a kikindska krava - cenzolovka...2014/03/27 · informativni nedeljnik kikindska krava issn...

KIKINDSKA KRAVAINFO

RM

ATIV

NI N

EDEL

JNIK

ISS

N 1

45

1-8

46

5

PETA

K, 2

7. M

ART

20

15.

BR

OJ

850

GO

DIN

A X

VIII

SPEC

IJA

LNO

WEB

IZDA

NJE

LIK MESECA

AKTUELNO PETAK, 27. mart 2015.2

Na korak do deblokadeVeć nas četvrtu nedelju nema na kio-

scima, blokada koju nam je nametnulaPoreska uprava i dalje traje, a mi ovimbrojem, koji možete besplatno da čitatena portalu Novinarnica.net, želimo daodržimo kakav takav kontinuitet i pripre-mimo vas za ponovni izlazak štampanogizdanja. Očekujemo da nam za koji danporeznici prihvate završni račun za 2014.godinu, čime će nam omogućiti da uputimozahtev za prestanak prinudne naplate apotom i zahtev za povraćaj preplaćenihsredstava.

U ovih mesec dana koliko ne izlazimonaslušao sam se svakojakih priča o našemgašenju, poput one jednog viđenijeg so-cijaliste, koji se sada breca na naprednjake,kako smo u dosluhu sa opštinskom vlašćupa smo namerno prestali da štampamonovine da ne bi remetili reorganizacijujavnog sektora :)

U međuvremenu nam se i konkurencija"razgoropadila" i deli packe drugim me-dijima, pa i nama, zaboravljajući da po-

mene kakva organizovana grupa stoji izavećinskog vlasništva njihovog lista, kolikosu do sada miliona evra isisali iz javnihpreduzeća i mnogih opštinskih budžeta ikakve su sve marifetluke činili da bi izbeglisvoje finansijske obaveze prema državi izaposlenima.

Proteklih nedelja uverili smo se i kolikoje mnogo ljudi kojima nedostaju Kikindskei zbog njih imamo obavezu da krenemo uštampu što pre. Ovaj broj je lagano za-grevanje, a nadam se da će vas sadržajponukati da sa još većim nestrpljenjemočekujete petak kada ćete ponovo moćida čitate naše novine na papiru.

A da bi se to što pre dogodilo, pozivamovas da nam pomognete skromnom do-nacijom, ko je u kolikoj moći, a mi ćemovam zauzvrat objaviti prigodan oglas uštampanom izdanju. Ispod ovog tekstanalazi se primer kako treba da popuniteuplatnicu i tako nas podržite u našoj na-meri da i dalje štampamo Slobodne Ki-kindske. Željko Bodrožić

Upišite Vaše ime, prezime i adresu

Potpišite se

Upišite iznos

Oglašavanje u Kikindskim160-399542-79

Parizanska štampa - novine i magazini, Generala Drapšina 20, Kikinda

AKTUELNOkikindske 3

TEMA BROJA: REORGANIZACIJA JAVNIH PREDUZEĆA

Naučno-istraživački brod prof. Furundžića

NAPREDNJAK NA ČELU OKRUGA

Lik i delo Nikole Lukača

INTERVJU: PSIHOLOGĐORĐE POPOVIĆ

Dugperiodgladnihgodina

SMENJENI NAČELNIK OKRUGA VLADIMIR ILIĆ

I SPS ima ulogu u reformi javnog sektora

VREMEPLOV: PRE TRIDESET GODINA

Kriza, ali ni iz bliza kao danas

U OVOM BROJU ČITAJTE

OBEZBEĐIVANJE OPŠTINSKE IMOVINE

Bezbednost na nivou


Glavni i odgovorni urednik: Željko BodrožićTehnički urednik: Miroslav DraginRedakcija: Ubava Đogo, Mile Đaković, DraganaDanilović i Aleksandar ŠomođiStalni saradnici: Žužana Sokolai, Predrag Nedeljkov, Vladislav Vujin (wild card), ErvinŠalgo, Rada Šegrt, Mića Vujičić, Srđan Tešin,Jovan Gvero, Mila Melank, Slaviša Starčev, SašaUrošev, Branko Ljuboja i Miloš SekulićFotopodrška: Foto Sretenović

Tel: +381 (0)230/401-730;

Fax: 401-741

Web: www.kikindske.net

E-mail: [email protected]

Štampa: Forum, Novi Sad

IZDAVAČ:Generala

Drapšina 2023300 Kikinda

ZASAĐENI NOVI DRVOREDI U KARAĐORSkup eksperiment s

PRIVATNI IZVRŠITELJI PROTIV DUŽNIKANa strani zakona i uz podršku policije

Odnedavno je zakonski rešen status privatnih iz-vršitelja, tako da je i Kikinda dobila dvojicu ovlašćenih"uterivača dugova". Prvi registrovani bio je MiodragDragićević, koji je odmah prionuo na posao i kakose pohvalio u medijima, već ima na stotine predmetaprema dužnicima, od kojih najveći broj ima dugovanjaprema komunalnim preduzećima (ASA, Toplana,Komunalno...).

- Varaju se mnogi koji misle da će izbeći plaćanje.Izvršitelji, kao i nadležne državne intitucije, imajuuvid u adrese, prihode i delatnosti onih koji izbe-gavaju obavezu plaćanja - zapretio je preko novinai radija Dragićević, a uz pomoć novinara, koji su gapromovisali proteklih nedelja kao da je Sudija Dred,saznali smo i da je policija dužna da mu pruži podrškupri ulasku u stan, kuću ili imanje i zapleni imovine.

Znači, sve je po zakonu i pravu, nema vam pomoćidužnici, ne bežite, ne skrivajte se, ruka izvršitelja ćevas svakako stići. (Ž. B.)

Okončana je sadnja drvoreda u Karađorđevojulici, i umesto povađenog sibirskog bresta, zasađenoje 228 sadnica kuglenog jasena. Posao vredan1,7 miliona dinara finansirala je lokalna samouprava,a po rešenju Sekretarijata za zaštitu životne sre-dine, koji je konstatovao, nakon mnogobrojnih žalbigrađana, da sibirski brest, čiji je jak i razgranat korenisistem podizao trotoare, a krte i lomljive grane prou-zrokovale različita oštećenja, mora biti izvađen i za-menjen adekvatnom sadnom vrstom.

Pitate se sigurno gde je bio taj isti Sekretarijat dareaguje krajem 2006. godine, kada je duž cele re-konstruisane ulice posađeno skoro 400 stabala si-birskog bresta i upozori da ta vrsta nije adekvatna.Sibirski brest veoma brzo raste stvarajući velikukrošnju i širi na sve strane jak koren, te nije za urbane

"Njega ne zanimaju motivi kojistoje iza nečijih postupaka, onnema samilosti, i nikome nepruža drugu šansu. Njega, za-pravo, ni ne interesuje pravda –njega interesuje isključivozakon."

(Judge Dredd: Vagner/Bolandstrip, 2000 AD, England) Bačene pare

Sadnja 228 sadnica jasena u Karađorđevojkoštala je oko 14 hiljada evra, a možemo osnovanopretpostaviti da je sadnja skoro 400 sadnica si-birskog bresta 2006. koštala i više, pa tome do-dajmo i štetu koje je ovo drveće napravilo u proteklihosam godina, kao i troškove uklanjanja tih stabala,i dobićemo cifru nekoliko desetina hiljada evra,koji su bačeni jer niko nije mislio da će šumskizasad napraviti ršum u ulici.

SVEČANO UZ SIBIRSKI BREST: Nikolić, BlažKišmarton i radikali slave otvaranje ulice, jan

AKTUELNOkikindske 5

RĐEVOJ ULICI, OVAJ PUT IZABRAN JASENa sibirskim brestom

SUMORNA SLIKA KIKINDSKE PRIVREDEAlternativa u fizičkim poslovima u Rumuniji

Slovenački Cimos je najavio pre dve nedelje daće zatvoriti pogon "Topli delovi" kikindske Livnice,i da će više od 300 radnika biti tehnološki višak,što znači da će im u naredna tri meseca biti uručeniotkazi. Oni će imati pravo na na otpremninu u iznosuod 100 evra po godini staža, a potom će, kako koji,od tri meseca do godinu dana primati novčane na-knada od Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ).

U fabrici "Toza Marković" oko 600 radnika idalje čeka da konačno poverioci prihvate ili odbaceUnapred pripremljeni plan reorganizacije firme, od-nosno da li će dobiti šansu da u narednoj decenijipolako otplaćuju dugove bankama, dobavljačima iSrbijagasu ili će biti proglašen bankrot. Ročište za-kazano u Privrednom sudu u Zrenjaninu za 30.mart, na kojem je trebala da bude doneta odluka,ponovo je otkazano, a novi datum stečajni sudijaMilan Pajtašev još nije zakazao. Za to vreme, zafabriku je zadužen stečajni upravnik iz Zrenjanina,dr Dragan Božić, ali je i dalje vodi ekipa DejanaBabića (ITH grupa), biznismena iz Beograda, kojaje i dovela "Tozu" do stečaja.

Ovih dana biće realizovana reforma opštinskogjavnog sektora, umesto pet dosadašnjih javnihpreduzeća i agencija, komunalne poslove obavljaćenovoosnovano preduzeće, koje će preuzeti 133 za-poslena, dok će preko stotinu radnika ostati bezposla.

Istovremeno, na sva zvona se pozivaju nezaposlenida se prijave NSZ-u radi evidentiranja za rad u Ru-muniji. U pitanju su uglavnom fizički poslovi, a platase kreće od 200 do 250 evra mesečno (u lejima).Kako saopštavaju iz NSZ-a, za poslove u Rumunijivlada veliko interesovanja ido sada se prijavilo preko200 Kikinđana.

Blago nama kad imamoovakvu alternativu. (Ž. B.)

sredine, u šta su se stanovnici Karađorđeve uverili,a to su, valjda, trebali znati stručnjaci iz Sekretarijatai Direkcije. Možda su i znali, ali tada se komandantugrada, Branislavu Blažiću i njegovih "savetnicima",nije smelo oponirati, kako kod seče stabala na Grad-skom trgu, tako, verovatno, i kod sadnje u ulici kojaje bila jedna od najvećih investicija radikalske vla-sti.

Podigao je tadašnji predsednik opštine kredite,dobio je i pare iz republičke kase, i uložio preko 2miliona evra u kompletnu rekonstrukciju Karađor-đeve (bivše JNA). Ulica je svečano otvorena počet-kom 2007. godine, na Badnji dan, dve nedelje predparlamentarne izbore, a vrpcu su zajednički presekliBlažić i zamenik predsednika Srpske radikalnestranke Tomislav Nikolić, obojica sa Šešeljevimbedžom na reverima. Podršku su im dali najvatrenijičlanovi, koji su uveličali ovaj, ispostaviće se, predizborniskup, iako je ulica urađena parama svih građana,bez obzira na političku pripadnost.

Tadašnji Šešeljev zamenik, a današnji predsednikSrbije, rekao je na otvaranju da je ponosan na onošto su doktor Blažić i radikali učinili za Kikindu.

- Kako ovi ljudi ovde vode opštinu, tako ćemo idržavu da vodimo. Pogledajte kako Kikinda vr-toglavo napreduje i ja uopšte ne brinem kako ćeda izgleda Srbija posle izbora - poručio je tada Ni-kolić, a evo, svi u Srbiji danas živimo taj "vrtoglavinapredak". (Ž. B.)

ić, nuara 2007.

Prošlonedeljna sadnja.


OTPADA FASADA SA HOTELA “NARVIK”Opasno za prolaznike

"Hotel" Narvik ne radi već pet godina, u fazi jerekonstrukcije, kako piše na objektu, ali od radovaveć godinama nema ništa, i jedan od simbola gradastoji kao ruina i svedoči o propasti našeg grada, a izemlje. Ove nedelje lakše je povređeno dvoje ljudi,na koje je pao deo fasade hotela, a dan nakon inci-denta, odlukom Opštinske građevinske inspekcije,objekat je ispred ulaza opasan zaštitnom trakom ipešacima je zabranjen prolaz. U ovoj inspekcijikažu da ne znaju ko je vlasnik objekta, odnosno ko-me da pišu prijavu.

Iako Hotel "Narvik" i dalje svi vezuju za ZoranaMileševića, biznismena i osnivača RTV VK, on jeformalno-pravno već nekoliko godina samo manjinskiakcionar, dok je vlasnik skoro 90 odsto akcija no-vosadski biznismen Nebojša Petrić, odnosno nje-gova kompanija "Promis". Milešević je odavnoodustao od rekonstrukcije, iako je svojevremenoambiciozno krenuo u renoviranje i podosta izmeniounutrašnjost, a istakao se i čudnim intervencijamana spoljašnosti objekta, dok se novi vlasnik niti po-javljuje, niti saopštava da li ima nameru da ponovoosposobi hotel.

Inače, u gradu ima još preko 200 fasada koje suu jadnom stanju i mnoge predstavljaju opasnost zaprolaznike, međutim, za javne objekte opština nemapara za rekonstrukciju, a isti je slučaj i sa zgradamau privatnom vlasništvu. (Ž. B.)

ODBORNICI DALI KONAČNU REČSmena u Autoprevozu

Nakon što je zaključen konkurs za izbor direktoradva javna preduzeća - Autoprevoza i Toplane, idve ustanove - Centra za socijalni rad i Narodnogpozorišta, konačnu reč dali su odbornici Skupštineopštine. Za direktora Autoprevoza prijavila su setrojica kandidata - Miroslav Kresoja, Dušan Mar-kovljev i Miodrag Nenadić, a iako je Komisija zaizbor direktora u javnim preduzećima najbolje oceniladosadašnjeg direktora Kresoju, kadra Socijalističkepartije Srbije, odbornici vladajuće koalicije podržalisu izbor Markovljeva. Ovaj saobraćajni inženjer dugogodina je bio šef voznog parka u Livnici, a od 2010.do 2012. godine bio je član Upravnog odbora Au-toprevoza i to na predlog Demokratske stranke.U predlogu za njegov izbor se ističe da je nestranačkaličnost, mada je iza njegovog izbora svom snagomstala Srpska napredna stranke.

A protiv izbora Markovljeva izjasnila se sindikalnaorganizacija Autoprevoza, saopštila da "izražavasumnju da će Markovljev obezbediti uspešno poslovanjepreduzeća i redovne isplate zarada i drugih primanja"i podsetila na njegovu ulogu u upravljanju firmom uperiodu kada je preduzeće bilo u finansijskoj dubi o -zi.

Na mestu direktora Toplane ostao je MiroslavČičulić (SNS), a funkcije su zadržali i RadislavIvetić (SNS) u Centru za socijalni rad, i Brane Ma-rijanović (SPS) u Pozorištu. (Ž. B.)

AKTUELNOkikindske 7

Željko Bodrožić & Ekipa Kikindskih

Tekst u prošlom broju naših novina o reorga-nizaciji javnih preduzeća, odnosno o deša-vanjima, pre svega, u Javnom komunalnompreduzeću "6. oktobar" zaključili smo sa

odgovorom rukovodstva Komunalnog na prozivkeiz Socijaldemokratske stranke, a u međuvremenu,a prošlo je tri nedelje, održana je sednica Skupštineopštine, SDS je odgovorio na saopštenje JKP-a ipotom održao još jednu konferenciju za novinareposvećenu istoj temi, i Demokratska stranka jeimala "presicu", oglasio se i kikindski odbor Liberalnodemokratske partije, da bi ove nedelje pred novinareizašao predsednik opštine Pavle Markov (SNS) i

U ŽIŽI Reorganizacijajavnih preduzeća

Naučno-istraživački brod prof.Furundžića

Danilo Furundžić: Lik i deloDanilo Furundžić je rođen 1980. godine, di-

plomirao je na Arhitektonskom fakultetu u Beo-gradu, kao student generacije, a postdiplomskestudije završio u Parizu (École Centrale Paris).Pre sedam godina je izabran za asistenta na De-partmanu za urbanizam Arhitektonskog fakulteta,a u Beogradu je završio doktorske studije i prijaviotezu. Sarađuje u privredi, kao arhitekta i konsultantinvesticionih fondova, a uradio je nekoliko studijaizvodljivosti i autor je više izvedenih objekata i en-terijera. Kako je istakao, u poslednjih deset godinabavi se problemima infrastrukture.

AKTUELNO PETAK, 27. mart 2015.8novi direktor novog javnog preduzeća, koji će zamenitipet postojećih, Danilo Furundžić iz Beograda. Pa,krenimo redom.

Da podsetimo da je predsednik ogranka SDS-a,Mićo Stojanović, prvi obznanio da trojka stručnjakaiz Beograda (pored pomenutog Furundžića i StefanMilojević i Marko Milošević) vršlja po javnim pre-duzećima, slika i anketira zaposlene, uteruje dugoveza vodu i kanalizaciju, odlučuje o otpisima i plaćanjima,i faktički je preuzela vođenje opštinskog javnog sek-tora. Stojanović je izrazio sumnju da je protivzakonitoprebačeno preko 33 miliona dinara sa računa JKP"6. oktobar" na račun opštine, da je sa 3 milionaplaćena advokatska kancelarija iz Beograda i da jekupljena računarska oprema za trojicu novih šefovajavnih preduzeća.

U odgovoru rukovodstva Komunalnog, koji je pot-pisao direktor Živko Popadić, kaže se da je sve štoje izneo Stojanović "u potpunosti netačno i neozbiljno",te da će uskoro obelodaniti "niz nepravilnosti i ne-zakonitih aktivnosti", koje su otkrili u poslovanju fir -me dok je na njenom čelu bio Milan Karać, kadarSPS-a, i da će tako "potvrditi svu zlu nameru, neznanjei neobaveštenost Stojanovića".

Potom se ponovo oglasio lider lokalnog SDS-a iponovio sve što je prethodno izneo, te saopštenjesa potpisom Popadića nazvao - farsom.

- Jasno nam je da v. d. direktora Popadić ne upravljatim preduzećem, jer da ima bilo kakve ingerencije, nebi dozvolio da nepoznate osobe iz Beograda upravljajufirmom - poručio je Stojanović.

Sednica Skupštine opštine održana je prošlogpetka i prvi rebalans ovogodišnjeg budžeta pao je udrugi plan zbog usvajanja programa poslovanja Jav-nog preduzeća za komunalnu infrastrukturu iusluge "Kikinda" i izbora vršioca dužnosti direktorate nove opštinske firme. Višečasovna rasprava obi-lovala je replikama i uvredama, ali i obiljem argu-menata koje su iznosili i zastupnici i protivnici idejeo reorganizaciji javnih preduzeća, a počela je i preusvajanja dnevnog reda, pošto je odbornik SPS-a,nekadašnji dugogodišnji tehnički direktor Komunal -nog, Stevan Grbić, predložio skidanje tačaka kojese odnose na novo javno preduzeće. I za vreme ra-

Ćutnja zaposlenih u javnom sektoruKada je osnivano novo javno preduzeće i praktično

započeta reorganizacija javnog sektora, polovinomoktobra prošle godine, mnogi zaposleni u Komu-nalnom i Direkciji učestvovali su na protestu ispredzgrade Skupštine opštine. Prošle nedelje, kada sekonačno odlučivalo o njihovoj sudbini, zaposleni u petjavnih preduzeća nisu se ni oglasili a kamoli okupili.Oćutao je konačnu realizaciju otpuštanja preko stotinuradnika i Savez samostalnih sindikata, koji okupljavećinu zaposlenih u javnom sektoru.

Izgleda da se svi nadaju da će se naći u onih 60 od-sto koji će zadržati posao, odnosno da ih neće zadesitizlehuda sudbina da budu na spisku za otpuštanje?!

103od dosadašnjih 236 zaposlenih u pet javnih pre-duzeća i agencija biće prekobrojno, pošto jestručni tim konsultanata procenio da u novomjavnom preduzeću treba da bude 133 zaposlena.

ODUSTALI: Protest komunalnih radnika iz oktobra prošle godine

sprave o rebalansu budžeta preovlađivala je temagašenja starih i osnivanja novog JP-a, tako da je iz-mena najvažnije opštinske odluke prošla bez mnogoprimedbi i polemike.

O programu poslovanja novog preduzeća govorilaje v. d. direktorica Dijana Jakšić-Kiurski i istakla dase usvajanjem programa obezbeđuju neophodniuslovi da JP "Kikinda" počne sa radom 1. aprila.

- Prihodi i rashodi ove firme planirani su na iznosod 263 miliona dinara, a izvori prihoda biće sopstvenasredstva obezbeđena pružanjem usluga. To su distri-bucija vode, usluge kanalizacije, održavanje javnihpovršina i zelenila, pogrebne, pijačne i usluge naplatepotraživanja, agencijskog poslovanja, te usluge pro-jektovanja inženjeringa i nadzora, kao i zoohigijena.U novoj firmi biće 133 radnika, dok je u dosadašnjihpet bilo ukupno 236 zaposlenih. Za zarade će se iz-dvajati 11,5 miliona dinara, na mesečnom nivou. Sto-tinak zaposlenih ostaće u sadašnjim javnim predu-zećima i agencijama do njihove likvidacije - objasnilaje Dijana Jakšić-Kiurski.

Socijalista Grbić je istakao da nastupa kao gra-đanin i da je izdvojio mišljenje od ostatka odborničkegrupe SPS-a, bez obzira na posledice i posebno na-glasio da neće trgovati svojim mandatom.

- Shvatate li šta radite?! Ljudi u javnim preduzećimanisu pretrašeni, oni su prestravljeni. Žene plaču,majstori u Komunalnom škrguću zubima. Sindikatste razbili, nema ko da se pobuni. Zašto žurite da ot-puštate pre nego što Vlada Srbije krene u realizacijureorganizacije državnih organa. Zašto ne sačekamovelike gradove da prvo obave taj posao, pa da mi uskladu sa tim krenemo u reorganizaciju. Pa i vaš stra-nački kolega Vučević, gradonačelnik Novog Sada,kaže da će sačekati mere Vlade. Vidimo i da premijervodi računa o socijalnom momentu i mislim da smo imi morali da priđemo ljudima koje treba otpustitihumano. Ja ponovo pitam odbornike koji će glasatida preko sto ljudi ostane bez posla, da li znaju začega će podići ruku. Sve mi se čini da je većinaodbornika postala bezlična masa koja samo izglasavaveć dogovoreno - rekao je Stevan Grbić i dodao dazna da je njegova borba donkihotovska, ali da zbogsvojih kolega iz JKP-a mora da kaže istinu.

Miroslav Grujić iz Lige socijaldemokrata Voj-

Predsednik opštine Markov (SNS): Lažni izveštaji javnih preduzeća

Predsednik opštine Pavle Markov citirao je za-ključke angažovanih konsultanata u kojima sekaže da nijedno rukovodstvo u pet javnih preduzećanije radilo na povećanju efikasnosti i boljim po-slovnim rezultatima. Prvi čovek opštine je istakaoi da javna preduzeća nisu poštovala nova zakonskauređenja sistema finansijskog upravljanja i kontrole,a naročito JKP "6. oktobar", koje je dozvolilo dase dugovi za vodu i kanalizaciju popnu na preko250 miliona dinara.

- Komunalno je na neki način bilo država udržavi, što stvara sumnju da u takvim okolnostimamožete da radite šta želite. Plan nabavki se poključu prepisivao iz godine u godinu, dok je opština,kao osnivač, pokrivala kapitalne investicije. Godi-nama smo slušali da neka javna preduzeća dobroi pozitivno posluju, a sada kada smo uradili celo-kupnu analizu, vidimo da su to sve bili lažni izveštaji.Komunalno je trošilo preko 60 odsto svojih ope-rativnih troškova na zarade i doprinose. U Opštinskojstambenoj agenciji prosečna bruto zarada iznosilaje 159 hiljada dinara, a Gradsko zelenilo je, na pri -mer, nabavilo rasad u vrednosti od 7 miliona dinara,a danas su te sadnice postale ogrevno drvo u vred-nosti od 3,6 miliona dinara, što je gubitak od 3,4miliona dinara.

UZVRAĆA: Markov izneobrojne nepravilnosti udosadašnjem radu JP-a

AKTUELNOkikindske 9

AKTUELNO PETAK, 27. mart 2015.10vodine bio je posebno insipirisan, pa je svoje pro-tivljenje predloženoj reorganizaciji javnog sektorazačinio sa par metafora šaljivih opaski.

- Mi u Ligi jesmo za reorganizaciju javnih preduzeća,ali nismo za ovakvu. Sve danas liči na crni humor.Danas je Svetski dan sreće (20. mart, prim. nov.), aneki naši sugrađani neće nakon ove sednice biti nimalo srećni. Novo preduzeće počinje sa radom 1.aprila na Svetski dan šale, ali neki se neće smejati.Danas je bilo i delimično pomračenje sunca, a namaizgleda predstoji potpuno pomračenje grada. Ovošto se radi je potpuno bez vizije, navrat nanos, nezna se šta na šta će izaći i mislim da će novo preduzećeloše uticati na funkcionisanje opštine. Mislim da od-bornici koji glasaju za tu odluku preuzimaju prevelikuodgovornost i zaboravljaju natpis na ulazu u ovozdanje. A tamo piše Atendite - uzmite se naum - po-ručio je Grujić i posebno prozvao nekadašnjeg od-bornika LSV-a Radoslava Sivčeva, koji je pre godinui po dana prešao u SNS i poneo sa sobom mandat ibio jedan od presudnih pri prekomponovanju vlasti,a istovremeno je i zaposlen u javnom sektoru.

A nakon što je novopečeni naprednjak Sivčev od-govorio, reč je uzeo odbornik Demokratske strankeSrbije Milenko Jovanov, koji je, nesporno, najboljiorator u sadašnjem sazivu, pa je i tokom ovog zase-danja najviše branio stavove opštinske vlasti, a na-prednjaci su mu prepustili i glavnu ulogu u "gaženju"opozicije. To je ovaj odmah i dokazao, predlažućiuvođenje alko-testa, aludirajući valjda na Grujića,ali i druge iz opozicije.

- Licemerno je ovo što rade ligaši, jer su glasali zabudžet, a u budžetu je već sve ovo najavljeno. Kadaste trebali da dobijete više para za Predškolsku usta-novu i Bolnicu, onda ste glasali za budžet, a sada seprotivite nečemu što je tim budžetom već definisano.I kakva je to patetika sa pozivanjem da se uzmemo unaum ako budemo glasali za reorganizaciju? Štahoćete da postignete? Da nas linčuju na ulici?! Nikomnije drago što donosimo ovakve odluke, ali to je ne-minovnost, jer dosadašnji sistem feuda je doveo doparalize javni sektor. A da li postoji neki vaš boljipredlog šta uraditi? Imate li alternativu - upitao jeJovanov odbornike LSV-a, a usput i pomenuo otkaze

Tihovanje kikindskih socijalistaPored Stevana Grbića, koji se više puta javljao

za reč i govorio protiv reorganizacije JP-a, od soci-jalista je za govornicom bio još samo MladenĐuran, i to pred kraj sednice, saopštavajući da ćeodbornici SPS-a, osim Grbića, glasati za predloženarešenja i da je koalicioni partneri iz SNS-a imajupunu podršku. Odbornici Miodrag Krstin i GordanaTrnić-Iličić prećutali su celo zasedanje i glasali uskladu sa koalicionim dogovorom. Iako se govorkaloda su u kikindskom SPS-u ozbiljno ljuti zbog sečenjihovih kadrova (Kresoja smenjen sa direktorskogmesta u Autoprevozu, nešto ranije razvlašćen jeKarać u Komunalnom, a spajanjem javnih predu-zeća direktorsku funkciju gubi i Milorad Mandić)i da će biti najmanje uzdržani kod odluka o novomJP, sve je spalo samo na protivljenje Grbića.

A upravo je Grbić bio među najglasnijim u SPS-upre godinu i po dana da se promeni partner u vla -sti i demokrate zamene naprednjacima. Na to jepodsetio i za govornicom, rekavši Pavlu Markovu(SNS), kako mu je omogućio da bude predsednik.Na to mu je prvi čovek opštine uzvratio da mu jetu funkciju omogućio predsednik stranke, Ale-ksandar Vučić, a nikako socijalisti. Grbić je ovooćutao, a i drugi odbornici SPS-a, od kojih je svakibio onaj 20 glas koji je presudio na sednici sep-tembra 2013, kada je Markov izabran za pred-sednika, a i drugi naprednjaci zauzeli funkcije.

STEVA MIMO STAVA PARTIJE:Odbornik Stevan Grbić (SPS)

AKTUELNOkikindske 11

u Livnici, što je po njemu još veća tragedija za grad.Odgovorio mu je Milan Mitrić, šef ligaške odbor-

ničke grupe, koji je prvo napomenuo da je izuzetnonepristojno pozivati kolege na alko-test.

- Vidite da živimo u gradu i regiji koji imaju veomamali značaj za državu. O tome govori i činjenica da nemožemo da se izborimo za izgradnju šest kilometaraputa do Bašaida. Ovo što se sada predlaže, a to jeotpuštanje 40 odsto zaposlenih u pet javnih preduzeća,nije uradio niko u državi. Država još uvek ne smanjujebroj zaposlenih u upravi, nisu ukinute brojne agencijei pitam se otkud ta revnosnost u našoj opštini. Suočenismo sa otkazima u Livnici, Tozi i drugim firmama, alimi u Skupštini opštine ne možemo da utičemo na to,ali možemo na javna preduzeća i zato mislim da nesmemo tako lako ljude ostavljati na ulici. Prvo bitrebali da uradimo socijalnu kartu opštine, pa dakrenemo sa otkazima i uterivanjem dugova za vodu.Ja mislim i da je Karać mogao da utera dug za vodu,ali se uvek gledao taj socijalni momenat. A sada jedošao čovek iz Beograda da nam pokaže kako seuteruje dug - rekao je Mitrić i pohvalio odbornikaGrbića i njegovu odluku da bude protiv nazvao -ljudskim potezom.

Šef odbornika vodeće stranke na vlasti, MilovanBlažić, imao je već uobičajenu tiradu o poštenjunove vlasti i spremnosti da se ulože energija i znanjeu oporavak društva, kao i o kriminalnom vladanju

od 2000. do 2012. godine i istoj takvoj privatizaciji.On je opet govorio o poreklu imovine političara i taj-kuna, i poželeo da ona jednog dana bude oduzeta,odnosno konfiskovana, kako je Blažić posebno na-glasio.

Potom je i šef Odborničke grupe Demokratskestranke, Dragan Stojanović, kritikovao predloženureorganizaciju.

- Kao što je bila i protiv predloženog budžeta, De-mokratska stranka ne može podržati ni odluku o for-miranju novog i gašenju postojećih komunalnih pre-duzeća. Niste nas ubedili u opravdanost te odluke, anisam siguran kakvu viziju imate za Kikindu, kudaidemo, kuda smo pošli. Znaju građani kako je sve po -čelo, a znaju i kako će završiti. Počelo je silnim obe - ćanjima, spasonosnim rešenjima za grad i privredu, asada se ne zna ko šta radi, na silu se gase preduzećai otpuštaju ljudi, a s druge strane masovno se zapo-šljavaju članovi SNS-a - rekao je Stojanović, a odgo-varajući Blažiću podsetio je da je za većinu spornihprivatizacija, pa i onu Livnice, najodgovornija VladaVojislava Koštunice i DSS-a, u kojoj je za privredui privatizaciju bio zadužen Kikinđanin PredragBubalo.

Replicirao je Milenko Jovanov, koji je ponovioda niko do sada nije ponudio alternativni plan zare organizaciju javnog sektora i da se kritikuje samoradi kritike.

I na sednici Skupštine opštine, a i nakonferenciji predsednika opštine i novogdirektora, pominjan je više puta NovicaAnđelković, lokalni biznismen, najpoznatijikao vlasnik restorana "Belavila". On jeza vreme radikalske vlasti naprasno ušaou posao održavanja zelenila, da bi odne-davno počeo da se bavi i održavanjemzgrada, a obilazio je i Gradsko groblje,saopštavajući zaposlenima u Pogrebnojslužbi da će uskoro preuzeti i održavanje groblja.

Stevan Grbić je upitao za skupštinskom govor-

nicom da li će Anđelković dobiti posao či-šćenja i održavanja centra grada i da li ćepreuzeti brigu o groblju, ali nije dobio od-govor. Na konferenciji za medije novinarisu imali slična pitanja, a interesovalo ihje i kako je "Belavili" otpisan deo duga zavodu.

- Ja tog čoveka znam kao i većinu vasovde, ništa se njemu nije sređivalo, naprotiv,on je sam došao u Komunalno i pitao kako

može da reši dugovanje i veći deo duga platio - ob-jasnio je Predsednik Markov.

Uloga Novice Anđelkovića u reorganizaciji javnih preduzeća i agencija

AKTUELNO PETAK, 27. mart 2015.12- A što se tiče Bubala, da ponovim da me je baš

briga za njegovo suđenje, ako je kriv neka odgovara,pa da mi je rođeni brat - poručio je Jovanov.

Odbornik naprednjaka Svetislav Vukmirica, kojije i narodni poslanik, dva puta je izlazio za govornicu,prvi put da bi pojasnio projekte prekogranične sa -radnje sa Rumunijom, a drugi da bi odgovorio naprozivke opozicije, ali pre svega koalicionog partneraGrbića.

- Grbić jedno priča, drugo radi i ja zaista nemamproblem sa njim, već sa SPS-om. Govorio sam o tomeveć i socijalisti treba da se izjasne da li su u vlasti ili suu opoziciji. Što se tiče reorganizacije, ona je neophodna,jer se loše i neodgovorno radilo i mi to treba da preki-nemo. Negde i mi moramo da budemo prvi i pokažemoda možemo odgovorno da se ponašamo i uštedimopare građana. A kako je do sada rađeno u Komunalnom,to je posebna priča. Kako je moglo da se dogodi dadug pravnih i fizičkih lica bude 258 miliona dinara?Da ne pominjem brojne pikanterije iz poslovanja, na

primer o radu Omladinske zadruge "Zona agent" -zapretio je Vukmirica, pa nije ni začuditi što je prikra ju rasprave u ime SPS za govornicu izašao MladenĐuran, predsednik Opštinskog odbora i odbornik, isaopštio da su socijalisti uz svoje koalicione partnerei da će glasati za predložene odluke.

Protiv namere opštinske vlasti da jedno preduzećezameni pet sadašnjih govorio je odbornik Srpskeradikalne stranke Marinko Tomić. On je pre godinui po dana presudio svojim glasom na sednici na kojojse menjala vlast, pa je očigledno zato i osetio potrebuda se izvini građanima.

- Meni je predsednik opštine Markov obećao daneće biti otpuštanja i nije održao reč. Smatram sebekrivim i zato se izvinjavam građanima, jer sam pogrešiokada sam poverovao da će Napredna stranka drugačijeda vodi opštinu. Neću podržati ovaj eksperiment sanovim javnim preduzećem. Pitam se da li u Kikindinema pametnih ljudi, nego moraju da dolaze iz Beo-grada da nam vode javna preduzeća? Godinu i podana ova vlast vlada i dosta više sa pričama kako jebivša vlast bila loša - rekao je za govornicom Tomić ijoš jednom pozvao odbornike da se odreknu odbor-ničkog dodatka, jer ga nisu zaslužili.

Na sve prozivke i kritike odgovorio je u podužemizlaganju predsednik Markov. On je odmah naglasioda odluka nije bila nimalo laka, ali da su promeneneminovne.

- Naš cilj je da Kikinda dobije efikasno, moderno ifunkcionalno javno preduzeće, najbolje javno preduzećeu Srbiji. Mi smo dolazeći na vlast obećali da ćemodemontirati postojeću podelu vlasti po javnim pre-duzećima i ustanovama. Zatekli smo stanje u opštinikoje je bilo možda najlošije u istoriji. Sva kikindskajavna preduzeća poslovala su sa gubitkom. O viškubroja zaposlenih, zapošljavanju po partijskoj liniji su-višno je i govoriti. Komparativnom analizom radadosadašnjih pet preduzeća i planom novog, došlismo do zaključka da će rashodi koje je opština imala,biti manji za 180 miliona dinara. To je 180 milionadinara više u budžetu opštine - poručio je prvi čovekopštine i kikindskih naprednjaka.

On je još dodao da će u javnom sektoru raditi naj-bolji i najsposobniji i opovrgao tvrdnje da je rekaoda neće biti otpuštanja.

LDP: Prestati sa pretnjama prema gra-đanima i isključenjima vode

Kikindski odbor Liberalno demokratske partijepozvao je nove čelnike JKP "6. oktobar" da podhitno prestanu sa pretnjama i isključenjima vodegrađanima Kikinde.

- To društvo dovedeno iz Beograda učinilo je zakratko vreme nekoliko nezakonitih postupaka.Računi za vodu za mesec januar ne mogu biti obra-čunati, a da se ne očitaju vodomeri. Novčana sredstvase sa računa javnog preduzeća prebacuju na nekevolšebne agencije u Beogradu, honorari koje primajudovedeni ljudi su enormno visoki, dugogodišnjiradnici su šikanirani, izdaju im se rešenja o godišnjimodmorima. LDP poziva Tržišnu inspekciju Severno-banatskog okruga da hitno izvrši inspekciju poslo-vanja ovog javnog preduzeća - kaže se u saopštenjukoje je potpisao Siniša Odadžin i naglašava dasvrha novog "mega-preduzeća" nije jasna, osimako nije u službi namicanja koristi ljudima koji vo -de ovaj grad.

AKTUELNO 13

- Nisam čuo nijednu argumentovanu kritiku kojabi osporila plan i program novog javnog preduzeća.Nećemo odustati od toga da promenimo grad i dagrađanima omogućimo najkvalitetniju uslugu. Kikindavapi za modernim i profesionalnim javnim preduzećemu kojem će biti poboljšano sve što nije valjalo, a mno -go toga nije valjalo. Prethodna vlast se ponašala ra-skalašno, nije marila što je ekonomska kriza u celomsvetu uzela maha i sada je sve došlo na naplatu. Mismo rešili da sprovedemo reformu javnog sektora ida nije ove većine ona se nikada ne bi sprovela -rekao je Markov i nabrojao brojne nepravilnosti i ne-logičnosti u dosadašnjem radu javnih preduzeća iagencija, naglasivši da su svi zaposleni u javnomsektoru čist trošak i da se ne mogu upoređivati sazaposlenima u privredi, koji stvaraju novi dohodak iobezbeđuju plate za javni sektor.

Odbornici su potom glasali i sa 25 glasova zausvojen je program poslovanja novog javnog pre-duzeća za komunalnu infrastrukturu i usluge, dok jesedam odbornika glasalo protiv (troje ligaša,troje demokrata i socijalista Grbić).

Potom je dužnosti v.d. direktora JP “Kikinda” raz-rešena Dijana Jakšić-Kiurski, a na ovu funkcijuimenovan je Danilo Furundžić, arhitekta iz Beograda.Doneta je i odluka o sprovođenju javnog konkursa itekstu oglasa za imenovanje direktora novoformi-ranog javnog preduzeća. Tekst će biti objavljen zaosam dana, a konkurs će trajati 15 dana.

Imenovanja Furundžića predsednik opštine Markovje obrazložio njegovom velikom stručnošću i iskustvomi naglasio da u Kikindi ne postoji kompetentan stru-čnjak koji bi mogao da preuzme reorganizaciju javnogsektora i vođenje novog preduzeća.

- Ukoliko opozicija ima takvog kandidata, neka gai predloži - poručio je Markov.

Furundžić se nije pojavio na sednici, što su nega-tivno prokomentarisali odbornici opozicije, ali je ovenedelje predstavljen na konferenciji za medije, kojuje upriličio prvi čovek opštine. Markov je uz pomoćprezentacije otkrio kako se do sada radilo u javnimpreduzećima, rekavši da nisu imala bilo kakvu stra-tegiju u radu i planiranju, i pojasnio šemu novogpreduzeća.

- Bio je ovo veliki posao, a pre okončanja kontakti-rane su tri grupe konsultanata koje su analizirale po-slovanje i reorganizaciju. Jasno je da će više od sto

SDS: Javašluk i uništavanje grada Socijaldemokratska stranka nastavila je sa

žestokom kritikom reorganizacije javnih preduzeća,pa je na prošlonedeljnoj konferenciji za novinare,predsednik kikindskog ogranka Mićo Stojanović,optužio Srpsku naprednu stranku za javašluk iuništavanje grada.

- Ovo je pilot projekat inigde se to do sada nije radilou Srbiji, a time se, verovatno,opštinska vlast dokazuje svo-joj centrali. Da li će se oninekom dokazati ili ne to osta-je da se vidi, ali je nama naj-važnije šta će se desiti sa lju-dima koji ostaju bez posla.Razočarala nas je i izjavapredsednika opštine da u našem gradu nema nikogsposobnog da vodi to novo preduzeće. To je udarna inteligenciju ljudi, na školovane i one koji su seveć dokazali i u javnom i u privatnom sektoru -izja vio je Stojanović.

On je istakao i da su među obornicima koji suglasali da više od sto ljudi ostane bez posla i ne -koliko bivših članova Demokratske stranke i Lige,i nabrojao Milovana Ranđića, Radoslava Sivčevai Zorana Bogaroškog, koji su i zaposleni u javnimpreduzećima, i koji, po rečima Stojanovića, zasigurnoneće izgubiti posao.


ljudi biti tehnološki višak, a uzrok tome je i što je udosadašnjem upravljanju ispoljena neodgovornost,loše poslovne odluke, slabo planiranje i netranspa-rentnost. Javna preduzeća godinama unazad davalasu lažne izveštaje da su pozitivno poslovala i da nijebilo oslanjanja na budžet opštine, ova preduzeća,koja su iskazivala pozitivno poslovanje, sigurno ne biopstala - izjavio je Markov i najviše vremena jeposvetio radu JKP "6. oktobar".

- Njihovo poslovanje je svedeno na proces hitnihintervencija, kad su troškovi najveći. Znači, oni susamo gasili požare, a nisu razmišljali kako da rešeprobleme i kako da optimalnije i efikasnije rade i po-stave sistem na zdrave noge. Ako znamo da je starostpriključaka preko 50 godina, onda je jasno koliko supovremene intervencije česte i koliko koštaju. Oni suobavljali posao konstantnog popravljanja i samo suse vrteli u krug - reči su predsednika opštine.

Novi v. d. direktora novog preduzeća, obećaoje da će pokušati da unapredi sistem i to koristećiregionalnu praksu, a prvi korak je smanjenje troškova,što će se desiti, po njemu, vrlo brzo. On je, kako kaže,došao pre pre nekoliko meseci u Kikindu sa ekipomsaradnika i oni su uradili analizu javnog sektora,

Za odluke kojima se reorganizuje javni sektor uKikindi glasalo je 25 odbornika, a od tog broja njih11 je podržavalo i učestvovalo u prethodnoj opštinskojvlasti (6 bivših demokrata, troje odbornika SPS-ai dvoje SVM-a), koju naprednjaci prozivaju da jenapravila katastrofalno stanje u javnim preduzećima.

na zasedanju ni ovoga puta nije bilo visoko pozi-cioniranog funkcionera SNS-a Ladislava Tomića,koji je svojim bojkotom Skupštine opštine pokazaoda se ne slaže sa odlukama opštinske vlasti, uprkosčinjenici da je predvode njegove partijske kolege.

Glasanje: 11 odbornika iz prošle vlasti slaže se da su napravili katastrofu

Sveti Sava Savanović i licimurstvoNovi direktor novog javnog preduzeća otkrio je

da se o Kikindi i radu komunalaca informisao i izpopularnog video klipa pokojnog Save Savanovića

- Svetog Save, u kojem sepriča vrti oko septičke jame,a na kraju jedan od zna-menitijih Kikinđana pobe-đuje "kikindske jajare, mi-lijardere i licimure".

Potom je vaš izveštačupitao direktora Furundži-

ća, da ne bi bilo licimurstva, da li će on zaista raditii živeti u Kikindi, voditi veliko javno preduzeće, i satako prestižnim kvalifikacijama pristati na platuod 140 hiljada dinara (1.138 evra).

- Da. Meni nije najvažnija plata, ovo je za mene,koji se bavim infrastruktorom i naučno-istraživačkiizazov - odgovorio je Furundžić.

Ako je tako, biće da smo mi u Kikindi, a naročitozaposleni i otpušteni u opštinskom javnom sektoru,svojevrsni - pokusni zamorčići.

AKTUELNOkikindske 15utvrdili nepravilnosti i predložili korektivne mere.

- Javna preduzeća su u organizacionom i informa-tičkom smislu bila zapostavljena, nije se ulagalo uobnovu samog sistema i nije bilo transparentnog od-nosa prema korisnicima. Dvadeset godina nije ulaganou vodovodnu mrežu, a opština je plaćala sve investicije.Vi danas imate groblje koje nema mapu za korisnikei digitalizovana grobna mesta, a mi ćemo to uraditido kraja maja. Uradićemo i digitalizaciju preko 15hiljada metara kanalizacione mreže, a uredićemo ipijacu, u koju nije ulagano i gde nisu bile definisanenaplate prostora i procedure - obećao je Furundžić inaglasio da su pomoću analiza napravili predlogorganizacije novog preduzeća, sa potrebnim brojemradnih mesta kako bi sistem funkcionisao.

On je zamolio novinare za strpljenje povodom"transfera ljudi" iz starih u novo preduzeće, odnosnootpuštanja, kako bi se sprečile nelagodnosti, a nakraju je pokušao slikovito da objasni situaciju u kojojse nalazi nova opštinska firma.

- Imamo sada jedan brod koji je nov i pravackojim smo odredili da idemo, a već su počeli daga ljuljaju. Sad treba da izaberemo i posadu kojaće da gura napred i zato vas molim za malo str-pljenja - poručio je novi direktor i obećao da ćeuskoro predstaviti planove i programe poslovanja,kao i da će već sledeće godine nova opštinska firmaostvariti prihod koji će se generisati u investicije i in-frastrukturu.

Tako je eksperiment reorganizacije javnog sektorauašo u drugu fazu i može se reći da su Pavle Markovi naprednjačka vlast, uz pomoć eksperata iz Beograda,dobili prvu bitku - sproveli su što su imali na umu,bili i grubi i pregrubi kad je trebalo, a sve je prošlo uzsitne proteste i gunđanja. Na ruku im ide i manjakempatije javnosti prema zaposlenima u javnom sek-toru, koji su odavno okarakterisani kao neradnici iparaziti, te ih malo ko žali sada kada ostaju bezposla. No, mnoge ljudske sudbine biće ovom reor-ganizacijom promenjene na gore, što će verovatnouticati na rejting naprednjaka, a ostaće upamćeno iodsustvo empatije vlasti prema mnogim ljudimakoji su svoj posao u javnom sektoru radili časno ipošteno. Nastaviće se...

Lik meseca: Krava iz Žarkove ulice Nakon što je trojka eksperata počela proveru

rada javnih preduzeća, krenulo se i u prinudnu na-platu duga za vodu i kanalizaciju. Između ostalih,i jedan dužnik iz Ulice Žarka Zrenjanina, našaose na udaru "uterivača", pa je bio prinuđen daproda kravu i plati dug. Priča o kravi koja je dataza dug brzo se pronela po gradu i šireći se dobijalaje nove detalje, koji su imali malo veze sa istinom.Na kraju se pričalo da je krava odvučena iz dvorišta,da je bila steona, da "uterivače" nisu omekšali nivapaji unesrećene porodice... A istina je da suekipa iz JKP-a i privatni izvršitelji banuli jednoveče, oko 9 sati, u dvorište dužnika i da je on obe -ćao, kako bi sprečio isključenje sa mreže, da ćeprodati kravu i izmiriti dug. Tako je i bilo - čovek jesam prodao kravu i potom izmirio svoje obavezeprema JKP-u koje su prelazile 100 hiljada dinara.

Ali, kod nas se uvek verovalo više u narodnapredanja, a ne u fakte i činjenice, a kako su "pro-fesionalci" iz Beograda nametnuli bezobziranodnos prema nekim dužnicima, predanje o kravije dobilo i tu tragičnu notu i danas kada slušateneka svedočenja o zapleni, možete samo da za-mislite sliku nemilosrdih zulumčara koji vuku mu-čenu kravu iz avlije, čeljad koja ridaju i vlasnikezanemele od straha i boli. No, predanja o časti ipoštenju srpskih patriota, širenje poluistina i laži,preuveličavanja i podmetanja su bili glavno oružjeradikala, danas naprednjaka, i na tome su i izgradilistranku, pa se može reći da su nekako i zaslužilida ih "mit o kravi" nervira i krnji im rejting.


Priredio: Željko Bodrožić

Odbornik Demokratske stranke Srbije i

potpredsednik Skupštine opštine, Vla-dimir Pudar, uputio je krajem godine pi-tanje nadležnim opštinskim službama outrošenim sredstvima iz budžeta na

usluge obezbeđenja javnih preduzeća i ustanovačiji je osnivač opština i to u periodu od 2008. do2013. godine, a iz odgovora koji je obelodanjen umaterijalu za prošlonedeljnu sednicu lokalnog par-lamenta da se izbrojati da je za ove namene u tihšest godina potrošeno skoro 70 miliona dinara.

Već su ranije u javnosti postavljana pitanja o ovimposlovima i iznosile osnovane sumnje da se prekoagencija i preduzeća za obezbeđivanje namiču pareza troškove partija na vlasti. I mi smo pisali o tome,

i evidentno je da je ta praksa ustanovljena još de-vedesetih za vreme socijalista, "unapređena" tokomvladavine DOS-a, a i potom za vreme Blažića i ra-dikala, a "usavršena" u vreme DS-a i SPS-a, očemu svedoči i odgovor na pitanje odbornika Pudara.

Praksa angažovanja privatnih firmi

za fizičko i protivpožarno obezbeđe-

nje javnih zgrada ustanovljena još

devedesetih za vreme socijalista,

"unapređena" je tokom vladavine

DOS-a, a i potom za vreme Blažića i

radikala, a "usavršena" u vreme DS-a

i SPS-a, o čemu svedoči i odgovor na

pitanje odbornika Vladimira Pudara

Obezbeđivanje opštinske imovine od 2008. do 2013.

Bezbednost na nivou

AKTUELNOkikindske 17I nisu sumnje svih ovih godina padale samo na

sekjuriti firme, već i na razne studentske zadruge,privredna društva sa ograničenom odgovornošćui udruženja građana, osnivanih u režiji pre svegapodmladaka vladajućih partija, ali i članova ibliskih biznismena. Sve te "firme" poslovale suuglavnom sa javnim preduzećima i ustanovama,a veliki broj je poslužio samo za ad hoc poslove ipotom su gašene.

Da li se od poslednje promene vlasti i dolaskanaprednjaka nešto promenilo, znaćemo više kadaiz opštinskog Sekretarijata za finansije dobijemoodgovor na pitanje po Zakonu o dostupnosti in-formacija od javnog značaja, istovetno Pudarovom,samo za 2014. godinu.

Privatne firme za obezbeđivanje imovine i ljudiosnivaju se u Srbiji od početka devedesetih i taoblast spada u najneuređenije, o čemu svedoči i či-njenica da nismo od 1993. do 2013. godine imalizakon o privatnom obezbeđenju, pa se zato nijeznalo ko može osnovati i voditi takve firme/agencije,ko može raditi u njima i sa kojim ovlašćenjima, koradnike obučava i da li su ti zaposleni kvalifikovanida nose oružje... U takvom bezakonju nicale su igasile se firme za obezbeđivanje, osnivači su uglavnombili bivši policajci i udbaši, kao i mnogi iz kriminalnogmiljea, koji su konačno mogli svoju snagu i veštinesa asfalta ili sa ratišta legelno da naplate i da svojuorganizovanu grupu uposle.

Privatne firme su u početku obezbeđivale privatnekompanije i banke, a vremenom su ulazili i u javneinstitucije, kako su državne firme i ustanove počeleda ukidaju portirske službe. Otpuštanje radnikaobezbeđenja, portira i vratara, pravdano je raciona-

lizacijom troškova, jer su pri-vatni čuvari jeftiniji a i efi-kasniji. Međutim, vremenomsu troškovi za usluge fizičkogi protivpožarnog obezbeđi-vanja postajali sve viši, upr-kos razvoju tehnike i opre-

manju velikog broja institucija bezbednosnim ka-merama i uređajima. Sve veća izdvajanja išla suuporedo i sa osnivanjem novih sekjuriti agencija,koje su naprasno dobijale poslove u opštinskim, po-krajinskim i državnim preduzećima i ustanovama.Mediji su poslednjih godina dosta pisali o nameštenimtenderima za obezbeđivanje javnih institucija i zgradai sumnjama da se na taj način partije i političari fi-nansiraju. A kad je tako u celoj Srbiji, ni u Kikindi nijemoglo biti drugačije.

Iako je očigledno namera odbornika DSS-a Pudarabila da razotkrije način na koji je Demokratskastranka delila poslove do pre godinu i po dana, od-govor je obuhvatio i deset meseci radikalske vlastiu 2008. godini, i jasno se vidi da su i Blažić i ekipa,danas svi odreda naprednjaci imali "svoje" firmeza obezbeđivanje, koje su dobijale poslove od opštine.Jedna je Radnja za uslužne delatnosti "Eureka",koju je 2006. godine osnovala Biljana Kikić, od2004. do 2008. godine odbornica Srpske radikalnestranke u SO Kikinda. Nakon što je izgubila opštinskeposlove, firma je počela da se gasi i početkom

Potrošeno po firmama i ustanovamaSportski centar "Jezero"2008 - 2013. 17.412.800Zgrada Kurije (Narodni muzej, Istorijski arhiv,Turistička organizacija i ADZNM "Gusle")2008 - 2013. 13.993.556Atelje CLPU "Terra"2008 - 2013. 10.606.143Narodna biblioteka "Jovan Popović"2011 - 2013. 9.212.595Centar za stručno usavršavanje2010 - 2013. 7.390.233JP "Autoprevoz"2009 - 2012. 6.872.203JP "Toplana"2011 - 2013. 3.510.988

ODBORNIČKO PITANJE:Vladimir Pudar, odbornik DSS-a


2010. godine brisana je izregistra APR-a. Iz odgovoraPudaru, vidi se da je "Eure-ka", dok su radikali bili navlasti, a i nekoliko mesecinakon toga (dok se nova

DS-SPS vlast nije uigrala) obezbeđivala SC "Jezero"i kratko vreme Kulturni centar (tada Dom omladine).

Zanimljivo je da je nedugo nakon dolaska na-prednjaka na vlast, Biljana Kikić, koja je i sama umeđuvremenu od radikalke postala naprednjakinja,ponovo počela da se bavi poslovima obezbeđenja.Tako je 11. februara 2014. godine počela da radinjena nova firma "Eureka BK", registrovana naistoj adresi kao i prethodna skoro istovetnog imena,a da li je od tada imala posla sa opštinskim firmama- saznaćemo uskoro.

Iz odgovora se vidi da je posla u doba radikalskevlasti imala i firma "Indžoj" (Enjoy), registrovanana Margitu Cvijanović, suprugu jednog od viđenijihradikala Ljubiše Cvijanovića. Obezbeđivala je tokom2008. godine, a verovatno i ranije, kompleks ateljea"Terra" u starom "Tozinom" pogonu, i kao i Kikićkina"Eureka", još nekoliko meseci u 2009. kada je vlastDS-SPS izabrala drugu firmu. Cvijanovićev "Enjoy"je prvo funkcionisao kao Zanatska samostalnaradnja, a potom kao DOO, da bi 2012. bila brisanaiz registra APR-a.

A kako se promenila vlast u jesen 2008. godine,tako su se promenile i firme za obezbeđenje Sport-

skog centra, Narodnog muzeja (Kurije), Auto-prevoza i Terre, a čuvanim objektima pridruženi suCentar za stručno usavršavanje (2010), Narodnabiblioteka "Jovan Popović" i Toplana (2011).

Iz odgovora na odborničko pitanje vidimo da senajviše trošilo za obezbeđivanje Sportskog centra"Jezero", od februara 2008. do kraja 2013. godineukupno 17,4 miliona dinara. Nakon "Eureke", odaprila do kraja jula 2009. godine u "Jezeru" su sesami brinuli o svojoj imovini, angažujući radnike pougovoru o delu, da bi potom posao dobila Agencija"Oko gard" (Oko guard), vlasnika Ištvana Balažaiz Kikinde, a zamenila ju je u aprilu 2010. godineAgencija "S@W Kikinda" Dušana Gašića, koja jetaj posao obavljala do kraja 2013.

Balažova firma je bila angažovana i na obezbe-đivanju "Terre", Narodnog muzeja i Autoprevoza to-kom 2009. i 2010. godine, a potom nestaje sa spiskaangažovanih firmi od strane opštine. Kako piše uregistru Agencije za privredne registre, "Oko gard"je počela sa radom 2006. a ugašena je polovinom2012. godine. Po onome što se moglo saznati, izaosnivanja ove agencije ne stoje partije, ali je ona sa-

EUREKA: Biljana Kikić, nekadašnja odbornicaradikala, danas u SNS-u

Obezbeđivanje Biblioteke najskupljeZa dve i po godine, od polovine 2011. do kraja

2013. godine, za "fizičko i protivpožarno obezbeđenje"zgrade Narodne biblioteke "Jovan Popović" po-trošeno je preko 9,2 miliona dinara, odnosno skoro4 miliona godišnje.

2009

57.600

2008

47.300

2010

76.800

2011

165.700SABRANO: SC “Jezero”, Kurija, Biblioteka, Terra, Autoprevoz, Centar za stručno usavršavanje i Toplana


rađivala i sa radikalima i sa demokratama, zapo-šljavajući i pojedine članove ovih stranaka. U periodudok su oni na vlasti, podrazumeva se.

I Gašićeva firma je dobijala posao i od radikala iod demokrata, i po izloženim ciframa, njegova Agen-cija "S@W" imala je najviše posla u periodu od2008. do 2013. godine. Obezbeđivala je pored "Je-zera" i "Autoprevoz" (od sredine 2010. do kraja2012.) i Toplanu (od 2011. do 2013.). Do kada su na-stavili da obezbeđuju "Jezero" i "Toplanu" u 2014.godini, saznaćemo iz odgovora na naše pitanje, aliono što znamo je da je oktobra prošle godine Gašićpodneo zahtev APR-u za privremeni prekid radaAgencije "S@W".

Tokom vladavine DS-a među angažovanim fir-mama je i "Panonija bezbednost" iz Kikinde, kojuzastupa Smilja Komluški, osnovana u leto 2009.godine i aktivna do danas. Ovo privredno društvoobezbeđivalo je od 2010. do 2013. godine Centar zastručno usavršavanje, a angažovani radnici bili subliski upravo DS-u. Slično se može reći i za Agenciju"BRB Sekjuriti" (BRB Security), vlasnika MilanaBogdana, nekadašnjeg šefa kriminalističke policijeu Kikindi, osnovane takođe u leto 2009. godine.Ona je od aprila 2010. godine do kraja maja 2011.godine obezbeđivala Kuriju, a potom više nije an-gažovana ni u jednoj opštinskoj ustanovi, da bi bilaugašena i brisana iz registra APR-a u jesen 2013.godine.

A sada dolazimo i do firmi za koje se sumnja dasu bile direktan produkt partijskih mešetara i kojesu i izazvale mnoga pitanja u javnosti, pa i na koncu

Godišnjaizdvajanjaopštineza uslugeobezbeđi-vanja(u evrima)

Koliko su agencije zaradileAgencija "S@W" (Dušan Gašić)SC "Jezero" (2011-2013) 12.410.000JP Autoprevoz (2010-2012) 6.612.203JP Toplana (2011-2013) 3.510.988UKUPNO: 22.533.191"Sistem Šovljanski" NS (Miroslav Šovljanski)Narodni muzej (2012-2013) 4.413.477Narodna biblioteka (2012-2013) 5.642.630UKUPNO: 10.056.107"Panonija bezbednost" (Smilja Komluški)Centar za stručno usavršavanje (2010-2013) 7.390.233UKUPNO: 7.390.233Agencija "Viktorija" (Milica Ljepoja)Narodni muzej (2011-2012) 3.135.960Narodna biblioteka (2011-2012) 2.101.093UKUPNO: 5.237.053Agencija "BRB Sekjuriti" (M. Bogdan)Narodni muzej (2010-2011) 3.767.877UKUPNO: 3.767.877Agencija "Oko gard" (Ištvan Balaž)Narodni muzej (2008-2010) 1.892.252Atelje "Terra" (2009-2010) 876.424SC "Jezero" (2009-2010) 1.530.000JP Autoprevoz (2009) 260.000UKUPNO: 2.666.424Agencija "Marigold" (Roland Turi)Narodni muzej (2012) 783.990Narodna biblioteka (2012) 1.468.872UKUPNO: 2.252.862Agencija "Indžoj" (M. Cvijanović)Atelje "Terra" (2008-2009) 1.643.400UKUPNO: 1.643.400Agencija "Eureka" (Biljana Kikić)SC "Jezero" (2008-2009) 1.476.000UKUPNO: 1.476.000

2012

168.400

2013

139.500


odborničko pitanje Vladimira Pudara. U junu 2011.godine poslove obezbeđenja Kurije, u kojoj su smešteniNarodni muzej, Istorijski arhiv, Turistička organizacijai ADZNM "Gusle", od "BRB Sekjuriti" preuzima Agen-cija za pružanje poslovnih usluga "Viktorija"(Victoria), koju je mesec dana ranije osnovalaizvesna Milica Ljepoja. Javna tajna je bila da sufirmu vodili viđeniji omladinci Demokratske stranke,koji su i određivali ko će se zaposliti kao čuvar.Nedugo nakon Kurije, "Viktorija" počinje da obez-beđuje i zgradu Narodne biblioteke. Ova agencijafunkcioniše samo do aprila 2012. godine, kadase gasi, a dotle je zaradila 3,1 milion za "fizičko iprotivpožarno obezbeđenje" Muzeja i 2,1 milion zaisti posao u Biblioteci.

Kako nestaje "Viktorija",tako se pojavljuje nova agen-cija - "Marigold", sa sediš-tem u Banatskoj Topoli, aosnivač joj je krajem 2011.godine bio Roland Turi, uto vreme takođe omladinac

DS-a. Ona dobija poslove "fizičkog i protivpožarnogobezbeđenja" Kurije i Biblioteke tokom leta 2012. iprihoduje skoro 2,3 miliona. U septembru te godine"Marigold" biva ugašen i brisan iz registra.

Ove akrobatike jasno ukazuju da tu nisu bila čistaposla: za obezbeđivanje zgrada koje su pod zaštitomdržave i pohranjuju vredne zbirke i knjige (to se na-vodilo kao razlog za upošljavanje stalnog obezbe-đenja) angažovane su tek osnovane firme, kojimaje to bio prvi a, ispostaviće se, i zadnji posao?!

Nakon što je ugašen "Marigold", u septembru2012. u posao obezbeđenja ove dve ustanove ulaziZanatska radnja za fizičko-tehničko obezbeđenje"System Šovljanski" iz Novog Sada, koju je 2006.godine osnovao Miroslav Šovljanski, i po podacimaiz odgovora, angažovana je do kraja 2013. Zanimljivoje da je "Sistem Šovljanski" po dolasku u Kikindu,dobio i posao obezbeđenja Gerontološkog centra,pokrajinske ustanove kojom upravljaju demokrate.

Ovaj tekst će imati nastavak kada dobijemo od-govor iz opštine o utrošenom novcu u 2014. godini,a pokušaćemo da saznamo i koliko je sama Op-štinska uprava potrošila na obezbeđenje u proteklojdeceniji, kao i koliko je ukupno potrošeno na Poljo-čuvarsku službu prethodnih godina.

Stotine miliona za čuvanje zgrada republičkih institucija

NUNS-ov Centar za istraživačko novinarstvo Srbije(CINS), otkriva da je samo za čuvanje zgrada repu-bličkih institucija od 2010. do 2014. godine potrošenoviše od 4 miliona evra (preko 500 miliona dinara).Ovu sumu deli nekoliko kompanija koje su najjače uovom biznisu. Istraživanje CINS-a pokazuje da segrupa firmi koje obezbeđuju javne institucije periodičnomenja. Jedine dve kompanije koje se u posednjih 5godina nalaze u vrhu po broju sklopljenih ugovora sdržavom jesu međunarodne firme: G4S i Securitas.G4S je srpski ogranak britanske istoimene firme,jedne od najvećih svetskih FTO kompanija, a Securitasje najveća Švedska kompanija, koja je u poslovanje s

državom ušla kroz vlasništvo nad kompanijama Gor-don i Sistem FTO. Ostale kompanije su lokalnog vla-sništva i imale su uspone i padove u poslovnim od-nosima s državom ili su propale zbog finansijskihproblema, a često su vlasnici ovih firmi bliski političkimpartijama.

NAKRATKO U BIZNISU:Roland Turi, osnivačAgencije “Marigold”

0230 402 390

0230 402 391

www.rolomontdoo.com

063 104 29 39

[email protected]


Željko Bodrožić

Odlukom Vlade Srbije, sa mesta načelnikaSevernobanastkog upravnog okrugasmenjen je Vladimir Ilić, kadar Socijali-stičke partije Srbije, a namesto njega

imenovan je Nikola Lukač, istaknuti član Srpskenapredne stranke.

Ilić je postao načelnik pre pet godina, kada je podogovoru tadašnjih vladajućih partija - Demokratskestranke i SPS-a - Severnobanatski okrug pripaosocijalistima. Demokrate su tako sklonile sa mestaprvog čoveka okruga svog dugogodišnjeg predsednikaBranislava Bajića, koji je nakon sukoba u Opštinskomodboru izgubio stranačke izbore od Sava Dobranićai potom lagano eliminisan sa svih funkcija.

Pre četiri meseca, Ilić je nakon konkursa dobionovi načelnički mandat, iako se već tada govoriloda su se Lukač i naprednjaci ozbiljno namerili dapreuzmu ovu funkciju. To se i desilo četiri mesecakasnije, a zanimljivo je da je Ilić za smenu saznao izSlužbenog glasnika, koji objavljuje odluke VladeSrbije.

Mediji pod kontrolom naprednjaka pišu da je Ilićsmenjen "jer nije nanajbolji način obavljaofunkciju", odnosno daje "zanemarujući na-čelnički posao, previševremena trošio na dru-ge aktivnosti".

Novi načelnik je rođenu Kikindi 1974. godine,dugo godina se bavioprivatnim biznisom i vo-dio je firmu "Lucky

Computers", koja se bavila prodajom i servisomračunarske opreme, a bio je i aktivan vaterpolistakikindskog ŽAK-a. Naprednjački mediji navode daposeduje fakultetsku diplomu, koja je neophodnada bi se obavljao posao načelnika okruga, ali ne na-vode koji je fakultet i kada Lukač završio.

U vreme dok su radikali vodili opštinu bio je za-poslen u Sportskom centru "Jezero" na poslovima"saradnika za marketing". Nakon smene vlasti,Sekretarijat za društvene delatnosti ustanovio jeda je Lukač primao platu na osnovu koeficijenta zaVII stepen na osnovu diplome "American Inter-Continental University" sa zvanjem "bachelorof business administration marketing", ali mu jeu radničkoj knjižici bila upisana samo srednja škola,jer "američku diplomu" nije mogao da nostrifikuje.

U politici je Lukač aktivan u poslednjih 15 godina,bio je godinama jedan od najžešćih Šešeljevih ra-dikala u Kikindi, sledio je nacionalističku ideologijui isticao se u pronalaženju i prozivanju "izdajnika" i"srbomrzaca". Isticao se, između ostalog, kao jedanod najvatrenijih poštovalaca lika i dela ZvezdanaJovanovića - Zvekija, koji je osuđen zbog ubistvapremijera Zorana Đinđića.

Nakon rascepa u SRS-u 2008. godine, prikloniose novoj stranci Tomislava Nikolića i AleksandraVučića, i postao naprednjak. Od 2012. do nedavnoradio je u Rusiji, da bi se pre nekoliko meseci vratiou Kikindu i ubrzo je voljom nove opštinske vlasti po-stavljen na mesto predsednika Sportskog savezaKikinde. Kao i drugi bivši radikali, promenio je po-slednjih godina vokabular i sada je za evropske in-tegracije i miran suživot na Balkanu, što je za pohvalu,a vreme će pokazati kako će odgovoriti zadacimakoje nameće funkcija načelnika Severnobanatskogokruga.

Smena na čelu Severnobanatskog upravnog okruga

Naprednjak Nikola Lukačumesto socijaliste Vlade Ilića


Ne možemo biti zadovoljni postignu-

tim i trenutnim stanjem, a mislim i da

u radu lokalne vlasti nedostaje više

transparentnosti. SNS je kao vodeći

partner preuzeo potpunu odgovor -

nost, a besmislenost slobodnog

mandata u političkom sistemu je

omogućilo da u lokalnom parlamentu

većinu daju preletači koji su zabora-

vili otkud oni u parlamentu i kuda će

kad sve prođe

Razgovarao: Željko Bodrožić

KIKINDSKE: Nedavno ste, po konkursu, re-izabrani za načelnika Okruga, a prošle nedeljeste na sednici Vlade smenjeni?! Očekivali stesmenu ili Vas je iznenadila ta odluka Vlade?

VLADIMIR ILIĆ: Očekivana je odluka, mada nisamznao kada će doći na dnevni red Vlade Srbije. Predva meseca sam rukovodstvu stranke rekao da želimda napustim ovaj položaj zbog mojih drugačijih pro-fesionalnih planova.

Kako komentarišete imenovanje naprednjakaLukača za naslednika na mestu načelnika?

- Nadam se da je, u skladu sa proklamovanomkadrovskom politikom Vlade, kao i političkim pro-

Vladimir Ilić (SPS)

I SPS ima aktivnu ulogu u procesu reformejavnog sektora

AKTUELNO PETAK, 27. mart 2015.24gramom vodeće političke snage, a to je Srpska na-predna stranka, odabran najbolji mogući kandidatkoji može svojom strukom i iskustvom da odgovorisvim zadacima. O Nikoli Lukaču imam veoma povoljnolično mišljenje.

Nakon smena direktora javnih preduzeća kojisu na ta mesta došli na predlog SPS-a, usledilaje i Vaša smena, pa se već pronose glasovi pogradu da su naprednjaci odlučili da vašu partijuu potpunosti marginalizuju. Da li ste razgovaralio tome na sastancima Opštinskog odbora i imateli kakav odgovor koalicionom partneru?

- Apsolutno se ne radi o marginalizaciji socijalista.Proces velike reorganizacije javnog sektora je tekzapočeo i mi imamo u svemu aktivnu ulogu. Sače-kajmo koji mesec pa će se tek tada videti efekat kojipokušavamo da ostvarimo. Za razliku od mnogih, uSPS-u se ništa ne događa mimo partijskih organa.

Prošlo je godinu i po dana otkako je prekom-ponovana vlast u Kikindi, zahvaljujući i odluciodbornika SPS-a da promene koalicionog part-nera. Kako ocenjujete rad lokalne vlasti otkakoje predvode naprednjaci, a i ulogu SPS-a u njoj?

- Naravno da ne možemo biti zadovoljni posti-gnutim i trenutnim stanjem, a mislim i da u radu lo-

kalne vlasti nedostajeviše transparentnosti.SNS je kao vodećipartner preuzeo pot-punu odgovornost, abesmislenost slobod-nog mandata u poli-tičkom sistemu je

omogućilo da u lokalnom parlamentu većinu dajupreletači koji su zaboravili otkud oni u parlamentu ikuda će kad sve prođe. Radujemo se skorašnjim lo-kalnim izborima i novom definisanju političkih pozicija.Tada će se otvorenije i konkretnije polemisati o naj-važnijim pitanjima i kroz demokratske institucijetražiti najoptimalnija rešenja. Inače, socijalisti su ureorganizaciju javnog sektora uneli jedno od najboljihpreduzeća u Kikindi, JKP "6. oktobar". Stambenaagencija OSA je nosilac jedne od malobrojnih inve-sticija koje se finansiraju u značajnom delu iz sredstavamimo opštinskog budžeta. Autoprevoz je došao izbezizlazne situacije u poziciju da se može planiratibudućnost tog preduzeća. I ostali kadrovi su nasvojim pozicijama sigurno ostvarivali svoje zadatkei opravdali poverenje.

Kako komentarišete odluku o formiranju jed-nog, velikog javnog preduzeća, i gašenju pet po-stojećih, kao i otpuštanje preko stotinu zapo-slenih iz opštinskog javnog sektora?

- Možda bi svima više prijalo da vidimo ponekukalkulaciju za donošenje odluka. Kakve ćemo ubudućeimati komunalne usluge i po kojoj ceni?! Kakva jesudbina stotinu ljudi koji ostaju bez posla?! Kolikesu predviđene otpremnine? Kikindi ne treba najboljejavno komunalno preduzeće u Srbiji, već onakvopreduzeće koje u skladu sa našim mogućnostimamože da nam pruži najoptimalnije usluge. U Kikindisrećem brojne mlade ljude, vrlo obrazovane i spremneda se uhvate u koštac sa najsloženijim zadacima ine mogu i neću da prihvatim da niko nije sposobanda radi uspešno u ovim vremenima. Mnogi mogu,ali ih ne vidimo jer su reflektori usmereni na članovestranaka i one koji odlično slušaju. A trebaju namhrabri i obrazovani buntovnici koji mogu nabolje damenjaju i sebe i svet oko nas. Kad bi njih otkrili i daliim šansu, nestao bi ovaj pesimizam, defetizam iamaterizam.

”Pre dva meseca sam rukovodstvu

stranke rekao da želim da napu-

stim ovaj položaj zbog mojih dru-

gačijih profesionalnih planova

”U Kikindi srećem brojne mlade

ljude, vrlo obrazovane i spremne

da se uhvate u koštac sa

najsloženijim zadacima i ne

mogu i neću da prihvatim da niko

nije sposoban da radi uspešno u

ovim vremenima


Dvomesečni radovi na rekonstrukcijiNarodnog pozorišta okončani su pro-šle nedelje, a prvi su prošle srede uobnovljenoj sali nastupili glumci Beo-gradskog dramskog pozorišta sapredstavom "Eling". Ovo su bili prviradovi u kikindskom pozorištu od 1994.godine, kada je sala poslednji putokrečena, a poslednja ozbiljnija adap-tacija rađena je 1979.

No, iako su u pojedinim medijimaradovi nazvani "temeljnim" i "kom-pletnim", oni su ipak delimični, jersu uređeni zidovi i plafon sale i zame-njena su sedišta, i to ne novim stoli-

cama, već polovnim, kupljenim prošlegodine od zrenjaninskog bioskopa. Urekonstrukciju je lokalna samoupravauložila 3,5 miliona dinara, dok jesamo Pozorište obezbedilo donacijuod fabrike "Banini" od 470 hiljadadinara za kupovinu sedišta, kao i 30hiljada dinara sopstvenih sredstavaza protivpožarni etison.

Sve je to za pohvalu, ali pitanje jezašto lokalna vlast nije izdvojila jošnekoliko miliona dinara, kada se većušlo u radove, i zaista temeljno rekon-stuisala pozorišnu salu? Radi se o jed-nom od najznačajnih objekata u gradu,i zaista je pomalo neukusno da se "te-meljito obnavlja" prepariranim polo-vnim stolicama.

Predsednik opštine Pavle Markov(SNS) rekao je da će lokalna samou-prava i ubuduće pružati konkretnu po-moć i podršku Narodnom pozorištu inajavio radove na izgradnji novog foajeai platoa, pa ostaje nada da će uz te ra-dove biti obnovljena i scena i garderoba,kao i spoljna fasada.

(Ž. B.)

I posle 18 godinanajbolje pizze

u gradu!

0600 439 433

439 433

Obnovljena sala Narodnog pozorišta

Second hand teatar

OpstanakPredsednik Markov je prilikom obi-

laska obnovljene sale pohvalio dosa-dašnji rad direktora Narodnog pozorištaBraneta Marijanovića (SPS), iako sespekulisalo da mu je spremljena smenakao i većini socijalista (Karać, Kresoja,Ilić...), a nekoliko dana kasnije Skupštinaopštine potvrdila je novi mandat do-sadašnjem direktoru.

RAZGLEDANJE: Pavle Markov, StanislavaHrnjak i Brane Marijanović na sceni NP

DRUŠTVO PETAK, 27. mart 2015.26

BEČEJSKE DEMOKRATE su na 12-godišnjicuatentata na Zorana Đinđića, premijera i predsednikaDS-a, naručile od nadležne crkve službu za upokojenjeumrlog, takozvani parastos. Dakle, osim da poslušajunekoliko jektenija i počaste se porcijom koljiva, ništaiole pametnije nisu uspele da smisle tim povodom.

Iako mi nije poznat teološki smisao parastosanakon 12 godina od čovekove smrti, u čitavoj stvariipak najviše intrigira ideja Demokratske stranke (nai-me, parastosi Đinđiću služe se širom Srbije!) da setakav jedan intiman verski čin shvati kao značajan idruštveno relevantan događaj, te da se na isti pozovumediji. Jer, šta uopšte znači kada opštinski odborjedne političke partije naruči parastos, štaviše, kadapri tom pozove novinare da sve to isprate? – Osim,naravno, banalnog razloga da pokaže javnosti kakomari za pokojnikovo zbrinjavanje tj. siguran prihvatna onom svetu.

MOŽDA IPAK ima nekog dubljeg političkog(be)smisla u svemu tome, nehotice otkrivenog. Nai-me, kada se postavi pitanje ko je danas istinski na-stavljač Đinđićeve vizije, ako se naravno zanemarisitnopolitička ostavinska rasprava među strankama(u maniru „a to je kao pravi Pantelijin testament?!“),postaje jasno da nastavljača de facto nema! Tomeponajbolje svedoče neke izjave Aleksandra Vučićakojima se i sam kandiduje za duhovnog sina Đinđi-ćevog. A to je ovaj mogao, odnosno imao smelosti(i obraza!) da učini jedino usled neuverljivih refor-matora tj. neubedljivih đinđićevaca u drugim stran-kama na političkoj sceni.

RAZMIRICE NAD POKOJNIKOVIM odrom, a po-sebno Vučićeva kandidatura, ukazuju takođe i na

činjenicu da nije sasvim jasno šta uopšte znači Đin-đićeva vizija. Jer, Đinđić je naprosto bio pragmatik upolitici, odlučan da brzo i efikasno integriše Srbiju uEvropu. A tu viziju – ako se tako nešto uopšte moženazvati vizijom, a ne naprosto zainteresovanošćuda se društveno-politička stvarnost shvati, da seproblemi prepoznaju i reše – niko više ne čuva. –Osim u ćivotu! Naime, Đinđić je danas balzamovan,izložen našim rezigniranim i konzervativnim pogle-dima, ali je politički nem i nepokretan – upravomrtav! U tome je smisao aktuelne romantizacije,mistifikacije, upravo mita o Đinđiću – tek kada seohladio i postao bezopasan, Srbija je stala iza njega.Setimo se samo megalomanskog sprovoda sa sto-tinama hiljada ljudi koji su najednom stali da strižusvoju kosu i posipaju se pepelom.

ISTO TAKO, treba reći da Đinđić nije bio prvi de-mokratski izabrani premijer. Naime, ovom u javnostiustaljenom formulacijom zapravo se obezbeđujealibi za sva sranja koja je tokom devedesetih godinanaš narod, osim lično, napravio sebi i drugima prekosvojih predstavnika – isprva izabranih demokratski(ili, makar, ne manje demokratski nego što se birajuovi danas, sa lanč-paketima, ulaznicama za Exit,

Vizija u ćivotu ili kako upokojiti

vampiraPiše: Ivan Kovač

KAKOVAMDRAGO

58.

Umesto da ga poput vampira – jer,

nažalost, Đinđićevo reformatorstvo

za nas danas uistinu predstavlja

bauka iz mraka – puste među ljude,

da ih prodrma, prene, pa i prestravi,

njega, naprotiv, upokojavaju

DRUŠTVOkikindske 27

odnosno kovertama sa jednom ili dve crvene u za-menu za glas), a potom, istina, sve manje demo-kratski, dok režim napokon nije ogrezao u otvorenidržavni terorizam. Narod je naprosto hteo Miloševića,slobodno i većinski, te stoga upravo njemu i njegovojkliki pripada laskavo zvanje prvih demokratski iza-branih vlastodržaca. Za Đinđića se, doduše, možereći da je prvi pametno izabran premijer!

BESMISLENIM PARASTOSIMA Đinđiću Demo-kratska stranka pokazuje zašto je ne samo i daljegrogirani bokser, već, pre svega, zašto je uopšte no-kautirana. Međutim, pitanje Đinđićeve „vizije“, zapravopreuzimanja političke odgovornosti i aktivizma, pro-blem je čitave naše konzervativne političke scene i,uopšte, našeg društva nespremnog za reforme.Đinđić je, dakle, upokojen, ne samo u bečejskoj pra-voslavnoj crkvi u prisustvu članova DS-a, nego i učitavom društvu. Umesto da ga poput vampira –jer, nažalost, Đinđićevo reformatorstvo za nas danasuistinu predstavlja bauka iz mraka – puste međuljude, da ih prodrma, prene, pa i prestravi, njega, na-protiv, upokojavaju.

NARAVNO, pokoj mu duši, ali neka dobri bog,ako ga ima, podari nemir i nespokoj njegovom duhumeđu nama!

Besmislenim parastosima DS

pokazuje zašto je ne samo i dalje

grogirani bokser, već, pre svega,

zašto je uopšte nokautirana

ZORAN ĐINĐIĆ (1950 - 2003):Predsednik Demokratske stranke (1994 - 2003) i premijer Srbije (2001 - 2003)


Takvi kakvi smo, ima nas svuda

Vekovima su ljudi sa Balkana odlazali u potraziza boljim i mirnijim životom. Ratovi devedesetihsu ubrzali emigrantski talas, koji se ne stišava dodanas. Statistički podaci pokazuju poraznu popu-lacionu sliku u balkanskim (i u istočnoevropskim)zemljama, izazvanu em negativnom stopom prira-štaja, em iseljavanjem.

Na dobitku su bogate zemlje. Većina balkanskeemigracije je relativno dobro obrazovana i u uređenimsistemima naši ljudi pokažu i zavidnu vrednoću. Ka-ko se permanentno podiže letvica poslova kojebogati zapadnjaci smatraju nedostojnim svog statusa,ukazuje se prostor za naše. Dobar primer je ple-meniti posao medicinskih sestara. Sve manje za-padnih devojaka se odlučuje za taj posao, pa medi-cinske sestre sa naših prostora vrlo brzo nađu posaou bolnicama i staračkim domovima zapadnih gradova.Sada su otvorena vrata i za lekare. Čak je i Slovenija,koja se jedina od naših bivših republika zakačila navreme za evropski voz, postala Meka za medicinskeradnike iz Srbije, Bosne i Makedonije.

I sport je dobar primer. Mnoge reprezentacije usvojim sastavima imaju po nekog našeg. Australijaje devedesetih imala čak desetak igrača sa prostorabivše SFRJ, najviše Makedonaca, Hrvata i Srba.Najveća zvezda Švedske je Zlatan Ibrahimović.Za Nemačku, jednu od vodećih fudblaskih nacija,na Svetskom prvenstvu 2010. godine nastupao jeMarko Marin, Srbin iz Bosne. Kuriozitet je da jejedinu utakmicu odigrao protiv reprezentacije Srbije.U timu Austrije uvek ima neko naš. Posebna pričaje Švajcarska na poslednjem Svetskom prvenstvuu Brazilu. Za najbogatiju zemlju Evrope igralo je ne-koliko Albanaca, jedan Bošnjak i jedan Hrvat. Poz-nata kao zemlja u kojoj je emigrantima potrebnadecenija za sticanje državljanstva, to pravilo kršikada su u pitanju talentovani sportisti iz bilo kojezemlje, koji ekspresno dobiju državljanstvo alpskograja. Porodica Ane Ivanović je odolela ponudi, štoje redak slučaj.

Ima i obnutih primera. Ponekad deca emigranata,odaberu zemlju svojih predaka kao tim za koji ćenastupati. Neven Subotić je odabrao Srbiju, u kojojnikada nije bio, iako je mogao da igra čak za nekolikozemalja (između ostalih i za SAD). Doduše, od pret-hodnih selektora nije dočekan na pravi način, pasada odbija da nastupa, no nije jedini. Josip Šimunić,hrvatski reprezentativac koji je postao poznat pouzvikivanju ustaškog pozdrava na utakmici u Zagrebu,koji ga je koštao neodlaska na svetsko prvenstvo,rođeni je Australijanac. Međutim, ipak je više našihu drugim zemljama.

Šta da vam kažem? Nije nemoguće da u bliskojbudućnosti u meču između neke od zapadnih zemaljai Srbije, u ovoj prvoj svi budu sa prezimenom koje sezavršava na "ić", a da za nas nastupe momci izafričkih i arapskih zemalja koji svakodnevno bežeod zuluma u svojim zemljama.

Piše: Branko Ljuboja

TAKVIKAKVISMO

Naši

DRUŠTVOkikindske 29

Priredio: Željko Bodrožić

Danas se o Jugoslaviji priča uglavnom usuperlativima, što i ne čudi, jer nam oddevedesetih manje više očajno ide, pase zaboravljaju mnoge muke i neprilikekoje su pratile život u socijalističkoj fe-

deraciji, naročito u ekonomskom smislu posle smrtiJosipa Broza Tita, prenebegavaju se činjenice daje manjkalo slobodne reči i misli, da se nametalajedna ideologija... a pamti se (i često preuveličava)sve ono dobro, a bilo je toga - bolje školstvo, boljezdravstvo, umetnost i sport na svetskom nivou, ro-kenrol takođe, mnogo više etike i morala, a dalekomanje kriminala i prevara, bezbedniji i bezbrižnijiživot, mnogo više posla za sve...

U Livnici železa i tempera planirali su

da u toj 1985. godini drugim zemlja -

ma, od Amerike do Kine, prodaju

svo je proizvode u vrednosti od oko 60

miliona dolara, najviše Opelu u

Nemačkoj, a to je predstavljalo 70

odsto ukupne godišnje proizvodnje

u kikindskom industrijskom gigantu

- U fabrici "Toza Marković" bilo je

zaposleno 2.278 radnika

- Krenulo se u realizaciju izgradnje

gasne mreže sa 6.000 priključaka za

domaćinstva

Vremeplov: Kako se živelo pre tačno 30 godina

Kriza, ali ni izbliza kao danas


Pre tačno 30 godina Jugoslavija je bila u krizi,političkoj i ekonomskoj, čoveka koji je stvorio tudržavu nije bilo već pet godina i sa ove distancejasnije se vide mnoge naznake raspada sistema:inflacija se zahuktavala (izdate je nova novčanicaod 5.000 dinara, prva sa Titovim likom u istorijiSFRJ), nacionalizam je sve više zaokupljao glaveljudi, rigidni komunisti su “izgonili veštice”... Ali, sdruge strane, bilo je uspešnih firmi, putovalo se podržavi i inostranstvu, osvajala se sloboda govora,išlo se na koncerte i velike utakmice, Kusturica jeosvojio Zlatnu palmu, imali smo svoj "Live Aid"(YU rock misija), Slobodan Kačar je bio profi-prvaksveta, Boba Živojinović je pobedio Mekenroa, Me-taloplastika iz Šapca je bila najbolji rukometniklub na planeti...

A evo kako je bilo u Kikindi pre tačno 30 godina.Svi su jedva dočekali martovske dane 1985. i dolazakproleća, jer je početak godine obeležilo izuzetnohladno vreme i obilan sneg, što je umnogome otežaloživot. Kikinda je nekoliko dana u januaru bila naj-hladniji grad u Jugoslaviji, a zabeležena je rekordnoniska temperatura od 22,4 stepena ispod nule.

Proleće se čekalo s nestrpljenjem i zbog ekonomskekrize koja je mučila Kikinđane u to vreme (valjda odtada više nikada nismo ni izašli iz krize, osim onihgodinu, dve za vreme vlasti Ante Markovića), izprostog razloga što se besparica lakše podnosi kadotopli i prestanu izdaci za grejanje. Kako piše "Ko-muna", svi pokazatelji su govorili o smanjenju in-dustrijske proizvodnje i lošijem životnom standardu,a vladajući Savez komunista tražio je razloge u

mnogo čemu, pa i u sopstvenim greškama.Slušajući današnje vlasti, a i one prošle u ovomvišepartijskom i demokratskom društvu, prei-spitivanje komunista iz onog vremena delujenadrealno, naročito kad se tadašnji ekonomskipodaci uporede sa današnjim.

Naprimer, u Livnici železa i tempera pla-nirali su da u toj 1985. godini drugim zemljama, odAmerike do Kine, prodaju svoje proizvode u vrednostiod oko 60 miliona dolara - u zapadne zemlje (tzv.konvertibilno tržište) 42 miliona, a u komunističke,pre svih SSSR (klirinško) 18 miliona. To je predstavljalo70 odsto ukupne godišnje proizvodnje u kikindskomgigantu. Gro izvoza Livnice ostvarivao se kroz saradnjusa Opelom, i plasmanom odlivaka u Zapadnu Ne-mačku, a zarađivalo se u inostranstvu i prodajomalatnih mašina, specijalnih brusilica, cevnih spojni-ca… u Sovjetski Savez, Čehoslovačku, SAD, Alžiri Iran. Livničari su 1984. godinu završili sa manjimprihodom od planiranog, jer je štrajk radnika u Opeluna izvesno vreme zakočio proizvodnju a samim tim

Live Aid & YU rock misijaI Kikinda se uključila u plane-

tarnu akciju pomoći gladnima uAfrici, koju je pokrenuo britanskimuzičar Bob Geldof. "Komuna"beleži da na račun Opštinske organizacije Crvenogkrsta stižu uplate od pojedinaca i radnih organizacija,pa se tako ističu Interna banka LŽTK, SIZ za obra-zovanje i vaspitanje, Osnovna škola "GrigorijePopov" iz Ruskog Sela...

Profesionalizacija OFK KikindeMart svake godine označava i početak drugog

dela fudbalskih prvenstava, pa se tako i OFK Ki -kinda spremala za prolećni start. Na klupskoj kon-ferenciji (skupštini), predsednik Dragoljub Maksićporučio je da je Kikindi potreban drugoligaš i da semora izboriti opstanak u Drugoj ligi - Zapad. Nakonprvog dela OFK Kikinda je osvojila samo 13 bodovai bila pri dnu tabele, a da bi se ostalo u saveznomrangu takmičenja moralo se u prolećnih 17 utakmicaosvojiti oko 20 bodova. Delegati konferencije složili

su se da klub treba još više profe-sionalizovati i da je za normalnofunkcionisanje svih selekcija u 1985.godini potrebno 50 miliona di-nara (oko 650.000 dojč-maraka).Usporedbe radi, OFK Kikinda je uprošloj, 2014. godini, imala bu-džet od 20.000 evra.

U prvom kolu prolećnog dela pr-venstva OFK Kikinda je pobedila na

DRUŠTVOkikindske 31smanjio potrebe za delovima iz Kikinde, i umestoplaniranih 55 miliona maraka, izvoz je ostvaren uiznosu od 39,7 miliona. To je uslovilo i da Livnicauveze hiljadu Opelovih automobila manje.

U fabrici "Toza Marković" bilo je zaposleno umartu 1985. godine 2.278 radnika, koji su imaliprosečnu platu oko 24.000 dinara, što je bilo pocrnom kursu oko 350 nemačkih maraka, što jemnogo vrednije nego današnjih 200 evra kolikozaradi većina od 600 zaposlenih. Inženjeri su pre 30godina u "Tozi" zarađivali oko 700 maraka, a bašse u martu delio i regres za godišnji odmor koji je iz-nosio oko 150 maraka.

U gradu je krenulo izjašnjavanje o gasifikaciji.Planirana je izgradnja gasne mreže, vredne preko1,1 milijarde dinara (skoro 20 miliona dojč-maraka),sa 6.000 priključaka za domaćinstva. Po planutadašnjih vlasti potrošači (građani) pokrili bi 37odsto investicije, Naftagas bi učestvovao sa 27odsto sredstava, a radne organizacije (preduzeća)sa 36 odsto.

U Opštoj bolnici otvoren je pri Internom odeljenjuCentar za dijalizu, sedmi po redu u Vojvodini.Uloženo je u rekonstrukciju i opremanje oko 20 mi-liona dinara (280 hiljada maraka), a investitori subili SIZ za zdravstvo i kikindske firme "Naftagas -Severni Banat", Livnica, Hemik, IPP "Banat" iKikinda-gas, kao i sama Bolnica sa 4 miliona sop-stvenih sredstava. Kupljeni su aparati za dijalizu izNemačke, a veći deo radova izveo je kikindski"Elektron". Po rečima direktora dr Milovoja Tatićai rukovodioca Centra dr Branislava Dragoljića, novabolnička jedinica moći će dnevno od opsluži 16 bo-lesnika, a radiće tri lekara, pet sestara i tri spremačice.Na evidenciji Bolnice u tom trenutku bilo je 10 paci-jenata kojima je dijaliza bila preko potrebna i dotada su na lečenje putovali u Zrenjanin.

Osnovna banka Kikinda pohvalila se u "Komuni"uspešnim radom u 1984. godini, te je i pored krizeostvarila prihode od 1,8 milijardi dinara, a čist dohodakje iznosio preko 380 miliona. Po bilansnom stanjui depozitu kikindska banka je bila svrstana na 58.

Gradskom stadionu Crvenku sa 2:0 i uspešno kre-nula u borbu za opstanak, koji će na kraju, na jedvitejade, i izboriti. Te sezone za kikindskog drugoligaša

nastupali su Popović, Rosić, Zec, Pantelić, Nikolić,Milanović, Cvijan, Zečević, Lukač, Hun, Radišić...a šef stručnog štaba je bio Boris Marović.

OFK Kikinda,jesen 1985.godine, nagostovanju u Prijedoru(0:2):Popović, Ćulibrk, Kara-nović, Rosić,Cvijan, Zeče-vić (stoje), Nikolić, Kova-čević, Milano-vić, Hun iBursać (čuče)

AKTUELNO PETAK, 27. mart 2015.32mesto od 610 banaka u SFRJ.

A da je kriza ipak drmala, pokazuju i podaci Elek-trovojvodine, kojoj su potrošači u kikindskoj opštiniza utrošenu struju dugovali preko 120 milionadinara. U ovom preduzeću su otkrili da oko 6 hiljadadomaćinstava neredovno izmiruje svoje obaveze.

U kikindskim prodavnicama tih meseci nije bilo uponudi kolor televizora, ali su prodavci iz "Robnekuće Beograd" i "Angroprometovih" radnji naja -vljivali skori dolazak aparata iz slovenačkog "Go-renja", EI Niša i zagrebačkog RIZ-a i to po cenamaod 140 do 170 hiljada dinara (televizor sa daljinskimupravljačem bio je skuplji za 10 hiljada). I dok su sečekali televizori u boji, moglo se pazariti crno-beli, ito po ceni od 31 do 34 hiljade dinara.

A tih godina u Kikindi, a i drugde, nije manjkalokulture, naprotiv, u gradu a i svim selima kulturno-umetnička društva su imala po nekoliko sekcija, očemu svedoče i izveštaji sa Opštinske smotre dram-skog stvaralaštva. Neprikosnoveni u konkurencijiamaterskih pozorišta bili su glumci i reditelji Na-rodnog pozorišta, koje je već bilo na korak od pro-fesionalnog statusa, pa su njihove dve predstave("Policajci" Slavomira Mrožeka, u režiji LjuboslavaMajere, i "Ranjeni orao" od Mir-Jam, u režiji VelimiraMitrovića) pokupile nagrade, ali pohvale nisu mimoišle

ni dramsku sekciju Omladinskog kulturno-umet-ničkog društva "Petar Kočić" iz Novih Kozaraca,koja je izvela komad Ežena Joneskua "Ćelava pe-vačica", u režiji Dragana Ostojića, danas prvakakikindskog pozorišnog ansambla. On je i tumačiojednu od uloga, a pored njega žiri smotre je pohvalioi ispoljeni glumački dar Borislava Plavšića, kojegće lokalna javnost deceniju kasnije upoznati podnadimkom Žabac i u sasvim drugom izdanju, kojezalazi s onu stranu zakona.

Danas više nema opštinskih smotri amaterskihpozorišnih trupa, jer su kao i rokenrol bendovi, foto iliterarne sekcije, iščezli iz seoskih KUD-ova, koji danasokupljaju samo folkloraše i etno-trupe (nije ni ugradu mnogo bolje). Nekada su mladi, čak i poselima, postavljali komade teatra apsurda, istraživalii širili vidike, okupljali se oko plemenitih stvari, adanas nam je sam život po mnogo čemu apsurdan istoga ne čudi što umetnost malo koga zanima i štose omladina okuplja oko huliganskih grupa i trupa, ine može da "dobaci" ni do Nušića i Sterije, a kamolida zna ko je Jonesku. Zato danas i ima toliko senti-mentalnih podsećanja na Titovu Jugoslaviju, na go-dine i decenije u kojima nije manjkalo krize i problema,ali se živelo mnogo dostojanstvenije i bezbrižnije. Iovaj tekst ide tome u prilog.

Vaš partner

Besplatno pomažemo u osnivanjuSkupština stanara

Pružamo usluge profesionalnog predsednika Skupštine stanara

Nudimo kvalitetne usluge održavanjastambenih zgrada

Pozovite 063 609 628 www.newhomeproject.rswww.newhomeproject.rs

[email protected]

KULTURA PETAK, 27. mart 2015.34

Najbolje priče Severnog bunkera (1999

Stefano Beni

DRUŽINA NEBESKIH DUHOVA

(odlomak iz istoimenog romana)

Reka Novara prolazi Beneškom nizijom i opkoljavatromo kao sit komarac, istočnu periferiju grada. Umutnoj i hemijom izranavljenoj vodi i dalje se moženaći poneki prastari primerak mrene ili klena. Zbogtoga su te večeri, na okuci koju reka opisuje duž sta-račkih bašti, neki penzioneri, puni vere, zabacili udice.Među njima beše i Mario Zanketa, nacionalni šampionu pecanju na muvu iz pedesetih godina, izumiteljveštačke muve za brze tokove i vrludavog zabačajaprozvanog "zanketa" ili "zanket". Nakon tog sretnogperioda, šampion je sada živeo bedno, prehranjujućIse tako što je hvatao klenove, akvarelisao ih i ondaprodavao kao pastrmke duginih boja.

Poneko bi se i upecao, a Zanketa je smišljao novibiznis. Hteo je da velikog šarana, pomažući se kistomi protezom ražnja, proda kao sabljarku. Glad mućkaglavom. Ali, u reci više nije bilo šarana i nakon trisata beskorisnog čekanja, Zanketa zaspa. I (možda)usni.

Usni kako niz reku napreduje piroga s pet crnihdečaka što veslaju i lavom koji krmani repom.

"Izvinite, gospodine," reče crnče, "jesmo li na putuza Banesu?"

"Praktički ste na cilju," reče Zanketa, "iza one kri-vine, reka se sužava i ide tik uz zaobilaznicu. Pristanite

na bilo kom mestu i za pola sata ste u centru gra-da."

"Tražimo most fantomskog autoputa…""Onda morate nastaviti udesno i na trećoj, odnosno

četvrtoj krivini, naići ćete na branu odakle možeteda vidite most."

"Hvala. Kako ide pecanje?""Loše. Reka je pravo smetljište.""Dođite kod nas na pecanje… ostala je još poneka

ribica."

Stefano Beni (Stefano Benni) - italijanski pisacsrednje generacije. Zbog beskompromisne satirično-sti svojih dela naročito omiljen kod mladjeg dela ita-lijanskih čitalaca. Objavio je nekoliko zbirki poezije ipriča, trinaest romana, a autor je i dramskih tekstovakoja sa velikim uspehom tumače najpoznatiji itali-janski glumci. Na srpski je do sada prevedena Benije-va knjiga Il bar sotto il mare (Kafić na dnu mora),kao i nekoliko odlomaka iz romana. Beni živi u Bolo-nji, a roman Spiriti (Duhovi) je, između ostalima, po-svetio dvojici na-ših zemljaka sakojima se, u vre-me bombardova-nja, dopisivao pu-tem elektronskepošte.

KULTURAkikindske 35

9 - 2013) / 17 UREĐUJE:

Srđan V. Tešin

Numere sa ovih izdanja možete slušati u emisiji KOZMIC BLUESkoja se emituje na talasima Radio Kikinde (93.3 FM) svakog ponedeljka od 19 do 21 sat. Autor: Aleksandar Šomođi>> www.radiokikinda.rs >> ww.kozmicbluesemisija.blogspot.com

::: lp cd dld :::Furiozni beogradski ga-ražni trio već nekoliko go-dina unazad važi zaklupsku koncertnu atrak-ciju u regionu. Deo energijesa njihovih uzbudljivihkoncerata uspeli su da pre-nesu i na njihov dugoočeki-vani debi album koji sadržiosam numera i čije se vi-nilno izdanje očekuje naleto.

STRAIGHT MICKEY

AND THE BOYZStraight Mickey and

the Boyz (Odličan hrčak)

Matthew E. White je32-godišnji američkirock/soul muzičar iz Virdži-nije koji je debitovao 2012.godine sa pločom koja jeodlično ocenjena kod kri-tike s obe strane Atlantika.Tri godine kasnije prednama je nastavak te pločesa kojom White dokazujeda je jedan od vodećih mu-zičara mlađe generacije.

MATTHEW E. WHITEFresh Blood(Domino)

Reizdanje nedelje: Uprvoj polovini 80-ih go-dina, karijera škotskogbenda kretala se uzlaznomputanjom. Njihov šesti stu-dijski album iz 1984. go-dine predstavljao jekomercijalni proboj i izla-zak na stadione širomsveta. Luksuzno reizdanjesadrži 4 CD-a i jedan DVDsa mnoštvom rariteta.

SIMPLE MINDSSparkle in the Rain

[super deluxe edition](UMG)

"Odakle dolazite?""Mi smo zairski Crveni lavovi i pobedili smo na

afričkom prvenstvu.""Ribolovačkom?""Pa, ne baš. Dobro, sledićemo vaša ljubazna uput-

stva.""Nije daleko. Da ste malo viši, most biste mogli

da vidite i odavde."Crnčić se uspravi u pirogi. Bio je visok dva i pet."Svi ste li tamo toliki?""Ma ne, ja sam visok jer sam Tuts, bratstvo Vatuza,

kao i moj rođak, dok su oni Pigmeji," pokaza naostale veslače.

"A on?" reče Zanketa, pokazujući lava."A, on… e, recimo da nije ni visok ni nizak, on je

lav srednje veličine, kakve i inače možete srestisvakoga dana."

"Aha," reče Zanketa štipnuvši se, ne bi li se pro-budio.

Nastavi da se štipa i dalje, ali piroga nestade savidika tek kroz četvrt sata.

I kao što se dešava pecarošima, niko mu ne po-verova.

Severni bunker, broj 7, april 2001.Preveo sa italijanskog:

Vule Žurić

PETAK, 27. mart 2015.

Razgovarala: Ljubica Čoti

Đorđe Popović radi kao psiholog u kikindskojBolnici već više od 30 godina. Čest je sagovornikmedija i uvek je rado spreman da odgovara, ali, na-žalost, u najvećem broju slučajeva novinari ga pitajuza mišljenje nakon nekih nemilih događaja, kojih je,opet nažalost, sve više u našem društvu. I mi smoga zamolili za razgovor o problemima koje mučedanašnjeg čoveka i o mogućim izlascima iz sadašnjeg"suludog" stanja u kojem se naše društvo nalazi.

KIKINDSKE: Počeli ste da radite pre više odtri decenije u kikindskoj Bolnici i zanima nas skojim problemima su se javljali tada Kikinđani,a sa kojim danas? Ima li razlike?

ĐORĐE POPOVIĆ: Bilo mi je jako teško u početkujer sam bio prvi psiholog kojeg je zaposlila Bolnica.Puno su mi pomogli neuropsihijatri i pacijenti, njihovatolerancija me je održala, njojzi hvala. Što se tičeproblema zbog kojih se ljudi obraćaju, postoji velikarazlika između onog i ovog vremena. U ono vremeljudi su se obraćali zbog izvornih psiholoških problema,

Kada vam se današnji

čovek obrati za

psihološku pomoć,

u ogromnom broju sluča-

jeva vidite da iza njegovih

psiholoških tegoba stoje

teški materijalni

problemi. Stvar je samo u

tome da smo kao društvo

zabasali u beskrajno dug

period gladnih godina,

što psihološki vrlo nepo-

voljno deluje na karakter

pojedinca i na njegove

odnose sa okolinom

RAZGOVOR S POVODOM: Đorđe Popović, psiholog

Dug period gladnih godina

36

DRUŠTVOkikindske 37a to su nervoza, napetost, depresivnost, stres, part-nerski problemi, delikvencija, kriminal.... Kada vamse, pak, današnji čovek obrati za psihološku pomoć,u ogromnom broju slučajeva vidite da iza njegovihpsiholoških tegoba stoje teški materijalni problemi.Današnji čovek ne uspeva da sagleda svoje pravepsihološke probleme jer je preopterećen borbom zamaterijalni opstanak. U toj borbi potpuno je izgubljenaravnoteža između materijalnih i psiholoških vrednostii ciljeva, ali to je druga i duga tema.

Pa, koji su to problemi sa kojima se javljajunaši sugrađani, i da li su to više žene ili muškarci,radnici ili ljudi koji rade intelektualni posao?

- Problemi koji danas ubedljivo dominiraju svodese na loše međuljudske odnose u najopštijem smislu.Gde god naiđete na ljude, partnerske veze, porodice,familije, radne sredine, udruženja, organizacije, partije,nacije... naići ćete i na problematične međuljudskeodnose. Ovde ću ponovo podvući da odnose izmeđuljudi, ali i ljude pojedinačno, prečesto kvare materijalniproblemi. Običan čovek ima sklonost da izgubi ononajbolje u sebi kad mu se isprazne džepovi. Postoji idruga krajnost: ono najbolje u sebi umemo da izgu-bimo i kad su nam džepovi prepuni. Naravno, sveovo ne treba shvatiti kao tvrdnju da se čovekov ka-rakter svodi na njegovu materijalnu moć. Stvar jesamo u tome da smo kao društvo zabasali u beskrajnodug period gladnih godina, što psihološki vrlo ne-povoljno deluje na karakter pojedinca i na njegoveodnose sa okolinom. Stara je istina da se na psihološkosavetovanje u neuporedivo većem broju javljaju ženenego muškarci. Tu istinu mogu i ja da potvrdim.Žene imaju više hrabrosti da menjaju okolnosti,mada u isto vreme imaju i znatno manje društvenei kulturalne moći, što je deo onog tvrdokornog bal-kanskog tradicionalizma. Takođe, u znatno većembroju obraćaju mi se radnici nego tzv. intelektualci,a objašnjenje je jednostavno i samo na prvi pogledironično: intelektualci su izumrla vrsta. U novijevreme imam malu epidemiju problematike koja seproizvodi u trouglu roditelji-deca-škola. U tom trougluse vrlo često ne zna ko koga više maltretira. Roditeljipuno očekuju od škole, škola puno očekuje od roditelja,a deca su između te dve strane kao između čekića inakovnja. Razmišljam da li čekiću i nakovnju svevišnji

O stresu i depresiji, i kako ih pobeditiKIKINDSKE: Šta je po medicinskoj definiciji

stres i da li ga prepoznajemo?ĐORĐE POPOVIĆ: Stres je reakcija ili odgovor

ljudskog bića na delovanje ugrožavajućih faktora.Ugrožavaju nas različiti faktori: biološki, a to suglad, žeđ, hladnoća, vrućina, povrede i bolesti,zatim psihološki, zbog neslaganja, sukoba, emo-cionalnih i moralnih problema, i na kraju društveni,a tu upisujemo globalne promene, politička pre-viranja, rat, organizovani kriminal, bezakonje, si-romašenje društva, masovna materijalna oskudica,moralna beda, nezaposlenost, neizvesnost... Prestalismo da prepoznajemo hronični stres, onaj kojidugo traje, i evo, na primer, već tri decenije poku-šavamo da ubedimo sebe da je neko drugi kriv zaovo što nam se na globalnom nivou dešava, a neprimećujemo sopstveni doprinos napredovanjuunazad: podanički mentalitet, fenomen naknadnepameti, nesposobnost organizovanog i efikasnogsuprotstavljanja najgorima među nama, primitivnasebičnost, neobrazovanost, neznanje, gubljenjesamopoštovanja, gubljenje identiteta itd. Ovo susamo neki od faktora koji svakodnevno pritiskajunašeg čoveka, ali on to ne uočava jer zbog tihstvari ne curi krv. Krv možda ne curi, ali curi ona je-dinstvena šansa koja se zove život.

Kako ublažiti stres na poslu i u svakodne-vnom životu?

- Dve stvari su najbitnije za ublažavanje stresa.Prva je sposobnost razumevanja sebe, drugih ljudi,

treba da oprosti, jer ne znaju šta rade.Koji su problemi dece i omladine?- Generalno gledajući, glavni problemi dece i om-

ladine su njihovi roditelji. Suština vaspitavanja i od-gajanja dece je dobar model ponašanja koji trebada pruži roditelj. Često se čuje da nam je omladinaproblematična, a pravimo se da to nema neke velikeveze sa nama koji smo ih stvorili. Neko je rekao dasu deca ogledalo njihovih roditelja, a to je jednostavnaistina. Predškolska deca pate od usamljenosti, što


”Stara je istina da se na

psihološko savetovanje u

neuporedivo većem broju javljaju

žene nego muškarci. Tu istinu

mogu i ja da potvrdim. Žene

imaju više hrabrosti da menjaju

okolnosti, mada u isto vreme

imaju i znatno manje društvene

i kulturalne moći, što je deo

onog tvrdokor nog balkanskog

tradicionalizma

društva kao celine, dakle poboljšavanje razumevanjasvega što postoji oko nas i u nama. Druga bitnastvar koja ublažava stres jeste ljudsko biće. Veomaje važno da u stanjima stresa ne ostajemo sami.Puno mogu biti od pomoći i životinje, mačka ilipas, naročito kad su stresom pogođena deca.

A šta je depresija po nauci i kako je prepoznatii lečiti?

- Nauka i struka kažu da je tuga normalnareakcija na gubitak nekoga ili nečega, a da je de-presija oboljenje koje se javlja pre svega na temeljunekih unutrašnjih, prevashodno bioloških manj-kavosti. Pojednostavljeno rečeno, tuga ima jasnei vidljive spoljne uzroke, a depresija ima nedovoljnojasne unutrašnje uzroke, koji se svode na neke bio-loške manjkavosti. U praksi se tuga i depresijačesto zajedno javljaju, pa onda više ne znamo dali pretežu spoljni ili unutrašnji uzroci. Depresija jenesposobnost da se oseća radost i zadovoljstvo,

uz gubljenje interesovanjai volje za svakodnevne ak-tivnosti, to je osećaj gubitkaenergije, stalan osećaj ma-laksalosti, dublje neraspo-loženje, osećanje bespo-moćnosti, beznadežnosti igubljenje smisla postojanja,remećenje sna i apetita. Zaublažavanje tuge uvek bihpredložio psihoterapiju kra-ćeg trajanja, čiji bi glavnicilj bio da pacijent na dru-gačiji način shvati gubitaknekoga ili nečega, naprimer,gubitak može da nam da

razlog i snagu za kvalitetniji odnos prema ljudima.Depresija se leči pametnim kombinovanjem lekovai psihoterapije. Teži oblici depresije zahtevajubolnički tretman. I za tugu i za depresiju blagotvornaje odmerena fizička aktivnost, koja se najjedno-stavnije može realizovati kroz svakodnevne dužešetnje. Pola sata svakodnevnog šetanja nije niveliki zahtev, ni veliki napor, a efekat će biti izne-nađujuće dobar.

verovatno deluje kao čudna tvrdnja. Usamljenostih muči jer su sa roditeljima samo fizički, a ne i psi-hološki. Roditelji svoju decu u većini slučajeva odgajajuu prolazu, trošeći vreme i energiju na realizacijunekih drugih "važnih" stvari. U dečji svet ne možemoda uđemo samo tako što ćemo deci davati da jedu ičuvati ih zimi od hladnoće. Školska deca i omladinaizloženi su hroničnom stresu koji se zove školski pro-gram. Školovanje u ovoj zemlji je organizovano ubeskrajni trening pamćenja ogromnog broja infor-macija, što kao kameno doba obrazovanja nužno

odbija svakog ko je iole inteligentan i ko traži smisaou sticanju znanja. Prostor ne dozvoljava da se opoziciji i problemima dece i omladine kažu još nekebitne stvari.

Da li su ljudi opušteni u razgovoru sa vama iliima još tabua?

- Naš čovek nije u stanju da sa psihologom, o psi-hijatru da se i ne govori, opušteno razgovara. Ljudidolaze sa strahom da će neko saznati da imaju psi-hičke probleme, a postoji i strah da će psiholog, atek psihijatar, prikačiti neku dijagnozu od koje seradnicima, seljacima i poštenoj inteligenciji diže kosana glavi. Vidim da ćemo još dugo biti zarobljenicipredrasuda vezanih za profesije koje se trude da čo-veku pomognu da bolje razume sebe i lakše podnosistvarnost u kojoj se nalazi.

ZABAVAkikindske 39

PITON VILA

Foto

gnj

avaz

a.

Razumem ja vas, ali razumite i vi mene. Plaćam onu dvo-jicu što kuvaju i kopaju, plaćam dvojicu što ozelenjavaju izalivaju, plaćam dva čuvara groblja, plaćam dva domara,plaćam ljude što me obaveštavaju... Ja sam pošteno radioi sad tražim da poravnamo račune i gotova stvar!"

"

2 balona (37,8 lit) 650 dinara*1 balon (18,9 lit) 350 dinara** ZA KUPCE KOJI KORISTE

SVOJE APARATE ZA VODU

Prirodna negazirana mineralna voda sa niskim sadržajem rastvorljivih materija

BESPLATNA DOSTAVA za sve kupce u opš�ni Kikinda!

060 020 8901DISTRIBUTER: STR Lido, Masarikova 63, Kikinda

a kikindska krava - cenzolovka...2014/03/27 · informativni nedeljnik kikindska krava issn...

Documents