikalije), imaju ansu da preko organskih proizvoda poveaju svojizvoz. Tu ansu za sada u znaajnoj meri koriste Kina i Egipat.

Rezultati istraivanja irom sveta pokazuju da se u proizvodima iz konvencionalne poljoprivredesve ee pronalaze rezidue agrohemikalija (pre svega pesticida) koje su veoma tetne po zdravlje

ljudi. Podaci WHO govore da se pesticidima svake godine otruje oko 3 miliona ljudi. Premanajnovijim istraivanjima Britanskog ministarstva poljoprivrede (MAFF), u polovinikontrolisanih proizvoda su naene rezidue pesticida i zato se potroaima preporuuje ljutenjekore sa voa i povra (???) kako bi se smanjio rizik od njihovog unoenja u organizam. Premapodacima UKs Helath and Safety Executive, 5% onih koji su u dodiru sa pesticidima traipomo u njihovom centru, a zabeleeno je da jo 10% onih koji usled blaih simptoma trovanjapesticidima ne trae pomo lekara. Istraivanja na University of North Carolina pokazuju da sekod ena koje su bile u blizini polja na kojima su primenjivani pesticidi, za 40 - 120% poveavarizik od spontanih pobaaja usled deformacija ploda. U Danskoj je dokazano da prisustvopesticida, ija je aktivna materija Dieldrin, u krvi ena dvostruko uveava ansu za pojavu rakadojke.

Hrana proizvedena po principima organske poljoprivrede je bezbedna od prisustva bilo kakvihvetaki sintetizovanih materija pa i pesticida. Osim toga omoguava i ishranu proizvodima vienutritivne vrednosti od onih iz konvencionalne proizvodnje. Tako 12-godinja istraivanja uNemakoj pokazuju znaajno vii sadraj minerala u organskim proizvodima i to posebnokalijuma i eljeza, a takoe i vii nivo magnezijuma, fosfora i vitamina C. Do slinih rezultata sedolo i u Americi, gdje je utvreno da je bilo ak do 63% vie kalijuma, za 73% vie eljeza,125% vie kalcijuma i za 60% vie cinka od koliina u proizvodima konvencionalne proizvodnje.Razliite studije pokazuju i znaajno vei sadraj suve materije, to znai viu koncentracijuhraniva po jedinici mase i bolji kvalitet za preraivaku industriju.

7/28/2019 2012-04-10-skripta

3/14

3

Protivnici organske poljoprivrede tvrde da su organski proizvodi znatno skuplji od onih izkonvencionalne proizvodnje. To je istina samo ako se gleda povrno. Vie cene organskihproizvoda su pre svega posledica veeg angaovanja radne snage koja je u razvijenim zemljama

veoma skupa, a s druge strane na tritu su ovi proizvodi deficitarni, to sigurno utie na visinucena. Meutim ako se sagleda dublje, prema profesoru Jules Prerry-u, cene proizvoda izkonvencionalne proizvodnje su daleko vie od onih koje mi direktno plaamo, pa tako i od cenaorganskih proizvoda. Tu konstataciju opravdava tvrdnjom da se u obzir ne uzima cena leenjaljudi, a ona je samo u 1996.g. u Velikoj Britaniji iznosila 2,34 milijarde funti, odnosno 208 funtipo hektaru obradive povrine, a oko 120 miliona funti godinje se izdvaja za ienje vodotokovaod pesticida. Pojava BSE je kotala 4,5 milijardi funti, ne raunajui emocionalne i fiziketraume obolelih ljudi i njihovih porodica. Konano veina ivih bia zavisi od zemljita, alipostoji zabrinjavajui trend erozije zemljita i smanjenja njegove plodonosti. Erozija je glavniproblem u konvencionalnoj poljoprivredi i rezultat je tehnologije gajenja biljaka. Serijeeksperimenata uporeivanja kvaliteta zemljita pod organskom i ne-organskom proizvodnjom u

SAD pokazuju da e sav povrinski sloj zemljita u reonima sa savremenom proizvodnjom bitiizgubljen za 50-100 godina ukoliko se obrada tog sloja zemljita ne pobolja. U sistemimaorganske proizvodnje obrada zemljita minimizira eroziju koritenjem pokrovnih useva izeleninog ubrenja. Farmeri u Iowa-i su platili nekoliko miliona dolara za popravku plodnostinjihovog zemljita i za poveanje sadraja organskog ugljenika iji je sadraj u zemljitu uposlednjih 20 godina prepolovljen . Posmatrajui na ovakav nain moe se rei da potroa plaadaleko skuplje proizvod iz konvencionalne proizvodnje jer je njihova prikrivena cena veomavelika.

Hrana proizvedena po principima organske poljoprivrede ne sadri bilo kakve vetakisintetizovane materije, pa i pesticida. Ona obzbeuje proizvodima veu nutritivnu vrednost od

onih koji su proizvedeni konvencionalnom proizvodnjom. Istraivanja u Nemakoj su pokazalada ovi proizvodi imaju znaajno vii sadraj oligo minerala i to posebno kalijuma i gvoa, atakoe i vii nivo magnezijuma, fosfora i vitamina C. Do slinih rezultata dolo se i u Americi,gde je utvreno da ovi proizvodi imaju 63 % vie kalijuma, 73 % vie gvoa i 125 % viekalcijuma nego proizvodi dobijeni konvencionalnom poljoprivredom.

Organska hrana moe biti ili svea ili preraena, zavisno od metoda proizvodnje.

Svea ne preraena organska hrana, kao to je voe i povre, mogue je kupiti direktno odproizvoaa, na pijacama, supermarketima, marketima zdrave hrane. Nepreraeni proizvodianimalnog porekla kao npr. meso, jaja, mleko ree se nalaze u sveem stanju.

Pod preraenom organskom hranom podrazumeva se veina proizvoda koja se mogu nai usupermarketima.Najee se u okviru iste prodavnice mogu nai proizvod proizveden na organskii konvencionalni nain, pri emu je organski proizveden proizvod najee skuplji. Najvei deoproizvoda organske hrane potiu od velikih proizvoaa hrane koji proizvode i prodaju ikonzervisanu hranu, smrznuto povre kao i drugu konvencionalnu hranu.Preraena organska hrana najee sadri samo organske sastojke bez dodatka vetakih aditiva iproizvedena je primenom nekoliko metoda, posebnih materijala i pod posebnim uslovima. Ovopodrazumeva da se ne koriste hemijske i konvencionalne metode obrade.Primeri obraene organske hrane su ipsevi, kolaii i razne druge grickalice.

7/28/2019 2012-04-10-skripta

4/14

4

Iako zauzimaju tek oko 1% ukupnog svetskog trita hrane, organski proizvodi postaju svetraenija roba u svetu i sve je znaajnije uee ovih proizvoda u svetskim trgovinskim tokovima.Procenjuje se da e uee ovih proizvoda na svetskom tritu hrane nastaviti da raste i u

narednim godinama.

Neophodni uslovi za poetak organske poljoprivrede

1. Izolovanost zemljinih parcela, stoarskih farmi i preraivakih kapaciteta od moguih izvorazagaenja2. Odgovarajui kvalitet vode za navodnjavanje3. Usklaen razvoj biljne i stoarske proizvodnje4. Osposobljenost strunjaka i proizvoaa za organsku poljoprivredu

Oznaavanje organskih proizvoda

Za sada u svetu ne postoje usaglaeni standardi za oznaavanje organskih proizvoda. UEvropskoj Uniji i SAD proizvoai se moraju strogo pridravati usvojenih standarda ukoliko eleda svoje proizvode oznae kao organske.

Potroai kupovinom proizvoda koji nose ovaj znak mogu biti sigurni da:

je najmanje 95% sastojaka ovog proizvoda organskog porekla se proizvod slae sa propisima inspekcije koju ovi proizvodi prolaze sam proizvod dolazi direktno od proizvodaca i da je zapakovan u propisanu

ambalau sadri ime proizvodaca, kod i telo koje je izvrilo inspekciju

Kod nas, Predlogom zakona o organskoj poljoprivredi i organskim proizvodima, sertifikovanorganski proizvod se obeleava oznakom organski proizvod, kodom ovlaene organizacije inacionalnim znakom. Izgled oznake i nacionalnog znaka propisuje ministar.

Koliina zemljita pod organskom poljoprivrdeom (ha)

Poslednjih deset godina proizvodnja i prerada organskih proizvoda postaje sve popularnija iekonomski znaajnija. To je i razumljivo obzirom da mere i postupci koji se koriste ukonvencionalnoj proizvodnji (intenzivna obrada zemljita, gajenje samo jedne vrste na veimpovrinama, primena mineralnih ubriva, hemijska kontrola korova, tetoina i bolesti i genetikamanipulacija gajenim biljkama) imaju za cilj poveanje produktivnosti. Meutim, takvimpostupcima dovodi se u pitanje budui nivo proizvodnje, obzirom da se unitavaju uslovi koji bidoprineli dugoronom odravanju plodnosti.Prema podacima SOEL Survey cit. Fruhvald za 2004. godinu, pod organskom proizvodnjomnalazi se 24 miliona ha irom sveta. Najvei deo tih povrina nalazi se u Australiji (10 miliona

7/28/2019 2012-04-10-skripta

5/14

5

ha), Argentini (2,9 miliona ha) i Italiji (1,2 miliona ha). U Srbiji i Crnoj Gori, prema razliitimizvorima, neki vid organske proizvodnje obavlja se na oko 6.000 ha, a u prelaznom periodunalazi se oko 9.000 ha , to zbirno iznosi oko 15.000 ha. To je u odnosu na ukupno obradivu

povrinu koja u Srbiji iznosi 4,2 miliona ha samo 0,3 %.

Tabela 1.Povrina pod organskom proizvodnjom u svetu

Drava Povrina pod organskom poljoprivredom (ha)

Australija 10.000.000

Argentina 2.960.000

Italija 1.168.212

SAD 950.000

Brazil 841.769

Nemacka 696.978

Austrija 297.000

vajcarska 107.000

Madarska 103.672

Srbija i Crna Gora 15.200

Bosna i Hercegovina 1.113

Hrvatska 120

U izvetaju Ministarstva za nauku i zatitu ivotne sredine 2002. godine o stanju ivotne sredine

u Srbiji, konstatovano je da je 651.000 ha ili 75 % od analiziranih 868 ha poljoprivrednihpovrina pogodno za organsku proizvodnju. Ta zemljita nisu optereena tekim metalima,pesticidima, ni ostacima mineralnih ubriva, niti su zakieljena.

Razvoj trita organskih proizvoda

U zemljama EU prodaja organskih proizvoda je utrostruena. Potroai ovu hranu kupuju prijesvega iz zdravstvenih razloga (46%) i boljeg ukusa (40%). U nekim razvijenim zemljamaorganska poljoprivreda ve predstavlja znaajan udio u ukupnoj poljoprivrednoj proizvodnji, pa

tako u Danskoj na nju otpada 13%, u Austriji 10%, u vajcarskoj 8%. Najvee trite organskihproizvoda je u Nemakoj sa godinjim rastom od 10% i dvostruko je vee od drugog po redutrita Francuske. Procjenjeno je da u SAD, Francuskoj i Japanu godinji rast ove proizvodnjeiznosi oko 20%.

7/28/2019 2012-04-10-skripta

6/14

6

Argumenti ZA organsku hranu

Prednosti vezane za prirodnu sredinu. Na osnovu nekoliko istraivanja prednosti organskiuzgajane hrane su sledee:

1. Farme organske hrane ne isputaju sinteticke pesticide u okolinu, od kojih su neke opasneza okolnu floru i faunu.

2. Farme organske hrane ne naruavaju postojece razlicite eko sisteme i biljni i ivotinjskisvet u njima.

3. Pri proracunu prinosa u odnosu na jedinicu obradive povrine ili po jedinici prozvodadolazi se do zakljucka da je manja kolicina energije potrebna pri njihovoj proizvodnji.Takode je manja i kolicina otpada nastalog pri uzgajanju.

Prema nekim studijama smanjenje prinosa od 20% uslovljeno uzgajanjem organske hrane,omoguuje i do 50% manju upotrebu vetakog ubriva i oko 97% manju upotrebu pesticida.Ova letina je prema istom izvoru bila mnogo boljeg kvaliteta i due odriva sveom.U jednom istraivanju izvrenom na dve farme organske hrane i jednoj konvencionale,u uslovimateke sue,polja sa usevima organske soje su dala od 52% do 96% bolje prinose odkonvencionalne soje. Kod kukuruza u istim uslovima jedna letina organski proizvedena je dala37% bolji prinos od konvencionalne,dok je druga dala za 62% nii prinos.

Argumenti PROTIV organske hrane

Konvencionalna hrana sadri zaostalu znatnu koliinu pesticida i drugih primesa. Mada se poistraivanju iz 2002 da zakljuiti da i organski uzgajana hrana sadri odreene primese i to okojedne treine primesa u odnosu na konvencionalnu hranu. Jedna od glavnih razloga debata u veziorganske hrane su upravo pesticidi jer iako se mogu dokazati analitikim putem u namirnicama,ak i u tako malim koliinama, mnogi naunici smatraju da upravo te koliine nemaju uticaj nazdravlje oveka. Takoe svi pesticidi prolaze rigorozne serije testova pre nego to budu puteni uupotrebu i nadleni ustanove odreuju tanu koliinu zaostalih pesticida u proizvodima koja jedozvoljena pri pravilnoj upotrebi tog preparata.

1. Novija ne-organska poljoprivreda, zasnovana na herbicidima, koji pripremaju zemljite,prua znacajna unapredenja u energetskoj efikasnosti.

2. Organski uzgajane namirnice trpe znacajne kolicine gubitaka zbog glodara, insekata,bolesti, pa samim tim zahtevaju znacajnu vecu kolicinu zemljita za istu kolicinu prinosa.Na osnovu jedne studije utvrdeno je da za isti prinos organskog i konvencionalnogparadajiza, potrebno je oko 624% vie zemljita organskim usevima.

3. Neki pesticidi se takode koriste i u organskoj proizvodnji, neki od njih sadre teki metalbakar, koji moe biti izvor gomilanja istog u proizvodu.

4. Pesticidi koji se koriste u konvencionalnoj proizvodnji su tretirani i ispitani pre no to suputeni u prodaju, dok su retki pesticidi u organskoj proizvodnji koji su u potpunostiispitani.

5. Mnogi smatraju da organski proizverdena harna nije odriva jer nije u mogucnosti daodgovori na sve potrebe covecanstva za hranom.

7/28/2019 2012-04-10-skripta

7/14

7

Pravne regulative

Organska poljoprivreda je kao i sve ostale oblasti poljoprivrede regulisana propisima kojima sedefiniu pravila ovakvog naina proizvodnje. IFOAM (International Federation of OrganicAgriculture Movments) je prva donela Osnovne standarde za organsku poljoprivredu. EvropskaUnija je donela propise 1991. godine kada je usvojena Regulativa EEC 2092/91 o organskojpoljoprivredi.

Vlada Republike Srbije je poetkom decembra 2005. godine usvojila Predlog zakona o organskojproizvodnji i organskim proizvodima i uputila ga u Skuptinsku proceduru. Ovim Zakonomureuje se proizvodnja poljoprivrednih i drugih proizvoda metodama organske proizvodnje, kao iprerada, skladitenje, transport, obeleavanje, deklarisanje i promet ovih proizvoda, njihovasertifikacija i resertifikacija, kao i sva ostala pitanja vezana za ovu oblast.

Zakon ima za cilj :

dobijanje proizvoda sa potvrenom procedurom proizvodnje odriv socijalno-ekonomski ruralni razvoj zatitu potroaca, stavljanje oznake koja jasno ukazuje na nacin i metode za dobijanje

organskih proizvoda zatitu prirodnih resursa od zagadenja dugorocno odravanje i povecanje plodnosti zemljita ocuvanje biodiverzitetaNovi zakon uvodi neke novine, naroito kad se radi o sertifikaciji. On sertifikaciju poverava

zasebnim organizacijama, a Ministarstvo poljoprivrede daje ovlaenja za obavljanje tog posla,vodi registar organske proizvodnje, obavlja inspekciju sertifikacionih tela i predlae mere zarazvoj organske poljoprivrede

Budunost organske privrede u Srbiji

Naa zemlja je sa svojim poljoprivredno-prehrambenim proizvodima u velikoj meri orijentisanana trite evropskih zemalja. Veliki broj zemalja za ovakve oblike proizvodnje daje subvencije,stimuliui na taj nain poljoprivredne proizvoae da ga prihvate. Finasijska pomo drava kojesu lanice EU, za petogodinje bavljenje organskom proizvodnjom, iznosila je od 600 /ha zajednogodinje ratarske useve , do 900 /ha za viegodinje ratarske useve (Uredba Saveta Evropebr. 1257/99).Bez pomoi drave ova proizvodnja teko moe da izdri konkurenciju konvencionalneproizvodnje, jer se efekti ove proizvodnje ne mogu gledati kratkorono, oni svoje efekte daju tekposle dueg niza godina. Vana je takoe i injenica da se za proizvode dobijene organskomproizvodnjom dobija vea cena nego za konvencionalne proizvode i to zavisno od naina prodajeproseno negde oko 50 %, mada se mora imati u vidu da su trokovi proizvodnje neto pove ani

7/28/2019 2012-04-10-skripta

8/14

8

Koristiti ili ne

Smatra se da je organski proizvedena hrana veoma unosan biznis ali ni on nije bez rizika.Zapadni potroai sve e vie naginjati istoj bez obzira na cenu jer je generalno mnogo ukusnijai zdravija.

Kod nas je situacija mnogo povoljnija jer jo uvek privreda nije postigla taj intezitet brzog uzgojai brze potronje to nam omoguuje da jedemo mnogo zdraviju hranu uzgajanu nakonvencionalni nain. Uticaj popularnosti organski proizvedene hrane u svetu kod nas moe bitisamo povoljan jer uz malu modifikaciju dananjih metoda uzgajanja kultura lako moemopospeiti porast proizvodnje a samim tim i izvoza organskih proizvoda u zapadne zemlje.Kod nas se smatra, a i dugo e se jo smatrati da je organska hrana pomodarstvo i nee jo dugopostati popularna iz vie razloga. Neki od njih su:

neupuenost potroaca, via cena u nekim sluajevima i do tri etri puta, relativno zdrava konvencionalna hrana, mali broj proizvoda na tritu, lane prodavnice zdrave hrane, neregulisanost primene zakonskih regulativa, a pre svega nezainteresovanost trita za istom.

Sertifikati organskih proizvoda

7/28/2019 2012-04-10-skripta

9/14

9

ivotna sredina, ovekova okolina ili okoli predstavlja sve ono to nas okruuje, odnosno sveono sa ime je direktno ili indirektno povezana ovekova ivotna i proizvodna aktivnost.Prirodna sredina predstavlja blizak pojam pri emu ovde ne moraju biti prisutne aktivnosti

oveka niti ovek mora imati direktnih uticaja. Ipak, u pogledu tehnolokog napretka, razvojaindustrije i sve veeg uticaja oveka na globalnom nivou na prirodu i ekosisteme granica izmeuova dva termina postaje sve nejasnija.

Tokom svojih aktivnosti, koje mogu biti urbanizacija ili eksploatacija, ovek menja prirodnookruenje i to esto tako to naruava prirodnu okolinu. Izgradnjom hidrocentrala i akumulacija,seom uma, poumljavanjem, eksploatacijom mineralnih sirovina, stvaranjem deponija,emisijom gasova, nuklearnim probama i dr. ovek utie na promenu itavih podruja. Kaorezultat ovekovih aktivnosti dolazi do promena ili naruavanja ekosistema i klimatskih promenana lokalnom i globalnom nivou.

ivotna sredina se moe posmatrati kao petokomponentni sistem koji ine:

atmosfera hidrosfera litosfera zemljite organizmi

Svaki od ovih elemenata povezan je jedan sa drugim ali se radi lakeg registrovanja i praenjapromena oni posmatraju odvojeno

Ekoloka kriza

Savremeni razvoj ljudskog drutva posebno u poslednje dve decenije karakterie ekoloka kriza.Iako su se mnoge drutvene zajednice ve susretale sa ekolokim problemima, oni su obino biliprivremenog i regionalnog karaktera. Globalni i trajni poremeaji u ekolokom sistemu, koji susvojim nastankom ugrozili postojee stanje globalnog eko-sistema, su posledica modernograzvoja naroito industrijski razvijenih zemalja. Problem zahteva adekvatno sagledavanje ipokuaj njegovog reavanja to podrazumeva interdisciplinirani pristup. (ekonomski, tehniko-tehnoloki, polit-ekonomski, socioloki, psiholoki, etiki i ostali aspekti ekoloke krize.

12 EKLOKIH ZAPOVESTI

1. Ne oekuj od prirode vie nego to si joj dao. (priroda)2. Zatiti planetu ovu, drugu nemamo niti emo dobiti novu. (planeta)3. Brini o vazduhu pre nego to ga ugleda. (vazduh)4. Koristi izvor tako da vodu moemo piti i na renom uu.(voda)5. Znaj da zemlja daruje samo kad caruje. (zemlja)

7/28/2019 2012-04-10-skripta

10/14

10

6. Seti se da je ivot drveta zalog za drvo ivota. (biljke)7. Ne dozvoli da ptice selice sutra odustanu od povratka sa juga. (ivotinje)8. Uraunaj cenu ouvanja prirode u cenu svakog proizvoda. (tehnologija)9. Ne trai rupu u zakonima prirode. (energija)10.Misli vie o otpadu da ne zavrimo na njemu. (otpad)11.Gradei ne ometaj, ve deli sa prirodom. (razvoj)12.uvaj sredinu da bismo izbegli kraj. (ovek).

EKO-MENADMENT

U savremenom okruenju po svojoj vanosti danas se izdvaja jedan od brojnih faktora koji se neodnosi samo na zatitu ivotne sredine ve i injenicom da svojim ogromnim i snanimznaenjem pritiska moderno preduzee, i primorava ga da u okviru strategije uvrsti eko-menadment. To omoguava da se pronae neka optimalna mera koja tei efikasnijem iekonominijem poslovanju uz ouvanje planete. Glavni zadatak upravljanja kvalitetom ivotnesredine podrazumeva skup meusobno povezanih ciljeva:

- zatita okoline od negativnog uticaja privredne delatnosti posebno saobraaja i industrije

- preventivno uticati na mogue tete koje se mogu naneti ivotnoj sredini nepredvidivim

dejstvom na strukturu i kvalitet ivotne sredine- aktivno uticati na izmene ivotne sredine radi potpunijeg zadovoljenja potreba savremenog

drutva, sadanjih i buduih generacija.

Privreda i ivotna sredina

Ekonomske aktivnosti ne zavise samo od raspoloivih biolokih i fizikih resursa (inputaprivrednog sistema), nego i od dinamike ravnotee sloenih i meuzavisnih ekolokih procesa.Razumevanje odnosa privrede i prirodnog okruenja je kljuno za strategiju odrivogekonomskog razvoja (odrivi razvoj predstavlja integralni ekonomski, tehnoloki, socijalni i

kulturni razvoj, usklaen sa potrebama zatite i unapreenja ivotne sredine, kojiomoguava sadanjim i buduim generacijama zadovoljavanje njihovih potreba ipoboljanje kvaliteta ivota.) U ovom kontekstu, svi prirodni resursi se klasifikuju na dveosnovne grupe:

obnovljivi i neobnovljivi.

7/28/2019 2012-04-10-skripta

11/14

11

U obnovljive resurse spadaju uglavnom ivi resursi (ribolovni ili umski npr.), ali i neki neivi(suneva energija), dakle, oni resursi koji imaju kapacitet biolokog ili fizikog

samoreprodukovanja. Neobnovljivi su oni resursi za koje ne postoji proces dopunjavanja-kada sujednom iskorieni-nestaju zauvek. Posebno mesto u ovoj klasifikaciji pripada onim resursimaiji znaaj proizilazi iz odreene kolekcije elemenata, kao to je biodiverzitet (biolokaraznovrsnost), koji zahtevaju izuzetnu panju u cilju ouvanja i zatite.

Zajednika karakteristika svih prirodnih resursa jeste njihova "vremenska uslovljenost" topodrazumeva da e stepen (intezitet) njihovog korienja danas uticati na mogui stepenkorienja u budunosti. Ovo se lako uoava kod neobnovljivih resursa. Kod obnovljivih resursa,tee je sagledati ovu vezu, ali nije nemogue. Vremenska uslovljenost resursa je kljunaodrednica "razmene dobara" izmeu sadanjih i buduih generacija to dodatno rasvetljava

odgovornost privrede prema proizvodnim resursima.Prirodno okruenje kao prostor za izbacivanje reziduala ekonomskog sistema

Ekonomski sistem (privreda) je izvor mnogih reziduala koji uzrokuju degradacije i zagaenjeivotne sredine. Pod rezidualom se podrazumeva koliina zagaujuih materija koja ostaje uivotnoj sredini nakon dogaanja odreenih prirodnih i tehnolokih procesa. Problemidegradacije i zagaenja ivotne sredine definiu se identifikacijom pet osnovnih elemenata:

1. uzronika tete u ivotnoj sredini,2. izvora uzronika tete,3. obima tete,4. razloga stvaranja tete, i5. mogueg podsticanja za smanjenje ili spreavanja teta u ivotnoj sredini.

1.Identifikacija uzronika tete u ivotnoj sredini

Za identifikaciju uzronika tete u ivotnoj sredini neophodna je njihova klasifikacija. Primarnaklasifikacija je prema poreklu:

1. da li su rezultat prirodnih procesa (prirodno zagaujue materije kao posledica truljenjabiljaka i ivotinja, estice vulkanskih erupcija, polen i sl.),

2. ili su rezultat ljudskih aktivnosti (tzv.antropogene zagaujue materije-povezane saprocesima proizvodnje i potronje, kao to su sumpordioksid, ugljenmonoksid, pesticidi,graevinski otpad, teki metali i sl.).

7/28/2019 2012-04-10-skripta

12/14

12

Sa stanovita ekoloke ekonomije, veu panju treba posvetiti antropogenim zagaujuimmaterijama, naroito onim za koje priroda ima mali ili nikakav asimilativni

kapacitet(nerazgradive supstance).2.Identifikacija izvora uzronika tete u ivotnoj sredini

Nakon identifikacije zagaujuih materija sledi utvrivanje izvora koji su odgovorni za njihovonastajanje. Izvori zagaenja ivotne sredine su mnogobrojni-od automobila do graevinskihgradilita i industrijskih postrojenja, ili pak zasejanih poljoprivrednih parcela (pesticidi, vetakaubriva i sl.). Klasifikacija izvora zagaenja primarno se vri po dva kriterijuma:

1. mobilnosti i2. mogunosti identifikacije.

Prema mobilnosti, izvori zagaenja dele se na:

1. stacionarne (sa fiksnim poloajem-npr. industrijsko postrojenje, termoelektrana i sl.) i2. mobilne (automobili, avioni, brodovi).

Prema mogunosti identifikacije, izvori zagaenja se dele na:

1. prepoznatljive (mogu se lako identifikovati npr. fabrike sa dimnjacima, kanalizacioniodvodi) i

2. neprepoznatljive (ne mogu se precizno identifikovati, odnosno, zagauju ivotnu sredinuindirektno).

3.Identifikacija obima tete u ivotnoj sredini

Obim zagaenja ivotne sredine se najee klasifikuje prema veliini njegovog geografskoguticaja na:

1. lokalno zagaenje (smog npr., ili lokalni komunalni otpad),2. regionalno zagaenje (rizik zagaenja iri se dalje od izvora zagaenja-npr. kisele kie

kao posledica tetne emisije gasova, unitavanje biljnih i ivotinjskih vrsta i sl.) i

3. globalno zagaenje (zagaenje koje ima implikacije na celu planetu-globalni klimatskiporemeaji, ozonske rupe i sl.)

Identifikacija uzroka i izvora kao i obima tete u ivotnoj sredini, omoguuje utvrivanje rizikakoji su povezani sa tetama, to je osnova za definisanje mera, ciljeva i zadataka kako nalokalnom, tako na regionalnom i globalnom nivou u cilju smanjenja i kontrole tetnih emisija.

7/28/2019 2012-04-10-skripta

13/14

13

4.Identifikacija razloga stvaranja tete u ivotnoj sredini

Razlog (razlozi) degradacije i zagaenja ivotne sredine, u osnovi, imaju svoje uporite u

neetikom odnosu prema ivotnoj sredini, a ovaj odnos je posledica nedovoljne svesti, niskogopteg nivoa obrazovanja i na toj ravni utemeljenog drutvenog i ekonomskog sistema, odnosnosistema drutvenih ciljeva i matrice sistema vrednosti.

5.Identifikacija podsticaja za smanjenje ili spreavanje tete

Reavanje problema degradacije i zagaenja ivotne sredine zahteva sveobuhvatno poznavanjefunkcionisanja ekonomskog sistema i podsticajnih ekonomskih mehanizama za privredni razvojbez degradacije i zagaenja ivotne sredine.

Sve podsticajne mere dele se na:

1. ekonomske i2. neekonomske,

a objekti podsticanja mogu biti:

a) pojedinci,b) domainstva,c)

poslovni subjekti(preduze

a) i

d) ekoloka industrija.POLJOPRIVREDA I IVOTNA SREDINA ( problemi i predlozi mera zatite)

Problemi u zatiti ivotne sredine se javljaju usled neodgovarajueg korienja hemijskihsredstava u poljoprivrednoj proizvodnji, koje se nestruno koriste od strane poljoprivrednika itime vee koliine zagaujuih materija dospevaju u tlo i povrinske i podzemne vode.Neophodno je sprovesti implementaciju kodeksa dobre poljoprivredne prakse i pomoipoljoprivrednicima da uspostave planove za upravljanje azotom i primene integrisano reavanje

problema tetoina, tamo gde je to potrebno. Neophodno je sprovesti upoznavanjepoljoprivrednika sa uticajima zagaujuih materija radi boljeg razumevanja naina za smanjenjeuticanja nutrijenata i pesticida i pronalaenje ekonominih i ekolokih reenja za korienjeubriva.

Veliko zagaenje vodnih tokova nutrijentima potie sa stonih farmi, kao i iz klanine industrije.Nutrijenti prvenstveno potiu iz izmeta goveda, svinja i ivine, koja u vodotokovima izazivajupreteran razvoj algi i voda u tim tokovima postaje zagaena. Izuzetno mali broj farmi imapostrojenja za preiavanje otpadnih voda ili opremu za proizvodnju biogasa. Tarife i novane

7/28/2019 2012-04-10-skripta

14/14

14

kazne za isputanje otpadnih voda iznad dozvoljenih granica se veoma niske u odnosu natrokove odravanja postrojenja, a kazne za nepotovanje propisa se ne primenjuju.

Apsolutno je neophodno preorijentisati se na organsku poljoprivredu koja e omoguiti, ne samoproizvodnju hrane bezbedne po ljudsko zdravlje, ve i ouvanje prirode u ruralnim sredinama.Metode organske poljoprivrede, koje se ve primenjuju u mnogim zemljama u svetu, pokazale suodline rezultate u pogledu ouvanja zemljinog biodiverziteta, oienja tla i vode od pesticida ivetakih ubriva. Bioloka kontrola tetoina, upotreba prirodnih supstanci u kontroli bolesti,korienje ubriva, kao to su stajnjak i kompost u poveanju plodnosti tla su mere koje su uskladu sa zahtevima zdrave okoline, odnosno mere koje omoguavaju odravanje ekolokeravnotee u prirodi.

Neophodno je propise prilagoditi i uskladiti sa propisima Evropske Unije o fitosanitarnim

pitanjima, veterinarskim pitanjima i bezbednosti hrane i genetski modifikovanim organizmima idrugim primarnim pitanjima u poljoprivredi. U cilju usklaivanja sa meunarodnim standardimai standardima poslovanja potrebno je promovisanje ekolokog oznaavanja prehrambenihproizvoda, uz obezbeivanje informacija za javnost o znaaju i nainima obeleavanja.Neophodno je definisati nacionalne prioritete za ouvanje biotopa i ruralnih predela, ukljuujui ivlana podruja. Prioriteti za ouvanje biotopa i populacija biljaka i ivotinja mogu se razviti uokvirima nacionalne strategije za biodiverzitet, koja e biti usklaena sa razvojempoljoprivrednih politika.

Problem zagaivanja i zatite sredine ruralnih oblasti treba pribliiti ljudima koji ive i rade u

takvim podrujima, jer isti mogu znaajno doprineti ouvanju datih sredina to bi obezbediloproizvodnju dovoljne koliine hrane u budunosti. Odriva poljoprivreda omoguie opstanak, nesamo ruralnog stanovnitva, ve i ljudi u gradskim sredinama koji su u direktnoj zavisnosti odproizvodnje hrane u vanurbanim podrujima.