210082283-upravljanje-kreditnim-i-kamatnim-rizikom-istraživački-rad (1)

Univerzitet u Novom Sadu

Ekonomski fakultet

Subotica

Dr Vera Zelenovi Novi Sad, 2013. Nikoleta Rauk R516/13 Milica Trnini T508/13

ISTRAIVAKI RAD IZ PREDMETA STRATEGIJSKI MENADMENT U

BANKARSTVU

TEMA: ANALIZA KREDITNOG I KAMATNOG RIZIKA NA

PRIMERU BANKE INTESA

1

SADRZAJ

UVOD....................................................................................................................................................... 2

1.Kreditni rizik ......................................................................................................................................... 3

2.Analiza kreditnih plasmana .................................................................................................................. 4

2.1.Poslovanje sa fizikim licima ......................................................................................................... 5

2.2.Poslovanje sa malim biznisom ...................................................................................................... 8

3 . Kvalitet portfolia .............................................................................................................................. 10

4. Upravljanje kreditnim rizikom ........................................................................................................... 15

5 . Trini rizik ........................................................................................................................................ 16

5.1.Rizik od promene kamatnih stopa .............................................................................................. 16

5.2.Faktori rizika trzisnog formiranja kamatnih stopa: ..................................................................... 17

5.3.Analiza jaza.................................................................................................................................. 20

5.4.Analiza trajanja (duration analysis):............................................................................................ 25

5.5.ARBL model merenja kamatnog rizika ........................................................................................ 25

ZAKLJUAK ............................................................................................................................................ 26

LITERATURA .......................................................................................................................................... 27

SPISAK TABELA I GRAFIKONA ................................................................................................................ 28

2

UVOD

Poslovanje banaka je vrlo komplesko,osetiljivo i izlozeno raznim rizicima. Da bi banka

uspesno poslovala neophodno je da svaki rizik predvidi, proceni i primeni adekvatnu

strategiju za borbu protiv istog.

Predmet naseg rada jeste jedan od najosetljivijih, najvecih i najvazijih delova bankarske

aktive, a to je kreditni portfolio. Krediti predstavljaju osnovne bankarske proizvode i osnovne

nosioce zarade banaka. Tu svoju ulogu krediti nose uprkos injenici da se nalazimo u periodu globalizacije i finansijskog inenjeringa, kada se javlja nepregledan broj novih bankarskih proizvoda. Nenaplativi, odnosno problematini krediti, predstavljaju kredite sa kanjenjem u otplati duim od 90 dana. Sama ta injenica dovoljno govori o moguim negativnim posledicama po poslovanje bankarskog sektora, s obzirom da banka trpi neverovatne gubitke.

Takodje je paznja posvecena kamatnom i valutnom(deviznom riziku) koji svojom

nepredvidivom prirodom mogu lose uticati na kreditni portfolio, ali i na finansijski rezultat

banake u celini.

Problem koji se javlja sa kreditnim portfoliiom jeste kako odobriti sto vise pouzdanih kredita

i kome, da ne ugrozimo poslovanje banke. Naime, problemi u realnom sektoru prelivaju se

direktno na nemogunost naplate kredita, to dalje vri povratan uticaj na spreavanje razvoja privrede usled poveanja kreditnog rizika i rasta cene kredita. Isti problem se reflektuje i na stanovnistvo koje sve cesce u nerazvijenoj privredi ostaje bez zarde i posla sto smanjuje

mogucnost otplate kredita. Iz tog razloga je upravljanje kreditnim portfoliom jedan od

najodgovornijih poslova u okviru banke.

Kamatne stope su izvor prihoda i rashoda banke i one direktno uticu na rezultat. S toga banka

moze imati problem narocito u zemljama u razvoju koje imaju slabe privredne, visok politicki

rizik i lose preduslove za poslovanje.

Cilj ovog rada je da otkrijemo kako banka moze uspesno da upravlja kreditnim portfeljom i

kako adekvatno da se sacuva od rizika na koje ne moze sama da utice, s obzirom da se

formiraju na domacem i medjunarodnom trzistu. Medjutim, adekvatnim merama poslovne

politike i postovanjem utvrdjenih standarda i principa moze se ublaziti dejstvo rizika iz

okruzenja na finansijski rezultat banaka.

Rad je koncipiran tako da nas bolje i blize upozna sa komponentama kreditnog portfolia, sa

iznosom kredita koje banke odobravaju raznim korisnicima. Objasnjen je kamatni rizik i

kojim metodama i postovanjem kojih pravila se banke mogu izboriti sa istim.

3

1.Kreditni rizik

Kreditni rizik je rizik mogunosti nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital

banke usled neizvravanja obaveza dunika prema banci.

Kreditni rizik nastaje kada potraivanja ne mogu biti realizovana na dan dospea po

knjigovodstvenoj vrednosti.1

Pod kreditnim rizikom u uem smislu podrazumeva se verovatnoa da kredit nee biti vraen

u roku dospea sa pripadajuim kamatama. ire znaenje kreditnog rizika se vezuje za sve

oblike prinosnih plasmana banke. Sa porastom obima bankarskih poslova, srazmerno se

poveava visina kreditnog rizika.

Banka je duna da kreditni rizik identifikuje, meri i procenjuje na osnovu kreditne

sposobnosti dunika, na osnovu njegove urednosti u izvravanju obaveza prema banci i na

osnovu kvaliteta instrumenata obezbeivanja potraivanja banke. U principu, ocena kreditnog

rizika oslanja se na metod, po engleskim skraenicama 5C:2

Character (karakteristike zajmotraioca)

Capacity (kapacitet zajmotraioca)

Capital (kapital zajmotraioca)

Collateral (obezbeenje kredita)

Conditions (uslovi poslovanja zajmotraioca)

Karakteristike zajmotraioca se odreuju subjektivno, na osnovu informacija o osobinama

vlasnika i rukovodstva, poslovnim iskustvima, stanju poslovnih knjiga i sl.

Kapacitet zajmotraioca je sposobnost vraanja uzetog kredita. Odreuje se na osnovu

analize ranijih obaveza, kao i na osnovu procene oekivanog rasta prihoda u narednom

periodu.

Kapital zajmotraioca je nete vrednost njegovog preduzea. Izraunava se kao razlika izmeu

vrednosti ukupne aktive i ukupnih obaveza. Vei iznos sopstvenog kapitala smanjuje rizik

otplate kredita. Isto se odnosi na sposobnost preduzea da ostvari poveanje dobitka.

Obezbeenje kredita podrazumeva zalogu izvesnog pokria. To mogu biti zalihe, nekretnine, vrednosni papiri, depozit ili potraivanja od kupaca. Obino je vrednost zaloge jednaka ili vea od iznosa kredita, zajedno sa kamatama. Ako je re o stambenim hipotekarnim

1 Vunjak dr Nenad, Kovaevi dr Ljubomir, Bankarstvo, Ekonomski fakultet Subotica, 2006, str.455

2 Dr. Slavia ukanovi, Upravljanje finansijskim rizicima-praktikum, Visoka poslovna kola Novi Sad,2009

str. 213

4

kreditima, poslovnim bankama u Srbiji stoje na raspolaganju usluge Nacionalne korporacije

za osiguranje stambenih kredita.

Uslovi poslovanja zajmotraioca su promenjivi zato banka mora dobro predvideti promenu oekivanih uslova poslovanja.

2.Analiza kreditnih plasmana

Tabela br. 1 Pregled kreditnih plasmana po vrstama korisnika kredita i plasmana

u hiljadama dinara

2012 2011 Kratkoroni Dugoroni Ukupno Kratkoroni Dugoroni Ukupno

Krediti i

plasmani:

Banke 1,763,912 7,053,187 8,817,099 1,043,050 6,565,241 7,708,291

Preduzea 35,453,134 118,700,330 154,135,464 54,571,364 94,735,729 149,307,093

Stanovita 7,658,657 77,132,821 84,791,478 6,188,390 71,762,452 77,950,842

Javni

sektor

63,896 12,084,792 12,148,688 83,675 11,877,220 11,960,895

Strana lica 33,540 335,841 369,381 660 347,633 348,293

Drugi

komitenti

5,537,060 1,401,921 6,938,981 4,418,055 1,572,045 5,990,100

Ukupno 50,492,199 216,708,892 267,201,091 66,305,194 186,960,320 253,265,514

Izvor: godinji izvetaj 2012. Banca Intesa (Preuzeto sa

http://www.bancaintesa.rs/upload/documents/BI-godisnji-izvestaj-2012.pdf, 19.01.2014.)

Banka je imala veu koliinu kreditnih plasmana u 2012 i iznosili su 267,201,091 u odnosu

na 2011 u kojoj su iznosili 253,265,514 dinara. U 2012 je takoe poveana koliina

dugoronih, a smanjena koliina kratkoronih kredita to samim tim dovodi do vee

rizinosti u odobrenim plasmanima u 2012 godini.

5

Grafikon br. 1 Pregled kraditnih plasmana po vrstama korisnika kredita

Izvor: grafiki prikaz autora na osnovu podataka iz izvetaja Bance Intese (Preuzeto sa http://www.bancaintesa.rs/upload/documents/BI-godisnji-izvestaj-2012.pdf, .01.2014.)

Iako su iz ugla stabilnosti bankarskog sektora, plasmani javnom sektoru sigurni i promenom

strukture ukupnog portfelja doprinose poboljanju njenog kvaliteta, kretanje kreditne

aktivnosti potrebno je posmatrati pre svega iz ugla plasmana privredi i stanovnitvu, budui

da iskljuivo ti sektori mogu kroz stimulaciju tranje, stvoriti preduslov za odrivi privredni

rast u Srbiji. Realni rast kredita privredi i stanvnitvu u velikoj meri podstaknut je

subvencijama drave.

S obzirom na pomenuti znaaj kreditnih plasmana fizikim licima i malom biznisu,

posmatraemo detaljnije broj klijenata, kreditne plasmane i depozite kao i obrazloiti naine

na koje banka poboljava svoje poslovanje.

2.1.Poslovanje sa fizikim licima

Banka je tokom 2012. godine radila na unapreenju ponude i poslovnih procesa kako bi svakom od trinih podsegmenata, u okviru segmenta fizikih lica, ponudila proizvode i usluge koji na najbolji nain zadovoljavaju njihove potrebe.

3%

57%

32%

1%

5%

2%

Pregled kreditnih plasmana po vrstama korisnika kredita

Banke Preduzeda Stanovnitvo Javni sektor Strana lica Drugi komitenti

6

Grafikon br. 2 Pregled broja klijenata fizikih lica u periodu od 2011-2012 godine


Nastavljen je razvoj personalizovanog servisnog modela Magnifica namenjenog

visokoplatenim klijentima, kao i irenje mree kancelarija, a Banka je ostala prepoznatljivana tritu podiui standarde i jaajui partnerski odnos sa klijentima posredstvom uvek dostupnih linih savetnika.

Klijenti koji pripadaju penzionisanoj populaciji nastavili su da ukazuju poverenje Banca

Intesa koje se ogleda u poveanom plasmanu Senior Ke kredita sa ukljuenim ivotnim osiguranjem.Uz to, podravajui inicijative Vlade Srbije Banca Intesa se aktivno ukljuila u program subvencionisanih kredita za energetsku efikasnost koji su omoguili unapreenje ivotnog prostora klijentima Banke. Takoe je nastavljeno sa odobravanjem dugoronih kredita za energetsku efikasnost i iz sredstava kreditne linije The Green for Growth Fund

SouthEast Europe B.V. Amsterdam (GGF).

Osim toga, Banka je razvila posebne kredite za zdravstvene usluge Intesa Vita koji se

odobravaju za finansiranje stomatolokih usluga, uvanje i skladitenje matinih elija, vantelesnu oplodnju i DNK analizu.

Uvaavajui ekonomsku realnost i poveanje stope nezaposlenosti Banca Intesa je izala u susret potrebama klijenata i osmislila kredit za refinansiranje sa osiguranjem u sluaju nezaposlenosti i trajnog invaliditeta.

Sve navedene aktivnosti dovele su do rasta kreditnog portfolia dok je fokus Banca Intesa na

kvalitet aktive uticao na to da nivo problematinih kredita bude ispod trinog proseka.

1370737

1421861

1441408 1450092

1471975 1486604

2010 2011 T1 2012 T2 2012 T3 2012 T4 2012

Broj klijenata

7

Grafikon br.3 Pregled obima kredita datih fizikim licima u periodu od 2011-2012. godine


Aktivnosti na ouvanju poverenja klijenata rezultirale su rastom depozitnog portfolia od 11,6% na meugodinjem nivou koji je dostigao iznos od 1,3 milijarde evra na kraju 2012. godine uz smanjenje prosene pasivne kamatne stope.

Grafikon br.4 Pregled obima depozita fizikih lica u periodu od 2011-2012.godine


618.5

667.4 657.65

666.87 676.27 679.65

2010 2011 T1 2012 T2 2012 T3 2012 T4 2012

Krediti fizikim licima (u milionima evra)

1043.67

1181.35 1202.27 1245.43 1293.29

1318.98

2010 2011 T1 2012 T2 2012 T3 2012 T402012

Depoziti fizikih lica (u milionima evra)

8

2.2.Poslovanje sa malim biznisom

Budui da je razvoj segmenta malog biznisa i poljoprivrede od stratekog znaaja za rast domae ekonomije Banca Intesa je svoj doprinos dala kako daljim unapreenjem svoje ponude ovom segmentu tako i kroz aktivnu saradnju sa brojnim meunarodnim i dravnim institucijama i lokalnom samoupravom a sve u cilju realizacije inicijativa koje doprinose

unapreenju uslova za poslovanje klijenata. Banka je nastavila da kreditno sposobnim zajmoprimcima obezbeuje najvii kvalitet proizvoda i usluga neprestano unapreujui svoju ponudu i poslovne procese.

Grafikon br.5 Pregled broja klijenata malog biznisa u periodu od 2011-2012.godine


Bazu klijenata na kraju 2012. godine inilo je 109.240 privrednih subjekata.

Tokom 2012. godine Banca Intesa uvela je nove proizvode namenjene segmentu

preduzetnika i registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima u vidu kredita za kupovinu

zemljita, unapreenje energetske efikasnosti kao i za ulaganje u trajna obrtna sredstva i investicije. Banka je takoe ravijala i modele saradnje sa lokalnim samoupravama kao i korporativnim klijentima preko kojih je omogueno fokusirano finansiranje razvoja, odnosno potronje, to je dovelo do pozitivnog uticaja kako na razvoj povoljnijih uslova za lokalne farmere i preduzea tako i na efikasnije kreditiranje potronje. Ukupno je tokom 2012. godine sklopljeno 13 aranmana sa lokalnim samoupravama irom Srbije. Takoe, sa Garancijskim fondom Vojvodine zakljuen je Ugovor o finansiranju mehanizacije za poljoprivredne proizvoae sa teritorije AP Vojvodine, a nastavljena je i saradnja na projektu finansiranja ena preduzetnika.Banca Intesa je nastavila i kreditiranje malih preduzea i preduzetnika iz fondova kreditnih linija Evropskog fonda za jugoistonu Evropu (EFSE) kako za obrtna tako i za osnovna sredstva uz omoguavanje duih perioda otplate i nie kamatne stope.3

3 www.bancaintesa.rs( Preuzeto

sa http://www.bancaintesa.rs/upload/documents/BI-godisnji-izvestaj-2012.pdf, .01.2014.)

110.867

112.253

105.467

108.438

106.936

109.24

2010 2011 T1 2012 T2 2012 T3 2012 T4 2012

Broj klijenata

9

Grafikon br.6 Pregled obima kredita datih malom biznisu u periodu od 2011-2012.godine


Grafikon br.7 Pregled obima depozita malog biznisa u periodu od 2011-2012.godine


Finansijska stabilnost, reputacija i snana podrka koju Banca Intesa prua privrednom sektoru rezultirali su viegodinjom saradnjom sa Fondom za razvoj Republike Srbije i omoguili klijentima subvencionisane kredite sa izuzetno povoljnim kamatnim stopama u godinama koje je finansijska kriza najvie obeleila. Banca Intesa je bila meu prvima koja je prihvatila program i banka koja je plasirala najvie sredstava ove namene. U saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede i Upravom za trezor i tokom 2012. godine Banca Intesa je

aktivno uestvovala u kreditiranju registrovanih poljoprivrednih gazdinstava uz modele subvencionisanih kamata od strane Ministarstva.

167.55

184.19 184.36

187.84 188.89 192.04

2010 2011 T1 2012 T2 2012 T3 2012 T4 2012

Krediti malom biznisu (u milionima evra)

Series 1

102.27

119.98 110.68 114.78

127.43

162.22

2010 2011 T1 2012 T2 2012 T3 2012 T4 2012

Depoziti malog biznisa (u milionima evra)

10

Kao lanica Intesa Sanpaolo, vodee bankarske grupacije u Italiji, Banka klijentima prua mogunost da uz veoma povoljnu kamatnu stopu koriste sredstva iz kreditne linije koju je Vlada Republike Italije odobrila za realizaciju projekta Program razvoja privatnog sektora kao podrke malim i srednjim preduzeima kroz sistem domaih banaka. Osim toga, Banca Intesa je klijentima omoguila i dugorone kredite za energetsku efikasnost koristei sredstva iz GGF kreditne linije.Takoe, u ponudu za segment malog biznisa uvedeni su i dugoroni krediti namenjeni samo preduzetnicima. Proizvod je posebno prilagoen potrebama poslovanja ovog segmenta kako u pogledu rokova i iznosa tako i u pogledu namena i

obezbeenja plasmana.Potvrda uspenosti poslovanja u ovom segmentu je i rast kreditnog i depozitnog portfolia u 2012. godini.

Kreditni portfolio je na kraju 2012. godine dostigao iznos od 192,04 miliona evra to predstavlja poveanje od 4,26% na meugodinjem nivou dok je depozitni portfolio iznosio 126,22 miliona evra to ini rast od 5,20%.

3 . Kvalitet portfolia

Tabela br. 2 - Kvalitet portfolija (bruto plasmana i vanbilansne izloenosti) po tipovima plasmana, zasnovanim na sistemu klasifikacije Banke, sa stanjem na dan 31. decembra 2012.

godine

Nedospeli i neobezvreeni

Visok

stepen

kvaliteta

Standardni

stepen

kvaliteta

Dospeli

neobezvreeni Obezvreeni Ukupno

2012

Plasmani

bankama

2,002,895 - 9,314 1,816 2,014,025

Plasmani

komitentima:

Korporativni

plasmani

78,294,013 11,243,569 7,099,682 11,905,623 108,542,887

Plasmani

malim i

srednjim

preduzeima

120,873,199 20,135,811 8,604,546 22,616,579 172,230,135

Hipotekarni

krediti

stanovnitu

36,898,069 - 5,956,949 1.055,992 43,911,010

Ostali

plasmani

stanovnitvu

50,225,876 6,102 3,500,607 2.766,090 56,498,675

Ukupno 288,294,052 31,385,482 25,171,098 38,346,100 383,196,733



Kategorija nedospelih i neobezvreenih plasmana prikazuje pozicije visokog stepen kvaliteta, sva nedospela potraivanja Banke klasifikovana po Internoj metodologiji u klase A1 i A2, dok su na poziciji standardnog stepena kvaliteta prikazana sva nedospela potraivanja Banke klasifikovana po Internoj metodologiji u klasu B1. Dospela neobezvreena potraivanja

11

prikazuju dospele plasmane i plasmane koji su u docnji ali nisu obezvreeni 1. Obezvreena potraivanja prikazuju sve plasmane koji su obezvreeni, odnosno koji su klasifikovani po Internoj metedologiji u klase B2, C1, C2 ili R.

Korporativni plasmani i plasmani malim i srednjim preduzeima imaju najvie plasmana

loijeg kvaliteta zbog pomenutim loih uslova na tritu to se odrazilo na uspenost u

njihovom poslovanju a samim tih i na urednost u izmirenju obaveza. Najsigurniji plasmani su

hipotekarni krediti stanovnitvu, ija sigurnost proizilazi po osnovu hipoteke nad

nepokretnostima, kod kojih najvei deo plasmana spada u visoko kvalitetne plasmane.


godine

Nedospeli i neobezvreeni

Visok

stepen

kvaliteta

Standardni

stepen

kvaliteta

Dospali

neobezvreeni Obezvreeni Ukupno

2011

Plasmani

bankama

1,255,072 - 7,932 1,617 1,234,675

Plasmani

komitentima:

Korporativni

plasmani

79,563,321 19,618,636 4,410,800 7,297,636 110,890,393

Plasmani

malim i

srednjim

preduzeima

127,935,157 24,062,462 8,341,426 22,570,963 182,710,008

Hipotekarni

krediti

stanovnitu

31,063,078 - 4,213,881 962,889 36,290,848

Ostali

plasmani

stanovnitvu

49,678,251 - 3,555,571 2,319,930 55,353,752

Ukupno 289,464,873 43,681,098 20,329,610 32,953,089 386,428,676



Na osnovu podataka iz tabele vidi se da se poveao broj obezvreenih kredita u 2012. godini

u odnosu na 2011. sa 32,953,089 na 38,346,100. Takoe je i broj dospelih neobezvreenih

porastao u 2012. godini na 25,171,098 u odnosu na 2011. godini u kojoj je iznosio

20,329,610 dinara. to se tie pozicije plasmana sa visokim stepenom kvaliteta situacija

ostaje priblino jednaka u 2012. godini i iznosi 288,294,052, dok je broj plasmana

standardnog stepena kvaliteta drastino smanjen u 2012 i iznosi 31,385,482 a iznos u 2011.

godini je bio 43,681,098.

12

Veina portfolia je sa visokim stepenom kvaliteta, a uzrok loije situacije u plasmanima

banke je opta kriza, loi uslovi na tritu zbog ega su klijenti banke i oni koji su imali

urednost u servisiranju obaveza zapadali u docnju i nisu imali urednost u servisiranju

obaveza. Oni klijenti koji su ranije spadali u kategoriju B1 sada su postali B2, C1, C2 ili R,

to se odrazilo na rezultate u 2012. godini.Nekvalitetni krediti su jedan od najvanijih faktora

koji utiu na smanjenje kreditne aktivnosti bankarskog sektora. Ako su u visokom procentu

predstavljaju jedan od glavnih uzroka pada ekonomskog rasta svake ekonomije. Nakon

finansijske krize nekvalitetni krediti su predmet interesovanja regulatora i banaka u veini

bankarskih sistema zemalja. Nivo nekvalitetnih kredita, danas, povezan je sa periodom

kreditnog buma, kada je kreditni rast beleio dvocifrene i trocifrene stope, a banke su imale

labave kriterijume za ocenu kreditnog rizika i odobravale kredite i rizinijim kategorijama

klijenata.Visoka izloenost kreditnom riziku iz tog perioda odrazila se na dananji nivo

nekvalitetnih kredita koji smanjuje efikasnost bankarskog sistema i njihovo nagomilavanje

moe dovesti banku u steaj.

Posle krize banke su promenile svoje ponaanje, paljivije upravljaju rizicima i mnogo su

striktinije to se tie odobravanja kredita to nije nailo na zadovoljstvo klijenata, ali na taj

nain poboljavaju svoje poslovanje i upravljanje kreditnim rizikom.

Tabela br. 4 - Starosna analiza dospelih neobezvreenih kredita na dan 31. decembar 2012.

U hiljadama dinara

2012

Do 30 dana Od 31 do 60

dana

Od 61 do 90

dana

Vie od 91 dan

Ukupno

Plasmani

komitentima:

Korporativni

plasmani

5,869,727 45,761 1,193,509 - 7,108,997

Plasmani

malim i

srednjim

preduzeima

6,278,264 1,902,839 423,443 - 8,604,546

Hipotekarni

krediti

stanovnitvu

4,575,429 807,978 573,542 - 596,949

Ostali

plasmani

stanovnitvu

2,609,424 554,280 33,903 - 3,500,607

Stanje na dan

31. decembar

2012. godine

19,332,845 3,310,857 2,527,397 - 25,171,099



13


U hiljadama dinara

2011

Do 30 dana Od 31 do 60

dana

Od 61 d 90

dana

Vie od 91 dan

Ukupno

Plasmani

komitentima:

Korporativni

plasmani

1,664,353 605,229 2,149,150 - 4,418,732

Plasmani

malim i

srednjim

preduzeima

5,613,497 2,205,546 477,383 - 8,341,426

Hipotekarni

krediti

stanovnitvu

1,518,764 2,449,394 245,723 - 4,213,881

Ostali

plasmani

stanovnitvu

2,206,540 869,392 279,639 - 3,355,571

Stanje na dan

31. decembar

2011. godine

11,003,154 6,174,561 3,151,895 - 20,329,610



Grafikon br.8 Starosna analiza dospelih neobezvreenih kredita na dan 31. decembar 2012.


77%

13%

10%

Starosna analiza dospelih neobezvreenih kredita na dan 31. decembar 2012.

Do 30 dana

Od 31 do 60 dana

Od 61 do 90 dana

14

Grafikon br. 9 Starosna analiza dospelih neobezvreenih kredita na dan 31. decembar

2011.


U tabeli su prikazane docnje u izmirenju obaveza od strane komitenata i odnose se na rokove

do 30 dana, od 31 do 60 dana, od 61 do 90 dana i vise od 90 dana.

Na osnovu tabelarnih podataka vidljivo je da u 2011. godini i 2012. godini najvei broj plasmana ima docnju do 30 dana to je sa aspekta banke najprihvatljivije i ona komitentima u tom sluaju alje pismenu opomenu i poinje da obraunava zateznu kamatu. U sluaju docnje od 31 do 60 dana sledi nova opomena od strane banke telefonskim pozivom, za docnju od 61 do 90 dana zakazuje se sastanak sa kreditnim savetnikom, kako bi se

dogovorili oko saradnje i nali nain za nastava redovne otplate kredita, ili ukoliko se klijent ne javlja banka kontaktira iranta ili poslodavca, dok za docnju duu od 90 dana banka alje klijentu opomenu pred utuenje.

U 2012. godini je ukupni iznos docnje vei nego u 2011. godini u kojoj je iznosio 20,329,610 dinara, dok je u 2012. godini 25,171,099. Najvei broj plasmana ima docnju do 30 dana to je za banku najprihvatljivije, dok je u 2012. godini smanjen iznos docnje od 31 do 60 dana, kao

i od 61 do 90 dana. Banka se u 2012 godini usmerila na smanjenje docnje due od 30 dana, dok se poveala docnja do 30 dana za koju se moe rei da je i prihvaljiva za banku jer u tom periodu ostvaruje i prihod od zatezne kamate koju naplati od kredita u docnji, dok kredite cija

je docnja dua od tog perioda banka izbegava jer za njih mora da izdvaje rezervisanja.

Banci je u cilju da smanji koliinu problematinih kredita i time smanji kreditni rizik i povea kvalitet svojih plasmana jer dranje problematinih kredita donosi nulti profit a finansira se skupim i limitiranim izvorima finansiranja. Svaka banke tei da iz sopstvenih sredstava daje kredite to je u dananjim uslovima teko tako da deo plasmana mora da finansira dopunskim izvorima koji su mnogo skuplji. Tenja banke je da uradi dobru finansijsku analizu i da kreditira zdrave klijente kada je re o pravnim licima, a kod fizikih lica da sagleda ire aspekte poslovanja klijenta u smislu da posmatra i firme u kojima rade, da li rade u firmi u

blokadi i da bira samo zdrave klijente jer sa nezdravim klijentima banka ne moe da ostvari cenu svojih usluga.

55% 30%

15%

Starosna analiza dospelih neobezvreenih kredita na dan 31. decembar 2011.

Do 30 dana

Od 31 do 60 dana

Od 61 do 90 dana

15

4. Upravljanje kreditnim rizikom

Banka kreditnim rizikom upravlja tako to postavlja ogranienja u pogledu roka, iznosa rezultata ocene boniteta komitenta za pojedinane komitente, diversifikacijom kredita na vei broj komitenata i ugovaranjem valutne klauzule i vezivanjem za rast cena na malo radi

ouvanja realne vrednosti kredita.Banka takoe upravlja kreditnim rizikom i prihvatanjem adekvatnih instrumenata obezbeenja otplate kredita, formiranjem ispravki vrednosti bilansnih potraivanja i rezervisanja za gubitke po vanbilansnim stavkama, rezervi za procenjene kreditne gubitke, kao i utvrivanjem adekvatne cene kredita koja pokriva kreditni rizik plasmana.

4

U cillju sprovoenja optimalne izloenosti kreditnom riziku, Banka ocenjuje bonitet, odnosno kreditnu sposobnost svakog klijenta kako u momentu podnoenja zahteva za odobrenje odreenog plasmana tako i naknadnom, redovnom i kontinuiranom analizom njegovih performansi. Analiza kreditne sposobnsti klijenta, urednosti u izmirenju obaveze u prolosti i vrednosti ponuenog instrumenta zatite od rizika, za svaku pojedinanu transakciju, vri se u okviru Sektora za upravljanje kreditiranjem

Pored kreditne sposobnosti klijenta, limiti rizika se takoe odreuju na osnovu razliitih

instrumenta obezbeenja. Izloenost riziku prema pojedinanom duniku, ukljuujui banke,

ograniena je i ukljuuje i bilansne i vanbilansne izloenosti riziku. Ukupna izloenost riziku

prema pojedinanom klijentu (ili grupi povezanih lica) po pitanju limita izloenosti, razmatra

se i analizira pre izvravanja transakcije. Radi upravljanja potraivanjima kod kojih postoji

problem urednosti naplate,

Banka je formirala poseban organizacioni deo, Sektor za naplatu i upravljanje potraivanjima

u docnji. Sektor za upravljanje kreditiranjem, Sektor za upravljanje rizicima i Sektor za

naplatu i upravljanje potraivanjima u docnji su nezavisni organizacioni delovi Banke.U

analizi se sprovode naela propisana regulativom Narodne banke Srbije kao i interne

procedure Banke, a sve u cilju predvianja potencijalnih rizika koji mogu nastati u vezi sa

nemogunou i nespremnou klijenta da svoje obaveze izmiri o roku dospea i prema

uslovima definisanim ugovorom.U tom smislu se vri i ocena potrebnog nivoa rezervi za

potencijalne gubitke i to kako u momentu odobrenja odreenog plasmana tako i redovnom

analizom kreditnog portfolia na mesenom nivou. Analiza podrazumeva merenje

adekvatnosti rezervi po klijentima, klasama rizika, delovima portfolija i ukupnom portfoliju

Banke.

Budui da izloenost kreditnom riziku jo uvek predstavlja glavni izvor problema u bankama

irom sveta, banke i njihovi supervizori trebaju uiti na prethodnim iskustvima. Banke

moraju biti dubko svesne potrebe za identifikacijom, merenjem, praenjem i kontrolom

kreditnog rizika kao i utvrivanjem postojanja primerene visine kapitala za pokrie tih

rizika.Kao primenu odreenih naela koje propisuju nadlene institucije umanjuje se uticaj

ovog rizika na banke. 4 www.bancaintesa.rs (Preuzeto sa

http://www.bancaintesa.rs/upload/documents/Opsti%20uslovi%20poslovanja%20-

%20PRILOZI/Banca%20Intesa%20-Basel%202%20Pilar3.pdf ,19.01.2014.)

16

5 . Trini rizik

Banka je u svom svakodnevnom poslovanju izloena promenama trinih varijabli koje mogu pozitivno ili negativno uticati na prihod Banke.

Banka je izloena sledeim trinim rizicima:

Rizik promene kamatnih stopa(Kamatni rizik je rizik mogunosti nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital banke usled promene kamatnih stopa).

Devizni rizik( Devizni rizik je rizik mogunosti nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat ikapital banke usled promene deviznog kursa).

Posebnu vrstu trinog rizika predstavlja rizik od promene trine cene hartija odvrednosti, finansijskih derivata ili robe kojom se trguje ili se moe trgovati na tritu.Ove promene se odraavaju na celokupno poslovno okruenje pa samim tim i nafinansijsko trite. Investitori pomno prate kretanje faktora koji nose trini rizik i predviaju njihov uticaj na poslovni ciklus i investicione odluke.

5.1.Rizik od promene kamatnih stopa

Kamatni rizik predstavlja rizik od pada trine vrednosti portfelja usled neizvesnosti promena kamatnih stopa ili rizik promene kamatnih stopa u buducnosti koji ce izazvati

neocekivani gubitak za banku. Kamatni rizik se sastoji u promeni kamatnih stopa na

plasmane i obaveze, ukoliko su promene kamatnih stopa nepovoljne za banku.Vaan je za banke jer menja visinu kamatne mare na vie ili suprotno. Obzirom da se kod rizika kamatnih stopa iste krecu po nizem nivou u odnosu na ocekivani nivo kretanja od strane

menadzmenta banke, rizik direktno utice na smanjenje kamatne marze, odnosno na smanjenje

prihoda banke.

Kamatne wtope banaka treba da su deregulisane bez uticaja drzave I nametnutih okvira njene

monetarno-kredite politike. Kamatna stope treba da regulise tri teorije pri formiranju trzisnih

kamatnih stopa:

Teorija preferencije likvidnosti

Teorija kreditnih fondova

Teorija inflacionih ocekivanja5 Teorija preferencije likvidnosti polazi od stavova da se kamatne stope odredjuju preko

odnosa ponude i traznje novcanih sredstava.

Ova teorija pociva ne teoriji transakcionh i spekulativnih motiva drzana novca. Nivo

kamatnih sredstava se formira u zavisnosti od traznje transakcionog novca. Ukoliko se

povecava profit povecava se i kamatna stopa uz racionalizaciju drzanja transakcionog novca.

Teorija kreditnih fondova polazi od stavova da se kamatne stope formiraju odnosom ponude i

traznje pozajmljenih novcanih sredstava na finansijskom trzistu. Na velicinu kamatnih stopa

ima uticaj motiv odobravanja kredita, koriscenje kredita, ulaganje u obvaznice I ponuda

drugih hartija od vrednosti. Kreditni fondovi zavise od obima stednje tako sto obim stednje

indirektno utice n a visinu kamatne stope.

Prema teoriji inflacionih ocekivanja kamatne stope zavie od inflacionih I deflacionih kretanja

u okruzenju u kojem posluju banke. Prema zastupnicima ove teorije u uslovima inflacije

5 Prof. Dr Nenad Vunjak: Korporativno i investiciono bankarstvo, Ekonomski fakultet Subotica,2008 ,str 178.

17

prisutno je smanjenje realnih prinosa kreditora i obim otplate kredita kreditiranog lica I

obrnuto u uslovima deflacije. Da bi se odrzala realna vrednost neophodno je izvrsiti korekcije

nominalne kamatne stope na iznos inflacionog tj deflacionog uticaja. Uskladjivanje kamatne

stope je poznato pod nazivom Fiserov efekat. Na ovaj nacin se uskladjuje nominalna kamatna stopa na osnovu ocekivane buduce stope inflacije.

5.2.Faktori rizika trzisnog formiranja kamatnih stopa:

U faktore koji uticu na formiranje kamatne stope ubrajamo:

1. Rocna transformacija sredstava 2. Nekamatonosna pasiva 3. Velicina banke 4. Intenzitet konkurencije 5. Struktura plasmana 6. Pozicija na trzistu novca 7. Preferencije komitenata banke6

Rocna transformacija se moze posmatrati sa aspekta prelivanja kratkorocnih izvora u

dugorocne, dugorocnih u kratkorocne izvore kaoi sa aspekta kamatne neuskladjenosti aktive

i pasive banke.

Grafikon br. 10- Iznos odobrenih kratkorocnih i dugorocnih kredita 2012 I 2013.


Iz grafika se vidi da da je doslo do povecanja kratkorocnih kredita u odnosu na prethodnu

godinu i smanjenja dugorocnih kredita.


50492199

66305194

186960320

0

50000000

100000000

150000000

200000000

250000000

Kratkorocni krediti Dugorocni krediti

2012.

2013.

18

Po pravilu kamatna stopa bi trebala biti manja sto je vreme plasmana krace tj veca ako je

vreme plasmana duze.

Kratkorocni krediti odobravani su preduzecima uz kamatne stope koje su se kretale u rasponu

od 10,92% do 24% godisnje na dinarske kredite, odnosno od 5,19% do 14% godisnje na

kredite sa valutnom klauzulom i kredite u stranoj valuti. Kratkoroni krediti plasirani stanovnitvu i malom biznisu, odobravani su uz kamatnu stopu od 3.2% do 19% godinje sa valutnom klauzulom, odnosno 9.5% do 28% godinje bez valutne klauzule..

Kamatna stopa na dugorone kredite pravnim licima u dinarima kretale su se u rasponu od 6% do 21.05%, a na dinarske dugorone kredite sa valutnom klauzulom, kao i kredite u stranoj valuti, kretala se u rasponu od 3,5% do 12% godinje. Dugoroni krediti stanovnitvu i malom biznisu odobravani su za kupovinu trajnih potronih dobara, renoviranje, adaptaciju i kupovinu stambenog i poslovnog prostora, na period od 18

meseci do 30 godina uz kamatnu stopu od 1.89% do 21.39% godinje sa valutnom klauzulom, odnosno od 9.5% do 28% godinje bez valutne klauzule.

Faktor rizika kamatnih stopa moze da nastane kada se povecavaju kratkorocne kamatne stope

pri delimicnom koriscenju kratkorocnih izvora za za odobravanje dugorocnih kredita jer se

dugorocni krediti finansiraju skupljim kratkorocnim izorima sredstava I obrnuto.

Prihod od kamata na hartije od vrednosti se povecao sa 2.094.090 na 3.125.180 sto je u jednu

ruku posledica povecanja iznosa hartija od vrednosti u portfelju sa 17784587 na 35081730.

Medjutim promenom kamatnih stopa povecava se plasman u hartije od vrednosti jer su

prinosi po osnovu ulganja u hartije od vrednosti veci od prinosa po osnovu orocene stednje

sredstava u banci. Aktivnost porasta kamatnih stopa na hartije od vrednosti moze izazvati

rizik naplate hartija od vrednosti u momentu njihovog dospeca.

Sto se tice nekamatonosne pasive i velicine banke smatra se da su banke sa visom

nekamatonosnom pasivom i banke manje velicine vise izlozene promenama kamatne stope.

Vece prisustvo konkurencije razlicita struktura plasmana razlicita pozicija na trzistu novca

utice na rizik promene kamatnih stopa prihode i rashode kao i na profitabilnost banke.7


19

Grafikon br. 11- Struktura kreditnih plasmana


Grafik prikazuje razlicitu strukturu kreditnih plasmana koji mogu umanjiti kamatni rizik.

Krediti su odobreni bankama, preduzecima, stanovnistvu, javnom sektoru, stranim licima i

drugim komitentima jer banka vodi racuna o diverzifikaciji plasmana sto dovodi do

smanjenja kamatnog rizika.

Kamatni rizik je rizik mogunosti nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital banke usled promene kamatnih stopa.

8

Pozitivna razlika (u sluaju vrednijih potraivanja od obaveza) poveae vrednost kapitala banke.

Negativna razlika (sluaj kad su kamatno rizine obaveze vee od odgovarajuih potraivanja) smanjie vrednost kapitala banke

Mara neto kamate banke ili druge finansijske institucije je pod uticajem nekoliko faktora :

1.Promena u nivou kamatnih stopa, navie ili nanie; 2.Promena u odnosu i zmeu prihoda od aktive i trokova od pasive (to se esto vidi na promenljivom obliku krive prinosa izmeu dugoronih i kratkoronih stopa zato to je veliki deo aktive kratkoroan, dok je znatan deo aktive finansijske kompanije dugoroan); 3.Promena u obimu aktive koja vue kamatu (prihodi) usled poveanja ili smanjenja ukupnog obima poslovanja finansijske institucije;

4.Promena u obimu pasive koja vue kamatu a koja se koristi za finansiranje prihovne aktive usled poveanja ili smanjenja obima poslovanja finansijske institucije; 5.Promena u sastavu aktive i pasive koju rukovodstvo koristi kada dolazi do nesklada

8 Prof. Dr Nenad Vunjak: Bankarski menadzment, Ekonomski fakultet Subotica,2006,str 459.

1763912

35453134

7658657 63896 33540

5537060 7053187

118700330

77132821

12084792

335841 1401921 0

20000000

40000000

60000000

80000000

100000000

120000000

140000000

Kratkorocni

Dugorocni

20

izmeu aktive i pasive sa fluktuirajuom kamatnom stopom, aktive i pasive sa fiksnom kamatnom stopom, aktive i pasive sa kraim i duim dospeem, i kod aktive koja ostvaruje vee prihode i aktive koja ostvaruje manje. Izloenost kamatnom riziku zavisi od odnosa kamatno osetljive aktive i pasive Banke. Kaman rizik se rauna odvojeno u bankarskoj knjizi i u knjizi trgovanja.

Postoji nekoliko metoda na koje se banke mogu osloniti kad procenjuju uticaj promene

kamatnih stopa na aktivu i pasivu i na konacni finansijki rezultat:

Analiza jaza 9

Analiza trajanja(duration)

ARBL model.

5.3.Analiza jaza

Tradicionalno sredstvo upravljanja kamatnom stopom, GAP pozicija banke ,podrazumeva

upravljanje kamatno osetljivom aktivom i kamatno osetljivom pasivom, da bi se ostvario to vii neto kamatni prihod. Vazno je znati sta stoji iza promena. Neto kamatni prihod i neto kamatna margina su simptomi za upravljanje odnosima izmedju aktive i pasive banke.

Kamatna stopa predstavlja kljucnu determinatu neto kamatnog prihoda i neto kamatne

margine. Menadzment tim ima obavezu da vrsi kontrolu gap-a bilansa banke kao odnosa

izmedju njene kamatno osetljive aktive(RSA) i kamatno osetljive pasive(RSL).

Jaz (gap) razlika izmeu aktive i pasive osetljivih na kamatnu stopu pri unapred definisanom intervalu ronosti. Modeli merenja izlozenosti banke promenama kamatne stope polaze od podele bilansa banke

na vie intervala. Najcesce je prisutna podela na sl intervale: a) 1-3 meseca b) od 3-6 meseci c)

od 6-12 e) od 1-5 godina.

Upravljanje gap ili jaz pozicijom podrazumeva koordinaciju svih elemenata u bilansu banke

na nacin da se maksimizira profit akcionara banke. Neophodno je utvrditi ko ima vecu

kamatnu osetljivost, aktiva ili pasiva.

GAP=RSA RSL RSA=Kamatno osetljiva ili senzitivna aktiva

RSL= Kamatno osetljiva ili senzitivna pasiva

Nulti GAP - banka nije izloena riziku promene kamatne stope teorijska pozicija. Sredstva se uzimaju I pozajmljuju na isti vremenski rok

Pozitivna GAP- promena kamatnih stopa u veoj meri utie na aktivu nego na pasivu rizik u sluaju pada, tj cena sredstava se menja pre cene obaveza. Uzimaju se sredstva na duzi rok a pozajmljuju na kraci.

Negativna GAP--promena kamatnih stopa u veoj meri utie na obaveze, nego na plasmane, rizik sa rastom kamatnih stopa tj cena obeveza se menja pre cene sredstava. Uzimaju se

sredstva na kraci rok a pozajmljuju na duzi.10

9 Prof dr Nenad Vunjak: Korporativno i investiciono bankarstvo , Ekonomski fakultet Subotica,2008, str 179.

10 Prof dr Nenad Vunjak: Bankarski menadzment , Ekonomski fakultet Subotica,2008, str 494.

21

Tabela 6. Sledea tabela prikazuje Repricing Gap izvetaj, odnosno izloenost Banke riziku

od promene kamatnih stopa na dan 31. decembra 2012. godine.

Do mesec

dana

Od mesec do tri

meseca

Od tri do sest meseci

Od sest do devet

meseci

Od godinu do pet godina

Preko pet godina

Kamatno neosetljiva

Ukupno

AKTIVA

Gotovina i gotovinski ekvivalenti 33,654,561 1,359,014 35,013,575

Opozivi depoziti i krediti 1000000 46,757,728 56,757,728

Potrazivanja na osnovu kamata, naknada, prodaje promene fer vrednosti derivata i druga potrazivanja 3,278,233 3,278,233

3,278,233

Dati krediti i depoziti 118,616,130 82,987,432 25,938,059 21,547,983 24,727,678 3,426,407 (17,693,190) 259,550,499

Hartije od vrednosti 8,083,711 4,987,252 6,071,366 12,621,718 3,317,683 35,081,730

Udeli 962,568 962,568

Ostali plasmani 5,275,808 885,941 1,829,214 1,085,390 1,475,386 205,314 (1,560,162) 9,196,891

Nematerijalna ulaganja 1,040,637 1,040,637

Osnovna sredstva i investicione nekretninie 7,376,493 7,367,493

Stalna sredstva namenjena prodaji i sredstva poslovanja koje se obustavlja 228,010 228,010

Odlozene poreska sredstva 66,240 66,240

Ostala sredstva 4,776,985 4,776,985

Ukupna aktiva 175,630,210 90,219,639 33,838,639 35,255,091 29,520,747 3,631,721 45,233,542 413,329,589

Izvor: Tabelarni prikaz autora na osnovu podataka iz godinjeg izvetaja 2012. Banca Intesa (Preuzeto sa http://www.bancaintesa.rs/upload/documents/BI-godisnji-izvestaj-2012.pdf,

19.01.2014.)

Kada je u pitanju rizik kamatnih stopa, jedan od vanih ciljeva je zatita profita neto prihod posle oporezivanjai svih ostalih trokova od uticaja fluktuirajuih kamatnih stopa. Bez obzira na pravac kretanja kamatnih stopa, menaderi finansijskih institucija uvek tee ka tome da profit bude ostvaren na oekivanom i stabilnom nivou.

Da bi se postigao taj cilj, rukovodstvo mora da ima u vidu one elemente portfelja aktive i

pasive institucije, koji su najosetljiviji na kretanja kamatnih stopa. Obino se pod ovim podrazumevaju zajmovi i investicije na strani aktive bilansa stanja prihodovna sredstva, odnosno kod nas su to opozivi depoziti i krediti, dati krediti i depoziti, hartije od vrednosti,

udeli, ostali plasmani i depoziti koji vuku kamatu kao i zaduivanja na tritu novca, na strani pasive odnosno transakcioni depoziti, primljeni krediti, obaveze po osnovu kamata,

naknada i promene vrednosti derivata, ostali depoziti.

22

Tabela7. Sledea tabela prikazuje Repricing Gap izvetaj, odnosno izloenost Banke rizikuodpromene kamatnih stopa na dan 31. decembra 2012.godine(Pozicija pasive)

Izvor: tabelarni prikaz autora na osnovu podataka iz godinjeg izvetaja 2012. Banca Intesa

(Preuzeto sa http://www.bancaintesa.rs/upload/documents/BI-godisnji-izvestaj-2012.pdf,

19.01.2014.)

Prvi korak u analizi jaza: podela bankarskih bilansa u vie repricing intervala(npr. do 1 mesec, 1-3, 3-6, 6-12 meseci, 1-5 godine, preko 5 godina itd.). Banka sa vie kamatno osetljive aktive od pasive ima +jaz.Gap ratio=Kamatno osetljiva aktiva: Kamatno osetljiva

pasiva,

Ukoliko je Gap ratio>1, prvi izvod kamatne mare po vremenu e biti pozitivan i vice versa.

Prema podacima iz tekuce godine vidimo da periodicno postoji pozitivan gap izmedju

pozicija aktive i pasive odnosno kamatno osetljiva aktiva je veca od kamatno osetljive pasive

kad se gledaju dospeca do mesec dana, od mesec do tri, od tri do sest itd. To znaci da je iznos

kamatno osetljivih potrazivanja i sredstava u aktivi veci od kamatno osetljivih obaveza.

Pozitivan gap govori o tome da banka uspesno upravlja iznosom i rokovima deponovanih i

odobrenih sredstava. Samo u idealnom sluaju koeficijent gepa ima vrijednost 1, kada su osetljivost aktive I osetljivost pasive usklaeni. Ukoliko banka ima koeficijent gepa vei od 1, porast kamatnih stopa e prouzrokovati vei rast prinosa na aktivu banke u odnosu na trokove mobilizacije sredstava, jer se vie kamatne stope, kao vie cijene, zaraunavaju (repricing) kod stavki aktive prije nego kod stavki pasive; i obrnuto, kod pada kamatnih

stopa. U dogogodinjoj praksi poslovanja banaka u zemljama sa razvijenim finansijskim tritima, ustalilo se pravilo da se negativan gep vei od 10% u odnosu na aktivu smatra poetnom visokom vrijednou koja ukazuje da ovu poziciju treba detaljnije ispitati.

Do mesec dana

Od mesec do tri meseca

Od tri meseca do sest meseci

Od sest do godinu dana

Od godin do pet godina

Preko pet godina

Kamatno neosetljivo

Ukupno

PASIVA

Transakcioni depoziti 99,338,201 99,328,201

Ostali depoziti 34,580,330 24,002,249 28,998,941 60,776,311 13,386,994 454,987 162,199,812

Primljeni krediti 1,299,558 31,390,225 14,196,216 506,347 3,665,832 1,085,984 1,421,259 53,565,421

Obaveze po osnovu hartija od vrednosti 9,279 141,980

Obaveze po osnovu kamata, naknada i promene vrednosti derivata 74,412 74,412

Rezervisanja 1,922,334 1,922,334

Obaveze za poreze 98,614 98,614

Obaveze iz dobitka

Ostale obaveze 2,344 8,243 13,690 17,223 2,526 5,892,958 5,936,984

UKUPNE OBAVEZE 135308,114 55,411,804 43,242,780 61,299,881 17,055,352 1,540,971 9,418,856 323,277,758

UKUPNO KAPITAL 90,051,831 90,051,831

UKUPNA PASIVA 135,308,114 55,411,804 43,242,780 61,299,881 17,055,352 1,540,971 99,470,687 413,329,589

PERIODICAN GAP 40,322,096 34,807,835 9,404,142 26,044,790 12,465,395 2,090,750 (54,237,145)

KUMULATIVNI GAP 40,322,096 75,129,931 65,725,790 39,681,001 52,146,395 54,237,145

23

Prednosti gep analize su: jednostavnost primene, vezana je za raunovodstvene sisteme, prihvatljiv je indikator (naroito kod banaka sa jednostavnijim bilansom stanja) i uklapa se u zahteve regulatornih organa. Najvee ogranienje gep analize je to to je statika mera, odnosno ignorie vremensku neusklaenost aktive i pasive. Da bi se koristile prednosti gep analize u upravljanju kamatnim rizikom, smatra se da ju je najbolje kombinovati sa

analizom trajanja i simulacionom analizom.

Tabela br. 8- Kamatno osetljiva aktiva , kamatno osetljiva pasiva, GAP

Primer Gap

analize Meseci u okviru sledece promene kamatnih stopa

Do 1

meseca 1-3 3-6

6-1

godinu

Od 1-5

godina

Preko 5

godina Ukupno

Kamatno

osetljiva

aktiva(RSA) 175,630,210 90,219,639 33,838,639 35,255,091 29,520,747 3,631,721 364,826,047

Kamatno

osetljiva

pasiva(RSL) 135,308,114 55,411,804 43,242,780 61,299,881 17,055,352 1,540,971 313,858,902

Gap(RSA-

RSL) 40,322,096 34,807,835 9,404,142 26,044,790 12,465,395 2,090,750

Kumulativni

Gap 40,322,096 75,129,931 65,725,790 39,681,001 52,146,395 54,237,145


Grafikon br. 12 . Odnos kamatno osetljiva aktiva i pasiva


0

20000000

40000000

60000000

80000000

100000000

120000000

140000000

160000000

180000000

Do mesecdana

1-3meseca

3-6 meseci 6-12meseci

1-5 godina 5+

Aktiva

Pasiva

24

Ilutrovani graficki primer pokazuje da se negativa bilans banke iskazuje u trecoj I cetvrtoj

kategoriji tj korpi.To zakljucujemo zato sto su obaveze iz pasie vece od potrazivanja iz aktive. To da dalje ukazuje da se u korpama od 3-6 meseci I 6-12 meseci promena kamatne stope vise utice na obaveze nego na plasmane. Rizik je prisutan ukoliko dodje do rasta

kamatnih stopa jer ce doci do rasta obaveza.

Pozitivan gap podrazumeva da promena k.s. u vecoj meri utice na aktivu nego na pasivu gde

bi nam dobro doslo povecanje kamatnih stopa odnosno postoji rizik kada k.s. opadnu.

Tabela br 9. Sledea tabela prikazuje uticaja promene kamatnih stopa na neto prihod i neto vrednosti imovine banke

Scenario Promena trzisnih

kamatnih stopa

Efekat na neto

prihod u hiljadama

dinara

Efekat na neto

imovinu u

hiljadama dinara

1 1% 552,598 (58,830)

2 2% 1,105,195 (112,751)

3 -1% (552,598) 64,238

4 -2% (1,105,195) 134,434



19.01.2014.)

U slucaju rasta kamatne stope od 1% doci ce do porasta prihoda za iznos od 552,598 hiljada

dinara, dok ce u slucaju rasta od 2% prihod porasti za 1,105195 dinara. U slucaju negativnog

kretanja kamatnih stopa dolazi do pada prihoda za isti iznos. Ukoliko kamatna stopa poraste

za 1% neto imovina ce zabeleziti pad u iznosu od 58830 hiljada dinara,a ukoliko poraste za

2% neto imovina ce opasti za 112751. U slucaju pada kamatne stope za 1% neto imovina

raste za 64238, a ukoliko dodje do pada k.s. za 2% doce do rasta neto imovine za 134434.

Tabela br.10. Sledea tabela prikazuje vrednost pod rizikom za knjigu trgovanja i portfolio

hartija od vrednosti raspoloivih za prodaju

U evrima

Vrednost pod kamatnim rizikom IRR VaR

Prosek 517.879

Maksimun 756.003

Minimum 275.319



19.01.2014.)

Vrednost pod kamatnim rizikom (IRR VaR) predstavlja najvei mogui jednodnevni gubitak

na pozicijama knjige trgovanja i hartijama od vrednosti raspoloivim za prodaju koji Banka

moe da pretrpi usled normalnih trinih kretanja kamatnih stopa. Maksimalan moguci

gubitak usled dejstva rizika kamatnih sto iznosi 756,003 evra, a minimalni 275,319 evra usled

nepovoljnog kretanja kamatnih stop.

25

5.4.Analiza trajanja (duration analysis):

Potencira trinu vrednost (za razliku od analize jaza, koja potencira knjigovodstvenu vrednost) stavki aktive i pasive iz bilansa banke. Dozvoljava razlike izmeu prosenog veka (duration) stavki aktive i pasive i njihovog dospea. Trajanje kredita (mesena otplata) je razliito od roka dospea, pa se tako stvara vremenski jaz i izloenost kamatnom riziku11. Analiza zivotnog veka koristi se za merenje izlozenosti banke riziku

kamatne stope. Postupak se svodi na to da se izracunava zivotni vek svih bilansnih pozicija u

akivi I pasivi banke da bi se sagledao uticaj promene kamatne stope na njihovu vrednost.Gap

osetljivost banke na promene kamatne stope dobija se kao razlika zivotnog veka aktive I

pasive. U slucaju pozitivnog gapa aktiva banke ima duzi zivotni vek od pasive tj aktiva je

osetljivija na promenu kamatne stope. Ukoliko imamo negativan gap pasiva ima duzi zivotni

vek u odnosu na aktivu. Gap je jednak nuli kad je zivotni veka aktive I pasive jednak. Prvi

put primenjena je kod obveznica.12

Prednosti i nedostaci analize trajanja:

Kvantifikuje uticaj promena kamatne stope na kamatni prihod banke, Uzima u obzir sve tokove gotovine, Vreme trajanja je jedinstvena mera, Dugorona perspektiva u fokusu, Kompleksnost koncepta i tekoe da ga analitiari shvate, a zahteva i veliki utroak vremena, Prilikom interpretacije dobijenih rezultata treba biti oprezan zbog manjkavosti koje poivaju na linearnoj vezi izmeu kamat. stopa i vrednosti aktive (koja je konvek-sna), tako da je dobra za male promene kamatne stope,

Polazi od pretpostavke da se kriva prinosa paralelno pomera kada nastane promena kamatnih stopa,

Potrebna mona baza podataka koja ukljuuje: tokove gotovine, prinos za svaku stavku i bilo koji odabrani rok itd.

5.5.ARBL model merenja kamatnog rizika

Kljucni elementa jeste kategorizacija svih bilansnih pozicija banke prema vremenu do

oredjivanja novih kamatnih stopa sto se ne podudara uvek sa rokom dospeca aktive i pasive.

Za svaku kategoriju izracunava se neto bilans banke kao razlika izmedju plasmana i obaveza.

Neto bilans moze biti pozitivan, negativan ili jednak nuli. Pozitivan GAP je prisutan kada je

prisutna razlika u aktivi, negativan Gap kada je prisutna razlika u pasivi a negativan kada ne

postoji razlika. Nedostatak ovog modela je u tome sto se uvek polazi od pretpostavke da se

aktivna I pasivna kamatna stopa krecu ravnomerno, sto nije realno pri cemu ne pokazuju

bilansno sinteticku ocenu izlozenosti banke riziku kamatne stope.

11

Prof dr Nenad Vunjak: Korporativno i investiciono bankarstvo , Ekonomski fakultet Subotica,2008, str 184. 12

Prof dr Nenad Vunjak: Korporativno i investiciono bankarstvo , Ekonomski fakultet Subotica,2008, str 184.

26

ZAKLJUAK

Banke se u svom svakodnevnom poslovanju susreu sa raznim rizicima koji mogu imati negativne posledice na njihovo poslovanje i na finansijski rezultat. Zbog mogucnosti da

bankarski sistem jedne zemlje ugrozi finansijsku stabilnost zemlje na medjunarodnom planu,

stvorila se potreba za medjunarodnim principima i standardima bankarskog poslovanja.

Kroz ovaj rad smo istrazivali strukturu kreditnog portfelja, i zajedno sa analizom kamatnog

rizika dosli do nekoliko zakljucaka. Banke tokom poslovanja vode racuna da prilikom

plasmana sredstava izvrse diverzifikaciju svog kreditnog portfelja. Krediti se odboravaju

pravnim, fizickim licima, privatnicima, drzavnim preduzecim, na kraci i duzi rok, malim,

srednjim preduzecima itd. Ono sto je zajednicko svima njima jeste da imaju dobar bonitet

odnosno da su poverljivi duznici. Na taj nacin banke se stite od kreditnog rizika odnosno od

rizika nevracanja kredita. Banke dobro ispituju kreditni bonitet svojih klijenata, proveravajuci

njihove finansijske izvestaje kako ne bi dosla u situaciju da ne mogu da naplate sredstva.

Takve situacije su ipak realnost narocito u zemljama u tranziciji, ali banke nastoje da na

minimum svedu broj nenaplativih kredita odgovornim poslovanjem.

Banke na najrazlicitije nacine plasiraju sredstva( preko kredita, haritija od vrednosti, ulazu u

depozite) preko kojih naplacuju kamatu , ali i one sama placaju istu kroz razne obaveze.

Aktivne i pasivne kamate odredjuju profit banaka tako da svaka flukutuacija u kamtnim

stopama na trzistu dovodi do neizvesosti u pogledu ostvarivanja profita. Banke moraju

pazljivo da vode svoje poslovanje i moraju oprezno da kreiraju svoju aktivu i pasivu. Mora se

voditi racuna kome i u kom iznosu se plasiraju sredstva. Takodje se moraju postovati svi

standardi u pogledu visine rizicnih sredstava u aktivi i kamatno osetljivih sredstava u pasivi

kao i o rokovima njihovog dospeca. Dospece sredstava mora biti prilagodjeno dospecu

obaveza da ne bismo dosli u situaciju da sa kratkorocnim sredstvima pokrivamo dugorocne

obaveze i da se ne bi stvorio jaz u bilansu i poslovanju sto ce se negativno uticati na profit

banke i njenu kredibilnost.

Primecuje se da je poslovanje banaka puno neizvesnosti, nesigurnosti i rizika narocito u Srbiji

i zemljama regiona. Jedini nacin da banke opstanu I da profitabilno posluju jeste sprovodjenje

restriktivnog i odgovornog poslovanja.

Ukoliko se postuju sva pravila poslovanja, svi principi, zakoni i standardi narocito oni

utvrdjeni Bazelom, ukoliko se redovno provera poslovanje , realno prikazuje stanje sredstava

tj imovine i obaveza, svaka banka moze uspesno kontrolisati uticaj i kamatnog i drugih rizika

sa kojima se susrece prilikom svog poslovanja.

27

LITERATURA

1. Dr. Slavia ukanovi, Upravljanje finansijskim rizicima-praktikum, Visoka poslovna kola Novi Sad,2009.

2. Prof. Dr Nenad Vunjak, Kovaevi dr Ljubomir, Bankarstvo, Ekonomski fakultet Subotica, 2006.

3. Prof. Dr Nenad Vunjak: Bankarski menadzment, Ekonomski fakultet Subotica,2006.

4. Prof. Dr Nenad Vunjak: Korporativno i investiciono bankarstvo, Ekonomski fakultet Subotica,2008.

5. www.bancaintesa.rs (Preuzeto sa http://www.bancaintesa.rs/upload/documents/BI-godisnji-izvestaj-2012.pdf ,19.01.2014.)

6. www.bancaintesa.rs (Preuzeto sa http://www.bancaintesa.rs/upload/documents/Opsti%20uslovi%20poslovanja%20-

%20PRILOZI/Banca%20Intesa%20-Basel%202%20Pilar3.pdf ,19.01.2014

28

SPISAK TABELA I GRAFIKONA

Tabele:

Tabela br. 1 Pregled kreditnih plasmana po vrstama korisnika kredita i plasmana, str.4.


godine, str. 10.


godine, str.11.


str. 12.


str.13.

Tabela br. 6. Sledea tabela prikazuje Repricing Gap izvetaj, odnosno izloenost Banke

riziku od promene kamatnih stopa na dan 31. decembra 2012. godine, str.21.

Tabela br. 7. Sledea tabela prikazuje Repricing Gap izvetaj, odnosno izloenost Banke riziku od promene kamatnih stopa na dan 31. decembra 2012.godine(Pozicija pasive), str. 22.

Tabela br. 8- Kamatno osetljiva aktiva , kamatno osetljiva pasiva, GAP str. 23.

Tabela br 9. Sledea tabela prikazuje uticaja promene kamatnih stopa na neto prihod i neto vrednosti imovine banke, str. 24.

Tabela br.10. Sledea tabela prikazuje vrednost pod rizikom za knjigu trgovanja i portfolio hartija od vrednosti raspoloivih za prodaju, str. 24.

Grafikoni:

Grafikon br. 1 Pregled kraditnih plasmana po vrstama korisnika kredita, str. 5. Grafikon br. 2 Pregled broja klijenata fizikih lica u periodu od 2011-2012 godine, str. 6 Grafikon br.3 Pregled obima kredita datih fizikim licima u periodu od 2011-2012. godine, str.7.

Grafikon br.4 Pregled obima depozita fizikih lica u periodu od 2011-2012.godine, str. 7. Grafikon br.5 Pregled broja klijenata malog biznisa u periodu od 2011-2012.godine, str. 8. Grafikon br.6 Pregled obima kredita datih malom biznisu u periodu od 2011-2012.godine, str. 9.

Grafikon br.7 Pregled obima depozita malog biznisa u periodu od 2011-2012.godine, str. 9. Grafikon br.8 Starosna analiza dospelih neobezvreenih kredita na dan 31. decembar 2012. str. 13.

Grafikon br. 9 Starosna analiza dospelih neobezvreenih kredita na dan 31. decembar 2011. str. 14.

Grafikon br. 10- Iznos odobrenih kratkorocnih i dugorocnih kredita 2012 I 2013. str. 17.

Grafikon br. 11 - Struktura kreditnih plasmana str. 18.

Grafikon br. 12 . Odnos kamatno osetljiva aktiva i pasiva, str. 23.

210082283-upravljanje-kreditnim-i-kamatnim-rizikom-istraživački-rad (1)

Documents