taboo nedeljnik broj 95

TABOO dnevne vesti na sajtu: www.taboomagazine.org

Marketinki dogaaj godine TABOO 2009

U odnosu na najavljeni, konaniprogram MARKETINKOG DOGA-AJA 2009. GODINE odvijae se ka-ko je to saopteno na strani 2 ovogbroja TABOO NEDELJNIKA.

OSNIVAKA SKUPTINANACIONALNOG UDRUENJAAGENCIJA ZA MARKETINKE

KOMUNIKACIJE

Nee se odrati.Zbog neozbiljnosti u pripremnim

aktivnostima koje pojedinci koji supreuzeli tu odgovornost nisu izvrili.Mogua je i pretpostavka da ih sves-no nisu izvrili jer bi osnivanje Na-cionalnog udruenja agencija za mar-ketinke komunikacije nesumnjivopredstavljalo doprinos u regulisanjutrita tih usluga. Ve dve godine, dr-ei se te obaveze, ne dajui je dru-gima koji bi to zavrili, doprinosi sezatiti anarhije koja vlada na tritumarketinkih usluga u Srbiji, kojapodstie da se primenjuju i nepri-merena sredstva koja bi, svakako,bila sankcionisana na ureenom tr-itu.

Samim tim, potvreni dolazak Do-minika Lajla, generalnog direktoraEvropskog udruenja agencija zamarketinke komunikacije EACA, mo-rao je biti otkazan! Gospodin Lajl je isvetski potpredsednik IAA (Meuna-rodnog udruenja propagandista) ioblasni predsednik za Evropu.

Da se podsetimo, on je trebalo da,kao visoka, vrlo visoka zvanica Os-nivake skuptine Nacionalnog ud-ruenja agencija za marketinkekomunikacije, uestvuje u njenomradu jer je, izmeu ostalih, jedan odciljeva osnivanja nacionalnog udru-enja trebalo da bude podnoenja

molbe za prijem kao punopravnoglana EACA, Meunarodnog udru-enja agencija za marketinke komu-nikacije.

Zbog prisutne polarizacije meuagencijama, njenim vlasnicima i na-inima nastupa na tritu marke-tinkih usluga u Srbiji, mogue je dae ovo odlaganje ii u nedogled, od-nosno dok se akteri na politikoj sce-ni ne urazume ili, manje izvesno, nepromene.

NACIONALNO UDRUENJEOGLAIVAA

Odnosi izmeu oglaivaa i agen-cija trebalo bi da se odvijaju na prin-cipima meusobnog uvaavanja ipotpunom primenom meunarodneprakse. Pri tome, imajui u vidumetodologiju i tehnologiju rada, me-tod naplate usluga, jasno i etiku vrlo izraen pojam u ovoj poslovnojaktivnosti.

Neformiranjem Nacionalnog udru-enja agencija za marketinke ko-munikacije, ispalo je nesvrsishodnoformiranje Nacionalnog udruenjaoglaivaa, jer ono ne bi imalo part-nera sa kojim bi radilo na ureenjutrita marketinkih usluga u Sr-biji.

Potvren dolazak Stefana Lerkea,generalnog direktora Meunarod-nog udruenja oglaivaa WFA, mo-rao je biti odloen za neka bolja vre-mena.

GRUPACIJA OGLAIVAAPKSGOS

Pie Rastko Zaki, autor dnevnekolumne Trn u dnevnim novinamaNOVOSTI: Nestrpljiv narod se bez

razloga esti to mu ni posle devetgodina nije osvanuo esti!

Lobistiki pritisak, i to vrlo sna-an, iz redova jedne vladajue stran-ke, sa elementima mogue zloupo-trebe pojedinaca u odnosu na njenuoficijelnu politiku, na koenje raz-vojnih tendencija Grupacije marke-tinkih agencija PKS-GMA, odraa-va se i na, formalno, spreavanje for-miranja Grupacije oglaivaa PKS--GOS.

Mogui odnosi izmeu PKS-GMA iPKS-GOS, koji bi, a to je neumitno,vodili ka regulisanju odnosa na tri-tu marketinkih usluga u Srbiji, sna-no bi ugrozili status pojedinih agen-cija i njenih vlasnikih struktura.

Podaci o poslovanju agencija i spe-cijalizovanih preduzea koja poslujuna tritu marketinkih usluga uSrbiji (i koji e biti objavljeni u a-sopisu TABOO broj 38, 28. oktobra),po svim bitnim ekonomskim krite-rijumima u znaajnom su i kontinu-iranom rastu, menjaju alegoriju ko-ju je izrekao dr ovi u: Velika barasa puno krokodila.

Pojedinci misle da treba da glasi:Velika bara sa malo, to je manjemogue, krokodila, i to to je moguemanjih!

Privredna komora Srbije, kao no-silac komorskog mehanizma, pode-ljena po kljuevima, ne zna komebi, formalno, trebalo da pripadnebudua Grupacija oglaivaa a i nerazume njenu moguu ulogu jer to,terminoloki, nije razjanjeno.

NACIONALNI FESTIVALMARKETINKIH OSTVARENJA

TABOO 2009.

Nee se odrati!Do utvrenog roka, a to je dana-

nji dan 9. oktobar, organizatoru jepristigao nedovoljan broj prijavlje-nih radova!

(nastavak na 4. strani)

Izmeu elja i mogueg

MARKETINKI DOGAAJ 2009. GODINEBeograd, 27 30. oktobar 2009. godine

Proglaenje najuspenijih i najboljihPUNOM PAROM NAPRED

Trea redovna izborna skuptinaGrupacije marketinkih agencija PKS-GMA

Marketinke misli kreativna sloboda(Predavanja, paneli, okrugli stolovi)

O r g a n i z a t o r i

MARK-PLANETAK, Izdava TABOO izdanjai

PRIVREDNA KOMORA SRBIJE, Beograd

MARKETINKI DOGAAJ 2009. GODINE

Utorak, 27. oktobar 2009. godine

13.13 asovaTrea redovna izborna skuptina PKS-GMA(Mesto odravanja: PKS)

17.17 asovaEASA, Evropska alijansa za standardizacijuoglaavanjaPredava: Monika Korkoovapredsednica Radne grupe EASA za Centralno-istonu EvropuMisija i dostignua na evropskoj sceni moguepreporuke Srbiji

Sreda, 28. oktobar 2009. godine

13.13 asovaManifestacija PUNOM PAROM NAPRED! Sveano proglaenje najuspenijih agencija i

specijalizovanih preduzea na tritumarketinkih usluga u Srbiji (prema rezultatimaposlovanja po zavrnim raunima za 2008.godinu).

Izbor Marketinke linosti godine. Izbor Marketinkog dogaaja godine.

etvrtak, 29. oktobar 2009. godine

10.10 11.11 asovaPredava: Dr Dan Herman, Tel Aviv, IzraelMisliti kratkorono novi metod za stvaranje,komuniciranje i inovativno brendiranje proizvodaza brz i uspean proboj na tritu.

11.30 15.15 asova

Kreativna radionica dr Dan HermanaKroz kreativnu radionicu do boljeg razumevanjamogunosti osvajanja planiranih trita.

18.18 20.20 asova

Panel: Da li su i javni servisi (RTS i RTV)odgovorni i za trine informacije koje sesaoptavaju i oglasnim i publicistikim prilozima?

Petak, 30. oktobar 2009. godine

10.10 11.11 asovaPanel: Sportski marketing nije zamenica zadonatorstva i pokroviteljstva. To je poslovniodnos od obostrane koristi.

11.30 13.00 asova

Panel: Trite marketinkih usluga oimaurednika ekonomskih rubrika u medijimai izdavaa specijalizovanih asopisa.

13.30 15.00 asova

Okrugli sto: Konfrontacija oglaivaa, agencijai medija

TABOO NEDELJNIK 2


lanice PULA 111potovalaca marketinga

i podsticanja razvojakreativnosti

TABOO NEDELJNIK 3


Kolektivni pokroviteljiMarketinkog dogaaja godine TABOO 2009

Proletos, na FESTO-u u Opatiji,imao sam priliku da predstavim srp-sku kreativnost u ovom trenutku.Posle prikazivanja onoga to je pomom miljenju profesionalNO, infor-mativNO, promotivNO, nagraeNOa nije dosadNO, ve vieNO ili, nedaj boe, ukradeNO, predloio samda vidimo jo i ono to bismo od mi-lja nazvali NO NO! Odnosno fe-NOmenalNO. To je kampanja kojuje smislio i vodio Ivan Tasovac, di-rektor Beogradske filharmonije.

U Opatiji je predstavljen njen prvideo. U meuvremenu se desilo joponeto.

Krenimo redom. Poelo je 27. febru-ara celostranim oglasom objavlje-nim u Borbi, Pressu, NIN-u i Stan-dardu. Bio je korien besplatan og-lasni prostor, to je bilo jasno na-glaeno u oglasu.

Zato oglas? Ivan je za nekolikogodina uspeo da napravi neverovat-nu stvar. Uspeo je od Filharmonije,dravne kue koja je vegetirala uoku dvorane Kolareve zadubine,da napravi BREND. Da sagradi ku-u, da podigne nivo izvoaa i do-vede publiku u salu! Da salu raspro-da. Da napravi abonmane, da... ali, ida boluje i dalje od dravne bolesti:nerazumevanja za problematikuumetnosti da se od mizerne dr-avne plate u Filharmoniji ne moe

poteno iveti i stvarati vrhunskamuzika. I zato je traio da se pre-raspodele pare budeta za kulturu ida se novac ne daje komercijalnimmanifestacijama, ve da se poveajuplate orkestru koji doprinosi kul-turnom imidu grada i drave. Nedobivi pozitivan odgovor na svojpanje vredan zahtev, objavio je og-las Sviramo po kuama...

Nastala je medijska panika: oglasje izazvao poplavu naslovnih strana,intervjua i komentara svih medija(adresa dokumentacije: www.bgf.co.-rs/izvodi-iz-stampe.html).

Oglaavanje je bilo uvod u pi-araktivnosti. Postignut je eljeni efe-kat integrisanih komunikacija.

Tema je postala nezaobilazna.Ministarstvo nije prihvatilo pred-

log.Ivan je ponudio ostavku.Reagovao je svet: Zubin Mehta pi-

e direktno Borisu Tadiu, RobinONil, dirigent i profesor dirigovanjaKraljevskog muzikog koleda u Lon-donu, pie otvoreno pismo, piu mu-ziari, orkestri, solisti, piu pojedin-ci, piu organizacije. Podrku daju isvet i zemlja. Grupa podrke na Fej-sbuku ima i sada oko 7.400 lanova.Podie se velianstvena buka. Os-tavka nije prihvaena.

Poetkom jeseni, u tiini, plate supoveane. Neto kasnije, Ivan je ob-

TABOO NEDELJNIK 4

Metodologija rada irija ne omo-guava da se, ni za jedan jedini dan,prolongira rok za prijem radova.

Organizacioni komitet Marketin-kog dogaaja godine doneo je je-dinu moguu odluku: razdvojiti Na-cionalni festival marketinkih ostva-renja od Marketinkog dogaaja go-dine.

Naredni festival nee imati pra-tee aktivnosti.

Izloba prijavljenih radova i sve-ano proglaenje pobednika po tak-miarskim pravilima, koja se neemenjati u odnosu na objavljene tek-stove, odrae se 8. i 9. aprila 2010.godine.

Umesto radova nastalih od 1. ja-nuara 2008. zakljuno sa 31. avgus-tom 2009. godine, obuhvatie radovenastale od 1. januara do 31. decem-bra 2009. godine.

Trajan je zakljuak da se stvara-laka smotra Nacionalni festivalmarketinkih ostarenja odvoji odMarketinkog dogaaja godine, kojie uvek biti krajem oktobra (zbogobrade podataka o poslovanju).

LINE KOTIZACIJE UESNIKA

Nee ih biti!Zahavaljujui izvanrednom odzi-

vu agencija i specijalizovanih predu-zea koja posluju na tritu marke-tinkih usluga u Srbiji, kao i lano-vima PULA 111 (Simpo, Novosadskisajam, Kompanija Dunav osigura-nje, Privredna komora Srbije...) do-neta je odluka, a ona rezultira i kaoobaveza prema agencijama, kolek-tivnim pokroviteljima Marketinkogdogaaja godine i lanovima PULA111 POTOVALACA MARKE-TINGA I PODSTICANJA RAZVO-JA KREATIVNOSTI, ulaz na svemanifestacije JE BESPLATAN!

To je zajedniki dug prema pri-vredi Srbije koja trai sebe i mogu-nostima njenog opstanka.

Manifestacija bez kotizacije pru-ena je ruka privredi kojoj je svakapomo dobrodola u moguem pro-nalaenju puta koji vodi ne samo op-stanku ve i buduem razvoju, sa-vlaujui trine zakonitosti kojemoraju postati dostupne privredni-cima Srbije.

I zbog opteg dobra!


Marketinkalinostgodine

Ivan Tasovac,direktor Beogradske

filharmonije

(nastavak sa 1. strane)Kao to smo i najavili u prolom broju TABOO NEDELJNIKA pred vamasu pristigle kandidature za Marketinku linost godine i Marketin-ki dogaaj godine. Nakon vaih glasova, a rok je do 16. oktobra(mejl: [email protected]) usledie verifikacija od lanovaSaveta suizdavaa asopisa TABOO.

Popunjeni svi prolazi izmeu re-dova. Filharmonija otvara vratakoncertne sale. Ljudi sede u sali, nastepenitu, u foajeu, iza scene u

bekstejdu i gde god se iole moglouti ili videti neto od koncerta. Se-de i sluaju. Posle ustaju. I pevaju.Svi ostaju do samog kraja. A nakraju, kad Filharmonija svira Rejaarlsa publika igra. Na koncertuFilharmonije, u prepunoj sali i foa-jeu Kolareve zadubine.

To su intergisane komunikacije injihov izmereni efekat. Usmerenostka kupcu. To je konkurentna pred-nost. Tu se vidi vrednost brenda.Tako se gradi zadovoljstvo potroa-a. I, konano to je primer kako seupravlja ukupnim kvalitetom uz sa-vremenu primenu marketinkog oba-vetavanja.

Siguran sam da je Ivan Tasovac zbog svega to je (i) ove godineuradio u vezi sa Filharmonijom, ko-ristei marketinke alate Marke-tinka linost godine

Vladimir ehU Beogradu, 30. septembra 2009.

TABOO NEDELJNIK 5


javio novi oglas: Sezona se nastav-lja uprkos svemu i u inat svima!

U ovom trenutku, praktino natreini redovne prodaje (vremenskina treini, jer prodaja traje od 1.septembra do 15. oktobra), broj pro-datih abonmana je povean za 30odsto u odnosu na prethodnu sezo-nu. Ve tokom perioda promotivneprodaje, taj broj se uveao za 16odsto.

U subotu, 12. septembra, odranje i vanredni, besplatni, promotivnikoncert Filharmonije za pretplat-nike i ostale potovaoce dobre muzi-ke. Dirigovao je Stiven Guncenhau-zer, a solista je bio Marelo Nisin-man, na bandoneonu, latinskoame-rikoj maloj harmonici. Filharmo-nija i salsa! Prepuna sala Kolarca.

Marketinki dogaaj godineBudi Vip student! Vip mobile

Znaaj ovog dogaaja je izuzetan u pitanju je druga godina CSR pro-jekta koji je osmiljen u Srbiji u potpunosti prilagoen potrebama ovdanjihstudenata (koncept projekta je napravljen na osnovu zapaanja studenata,profesora, relevantnih medija i poslodavaca).

S obzirom na izuzetno teke finansijske okolnosti irom sveta, pa i kodnas, ne bi bilo neobino da je jedna kompanija, u uslovima finansijske krize,otkazala drugu godinu projekta koji je toliko zahtevan. Vip ne samo da to

Pre svega, elim da pozdravim ide-ju ozefa Lonara da se najvrednijaostvarenja iz oblasti marketinga otr-gnu od zaborava dodeljivanjem na-grade Marketinki dogaaj godine.

U tom kontekstu elim da pred-loim projektovanje, organizaciju ivrlo osmiljen i uspean profesio-nalni rad na unapreenju brendaSabor trubaa u Gui. OvogodinjaGua je bila do sada najkvalitetnijeorganizovan dogaaj, sa najveomposetom u njenoj istoriji. Ni eko-nomska kriza, ni pretnja masovnomzarazom novim virusom, ni povre-mena nipodotavanja pojedinih min-istara, nisu spreili da ovaj etno-mu-ziki-kulturoloki fenomen zablistapunim sjajem. Argumenti zbog kojihverujem da je ovogodinja Gua Mar-ketinki dogaaj godine su sledei:

Mislim da je agencijaProfile, koja je ve tri godinezaredom zvanina, ekskluzivnamarketinka agencija Festivala,projektovala strategiju razvojabrenda Gua koja poiva nasinergiji vrednosti i ostvarenja:

- najboljih trubaa Srbije;najveih privrednihpreduzea u Srbiji koja su sekroz sjajne sponzorskearanmane pribliila svojimpotroaima, kojih je naSaboru bilo preko polamiliona;

- Vlade Srbije koja je generalnipokrovitelj manifestacije;

- na vie od stotine domaih iinostranih medija koji suunapredili sliku Gue udomaoj i meunarodnojjavnosti;

- domaini organizatori Gue iagencija Profile koja jeosmislila celokupnustrategiju i znalaki upravljanjenom realizacijom u ciljujaanja i internacionalizacijebrenda Gua.

U organizacionom, muzikom,scenskom i, pre svega,marketinkom i brending smisluostvaren je veliki napredak ovogprestinog muzikog festivala.

Ostvaruje se sve vea ikvalitetnija internacionalizacijabrenda to je oiglednomarketinki i poslovni ciljagencije i organizatora. Rezultattakvog pristupa jesu desetinehiljada inostranih gostiju koji izgodine u godinu u sve veembroju dolaze u Guu, sve veeuee kvalitetnihmeunarodnih trubakihorkestara i, najzad, priznanjanajuglednijih muzikih asopisau svetu, kao to je Rolling Stone,

nije uinio, ve je projekat dodatnounapredio zakljucima od prole go-dine.

Kompleksnost i znaaj projektaogledaju se u tome to su njimeobezbeene stipendije za nastavakkolovanja najboljih studenata, pre-ko potrebna praksa za studente, an-gaman zaposlenih u Vip mobileu,organizacija radionica, predavanjastrunjaka iz oblasti biznisa, komu-nikacija, preduzetnitva

Dogaaj je obuhvatio mnogostra-ne naine komunikacije: postere,jednolisne prospekte, Internet komu-nikaciju, odnose sa javnou

Najbolja ilustracija uspeha i zna-aja projekta jesu zadovoljni stu-denti koji sa mnogo energije i reihvale govore o projektu. ak su imediji jo vie prostora posvetiliovom projektu u njegovoj drugojgodini (i prve je bio medijski uspe-an).

Izgleda da je glavni cilj ispunjen:dodatno ulaganje u studente i njiho-va motivacija da se usavravaju i os-tanu u Srbiji, da svojim trudom, za-laganjem, idejama i znanjem dopri-nesu njenom razvoju i napretku

Tamara Milenkovi-Beki,direktorka

HOCHEGGERCommunications Consulting

TABOO NEDELJNIK 6


Sabor trubaa u Gui 2009.

Svesni svoje odgovornosti premadrutvu, Beogradska kulturna mre-a i njeni partneri ele da kroz tra-dicionalno odravanje Belgrade BeerFesta ine stvari koje su korisne zanau zajednicu. Zbog toga je ovegodine, pod sloganom Biram da re-cikliram, organizovana velika kam-panja ija je tema ekologija, odnosnoouvanje ivotne sredine.

Dva najvanija cilja kampanje bi-la su edukacija graana i prikup-ljanje sredstava za kupovinu reci-klanih kontejnera za beogradskekole.

Od 1. jula do 9. avgusta, na TrguNikole Paia bio je postavljen tandpomenute drutvene kampanje fe-stivala. Svako ko je doneo na tand

tri ili vie praznih limenki, dobio jena poklon Beer fest suvenir paket.Takoe slanjem SMS poruke Biramda recikliram na broj 1216, u perio-du od 1. jula do 16. avgusta, prikup-ljala su se dodatna sredstva. Novcemkoji donese otkup limenki (otkupieih Recan), kao i novcem koji budeprikupljen slanjem SMS poruka,bie kupljeni reciklani kontejneriza beogradske kole.

Marketinka kampanja je obuh-vatila sve forme oglaavanja: TV spot,radio dingl, vie vrsta plakata, vievrsta jednolisnih prospekata, bilbor-

de, pomenuti promo tand, Internetsajt, oglase u novinama, pojedi-nane promocije, brendiranje festi-vala, ukljuivanje drugih velikih


koji je Guu uvrstio meu 15najveih muzikih festivala nasvetu.

Agencija Profile je pre tri godinezatekla prljavu i kaljavumedijsku sliku Gue, ona jetokom godina unapreivanakroz osmiljeni razvoj odnosa sadomaim i inostranim medijima,kao i kroz znalaki voenepablik rilejn odnose; krunatakvih napora jeste medijskoizvetavanje pre, za vreme iposle Gue, koje je bilo pozitivnoi daleko strunije nego svihprethodnih godina.

Uspeno je sauvan originalnietno sadraj i muzika vrednostFestivala, ali se njegovaprezentacija, promocija iunapreenje brenda znalaki istruno razvijaju voeni odstrane agencije Profile.

Najzad, istraivanja ije samrezultate imao prilike daproitam, gde je veliki brojposetilaca festivala bio izuzetnozadovoljan kvalitetom i svojimprovodom na ovogodinjemSaboru trubaa u Gui.

Zbog svega navedenog (a to nijesve) verujem da Sabor trubaa u Gu-i 2009. treba da ponese epitet Mar-ketinkog dogaaja godine, da po-sebno priznanje pripadne agenciji zaintegralne marketinke komunika-cije Profile iz Beograda kao organi-zaciji koja je osmislila novu stra-tegiju Gue i koja je izuzetno strunoi na ponos nae profesije uspeno re-alizuje

Damir Jablanovski,marketing i pi-ar menader,

NLB banka a.d. Beograd

Belgrade Beer Fest 2009kampanja Biram da recikliram

TABOO NEDELJNIK 8


Operater VIP MOBILE i ODBOJKAKI SAVEZ SRBIJE imaju jedin-stven poslovni odnos koji se odvija i razvija ve vie godina.

Naizgled, pokroviteljstvo nad sportskom ekipom, reprezentacijom, poje-dincem... svejedno je, nije se zavrilo i ne zavrava se na standardnoj formiisticanjem logotipa pokrovitelja na povrinama sportske odee i opreme,odnosno postavljanjem panoa, po mogunosti u vidnom polju TV kamera.

Jasno, ima i toga, ali kao da je to gurnuto u drugi plan.Pouan je odnos izmeu VIP MOBILE i ODBOJKAKOG SAVEZA SR-

BIJE, uz vrlo specifino posredovanje Agencije za marketing Sportskogdrutva Crvena zvezda.

Reprezentativci i muke i enske reprezentacije Srbije obavezan su ele-ment informativno-propagandnih i publicistikih aktivnosti u korist VIP-a.

Ve to je dovoljno da se ovaj poslovni odnos smatra iznad uobiajenog.Radi boljeg razumevanja, antipod ovom su pojedina deavanja u Fudbal-skom savezu Srbije. Selektor fudbalske reprezentacije, bez obzira na ugovo-rene obaveze sa CARLSBERGOM, proizvoaem i lav piva, centralna jelinost u izvlaenju nagrada u reiji APATINSKE PIVARE (komplimentiAPATINSKOJ PIVARI na sjajnom poslovnom potezu ali i na ogoljavanjumorala predstavnika FSS). To kao da nije bilo dovoljno, pa prilikom orga-nizovane posete Fudbalske reprezentacije Srbije svom pokrovitelju Pivariu elarevu, selektor izjavljuje da ne pije pivo!

Nasuprot ovome, oito je u pitanju tzv. vrst ugovor izmeu VIP MO-BILE i OSS, sa utvrenim kontrolnim mehanizmom i sankcionisanjem mo-guih povreda oblika i sadraja saradnje.

Kompletan informativno-propagandni materijal, kao i oglasne porukeiji su akteri reprezentativci i reprezentativke, odie optimizmom, a igraikao najbolji glumci, sa osmehom i profesionalizmom, verbalnim a jo vieneverbalnim oblicima komunikacije, emiteri su poruka u koje primaociveruju.

Da nije u pitanju obina floskula hvalospeva, podatak o zavidnom rastubroja korisnika VIP mree i permanentni rast poslovnog prihoda kaoprivrednog subjekta, dovoljna je ilustracija uspenosti ove saradnje kojanema uzora na bivem ili sadanjem dravnom prostoru.

I eto razloga, ne i jedinog, da se prizna da je izmeu oglaivaa (VIPMOBILE) i medija (OSS) stvoren interaktivni odnos, osmiljen i dugoroan,koji, i te kako, primeuju oni kojima je to i namenjeno: postojei daostanu verni, i potencijalni da to pre ostvare svoju nameru da postanukorisnici VIP mree

Dragan Kosanovi,predsednik, Publicite SDM

kompanija u akciju, tromesene pi-ar aktivnosti, vie institucija koje supodrale akciju (Ministarstvo ivot-ne sredine i prostornog planiranja,Ministarstvo trgovine, Ministarstvoekonomije, Grad Beograd, itd.), uk-ljuivanje vie ambasada (predstav-nici SAD i Ambasade Velike Brita-nije donosili su prazne limenke napromo tand), itd.

Rezultati drutvene kampanje Bi-ram da recikliram:

Na tandu kampanje na TrguNikole Paia i na samomfestivalu prikupljeno je 1.148 kglimenki to je 72.324 limenke.

To znai da smo u toplimavgustovskim danima uspelianimirati da 15.166 ljudi doneselimenke direktno podravajuiakciju.

Od sakupljene koliine limenkimoe se proizvesti 145 bicikala.

Ukupna koliina limenki koja jepredata na reciklau tokomkampanje je sauvala dovoljnoenergije da jedan raunar radi9.000 dana.

Ono to je najbitnije, te limenkenisu zavrile na deponiji ve suponovo vraene u proizvodniproces, uz utedu energije,smanjenje zagaenja i CO2emisije.

Kampanjom smo uticali nasvest ljudi jer je festival svojompopularnou promovisaovanu temu reciklae i zatiteivotne sredine.

Novcem od otkupa limenki, kaoi od SMS poruka (ije izvode smodobili od MTS-a 1. oktobra) biekupljeni reciklani kontejneriza beogradske kole.

Inae, Belgrade Beer Fest 2009.nadmaio je sva oekivanja i sa po-setom od preko 650.000 posetilaca(15.000 inostranih gostiju) potvrdioepitet najmasovnije manifestacije uovom delu Evrope. Tokom festivalapopijeno je milion litara piva, auestvovalo je preko 45 brendovapiva

Dejan Grasti,direktor marketinga,

Beogradska kulturna mrea

Jedinstven i kontinuiran odnos

VIP Mobile i Odbojkaki savez Srbije

Brajan Trejsi u Beogradu

U organizaciji kompanije Triple SLearning i Hemel akademije, 15. ok-tobra u EXPO XXI centru u Beogra-du, Brajan Trejsi odrae jednodnev-dnevni prekonferencijski trening. Bra-jan Trejsi je jedan od najprodavanijihautora i predavaa dananjice. Kakonavodi organizator, odrao je vie od4.000 uspenih seminara, a ima i bo-gato iskustvo u radu sa preko 1.000kompanija. Autor je velikog brojaknjiga koje su godinama bestseleri uoblasti popularne psihologije proda-je, motivacije zaposlenih i unapree-nja linih i profesionalnih dostignu-a. Neke od njih su: Ciljevi, Mo govo-ra, Pojedi tu abu, Vetina prodaje,Zaposlite i zadrite najbolje ljude...

Njegova predavanja su, po reimaorganizatora, interesantna, dinami-na i zabavna, a primeri i saveti kojedaje primenjivi su u najrazliitijimdelatnostima. Tokom godina i godi-na predavanja i razgovora sa mno-gim uspenim prodavcima i njiho-vim rukovodiocima, Brajan Trejsi je

razvio jedinstven sistem za unapre-enje prodajnih rezultata i preno-enje entuzijazma i oseaja za samo-motivaciju ljudi koji se bave pro-dajom. Seminar u Beogradu bie po-deljen na tri dela:

Dajte sve od sebe (nauiete nizmetoda i tehnika koje moetekoristiti odmah i izvui najvieiz sebe)

Oslobodite svoje potencijale(saznaete kako poveatisamopouzdanje i linu mo,kako ukloniti prepreke i postiivrhunac performansi u ivotu iradu)

Uspena prodaja na svakomtritu (saznaete kako dazakaete vie kvalitetnihsastanaka, zakljuite vieprodaja, i zaradite vie novcanego ranije).

Vie informacija na veb-sajtu:www.briantracy.rs.

D. .

Poslovne vesti

Aktivnost studenata FON-a

Umeti pokazati

Evropska studentska organizacijaESTIEM (European Students of In-dustrial Engineering and Manage-ment), sa seditem na Fakultetu or-ganizacionih nauka, od 10. do 15. no-vembra prvi put organizuje projekatVISION 2009.

Projekat VISION je evropska seri-ja seminara koju tradicionalno orga-nizuje ESTIEM. Svake godine birase nova tema kako bi se studentiupoznali sa savremenim trendovimaposlovanja i znaajnim pojavamakoje imaju veliki uticaj na evropskuekonomiju, poslovanje i industriju.

Ove godine ESTIEM lokalna gru-pa Beograd ima ast da vodi jedan izserije seminara sa temom Commu-nication for the future. Beograd e utom periodu ugostiti 25 studenata izEvrope koji e, pored sluanja pre-davanja, radionica i studija sluajaiz oblasti komunikologije, marketin-ga, odnosa sa javnou i aktivnoguestvovanja u njima, imati prilikuda upoznaju kulturne i istorijskeznamenitosti Beograda, kao i dina-miku ivota naeg naroda, obiaje ikulturu.

Cilj projekta VISION 2009. jesteda studenti, na kreativan i zanimljivnain, usavre vetine komunikaci-je, uvide njenu vanost i da je potomimplementiraju u praksi, kao i darazmene iskustva i znanja sa kole-gama iz Evrope. Takoe, cilj je podi-zanje svesti i nivoa znanja stranihstudenata o Srbiji, te prikazivanjenae zemlje u lepem svetlu i pribli-avanje evropskim integracijama.

U svetu modernog poslovanja ukome komunikacija predstavlja kljuuspeha, neretko se zapitamo: Kolikije znaaj komunikacije u savreme-nom poslovanju? Kako se nositi sasadanjim i kako prevazii buduebarijere u komunikaciji? Kako novetehnologije utiu na komunikaciju?Kako e komunikacija izgledati ubudunosti?

Odgovore na sva ova pitanja, kaoi blie upoznavanje sa razliitim vi-dovima komunikacije, saznaemo uokviru seminara VISION 2009.

TABOO NEDELJNIK 10

Vesti iz sveta

Upravo je odrana etvrta Effiekonferencija o efektivnosti marke-tinga i prva dodela Effie nagrada.Posle Slovenije, koja se poodavno uk-ljuila u vrhunske marketinke to-kove, i Hrvatska vri adekvatnapreusmerenja sa komunikacionihna prodajne rezultate. Cilj konfe-rencije, odrane 2. ovog meseca u Za-grebu, koja je okupila oko 200 pred-stavnika marketinke struke iz Hr-vatske i regiona, sa zapaenim bro-jem predstavnika oglaivaa i vid-nim interesovanjem za nova strem-ljenja na tritu, bio je predstaviti ianalizirati najefektivnije i najvi-e nagraivane kampanje iz celogsveta.

Konferenciju je otvorio, predava-njem Marketing u eri efektivnosti,marketinki konsultant Piter Fild(Peter Field). U ovoj prezentaciji ko-riena su otkria bazirana na ana-lizi 880 studija sluaja, pomou ko-jih je Fild, po svom vienju, prona-ao odgovore na pitanja: Koji krea-tivni pristup odabrati za postizanjenajboljih prodajnih rezultata i kakoefektivno postaviti ciljeve kampanje?

U uslovima pada profitabilnosti,veu efikasnost imaju emotivnekampanje, odnosno kampanje sa emo-tivnim porukama, koje izazivaju re-akcije i nagone ljude da razgovara-

ju o brendu. Zbog toga se vie pamteod kampanja sa racionalnim poru-kama. Ovaj vid kampanje, koji pro-uzrokuje i usmeno prenoenje infor-macija o brendu, prema istraiva-njima IPA (Institute of Practitionersin Advertising), ima najbolje efektena prodaju, rekao je Piter Fild spe-cijalnom izvetau Taboo nedeljnikakoji je pratio ovaj dogaaj . Dodao jei da se u eri novih vidova komu-nikacija i oglaavanja (najvie prekoInerneta) ne sme zapostaviti TV og-laavanje, jer se, jo uvek na najavemoguih trendova, bez ovog vidaoglaavanja ne mogu postii maksi-malni efekti.

U nastavku konferencije, uesni-cima se predstavio Dad Labarte(Judd Labarthe), nezvanini Effierekorder po broju osvojenih nagrada nosilac vie od 30 priznanja dobi-jenih u Americi, Aziji i Evropi. Nanae pitanje zbog ega je bitno osvo-jiti Effie nagradu, Labarte odgovarada je marketinkoj profesiji neop-hodno objektivno ocenjivanje kvali-teta i kreativnosti koje prua Effietakmienje, kao i usmeravanje stru-ke i uenje iz dobrih, odnosno loihprimera.

Interesantna predavanja o mere-nju efikasnosti marketinga odralisu Aleksander Smigelski (Unilever,

Poljska) i Soren Flensborg (Carls-berg, Hrvatska). Uesnicima konfe-rencije predstavio se i Peter Curk (SImobil, Slovenija), koji je prikazaostudiju sluaja prologodinje po-bednike kampanje Orto kompanijeSI mobil.

Prve hrvatske Effie nagrade do-deljene su u sedam kategorija najbo-ljim oglaivakim kampanjama uHrvatskoj za protekle dve godine.Apsolutna pobednica veeri jestekampanja Ured za van koja je kom-paniji T-Mobile i agenciji Digitel do-nela zlato u kategoriji Telekomuni-kacijske usluge i nagradu Gran priza najbolju kampanju. Zlato su os-vojile jo i kampanje Dukatino vonimuuuitak agencije Bruketa & i-ni, koja je predstavila novi jogurtkompanije Dukat, i Shopping je naj-bolja terapija agencije Imago iRaiffeisen banke. Osim ovih najsjaj-nijih nagrada, dodeljeno je jo petsrebrnih i deset bronzanih Effiejakampanjama koje su, po ocenamastrunog irija, obeleile 2007. i2008. godinu, a po poslovnim rezul-tatima klijenata ostvarile postavlje-ne ciljeve.

Ova nagrada nam je posebno va-na zbog injenice da se pri ocenji-vanju uzimaju u obzir merljivi re-zultati pojedine kampanje i da setime potvruje efikasnost primenje-ne strategije, kreativne ideje i medi-ja. injenica da sve mora biti pot-krepljeno objektivnim podacima me-renim od strane istraivakih kuaili relevantnim prodajnim rezulta-tima, iju verodostojnost iri moeistraiti u svakom trenutku, nagradidaje dodatnu vrednost, rekla je zaTaboo nedeljnik Vedrana Majeti,direktorka Sektora marketinkihkomunikacija T-Mobilea.

Hando Sinisalu, generalni direk-tor Best Marketinga (kompanije zaorganizaciju poslovnih konferencija)koji je sa HURA-om (Hrvatsko ud-ruenje za trino komuniciranje) or-ganizovao dodelu nagrada, u svomobraanju je istakao kako je izuzetnozadovoljan odzivom domaih agen-cija, koje su prijavile ak 50 kam-panja, i celokupnom organizacijomprvog hrvatskog Effie takmienja

Specijalni izveta iz Zagreba,Tamara Stojanovi

Effie nagradei u Hrvatskoj

Dobitnici EFFIE nagrada

TABOO NEDELJNIK 11

Vesti iz sveta

Merenje emocija

GfK EMO senzor otkriva emo-cionalne reakcije potroaa namarketinke kampanje. Emocijesu osnovni pokreta ljudskog po-naanja, to je nesumnjivo i slu-aj sa ponaanjem potroaa. Po-slenici marketinga se sve vieusredsreuju na upravljanje i una-preivanje emocionalne dimen-zije svojih strategija brendiranjakao i komunikacionih kampanja.GfK EMO senzor je tako osmi-ljen da pomogne zaposlenima naposlovima marketinga da boljerukovode emocionalnim iskus-tvom potroaa sa brendovima,kao i da ga razumeju.

GfK grupa je razvila EMO senzoru saradnji sa Institutom za ispita-vanja potroaa i ponaanja na Sar-land univerzitetu (IKV) u Sarbrike-nu u Nemakoj. Ovaj instrumentmeri irok dijapazon emocija kojepotroa moe da doivi u kontaktusa nekim brendom. Na primer, kadavidi televizijsko oglaavanje. GfK ekoristiti EMO senzor najpre u obla-sti istraivanja robne marke i komu-nikacija kako bi pomogao markete-rima da ocenjuju i unapreuju svojemarketinke kampanje.

GfK EMO senzor je rezultat istra-ivakog programa koji je ispitivaoemocije potroaa relevantne za mar-keting. U bazinom istraivanju,GfK je utvrdio 22 razliite emocije(npr. iznenaenje, zainteresovanost,dosadu) koje imaju znaajan uticajna ponaanje potroaa. Te emocijeine osnovu internacionalno stan-dardizovanog sistema merenja kojikoristi vizuelne prikaze kako bi us-tanovio emocionalni odgovor na mar-ketinki stimulus. Da bi se dobiouvid u emocije izazvane datim bren-dom ili oglaavanjem, potroau sepokazuje proizvod, pakovanje ili og-las, nakon ega on posmatra serijuvizuelnih prikaza i odgovara na nju,ukazujui na to koje od njih odgova-raju njegovoj emocionalnoj reakciji.

GfK EMO senzor korien je u glo-balnom istraivakom projektu o efi-

kasnosti oglaavanja koji je potvrdiopresudni uticaj emocija na ponaa-nje potroaa. Studija je utvrdila dane odgovaraju svi na neki oglas jed-nom istom emocijom ve da oglasinajee izazivaju razliite obrasceemocionalne reakcije ili emocional-ne eme. Doslednost tih emocional-nih ema kroz oglase koji su testirani uovoj globalnoj studiji otkriva dubljerazumevanje emocionalnog sveta og-laavanja brenda. Analize tih emo-cionalnih ema obezbeuju dragoce-ne podatke za kreativni oglaivakidizajn i komunikacioni konsalting.

GfK EMO senzor spreman je zaprimenu na tritu Evrope i obeAmerike.

Dodatna istraivanja i razvoj EMOsenzora na putu su da u regiji AzijaPacifik razviju posebno usklaenuverziju skale vizuelnih prikaza kojae biti prilagoena azijskim kultu-rama.

Novi metod je predstavljen Evrop-skoj asocijaciji istraivaa (ESO-MAR) na Kongresu koji je odran od15. do 18. septembra 2009. u Mon-treu, u vajcarskoj

Ovogodinji festival GoldenDrum, 16. po redu, poeo je uPortorou (Slovenija) u pone-deljak, 5. oktobra. Drugog da-na odravanja festivala ob-javljena su imena prvih dobit-nika nagrada. Izdvajamo sla-vodobitnike u sledeim gru-pama:

Grupa E dizajn i umetnikipravac:

Leo Burnett, za Vodi za Bjuikstil u uvodnoj kategoriji(oglaiva GM)

Transformer studio zaunapreenje Just moved brendidentiteta u kategorijikorporativnog i brend identiteta(oglaiva Just Moved)

Demner, Merlicek & BergmannWerbegesellschaft MBH za vinau kategoriji dizajna pakovanja(oglaiva Weingut AndreasTscheppe)

Leagas Delaney Praha S.R.O zaseriju oglasa sa sovama, slepimmievima i jazavcima ukategoriji ilustracija i fotografija(oglaiva koda auto servis)

BETC EURO RSCG za satove ukategoriji ambijentalnog dizajna[oglaiva Solidarit Sida (AidsSolidarity)]

DAY6 za pravi potez udirektnom marketingu ukategoriji dimenzionalnogmejlinga (oglaivaEkka/Mercedez Benz)

Grupa F interaktivnooglaavanje

Gran pri u kategoriji virala(video klipovi, interaktivne on-lajn igre, video knjige, softve-ri, slike tekstualne poruke...)dobili su video spotovi pod na-zivom Bebina etnja po mese-ini (Baby Moonwalk), Bebin

brejkdens (Baby Breakdance) kao iBebe na rolerima (Rollerbabies) kojeje za potrebe francuskog brenda Evi-an kreirala agencija BETC EURORSCG.Golden Drum nagradu u istojgrupi dobili su:

Argonauten G2 GMBH lanGrey/G2 grupe za Volkswagenveb specijal Volkswagen 2028 ukategoriji veb-sajtova imikrosajtova (oglaivaVolkswagen)

McCann Erickson Israel zaseriju Deus u kategorijiinteraktivnih oglasnih kampanja(oglaiva Yes satellite TV)

Veoma zapaen nastup imao je anMari Dru, predsednik Luna World-wide, na temu Disruption and dis-ruptive World. Popodnevni asovi bilisu rezervisani za tzv. pi-ar premi-jeru, predavanja koja su odrali BredStejpls, generalni direktor EMEA,APCO Worldwide, Mark Vajner, ge-neralni direktor Prime Research Sever-na Amerika, i dr Dejan Veri, part-ner u agenciji Pristop i predsednikirija za grupu Odnosi sa javnou

Prvi dobitnici na Gloden Drum festivalu

(nastavak u sledeem broju)

TABOO NEDELJNIK 12

Jelena Ivanovi: Dame u marketingu

SagovornicaVanda Kuera,

direktorkaAgencije MRM

U svemuto se

dogaatreba nai

provokacijuanda Kuera je osoba koja se oprobala na razliitim poslovima u okvirutrita marketinkih usluga. Da li je ona izabrala ovu profesiju ili jeprofesija izabrala nju, zato nema prilike da govori na panskom, kakvi

projekti su je posebno inspirisali i zato politiki marketing smatra posebnozanimljivim, samo su neke od tema o kojima govori za Taboo nedeljnik.

V

Jelena Ivanovi: Ljudi se, uslovno reeno, u mar-ketinkim komunikacijama esto nau spletom udnihokolnosti. Kakav je Va sluaj?

Vanda Kuera: Studirala sam panski jezik i knji-evnost a kod nas, ispostavilo se, poznavanje ovog jezikai kulture nije obeavalo znaajnu perspektivu. Meutim,to nije bio kljuni razlog da se opredelim za posao kojinije u direktnoj vezi sa studijama (mada i jeste na nekinain jezik jeste osnov komunikacije), ve injenica dasam ve kao studentkinja poela da radim u agenciji,to me je privuklo i da nastavim. Sa druge strane, mi-slim da ono to nam fakultet daje, osim znanja materije,jeste i nain razmiljanja, analitinost. Ui nas kako dabudemo studiozni, kako da analizom razliitih izvorainformacija kreiramo svoje znanje, donosimo svoje zak-ljuke. Verujem da danas kod nas nije retko da ljudi usvom poslu (naroito kada je re o drutvenim nauka-ma) ne primenjuju direktno znanje steeno na fakultetu.

Kao anketar sam poela da radim 1984. godine (doksam studirala) u agenciji Borba, koju je tada vodio

Dragan Sakan. Vremenom sam poela da radim kaokoordinatorka mree anketara, zatim sam ula i u stra-teki proces radila sam na definisanju ciljeva istrai-vanja i upitnika, na analizama rezultata istraivanja,na definisanju dalje strategije komunikacije... Malo-pomalo, uila sam ovaj posao jer, u to vreme, nije biloba mnogo literature. U agencijama je najvie bilo psi-hologa, u emu ima logike jer je za kreiranje trinihkomunikacija od izuzetnog znaaja poznavanje navikai ponaanja potroaa, te sam od njih i najvie uila.

J.I: Postoje razlike izmeu nekadanjeg pristupaposlu u agenciji i onoga ega smo danas svedoci. Kakobiste definisali te razlike?

V.K: Sutina je ista od kada su marketing i komu-nikacije nastali. Ono to je u nekoj meri razliito jesteto se tada celovit proces stvaranja komunikacija odvi-jao na jednom mestu i istraivanje i strategija i krea-cija i produkcija. Tada smo radili iskljuivo sa domaimproizvodima i kompanijama, te je bilo mnogo vie pros-tora za kreiranje brenda od samog njegovog poetka

(mada je to situacija i poslednjih nekoliko godina kodnas trite domaih proizvoda i usluga se dosta raz-vija). Uestvovali smo u kompletnom procesu, a da bisteu tome bili uspeni, trebalo je da mnogo znate o samomproizvodu ili usluzi. Ceo tim je bio ukljuen u taj proces od istraivanja, do analize trita, konkurencije,trendova, do definisanja pozicije brenda, imena, komu-nikacije... Seam se krajem osamdesetih radili smo zaApro Hepok iz Mostara dva nova brenda vinjaka koji,naalost, nikada nisu lansirani, odnosno mi nismo biliu prilici da zavrimo projekat. Odlazili smo na sastankesa tehnolozima, uili celokupan proces proizvodnje ovogalkoholnog pia. Uzimala sam i knjige iz Francuskogkulturnog centra i itala. Pratili smo i analizirali kakosu bili pozicionirani kako brendovi kod nas tako i uinostranstvu...

Kada se nae trite otvorilo, kada sam poela da ra-dim u internacionalnom lancu, pa samim tim i za in-ternacionalne klijente, pored novog naina, tanije orga-nizacije miljenja, novih znanja koja je ta veza sa svetomdonosila, bilo mi je teko da nauim da treba da ada-ptiram neto to je neko ve smislio, da primenjujemkampanje za brendove koji su ve osmiljeni a kampanjekreirane... to je za mene predstavljalo pravu promenu uradu.

Sa druge strane, nove tehnologije koje su okupiralena ivot donele su velike promene, pre svega u pozi-tivnom smislu, jer su nam se otvorile nove teritorije i tokako u vidu kanala komunikacije i taaka komunikacijesa tritem, tako i u smislu produkcije. Donele su nammogunost irenja znanja, to nekada nije ba bilo takolako. Ono to bih mogla da kaem da danas i nije tolikodobro jeste brzina kojom se trite kree i kratki rokovi(pa i zbog tehnologije) koje i sami sebi zadajemo ali iklijenti, naravno . Nekada se desi da nemamo uvekprostora da projektima pristupimo dovoljno analitino.

Ali ono to je definitivno jasno, jeste da su se agencijeozbiljno razvile. Unapredilo se znanje, razvile su se celenove discipline i oblasti rada, nova zvanja... to je sve,na neki nain, znak boljitka.

J.I: panski jezik i knjievnost ste izabrali. Koliko uVaem ivotu danas ima mesta za njih? Kada i komegovorite na panskom?

V.K: Nema ih previe. Engleski je potpuno prevladao,pa ak i sa kolegama iz panije uglavnom komuniciramna engleskom jeziku. Jedino to inim na panskom kadase radi o komunikaciji jedan na jedan bez onih Cc kojinisu sa panskog govornog podruja. Ali mi je znanjepanskog jezika omoguilo da u Madridu zavrimestomeseni kurs iz oblasti pi-ara (1994). Bila sam dotog trenutka jedini stranac koji je sa IFE (InstitutoFormacion Empresarial) poneo diplomu. Imam iz togperioda divne prijatelje, pansku porodicu sa kojom samivela tih dana u paniji i sa ijim lanovima uvek isamo priam na panskom. Govorila sam ga perfektno,ali sam dosta i izgubila, jezik trai stalnu praksu...

J.I: Don Kihot nije bio omiljena literatura gimnazi-jalaca u vreme mog kolovanja. Vi ste, definitivno,zavoleli i Don Kihota, kao i sve ono to panski jezik iknjievnost podrazumevaju.

V.K: Don Kihot je, verujem, nekima bio i muka, na-roito kad je re o moranju, kada se itao kao obaveza.Meutim, mislim da je neprihvatanje Don Kihota kaoknjievnog dela, odnosno lika, bilo rezultat nedovoljnogpoznavanja kulturolokih i istorijskih uslova u kojima jeto knjievno delo nastalo. Razlog, verovatno, moemo danaemo i u tome kako se u naim kolama pristupaobraivanju knjievnih dela. Zapostavlja se kontekst,celina, odnosno ne pridaje se dovoljan znaaj analiziokruenja u kojem je umetniko delo nastalo. Isto sedeava i sa slikarstvom. Teko e neko razumeti Goju,El Greka, Rubensa ili Rembranta ako ne zna u kakvomje ambijentu taj umetnik iveo i stvarao.

J.I: Kako se jedan filolog zaljubljuje u marketing? Ili,kada shvati da mu se taj posao uvukao pod kou?

V.K: Nije mi se dogodilo da se probudim i shvatim daje to posao kojim elim da se bavim u ivotu. Ne, jed-nostavno sam polako ulazila u tu priu, sve vie i vie, iona mi se sve vie sviala, prosto mi se podvukla podkou... Ono to je mene privuklo, tada a i danas je tako,jeste to to je kreiranje komunikacije, odnosno trinognastupa neke kompanije ili proizvoda veoma dinamino

TABOO NEDELJNIK 13


Nomen est omen (ime je sudbina)

Kada kaem izgovorim svoje ime, ljudi se obinosete jednog igranog i jednog crtanog filma. U vremekada se emitovao Sport Bili, deavalo mi se da kadase upoznajem sa decom, oni naprave udan izraz licai pitaju: Jesi li ti ona zla Vanda iz crtaa? Pravda-la sam se tako to sam im govorila: Nisam, vidi danemam zelenu kou i crnu kosu.

Moe se rei da je pria o tome kako sam dobilaime pomalo romantina i vezana je za naeg poro-dinog prijatelja koji, naalost, vie nije meu na-ma. Naime, kada sam se rodila, on je ve bio odras-tao, a kao tinejder je bio zaljubljen u jednu Vandukoja je ivela u njegovom komiluku. Tada se zave-tovao da e devojici koja mu se iz nekog razlogauini posebnom, dati ime Vanda. Roena sam ezde-setih godina kada su bile popularne Vesne, Ljiljane,Tanje, Jasmine, itd. Ime je trebalo da mi da drugi,tatin prijatelj (kum), ali poto je on bio u inostran-stvu, a rok za prijavljivanje moga imena je isticao,Ivan je doao kod mojih roditelja i rekao: Ona e sezvati Vanda! Moji su malo ustuknuli, a onda je odlu-eno da brat, koji je tada imao tri i po godine, izvu-e ime iz eira. Mislim da je bilo sueno da se takozovem.

Vanda je poljsko ime i u jednom etimolokom re-niku sam proitala da je to, navodno, bio naziv kojimsu Rimljani zvali pripadnice slovenskih plemena, odnaziva Vandali, ene su zvali Vanda.

TABOO NEDELJNIK 14

i multidisciplinarno. Potrebno je da se tom poslu pristu-pi sa raznih strana, da se razliita saznanja i disciplineukrste da bi se dobio dobar proizvod (agencijski). Po-trebno je, tako, raditi i na sebi i svom znanju da bistebili u poslu.

J.I: ta govori injenica da je na elnim pozicijamana tritu marketinkih usluga sve vie dama?

V.K: ene su u naem poslu uvek predstavljale od 60do 70 odsto od ukupnog broja zaposlenih. Poto seprofesija razvija, odnosno razvijaju se grane unutar nje,ene sve vie dolaze i na menaderske pozicije. Ali, klju-na mesta u ovoj struci i dalje su u rukama mukaraca,npr. nema ba mnogo ena koje su vlasnice i/ili osnivaiagencija.

Kae se da ene imaju razvijeniji deo mozga koji jezaduen za komunikaciju. Osim toga, ene su po svojojprirodi strpljivije tako da u delu posla koji se odnosi nasaradnju sa klijentima to moe biti od koristi. ene suveoma odgovorne i precizne, to jeste jedan od preduslovaza posao menadera uopte a verovatno i vie kada je reo uslunoj delatnosti. A to se povezuje dosta i sa naombiolokom stranom jer je ena predisponirana da budemajka, tako da je nivo odgovornosti kod nje, po prirodistvari, izraenija nego moda kod mukaraca.

J.I: Gde ste se obreli posle Borbe?V.K: Borba se podelila, i od jednog njenog dela, koji je

vodio Dragan Sakan, osnovan je Studio marketing Delogde sam nastavila da se bavim ovim poslom. U to vremenajvei deo nas je bio angaovan u formi spoljnihsaradnika a svega nekoliko lanova, tog ne malog tima,

bilo je stalno zaposleno. U istom tom peri-odu, iz privatnih razloga, poela sam in-tenzivnije da putujem na relaciji Beo-gradPariz. Poetkom devedesetih, moj ta-danji kolega Bojan Gligorijevi i ja izalismo iz SM Delo i napravili agenciju DirectMarketing koja je funkcionisala do 1993.godine, kada smo posustali pod udaromhiperinflacije. Dobili smo, za to vreme, og-roman projekat. Pozicioniranje i promo-visanje prve mobilne telefonije u Srbiji,koja je trebalo da bude uvedena 1991. go-dine, dobila je da radi naa mala agencija.Naalost, sankcije su nas spreile da reali-zujemo taj projekat. Firmu smo ugasili1994. godine i malo posle toga sam poe-la da radim za marketing nedeljnikaVREME.

J.I.: Danas radite u agenciji. Kako iz te perspektivedeluje rad u mediju? Da li je to iskustvo odredilo Vakasniji odnos sa medijima?

V.K: Upoznala sam divne ljude. Inae potujem posaonovinara, mada to ne mogu da kaem ba za sve no-vinare. Rad u ovom mediju je za mene bila ast. Mogurei da me je u tom, ne ba lakom vremenu, rad u ovojredakciji sauvao, budui da se radilo o mikrookru-enju u kojem sam se dobro oseala uprkos ludilu kojenas je okruivalo.


Ono to ivot ini bogatijim

Slobodno vreme je, u mome sluaju, relativnastvar. Ne mogu da kaem da ga nema, ali ganema previe. Jednostavno, deava mi se da seuelim svoje kue. Pokuavam da to vie vre-mena provodim sa porodicom i prijateljima.Zvui moda kao opte mesto, ali komunikacijasa ljudima nam se svela na Internet i mobilnetelefone, a sve se manje viamo, to mi nedo-staje, te se trudim da svaki trenutak iskoristimza to. Nedavno sam ila kod prijateljice i pravilesmo ajvar. To nije ba uobiajena pojava u momivotu ali, eto, i to je bio povod ili nain kako dase provede neki lep trenutak sa prijateljima.Volim da putujem i da se upoznajem sa novimprostorima (u svakom smislu te rei). Radije uuloiti novac u neko lepo putovanje, obilazak, uto da neto novo nauim, nego u kupovinu stva-ri. Na kraju krajeva, verujem da je ono to vidi-mo i doivimo, ono ega se seamo i prepri-avamo, ono to nam ivot ini istinski bogati-jim.

Jelena Ivanovi i Vanda Kuera

TABOO NEDELJNIK 15

J.I: Da li Vas je rad na strani klijenta zaobiao?V.K: Umalo da zaboravim! Radila sam u novosad-

skom Globalu koji se bavio prodajom elektronske ikancelarijske opreme. I to je bilo interesantno iskustvo(za ono vreme ). Marketing tim je inilo nas etvoro.Kosane Dimitrijevi, dananji direktor agencije AlmaQuattro, bio je direktor marketinga Globala. Mnogo smolepo saraivali.

J.I: S obzirom na to da ste iskusili rad na sve tristrane maginog trougla oglaiva, agencija, medij kakav je Va stav: kome je najtee na srpskom tr-itu?

V.K.: Agencija, definitivno ima vrlo kompleksnuulogu u tom trouglu, s obzirom na to da treba da poveedosta zainteresovanih strana. Opet, mislim da ni kli-jentima nije lako. Ali, tu je prilino vaan nivo razvije-nosti trita. Nemam iskustvo direktnog rada sa agen-cijama jer smo u Globalu sve radili sami kad je re okomunikacijama. Ja sam bila zaduena za odnose samedijima. Za sada, iskreno, nemam preveliku elju daradim na strani klijenta. Jo uvek vie volim prirodurazliitosti posla koju prua agencija.

J.I: Kako je izgledao ulazak u McCann Erickson?Stresni transfer?

V.K: Da, to jeste bilo na neki nain stresno. Za po-etak, svaka promena posla je stresna, a naroito kadatreba da se ukljuite u sasvim novi sistem rada. Trebalomi je barem est meseci da se potpuno prilagodim. Nijese postavljalo pitanje moga znanja, da li u ja znati toda radim, ve je re o potpunoj promeni tehnologijerada.

Seam se, kada sam dola u McCann, svi su sedeli zakompjuterima (dodue, to je ve bilo vreme kada sukompjuteri postali masovnija pojava), a ja sam sezapitala: ta rade ovi ljudi, zato su svi toliko okrenutisvojim mainama? Zar ne bi trebalo da zajedno radimo

i konsultujemo se, dogovaramo? Mi se, ipak, bavimo ko-munikacijama.

J.I: Ime McCanna podrazumeva ast, ali i odgovor-nost, ponekad i breme .

V.K: Da. Dogaa se da neko kae: Vi ste McCann, viste veliki i vi neete moi svakom, pa i manjem kli-jentu/projektu da se posvetite na pravi nain. Meutim,to nije tako i mi se stalno trudimo da to i dokaemo. Svena svetu ima svoju dobru i lou stranu.

Ono to mislim da je vano da napomenem jeste dasam, injenicom da sam radila u McCannu, pet meseci,a samim tim i najvei deo one neprijatne 1999. godine,provela u McCann Atina, gde je nas pet devojaka, zah-valjujui angaovanju naeg direktora Srana aperakao i samog sistema McCanna WW, nailo na gosto-primstvo i mogunost da taj period neometano radimo.Drugi deo naeg tima iz Beograda, oni koji su mogli ieleli to, taj period proveo je u McCann Budimpeti.

Nakon toga sam dve godine provela radei u McCannSkoplju, gde sam vodila agenciju do jeseni 2001. godine.

J.I: Multinacionalne kompanije nekad nemaju bamnogo ni znanja a ni volje da svoje strategije prilagodelokalnom tritu istina ili zabluda?

V.K: Kada govorimo o klijentima, to se deava, ali svemanje. Veliina i znaaj trita diktira takav ishod. Ra-de se ozbiljna istraivanja trita, testiranja komuni-kacionih efekata na odreenom tritu, itd. Znai ko-munikacija se prilagoava potroaima kojima je na-menjena.

Lokalne agencije, iako su lanovi internacionalnihmrea, funkcioniu kao lokalne, jer radimo ovde i ba-vimo se ovim tritem. Nisu stranci ti koji nam kreirajutimove. Mi smo ih stvarali i edukovali, da, naravno, i uzpomo znanja koje dobijamo kroz internacionalnu mre-u, ali ipak smo to mi . Samim tim, agencije svojimznanjem dosta utiu na to da i veliki strani klijenti

adaptiraju svoje strategije lokal-nim tritima.

J.I: Bavili ste se i politi-kim marketingom. Kako o nje-mu razmiljate?

V.K: Radila sam u timovi-ma za kampanje poetkom de-vedesetih godina. Prvo za Re-formske snage a onda i za De-mokratsku stranku. Politikimarketing je zanimljiva oblastza koju treba imati mnogo ener-gije, nerava i spremnosti za br-ze reakcije. Razdvojila bih po-litiki marketing od rada napredizbornim kampanjama. Po-litiki marketing je kontinu-irana stvar i sprovodi se tokomgodine/a. Predizborne kampa-nje su, pak, veoma zgusnute, di-namine, zahtevne. Potrebna je


Pogled unazad

Svako od nas moe da kae da je neto u svom ivotu mogaodrugaije da uradi ili da drugaije odlui. Sa druge strane, znam danikada i nita nisam namerno i svesno rtvovala. Nisam bila u situacijida kaem da zbog posla neto neu da uradim, ili da u neega da seodreknem. Nisam nikada svesno stavljala posao ispred svega ostalog.Naravno, deavalo se da sam vie svog vremena posveivala upravoposlu a ne privatnom ivotu. Meutim, to je bilo vie uzrokovanomojim odnosom prema onome to sam u tom momentu radila, eljomda to bude dobro, to bolje, odgovornou... Ljubav prema poslu meje ponekad odvlaila od drugih stvari, tako da, sada, kada pogledamunazad, vidim da je bilo situacija kada sam mogla i kad je modatrebalo da ipak budem vie na nekim drugim mestima a ne radei.No, i to se ui .

TABOO NEDELJNIK 16


reakcija u veoma kratkom roku, konstantna koncentra-cija i panja. Nema vikenda, slobodnih dana, a i noisu veoma aktivne.

Kada je re o kreiranju strategije politike kampanje,potrebno je posedovanje politike zrelosti i iskustva jer jeto osetljiva teritorija. Ideja i kreativnost su vani, ali mora-ju da budu zasnovani na vrstim i realnim osnovama.

J.I: Koja vrsta posla vam je bila najprivlanija u do-sadanjoj karijeri?

V.K: Najlepi deo posla mi je uvek bio onaj strateki,analitiki i konceptualni. Uee u stvaranju mi je naj-atraktivnije. Naalost, sada nemam vremena za to jerimam drugih obaveza, ali to je, zapravo, deo koji me jeprivukao ovom poslu.

J.I: Putovanja ine vaan deo Vaeg ivota, ne samoposla. Povratak u zemlju ini deo tih putovanja. Kakonjega doivljavate?

V.K: Tokom osamdesetih i devedesetih mnogo samvremena provodila van zemlje i deavalo mi se da, kadase vratim u zemlju, danima ne poelim da izaem izkue jer me je deprimiralo stanje kod nas. Nisam moglada shvatim zato tako ivimo i kako smo sebi to dozvolilikada nismo narod bez kulture i tradicije evropskih na-roda. To mi se vie ne dogaa. Sa jedne strane (i naj-

vanije), situacija se znaajno promenila nabolje a, sadruge, prihvatila sam svoj grad i svoju zemlju takve ka-kvi jesu, to vam je isto kada treba da prihvatite nekogau svom ivotu sa svim njegovim dobrim i manje dobrimstranama, a da ga ipak volite. Ne mogu da kaem danemam oekivanja i elja, da ne elim da dam doprinosda bude bolje, jer kao graanin to inim. Ponaam se uskladu sa svim onim za ta smatram da predstavljaprincip kulturnog ivljenja i lepog ponaanja, ali samse i pomirila sa injenicom da e proi jo neko vremedok se kod nas neke stvari ne urede bolje. Razoaranje jenepotrebno troenje energije i emocija...

J.I: Kotler je krizu definisao kao izazov. Neki su tak-vu kvalifikaciju okarakterisali kao pi-ar agencija. Kojistav je vama blii?

V.K: Osetili smo posledice krize kao brana i to meuprvima. Procena je da su budeti za tzv. marketingsmanjeni za 25 do 30 odsto, tako da nismo mogli da neosetimo posledice krize. Naravno, negde su smanjeni ibudeti i aktivnosti, a negde samo budeti.

Svaka kriza je i u privatnom ivotu izazov. Nekadasu govorili: Marketing je kada se nedostatak pretvori uprednost. Naravno, to zvui pomalo grubo, ali u svemuto se dogaa ovek mora da pronae provokaciju i pred-nost, lako se od svega odustaje...

Na kraju, udruujui se u svojuorganizaciju, srpski oglaivai pove-zali bi se sa Meunarodnim udru-enjem oglaivaa (WFA) u ijemlanstvu se, do danas, nalazi 57 na-cionalnih udruenja oglaivaa. Ta-kav aranman e srpskim oglaiva-ima omoguiti pristup podacima,programima, istraivanjima i pri-merima najbolje prakse WFA.

2. Kakve su konkretne pred-nosti lanstva u WFA?

Ulaskom u lanstvo WFA, Udru-enje oglaivaa Srbije bi steklo viepogodnosti. Za poetak, pedeset jed-na svetska kompanija koja danasposluje na srpskom tritu bila bipodstaknuta sa nae strane da po-stane lan nacionalnog udruenja.Mi ih ne moemo naterati da to ui-ne, ali nam je iskustvo pokazalo damnogi meu njima pronalaze svojinteres u pridruivanju na lokalnomnivou. Svakako, mi emo pruatikonkretne savete kako da uspenoosnujete nacionalno udruenje ogla-ivaa. Srpskom udruenju e bitiomoguen pristup vodiima i pra-vilnicima iji su autori WFA i nje-govi lanovi u oblastima kao to suodnos klijentagencija, agencijskipievi, merenje gledanosti televizije,uspostavljanje zajednikog tripar-titnog komiteta.

I, na kraju, mada ne manje va-nosti, nacionalno udruenje e imatikoristi i od podrke koju e WFApruati kompanijama kako na glo-

balnom (pred Svetskom zdravstve-nom organizacijom), tako i na evrop-skom (institucije Evropske unije) ni-vou. Na ovaj nain uticaj srpskih og-laivaa e se poveati, i to ne samomultinacionalnih kompanija koje uSrbiji imaju svoja predstavnitva,ve i lokalnih.

3. ta oekujete od svoje po-sete Srbiji i od gostovanja naMarketinkom dogaaju godineTABOO 2009?

Moram da priznam da se veomaradujem dolasku u Beograd. Srbijaje jedna od svega nekoliko drava uEvropi koje jo uvek nisam posetio, ajedan od najboljih prijatelja, Srbinkoji ivi u Briselu, priao mi je oBeogradu kao o uzbudljivom graduu kojem se stalno neto deava.

Zaista sam impresioniran energi-jom koju sam osetio u zemljama tzv.Nove Evrope u kojima stasava novageneracija lidera koje krasi osvea-vajui optimizam.

Jedan sam od govornika na Mar-ketinkom dogaaju godine TABOO2009. i nadam se da e to biti prilikada se sretnem sa vanim ljudima nasrpskom tritu marketinkih uslu-ga, kao i da to bolje shvatim sakakvim se izazovima suoavaju

Jelena IvanoviP.S. Intervju obavljen pre dono-

enja odluke o odlaganju osnivanjaNacionalnog udruenja oglaivaa

Nadamo se da e do toga brzo doi.

TABOO NEDELJNIK 18

Personalna vest

Tri pitanja - tri odgovora

1. Zato je vano da oglaivaibudu okupljeni u nacionalnomudruenju? Zbog ega je Srbijipotrebno ovakvo udruenje?

U trenutku kada se srpsko tritemarketinkih usluga suoava sa ve-likim transformacijama, kao to suevropske integracije, prelazak na di-gitalnu platformu, pitanja transpa-rentnosti plaanja usluga agencija-ma, od kljunog je znaaja da se og-laivai organizuju kako bi uticalina ove procese. inei to, oni e biti ustanju da uspostave, zajedno sa agen-cijama i medijima, standarde indus-trije koji e doneti koristi svim sub-jektima na ovom tritu. Takoe,organizovani oglaivai e moi darazmenjuju iskustva o pitanjima kaoto su merenje gledanosti i sluano-sti, odnosi sa agencijama, alati zamerenje komunikacionih efekata.Dakle, otvorie se vrata za unapre-ivanje znanja i jaanje profesiona-lizma klijenata. Budue udruenjeoglaivaa Srbije predstavljae og-laivae i u odnosu sa vladom i dru-gim donosiocima odluka, kao to supotroake organizacije. To je naro-ito vano u vreme javnih rasprava ozakonima i propisima koji reguliuposlovanje kompanija.

Mijat Lakievi u NIN-u

U kompaniji Ringier Srbija dolo je do promena u okviru urednikestrukture. Mijat Lakievi, dosadanji urednik nedeljnog ekonomskog do-datka Blic novac, od 1. oktobra preao je na poziciju urednika ekonomskerubrike u politikom magazinu NIN.

Mijat Lakievi zavrio je Pravni fakultet u Beogradu. Bio je novinar Eko-nomske politike, urednik rubrike Jugoslavija, zatim urednik redovnog me-senog dodatka Perspektive, posveenog Jugoistonoj Evropi, i organizatorniza okruglih stolova na kojima su uestvovali istaknuti jugoslovenski eko-nomisti, privrednici i politiari.

Bio je jedan od osnivaa preduzea E Press, a poetkom 1999. godine po-kree Ekonomist magazin. Obavljao je funkciju direktora i zamenika gla-vnog i odgovornog urednika, a od 2001. i funkciju glavnog i odgovornogurednika.

Stefan Lerke, direktor WFA

Nadam sesusretu

sa vanimljudima

TABOO NEDELJNIK 19

TABOO NEDELJNIK u elektronskoj formi emituje se svakog drugog petka u 15.15 sati, a tampano se distribuira ponedeljkomasopis TABOO izlazi etiri puta godinje Godinja pretplata iznosi 12.000 dinara/neto, PDV 8%. Pretplatnici asopisa

TABOO besplatno dobijaju 26 brojeva TABOO NEDELJNIKA u tampanom izdanju Sve isto samo asopis TABOO saTABOO NEDELJNIKOM u elektronskom izdanju iznosi 9.000 dinara/neto Godinja pretplata samo na TABOO NEDELJNIKu tampanoj formi, 26 brojeva godinje iznosi 6.000 dinara/neto Sve isto, samo u elektronskom izdanju, iznosi 3.000dinara/neto Glavni i odgovorni urednik: ozef-Ivan Lonar Zamenik glavnog urednika: Jelena Ivanovi Urednik TABOONEDELJNIKA : Duan unjka Grafiki dizajn: oro Ivanievi Urednik TABOO DNEVNIH VESTI: Petar Staki Osnivai izdava: MARK-PLANETAK d.o.o. asopis je upisan u Registar sredstava javnog informisanja u Pokrajinskom sekretarijatuza informisanje Izvrnog vea AP Vojvodine, pod rednim brojem 1, 27. marta 2002. godine, ISSN 1451-2068 TABOO je iglasilo Grupacije marketinkih agencija (PKS-GMA) Privredne komore Srbije a:Stevana upljikca broj 71, 26000 Panevot/f:013/300-093, 300-094 e:[email protected] administracija i oglaavanje e:[email protected]:taboomagazine.org T

aboo

&Jo

vi

Prin

ting

Cen

tar

Svet dizajna

Novosadski grafiki dizajner AtilaKapitanj (1970) zabeleio je velikiuspeh na Meunarodnom trijenaluplakata u Bugarskoj, manifestacijikoja se organizuje od 1995. godine.Njegovi radovi uvrteni su meu tri-deset najboljih stvaralaca plakata usvetu. Atila Kapitanj uestvovao jedosad na izlobama plakata u Fran-cuskoj, Meksiku, Hong Kongu, Veli-koj Britaniji, Varavi i Bugarskoj.Uestvovao je i na mnogim izloba-ma u nas. Pomenimo Trijenale po-zorinog plakata na Sterijinom pozor-ju u Novom Sadu 2007. godine kadaje dobio nagradu. Kao predstavniknovosadske kole plakata, koja jeiznedrila, pored Ferenca Barata, Bra-nislava Radoevia, Branislava Doba-novakog, Boka evu i desetine dru-

gih stvaralaca, ukazao je na specifi-no dizajnersko umee koje traje vi-e desetina godina u Vojvodini.

Atila Kapitanj je obrazovan na no-vosadskoj Akademiji umetnosti, gdedanas predaje Plakat, kao stvaralackoji je izgradio prepoznatljiv izraz.Njegovi plakati veinom su name-njeni pozoritu (novosadsko, uiko),oslonjeni su na bogatu i prepoznat-ljivu tradiciju koja koristi fotografi-ju, kratak tekst i biranu tipografiju.

To su snane, ubedljive i vredneporuke, razumljive najveem brojurecipijenata. Uspostavio je uzdranivizuelni jezik koji ima grube, teke,neprijatne, gotovo mune tonove, kaorezultat promiljanja o ivotu i istinikoji nisu obojeni nenom ruiastom,ve krvavocrvenom bojom. Irina Su-boti smatra da ista pozadina pla-kata, na kojoj dominira jedna megali-zovana forma bazirana na fotografijiili njenoj manipulaciji, i minimalnegrafike i slovne intervencije, imajuviestruko znaenje, ija dubina iznaenje su najee u suprotnostisa vizuelnom jednostavnou njego-vih plakata.

Andrej Tima je otiao dalje u tu-maenju Atilinih plakata. Kapitanjmontaom na fotografijama ljudskogtela stvara predstavu brutalnosti za-rad identifikacije gledaoca sa pred-stavom. Otuda su ljudski udovi pro-bodeni zavrtnjima, krvavi ili vezani,lea izbuena mecima, ponegde suzubi u prvom planu. Ili se telo ove-

ka i svinje stapaju. Zato su njegoviplakati angaovani umetniki iska-zi, snane poruke realizovane upe-atljivim slikama koje neumoljivoopominju.

Na mnogim manifestacijama uzemlji i svetu prihvaeni su kao spe-cifino dizajnersko umee. Njihovauniverzalna razumljivost omoguilaim je da budu prihvaeni i izvan gra-nica Vojvodine i Srbije. Tako je biloi sada na Meunarodnom trijenaluplakata u Bugarskoj.

Miroslav A. Mui

Atila Kapitanjmeu najboljimaPlakati novosadskog grafikog dizajnera na Meunarodnom trijenaluplakata u Bugarskoj uvrteni meu najbolje u svetu.

Kandidatiza TV spot 2009.1. Januar

Telekom Srbija - Uspeu,mogu (Profile)

2. FebruarFruvita premium - Leptir(Orange studio)

3. MartTelenor - Deset para minut(Leo Burnett)

4. AprilTelenor - Tarifni paket,Kombinuj (Leo Burnett)

5. MajIPTV Telekom - IPTV Open,(Buzz Advertising)

6. JunVIP Mobile - Odbojkai(Ovation Advertising)

7. JulLoto - Kafi(Idea Plus Communications)

8. AvgustCentroproizvod - C supe(GKB & SPA)

TABOO NEDELJNIK 20

oboljani tekst Zakona o oglaavanju jo uveknije objavljen (ili obznanjen). Mada je odavnonajavljen. U meuvremenu su obznanjenemnoge stvari krenule sa objavljivanjem novih

formata, dogaaja, usluga, proizvoda, manifestacija...Za inat svima i uprkos svemu, Beogradska filharmo-

nija kree u novu sezonu, a Akcija. Odbrana. Napadnajavljuje izlobu slika u Domu vojske Srbije.

Na dan kad piem tekst, vojska Srbije na Peteruizvodi pokaznu vebu Odluan odgovor.

Kroz grad krue autobusi sa natpisom Sutra jeponedeljak, Umetnik je prorok... Najava da sezonakoncerata poinje, ve je vidljiva. Najpre e Severina,potom Emina, a plakati Pile, Beograd, Lepotanupuuju na... zakljuite sami...

Radio S u Hajatu obeleio 15 godina (u Kristalnojdvorani). Pie da su bili mnogi, mada ne pie da li se pe-valo Polomiu ae od kristala...

Promovisan i novi veb-sajt Atletskog saveza Srbije,vredan ak 30.000 evra, ali ASS nee snositi nikakvetrokove.

Ministarstvo prosvete nemono da finansira Jesenjeobrazovne i naune seminare u Petnici za oko 300darovitih srednjokolaca iz Srbije, te umesto 24.000.000dinara, kako iz Petnice tvrde, uplaeno tek tri... Zah-valjujui brzoj intervenciji NIS-a i generalnog direktoraKirila Kravenka, sa 12.000.000 dinara pomoi, jesenjiseminar u Petnici bie i realizovan kako je i zamiljen...

Sve to u zemlji Srbiji, u kojoj je na Svetski dan pis-menosti objavljen podatak da nas ima oko 1.300.000 ne-pismenih... A, mada nas nema mnogo, samim tim nibrojem pismenih se ne moemo preterano pohvaliti...

Zanimljive su bile sve postanalize postoktobarskeSrbije...

Meutim... da se mi vratimo na temu: poboljanitekst Zakona o oglaavanju, koga nema, mada radnagrupa postoji. O da... Ministar trgovine i usluga i gra-donaelnik Beograda potpisali sporazum o... dodatnojkontroli prodaje cigareta i alkohola maloletnicima.Doktor-ministar-pesnik izjavio da e biti posebnoobueni inspektori koji e moi vizuelno da procenjujuda li neko lice ima 18 ili manje godina...

A emu sve to, ljudi moji!? Na Farmi ikaju kaoludi, pue ve ko zna se ko, u Velikom bratu kad semaze ili skidaju, nema one zabrane za mlae od xgodina...

Oglasi u raznoraznim dodacimadnevne i revijalne tampe, prepunisaveta za raznorazne pilule koje svei svata reavaju...

A pilule su po prirodi stvarigorke...

I, kako to lepo i davno napisa An-toan de Sent Egziperi: ...Dobar dan,ree Mali princ. Dobar dan, ree tr-govac. To je bio trgovac savrenih pi-lula koje gase e. ovek progutajednu nedeljno i ne osea vie potrebu

da pije... Zato to prodaje, upita Mali princ. To je velikauteda u vremenu, kae trgovac. Strunjaci su prora-unali. ovek utedi pedeset tri minuta nedeljno. A taradi sa tih pedeset tri minuta? Radi ta hoe... Kad bihja imao, pomisli Mali princ, slobodnih pedeset triminuta, uputio bih se lagano nekom izvoru...

A od izvora dva putia vode na dve strane... Kakvootkrie! Tekst je napisao ika Minovi. Priznao to uirilici jer se moralo od neega iveti... I jo rekao dasu tada u izdanjima Politike objavljivane mnoge stvarisa kojima se on nije slagao, ali od njega je traen tira!

Verovatno se od urednika koji su odobrili i Farmu iVelikog brata traio rejting. Sve je to u redu. Vlasnikmoe da trai ta hoe. I sve je in pristajanja i ne-pristajanja. Ali... kad postoji zakon, on obavezuje i vlas-nike.

A kad ne postoji kodeks(i) koji upotpunjuje zakon,onda se stvari pojednostavljuju. Moda i tu ili blizutome treba traiti sve vidniji otpor usvajanju Pravilnikao radu Etikog komiteta PKS-GMA, obaveznog doku-menta koji proistie iz tekom mukom usvojene Dekla-racije o odgovornom trinom ponaanju PKS-GMA. Netreba da bude iznenaenja ako se uz pomo nekih silavan sistema sprei donoenje tog dokumenta na zaka-zanoj Izbornoj skuptini Grupacije marketinkih agen-cija krajem ovog meseca. U anarhiji se bolje pliva, kaudemokratski orijentisani. Ili ne kau ali se podrazume-va. Iz naina njihovog delovanja.

Postojei Zakon o oglaavanju ba nije najbolji, utoku je procedura poboljanja teksta, u tom smislu jeformirana i radna grupa...

ozefe (gospodine Lonar), Vladimire (gospodine eh),niste vi za ovu radnu grupu. Ne dozvolite da vas uvukuu proces koji nema kraja. Estradizacija politike je za-vrena. Kree politizacija estrade.

Zajedniki Organizovani Otpor (a otpor uvek i popravilu deluje u ilegali) usvajanju poboljanog tekstaZakona O Oglaavanju samo je jo jedna, istina gorka,pilula koja vodi ka izleenju trita marketinkih us-luga Srbije. ekajte! Postoji li trite ako ne postoje re-gule koje ga omeuju?

Koincidencija: Svaka slinost sa stvarnim ljudima idogaajima vezanim za pripremu i realizaciju Marke-tinkog dogaaja godine Taboo 2009. sluajna je! (Ili,namerna procenite sami.) Ako ste raspoloeni?

Pie: Ljubomir Ratkovi

PZOO skraenica za Zakon o oglaavanju

Bez teme nema ni dileme

taboo nedeljnik broj 95

Documents