aanglomothodipenglomothodipe - … 10/romski.pdf · dekada e rromen đi, ... 70% ćhera prdal o...

Dekada e Romenđi ande AP Vojvodina

Lil fundosarda thaj inkalel Kancelarija pale inkluzija e Rromenđi

Šerutno redaktori Duško Jovanović

Redaktori katar angluno kotor đindosko:Snežana Dimić, dipl. pedagog

Redakcija:Dragana Dimitrov, dipl. prof. srpske

književnosti i jezikaRužica Nikolić, dipl. ekonomistaIgor Dimić, strukovni vaspitač

Petar Miler, dipl. ing. mehatronike - masterSnežana Dimić, dipl. pedagog

Jovana Davidović, srpska književnost i jezik - master

Korespodenturja:Koordinatorja pale rromane pučhimata APV

Zita Farkaš, dipl. ph

Fotografo: Vitomir Dimić

Pe rromani čhib nakhada:Marija Petković

Pe anglikani čhib nakhada:Centar stranih jezika SOHO, Novi Sad

Tehnikano lačharipe thaj štampa: MAXIMA GRAF, Petrovaradin

[email protected]

Tiraž: 1000 kotora

Adresa: Bulevar Mihajla Pupina 25,21000 Novi Sad

CIP - Каталогизација у публикацијиБиблиотека Матице српске, Нови Сад

323.1(=214.58) (497.113)

DEKADA e Romenđi ande AP Vojvodina : čhoneskoinkljistipe Kancelarijako pale inkluzija e Rromenđi /šertutno redaktori Duško Jovanović. - 2011, đindo 1-Novi Sad : Kancelarija pale inkluzija e Rromenđi, 2011.30 cm

Mesečno. - Tekst na rom. i srp. jeziku.ISSN 2217-5024COBISS.SR-ID 261837831

ANGLOMOTHODIPEANGLOMOTHODIPE

Maškarthemutni Dekada e Rromenđi, savi si lošarimava alavardi po 2005. brš ande foro Sofi ja, si maj baro projekto po maškarthemutno plano savo si phanglo pale rroma. Ramosarimatarja katar kava dokumento si e Thagarimata katar centralna thaj ju-goistiočna Evropa ande savi trajin šov milionurja Rroma save si po socio-ekonomikani thaj amalima-šći margina. Kaja inicijativa zurajrdine e Češka, Slo-vačka, Ungriko, Hrvatska, Srbija, Crna Gora, Make-donija, Bugarska, Rumunija, a tale varesavi vrjama vi e Španija.

Kamipe Dekadako e Rromengo si majlačharipe thaj lačhardipe thanensko katar rromano nacionalno ćidipe ando sićimasko, bućarimasko, bešimasko thaj sastimasko kotor. Pale godova si andine strateške dokumenturja thaj akcione planurja kašće nakhadi-mava ćerelape efekto po majlačharipe thanengo e rromengo.

Vi e Republika Srbija čačarda e Maškarthemutni Dekada e Rromenđi, anda e Strategija pale integraci-ja e Rromenđi thaj anda akcione planurja palo sićo-pe, bućaripe, bešipe thaj sastipe.

Dićhimasa pe godova kaj si šovto brš Deka-dako thaj te po bibaht laće rezultaturja či dićhenpe kozom ažućardape sar vi godova kaj e Rroma ande lenđe thana cîrra jal naj informišime godoleja so će-relpe pe godova plano, kamipe inkljistimasko kale lilesko si majanglal te e institucije katar lokalo dži-ko pokrajinako nivelo, maškarthemutne institucije thaj ćidimata katar civilno amalipe, te pindžarenpe e bućarimatenca save nakhavenpe ande AP Vojvo-dina. Džanglimata ando agorisaripe katar varesave pharimata ando amalipe šaj thaj trubun te aven sar egzemplaro pale aver thana sar agorinape pharimata save von inćaren.

Amen ađes ašarimava inkalas „vojvodinaće mo-delurja” sar agorinpe rromenđe pučhimata kaj ande AP Vojvodina si majbut ćerdino pale integracija ka-tar rromano nacionalno ćidipe. Kasave modelurja thaj informacije kamas te sikavas javinošće, no vi te dikhas sa kova so ćerelpe jal či ćerelpe ande Dekada e Rromenđi.

Redakcija

2 Dekada e Romenđi ande AP Vojvodina

Angluno svato đindosko: Majbut trajostarAngluno svato đindosko: Majbut trajostar

Therdipe katar e butbršešći bući

Robert Bu, koordinatori li-parde projektosko mothol kaj o Rromano resursno maškaripe ka-tar e Ekumenska humanitarna or-ganizacija but brša bućarel pale dukhavimašće kupe thaj e rro-mane nacionalne ćidimava. But brša amen samas jekh tipikani organizacija savi dija jećheharno materijalno ažutipe e Rromenđe, numaj amari bući arlisardape kana fokusisardaman pe koope-racija e manušenca save trajin ande carre Bangladeš pe perife-rija katar o foro Novi Sad. O ro-dipe savo ćerdam ande kala carre ažutisarda amenđe te dikhas vi sa e aver trubulimata e Rromenđe,

ĆERAS JEKHUTNO SVATO ĆERAS JEKHUTNO SVATO

Rromano than Bangladeš ando Novi SadAnde Republika Srbija ađes si paše šov šela thaj pandžvardeš rromane carre ande save trajil paše štar šela pandžvardeš milje Rroma. E trajošće kondicije ande kala carre majbut si tala o minimumo. Baro đindo kale carrengo naj fundošći infrastruktura, e droma savenca šaj areselpe džike lende, e kanalizacija thaj o paj palo pipe. E familije či trajin ande bešimašće kotora palo trajo, e ćhera katar o zuralo materijalo, no trajin ande improvizuime bešimašće kotora. Godova si o trajo, jal imitacija trajosko?O projekto „Socijalna inkluzija thaj vazdipe trajošće kondicijengo ande rromane carre ande AP Vojvodina thaj e Republika Srbija“ teljarda te nakhavelpe ando julo 2007. bršesko. Katar godoja vrjama dži akana sikavel e rezultaturja save anen o paćape kaj jećhe katar e majbare pharimata e Rromenđe, a godova si „bitrajošće“ kondicije katar o trajo, šaj te ačhelpe po drom.

Robert Bu e forutnenca rromane thanerstar ando Opovo

Telja

ripe:

EH

OTe

ljarip

e: E

HO

Telja

ripe:

EH

OTe

ljarip

e: E

HO

3Dekada e Romenđi ande AP Vojvodina


mothol o Bu.Rromano resursno maškari-

pe katar o Ekumensko humani-

tarno ćidipe nakhavel kava pro-jekto khetane e avrutne investito-renca, a godova si Humanitarna organizacija katar e švajcarske protestantske khanđira, Švajca-rošći agencija palo buhljaripe thaj kooperacija, Norveško kha-nđirako ažutipe thaj Ministeriju-mo avrutne bućengo katar e No-rveška. Kova andar soste si kava

projekto specfi kano si godova kaj si lesko fundo jekhutno mo-delo bućako e manušenca andar o

rromano nacionalno ćidipe, ande savo majbaro semnipe si godova kaj e Rroma line kotor ande leste. Godova naj phanglo numa palo kava projekto, numaj godova si o modelo pale bući kale organi-zacijako. Godova modelo alavar-do si sar Inćarimasko lačhardipe rromane carrengo a so si therdipe katar e dešebršesko bućaripe ka-

tar o Rromano resursno maškari-pe, a ćerdape khetane e švajcar-ske partnerenca.

O projekto dži akana nakha-dape ande rromane carre Bangla-deš ando Foro Novi Sad, ande care Rromano agor ando forosko than Žabalj, ande Trite neve care ando forosko than Opovo, sar vi ande rromane carre Vašarište, Putrija, Nevo gav, Teluno foro ando forosko than Bečej thaj ande carre Rromano agor ando Bačko Gradište.

E Rroma sar „therdimatarja“ projektoske

Kasavo modelo šaj te čača-relpe numa te len kotor e Rroma save trajin ande liparde carre. O projekto planirilpe thaj ćerelpe numa khetane lenca. Paše godo-va, kava modelo bućako inćarel o fl eksibilnost thaj dićhipe pe individualošće thaj specifi kane pharimata e manušenđe save be-šen ande rromane care. Gajda vo zurjarelpe thaj promovišil kotor e Rromengo ando sasto proceso. E

Bućarelpe

Rromano than „Ciganski kraj“ ando Đurđevo varekana

Planiripe thaj bućaripe

Telja

ripe:

EH

OTe

ljarip

e: E

HO

Telja

ripe:

EH

OTe

ljarip

e: E

HO

Telja

ripe:

EH

OTe

ljarip

e: E

HO

Telja

ripe:

EH

OTe

ljarip

e: E

HO

Telja

ripe:

EH

OTe

ljarip

e: E

HO

Foto

: S. N

ikol

ićFo

to: S

. Nik

olić

Foto

: S. N

ikol

ićFo

to: S

. Nik

olić

A ađes...



Rromenđe dijape šajipe te ando nakhavipe projektosko theren vi inke love gajda kaj lena kotor ande vazdimašće buća thaj gajda kaj ćinena purano materijalo palo vazdipe varesave bešimašće ko-torengo. Kamlipe kale modelo-sko si o buhljaripe thaj anglunipe katar o sasto rromano ćidipe.

Amen bućaras khetane e manušenca andar e carre savenca ćeras svato pale inicijative thaj intervencija, planirisaras e pro-jekturja thaj kana avel e vrjama pale realizacija godole projekto-nengo e Rroma thaj e Rromnja si jekhutne save trubun te inđaren godova proceso, alava si katar o koordinatori kale projektosko.

E faze katar o projekto

Faze katar e realizacija pro-jektošći si kotor modelosko „In-ćarimasko lačhardipe rromane carrengo“. Po teljaripe pindžar-damen e manušenca prdal e ašu-nimašće prezentacije, konferen-cije thaj ćerdam direktno kontak-to lenca, savo si majsemno kotor anglune fazako. Palal godova fundosarelpe Ćidipe palo buhlja-ripe carrengo, ande savo si dže-ne trin Rroma thaj trin Rromnja, save losaren e manuša save be-šen ande carre, a save inkalena sa so trubul te čačarenpe lenđe or-turja thaj trubulimata. Dujti faza si fundosaripe forumosko Perpe-sktiva katar o buhljaripe carre-

sko ande kašći bući lena kotor e manuša anadar o lipardo Ćidipe, sar vi andar o lokalosko korkoro-ortuipe, ašunimašće fi rme thaj e bigavermentošće organizacije, te khetane araćhen vorta inkljisti-pe andar e akanutne pharimata. Palal godova o RRM nakhavel e rodimata po tereno palo socio-ekonomikano than manušengo thaj manušnjengo save trajin ande carre, a palal godova ćerel-pe e projektošći dokumentacija. O programo palo therdipe džan-glimatengo pale bući del šaji-pe e manušenđe andar e care te nakhaven e kursurja pale vazdi-mašće-instalaterošće zanaturja. Inke jekh faza si te individualno planirilpe lačhardipe thajo vaz-dipe ćherengo ande carre. Pala e distribucija materijlosko palo vazdipe, nakhavelpe o lačhardi-pe thaj o vazdipe ćherengo.

Kaj si o than katar o lokalosko korkoroortuipe?

Lipardo modelo bućako rodel katar o lokalosko korko-roortuipe te lel aktivno kotor, a godova si te araćhel e fi nansijaće kotora palo nakhavipe bućengo palo lačhardipe infrastrukturako, dipe inćarimasko ando proceso palo ćerdipe projektošće doku-mentacijako, te pale phuv pe savi si e carre therelpe patrin kaj si bešimašći zona, a na phuv pale varesave aver trubulimta, thaj

te e carre aven legalne, ćerdipe planosko pale ciknekotorešći re-gulacija, sar vi te delpe šajipe te legalizuinpe sa e jekhutne ćhera ande carre.

Sar mothoda amenđe o ko-ordinatori projektosko Robert Bu, manuša andar e lokalošće korkorroortuimata, ande save si e rromane care ande save nakha-velpe lipardo projekto, line kotor ando kava projekto, no, sar vo gîndil, e rromane pharimata ande but forošće thana inke naj prio-riteto.

Po teljaripe sas...

Roberta Bu, koordinatori projektosko mothol kaj si o mo-delo „Inćarimasko lačhardipe rromane carrengo“ testirisardape ande novosadošće rromane carre Šangaj. O terenosko rodipe katar o RRM sikada bilačhe rezulta-turja. Numaj, ande majbut katar 70% ćhera prdal o učharipe ćhe-resko dija o bršînd, a majbut ka-tar 60% katar e feljastrina ande carre sas phagline. Nas kanaliza-cijako khuvdipe thaj ande carre nas ni elektrikaći energija. Ande numa štar bešimašće kotora sas o than kaj šaj te thovelpe. Numaj, majbilačho kotor savo sikada lipardo rodipe sas kaj paše 100 manuša, katar 233 save trajin ande liparde carre, trajil katar 120 dinarja palo đes. Kana sa ga-dava đinavelpe, vorta lundžaripe

Neve najarimašće thana thaj ćheresko učhardo ando Forosko ćher Bečej

Ađes si sar dićhelpe...Fo

to: P

. Gav

rilov

ićFo

to: P

. Gav

rilov

ić

Foto

: P. G

avril

ović

Foto

: P. G

avril

ović

Telja

ripe:

EH

OTe

ljarip

e: E

HO


Angluno svato đindosko: Majbut trajostarAngluno svato đindosko: Majbut trajostarkatar e alavardi Ando teljaripe sas, si Khanč.

Ni ande aver carre ande save nakhavelpe o projekto nas ave-rčhandi situacija. Majanglal si ando pučhipe jekhutne pharima-ta-godova kaj naj e kanalizacija, bilačho učharipe ćherengo, bila-čho socio-ekonomikano statuso manušengo save khote trajin.

Bipaćape sar ačhadipe

Džanelpe kaj kava projekto či nakhavelape lačhe bi kamli-pe rromane ćidimasko thaj amen naštik te vazdas e kondicije palo bešipe bi lende, mothoda o Ro-bert Bu. Vo inkalda kaj o Rroma-no resursno maškaripe naj ambi-cija te čhul piro koncepto buća-ko. Numaj, kova so anda pharipe te nakhavelpe kava projekto si o bipaćape manušengo save khote trajin, andar godova kaj kanda-vdine len ande averčhande poli-tikane buća. Musaj te bućaras pe godova te theras lengo paćape thaj te sikavas lenđe kaj godova kaj von aktivno len kotor ando kava projekto šaj te anen te buhl-jarenpe e carre ande save trajin. Kana si e carre vazdine thaj kana areslo paj ande lende, von teljar-dine te paćan amenđe thaj amare projektošće, mothol o Bu.

Ađes si sa gajda...

Ande carre Bangladeš ando Novo Sado sa e ćhera therdine funkcionalno than kaj šaj te tho-velpe, elektikaće instalacije thaj nevo učharipe ćheresko, a len 90% therda inke jekh bešimasko kotor katar o zuralo materijalo.

Ande carre Rromano agor ando Žabljo sa e ćhera therdine o than kaj šaj te thovelpe, elektri-kaće instalacije thaj nevo učhari-pe ćheresko, a len 75% inke jekh than kaj šaj te thovelpe.

Ande rromane carre ande fo-rošće thana Bečej kale projektova ćerdinepe 90 septikane haînga, 90 funkcionalne thana kaj šaj te thovelpe, 11 ćhera si lačhardine thaj ande lende ćerdinepe e thana kaj šaj te thovelpe thaj vazdape vi jekh cikno ćher katar o purano materijalo.

Majbut katar o nakhavipe be-šimašće pharimatengo

Modelo bućako inćarel vi e buća ando sićimasko kotor, ther-dipe džanglimatengo pale vare-save buća, bućaripe thaj korkor-robućaripe. RRM organizuil bući e čhavorrenca thaj e ternenca ando sićimako kotor thaj nakha-vel edukacije pale manuša save trajin ande rromane carre palo sastipe thaj arakhadipe katar o trajosko trujalipe. Paše godova ortari katar o RRM kana džal ando terenosko dićhipe del e konsilurja e Rromenđe save ažu-tina lenđe te regulišin e orta, save

lenđe garantuil o kanono. Gajda kava projekto vazdelpe anglal e pharimata save sikavenpe ando bešimasko kotor thaj ćerel lačhe anglalkondicije palo anglunipe rromane populacijako ande sa e aver kotora.

Khate naj o agor

O projekato Socijalna inklu-zija thaj o vazdipe kondicijengo palo bešipe e Rromengo thaj e Rromnjengo ande AP Vojvodina thaj Republika Srbija lundžare-lape vi ando brš savo avel. Palo 2011/2012. brš ando plano si vi o vazdipe kondicijengo palo bešipe ande carre Margita ando forosko than Plandište, ande carre De-ronje ando forosko than Odžaci, carre Donji Petrovci ando foro-sko than Ruma thaj ande carre Adice ando Foro Novi Sad. Kale projektošće buća nakhavenape pale 130 rromane familije.

Snežana Dimić

Planiripe pale avutnimašće bućarimataAmen sajekh brš anas neve elementurja ando amaro projekto,

andar godova kaj katar e Rroma thaj Rromnja but sićivas kana nakhavas projektošće buća. Zorava teljardam te nakhavas kava projekto, savo si pale amende jekh katar e majzurale dži akana. Andar godova kamas te lundžaras kava projekto, vaćarda o Rober Bu thaj gajda dija o alav kaj šaj te anel majlačho anglunipe e Rromenđe.

Telja

ripe:

EH

OTe

ljarip

e: E

HO



- Po teljaripe kana nakhada-pe e prezentacija projektošći, sas vi kola save či inćardine paćape ando lačho aresipe projektosko, no sas vi baro đindo kolengo save saslen paćape. Lengo bipaćape sas andar godova kaj kandavdine len ande averčhande politikane. Katar aver rig, kana ande kaja phari vrjama vareko avel jećhe kasave bare investicijava, musaj te sikavelpe bipaćape kaj godova avela čačipe. Numaj, kana ramo-sardape o kontrakto lengo paća-pe poloće vazdape. But katar e familije losardine korkorre te len kotor ando vazdipe bešimašće kotorengo, so si amaro majbaro lačho aresipe.

* Čefal pharimatenca mala-dinetumen?

-Kova si si semno si kaj vare-save familije inkaldine piri griža kana o projekto teljarda te nakha-velpe. Sas kola save sas holjarike andar godova kaj naj materijalo kozom trubul thaj kaj či areslo pe

vrjama, no, pe bibah, sa vi kolen save či kamline te den piro kotor ande realizacija kale projektošći, no len sas, pe bah, cîra. Numaj, e pharimata nakhadinepe „ando džape“ thaj či ačhadine but e re-alizacija katar o projekto.

* Čefal si semnipe, pe Tuna-ro gîndipe, jaćhe kasave projek-tosko?

- Me sem o koordinatori pale rromane pučhimata thaj andar godova e deja thaj e dada avili-ne mande, inkaldine pharipe kaj najlen kondicije palo nakhadi-pe personalne higijenako lenđe čhavorrengo thaj rodine ažutipe. E manuša andar e sikavne tha-na akhardineman andar godova kaj pe čhavorra dikhlape godova kaj naštik te nakhaven e higije-na. Fundo sa e pharimatengo sas ande godova kaj naslen o agor ando ćher kaj šaj te sićon te na-khaven fundošći higijena. E deja thaj e dada majanglal musaj te ta-ton o paj, palal godova te thoven

thaj andar godova kaj naslen o trubulimasko kotor savo inđarel o paj ande kanalizacija andar e mašina palo thovipe, vi o thovipe katar o fujravipe pale lende sas but phare.

Kale projektova e čhavorre-nđe dijape šajipe te theren piro agor pale piri higijena, e dejenđe thaj e dadenđe te sićon pire čha-vorren sar te nakhaven e higijena pe jekh normalno thaj civilizaci-jako moduso, a e kotora save in-đaren o paj ande kanalizacija di-nelen šajipe te inćaren e higijena katar lengo fujravipe.

* Kozom pale Tumende, sar koordinatori pale rromane pučhi-mata, sas semno kava projekto?

-Kava projekto ažutisarda man ando vazdipe katar o semno kotor trajosko rromane populaci-jako. Po projekto bućarda o timo katar e eksperturja, save pašo na-khadipe pharimasko palo bešipe, nakhadine vi aver buća save ča-čaren e kamlimata katar e Dekada e Rromenđi. Gajda kava projekto but loćarda nakhadipe đindošće pharimatengo ando mungrro fo-rosko than.

Pale jekhutni tema pale ama-ri patrin mothol vi o Dušan Ra-dul, direktori Kancelarijako pale inkluzija e Rromenđi ando foro-sko than Žabalj.

* Čefal sas e situacija ande rromane carre Rromano agor anglal no so nakhadape o pro-jekto?

NEVI RIG ANDO TRAJO E RROMENGONEVI RIG ANDO TRAJO E RROMENGO

Angela Slavnić, koordinatori pale rromane pučhimata ando Forosko than Bečej aktivno lija kotor ando projekto „Socijalna inkluzija thaj vazdipe kondicijengo palo bešipe ande rromane carre ande AP Vojvodina thaj Republika Srbija“. Ando intervjuo pale amari patrin mothol palo teljaripe, pharimata thaj aresimata kale projektosko.

Angela ande vizita rromane thanešće

Foto

: P. G

avril

ović

Foto

: P. G

avril

ović



- E Rroma save trajin ande carre Rromano agor ande save nakhadape o projekto „Socijalna inkluzija thaj vazdipe kondici-jengo palo bešipe ande rromane carre ande AP Vojvodina thaj Re-publika Srbija“, anglal no so tel-jardape te nakhavelpe o projekto trajisardine ande but phare kondi-cije. Naslen primarne kotora palo trajo, sar kaj si e elektrika thaj o paj palo pipe. Nas ni o kanaliza-cijako sistemo, a naslen ni than kaj šaj te thovenpe. Godova anda pharipe pale higijena, majanglal e čhavorrenđi, katar save našline lenđe amala ande sikavne tha-na. Thaj na numa godova, khote si vi pharipe savo anda godova kaj drom džiko sikavno than nas asfaltirime. Katar aver rig, kala carre si pe periferija gavesko Đu-rđevo, so ćerda te e Rroma aven izoluime katar o trujalipe.

* Sar nakhadape e realizaci-ja projektošći?

- Po teljaripe inćardape ma-ladipe e manušenca andar e Eku-menska humanitarna organizacija pe savo ćerdape evidencija pale godova so si majtrubulimasko pale ćherutnimata. Majbut katar lende dija piro krrlo palo vazdipe thanengo kaj šaj te thovelpe. Pala godova ćerdape e rang patrin thaj andape čhinadipe pale čefal familije nakhavelpe o projekto. Rang patrin ćerdape po fundo kriterijumurjengo save anda e komisija ande savi e džene sas manuša save trajin ande carre. E manuša andar e Ekumenska hu-manitarna organizacija sas ande sajekh familija andar e carre, ćer-dine svato lenca thaj palal godova ćerdine planurja pale godova sar nakhavelape o projekto. Sajekh

familija losarda e materijalurja gajda te pherel pire trubulimata, a save kandavela palo vazdipe thanesko kaj šaj te thovelpe. Va-resave katar e manuša save trajin ande carre dine inke kotora save ažutina len ande adaptacija aver kotorengo katar o ćher (vudara, pendžeri, o učharipe ćheresko). E manuša line kotor ande buća khe-tane e bućarnenca ando nakhadi-pe bućengo thaj gajda sićiline te ćeren varesavo zanato, sar kaj si o zidari thaj o moleri.

*Čefal si konkretne aresima-ta projektošće?

- Kala rromane carre ther-dine asfaltno drom, thaj e pura-ne Rroma majloće šaj te aresen džiko gav, a lenđe čhavorra džiko sikavno than. Sa e ćhera therdine funkcionalno than kaj šaj te tho-velpe thaj e elektrikaće instala-cije. Gajda e Rroma akana silen normalne kondicije palo inćaripe pire higijenako. Kale projektova e Rroma therdine kova so trubu-las te avel len sajekhvrjamako.

*Paše liparde aresimata, so kava projekto inke anda e Rrome-nđe?

- Kava projekto anda te e Rroma ažutin korkorre pešće thaj te vareso aresen thaj sićon. Katar aver rig, kava projekto phangla e Rromen, ćerda te von khuvenpe, gajda kaj ažutisardine jekh avre-šće. Khetane sićiline thaj bućar-dine palo piro majlačho thejara. Kova so si majsemno si kaj kale projektova teljarda nevi rig ando trajo e Rromengo. Von akana či dićhen ando suno godova majla-čho thejara, no trajin les.

Snežana Dimić

Dušan Radul thaj amaro žurnalisto den svato

Dušan Radul po tereno

Foto

: P. G

avril

ović

Foto

: P. G

avril

ović

Foto

: P. G

avril

ović

Foto

: P. G

avril

ović



Šov dženenđi familija ando cikno čorro ćher trajil o bimanu-šikano trajo. E dej thaj o dad si bibućarne. Sa e love save aresen te theren pharimava, den pale pri-marne kotora palo trajo, te godova šaj te akharelpes o trajo. Duj čhave agorisardine trito stepeno katar o maškarutno sikavno than, smero palo tradavno thaj vi von si bibu-ćarne. Kamipe čhejako te ramo-sarelpe ando maškarutno sikavno than či pherdape, vi paše godova kaj dija o alava te ćerel pauza jekh brš thaj te lundžarel o sićope, vo dija ando abjav. Majterni čhej si inke sikamni. Gajda o dad thaj e dej nakhaven e đesa ando dar kaj

lengo fatumo palem sikavelape ande trajurja katar lenđe čhavorra thaj kaj vi von ažućarena o pura-nipe sar nadničarja, thaj avela len e dar pale egzistencija pire famili-jako. Sar vi e aver dada thaj deja, vi von kamen majlačhe pale pire čhavorra, no nas len šajipe te piro kotor nakhaven gajda sar kamen. Naslen majbut zor te ašunen čuče paramiča thaj te paćan ande ala-va save den len, a save nisar či čačarenpe thaj poloće hasardine o paćape kaj vi opral lengo ćher sikavelape o kham. Atoska biažu-ćarimasko ande paramiči phirda o kham. Pe vudara kale familijako sikadape o timo katar o EHO po

čikat katar o Robert Bu, savenca sikadinepe vi e anglune khamešće strafi na. Kova sar o timo ćerda e kooperacija e manušenca andar e carre sas biažućardo bahtalipe pale lende. Ande sigo vrjama teljardine e buća thaj sikadinepe e lačhe are-simata thaj anglunipe.

E familija dži akana nasla o than kaj šaj te thovelpe, thaj sas la pharipe te nakhavel thaj inćarel piri higijena. Džanas kaj si o užipe opaš katar o sastipe thaj godova kaj ando ćher naslen o than kaj šaj te nakhaven piri higijena, lengo sastipe sas ando pharipe. O than kaj šaj te thovelpe ađes si o kotor lešće ćheresko. Akana ažućaren te aresel vi o paj ando lengo ćher thaj o šukaripe šaj te teljarel.

Nas o than kaj šaj te thovelpe jekhutno so kaja familija therda kale projektova. Paše leste, ther-dine e voja thaj zor te pire buća-va, gajda kaj line kotor ando kava projekto, averčhandon pire trajurja gajda te aven majlačhe. Lengo pa-ćape ando majlačho thejara bolda-pe, sar kaj palem bijandape. Phari-pe trajosko akana majloće inćaren. Čačipe si kaj vi majdur naj loko, no jekh sikadape, a godova si kaj kale projektova von teljardine nevi rig ando piro trajo, savi ramosarelape lačhe aresimava. O kham si khate, sa aver aresela, andar godova kaj o paćape thaj e bući anen lačhipe. Lundžaripe kale paramičako ažu-ćaras bare ođava.

Jovana DavidovićSnežana Dimić

PAĆAS ANDO MAJLAČHO THEJARAPAĆAS ANDO MAJLAČHO THEJARA

Familija Gan e Angelava

Familija Gan ando piro nevo najarimasko than

Vi la o baht arakhla E familija katar e Romana

Stojanović andar o gav Čurug therda o than kaj šaj te thovel-pe. Romana si sikamni savi džal ando pandžto klaso thaj mothol kaj si andar godova bahtali thaj kaj o thovipe, savo pale late va-rekana sas vorta pharipe, akana si bahtalipe thaj majšukar kotor đeseko. Pašo than kaj šaj te tho-

velpe, laći familija therda e love te vazdel o kotor ćheresko. Andar godova kaj e Romana kamel te avel late e amala, mothol kaj si but bahtali vi andar godova kaj akana avela la o than kaj ćhelelape pire amalenca, a akana avel o ivend thaj voj thaj laće amala musaj te nakhaven e vrjama ando ćher.

Foto

: P. G

avril

ović

Foto

: P. G

avril

ović

Foto

: P. G

avril

ović

Foto

: P. G

avril

ović

Foto

: P. G

avril

ović

Foto

: P. G

avril

ović


IntervjuIntervjuŠerutni po Fondo palo buhljaripe AP Vojvodinako, Snežana RepacŠerutni po Fondo palo buhljaripe AP Vojvodinako, Snežana Repac

ZURJAVIPE PALE RROMA VI BIZO POZITIVNA DISKRIMINACIJAZURJAVIPE PALE RROMA VI BIZO POZITIVNA DISKRIMINACIJA

*Sikaven amenđe harne bući Tumare Fondosko?

- O Fondo fundosardape 2002. bršesko palo buhljaripe privredako, poljoprivredako thaj bućaripe pe teritorija katar e Au-tonomna Pokrajina Vojvodina. Godova si, sar me gîndiv, jekh katar e majlačhe projekturja po-krajinaće Gavermentosko, andar godova kaj o kapitalo Fondosko avel katar e privatizacija savi ćerdape pe teritorija Pokrajinaći thaj kotor katar e godole poćini-mata delpe ando Fondo. Gajda e poćinimata irisardinepe pe khote kaj vi inkljistine, ande privreda thaj poljoprivreda thaj praktika-ne ažutin te teljarelpe o ćerdipe, jal te delpe pe varesavo majvučo nivelo. Pale paše deš brša o Fon-do plasirisarda 255 milionurja evrurja, so sikavel kaj amen ne-kobor droma arlisardam o kapi-talo prdal 5.500 milje krediturja pale save andam čhinadipe te denpe kandavnenđe. Kava kre-ditosko dipe sas pale averčhan-de kotora. Amare procedure si ašunimašće, e konkursurja pale kala krediturja inkaldinepe ande medije thaj po sajto. Nakhavas e edukacije ande sa e forošće tha-na, gajda pale kala krediturja šaj te konkurišin sa e forutne, ortaće thaj fi zičke manuša.

*Čefal konkursurja si ma-jinteresantne pale forutne ande Vojvodina?

-Dži akana inkaldam majbut katar pandžvardeš konkursurja.

Kova pale soste dijam majbut love thaj pale soste sas majbut rodimata si e poljoprivreda thaj e poljoprivredaće therdimata. Go-dova si ande jekhutni vrjama vi amare majđinavde kandavne sa-ven si majbut katar sasto đindo. Paše godova, o Fondo si fokusiri-me po dipe lovengo palo bićinipe ćerdimatengo ande aver phuvja. Sas amen specijalizuime konkur-surja pale reciklaža thaj ekologija thaj e konkursurja palo turizmo. E poljoprivreda si majvitalno ko-tor katar o privatno sistemo ande Pokrajina thaj e manuša maj-but bućaren ande godova kotor. Amen ašundam e trubulimata ka-tar e amare kandavne thaj gajda, gîndiv, pherdam sa e lenđe realne kamlimata, numaj kova so šaj te čačarelpe ando kava momento. Godova dićhelpe kana teljaren te phiren pe gava, jal kana den ande problematika palo buhljari-pe katar o poljoprivredako ćerdi-pe. O Fondo akana sile majcikne

kotora pale kamata ando regiono thaj vrjama pale krediturja katar o poljoprivredako ćerdipe.

*Čefal si Tumaro dipe palo Fondo thaj lešće kandavne katar e vrjama kana aviline po lesko čikat?

- Godova si o konkurso savo si putardo prdal sasto bršesko, andar godova kaj del šajipe e manušenđe te lačhe gîndisaren pale piri avutnimašći investicija thaj te konkurišin kana anen mi-što čhinadipe, a simen vi e kon-kursurja save si putardine tranda đesa thaj e manuša musaj sigo te anen čhinadipe. Akana simen majbaro kvaliteto. Gîndiv kaj si gajda manušenđe majloće. Paše godova, sasti poljoprivreda aka-na fi nansirilpe pe pandž brša, a anglal sas pe trin thaj pe pandž brša. Godova si semno paso an-glal thaj baro ažutipe pale poljo-privrednikurja.

Tatipe savo sikada kana avilam ke late, sikavel kaj si vorta godova kaj mothol kaj si pale late sa e manuša jekhutne. Direktori po Fondo palo buhljaripe AP Vojvodinako profesionalno ćerel piri bući thaj pe amare pučhimata palo dipe zorako palo buhljaripe rromane ćidimasko či del konkretne inkalimata. Voj pire kandavne ulavel pe kola save silen thaj kola save najlen mišto gîndipe, ideja palo bućaripe.

Foto

: V. D

imić

Foto

: V. D

imić


IntervjuIntervju

Semno si vi godova kaj aka-na pale poljoprivreda či trubul te ćerelpe o biznis plano, gajda ciknjardam e poćinimata thaj lo-ćardam e manušenđe, andar go-dova kaj pale lende sas o ačha-dipe te akharenpe po konkurso godova kaj džangline te ćeren o biznis plano. Amen godova pha-ripe nakhadam gajda kaj arakh-lam jekh softveri savo praktika-ne đinavel e kreditošći zor thaj e profi tabilnost katar e avutni bući. Amen pajsaras o Fondo sargo e institucija, sar vi e forutne te na hasaren godoja bući, gajda kaj sigo das o inkalipe po pučhipe kaj varesavi bući anela o profi to, jal na. Gîndiv kaj si e bući Fon-dako but vazdino, savorra šaj te kandaven les thaj avilo majcarra kuč pale kandavne.

*Maškar e kandavne Fon-dosko sas vi e kandavne andar e rromani populacija?

- Sas, no kova so musaj te džanen si kaj amen ćerdam duj edukacije ando Parlamento Vo-jvodinako pale manuša andar e rromani populacija. Amen či ćeras ni pozitivna diskriminacija specijalne konkursurjenca. Vorta si kaj si kaja kupa averčhandi, sile specijalno senzibiliteto, sargo kaj si e rromani populacija, manušn-

jikano bućaripe thaj dži akana sajekhvrjamako sas e love pale kola save silen lačhi bućarimašći ideja, pale murša, pale manušn-ja, Rroma, bibuhljardine forošće thana. Savorra save akhardinepe te sas len lačhi ideja thaj te go-dova projekto sas inćarimasko, atoska nakhline o konkurso. Orta si kasave kaj kava naj instituci-ja savi del e subvencije. Godova kamav te inkalav, vi ke subven-cije raštraće institucijengo, sar kaj si o ministerijumo, musaj te aveltumen e hipoteka save den e ministerijumošće te kaja subven-cija avel inćardi majcarra pandž brša. Amen das mište krediturja, no musaj te avel tumen varesavo therdipe te čačarelpe godoja hi-poteka po kredito. Ande kala deš brša sasmen but kandavne, no amen či ćeras e evidencija andar savo nacionalno ćidipe von aven, andar godova kaj pale amende sa e manuša si jekhutne.

*Tumen mothodine kaj na-khadine duj edukacije ando Par-lamento AP Vojvodinako. Čefal si Tumaro haćaripe pale godola edukacije?

-Katar godola edukacije na-khli varesavi vrjama. Gîndiv kaj godova sas lačhe organizume. Kova so me šaj te inkalav si kaj e

Rroma musaj te džan ane sikavne thana. Sasmen vi e krisaće proce-dure ande sa e krediturja thaj si jekh amari koleginica savi ćer-da e magistarska teza pe godoja tema – Ko therda lačho aresipe e kreditonenca, a ko či therda. Lačho aresipe therdine e sikavne manuša. Te Tumen ćeren bući ande poljoprivreda thaj kamen te aven vorta bućarne, musaj te si-ćon pale poljoprivreda. Ko ago-risarda numa e poljoprivredako sikavno than, areslo vi te irisarel o kredito thaj te ćinel o traktori. O džanglipe si jekh katar e fundošće faktorja te areslpe lačho therdipe ande bući. Pala avel o kapitalo. Šaj te aveltumen e love, no te či džanen te den len pale vorta ko-tora thaj te či džanen sar ćerenpe e ćerdimata, askal či džanena ni sar godola love te „hasnaren“. Me semas ando Vršco e rajea Jo-vanovićeja ando dićhipe pe Vučo sikavno than strukaće studijengo palo sićope vinajengo thaj semas but bahtali te pindžardemas gadi-ći lačhe studentonenca. Godova si harne mungrro konsilo sar šaj savorra, vi e Rroma, te araćhen inkljistipe andar o čorrîpe.

*Tumen inkaldine kaj si o si-ćope semno fundo palo progreso katar o rromano ćidipe. Sar tu-men ažutisardine ando sićimasko kotor?

– Kova so si amaro ažutipe ando sićimasko kotor si e pandž kompjuterja save dijam e sikam-nenđe. Me teljarav katar godova kaj o čhavorro teljarel vareso te sićol, a khote si vi o kompjute-rikano ramosaripe, musaj te avel les o kompjuteri, no či trubul te avel majnevo. Semno si te sajekh čhavorro ažutimava katar godola kompjuterja sićol, no vi te avel ande majbuhli rrota katar e so-cijalne khuvdimata. Te amenđe

Snežana Repac thaj amaro žurnalisto den svato

Foto

: V. D

imić

Foto

: V. D

imić


IntervjuIntervjupale bući trubun majzurale kom-pjuterja, amen amare purane das lačhe sikamnenđe, ćidimatenđe thaj gajda das len fundo palo si-ćope ande ađesutni vrjama.

*Čefal si Tumaro gîndi-pe kana si ando pučhipe e bući Kancelarijako pale inkluzija e Rromenđi?

– Pale Kancelarija si baro trubulipe. Džanav e manuša an-dar e Kancelarija save si but ter-ne, kamen te bućaren thaj silen bari zor thaj energija te vazden o trajo rromane populacijako thaj me gîndiv kaj si majsem-no te boldenpe e terne Rrome-nđe, andar godova kaj si khote o avutnipe. Či kamav te ćerav e averčhandimata thaj godova si sajekhvrjamako pale mande pha-ro. Pale mande si savorra jekhut-ne. Te delpe e ternenđe šajipe te džan ande sikavne thana thaj te von godova bolden prdal o lačho therdipe ando sićope thaj te go-dova palal čhun ando amalipe si majlačho drom te vi von korkor-re den piro kotor palo buhljaripe katar o rromano ćidipe. Gîndiv kaj si godova majsemno kotor, katar godova trubul te teljarelpe, a sa aver aresela.

*Čefal alava Tumen šaj te bičhalen e Rromenđe save dine andre ande lumnja katar o aka-demikano sićope?

– Kanadavena sa e pire ta-lenturja, či trubul te haćaren ni-čefal ačhadimata ando piro trajo thaj zurale teljarena te čačaren pire kamlimata. Rošale čhun len anglal peste thaj aska jekh po jekh čačarena.

Snežana Dimić

Prezidento po Forosko than Opovo Milorad SoldatovićPrezidento po Forosko than Opovo Milorad Soldatović

ŠAJIPE PALE FORUTNE ANDO OPOVOŠAJIPE PALE FORUTNE ANDO OPOVO

Lokalosko šerutnipe katar o Forosko than Opovo, vi paše go-dova kaj sile cikno bršesko budžeto, aresel te strategijaće bućarel po vazdipe thanesko katar o rromano nacionalno ćidipe. Prezi-dento po Forosko than Opovo sikada amenđe o than e Rromengo andar lesko forosko than, sar vi e bućarimata save nakhavenpe ande leste.

*Sikaven amenđe o forosko than Opovo, lesko baripe thaj o geografi kano than.

– But lačho than thaj e re-sursurja save sile si lačho fundo pale afi rmacija thaj buhljaripe amare forošće thanesko. Forosko than Opovo si jekh katar e maj-cikne forošće thana ande Vojvo-dina. Vov si ando Južno Banato, numa 30 km katar o Beogrado thaj Pančevo, numaj 40 km ka-tar o Zrenjanino. Po kotor katar 203 km2 trajil 11.016 forutne, ande štar thana: Opovo, Baranda, Sakule thaj Sefkerino. Sa e tha-na si pe stîngo rig katar o dojrav Tamiš, savi džal 29 km paše te-ritorija katar o forosko than. Dur si katar o magistralno drom Be-ograd – Zrenjanin si 3 km, a ga-dići si dur vi katar o Koridoro 10 (autodrom). Prdal e teritorija fo-rošće thanesko Opovo nakhavel o regionalno drom R-124 Vršac – Pančevo – Zrenjanin. Aerodrom „Nikola Tesla” dur si 50 km.

*Čefal buća si aktuelne ande paluni vrjama?

– Projekturja kašći realizacija akana nakhavelpe si ćerdipe dro-mesko Opovo-Debeljača, agori-saripe bućako po vazdipe katar o sportosko-rekreativno maškar ando Opovo, rekonstrukacija ćhe-resko katar o purano sikavno than Baranda kaj si akana si pe godova than sastimašći ambulanta, sar vi aver projekturja kasko kamipe si vazdipe kvalitetosko thaj kondici-jengo palo trajo forutnengo ando forosko than Opovo ande kotora sargo kaj si socijalno arakhadipe, sićope, komunalna infrastruktura tgm.

*Čefal si o than e Rromengo ando forosko than Opovo?

– Pe teritorija forošće thane-sko Opovo e Rroma trajin ande sa e štar carre, no tipikane rromane carre si ando Opovo. E rromani populacija naj averčhandi katar aver fortune kana si ando pučhipe e pharimata. E Rroma silen vorta-

Ćerdipe dromesko Opovo - Debeljača

Telja

ripe:

Opš

tina

Opo

voTe

ljarip

e: O

pštin

a O

povo


IntervjuIntervju

ortako than ando amalipe, a lenđi situacija si phari andar godova kaj trajin ando materijalno phari-pe, ande bilačhe bešimašće kon-dicije, najlen džanglipe thaj silen cikno sićimasko nivelo.

*Sar Tumen kamen te ažutin lenđe? Ko si tumere partnerja?

– E buća nakhavenpe ande averčhande kotora ande koordi-nacija e institucijenca save ther-dine džanglipe pale godova so thaj sar trubun te ćeren kana si ando pučhipe varesavi proble-matika. Gajda ando sićimasko kotor o forosko than majbut ćerel e kooperacija fundošće sikavne thaneja thaj e anglalsikavne tha-neja. O ažutipe das vi gajda kaj arakhas e sićimašće lila, poćinipe palo habe ando sikavno than, dro-mardipe sikamnengo thaj aver. Forosko than 2009. bršesko anda Lokalosko akciono plano palo vazdipe sićimašće statusosko e

Rromengo pale 2009-2011. brš, no andar godova kaj najmen but love, nakhavenpe numa liparde aktivnosturja, a e buća buhljare-nape kana aresen inke love. Ando forosko than evidentno si o pha-ripe ando bućarimasko kotor pale sa e manuša. Katar e programurja save si ande nakhli vrjama sikadi-ne sargo šajipe palo vazdipe katar o sićimasko nivelo, kvalifi kacije thaj palo vazdipe šajimatengo palo bućaripe, realizuisardape o programo “Dujto šajipe”, savo, talal o učharipe fundošće sikavne thanesko, prezentuisardape sa ko-lenđe save kamline te ašunen pale leste, a maškar kola save aviline majbut sas e manuša andar e rro-mani populacija, save kava šaji-pe dikhline palo džisićope thaj therdipe anglalkondicijengo palo majbaro konkurentnost po ćin-bi-ćinipe bućarimasko. Kamlimava te vazdenpe e bešimašće kondi-cije thaj e infrastruktura, o foro-sko than Opovo ando 2007. brš

realizuisarda o projekto “Inćaripe pale inkluzijaće procesurja – vaz-dipe bešimašće kondicijengo thaj socijalno- ekonomikane thanesko manušengo save trajin ande rro-mane carre ando Opovo”. Inćar-dape nakhadipe sićimasko palo therdipe džanglimatengo pale varesavo zanato pale štar manuša save trajin ande liparde carre, a save agorisardine fundosko sika-vno than, so sas anglalkondicija te nakhavelpe o sićope. Ande car-re čhutape bešimasko kotor kaj inćardape o sićope - tipsko ćher. Ando projekto čhutape o akcento pe edukacija thaj korkorroeduka-cija. O projekto realizuisardape ande kooperacija katar e Eku-menska humanitarna organizacija – katar o Rromano resursno ma-škar, pokrajinaći Kancelarija pale inkluzija e Rromenđi thaj Pokra-jinako sekretarijato pale arhitek-tura, urbanizmo thaj vazdipe thaj e Pokrajinako sekretarijato pale bući, bućaripe thaj bijandimasko jekhipe. But buća nakhavenpe vi te vazdelpe pe majvučo nivelo vi o sastimasko arakhadipe rromane populacijako prdal e aktivnostur-ja katar o Ćher palo sastipe Opo-vo. Godova si e aktivnosturja ka-tar e patrnoažne servisurja, sar vi e programurja thaj e projekturja save nakhadinepe kamlimava te vazdelpe o nivelo katar e sastima-šći-higijenikani kultura, e kultura katar o sasto trajo, katar o semni-pe prevencijako thaj katar e griža palo sastipe.

*Tumare planurja pale avut-ni vrjama?

Siamen ando plano te ago-risaras e projekturja save aka-na nakhavenpe thaj te teljaras te nakhavas neve projektošće buća kamlimava te vazdelpe o trajo thaj o standardo forutnengo.

Petar Miler

Milorad Soldatović

Telja

ripe:

Opš

tina

Opo

voTe

ljarip

e: O

pštin

a O

povo


PHARE SI, NO AMEN „MARAMEN” PHARE SI, NO AMEN „MARAMEN”

Palo piro bućarimasko than Kovač mothol: “Bućarav pe kava bućarimasko than trin brša. Kava bućarimasko than si lundževrjamako sistematizuime. Kana si ando pučhipe lokalosko korkoroortuipe, simen but lačhi kooperacija, sar vi e preziden-tova po Forosko than, Sveto-zarova Bukvićeja. Ande nakhle brša ćerdape but pe integracija e Rromenđi ando amalipe”, teljarda o svato o koordinatori Kovač.

Dislokacija rromane carrako

Sar baro lačho aresipe o Kovač inkalda e dislokacija katar o jekhutno divome carre ando forosko than Kula, a godola si e carre ando Sivco. Miškope manušengo andar e rromane care ando Sivco teljarda 2003. bršesko po dićhipe katar o Ministerijumo pale manušikane thaj minori-tane orturja, inćarimava katar e holandska humanitarna fondacija

“Spolu” (”Khetane”). Džike 2005. brš andar e rromane carre miškosardine si štar familije, gajda kaj o lokalosko korkorroortuipe, AP Vojvodina thaj e avrutne dona-torja pale manuša save trajisardine ande carre ćindine e ćhera ando gav. Pala o ačhadipe katar e duj brša, akcija palo miškope carrengo line pe peste o Forosko than Kula thaj o Gavermento AP Vojvodi-nako. “Po than kaj varekana sas e rromane care čhutam ande phuv

e kašta thaj khote si akana vi o than palo ćhelipe čhavorrengo”, - inkalel o koordinatori Kovač.

Lokalošće akcione planurja

Koordinatori pale rromane pučhimata ando forosko than Kula, Janoš Kovač, ando lundžaripe svatosko pale amari patrin mothoda kaj ando čhon majo agorisardape o Lokalosko akciono plano pale Rroma, savo ažutila te lundžarelpe o nakhavipe bešimašće pučhimasko e Rromengo. Kana si ando pučhipe LAP-o, palo lesko ćerdipe, ćerdape vi e socijalno patrin e Rromengo. Sar ramol ande late, ando forosko than Kula trajil 504 manuša andar o rromano nacionalno ćidipe (inke či džanelpe vorta đindo e Rromengo džikaj savo areslope ando majnevo ramosaripe savo ćerdape kale, 2011. bršesko).

Bešipe

Kana si ando pučhipe o bešipe, ando budžeto Forošće thanesko palo vazdipe kondicijengo palo bešipe dijape jekh miliono dinarja, savo delape kana sikavenpe e avrutne investicije, jal e donatorja.

Forosko than Kula si multinacionalno ćidipe savo dešbršutnimatenca araćhel thaj buhljarel e tolerancija sar kotor palo majlačho avutnipe. Kaj si godova vorta mothol lesko kotor ande reali-zacija kamlimatengo katar e maškarthemtuni Dekada e Rromenđi. O koordinatori pale rromane pučhimata, Janoš Kovač, mothoda amenđe so averčhandape ando forosko than Kula kana si ando pučhipe than e Rromengo.

Po than kaj sas o učharipe ćheresko katar e trska, pleho, kotora katar o kartono thaj najlono, e familijenđe save trajisardine ande rromane carre arakhadape o učharipe opral o šoro. Sa gadala fa-milije therdine e ćhera thaj e avlije ando Sivco thaj ande Crvenka. Pale love save dija o donatori andar e Holandija ćindinepe e ćhera pale manuša save trajisardine ande rromane carre ando Sivco, a o pokrajinako Gavermento ažutisarda te araćhelpe than palo bešipe pale šov familije, katar save duj sas čhudine avri andar e pire beši-mašće kotora ande purane njamcicke talalphuvjaće thana talal e Te-lečko plain ande Crvenka. Gajda o forosko than miškosarda andar e rromane carre ando Sivco deš familije ande save si 108 džene.

Foto

: P. G

avril

ović

Foto

: P. G

avril

ović

Koordinatori pale rromane pučhimataKoordinatori pale rromane pučhimata


Koordinatori pale rromane pučhimataKoordinatori pale rromane pučhimataGodova naj love kozom trubul te nakhavelpe o pharipe. Ando Akciono plano ramol kaj trubul te ćinenpe inke ohto džike deš ćhera, andar godova kaj džanelpe kaj gadići familije trajin ande but phare kondicije. Jekh familija ačhili te trajil ando purano telalphuvjako than pale mol ande Crvenka, a pale aver, savi miškosardape andar kava telalphujako than, bešimasko than poćinel o Maškar pale soci-jalno bući. Ande jekh čorro ćher ande Kula trajin dešušov džene, a ando aver biš. Phari si bešimašći situacija vi ande aver thana kale

forošće thanesko. Kamas te adap-tirinpe paše biš rromane ćhera thaj te ande paše štarvardeš ćherutnimata ćerenpe e thana kaj šaj te thovelpe, mothoda amenđe o koordinatori Kovač.

Sićope

Sar mothoda o koordinatori pale rromane pučhimata, Janoš Kovač, ando anglalsikavno, fundosko thaj maškarutno sikavno than džan 125 terne Rroma, a pe fakulteturja e studije agorisaren duj apsolventurja andar o kulosko forosko than. “Amare rromane čhavorra silen bipoćinimasko e lila, sićimašće trubulimata, o habe, čhonešće patrina palo dromardipe, vi ande godola sikavne thana save si avrjal o forosko than Kula. Pale

amare studenturja pajsardinepe e stipendije thaj o bipoćinimasko bešipe ande ćhera pale studen-turja”; vaćarel amenđe o koordi-natori.

Pašo zurjavipe

„Kamav te liparav kaj si amen but lačhi kooperacija e Maškarimava pale socijalno bući thaj ande godova kotor ćerdam but. E manuša roden katar amende harnovrjamako ažutipe pale averčhande pharimata. Me ašunav sajekh katar e manuša save aven

thaj kamav te ažutiv lenđe thaj andar godova vi ćerav kaja bući. Nakhavas sajekhđesešće phari-mata save si semne pale rromani populacija. Nekobor milje dinarja save del o Maškar pale socijalno bući pale varesave si but semne. Si amen vi but lačhi kooperacija e Sastimašće ćherenca ande save e Rroma, kana si ando pučhipe sastimašće pharimata, šaj te theren ažutipe katar o sastarno. Te si amen šajipe, das vi lovengo ažutipe, te vareso trubul te poćinelpe. Si amen vi lačhi kooperacija e Lole trušuleja. Kana nakhavelpe vare-savi akcija ande savi denpe e cipelja thaj šeja, o fujravipe, jal e kotora pale higijena thaj habe, von akharenma, a me majdur nakhavav e informacija mungrre Rromenđe. Godole kotora ande save si o habe

thaj higijenikane ćerdimata si but semne pale familije save trajin ando socijalno pharipe. Gajda ćeras vi e bigavermentošće orga-nizacijenca, savenca si amen but lačhi kooperacija.

Ažućarav te, palal o andipe Lokalošće akcione planosko, pe lundži vrjama nakhavas pharimata katar e rromane familije“, - mothol o koordinatori Kovač.

Bućaripe

Sar mothoda amenđe o koor-dinatori pale rromane pučhimata, Janoš Kovač, pale rromani popu-lacija majphare si godova kaj bibućako. O bibućaripe si pharipe ande sajekh forosko than. Vo inkalel kaj numa ando Sivco jekh Rrom sile lundževrjamako bućarimasko than, thaj godova sar higijeničari ande komunalošći fi rma.

”Prdal Kancelarija pale inkluzija e Rromenđi ramosar-dinepe e konkursurja palo korkorrobućaripe. E manuša konkurišisardine, ćerdine e biznis planurja, arakhadine e žiranturja. Ažućarav te ande nekobor avutne čhona teljarel e realizacija. Paše godova, si vi e varesave kursurja save nakhavel e Kancelarija ando projekto „Vazdipe bućarimasko ande AP Vojvodina“, a savo sikadape pe tribina ande Bari sala Parlamentosko forošće thanesko Kula. Pe tribina sas paše štarvardeš Rroma. Kaja tribina ćerdape te e Rroma pindžarenpe e šajimatenca pale prekvalifi kacija thaj bućaripe prdal o mentorstvo thaj tehnikano inćaripe“, inkalda o koordinatori.

Zurale uštavel o koordinatori Kovač, zurale paćal ande godova kaj e Rroma nisar či boldinepe khote kaj trajisardine anglal thaj kaj e permanento bući palo vazdipe lešće thanesko naštik te ačhel bi lačhe aresimatengo.

Igor Dimić

Janoš Kovač thaj amaro žurnalisto

Foto

: P. G

avril

ović

Foto

: P. G

avril

ović


O SIĆOPE MAJZURALO AČHADIMASTARO SIĆOPE MAJZURALO AČHADIMASTAR

Jekh katar e segmenturja ande Dekada e Rromenđi, sar vi o kamlipe amare magazinosko si e promocija katar o sićope e Rromengo, te vi von haćaren lesko fundo thaj semnipe. Kamas te das zor savorrenđe save či paćan ande peste thaj pire ambicije, najlen zor kozom trubul, te teljaren, jal lundžaren o drom thaj te aresen vareso so sajekhvrjamako trubul te avel po angluno than, a godova si o sićope. Godole dromeja phare phirelpe bi ačhadimatengo, no te aresas majvučo kamlipe, musaj te nakhavas sa e ačhadimata. Te godova šaj te areselpe, jal si godova numa e grafemurja pe patrin save pheren lako parnipe, mothoda amenđe sikamni savi džal ando maškarutno sikavno than ande Subotica.

Anja Halilović si 18 brša thaj agorisarel maškarutno ekonomikano sikavno than ande Subotica, smero bankarosko bućarno. Aresimata laće bućako si but lačhe katar o teljaripe laće sićimasko. Ande godoja vrjama sasla but vazdimata, no vi gadići pelimata, sar ando sikavno than, gajda vi ando lako privatno trajo. Numaj, e pharimata savenca maladaspe, či miškosardine la katar o drom thaj andar godova si voj, sargo čhej savi sila zurali thaj čhinadimšći ođi, ađes maškar e majlačhe sikamne ando sikavno than. Anja bijandili ando Lesk-ovco, kaj agorisarda trito klaso fundošće sikavne thanengo. Kulminacija familijaće phari-matengo anel džike godova te laći familija musaj te džal te trajil ando Beogrado. Anja mothol amenđe kaj si laće phare godova kaj ande godoja vrjama sas dur katar piri mami thaj piro papo savo kamla majbut pe lumnja. Pala nekobor brša korkorri haćarda kaj godova miškope pale laći familija sas

inkljistipe andar e pharimata. Pale but manuša, save aven andar e majcikne thana, butemil-ionikano Beogrado si vorta foro. Sar jekh rromani familija arakhla piro than ando kava foro thaj sar nakhavel e ačhadimata, mothol amenđe e Anja: „Godova kaj avilem ando Beogrado sas pale mande but bipindžardo. O Foro si majbaro, but manuša phiren pe droma, aver manuša, aver sikavno than… Sa godova trundisarda mungrri gođi. Numaj, majbaro pharipe pale mande sas godoja cikni sovljardi katar deš kvadra-turja ande savi trubujasa te trajis o dad, e dej, majterni phen thaj me. Palal o trajo ando konforno bešimasko than ande savo me bajrilem, musaj te trajisardem ande jekh sovljardi, bi than palo thovipe. Šaj te avel tumenđe ando gîndo sar haćardinepe mungrro dad thaj mungrri dej savi či arakhline varesavo majlačho than palo bešipe. Von haćardinepe sar manuša bi zorako, no von džangline kaj musaj te avel gajda te ando avutnipe avel majlačhe, so sikadape sargo vortope”. Vi paše godova kaj sasla but phari-

mata, voj lundžarda te therel lačhe aresimata ando sikavno than. Pe losarimata pale majlačhe andar e dasikani čhib ando sikavno than, voj sas maškar e majlačhe: duj droma therda dujto than po forosko thaj jekh drom trito than po forosko losaripe pale majlačhe. Vi paše godova kaj trajisarda ande cikni sovl-jardi pire familijava, Anja aresli te therel vi nekobor lačhe amala savenca si vi ađes ando kontakto. Kana sićili te nakhavel o tempo trajosko savo čhul o Beogrado, therda neve amala, areslo nevo miškope thaj Ana musaj te džal te trajil ande Subotica. Voj ni ađes či džanel sostar đeline andar o Beogrado. E familija Halilović ćinda o ćher ande Subotica thaj therel inke jekh dženo famili-jako, savo si 13 brša majterno katar e Anja. “Lesko bijandipe anda amenđe but šukarimata ando trajo. Vi majdur therav but lačho aresipe ando sikavno than. Sima but amala thaj amalina, no numa nekobor katar lende si vorta amala. Von si sajekhvrja-mako khate pale mande, sargo kaj sam vi me khate pale lende. Nisar či gîndisardine pe godova kaj sem me Rromnji, a von naj andar rromani populacija, thaj naslen steretoipurja pale mande thaj mungrri familija. Rîndova aven amende thaj me džav ke lende. Naj averčhandimata vi paše godova kaj sam andar e averčhande nacionalne ćidimata, a gajda vi trubul te avel”, vaćarel e Anja. Ande vrjama kana miškosardapes te trajil ande aver thana, kana arlisardapes o trujalipe, Ana najla pharipe te sićol te trajil gajda sar trajilpe ande godova than kaj avili, vi paše godova kaj si andar o rromano nacionalno ćidipe.

Sar mothoda amenđe, voj haćarda e diskriminacija katar

Anja Halilović

Foto

: S. N

ikol

ićFo

to: S

. Nik

olić

SićopeSićope


kola manuša save si gadići tostale thaj bitolerantne pale savorra save si averčhande katar lende. Godova nas pale late pharipe, andar godova kaj voj gîndil kaj kasave bilačhe manuša či troman te anen laći griža. Anja si ađes maturantno katar e maškarutno ekonomikano sikavno than thaj planiril te araćhel e bući ande banka. Sar voj phenda, avelas bahtali vi te godoja bući avel majcikno ande banka, andar godova kaj si lako dićhipe kaj naštik te therelpe lačho aresipe te na nakhavelpe teljarimašći skara. Te či araćhel bućarimasko than, Anja kamel te ramosarelpe po fakulteto thaj te avel bankarosko menadžero, so avelas ande jekhutni vrjama vi majvučipe laće kamlimatengo. “Me dava sa mandar te čačarav mungrre kamlimata thaj te aresav ando trajo. Me avava egzemplumo pale aver Rroma thaj sikavava lenđe kaj šaj avel vi o gatisa-rimasko menadžeri kova savo trajisarda ande cikni sovljardi thaj savo si paše sa pharimata, save sa e Rroma silen, numaj kaj avilo kova so kamla”, inkalel e Anja.

Anja Halilović si numa jekh katar e but mište egzemplumurja, savo sikavel kaj o kamlipe palo sićope šaj avel majzuralo katar e ačhadimata save o trajo thaj o amalipe čhun anglal o terno manuš, a majanglal katar kola savenca e Rroma maladonpe. Inkalelpe o pučhipe so avela e aver terne milje Rromenca save dikhas po buhljaripe Srbijako kaj trajin ande bihigijenikane kondicije, inzaren o vast, pale save bilačhe motholpe ande institucije, medije…Kaja terni čhej šaj avel o signalo pale amari raštra thaj palo amalipe, te vi e Rroma šaj aven majlačhe ande varesave kotora, jal pale lende si than ande medije numa kana ćeren varesavo bilačhipe?

Ružica Nikolić

KATAR TAMBURA DŽIKO PARNO MANTILOKATAR TAMBURA DŽIKO PARNO MANTILORajko Ranko Jovanović ando intervjuo palo amaro lil mothol

sar e tambura arlisarda e parne mantileja. Ulada amenca e gođa-verimata pe lesko vazdipe thaj sar lesko dad či mištardape leske losarimasa palo bućaripe thaj inkalda piro gîndipe palo sastari-masko lesamalipe ando lesko forosko ćher sar vi pale godova sar te ažutilpe e Rromenđe ando proceso integracijako ando sastari-masko sistemo.

*Sar džanglan so kamen te bućaren?

Te mothav čače, trubul te motholpe thaj phenelpe, kaj ni ande sune, ni me, ni khonik mungrre familijatar a niči forut-nendar či gîndisarda kaj e mun-grri profesija avela o drabardi-pe, bizo godova saco si mungrro aresipe ande sikavne thana. Me, sar memrno rromane naciono-star, avutnimasko đilabimatari, gajda kalo, dura dikhlino maškar „parne“, bidošalo, arakhlaman maškar „parne mantilurja.“

Ande godoja vrjama, či ni džanglem niči pale apoteke niči pale apotekarja. Sar ando mun-

grro ciknjaripe thaj ternipe nisar najsemas nasvalo, sastarne thaj apotekarja sas manđe bipindžar-de.

Katar bijandimatarja lijem „vazdimašće mardimata“ odola-ći kaj džavas ando sikavno than ramosaripe thaj đinadipe, mun-grro sićope miškosardape po tavano amare ćheresko, a kana arakhlineman kote, line lila sas phabardine, paše mardimata save džanas tala gadava. Semas majlačho sikamno ando klaso, thaj aska, ande godola nekobor avutnimašđće đesa, odolaći kaj či džavas ando sikavno than, ando amaro ćher aviline mungro šerutno klasosko thaj šerutno si-

Rajko Jovanović bućarel

Telja

ripe:

and

ar a

rhiv

a ka

tar R

. R. J

ovan

ović

Telja

ripe:

and

ar a

rhiv

a ka

tar R

. R. J

ovan

ović

Pindžarde RromaPindžarde Rroma


kavne thanesko, te lan udžilipe palo mungro avutnimasko sićo-pe. Po bibaht, godova či agori-sardape lačhe, đeline džungale alavenca thaj vilava. Po aver kurko o dad akharelpe po kri-sope thaj došarelpes, so cîra ko-vlisarda e situacija. Džiko agor pire trajesko, o dad či mištarda-pe godoleja so me losardam palo bućaripe.

* Sar bijandape e ideja te

ramosarentumen ande Maška-rutno medicinako sikavno than thaj apotekarsko kotor?

- Kana gatisardape, sar akharelaspe, pozitivno-usmere-no sićope, ramosaravma ande somborako ekonomikano sika-vno than sar angluno pe rang patrin. Po irisaripe ćehere, do drom maladama e amaleja andar sikavno than, savo ramosardape

ande medicinako sikavno than, a savo sas talal mande, kana si o aresipe ande škola. Lipardo sikavno than sas vuči rangirime ande purani Jugoslavija, gajda kaj majlačho aresipe ande škola či sas garanto palo ramosaripe, detoto po kotor pale drabari-matarja. Mungrri avutnimašći profesija čhinada o sekretaro sikavne thanesko, savi kana lija e dokumenturja mothoda kaj si baro šajipe te ramosaravma po drabardimasko smero, savo sas verifi kuime sar mungrro anglu-no kamipe. Ando ćerdino klaso pale avutnimašće apotekarja an-dar sa jugoslavijaće raštre, sas vi me. Godova sas angluno drom te e rromano pungrro del ande kava sikavno than.

*Ko dija Tumenđe majbaro zuralipe po tumaro sikavimasko drom?

Semas vi stipendista katar Forosko ćher, sar vi stipendista katar Sastarimasko ćher Odžaci. Pale nesavi vrjama semas vi e stipendista katar Titosko fondo. Ando sićope baro kotor e fi nan-fi je crdem, po angluno than, po naisaripe mungre aresimasko ande škola, a aska vi aktiviteto ando ternimasko miškope katar nivelo lokalosko džike terne in-stitucije po savezno nivelo. Se-mas angluno Rrom – ternimasko funkcionero po nivelo purane Jugoslavijako thaj delegato re-gionosko pe Republička kon-ferencija, mungrro udžilipe sas komisijako bućaripe ando kotor sićimasko pale terne Srbijaće. Ande godoja vrjama dinema vi dipe palo mungrro bućaripe thaj aktiviteturja katar kolevrjamako SSRNV. Ternimasko aktiviteto therda manđe vi bućaripe palo apotekato po 1982. Brš, a so na-

Rajko Jovanović- po teljaripe dromesko

Telja

ripe:

and

ar a

rhiv

a ka

tar R

. R. J

ovan

ović

Telja

ripe:

and

ar a

rhiv

a ka

tar R

. R. J

ovan

ović



šti ćerda ni mungrro socijalno statuso, sa stipendije thaj dini-mata. But droma pučhlam man jal si mungrro purano ando ča-čipe kana mothoda Ko tuće Rro-mešće dela e bući?

* Ulaven amenđe varesa-ve interesantne gođaverdimata save si phangle palo Tumaro bu-ćaripe thaj sićope.

-Ando teljaripe mungrre si-ćimasko ando Sombor, but maj-purane sikavne inćardine gîndo kaj avilem andar nesavi afričko raštra, majanglal zbogal mungro teno, vo vi andar godova kaj naj moda te jekh rroma ramosarelpe ande jekh kasavi elitno sikavno than. Losardinema palo šerutno po ternimasko ćidipe thaj inća-

rimatari katar sportoske aktivi-teturja ande sasto sikavno than. Kana semas štarto brš losardo sem palo šerutno ternengo saste sikavne thanesko thaj sar kasa-vo – membro katar sikamnengo konsilo, so anda vi varesave pri-vilegije.

Ando sićope pe relacija Sombor – Deronje, phirdem phuvjava e relacija Odžaci – Deronje, vi milajeva, vi ivende-ja majbut katar šel droma, paše ohto šela kilometrurja. No, sar semas aktivno sportisto, godova sas lačho treningo pala mande.

Teljaripe katar mungrri apo-tekarsa profesija phanglo si pala centralna apoteka ando Sombo-ro. Kana maladama e pacijento-nenca save sas Rroma, zumadem te dav svato pe rromani čhib len-

ca, a so sas but pharo thaj jekh paradoksalna situacija. Ando kompleto parno katar šoro džiko pungrro, zumavav te e pacijen-tonenđe rromenđe, te vaćarav kaj si čače kaj si Rrom apoteka-ro thaj kaj si anglal lende. Bipa-ćape, a sar rezultato agorimasko si lengo pučhipe: So tu ćeres maškar gadže, kaj dikhlan kan kamlenpe kale thaj parne, maj-lačhe avelas te sas đilabarno, jal džambaso (Rroma save arlisar-dine e grasta), thaj po agor, kaj dikhan kaj si sikadino Rrom?...Amenđe godova či trubul.

* Kozom brša bućaren?

- Paše si trito dešbršutnipe katar mungro bućaripe, so si pale rroma palo ašaripe. Inkalav kaj majbut katar tranda thaj pandž brša sem ando statuso dromar-dimasko, katar sićope džiko bu-ćarno than mungrre profesijako.

* Save si Tumare relacije e kolegurjenca?

- Vast po ilo, majanglal e koleginiconenđe, fuljarav e stađi pale džiađesutni tolerancija kana si ando pučhipe mungrre akti-viteturja. Pe bući savorra sam jekhetane, a godova si amenđe po udžilipe sar kaj si ramome vi ando kanono, sar vi ano bućari-mašći patrin palo bućaripe thaj bućarimašće udžilimata. Gîndiv kaj mungrre kolegurja haća-ren ando baripe mungrri misija thaj vizija palo rromano sićope thaj sikavipe. Inkalav kaj opa-šin katar mungrre bućarne brša hasnardem palo vazdipe thaj lundžipe mungre džanglimasko ande averčhande trajošće seg-menturja. Si but kole save me sikadem thaj save fundosardine averčhande kotora bućarimašće

Ranko Jovanović thaj lesšće duj kamlimata – lil thaj apoteka

Telja

ripe:

and

ar a

rhiv

a ka

tar R

. R. J

ovan

ović

Telja

ripe:

and

ar a

rhiv

a ka

tar R

. R. J

ovan

ović



po naisaripe mungre ramosarde garancijenđe, sertifi kanenđe, di-plomanenđe thaj rudimatenđe.

*Dićhimasa pe godova kaj si jekh katar prioritetne kotora katar Dekada e Rromenđi sasti-pe, Tumen sar sastimasko bu-ćarno dži akana line kotor ande nesave projekturja ando kava segmento?

-Majzurjardo aktiviteto savo si phanglo palo arakhadi-pe thaj vazdipe katar higijenska thaj sastarimašći kultura rroma-ne amalimastar, teljardi si ma-janglal jekh dešbršutnipe, but anglal ađesutne aktiviteturja thaj akcione planurjendar. Teljaripe sas vizita po tereno e sastari-mašće bućarnenca, te dićhelpe udilimašći vakcinacija rroma-ne čhavorrendar. Džanelpe kaj baro đindo rromane familijendar zbogal bidžanglipe thaj ko dža-nel andar inke save rezonurja, či inđardine pire čhavorren pe rîndošći vakcinacija thaj udžili-mašće sastarimasšće dićhimata. Ande ađesutni vrjama, rariteto si te araćhelpe rromano čha-vorro bizo sastarimasko lil thaj sastarimasko kartono, sar vi bizo adekvatna evidencija ande sastarmašće ćhera. Ando ama-ro amalipe sas but projekturja kooperacijaće maškar rromane ćidimata thaj sastarimašće ćhe-ra, save si phangle pale stoma-tologikane thaj ginekološće di-ćhimata. Akana implementirilpe jekh kotor katar akciono plano katar sastipe e Rromengo, a savo si phanglo pale participacija ando molipe drabengo pala save rroma, nasvale, naj fi nansijaće šeja, a e draba si lenđe prioritet-ne palo trajo. Lipardo plano in-ćarel piri ašunimašći budžetošći linija.

*Kozom si, po Tumaro gîn-dipe, ando Tumaro forosko ćher, buhljardo sastarimasko gođave-ripe ke rromani populacija?

-Kana dikhas po trajo e Rromengo ando amaro amalipe majanglal opaš šelbršutnipe thaj ađes, a phanglo si pale sastari-mašći thaj higijenska kultura, gîndiv kaj areslope džike bare pozitivne averčhandimata. Ma-janglal godova dićhelpe pe trajo-šće brša katar autohtone Rromn-ja thaj Rroma. Ađes ando amaro Forosko ćher, majanglal ande Deronja, si baro đindo manu-šengo andar rromani populacija si ande eftati dešutnipe bršesko, a si vi manuša save si ando efta-to dešbršutnipe trajosko. Ande kava si anglune Rromnja, ando baro procento, a e murša šaj te aresen vi šovardeš thaj pandžto brš. Trendo palo harno trajo si „rezervišime“ pale tamburaša kasko trajo si ande palune tranda brša, pandžvardeš thaj trin trajo-šće brša. Si vi godova te e manu-šnja, talo meripe pire manušesko tamburašesko, trajin vi majbut katar duj decenije. Udžilipe pale profesija, takmičenje averenca palo majlačho thaj majbarvalo trajo, haradipe trajošće principo-nengo thaj adekvatne rîndošće sikavimako, anda džike godova kaj baro đindo virtuozengo-in-strumentalistonengo tambura-šengo, but brša majanglal ačha-da piro instrumento čhavešće jal unukošće. Ande 2012. brš trubu-sarav te agorisarav angluni katar nekozom mungre lila, a save avela pale edukacija thaj trenin-go andar kotor higijenasko thaj sastarimasko kulturako talo alav Bukvari sastimasko pale rroma-ne čhavorra thaj terne.

*Sar te ažutilpe e Rromenđe ande lenđi integracija ando sa-starimasko sistemo?

- E vrjama si te e Rroma paše pire orturja, te haćaren vi pire udžilimata pale akanutne kanonurja, a majanglal pale ra-štra Srbijaći. Sa džike si inke e carre thaj lenđe foturne Rroma, te či vareso či averčhandelpe palo lengo majlačhipe thane-sko, dži kote avela problemurja e mahrimašće, thaj vi specifi čne nasvalimatenca, a save ske aver nacije peline ando bistardipe. Baro si averčhandipe ande hi-gijena e Rromenđi maškar kola save trajin andeo gav maškar forutne, katar kola save si ande cahrre, slamurja, pe margine. Kana teljarelpe svato pale inte-gracija e Rromenđi ando sasta-rimasko sistemo, majanglal si trubulipe palo pučhipe si ande ađesutni vrjama, kasave uslo-vurja, thaj ko si udžili te godova nakhavel. Naštik te redelpe katar rromano naciono tale nekozom šelbršutnimata integracija ande sa segmenturja. Majanglal 150-200 brša sasto amalipe sas po jekhutnio nivelo thaj po teljaripe katar sastarimašći kultura thaj higijenske sićimata. Sar e Rro-ma sas pe margina katar sa jekh trajimašće kotora thaj čhutine pe rig ando baro kotor, simen sika-vipe katar bare averčhandimata ande sićimata zja haćaripe kazat sastarimašći kultura e Rromenđi thaj sa aver. O Kanono trubul te učharel thaj udžilimasko pale sa jekh manuš, a purane džanen kaj varekana sas bare došaldimata pale kola save či paćardine ando udžilipe pale vakcinacija thaj aver.

Jovana Davidović



IntervjuIntervjuSikavimatarja dr Goran Bulatović thaj mr Ljiljana Lj. Bulatović Sikavimatarja dr Goran Bulatović thaj mr Ljiljana Lj. Bulatović

DIĆHIPE AMARE SIKAMNENDARDIĆHIPE AMARE SIKAMNENDARParalelno intervju, savo ćerdape po seminaro Medijako džanglipe thaj edukacija, ando savo

amare mothodimatarja thaj sikamne Goran Bulatović (GB) thaj Liljana Lj. Bulatović (LjB), sikavel pale godova kaj amare sikamne lačhe pindžardinemen, kaj haćaren godova so amen kamas te aresas kale publikacijava thaj kaj haćaren kozom sićilam. Lenđe mothodimata sikaven kaj si von kompati-bilne thaj sinhronizuime. Araćhen amare zuralimata thaj bizuralimata, dićhen pe amari bući krozal sa jekh inkaldino đindo, bare bućava ramosaren sa jekh komentaro, a sa godova si lengo gatisaripe palo avutno seminaro.

* Po seminaro ašundam kaj o bućaripe e terne žurnalistonenca pala Tumende akhadimasko, no vi udžilimasko bućaripe. Pe soste gîndisardan?

GB: Bućaripe ternenca si baro akharipe, no rodel vi baro udžilipe. Godova udžilipe barjavelpe fakteja kaj von kamen te bućaren e medijenca save naj, sar kaj butimasa haćarelpe, kova save den mothodimata thaj informacije jal bikučalo ćhelipe. E medije ando butipe ćeren efekto pe godova sar haćaras o amalipe ando savo trajisaras thaj bućaras, aver manuša thaj ideje, sar haćaras korkorre pes. E medije majdur ćeren efekto pe amare čhinadimata thaj pala godova musaj te inćaren udžilipe

amalimasko. Aver rigatar, medije si bari industrija savi džal pala profi to, but gođaver hasnarel amaro bidžanglipe, sićimata. Kola save kamen te bućaren ande medije po angluno than musaj godova te haćaren, a aska te haćaren pes thaj te čhinaven sostar kamen te bućaren kasave bućava, pe anglal peste čhon kamipe. Godova si palo sikamno majpharo kotor bućarimasko thaj majbaro akharipe – te džungavel udžilipe thaj kreativne potenci-jalurja ternenđe. Sa aver si sićope tehnikengo save majlačharelpe vežbonenca.

LjB: - Fakto kaj anglal tumende si terne manuša gati-sarde te „averčhanden o them“ thaj amen, save hićilam katar

godova them, ćerel vi amen te avas majterne. Paše godova, sa jekh nevi generacija inćarel pire pučhimata, kamimata, but specifi čne rodimata thaj trubuli-mata – save si akharipe vi palo sikmno thaj trenero, kaj roden lačharipe katar sikavimaske metode pale godoja generacija. Godova si but udžilimasko thaj naj loko.

* Sar avilo džiko khet-animasko bućaripe e redakci-java katar magazino Dekada e Rromenđi ande AP Vojvodina?

GB: - Khetanimasko bućaripe Kancelarijako pale inkluzija e Rromenđi AP Vojvodinaći thaj Fakulteto palo mendžmento andar foro

Foto

: S. D

enić

Foto

: S. D

enić


Novi Sad po savo, maškar aver, sikavas vi e žurnalistikane šehurja, si majanglal. Haćarav kaj, paše amare studenturja thaj pindžardo varo bućarimasko, godova vi mothol.

LjB: – Amaro varo bućarimasko mothoda pala mende thaj rezultaturja save aresas ando sikamnengo thaj trenerengo bućaripe e terne žurnalistonenca, niči po Fakulteto palo menadžmento, saveja e Kancelarija pale inkluzija e Rromenđi khetane bućarel, no vi e rezultaturja save aresas ando sikamnengo thaj trenerengo bućaripe, no vi e rezultaturja katar amaro trenerengo bućaripe avrjal fakulteto. Tumaro direktoro, Duško Jovanović, pindžarda amaro džanglipe sar vareso so pe lundži vrjama šaj te anel rezultaturja pala tumaro maga-zino.

* Kazom e specifi čna rromani tematika thaj problem-atika ćerel efekto po losaripe pale edukativne metode save tumen hasnaren po seminaro? Sostar?

GB: - Khanč. Metodologija bućarimašći pala sa jekh kupa si univerzalna. Naj rromani, rumunsko, ungrikani jal dasi-kani metodologija bućarimašći e studontonenca pe žurnalistika sar kaj naj rromano, rumunsko, ungrikano jal dasikano žurnalistipe. Si udžilimasko jal biudžilimasko, lačho jal bilačho žurnalistipe, lačhe jal bilačhe teksturja, lačhe jal bilačhe sika-vimatarja. „Rromani tematika thaj problematika“ sar Tumen mothon, naj phangli numaj pala rromani populacija. Kaja problematika thaj tematika si phangli vi pala mande thaj vi pale aver forutne, bizo godova andar savo naciono si, a kasavo dićhipe trubun te inćaren vi e žurnalisturja.

Metodologija bućarimašći thaj dićhipe palo žurnalistikano thaj trenersko bućaripe pe amare seminarja či lačharas palo naciono manušengo save si po seminaro, no pale kotora medijenđe pala save bućaren – inkaldine, elektronske, đesešće, čhonešće, online – palo amjan-gluno džanglipe thaj gođaveripe manušengo po seminaro, organizacija thaj trubulimata redakcijaće.

LjB: - Naj nisave detoto edukativne metode pale nacio-nalne jal aver amalimata. Sar kaj naj detoto žurnalistipe palo ma savo specifi kateto pale nacio-nalne, etikane, paćavimaske jal aver kupe. Amare eduka-tivne metode si univerzalne thaj inđaren numaj ando jekh drom – ando drom džiko lačho, udžilimasko thaj profesionalno žurnalistikano dićhipe.

* Mothon amare đinavimatarnenđe sar losarenpe teme palo amaro seminaro?

GB: - Teme pala tumare seminarja ćerenpe po fundo katar majangluni detaljna analiza tumare magazinostar – analiza pe teme pe save bućaren, dićhipe, žanrurja, teljardipe informacijengo save hasnaren, varo po savo den pučhimata, den alava palo teksto, lačharipe, šeja thaj sa aver, vi organizacija palo redakcijako bućaripe. Sar kaj bizo detaljno gatisaripe, rodipe thaj dićhipe naj lačho thaj udžilimasko žurnalistipe, gajda vi bizo detaljna analiza thaj gatisaripe naj kvalitetno sićope jal bućarimašće vežbe.

IntervjuIntervju

Profesorija amare žurnalistonenca

Foto

: S. D

enić

Foto

: S. D

enić


Sar kaj sa jekh lačho žurnalisto musaj te džanel save si trubu-limata katar lešći publika, sao si godova so voj musaj, thaj so avelas hasnarimasko te džanel, gajda vi lačho sikamivatari thaj žurnalistikano trenero musaj te džanel save si trubulimata pale manuša save aviline po seminaro. Teme pale amare khetanimaske seminarja andar žurnalistipe či inkalas andar e gođi, no las len tumendar.

LjB: - Majharne mothodino

– tumen korrkore den len sar propozalo. Sa jekh nevo đindo, a aska vi sa jekh seminaro si jekh bari evaluacija katar bućaripe saste redakcijako, no vi korko-rroevaluacija katar amaro trenersko bućaripe. Maškar duj maladimata inkljen duj magazinurja. Lesamale anali-zava arakhas kaj si e redakcija „majsani“, so si godova pe soste trubul te ćerelpe, save tehnike šaj te loćaren sar o timo avelas majlačho po seminaro, kozom si trubulipe te fokusirilpe po praktično bućaripe a kozom po teorijako aspekto, tgm. Majbut čhinavasmen pale trin vasne teme, a sa aver si praktično bućaripe katar korkorre parti-cipisarimatarja. Sikadape kaj godova del but lačhe rezultat-urja kana si ando pučhipe tuamri redakcija.

* Save si tumare planurja pala amari eduikacija.

GB: - „Džudisaripe“ maga-zinosko, buhljaripe publikaci-jako thaj barjardipe katar lesko paćivalipe thaj efekto po ašunipe si but baro bućaripe pala savo trubul but bući, vrjama thaj love. Dikhlem pe amare maladi-mata kaj si e terni redakcija

magazinošći rodel džanglipe thaj lesko buhljaripe, kaj si gatisardi te del baro bućaripe, kaj šaj te araćhel trubulimašći vrjama, kaj kamel te o magazino avel majlačho no so sas thaj te aresel džike sa e forutne, a niči numa e Rroma ande Vojvodina thaj Srbija. Voj kamel eman-cipacija pale savorra, kamel ande Evropa. Godova si vi amaro drom (sar tumare eduka-torja). Amaro programo pala avutnimašće bućarimašće vežbe thaj majlačharipe bućarimasko redakcijako avelas phanglo pale analiza tumare magazinostar.

LjB: – Amaro fundosko plano si te sićon sa majbut žurnalistonenđe thaj redaktorenđe džanglimata. Kozom e redakcija teljarda anglal majlačhe mothon e đindurja save inkljsitine maškar duj seminarja, save si majlačhe fokusirime, šejarde, inćaren varesave neve rubrike, tematske lačharde, lačho si losaripe moth-odimatengo pale sa majbuhli publika...Averčhandimata ando majlačhipe si dikljarde, maškar godova kaj bućardape vi pe averčhandimata thaj detaljurja save, praktično, šaj te dićhelpe. Akana anglal mende si but phare bućarimata, niči numaj palo losaripe temako thaj varo palo lengo ćerdipe ande funkcija te „džudisarelpe“ magazino thaj lesko aresipe džike sa maj buhli publika. Godova bući ćerelpae paso po paso thaj paćav, ande lačhe programirime vrjama sar či ačhadasmen po opašin dromesko. Paše godova (asape), thaj andar kala pučhimata dićhelpe kaj inke but ćerasa po fokuso intervjuosko sar jekh katar fundoske žanrurja ando magazino, a kate si vi sasto đindo

temengo save si phangle palo timosko bućaripe, palo lačharipe đindosko, po alavaripe angluni-masko, tgm. Sar džanen kaj kamas te pire planurja lačharas pale tumare trubulimata. Šaj kaj či džanen kaj „insajderimava“ pale tumare trubulimata ćeras svato vi e tumare direktorej

* Po savo varo den lačhe alava potencijalne žurnalistonenđe? So mothonas kolenđe save si maškar duj gîndimata?

GB: - Te kamen sigo t e theren barvalipe, majlačhe si te araćhen aver bući. Te kamen te averčhanden o them, sićon majanglal te averčhandontumen. Majanglal no so sićon te ramosaren thaj te den svato, sićon te dićhen thaj te ašunen. Theren pala peste lačho pođipe – bućaripe žurnalistikano šaj te ćerel džungale dukhaldimata.

LjB: Bućaripe ande me dije si čudurimašći privi-legija thaj čudurimasko udžilipe. Bućaripe ande medije motivišil, „diljavel“. Vo si rodi-masko, varekana opasno thaj sorođesesko thaj sororjatuno. Te inćaren profesionalne relacije pale informacije thaj tumari publika – bućaripe ande medije nisar či anel materijalno satis-fakcija, no anel baro personalno thaj profesionalno lačhipe thaj respekto. Situmen gadići gadići zor te inćaren sa gadava? Dav lačho alav – ćeren lačhi analiza pala korkorro tumen majanglal no so ćeren paso ando medijako them.

Dragana Dimitrov

IntervjuIntervju


Ćerdipe rodimasko po nevo ćinbićinimasko than

Familija Kjtaz maškar e je-khte avili ande Subotica, andar e Makedonija, numaj andar e Šut-ka – majbare rromane care ande Evropa. Khote ćerdine thaj bi-ćinde e farmerice. Andar godova kaj avilo džiko čaljardipe, numaj sas but ćerdimata po tržište vi o popularikanipe katar o Buvljako ćinbićinmasko than ande Sub-otica, andine džike godova te o Amito, šoro familijako Kajtaz, anel čhinadipe te dićhel čefal si šaimata po nevo tržište. Ande Subotica avel e amalenca. Pale leste o teljaripe sas but pharo, vi paše godova kaj sas lačho balam-no: či džanglja lačhe e dasikani čhib, trujalipe sas averčhando katar godova andar savo avilo, lokalošće forutne sas but skepti-kako kana si ando phučipe dipe bešimašće thanengo thaj andar godova but rjaća suta pe ćinbići-nimasko than talal e tezga. Palal e vrjama palo adaptiripe pe nevo trujalipe, Amit anda čhinadipe te

ćinel o ćher thaj te anel e famili-ja ande Subotica. Ando kamlipe te majlačhe kandavel o tržište, akharel pire njamurja, te ketane lundžaren familijako bizniso.

Familija Kajtaz si patrijar-halošći pandžedženenđi familija, savi nakhavel horahano paćape, a savi ande Subotica avel e bajato-va thaj e duje čhavorrenca. Maj-purano čhavo, Džimi, irisarelpe ando Skoplje kaj agorisarel fun-

dosko sikavno than. Maškarutno čhavor, Alen, ačhel e dejava thaj dadeja te bućarel po ćinbićinima-sko than. Majterno čhavorro kale familijako, Kertis, savi si amaro mothodimatari, agorisarda Vučo sikavno than palo sićope sika-vnengo thaj piro bućarimasko šelbršutnipe teljarda ando fundo-sko sikavno than sargo pedago-gikano asistentno.

Ćinbićinavdo katar o čhavrrikanipe

Kertis vaćarel amenđe kaj sas le šukar čhavrrikanipe, no paše sićimašće obligacije, mu-saj vikendova te ažutil e dejaće thaj e dadešće po ćinbićinimasko than. Po teljaripe numa arakhla e ćerdimata. Godole brša paše ći-navde andar e republike nakhle Jugoslavijako, sas vi but ćinavde andar e Poljska, Rumunija thaj e Rusija.

„E deja thaj e dada sićilema sar te ćerav svato e ćinavdenca,

KAJ SI TUMARO ILO, KHOTE SI VI TUMARO ĆHERKAJ SI TUMARO ILO, KHOTE SI VI TUMARO ĆHERPale vrjama kana sas nakhli Jugoslavija, suboticako Buvljako ćinbićinimasko than sas reputa-

cija katar o baro ćinbićinimasko maškaripe savo sasle biagorešće šaimata palo nakhavipe katar o ćinbićinipe. Andar godola kaj sasle gadala lačhimata, but rromane familije katar e teritorija Make-donijaći aviline te trajin ande Subotica.

Kertis Kajtaz

Foto

: S. N

ikol

ićFo

to: S

. Nik

olić

Foto

: S. N

ikol

ićFo

to: S

. Nik

olić

Trajošće pilteTrajošće pilte


sar trubul te bićinenpe e ćer-dimata. Sar e brša nakhline vi munrri bući sas majbari. Po tel-jaripe sas manđe cara laždavo, no e vrjamava sas gadava pašl-jilo po piro than. Sićilem kaj sa-jekh ćerdipe sasle piro ćinavdo“, mothoda o Kertis. E deja thaj e dada nisar či dinele te čhul pe rig piro sićope. Sar vov phenda, si-ćimašće obligacije sas sajekhvr-jamako po jekhto than. Ađes či ćeren majbut purani bući – ćerdi-pe farmericengo, no e ćerdimata ćinen ando Nevo Pazari, Turcija thaj Ungriko. Rromane familije andar e Makedonija ćerdine but lačhe ande ćinbićinimašći „sum-nakuni vrjama“. Buhljardine piro bizniso thaj ćindine e ćhera.

Sas vi kola save či thedine lačho aresipe. Kana uladape e Ju-goslavija manuša save sas make-donijaće forutne, prdal o rjat avi-line avrutne forutne ande Srbija. Pale lende godova teljarda te avel baro pharipe, andar godova kaj vi ađes, palal e šov čhona, musaj te naćhen e agorutno than maškar e duj phuvja, e granica, te šaj irisarenpe ande Srbija.

Majbaro dipe katar o rodipe

Sar phenda o Kertis, maj-lačhi vrjama palo ćinbićinipe sas džiko 2000. bršesko. Palal e demokratikane averčhandimata teljardine te nakhavenpe e neve ortaće kotora kana si ando phu-čipe registracija katar e tezge, numaj e fi rme. Pale Rroma si pharo te ćiden trubulimašće pa-trina, no aresen te marenpe go-doleja, sar mothol o Kertis. Sar vov phenda, molipe katar e tezge formirilpe gajda kaj lelpe ando dićhipe ande čefal hala thaj rndo si von čhutine. Majkuč si e hala 1 thaj maškarutno rndo, kaj kala rromane familije silen pire tezge. Čhonesko poćinipe si paše 8.000

dinarja. Ande godoja vrjama će-renpe bare averčhandimata, sar pale Subotica, gajda vi pale bi-ćinavde po Buvljako. Baro đin-do Kinezurjengo avel buhljarde asortimanova katar pire ćerdi-mata, so anel pharipe e lokalošće bićinavdenđe. Pale ćerdimata save von inzardine thaj bićindine trubulas te poćinelpe duj droma majcara thaj von saslen majcikno kvaliteto.

Bićinimasko zuralipe katar e forutne peradilo, thaj e fortu-ne majanglal ćindine kinezijaće ćerdimata save nas kuč. Kana će-ras dićhipe pe vrjama anglal thaj palal 2000. bršesko, dikhas baro averčhandipe, sar ando ćindima-sko zuralipe forutnengo, gajda vi ando buhljaripe asprtimanosko. Sar phenel o Kertis, varekana o ćinbićinimasko than bućarda bi ačhadimasko, đeline po ćinbi-ćinimasko than detharinava, sas vi godova te e ćinavde ačhen bi ćerdimatengo, andar godova kaj but rodinepe e ćerdimata.

Ađes si e situacija ave-rčhandi, majbut si ćerdimata no so rodenpe. Po ćinbićinimasko than šaj te džalpe ande 8 časurja, andar godova kaj naj e ćinavde. Kana bajrilo nivelo bibućarima-sko thaj pelo trajosko standardo, sa si majcara ćinavde ande ćin-bićinimašće rndurja. Andar go-dova kaj ciknjardape bićinipe, varesave rromane familije andar e Makedonija musaj te irisaren-pe ando piro bijandimasko foro. Varesave katar lende, palal ne-kobor brša, palem irisardinepe ande Subotica. Andar godova kaj ande Subotica salen tromalipe te miškosarenpe, te džan kaj thaj kana kamen thaj saslen majlačho trajo, von vi andine čhinadipe te irisarenpe.

Paše godova kaj ande Make-donija sile but njamuja thaj ama-la, familija Kajtazi mothol kaj e Subotica si than kaj lundžarena piro trajo.

Ružica Nikolić

Amit thaj Kertis Kajtaz

Foto

: S. N

ikol

ićFo

to: S

. Nik

olić

Trajošće pilteTrajošće pilte


BGĆBGĆ

AŠUNEN RROMANE PHARIMATA AŠUNEN RROMANE PHARIMATA

Ćidipe Ašunen Romale andar Kovino fundosardape ando 2003. Brš. Dži akana bućaren palo maj-buhljardipe amalimasko statuso thaj kvalitetosko trajosko rroma-ne populacijatar. Ćidipe katar piro fundosaripe si talo fi nansijako ažu-tipe katar Forosko ćher Kovin. La-čhimašći kooperacija si baro ašari-pe liduj rigako. O ćidipe aresimasa kgetane bućarel e institucijenca po pokrajinako nivelo, Kancelarijava pale inkluzija e Rromenđi, Po-krajinaće sekretarijasa pale bući, bućaripe thaj bijandimasko jekhe-tanipe thaj Pokrajinaće sekreta-rijatosa palo sićope, ortuipe thaj nacionalne amalimata, no vi lo-kalošće institucijenca, Lokalošće korkorroortuimatenca, Maškareja palo socijalno bućaripe thaj Ašu-nimašće komunalne fi rmava. Paše godova, katar baro importantnipe palo ćidipe si khetanimasko buća-rip e bihavermentošće ćidimaten-ca ando buhljaripe Vojvodinako, saveja ćerelpe o kujbo ćidimaten-go savi si importantno paso ando čačardipe katar khetanimasko ka-mipe, a godova si andralunipe e Rromengo ande sa amallimapšće segmenturja.

Trajo savo si manušikano

Ćidipe Ašunen Romale, khe-tane e UNDP – java nakhada o projekto „Trajo savo si manušika-no“ kamimasa te majlačharenpe uslovurja palo kvalitetno trajisari-peande bihigijenale rromane tha-na. O projekto lundžardape katar marcino džiko septembro 2009. brš.

Ando projekto ćerdinepe bućarimata palo ćerdipe teljaripe pajesko thaj kanalizacija pale deš familije, save đinaven štarvardeš membrurja. O alav si pale familije save inćaren majbaro đindo čha-vorrengo, a ando jekh slučajo e familija ćerel numaj e phuri Doda, savi akana si eftavardeš thaj inja brša. Po angluno droma ando tra-jo sima paj ande avlija. Či tromav majbut te džav ke pašune pale bra-đi paješći – mothol e phuri Doda thaj khosel e jakha.

O projekto si ćerdino po loka-losko nivelo. Forosko ćher Kovin sas projektosko inćarimatari. Ćidi-pe, sar partnero po projekto, ande kooperacija e koordinatoreja pale rromane pučhimata, losarda ćhe-rutnimata, savenđe o paj si majt-rubusardo. Pašo ćidipe partnero po projekto si vi Maška pale soćijalne bućarimata Kovin, savo čačarda socio – ekonomikano statuso fa-milijengo.

Pašo kava projekto, ando kotor lačharimasko bešimasko uslovur-jengo, ande 2009. brš, nakhadape ćerdipe dromesko ando rromano

than ando Bavanište. Godova ćer-dape sar rezultato khetanimasko bućarimasko maškar Kancelari-ja pale inkluzija e Rromenđi thaj Fundosko ćher Kovin. Ćidipe dija piro kotor ande kaja akcija.

Bućaripe pale Rroma thaj Rromnja

Ćidipe sas maškarutnimatari ande akcija pale bučaripe Rromen-go thaj Rromnjengo, thaj, ando 2009. brš ando Sastarimasko ćher ando Kovino bući arakhla jekh terni Rromnji, Renata Munćan. Majdur, ande 2010. Brš, e bući arakhline dešujekh Rroma kro-zal Ašunimašće bućarimata, save ramosardinepe. Ando 2011. brš bućardi si inke jekh terni rromnji, Ružica Miler, no ande specijalno špitalo pale psihijatrijske nasvali-mata ando Kovino.

Losarimašći patrin pale Rroma

Membrurja katar kava biga-vermentosko ćidipe therdine pire

Pe teritorija katar Forosko ćher Kovin, sar mothol majpaluno losarimasko lil trajin efta šela thaj tranda Rroma. Pe lenđe trubulimata thaj pharrimata o kan čhul bigavermentosko ćidipe

“Ašunen Romale”. Pašo baro ažutipe thaj zurjaviše Forošće ćherestar Kovin thaj Kancelari-jatar pale inkluzija e Rromenđi, baro đindo lenđe pharimatengo si agorisardo. Anglal late si inke majbut bućarimata, membrurja thaj aver manuša save bućaren khetane či denpe ando piro maripe te pale Rroma theren o trajo manušalo. Jekh si čačuno – po godova drom pharo bućaripe či avela ciknjardo.

Vesna thaj ćidimašće membrurja

Foto

: V. D

imić

Foto

: V. D

imić


BGĆBGĆbućarimava te e Rroma ando sa majbaro đindo ramosarenpe ando posebno losarimašći patrin rroma-ne nacionale minoritetostar. Sar si ramome ande leste ađes ande teri-torija Kovinošći trajin eftašela thaj tranda.

Motivacija pale rromane sikamne

Ando sa jekh brš, dži akana, o ćidipe opral Lokalosko korkorro-ortuipe therda sićimašće šeja pale čhavorra save rîndova džan po sićope. Paše godova, sa e rroma-ne čhavorrenđe, pe kasavo varo, therenpe nevebršešće dinimata. To teljaripe januarosko kale bršesko, talo ažutipe Kancelarijako pale inkluzija e Rromenđi, ćidipe the-rel bipoćindimašće habenata pale šovardeš sikamne rromane po-pulacijatar andar familije save si ando socijalno trubulipe. O ćidipe vi dži akana therda e habenata pale rromane čhavorra andar kaja kate-gorija, no sar kaj naj trubulimašće fundurja, godova či učharda sa e čhavorren. Akana, po naisaripe Kancelarijaće, sa von avena šajipe te therel habenata, savi si lenđe po trubulipe.

Pe kasavo varo e sikamne an-dar rromani populacija zurjavenpe te aresen sa majlačhe rezultaturja, te lundžaren piro sićope thaj godo-leja te ažutine pešće, pire famili-jaće, thaj sa e Rromenđe te majla-čharen pito tham thaj statuso.

Nevi patrin ando sićope e Rromengo

Ando kava čhon teljarel reali-zacija katar DILS projekto, ando savo o ćidipe participisarel sar partnero. Fundujrja therdine kale projektova si ulade pale rromane čhavorra pale lila thaj habenata, no vi averčhande tromale aktivite-turja, sar kaj si o sporto, đilabima-šće thaj piltarimašće aktiviteturja. Membrurja katar kava bigaver-

mentosko ćidipe, khetanimašće bućarimatarja po projekto, loća-rena ande realizacija katar avrjal-sikavimašće aktiviteturja, avena maškarimatarja maškar rromane familije thaj sikavno than, učhare-na vi kola sikavne thana, save naj ando projekto. Džana vi po tereno. Bućaripe po tereno rodel ramosa-ripe, saveja e čhavorra save vaz-dine vasta katar sićope, irisarena-pe ando sistemo. Paše godova, o projekto učharela vi sićope bare manušengo. Bućarelape po tereno ande sa gava, niči ande kola save si učhardine projektova.

Rromani populacija nakhavi-masa kale projektova lela but. Ma-janglal rromane čhavorra, lesama-limava thaj grižava, savi si lenđe dini, avena motivisarde, a e rro-mane čhavorra save mekhline o si-stemo, avena irisardine ande leste. Aver rigatar, bare Rromenđe, save dži kana či gatisardine fundosko sikavno than thaj maškarutno sika-vno than avela dino kasavo šajipe, a godoleja inćarena majbaro šajipe palo tržište bućarimasko. Dićhi-masa pe godova kaj o procento e rromengo savi si bisikade thaj bi-bućrne si vi inke vučo, kava pro-jekto inćarela baro importantnipe, sar vale Rroma individue, gajda vi palo sasto rromano amalipe.

Lošanipe katar Maškarthemut-no đes e Rromengo

Po sajekh brš o ćidipe ćerel lošanipe katar Maškarthemutno đes e Rromengo ohtoto aprili ande Sala katar Ćher Kulturako. Po lo-šanipe avel baro đindo forutnengo Kovinako, but dosturja andar tru-jalimašće thana thaj aver ćidimata katar civilosko amalipe, manuša andar Lokalosko korkorroortuipe, Maškar palo socijalno bućaripe thaj Lolo Trušul thaj e medije save sa gadava dićhen.

Radio emisija pe rromani čhib

Ćidipe ando partneripe e lo-kalošće radieja „Bus“ nakhavel o projekto savo si fi nansisjki učhar-do katar Ministerijumo kulturako. O alav si palo radio-emisija pe rro-mani čhib, savi džal duj droma po čhon.

E Rroma ando Forosko ćher Kovin, či grižarenpe korkorre pale pire pharimata, naj mekhline pe rig, naj korkorre. Pe godova varo line majanglunipe, savo pašo ažu-tipe katar ćidipe civilno amalima-tar Ašunen Romale hasnarena po majlačho varo thaj sa jekh neve ćerdimatar avena sa majpaše te ča-čaren khetanimasko anglunipe.

Jovana Davidović

Membrurja andar o ćidipe Ašunen Romale

Foto

: V. D

imić

Foto

: V. D

imić


PHAOPE THAJ GRIPA PHAOPE THAJ GRIPA

Phaope thaj gripa si slične nasvallimata, liduj ćerenpe virusenca save den ando amaro trupo prdal respiratorno jal prdal phurdavne organurja. Averčhandimata dićhenpe ande godova kaj phaomata thaj grip či ćerenpe katar isto tipo virusosko, sar kaj ni sipmtomurja naj iste.

Liduje virusurja inđarenpe prdal kavćina. Te e varesavi aver persona teljarel te hasal jal del ćih, ando danfo inđarenpe kavćina save si pherde nasvalimasa. Te amen ačhas paše kasavi persona po drom lešće kavćinengo, amaro muj, nakh, vušta aven ando kontakto e buhljarde kavćinenca. Godova thavdipe amen phurdas thaj pe godova varo o viruso dija ando amaro respiratorno sistemo. Inđaripe šaj te ćerelpe vi prdal vasta, te sasmen kontakto e vare-save kavćinenca thaj godova inđardem džiko nakh jal muj. Po kava varo cîra droma inđarelpe o nasvalipe. Pe kala varurja o viruso del pe limali morći katar respiratorno sistemo. Ando kontakto e ćelijenca po ždrelo jal krrlo vo kote ačhavelpe, del ande ćelije, buhljarelpe thaj inkljis-timasa andar ćelije mudarel la. Avel džiko majbaro mudardipe katar aeralune ćelije katar žredelo thaj krrlo thaj džiko majdurano tromardipe virusosko ando baro đindo. Kala tromale čestice šaj palem te atakuin e ćelije katar respiratorno sistemo. Te si o imuno sistemo aktivno, cikn-

jarelaspe andralunipe virusosko ande ćelije kkrlaće thaj ždrelaće thaj pe godova varo ačhavelpe nasvalipe jal ciknjarelpe e simp-tomurja. Te semas po šudro, cikn-jardam aktiviteto katar imuno sistemo thaj ačhadam angluno ačhavipe virusonengo.

But si importantno te džanas

sar te lesamalasmen katar viru-surja. Kane si e sezona pale virusurja (virusurja phaomašće thagaren ande toman a o viruso gripasko ivendeja) trubus te či džas kaj si bare kupe manušenđe kana god šaj. No, te musaj, te inćaras paćape te e nasvale manuša džanen e kultura te si nasvale, a godova si te učharen dikhlorreja jal vasteja o nakh thaj muj te hasan jal den ćih, te na čumiden avern manuša kana malavenpe thaj te averčhanden dikhlorro

butimasa. Amen šaj gadići te ćeras pala peste te či hamisaras e vasta thaj te čumidasmen e amaleja te si nasvalo. Ćhere či tromas te has thaj pijas tele persona savi si nasvali thaj musaj te lesamalas amaro imuniteto.

Nekozom šeja save musaj te ćeras palo imuniteto te ačhavas

o mahripe: habe barvalo šudre kaštešće thaj ohuvjaće bijandima-tarnenca, majlačho losaripe si e citrusurja, kivi, šah thaj paprika; andipe but C vitaminosko po naturako jal aver drom, no te naj sam nasvale naj trubusardo majbut katar 500 mg po đes (jekh tableta katar C vitamino); katar miner-alurja but si hasnarimašće cink thaj seleno; katar vitaminurja A thaj E vitamin, A vitamin si ande šargarepa, dudum a E vitamin ande orašaste kašteske bijandi-

Savorra amendar jekhvar po brš nasvaol katar kava nasvalipe, a varesavo đindo amendar ma-lavelpe komplikacijava sar kaj si bronhitis jal phubaripe sinusurjengo. Butimasa das svato sar pha-osajlam gajda kaj bešlam po šudro jal či furjadinemen sar trubul. Godova si čačipe kaj o šudripe ćerel phaope, no trubulimasko si o viruso palo ćerdipe nasvalimasko. Viruso si ćerdimatari nasva-limasko a o šudripe majlačharel les. Kana sam po šudripe amen ciknjaras reaktiviteto katar imuno sistemo, thaj pe godova varo si loćardo drom virusosko ando amaro trupo kaj e anglune lesamali-matarja – parne ratešće kavćina, kovljarde thaj bizurale. Vareko ando amaro trujalipe musaj te avel inćarimatari virusosko thaj kana maladasmen lesa aven avas nasvale.

Kapljični prenos virusa

SastipeSastipe


SastipeSastipemata; propolis, matični mleč, ehinacea, žen šeno, aloe vera thaj but aver luluđa jal hamisarimata avđinoske thaj ćerdimata katar leste šaj te loćaren te zurjaras o imuniteto. Sa kava ažutil te ačhavas o mahripe jal te maras-asmen leja.

Phaope si kasavo stanje pala savo si phanglo dukhalipe ando krlo thaj ždrelo, pićinimata andar nakh savo vi po teljaripe bizo boja, a tale pandž – šov đesa averčhandelpe ande muko-purulentnu, jal galbeno džike čarjali boja. Ćerelpe temper-ature, has thaj trahtomipe. Naćhel tale pandž džike efta đesa bizo bare komplikacije. Majbutimašće komplikacije si phubaripe katar maškarutno kan jal sinuso. Ćerdimatarja katar kale nasvalimata si, sar akharenpe rinovirusurja majbut katar šel tipurja, aska korona-virusurja, viruso parainfl uenza, adenovirusurja, tgm. Dićhimasa po đindo thaj averčhando đindo ćerdimatarengo, manuš naštik te buhljarel imuniteto po phaope. Sastaripe si simptomatsko. Pala temperature paracetamol jal acetilensko šukljipe, ibuprofen jal aver adekvatno drab, pala dukh ando krllo varesave drabora save inćaren antiseptiko ande peste,

palo hasavipe varesavo sirupo po fundo timijanosko jal jagorčevina a pala pićinipe nakhako varesavo sprejo jal preparaturja save sar čajo penpe a ande peste inćaren supstanca savi sanjarel e kapilar-urja katar nakhaći sluznica thaj pe godova varo ačhaven pićinipe nakhako. Te ćerenpe majphare kotora nasvalimašće jal komp-likacije, trubulipe si te džalpes ko sastarno.

Palo averčhandipe, grip si majpharo stanje savo si phanglo pale bilačhipe katar sasto trupo paše sikade bilačhimata katar opralune respiratorne droma. Anglune simptomurja si e temperature, šoreski dukh, šuko hasavipe, pherdo nakh, tempera-ture, dukhalipe ande mišićurja thaj čljankurja, hasardipe apeti-tosko thaj sa jekh bizuralipe truposko. Nasvalipe lundžarelpe džike pandž – efta đesa. Komp-likacije si butimašće ko phaope thaj den bronhitiso, opstrukcija pe phurdavne organurja, phubaripe bućako thaj phubaripe sunusur-jengo. Ćerdimnatarja gripaće jal infl uence sar akharelpe kava nasvalipe si e virusurja infl uenca tip A thaj B. Tip A si majbuti-masko ćerdimatari gripako thaj sikavel majpharo kotor, a tip B sip o ciknjaripe thaj ćerel majk-

ovlo kotoro gripako. Odolaći kaj si ćerdimatarja katar gripo kala duj virusurja, ćerdipe vakcinako si loćardo no naj 100 % lačhe. Kala virusošće tipurja sikavel averčhande serotipurja (subvi-ruso A jal B) thaj godola sere-tipurja averčhandenpe sa jekh brš. Sa jekh brš sikavelpe vare-savo aver serotip thaj infekcije. Pe kala averčhandimata dićhel Themesko Ćidipe Sastimasko thaj po fundo dićhimnasko katar lenđe eksperturja ćerenpe vakcine ando sasto them. Sastaripe si simptomatsko,a te persona inćarel majphare simptomurja jak majphare komlpikacije musaj te džal ko sastarno.

O problemo sas majanglal duj brša kana sikadape nevo sero-tipo vurusosko savo akharelp sar virus tip A H1N1. Te či ramosaras save si serotipurja save ćerdine “špansko gripo” jal “hongkoško mahripe”, importantno si te džanas kaj jekh subtipo virusosko ćerdap nasvalipe majanglal duj brša, kaj godova tipo sikadape sar nevo, sas but mahrimasko thaj ćerda phari pilta nasvalimašći

Heamophylus infl uenze tip A

Virus gripa - veliko uvećanje


phare komplikacijava thaj kaj sastarimasko sistemo či inćarda e vakcina pale godova. Sigo musa-jine te lesamalen e populacija neve vakcinava savi sas efi kasna, no sar inkaldine varesave džanglimatarja, toksikani zbogal šeja save čhutape ande vakcina te majzuravel imuniteto. Pala godova ćerdinepe averčhande konfl ikturja. Kava subtipo viru-sosko ciknjarelpe, gajda kaj či ažućarelpe baro nasvalipe katar kava viruso ando kava brš.

Vakcinacija opral gripo avelas po kamlipe pale rizične kupe, sar vi pale aver populacija talo mothodipe katar Themesko Sastarimasko Ćidipe. Tumen korkorre čhinaven jal lena e vakcija jal či. Te varesko nasvaol, importantno sit e lelpe sama te godova te si godoja persona ande rizično kupa pale thuvarimjatarja, persone save inćaren hronikano kardiovaskularne jal respiratorne nasvalimata, phare manušnja, bajaturja jal phureder persona. Te e persona dićhel te e simpto-murja si majzurale no so trubul kana si nasvale katar rînodsko gripo, trubulipe stet e sigo džal ko sastarno, detoto te si ande rizična kategoriaj

Kale tabelava dasa kova so si isto thaj averčhando maškar phaope thaj gripa.

Te arakhasmen pkaomastar thaj gripostar, musaj tge lesa-malas amaro imuniteto thaj ando kontakto e nasvale manušenca musaj te las bare sama; te nasvaos trubus te pašljivas, te pijas but thavdimata thaj te cikn-jaras e temperature; te sikavenpe majphare simptomurja trubulipe sit e sigo džas ko sastarno savo po adekvatno varo te tretiril e simp-tomurja; te e persona nasvajli trubul te ačhel ćher, te pašljol šaj ciknjararelaspe šajipe pale mahri-mata.

Simptomi gripaBol u grlu slabiji

Simptomi prehladeBol u grlu

Simptomi prehlade Simptomi gripa

Bol u grlu Bol u grlu slabiji

Kašalj Kašalj slabijiCurenje nosa Curenje nosa slabije

Temperatura blaga Izražena temperaturaPromuklost Promuklost slabija

Glavobolja slabija GlavoboljaSlabost

Bolovi u miši ima izglobovima

Gubitak apetita

KomplikacijeUpala srednjeg uha Bronhitis

Sinusitis Opstrukcioni bronhitis

Upala plu a

Bol u grlu slabijiKašalj slabiji

Curenje nosa slabijeIzražena temperaturaPromuklost slabija

GlavoboljaSlabost

Bolovi u miši ima izglobovima

Gubitak apetita

BronhitisOpstrukcioni bronhitis

Upala plu a

Glavobolja slabija

KomplikacijeUpala srednjeg uha

Sinusitis

Bol u grluKašalj

Curenje nosaTemperatura blaga

Promuklost

Tabela 1. Averčhandipe simptomako maškar phaope thaj gripa

* E pilte si line katar o sajto: http://aktualno.hr/novosti/arhiva/2010/11/20/15649_Narodni+recepti+protiv+hunjavice.html

http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%93%D1%80%D0%B8%D0%BF http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%9F%D1%80%D0%B5%D1% 85%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B0

Zita Farkaš


DROMARDIPE ANDO MAŠKARIPE PHUVJAKODROMARDIPE ANDO MAŠKARIPE PHUVJAKO

Ando oktobro kale bršesko e sikamne andar o Fundosko than “Veljko Vlahović”, save rîndova džan ando kotor katar e Forošći biblioteka ando Novo Sado “Trifun Dimić” ando Šangajo, inćardine šajpe te džan ando dićhipe pe Petrovaradinako kašteli, Muzejo forosko Novi Sad thaj talalphuvjaće katakombe. Butipe katar lende angluno drom maladape kale lokaliteturjenca.

Kotor „Trifun Dimić” buća-rel ando kontinuiteto te sićon e čhavorren te kamen te đinaven e lila thaj te ćeren bućarimašće kotora sajekh đes. E bibliote-ka buhljarda piro bućaripe thaj therda nevo kotor kana si ando pučhipe senzibilizacija ternengo palo lil thaj pale kultura thaj ađes pašo rîndosko kandavipe lektira-ko, ćerdipe ćherutne bućarima-tengo, e čhavorra ande late sićon e istorija thaj aver gođaverimata o rodipe literaturako.

Katar e literature, e džene bibliotekako kamline te džan ando talalphuvjako kotor katar o Petrovaradinako kašteli thaj ande vizita ando Muzejo katar o foro Novi Sad thaj e Kance-larija pale inkluzija e Rromenđi Gavermentosko AP Vojvodina-ko rodine katar o Ašunimašći forošći saobraćajno fi rma “Novi Sad” save palo kaja vizita paj-sardine bipoćinimasko dromar-

dipe autobusova džiko Kašteli thaj palpale.

Muzejo katar o Foro Novi Sad sikada kaj si jekh katar e institucije save šaj te aven part-nerja kana si ando phučipe o proceso inkluzijako rromane po-pulacijako, andar godova kaj si pale čhavorra pajsardino andra-lunipe thaj inđarimatari prdal sa e inćarimata (sar ande opraluno

sikadipe, gajda vi ando talalvhu-vjako kotor).

Kava sas idealno šajipe te e čhavorrenđe jekh šukar đes, đes andar e paramiča, a te liparas kaj e vizita organizuisardape ando savato, kana ando sikavno than thaj ande biblioteka či inćarenpe ničefal aktivnosturja thaj e vrja-ma ando Šangajo naštik mišto te kandavelpe. Varesave čhavorra po angluno drom sas te dićhen Petrovaradinako kašteli thaj saslen šajipe te sićon e orturja pale godova so trubun te ćeren ando muzejo, ando autobuso, pe ašunimasko than…sar mothon lenđe subjektivne haćarima-ta, kava sas jekh biboldimasko đes pale lende pe savo savorra amen delamen gođi šukarimava thaj amen ažućaras te ande sigo vrjama avel inke jekh kasavo, a dži khote amen boldamen ko Žil Verno thaj pindžardamen e ma-škarimava phuvjako prdal lešće lila.

Dragana Dimitrov

Vizitarimatarja ando muzejo forosko Novi Sad

Telja

ripe:

GB

NS

Telja

ripe:

GB

NS

Telja

ripe:

GB

NS

Telja

ripe:

GB

NS

KulturaKultura

Katakombe


PALE LILARNIPALE LILARNIMaja Familić bijandili thaj

trajil ando Novo Sado. Voj si studento trite bršesko pe Vučo sikavno than strukaće studijen-go palo sićope vinajengo ando Novo Sado. Ando februari 2011. bršesko therda o sertifi -kato pale gatisardi Rromologi-ja ke prof. dr Svenka Savić po Filozofsko fakulteto ando Novo Sado. Inkalda ćidutni poezija-ći “Ćup nadanja” pe dasikani čhib 2009. bršesko. Lija kotor pe poezijaće manifestacije thaj festivalurja. Ando oktobro kale bršesko, po akharipe katar o Ministerijumo dijasporako, lija kotor po Sajmo lilengo ando Beogrado sar autori thaj pin-džarda o ašunipe intonacijava katar e rromani čhib gajda kaj đinada losardo cikluso điljengo andar e nevi duječhibjaći ćidut-ni “Ćup nadanja” pe dasikani thaj pe rromani čhib, savi inkal-da e “Futura publikacija” ando Novi Sado.

Ođako pindžaripe katar e lirošći harmonija

Sar autori điljengo thaj in-kalipe ande lumnja imaginaci-jako, paćav ande magijako kor-korrogođate – paćav ande lila-rimašći alav thaj paso savo pale peste mećhel e vurma, katar e kavćinori ođaće barvalimasko.

Pindžarav o rošaripe ando kalo baro londo paj katar o me-ripe thaj pharo haćaripe thaj li-larimašće rîknimava arakhav o drom sar majlačho thaj majba-rvalo čačipe.

Mungrro kamipe, ambici-ja, sar vi e pofta palo artistipe poloće džungadili inke kana semas ande sićimašći skamija

katar o fundosko sićope. Ko-rovanav pe inteligencija thaj graciozno dićhipe katar mungr-

ri sikavni, thaj godoleja zurjar-dem o furjipe ke afi rmacija thaj majbut ćerdipe katar o mungrro dženipe.

Kana agorisardem maška-rutno sićope 1989. bršesko se-mas motivišisardi e ambicijava palo majdurano sićope, te lun-džarav o sićope thaj te therav nevo piltarimasko džanglipe,

no, pe bibah, mungrro dad thaj mungrri dej či haćardinema. Garado kućori katar e zor thaj bišuko inkalipe katar o kamipe palo piltaripe khamnjarda ande mande dženo savo sîngavel pe uže thaj friške koloriturja – thaj me nisar či ačhadem te makhav.

Palal o meripe pire dadesko thaj dejako garadimasko bešimasko than arakhlam ande kotorale metafore thaj teljardem te ra-mosarav.

Ande pire stihurja pherde intezitetova, haćarav o tromali-pe, haravav e stereotipurja save si phangline, phandadine sastri-neja thaj phučarav e učhalina ande save o lilarno phučarav bi-pindžaripe pire poezijako. Ra-mosarav pale Rroma, palo piro them bi ćheresko savo areslo “nikaringatar”, no ando piro ro-dipe musaj te losarel piri lumn-ja thaj majlačho avutnipe.

*Ažutimava katar o fi nansijako inćaripe pokrajinaće Kancelarijako pale inkluzija e Rromenđi dijape šaji-pe te inkalelpe mungrri majnevi ćidut-ni katar e đilja.

Dragana Dimitrov

E JRJAT THAJ O DIVES

Napal milja bršboldama -

purane e dromeja.

Ažaćardama o bašipe,mardino katar e strune

thaj - o xarnjaripe izdranoan čaresko cinoro pajoro.

Če baro ladžavo?!

Čefal si godova manušipekaj e šilalne detharimava

phagavel e luluđa?

E čhej kidelenthaj kerel

- nevi luluđin.

Terni,šukarnianel pe phuri.

Roven e pramporcica...

Sostar si e manuša bipaćane?Sostar an e šoresko kokalo

inkljel o dilo - thaj ulavelmen?

Pe jrjat thaj po dives.

Maja Familić

Telja

ripe:

and

ar a

rhiv

a ka

tar M

. Fam

ilić

Telja

ripe:

and

ar a

rhiv

a ka

tar M

. Fam

ilić

Foto

: P. G

avril

ović

Foto

: P. G

avril

ović

KulturaKultura

32 Dekada e Romenđi ande AP Vojvodina32 Dekada e Romenđi ande AP Vojvodina

aanglomothodipenglomothodipe - … 10/romski.pdf · dekada e rromen đi, ... 70% ćhera prdal o...

Documents