ZABORAV I NOVE IDEOLOCIJE*

Istorija filozofije je istorija zaboravljanja, pri- metlo je T. V. Adorno. Jednom ispitivani nro- blemi i ideje gube se iz vida i svesti da bi kasnije izaSli na videlo kao novi. Ako niSta drugo, ovaj proces izgleda dobija na snazi: druStvo zaboravlja sve viSe 1 sve brie i brie. OYO naSe vreme obeleieno je time da se mieao po- dreduje modi; proilost se omalovaiava kao za- starela, a sadagnjost oglaSava najboljcm. TeSko da je psihologija toga pogtedena. Ono Sto je Frojdu bilo poznato, Sto su novofrojd~sti upola zaboravili, nepoznato je njihovim sledbenicima. Nepokolebljiva Vera u napredak goni u zabo- ravljanje: ono Sto nailad nuino je bolje od onoga Sto je proglo. Bez namere da rcrma~ntizu- jemo proSlost, danas gotovo da bismo mogli da

tvrdimo suprotno: novo ja gore od starog. Eluapres-istorija potipomaie ovo velieanje sa- daSnjoati. DanaSnje banalnosti oEigledno dobi- jaju na dubini tvrdnjom da mudrost proglosti, pored svih svojih vrlina, ipak pripada pro8lo- sii. Arogancija onih koji su doSli kasnije kiti se uverenjem da je proglost mrtva i nestala. Malo je onih koji odolevaju. kritikuiubi Frojda bilo sleva, bilo zdesna, da ne navedu kako je Frojd bio BeElija devetnaestog veka. Beskraj- no ponavljanje takvih detalja govori o apada- nju kritiirnosti migljenja; modenna svast nije u stanju da misli, vef jedino da smeSta misli u vremenu i prostoru. Alutivno migljenie ustupa mlesto pasivnom klasiPikovenk. Froida objaS- njavaju tako Sto ga svlrstavaju u BeE devet- naestog veka. Odgojeni i zadojeni urbanom i liberalnom hranom dvadesetog veka, istoriiu *) Poglavlje iz knjige DruStvenf zaborav koja uskoro

izlazi u Izdanju Nolita, Beograd.

smo ofigledno ostavili za sobom i gledamo na nju u2ivajuCi u saznanju da viSe ni.smo deo te proilosti. Ipak, malo Sta jafe obeleiava sa- daSnji istorijski trenutak od te laine i,storijske svesti; tvrdnja da je rnisao iz proSlosti proila zato Sto je deo proSlosti prozirni je alibi za sa- daBnju misao. Savremeni oblik relativizma sa- stoji se u optuiivanju takvog razmiSlja'nja pre- ma njegovoj sopstvenoj logici; obezvredena so- ciologija saznanja pokuSava da izbegne mi8lje- nje tako Sto ga vezuje mehaniEki za odredeni druStveni sloj ili za istorijsko razdoblje. Njena svest o istorijskom preobraiaju ideoloSki zasta- je pred sveSfu o samoj ,sebi; sopstveno stano- viSte smatra se neutralnom i apsolutnom isti-

nom izvan a ne unutar istorije. Kulturne antropologe, novofrojdiste i teo'reti- Eare pokreta za oslobadanje iena objedinjuje Einjenica Sto Frojda kritikuju zbog toga Sto je beanadeino situiran u BeE devetnaestog veka. Pored onih koji razdragano i maliciozno pre- pi.sujlu itstoriju i Frojda smatraju pro.sto prete- Eom seksualne mitologije svog vremena - ili i gore1) - irna ih koji beskrajno poaavljaju kako je on bio genije ali, kao i svaki genije, zafslepljen svojim dobom. ,,Cak ni genije", p:- sala je Karen Hornaj o Froidu. ..ne moie pot- pun0 da se wdalji od svog vremenaWe). On pri- pada svom vremenu time Sto se ,.u devetnaes- tom veku malo malo o kulturnim razlikama". Frojd je pri~pisivao biologiji ono Sto mi danas znajmo da zavisi od ,,ku!tureW. Tli. kako ie ~ i s a - la Klara Tompson, ,,iako je bio geniie. Froi? je po mnogo femu bio ogran:fen miSlieniem svog vremena, kako to i geniie mora bit:". Odredenije, ,,mnogo, mnogo toga Sto ie Froid verovao da je biolo6ko u modernim is t ra5 ;~ra- njima pokarzalo se da je odgovor na odredeni '1 ,,Ukratko. Frojd je naslednik svekoltke seksualne mitologije njegovoe vremena" (MasculinelFeminine, eds. Betty and Theodore Roszak (New York. 1969). p. 20). ,.Frojd je (bio) nesumnjfvo najiaiJa fndlvldualna kon- trarevolucionarna sila u ideoloeiil seksualne politike tokom tog perioda" (Kate Millett. Sexunl Politics /Garden Citv. N. Y., 19701. p. 1781. Takve tvrdnje. ako su i dopustlve zbog Frojdovog plsania o tenama. pre- laze u nedopustivo. ..Seksualnost le bila vellka ooasnost za Frojda.. . On je zahtevao autorltarnu druAtvenu kontrolu koja bi garantovala uspeh ~0rod i fne seksualne represije DO Sirokoj druStvenoj skall. Godine 1933. nje- gova se Zelja ispunila. ali su nacisti blli nezahvalni, i Frold razofaran" (Phil Brown, .,Clvilizatlon and Its Dls~ossessed" u Radical Psycholoov. e.l. P. Brown, /New York, 19731, p. 246). Kao Sto je pravifno zapateno. ,,da to Sto je Froid. lifno, imao reakclonaran IdeoloSki stav prema Zenama. nije ni na koji nafln utlcalo na njegovu nauku.. . To Sto je delio druAtvenl moral 1 ideologiju svog vremena dok je razvilao nauku koja je mogla da ih zbaci, nlle ni kontradikclla, nlti ogra- nifava njegov rad" (Juliet Mitchell. Woman's Estate

Middlesex, England, 19711. p. 167). 1) Karen Horney, New Ways in Psychoanalysis (New

York, 1966), p. 37.

RASEL DZEKOBI

tip kul t~re" .~) Petrik iMalahi GMdlahy) je pi- sao: ,,J!'r~jd nije magao da prevazide izvesna ogranicenja evoje kulture i svoje sopstvene pri- rode. 'LO je bilo nemi'novno. 1\11 gen~ je ne moie viSe od toga". Posebno, ,,Yrojldovi lntelektualni okviri, njegova celokupna orijentacija . . . su mehaniclstlc~o-materijalistiaki . . . Frojd je od- rastao u drugoj polovmi .devetnaesto,g veka, kada su ljudi n m k e obiEno grihvatali filozo- fiju mehanicisti&kog materijali~ma".~) Ili, kako je nedavno Beti Fritden (Friedan) primetila za Frojda: ,,C& mu ni njegov genije nije mogao pruiiti znanje o kulburnh procesima", manje koje danas predstavlja qpgtepoznatu Einjenicu5). Potrebno je napomenuti rda se danah je gleda- nje na psihoanal~zu kao na proizvcud B&a de- vetnaestog veka pojavilo jog 1914, i vet onda je bilo izligno. Frojd je tada pisao: ,,Svi smo h l i za interesantan pokuSaj da se psihoana- liza objasni kao proizvod pasebncug karaktera BeEa kao grada.. . Ta zmisao glasi ovako: psihoanaliza, u meri u kojoj se svodi ma tvrd- nju da neuroze potiEu od poremefaja u seksu- alnom iivotu, mogla se roditi jedino u gradu kakav je bio BeE.. . i ona je prosto odraz. teo- rijska projekcija tih posebnih beEkih uslova. PoStmo rdeno, ja nisam lokalpatriota; ali ova teorija o psihoainalizi meni zvufi izuzetno

g1up0''~). Pored toga, Frojd je naslufivao budufnost u kojoj f e to Sto ga nazivaju genijem biti lozinka koja fe mu olekSati pristup u klub zdravog razuma. Zabeleieno je d a je rekao: ,,U posled- nje vreme ljudi me nazivaju genijem da bi po- Eeli da me kritikuju ... Prvo ce me nazvati genijem, a potom fe poEeti da odbacuju sva

moja glediStaW7). Danah ja kritilka koja otpisuje staro u ime novog predstavlja deo Zeitgeist-a; ona dejlstvuje tako da oprav'dava i brani zabosravljanje. Time ') Clara Thompson, Psychoanalysis: Evolution and De-

velopment (New York, 1957), p. 132. ') Patrick Mullahy, Oedipus: Myth and Complex (New

York, 1955). pp. 316, 320. ') Betty Friedan, The Feminine Mystique (New York,

1964), p. 97. ') Sigmund Freud, ,,On the History of the Psychoana- lytic Movement", Collected Papers (London, 1957), vol. 1, p. 325. PoSto je moja knjiga zavrSena i pripremljena za izdavanje, pojavila se knjiga Juliet Mitchell, Psycho- analysis and Feminism (New York, 1974). Razmatranje njene knjige, koja na neki narin dele moje stavove, ovde nije bilo mogufe. Treba jedino napomenuti da 1 ona ima sliran - i opSirniji - odgovor na optutbe upufene Frojdu kao intelektualno vezanom i sputanom Berom devetnaestog veka; vidi posebno str. 319 i 419. 7) Joseph Wortis, Fragments of an Analysis with Freud

(New York, 1954), p. 142.

RASEL DZEKOBI

Sto samo odmahuje na prdlost, ili je uopSte ne uzima u obzir, ova kritika pretvara dru- Stvene nauke i psihologiju u apolagiju. Heroj- ski period militantme, materijali'stirke i prosve- Cene gradanuke milsli, ukoliko ga je Zkada bilo, vise ne pcstoji. Svakodnevno se potvrduje ne- keda proglaSen ,,zakon zakriljanja samamja u gradanskom druStv~"~) . U ime novog doba stare teorije proglagavaju se Easnim ali ne- moCni,m; Frojda i MaPksa mogu outavtti po s t rmi - ili mogu pokazati razumevanje za ograniCenost njihove misli - a novu Ce teoriju pokupiti u prolam iz velikcg izlhga go.modnih

misli.

Ovaj sindrom je opSti. Ukratko, druStvo je iz- gubilo svoje pamlenje, a s a njim i svest. Ne- sposobnost ili odbijanje da se o neEemu ponovo razmiSlja plata se nespo,sobnoSh miglj enja. Gubitak pamCenja popri,ma bezbroj oblfka, od ,,radikaLnog" empiricizma i pozitivizma, 'koji se opterduju misli'ma proSlasti kao ,,iNtelek- tualnim prtljagom", do bo1eCivi.h teorija ikoje pozdravljaju dii,nove i genije pro8losti kao ne- srebnsnike koji su prerano rodeni. Ove potonje, mnogo vainije za sadriinu ove knjige, u ne- strpljenju da izmisle novu teoriju. premetu po onima iz proS1ost.i kao po stratiStu odbajrenih ideja. ,,Svako doba", piSe Valter Benjamin, ,;mora da pokuSa da tradiciju otrgne od hon-

formizma koji preti da je savlada". OpSti gubitak parnkenja ne moie se olbjasniti samo psiholdki; nije re5 jednostavno o zabo- ravljalnju detinjstva. Pre je u pitanju druitveni zaborav - pamCenje prognano iz svesti dru- Stvenim i ekoncrms~kim dinamizmom ovog dru- Stva. TeSko je ovde abjasniti prirodu proizvo- denja druStvenog zaborava; takvo objaSnjenje moralo bi se zasnivati na Marksovom pojmu pcrstvarenja. Postvarenje se u mal'ksizmu od- nasi na ilmiju koja se objektivno proizvodi u druStvu. Ta druStvena iluzija usmerena je na ofuvanje status quo-a tako Sto ljudslke i dru- Ctvene odnose predstavlja kao prirodne - i nepromenljive - odnose medu stvarima. Psi- holoBka dimenzija se Eesto zanemaruje grili- kom izlaganja pojma postvarenja: amnezija - zaboravljanje i potilskivanje ljudske i dru8tve- ne aktivnosti koja stvara i obnavlja drugtvo. DruStveni gubitak pamCenja jeste jedan oblik postvarenja; bolje, to je pravi oblik ~ostvare- nja. ,,Celokupno pos~tvarenje jeste zaboravlja-

n je'lS). 8) Wilhelm Lunen, ,,The Problem of Social Conscious- ness in Our Time", Contemporary Issues, 8, no. 32.

(1957), p. 480. 8 ) Max Horkheimer and Theodor W. Adorno, Dlalektik der AufklUrung (Amsterdam, 1947), p. 274. Na Ealost. to je pogresno prevedeno u engleskom izdanju. ,,Alle

RASEL DZEKOBI

Pozabavimo se ovim za trenutak: ovaj oblik pastvarenja sestavni je deo nuinosti ekmom- skog sistema. Pothranjivanje nagona za viSkom vrednosti i profitom ubrzava odbacivafnje sta- rog kako bi s e napravilo mesto za novo; plani- ranog zastarevanja ima svuda - od potroinih dobara do migljenja i saksualnosti. Ugradeno zastarevanje ne p&tebuje ni misao ni Ijuide. Ono Sto se oglaSava za novo ili mlado medu stvarima, milslima ili ljudima, prikriva ono Sto je trajno: ovo drustvo. U marksizmu po- stoji misao da mrtav rad dominira nad iivim radom, da stvari dominiraju nad aktivnoSCu, da proSlost zapoveda sadagnjosti. ,,Dominacija kapitala nad radnicima je dominacija stvari nad Ijudima, mrtvog rada nad iivim radom, proizvoda nad proizvobafima . . ."lo). Bag zbog toga Sto je zaboravljena, proslost nije podvrg- nuta osporavanju; proSlost se mora pamtiti da bi mogla da bude prevazibena. DruStveni za- borav je potilskivanje iz seCanja proSlosti sa- mog druStva. To je psihihka roba druStva za-

snovanog na robnoj proizvodnji. Mebutim, nije mam namera da razvijamo neluu ekonomsku analizu, veC da iskopamo kritiCke i istorijske pojmove koji su pali kao ir tva di- namike druStva koje ih liSava njihovog istorij- skog i kritiEkog sadriaja. IzgubivSi taj sadriaj, ovi pojmovi polstaju apologetski ili ideologki. Ovde postoji izvesna ironija koja je deo prob- lema: jedan od pojmova koji je upravo formu- lisan tako da obuhvati ovaj druStveni proces podlegao je i Sam tom procesu: pojam ideolo- gije. Pojam ideologije je dvastruko zanimljiv: zbog toga Sto se na ovim stranicama koristi u svom (delimifno) izgubljenom znafenju, i zbog toga Sto je samo prekpitivmje njegovolg zna- fenja lekcija i procesu i posledicama drugtve- nog zaboravljanja. Pre petnaestek godina Da- nijel Be1 je u Kraju ideologije panovo oiiveo ovaj pojam sa namerom da ga zauvek pokopa. On je, takobe, otkrio da je proSlost mrtva i da je za nama; da je ,,ideologija" zastarela. ,,Sta- ri politieko-ekonomski radikalizam . . . izgubio je svoj smilsao ... Danas ,,u zapadnom svetu.. . Verdinglichung ist ein Vergessen" predstavljeno je kao ,,Celokupna objektivizacija je zaboravljanje" (Dia- lectic of Enlightrnent I New York, 19721, p. 230). Izgu- biti razliku izmedu objektivizacije i reifikacije znari iz- gubiti razliku izmedu Hegela i Marksa. Vredan pomena je i esej Ernest G. Schachtel-a o amneziji (,,On Me- mory and Childhood Amnesia" u A Study of Interper- sonal Relations, ed. Patric Millahy I New York, 19571, i u Ernest Schachtel, Metamorphosis I London, 19631).

*) Karl Marx, Resultate des unrnittelbaren Produk- tionsprozesses (Frankfurt, 1970), pp. 17-18. Kroz fitavu knjigu, tam0 gde engleski izvor nije naveden, prevod

je moj.

- - -

RASEL DZEKOBI

medu intelektualcima potstoji pr ib l ika istovet- noat migljenja o politi~Ekim giitanjima . . ."I1)

Sam Be1 bio je potpuno svestan da pojam ideolag~je ima goseban sadriaj i istoriju. Ali je njegov prikaz istorije ovog pojma bio Ei~to formalna veiba; pojam je astao nepovezan sa solpstvenim definicijama. Za Bela, a i za dru- ge, kao za H m u Arent, ideololgija je vezana za apstraktno parolaStvo, za politidku s t rwt i na- silje; cnni ovaj pojam suprotstavljaju nenasil- nom, dobro odgojenom empiricizmu i pragma- tizmu. ,,Ideologija iskljuhje potrebu d a s e ljudi suoEavaju s problemima, uzimaju6i u ob- zir njihova pojedinaEna svojstva", piSe Bel. ,,Oblivene apakaliptiEkim iarolm, ideje pwtaju smrtanosno orude". Radije tneba slediti pmtu- psk koji mora biti ,,empirijski". U poglavlju pod na~slovm ,,Ideolagija i teror", u mjenom osnovnom radu o hladnom ratu, Poreklo to- talitarizma, Arentova je iznela svoje argumen- te. ORla povezuje ideologiju sa nasiljem i zlom, i tsua,roitstavlja je d r a v o m r a n m u i ernpiri- ci~am~u. Ideolagije su ,,izmi koji, na zadovolj- atvo svojih gristaga, mogu da objatsne svako dogadanje dedukovanjem iz jedne jedine pre- mise"le). Idedogije tvrde da daju ,,totabno ob- jagnjenje"; ,,nezavlsno od svakolg iskustva". ,,Svaka ideologija sadrii elemente totalitarno- sti." U zakljuEku glavnog dela svoje knjige ona nam kaie da ,,agresivncrst totalitarizma ne pro- istiEe iz teinje za v laSh . . . niti za profitom.. . veC ima ideol&ke uzrolke: da se svet uEini konzistentnim, da se dakaie da je njegov vr-

hovni smisao ispravan"13). Povodam ovih formulacija moguCe je re& ne- koliko stvari: prvo, da su bile veoma uspeSne; one su duboko usadene u liberalnu svest koja je ubedena da je ideologija oblik apstraktne, neempirijske logike koja vodi nasilju i teroru. Drugo, urprkos umigljene nauhnmti, ove su for- mulacije netaEne. Istorija pojma ideologije ne- davno nam je saapgtena, i nema potrebe da se ovde ponovo izlaie14). Dovoljno je podsditi da je ideologija, pored finjeni&og porekla u id6ologues Francuske revolucije, potekla od Marksa. Ovde je bitno to da u manksizmu ideo- lagija nije ogranifena na ono Sto se u anglo- -amerilikoj tradiciji smatra apstrektnom miS- *) Daniel Bell, The End o f Ideology (New Y o r k , 1962),

pp. 404, 402.

9 Hannah Arendt, The Origins o f Totalitarism (Cleve- land, New Y o r k , 1958), p. 468.

Is) Isto, p. 458.

") Videti George Lichtheim, ,,The Concept of Ideology". u Studies in the Philosophy of History, ed . George H .

Nadel (New Y o r k , 1965).

--

RASEL DZEKOBI

lju; ideologija se, pre, odnasi na oblik svesti: laina svest, svest koju su falsifikovali dmStve- ni i materijalni uslovi. Kao oblik svesti, ona moie ukljuEivati svaki oblik saznanja - idea- lizam, empirizam ili pozitivizam. U stvari, ovo poslednje smatralo se par excellence ideologi- jom gradanskog triiSta i kulture: Engleska. Ono Sto odreduje hofe li svest biti ,,lainaV nije nekakva apriorna kategorizacija vrsta saznanja, vef preispitivanje njegove istinihsti: njegove povezanasti sa kollikretnom ~druStvenom stvar-

noSfu. Ono &to je ovde hitno jeste da je taj prvobitni marksisti6ki pojam ideologije lagodno zabo- ravljen zato Sto on nelago~dno nije izuzimao zdrav razum i empirizam od optuibe da su ideologija. Teorija ideologije koja je usledila bila je umerena isamo protiv teorijskih i filo- zofskih pojmova - protiv pojmova koji bi magli da prkolse zdravom razumu i empirijskoj stvarnosti. Nije sluEajno da se takvi pojmovi ne mogu odvojiti od radikahe analize drultva. Nazvani ,,ideologijomW i apterekeni svim zlima ,,totalitarima", njima se suprotstavlja dobar i pravoveran zdrav razum koji ne nanosi zlo nijednom iivom stvoru. ,,Ideologije - kaie nam Arentova - se nikada nisu bavile Evdom pastojanja", kao da je Eudesni sa~stojalk adra- vorazumske logike triiSta oliEenje ljubavi. Taj argument je ojaEavao pragmatiEluu i antiteo- rijsku svest koja je vef bila podozriva prema teoriji i filozofiji. Ironija je u tome Sto je marksistifii pojam ideologije prvob~bno bio us- meren na razjaSnjenje i artikulaciju svesti. Ali, izvuEen iz kmteksta od strane pra~ktiEara so- ciologije saznanja i ogoljen od kritiakih ele- rnenata, zavrSio je kao ,,sabotaia svesti" ume- sto kao njeno uspastavljenje. Sa Belom, Aren- tovom i mnogim drugima, njegovo znaEenje je potisnuto, a uvedeno je konformistiEko, koje otvoreno ili implicitno slavi zdravi razum ,,Za-

pada". Pripitomljavanje i druStveno potiskivamje kri- tiEkih pojmova kao Sto je ideologija predstav- ljaju formulu po kojoj su gradena nedavno objavljena dela - Sok budubnosti Alvi~na Tof - lera, i Kontrakultura Teoldora Roiaka.I5) U ime m, Videti ..IdeoloavW u Frankfurt Institute for Social Research, ~ s p e c t s - o f Sociology ( ~ o s t o i i , 1972);- pp. 182 f f . i Institut filr Sozialforschung, Soziologishe Exkurse (Frankfurt, 1956), pp. 162 f f . Manhajmovo Ideology and Utopia ( u prevodu na naS: jezik: Ideologija i utopija, Nolit. Beomad) bitan ie rad za usvaianie marksistiEkih pojmova. i ih thajm je naziva ,,pozitivn"im odgovorom7* na LukaEevu Povijest i klasna svijest. Frankfurtska Skola je kritiEki prihvata neposredno poSto se pojavila. Videti Max Horkheimer, ,,Ein neuer Ideologibegriff?" (1930) ~ r e s t a m ~ a n o u Ideoloaie. ed. K . Lenk (Neuwied. 1964)' i ~ e r b e r t Marcuse, , , z u ~ ~ahrhei t sproblemat ik der soziologishen Methode", Die Gesellschaft, VI (1929),

pp. 356 f f .

RASEL DZEKOBI

novog doba koje je crstavilo za soborn tradicio- nalne politirke kategorije, ova se dela oldliku- ju odbijanjem ili nesposobnoifu da se teorij- ski misli. Tafnije, nove su teorije objavljene - ,,kraj ideologije", ,,S& buduknosti", ,,kontra- kultura" - ali su se pokazale besadriajnim jer su gradene ilskljuEivo na lainom suprot- stavljanju sa teorijama proSloisti. Briini da je Sto pre ostave za sobom, oni nehatno zalaze u prollost dajuCi starim idejama nove nazive. Sok budutnosti se moie smatrati teorijskom odbrano.m takvog postupka, a isto talk0 i nje- govim opovrgavanjem. Argumentu imetom u knjizi, da svaki novi artikal na kapitalistiEkoj tezgi predstavlja dodatni Sok za slobodu, su- protstavlja se sama knjiga, sumorno novo pa- kovanje stare apologetike. Svodenje druitvenih suprotnosti i bede na loSu prilagodenost ljudi i tehnologije, pomato je od ranije; u toj Semi tehnologija opstoji u zemlji bez Ijudi. nezavis- no od profita i eksploatacije. Tehnologija ,,na- preduje", kaie nam Tofler, jer se ,,hrani sama sobom". ,,KljuEno ~pitanje pred kojim stoji da- naSnja generacija - u odnosn na koje su sva druga pitanja samo izvedena - jeste pitanje moie li se tehnologija podvrCi kontroli" - Tof- lerova je teza, sudeCi prema prikazu iz 1943. koji je dala Rokfelerova fondacijal6). Majsto- rija se svodi na skretanje painje sa drultveno- -ekonomske strukture na navodlno neutralnu teritoriju, tkao da danas nilko ne kontroliSe teh- nologiju. Analiza je data toliko strastveno da se entuzijazalm za kagitalizam kakav je Tofle- rov Eini prihvabljivim i onima koji su u pravu

kad misle da n d t o ozbiljno nije u redu. Roiakova analiza je istog kroja, meda je iz- vesno kritiEniia od Toflerove iedva ~r ikr ivene ap~ loge t ike~~) . Poput mnogih. i on odbacuje ,,starinski retorieki radikalizam". .,Dok stare kategorije anallze drultva imaju- talk0 malo da nam saapgte . . . nova politika oslobodena sta- roimodnih predrasuda . . . ima velike predao- sti". Kao Tofler, i on cmpovrgava sopstveau ana- lizu. On se distancira od tradicionalnih politic- kih kategorija time Sto ih ne razume, pa mora da ponavlja neSto bto je jog starije. On nam kao novo nudi stari romanticizam sa et?ketom oso- bitog. Njegova tumafenja Markuzea i Brauna, Marksa i Frojda, wuremljena basnom koja gla- si poput popunjenog lkupona za nagradni kon- kurs nekog proizvdafa zobenih pahuliica, pre- vazilazi ,,stare idedogije" prwsto aaobilazeCi ih. *) Citirano u Horkheimer and Adorno, Dialectic of

Enlightment, p. 41.

") Deo ovih opaski o RoBaku pojavio se u Russell Jacoby, ,,Marcuse and the New Academics", Telos, 5

(1970), pp. 188 i f .

RASEL DZEKOBI -

Roiak je primer obnavljanja banalnosti sa eti- ketom nove dubine. KljuE njegovog teoretisanja je Clftinski romantizam sa kojim je joS Hegel polernisao; misao mu se rasplarnsa ma pomen religije, duie i prapovedi, a ohladi se kada naide na misao i analizu. Nije slufajao da Ro- i ak m a t r a Antonimijevo Uveliranje pornograf- skim, ili Markuzea svakhdafmjiun, a zapada u zanos krasnoretivosti zbog Pola Gudmana, po- redeCi ga sa Sokratom; ako uzdkanje Gudma- na i ostavimo po strani, vidimo da svuda gde su misao i inteligencija Roiak nalazi banalnost i zdrav razum, a u banalnosti nalazi genijal~nost. Puln entuzijama an oiikriva intelektualnu po- delu rada, kao da je ova ilkad bila skrivena. Po njegovoj Semi milsao je zadriana za inte- lektualce, tehmakrate i (politifare, a gesnici i sanjalice vitlaju po lgraliltu umetnosti, mita i duSe. Caroliju koju je Roiak hteo da prep~oda unigbio je bag taj sistem arhivisenja. Podvaja- nje naufne od poebske ilstine prevajsholdan je

znak ZlinovniGkog duha. Roiak ne p m a j e i ne razume dijalektieki pri- stup; njemu vise leii logika ili-ili. Pogledamo li za trenutah njegovo kljafno politi6ko-filo- zofsko razmatranje, videCemo da je otudenje ili druavena, ili psihifka pojava. Roiak za- kljufuje da je ,,alijenacija . . . primarno psihif- ka, a ne socijalna. Nije razlika u vlasniitvu ono $to razdvaja Ijude . . . ve6 je to bolest koja je ukorenjena u svim Ijudima. Stoga istinski istraiivaEi alijenacije nisu predstavnici dru- gtvenih znanosti, nego psihijatri". Iz toga mo- iemo da nauEimo da ,,revolucija koja Ce nas osloboditi oftudenja mora biti po svom karak- teru prije svega terapeutieka". Svakako da to ima smisla, jer ni slstem ne gleda ma to dru- g,im ofima. Uzgred, i Roialk je takode shvatio da je ,,alijenacija, ilspravno shvakena, mno4go snainije koncentrirana na viSim nivoima rka- pitalistii5kog druitva, nego na njegovom osiro-

maienom d t n ~ ' ' . ~ ~ ) Nezadovoljan ovim atkriCem, Roiak ide dalje: ono Mo njega brine je da literarni i psihiEki majstori nisu bezbedno manipulisali ,,etude- njern", te bi se ovo meglo, prdilti u sociologiju, pa kaie da d o ne leii u ljudskoj sudbini. veC u neljudskim mlovima. Prate6i Belovo istraii- vanje o tom pitanju18), Roiak nas ubeduje da -) Theodore Roszak, The Making o f Counter Culture (Garden City , 1969), pp. 84 f f . ( u prevodu na nab jezik:

Kontrakultura I Zagreb, Naprijed, 19781, str 76). -) Kritiku Belovih i Takerovih (Tucker) dubioznih interpretacija Marksa i otudenja 'videt i .kod Istvhn MeszBros, Marx's Theory o f Alienation (London, 1970), pp. 227 ff., 331 i f . Razmatranje razliEitih stavova o ra- nom i kasnom Marksu pogledati kod Ernest Mandel, The Formation of the Economic Thought o f Karl Mar2

( ~ e w York , 1971). pp. 154 ff .

--

RASEL DZEKOBI

otudenje kod Marksa ,,i'ma sasvim marginalne veze sa naEinom a a koji se ta ideja javlja kod Kjenkegora, ili Dolsrtojev~skog, ili Kafke". kao da velika trojka otudenja polaie autorsko pra- vo na iskljufivu upotrebu izraza otudenje. Postvarene kategorije koje je Roiak usvojio paralizuju svaku kritiku koja bi otklonila po- stvarenje; fok se i njegova kritika ludila nau- ke, uprkos isvojoj tahosti , zavrSava Iudilom. Romanltiha kritika 'kapitalizma sadrii deo is- tine; ali, nju je gotrebno artikulisati kao dru- Stvenu kritiku, a ne birokratizovati je i fetigi- zovatiZ0). Magijska svfest, ,,mudrolst olsetljive duSe", za koje se zalaie kao za odgovor tehno- kratskom drugtvu, znafe adbijanje tog drugtva, a ne njegovu aegaciju. Prihvatajuei gradanske forme razuma kao sPm Razum, Roiak daje svoj do'prinos ovekovefenju njegove vladavine. Kriitika lainog novog i planiranog zastarevanja misli ne moie da obrne stvari naglavce pa da tvrdi kako su stari tekstovi - pa b'lo to Mad>- sovi ili Frojdovi - podjednako valjani kao Sto su bili onda kada su pisani, i kako nije po- trebno nikakvo novo tumafenje i promiglja- nje. BaS je Sam &nos izmedu origitnalne misli i savremenih uslova ono fime se treba baviti. Slepo wredeljenje za jedno ili drugo ima svo- je pristalice, a svako je otkrilo i svoje posle- dice. Za marksizam koji nije bio iznova pro- m'iSljan ve& jedino iznova potvrdivan, to se mehanifko ponavljanje pokazalo srnrtonosnim; gradansku teoriju druStva dovelo je do beri- &etne aktivnosti izdavanja i zaboravlj,anja. Iz- medu tekstova iz proSlosti i danagnjeg druStva postoji odredena tenzija. P r i r d a te tenzije predstavlja za marksizam problem koji se stal- no ponovo javlja i izbija na povrSinu u disku-

sijama o revizionizmu ii ortodaksiji. Frankfurtska Skola je proglatsila novofrojdiste ,;revizionistima". Sam izraz ne moie se odvoiiti od istorije marksizma. Za m e izvan marksis- ti%ke tradicije izrazi revizionizam i ortodoksi- ja nemaju isti smisao; pa I u samom marksiz- mu ti su izrazi imali takvu krivudavu istoriju da im je danagnje znafenie dosta sumniivo. Istorijski gledano, u Nemarkoj je revizionizam bio vezivan za Edvanda BernStajna. Za ortodok- sne to je omaEavalo ureinafavanie manksizma koje je u ime poboljganja odbacivalo niegovu suStinu kao zastarelu: revizi ja je predsrtavliala zarez koji je prasekao iilu kucavicu marksiz- ma. Novofroj~disti i njihovi naslednici drago- 3 ,,Intelektualni zadatak stavljanja svih reakcionarnih argumenata protiv kulture Zapada u sluZbu progresiv- nog prosvedivanja svakako nije medu poslednjima" (A- dorn~ , Minima Moralia /Frankfurt, 19641, p. 254). Primer takvog dela je Ravmond Williams. Culture and Society

(Garden City, 1960).

-

RASEL DZEKOBI

voljno su prihvatili ovu oznaku utoliko S'to alternativu sagledavaju kao alternativu i m e d u autoritarne ortodaksije i kreativnih humanis- biEkih revizija. Erih From je baS tako rsagle- dava; u eseju pod naslovom ,,Psihoanaliua - nauka ili partijska linija?" on se ne usteie da nazove Frojda i ortodoksne frojdiste ,,staljiais- tima" koji hoCe da ,,pokore svet". Naravno, al te~nativa je onda jasna: psihoanjaliza ,;mora da revidira, sa stanoviSta humanistiekog i di- jalektifkog misljenja . . . mnoga od njegovih (Frojdovih) shvatanja i teorija smisljenih u duhu psiholoSkog matr~ijaJinna ~devetnaestog

~ e k a " ~ ~ ) . Ali, ogoljene alternative ortadaksije i revizio- nizma, odnosno materijalizma devetnaestog veka i humanizma dvadesetog veka, ne smeju se zadriati. Nije u pitanju dogma nasuprot promeni, vet sadrfina promene; ova potonja, a ne prva, cdreduje da li je neSto ortodoksija ili revizija. TeS'ko je tvrditi da su we ortodaks- ni frojdisti naprosto zadovoljavali samo po- navljanjem Frojda, i d a su beiali od svake promene kao jeresi, - niti je sam Frojd guSio inovacije. ,,Ja energifno branim Grodeka od vaSe pristojnosti", pisao je Frojd svestenilku Oskaru Pfisteru. ,,Sta biste vi rekli da ste bili savremenilk Rablea?"22) Od rada Ernesta Dio- unsa o Hamletu i n o h i m moralma, do studija Georga Grodeka i Sandora Ferencija, i u no- vije vreme Markuzeove knjige Eros i civiliza- cija, i Normana 0. Brauna Zivot protiv smrti, Frojdovi pojmovi su razvijani i razradivani. A revizije, pofev od Adlerove, preko Hornajeve i Fromove, podriane mitom Frojda kao autori- tarnog tewetifara i IiEnasti, obeleiavalo je mo-

notono otkrivanje zdravog razuma. Xada je j e d n m izbegnuto laino suprwtstavlja- nje orto'doksije i revizionima kao suprotnosti izmedu zastarele dogme i savrernenog uvida, i sa8m pojam ortodoksije mora nanovo da 2e form,ulile. U meri u kojoj su teorije Marksa i Frojda kritike gradanske civilizacije, ontodok- sija je podrazumevala privrienost tim kritika- ma, tafnije, dijalektitku privrienost. Ne tr.?ii se ponavljanje vet artikulacija i razvijanje pojmova; a u marksizmu - u izve-moj meri i u psiholanalizi - ove moraju biti upereme w- ravo protiv zvanifne ortodaksije koja uiiva. sreCna kada pojmove moie da okoSta u for- mule. Revizimizam je zaista pred~stavljao pro- ") Erich Fromm, ,,Psychoanalysis - Science or Party- Line?" u The Dogma o f Christ (New York , 1963). pp.

131 ff .

'3 Citirano u Carl M . and Sylvia Grossman. The Wild Analyst: The Life and Work o f Georg Groddeck (New

Y o r k , 1965), p. 113.

menu, ali promenu koja je razvodnila kritiEke uvide koji su veC bili potisnuti. On je kapitu- lirao pred stvarnoSCu koja je samu sebe pro- glasila novom i dinamifnom, dok je u stvari pritom ~statieno nudila ponovo jedno te isto. Obris prirode revizionizma i u marksizmu i u psihoanalizi vek se pomalja: u oba oblika re- vinionizam je u vezi sa opadanjem rteorije per se, odbijanjem ili nesposobnoSCu ~konceptuali- zacije. U oba oblika pomerala se ka empirizmu, pozitivizmu, pragmatizmu i ka odbacivanju teorije - bilo filozofskog i Hegelovskog sadr- iaja marksizma, bilo metateorije psihoanalize. U oba slufaja teirila je neposrednoj dobiti u politiEkoj reformi i u terapiji, na uStrb po-

sredne teorije. U vdi~koj meri je kritika revizionimna u mark- sizmu - bar u godinama pre Staljina - i u psihoanalizi, bila usredsredena na ovu tafku: revizio~nisti su bili optuiivani za podredivanje teorije trenutnlm dobitima i refonmama. Roza Luksemburg je u d i l a tu ,+mrinju revizimista prema ,teorijim'. ,,Sasvim je prirodno da ljudi koji tree za nepmednim ,praktiEnim' rezulta- tima iele da se oslobode.. . naSe ,teorijen'=). Drugim rdima, a o tome Cemo kasnije, isto vaii i za psihoanalitirki revizionizam. Markuze je otkrio da su revizionisti izgubili tenziju iz- medu teorije i terapije u psihoanalizi, analog- no tenziji izmedu teorije i prakse u marksizmu. A kad se to izgubi i revolucionarna i kriti6ka

oStr,ica psihoanalize biva zatulpljena. Dok je revizionizam obeleZen slabljenjem teo- rije, dijalektirka ortcrdoksija stalno razraduje i nanovo promiSlja. Medutirn, u frojdistifkoj misli te5ko je naCi pojmomo srediSte prema kome se odreduje koji pojmovi su vredni po- Ilovnog fonmulisanja, a koji su nebitni. Ono Sto je Derd LukaE ufinio za marksizam u teks- tu ,,&a je ortodoksni marksizam?", j d nije ufinjeno u frojdimu. Pa ~ipak, Frojd i niezovi ufenici su jasni u pogledu toga Sta u psihoana- lizi treba safuvati - ne besmislenim wonavlja- njem, veC razradom: poimove potiskivania, seksualnosti, nesvesnog. Edipovog kompleksa, infantilne sek~ualnost i .~~) Nije slufajno da dve knjige jeretitke po dometu i argumentaciii, a ortodoksne po pnivrienosti Frojdovim poimovi- ma, pd in ju gotovo istovetno. ,,Prema Frojdu", m) Rosa Luxemburg. ,,Reform or Revolution", u Rosa Luxemburg Spealcs, ed. Mary-Alice Waters (New York,

1970), p. 87. ") ..Pretpostavka da postole nesvesni mentalni procesi, priznavanje teorije rezistencije i represiie, prihvatanje znaEala seksualnosti i Edipovog komnleksa - sve to predstavlla glavnu sadrZinu psihoanalize i osnove nje- ne teorije" (Sigmund Freud, ,,Two Encyclopedia Arti- cles", Collected Pagers I London, 19571, vol. 5. p. 122).

RASEL DZEKOBI

glasi druga reEenica Markuzeove knjige ETOS i civilizacija, ,,istorija f oveka je istorija potis- k i ~ a n j a " . ~ ~ ) A knjiga Nonmena Brauna, Zivot protiv smrti, poEinje: ,,Postoji jedna ref, uko- liko je dcnbro r a m m m o , koja je kljuE za Froj- dovu misao. Ta re? je ,potiski~anje" '~~). Exam dodaje fusnotu uz ovu Frojdovu refenicu: ,,UEenje o potiskivanju je kamen temeljac na kojem stoji fitava grabevina psihoanalize, naj-

rsustinskijd njen deo". Ne sme se zaboraviti - naprotiv, to treba objas- niti - da su nestojanje da se postignu nepo- sredne reforme i dobiti, i nestrpljivmt prema teorijama proGlosti, humanistiEki po svojoj mo- tivaciji. BaS oni u psihoanalizi koji su ieleli da je uEine liberalnijom i drugtvenijom, uma- njili IW njenu snagu. Dok god se poslefrojdisti zalaiu za humanost i senzitivnost, koje ne na- laze u psihoanalizi i bihejviorizmu, treba ih uzilmati mbiljno; atvorene i neprikrivene %PO- logije ub i t a fnm poretku same su sebi kritika. Mebutim, razna obeCanja o oslobadanju svaka-

ko treba proveravati. Primer te dinamike humanistiSkih reformi na- suprot teoriji nalazi se u raspravi izmebu Fro- ma i Markuzea. From je 1955. nazvao Mar- klwea nihilistom zbag toga Sto, za razliku od njega, humaniste, nije naznafio konkretne i neposredne veze i dobitke koji povezuju sa- daSnjost sa buduCnoSCu"). Frsmu je Markuae izgledao viSe naklonjen teoriji nego praktienim reformama. Logika argumentacije navela je Froma da odbaci (kao nelogiEnu) teoriju koja je izgledala neostvariva, kako bi nepcsredne dobitke i reforme uzdigao kao oliEenje utopije. To postaje ofigledno kasnije, u jednom sko- raSniem radu. zde neSto druktiiim izrazima obna-vlja optu3gu da je ~ a & z e n'hilista. ,,Markwe se Eak ne bavi ~ o l i t i k m : jer alko nekoga ne interesuju stupnjkvi izmebu- sadas- njosti i budutnorsti, taj se ne bavi politikom, ni ra~dikalnom niti bilo kojom drugom". From doda!je malo psihoanaliltii5ke mudrasti ,da objasni tu situaciju: ,,Markuze je u osnovi primer otu- denog intelektualca koji svoje lifno ofajanje

predstavlja kao teoriju saidi~kali.mna"s). S druge strane, From neotuden i pun nade n m a teSkoCa da nade te ,,stupnieveW. Ironija je u toane Sto ti stupnjevi o kojima From go- vori nisu samo nepraktihiji od ma fega o

") Herbert Markuze, ETOS i Cfvi1tzacija. str. 19. ") Norman 0 . Brown, Life Against Death (New York,

1959), p. 3. ") Fromm, ,,The Human Implicatlons of Instinctivistlc

'Radicalism"', Dissent, 11, 4 (1955), p. 349. ") Fromm, The Revolution of Hope (New York, 1968),

p. 9. (u prevodu na nag jezik).

RASEL DZEKOBI

Eemu je Markuze ikada govorio veC su stup- njevi koji, Eak i ako bi bili primenjeni, posti- i u manje od reforme; gubitak teorije sveti se time Sto brka praksu koja vadi dublje u ovo druStvo s p r a k s m koja ga napugta:" ,,Posle joS nekoliko godina trajanja ove p~aktzcne po- litike", pisala je Roza Luksemburg o revizio- nistima, ,,jasno je da je ona neprakticnija od s ~ i h " ~ @ ) . ,,Ja tvrdim", piSe From, ,,kada bi lju- di zaista pr~hvatili Deset zapovesti ili bud i~- tiEku Osmostruku stazu kao delotvchrna naEela koja Ce upravljati njihovim iivotima, u naSoj celakupnoj kulturi doclo bi do dramat ihe pro- mene". Ukoliko ta , ,dramatiha promena" 12- gleda neverovatna ili neizvodljiva, From ima druge ideje o tame kako da se brie i efmkasnije dostigne buduCnost. ,,Prvi korak bi mogao biti obrazovanje Nacianalnog saveta koji bi se mo- gac? zvati ,Glas ameriEke savesti'. Misliun na grupu od, recimo, pedesetak Amerikanaca Eiji integritet 1 sposobnosti nisu u gitanju . . . Oai bi iznosili stavove koji bi, zbog vnaraja oaih koji su ih izneli, zasluiiveli publicitetW3O). To je samo prvi korak. From objaSnjava kako Ce se formirati klubovi koji Ce ~pomagati Savetu, zatim grupe, i tako dalje; sve Ce to izmeniti priradu drustva. Zagovornik nepasredne prak- se, nest~pljiv sa kritiEkom teorijom, pretvara se u ku6nog filazofa koji prepomEuje h- dotvorno dejstvo ulaganja napora. Poslednja stranica njegov? knjige Revolucija nade je pri- java sa predlogom kandidata za Nacionalni sa- vet Glasa amerieke savesti. Ta stranica, medu- tilm, ne sadrii i povratni koverat, jer - kako From kaie Eitaocima: ,,Ja nisam abezbedio po- vratni koverat, razlog je u onome Sto je u knji- zi reEeno. Cak i za prvi maleni korak potrdb- na je inicijativa bar da sami napiSete adresu na kovertu i da date novac za marku". Dm- 5tvena promena po ceni pogtanske marke mud- rost je humaniste koji prikazuje kao nihilizam teoriju koja govori o mentalitetu poStanske do- pisnice. Revolucija nade je jedan diznijevcski proizvod. ,,N;hilizamn. pisao je Markuze, ,,koji aptuiuje neljudske uslove moie biti pravi hu- manistieki s tav . . . U tom smivlu i prihvatam Fromovu ocenu moea stava kao ,humanisti&ki

nihil i~am"'~~). A nova ili ne bag tako nova levica? Nesum- njivo je deo nepraoiEnosti koje Eini ova knji- ga i ta Sto smatra da su nepoliti~Eke psiholo-

tqcitirano u Lelio Basso, ,,Rosa Luxemburg: The Dia- lectic Method", International Socialist Journal, 111,

16-17 (1966), p. 518. '9 Fromm, The Revolution of Hope, pp. 143, 157.

") Marcuse, ,,A Reply to Erich Fromm", Dissent, III, 1 (1956), p. 81.

RASEL DZEKOBI

gije koje u najboljem sluEaju bar t v d e da su llberalne i humanistlrke, i politifka levica, kao i psihologija R. D. Leinga i Davida Kupera, koje tvrde da su revolucinnarne - mebusob- no povezane pojave. Svakako da nije reE o istovetnim pojavama. Diskusija o Leingu i Kuperu bike ostavljena za poslednje poglav- Ije. Sto se politiEke levice tiee, bez obzira na to koliko kmfuzna bila, ne treba je izjednaPa- vati sa psihologijama koje, bez razlike, sluie velikom biznisu preko nedelje, a zaposlenima preko vikenda. Pa ipalk su te dve pojave po- vezane. I jedna i druga usmerene su na sub- jektivncsst - na litmost i njene neposredne emocije - kao odgovor na okorelo i ravno- duSlno drultvo. Uzimajuki lienost kao pacijenta, oni su prihvatili standardni lek samog druSt- va; pojedinac moie da izvida svoje rane uz malu prijateljsku pomok. To Sto prepisani lek moie da izgleda dvostruko uspeSlniji uz doda- tak seksualnosti, samo je varijanta dobre sta-

re domake medicine. Cinjenica da su se ameriEki biznits i njegova negacija - levica sloiili u nekim taEkama o tome kako da se ublaii nezadovoljstvo, ironi- ja je koja govori o snazi gradanskog drultva: nema izlaza, fak ni za one koji se opiru. Dru- ltvo neminovno primorava svakoga da se us- redsredi na preostale delove selfa i subjektiv- nosti. Nije nikakva tajna da su se tek posle prvog svetskog rata, a jog vise posle Hotorno- vih (Hawthome) eksperimenata u kompaniji Western Electric tridesetih godina, induslrij- ska psihologija i sociologija okrenule proufa- vanju malih grupa i subjektivnih uslova rad- nika3e). Namera je bila da se proizvodnja po- veka u~sredsredivanjem na subjektivne stavove radnika umesto na objektivne uslove. Hugo Minsterberg je 1913. pisao da upravljanje ea- snovano na nauci nastoji da organizuje rad tako da se ,:gubitak energije izbegne, a da se postigne najveCa moguka efikasnost indus- trijskog preduzeka". To Ce se postiki ne ,.pre- komernim gainianjem raidnika . . . na protiv, uvekanie radnikovog zadovoljstva radom i nie- govog lifnog zadovoljstva tokom ?itavog iivot- nog veka spadaju medu najvainiie ~ns redne pokretafe ove nove Seme"ss). ZvaniEan stav ameriEkoq UdruZenja poslodavaca iz 1924. gla- si: ,,ProSlo je vreme ka~da su ameriEki paslo- davci gledal; na liudski faktor kao na neSto Slto treba prihvatiti .za gotovo': danals se i u trgovini, i u indulstriji naglasalk mora staviti 89 Videti Loren Baritz, Servants of Power (New York, 1965), i Georges Friedmann, In.dustria1 Society (New

York, 1964). '"ugo Miinsterberg. Psychology and Industrial Ef-

ficiency (Boston, 1913), pp. 50-51.

RASEL DZEKOBI

na ljudski faktor koji moramo ,proueava,ti s podjednakom painjom s kojom su puislednjih nekoliko decenija proufavani materijali i ma-

Sinerija".s4) I opet nije pravifno izjednafavati razvoj ame- ri8Eke industrije i razvoj ameriEke levice. OEi- to se bavljenje ove dmge emocijama i p s i h a pojedinca ne fini zbog toga da bi se poveCala kapitalistifka proizvodnja, vec - ako niSta drugo - da bl je preobrazila. Ipak, pro'blem je bag u tome Sto se taj politifki cilj sve viSe izroduje u gole parole, spolja dodate, a ne iz- nutra povezane sa tekuCom praksom; parole sl,uie da se etiketiraju politiEke grupe i frak- cije, a ne da se obeleie razlifiti politifki pro- jekti. Tekuka politifka praksa se skreCe ka i.s- traiivanju psihifkog fivota grupe, 1iSavajuCi energije doslednu polititku misao i prak,su. Poli'tlka postaje privesak. Zapravo, zanimljivo je uoCiti da su se liberalni industrijski socio- lozi i strufnjaci za meduljndske odnose, koji su bili osnivafi sensitivity grupa i T-grupa krajezn 40-tih i poEetkom 50-tih godina - a za koje su delovi levice fantazirali da su ih izmilslili dva'deset godina kasnije - bavili up- ravo tim razvojem. Jedan od prvobitnih ciljeva T-grupa bio je da se ufesnici uveibavaju u ljud,ski8m ,,umefiman kako bi mogli da budu ef9kasni vode dmStvene prmene, posabno rals~na i'ntegracije u sopstvenim zajednicama. Ipalk, na razorarenje nekih zafetnika, fak i taj ograniEeni druStveni cilj izgubio se i uto,pio u pnoces druStvene interakcije. SpoljaSnje i dru- Stvene teme u'Einile su se ,,manje atraktivnim i pokreta&im" od ,,dogadanja sada i ovde, koja su se nuiino usredsredivala na lifni, inter- pensanalni i g r u ~ n i nivo". ,,Insistiranje na or- ,ganizacij.i i strukturi zajednice koja oEekuje uEeslni.ke kada se vrate kuCama, takode je sve vise Eilelo". Painja je skrenuta na .,interper- sonalna zbivanja izmedu trenera i Elanova, ili izmedu flanova, i u promenljivoi meri na zbi-

vanja u grupi . . ."35) Skretanje sa druStvenih suprotnosti na vainost subjekta kao emocionalnog i psihiEko4 entiteta ukazuje na neSto Sto se stvarno dogada u dm- Stvu, a ne znafi - kao Sto to tvrde apologeti - da je druStro zadovoljilo osnovne materi- jalne potrebe, pa se sada kreke ka viSim do- metima osllobadania, ve6 znafi unravo obrnu- to: daminaciju koja zahvata najdublju suiti- 8') Citirano u Reinhard Bendix. Work and Authority

in Industry (New York. 1963). pp. 287-48. '5) Kenneth Benne, ,,Historv of the T: Group In the Laboratory Settine" u T-Group Theory and Labora- tory Method, ed. Leland P. Bradford e t al. (New

York, 1984), pp. 86. 91.

.-

RASEL DZEKOBI

nu muakaraca i iena. I tako su opsadena i po- slednja uporigta autonomne lienasti. Ljudski odnosi ~su danas felerirna roba i artikli ispod standards iz pcslednjih dana rasprodaje u rob- noj kuCi iivota. Redovi se prave zbog toga stcl svako m a da je ono Sto je ostalo miS.tamo; sve Sto ie wreostalo s m o su astaci. U sva'kon~ - & slufaju, razgovor o zadovaljavanju 08snovnili materiialnih ~ o t r e b a skaredan je kada se no- enaju -apsolutna po,treba sveta- i patnja koja sluii kao sredstvo takvog zadovoljenja. U tom kontehstu straviCne nluinosti sloboda je, ta- kode, straviena: ofajnifki beg od aveti b'ede. Bedievi sa srneS.kom treba da adagnaju iz sve- sti svakodnevnu klanicu i diriaeenje; r;~mejemo se zato Sto su iivi ljudi tuBnj. LeprSava sen- zibilnast astaje j editno zahvaljujuki PeliEno j ne- zainteresovanosti za apSte IiSavanje, patnju i brutahost. Ukratko, celoknpan program sve-

den je na: kezi se i ~po'dnosi. Subjektivnost koja svuda izbija na povrkiau, fek i u obliku ljudskih odnasa, vrhunskog is- kustva, i tako dalje, odgovor je na njenu s m ~ t ; zbog toga Sto je pojedinac otpisan iz postojanja - a time i individualna islkustva i emocije - potrebno je vise napora no ikad da se taj po- slednji deli6 odrji u iivatu. Psihitko guSenje progoai postvarene Ijude. S puno radoga oEa- janje muSkaraca i iena vidljivo se pove6ava. DanaSnji proces pastvarenja je potop, a Ijud- ski subjekt zakljufan je u podrumu. Frme- tiEno traganje za autentiEnoSh, iskustvom, emo- cijama, samo je lupa po tavanici dak voda

nadire.

U socioloSkoj i psiholoSkoj misli koja se po- javila kao objaSnjenje i reakcija na ova zbi- vanja, psihoanaliza pokazuje svoju magu; ona demistifirkuje tvrdnje o oslobobeni~m vrednos- tima, senzibilnosti, emocijama, nalaz&i im ko- ren u patimutoj psihiakaj, socijalnoj i bio- logkoj dimenziji. U doba obnovljenog idealia- ma - govoriti o sukobu ega, moralnim prob- lemima i o konfliktu vrednasti - zastarelo je materijalistieki; time se oslubkuje kucanje da- mara psihirkog padzemlja. Kao takvo, viSe je u stanju da pojmi jaEanje d~uStven0ig bezurn- Ija koje kanfomistieka psihologija potiskuje i zaboravlja: varvarstvo same civilizaciie, jed- va pri'krivenu bedu iivljenja, ludilo koie spo- pada drugtvo. KritiEka teorija kao i kritika i negativna psihoanaliza suprobstavlia se dru- Stvenom zabm.avu i kanformistifikim ideolo- gijama; ona je verna i objektivnam goimu is- tine i praSlasti od koie sedalnjost joS uvek

gati.