РЕЛИГИЈА И УМЕТНОСТ ПРАИСТОРИЈСКИХ ЉУДИ

У време позног палеолита свака људска група имала је неку врсту свештеника мага или врача чији је задатак био да брине о ритуалним обредима, нарочито у време припрема за лов, сахране покојника и сл.Свака заједница имала је свог заштитника. Култ плодности жене и земље – евроазијски простори Венере - култ - симболи жена

За тотема су узимане биљке, небеска тела и животиње. На евроазијским просторима били су раширени култови плодности.Венере - симболи жена

РЕЛИГИЈА И УМЕТНОСТ ПРАИСТОРИЈСКИХ ЉУДИ

• Религија у неолиту уздигнута на виши ранг

• Настаје – тотемизам (виши степен обожавања )

• Свака заједница имала је свог заштитника, за кога се веровало да је предак заједнице

• За тотема су узимане животиње ( лав, соко, бик ), биљке (одређене врсте дрвета) и небеска тела (Сунце, Месец, звезде)

• Тотема никад нису убијали и односили су се са поштовањем.

• Обичај очуван негде и до данас (Индија крава света животиња )

• Приносене и жртве.

•  

• Стоунхенџ у Енглеској су подигли људи из неолита пре око 4500-4000 година.

• Археологија је често важно поље када је потребно разумети праисторију

• Религија у неолиту уздигнута на виши ранг

• Настаје – тотемизам (виши степен обожавања )

• Свака заједница имала је свог заштитника, за кога се веровало да је предак заједнице

• За тотема су узимане животиње ( лав, соко, бик ), биљке (одређене врсте дрвета) и небеска тела (Сунце, Месец, звезде)

• Тотема никад нису убијали и односили су се са поштовањем.

• Обичај очуван негде и до данас (Индија крава света животиња )

• Приносене и жртве.

•  

• Стоунхенџ у Енглеској су подигли људи из неолита пре око 4500-4000 година.

• Археологија је често важно поље када је потребно разумети праисторију

УметностУметност

• Није настала да би задовољила човекове потребе, већ због религијских разлога.

• Прва уметничка дела створио је кромањонац про око 25 000 година. п.н.е.

• Поред слика и рељефа праисторијску уметност чине :

• фигурице жене,

• венере- божанста плодности приказае наге са израженим облицима материнстава (груди и кукови )

• Никад не приказују конкретан лик жене и савим ретко су представљене са рукама изузетак представља Вилендорфска венера (пронађена у месту Филендорф у Аустрији) која нарукама има накит,

• Слике сцене из лова и свакодневног живота.

• „апстрактана уметност“

• Није настала да би задовољила човекове потребе, већ због религијских разлога.

• Прва уметничка дела створио је кромањонац про око 25 000 година. п.н.е.

• Поред слика и рељефа праисторијску уметност чине :

• фигурице жене,

• венере- божанста плодности приказае наге са израженим облицима материнстава (груди и кукови )

• Никад не приказују конкретан лик жене и савим ретко су представљене са рукама изузетак представља Вилендорфска венера (пронађена у месту Филендорф у Аустрији) која нарукама има накит,

• Слике сцене из лова и свакодневног живота.

• „апстрактана уметност“

Стоунхенџ у Енглеској су подигли људи из неолита пре око 4500-4000 година. Археологија је често важно поље када је потребно разумети праисторију

Стоунхенџ

СРБИЈА И ЦЕНТРАЛНИ БАЛКАН У ПРАИСТОРИЈСКО ДОБА

СРБИЈА И ЦЕНТРАЛНИ БАЛКАН У ПРАИСТОРИЈСКО ДОБА

• Подручје данашње Србије било је насељено људском врстом homo sapiens пре око 40 000 година.

• Подручје данашње Србије било је насељено људском врстом homo sapiens пре око 40 000 година.

• Најстарија насеља у доба неолита :

• Лепењски Вир у Ђердапу

• Старчево код Панчева

• Винча код Београда

• Најстарија насеља у доба неолита :

• Лепењски Вир у Ђердапу

• Старчево код Панчева

• Винча код Београда

Култура Лепенског Вира

Култура Лепенског Вира

• Људи су обитавили на том простору око 6 700 до 5 500 .године п.е.е и за то време се сменило 100 до 120 генерација.

• Река једини извор хране

• Лов и риболов - најважнија занимања.

• Оруђа и оружја - од камена и кости животиња.

• У овој култури развила се израда:

керамике глиненог посуђе,алата од камена и костију.

• Накит - израдјен од шкољки.

• Духовни живот тумачи се наоснову облутака ( обрађени камен) пронађених на локалитетима Лепењски Вир и Хајдучка воденица

• Представљају најстарији запис неког мита у историји.• ..” Из облутка, као из великог праиконског јајета, рађасе све живо, на првом

месту риболика бића(прародитељи људског рода) и животиње које се најчешће лове(риба, јелен)..”

• Облуци престављају најстарију монументалну склуптуру у Европи, ацртежи на њима можда веома сложену и њима својствену религија

• Људи су обитавили на том простору око 6 700 до 5 500 .године п.е.е и за то време се сменило 100 до 120 генерација.

• Река једини извор хране

• Лов и риболов - најважнија занимања.

• Оруђа и оружја - од камена и кости животиња.

• У овој култури развила се израда:

керамике глиненог посуђе,алата од камена и костију.

• Накит - израдјен од шкољки.

• Духовни живот тумачи се наоснову облутака ( обрађени камен) пронађених на локалитетима Лепењски Вир и Хајдучка воденица

• Представљају најстарији запис неког мита у историји.• ..” Из облутка, као из великог праиконског јајета, рађасе све живо, на првом

месту риболика бића(прародитељи људског рода) и животиње које се најчешће лове(риба, јелен)..”

• Облуци престављају најстарију монументалну склуптуру у Европи, ацртежи на њима можда веома сложену и њима својствену религија

Распростирање неолитских култура у Европи

Старчевачка култура (5 000 - 4 500)Старчевачка култура (5 000 - 4 500)

• Неолитско насеље централног Балкана.

• Име добија по највећем откривеном центру у 19.веку у Старчеву.

• Наслања се на културу Лепењско Вира и показује сличност са културама неолита на Блиском истоку, Тракији, Македонији и Тесалији

• Овезама са Блиским истоком сведочи локалитет Белица, откривен крајем 2002.године.

• Земљорадња и сточарство - главна занимања.

• Посуђе је прављено од глине, а оруђе и накит од глачаног камена.

• Неолитско насеље централног Балкана.

• Име добија по највећем откривеном центру у 19.веку у Старчеву.

• Наслања се на културу Лепењско Вира и показује сличност са културама неолита на Блиском истоку, Тракији, Македонији и Тесалији

• Овезама са Блиским истоком сведочи локалитет Белица, откривен крајем 2002.године.

• Земљорадња и сточарство - главна занимања.

• Посуђе је прављено од глине, а оруђе и накит од глачаног камена.

Винчанска култура (4 500-3 200)

Винчанска култура (4 500-3 200)

• Настаје средином 5.миленијума п.н.е.

• Нове групе досељеника из Мале Азије изазвале ланчана померања становништва старчевачке културе из северне Македоније, Метохије и дела Босне које се груписало око Мораве, Тисе и Дунава, па је старчевачка култура прешла у винчанску.

• Највећи успон достигла је на територији данашње Србије.

• Најстарији трагови пронађени у Винчи и Тордошу на средњем Моришу

• па се назива и винчанско-тордошка.

• Земљорадња и сточарство-главна занимања.

• Градили су куће “на две воде” и користили дрво и глину.

• У овој култури први пут је вађена руда код Мајданпека (Рудна глава ) рудник бакра и под Авалом ( рудник Шупља стена).

• Откривен ситем знакова у Винчи (Тврдње неких научника да је то једно од најстаријих писама на свету .

• После3800.године п.н.е номади са истока заузимају долину тимока, Нишаве и Јужне Мораве

• Настаје средином 5.миленијума п.н.е.

• Нове групе досељеника из Мале Азије изазвале ланчана померања становништва старчевачке културе из северне Македоније, Метохије и дела Босне које се груписало око Мораве, Тисе и Дунава, па је старчевачка култура прешла у винчанску.

• Највећи успон достигла је на територији данашње Србије.

• Најстарији трагови пронађени у Винчи и Тордошу на средњем Моришу

• па се назива и винчанско-тордошка.

• Земљорадња и сточарство-главна занимања.

• Градили су куће “на две воде” и користили дрво и глину.

• У овој култури први пут је вађена руда код Мајданпека (Рудна глава ) рудник бакра и под Авалом ( рудник Шупља стена).

• Откривен ситем знакова у Винчи (Тврдње неких научника да је то једно од најстаријих писама на свету .

• После3800.године п.н.е номади са истока заузимају долину тимока, Нишаве и Јужне Мораве

Поглед из ваздуха на савремено насеље и археолошки локалитет Винча Бело брдо

•Винча - Бело брдо је археолошки локалитет који се налази на десној обали Дунава, у селу Винча, 14 км југоисточно од Београда. • На овом локалитету су истраживани остаци највећег праисторијског насеља у Србији и једног од најзначајнијих неолитских локалитета у Европи.

Налазиште је добило име Бело брдо по светлој боји лесне терасе на којој се налази, али је у стручној литератури познатије под именом Винча.

Оснивачи одбора САНУ у посети налазишту (с лева надесно: Д. Срејовић, В. Чубриловић и Н. Тасић)

Професор Милоје Васић (1869-1956)

Професор Милоје Васић (1869-1956)

• Професор Милоје Васић је на овом локалитету започео прва методолошки утемељена археолошка ископавања у Србији 1908. године, инистирајући на систематском истраживању, јер је само тако било могуће доћи до стратиграфски и хронолошки сређеног материјала.

• Током ових ископавања дошло се до веома задовољавајућих резултата, али било није било довољно средстава за даљи рад.

• Захваљујући помоћи директора Руског археолошког института у Цариграду, Фјодора Успенског, после Првог светског рата помоћи британског археолога Сер Џона Линтона Мајреса и власника бирмингемске новинске куће Сер Чарлса Хајда, 1911. истраживање се наставља са прекидима до 1934. године, а добијени резултати су изузетно значајни за разматрања о настанку и карактеру овог праисторијског насеља.

• После овог периода, током наредних десет година иако није било ископавања, Васић се и даље бавио Винчом и резултате рада објавио је између 1932. и 1936. године у монографији Праисторијска Винча И-ИВ.

• Професор Милоје Васић је на овом локалитету започео прва методолошки утемељена археолошка ископавања у Србији 1908. године, инистирајући на систематском истраживању, јер је само тако било могуће доћи до стратиграфски и хронолошки сређеног материјала.

• Током ових ископавања дошло се до веома задовољавајућих резултата, али било није било довољно средстава за даљи рад.

• Захваљујући помоћи директора Руског археолошког института у Цариграду, Фјодора Успенског, после Првог светског рата помоћи британског археолога Сер Џона Линтона Мајреса и власника бирмингемске новинске куће Сер Чарлса Хајда, 1911. истраживање се наставља са прекидима до 1934. године, а добијени резултати су изузетно значајни за разматрања о настанку и карактеру овог праисторијског насеља.

• После овог периода, током наредних десет година иако није било ископавања, Васић се и даље бавио Винчом и резултате рада објавио је између 1932. и 1936. године у монографији Праисторијска Винча И-ИВ.

Јужни профил ископа Милоја Васића после истраживања 1982. године

ИЗ СВАКОДНЕВНОГ ЖИВОТА ВИНЧАНАЦА: Неолитска кућа

Лепенски Вир

Лепенски Вир

• Лепенски Вир је једно од највећих и најзначајнијих мезолитских и неолитских археолошких налазишта.

• Смештено је на десној обали Дунава у Ђердапској клисури, у Србији, у централном делу Балканског полуострва.

• Овај локалитет, који је име добио по дунавском виру, био је седиште једне од најважнијих и најсложенијих култура праисторије.

• Између 1965. и 1970. откривено је рибарско ловачко насеље са зачецима култивације и доместификације.

• Током ископавања откривено је седам сукцесивних насеља и 136 објеката (како стамбених, тако и сакралних) који су изграђени у прериоду од око 6500. до 5500. године пре наше ере.

• Главни руководилац истраживања овог локалитета је био професор др Драгослав Срејовић, археолог, академик и професор Универзитета у Београду.

• Лепенски Вир је једно од највећих и најзначајнијих мезолитских и неолитских археолошких налазишта.

• Смештено је на десној обали Дунава у Ђердапској клисури, у Србији, у централном делу Балканског полуострва.

• Овај локалитет, који је име добио по дунавском виру, био је седиште једне од најважнијих и најсложенијих култура праисторије.

• Између 1965. и 1970. откривено је рибарско ловачко насеље са зачецима култивације и доместификације.

• Током ископавања откривено је седам сукцесивних насеља и 136 објеката (како стамбених, тако и сакралних) који су изграђени у прериоду од око 6500. до 5500. године пре наше ере.

• Главни руководилац истраживања овог локалитета је био професор др Драгослав Срејовић, археолог, академик и професор Универзитета у Београду.

Камена оруђа нађена у Ђердапу, на локалитету Лепенски Вир

Лепенски Вир

Лепенски Вир - остаци кућа

Локалитет Лепенски вир - остаци куће

Прародитељка, скулптура из светилиста XЛИВ

Лепенски Вир

Огрлица од спондилуса, кости и палигорскита

Гроб у Светилисту 22

Лепенски Вир

Мермерни привезакОгрлица од фосилних скољки и камена

Гробница у насељу Лепенски Вир И

Лепенски Вир