ab stubovi- gostevčić aldin

7/25/2019 AB Stubovi- Gostevi Aldin

1/18

Bosna i HercegovinaFederacija Bosne i HercegovineHercegovako-neretvanski kantonJ.U. Srednja kola KonjicElektrotehnika kola

at!rski rad i" elektroenergetskih #re$a

%&'&%()-BE*)(K' S*UB)+'

entor, Uenik,

Trnka Hikmet, prof. Gostevi Aldin

Konjic #aj /01.


2/18

S%2&3%J

U+)2.........................................................................................................................................0

0 S*UB)+'...........................................................................................................................

1.1 Armirano-betonski stubovi...........................................................................................21.1.1 Proizvodna armirano-betonski! stubova................................................................."1.1.2 #kopavane armirano betonski! stubova................................................................$1.1.% &etonske konzole......................................................................................................'1.1." #zemlene stubova..................................................................................................(1.1.$ Prednosti armirano-betonski! stubova)..................................................................111.1.* +ane armirano-betonski! stubova.........................................................................12

4%K5JU6%K.........................................................................................................................07

5'*E&%*U&%........................................................................................................................08

2


3/18

U+)2

osadanim, tradiionalnim, nainima proizvodne betonski! konstrukia nie semo/ao postii za!tevani kvalitet koe/ nameu nove evropske norme, kao i norme zemalakoe 0ele da se uklue u edinstveno tr0ite. d konstruktivni! elemenata se za!teva daimau veu nosivost, si/urnost u eksploataii, du0i period eksploataie, manu deterioraiu uekstremnim uslovima te ekonominost i praktinost.

# vezi s tim, za ispunene takvi! uslova, namee se i za!tev za promenu osobina/radivni! materiala i ni!ovi! performansi, te!noloki! postupaka izrade, te!nike kao i viimstepenom edukaie radne sna/e.

Poedinim te!nolokim postupima izrade betonski! elemenata novie/ datuma kao to

su torkretirana, otvorena betonirana pod vodom, entrifu/irana i sl. poveava se kvalitetbetona ime se posti0e ne/ova tranost, ednostavnia izrada i laka u/radna.

Primenom betona modifikovani! polimerima u te!nolokom proesu zaparivanauinen e krupan korak napried u te!nolo/ii betona, er se skrauu vremena odle0avana ukalupima i smanue traane iklusa.

+etodom entrifu/irana se za izradu ievi, stubova itd, kako klasino armirani! tako ipret!odno napre/unuti!, dodatno poveavau osobine ovrslo/ betona kao tu su vrstoe napritisak, zatezane i saviane, otpornost na delovane mraza, ekstremnni! atmosferski!uslova, smanue se paropropusnost betona, poveavau otpornosti na !abane.

# ovom radu e obanena tema armirano-betonski stubovi. ad se sastoi od 3po/lavla u koima e obaneno ta su stubovi, za ta slu0e, koe su vrste stubova i detalno eopisana primena A& stubova u elektroener/etii kao i ni!ova konstrukia i nain monta0e.

3


4/18

0 S*UB)+'

Pod stubom podrazumievamo svaki drveni, elini ili betonski, pa i aluminiskipredmet odre4ene du0ine,ukopan u zemlu koi nosi nadzemni elektrini vod. Premamaterialu stubove dielimo na)

drvene, armirano-betonske i elino-reetkaste5/vozdene6.

Pored ovi! izra4uu se stubovi sa izbetoniranim elinim ievima i od aluminiuma.

blik i razmera stuba zavisi od materiala, funkie i sile kou stub treba da izdr0i. Tako4erzavisi i od napona, broa i preseka provodnika, dale od raspona terena i od nosivosti zemle.ielovi stuba su) temel, direk, preke, konzole, podupirai i sidra 5kotve6. 7tub ima du0inu8, visinu iznad zemle v, dubinu ukopavana t, t. dio stuba u zemli ili betonu.

9isina stuba iznad zemle odre4ue se prema) rasporedu provodnika pri vr!u stuba,u/ibu provodnika f, propisanom odstoanu nani0e/ provodnika 5pod naponom6 od zemle, akod visei! izolatora 5lana6 prema du0ini lana i od visine /romobransko/ u0eta

postavleno/ iznad provodnika kod vodova veoma visoko/ napona.

0.0 %r#irano-9etonski st!9ovi

vi stubovi se izra4uu entrifu/ovanem ili vibriranem betona. Armirano-betonskistubovi se izra4uu do napona 11: k9, ali se praktino upotreblavau u niskonaponskimmre0ma i srednenaponskim mre0ama do nazivno/ napona od %$ k9. # mre0ama visoko/napona armirano-betonski stubovi se ne upotreblavau zbo/ preterane te0ine i tekoa

vezani! za ni!ov transport. Armirano betonski stubovi se rade od betona i elini! 0ia.9eoma su trani, pod uslovom da su dobro izvedeni. 9iek traana armirano-betonski!stubova e oko $: /odina. vi stubovi su istovremeno la!ki za odr0avane.

;a slii 1 i 2 prikazane su siluete armirano-betonski! stubova /de e prikazano)

a,b, i d s elinim nosaima izolatora e,f,/ i ! s betonskim poprenim /redama

4


5/18

7lika 1. 7iluete armirano-betonski! stubova s elinim nosaima izolatora

7lika 2. 7iluete armirano-betonski! stubova s betonskim poprenim /redama

5


6/18

0.0.0 :roi"vodnja ar#irano-9etonskih st!9ova

vi stubovi se proizvode prema standardnom nizu sila za visine od * do 12 metara, aprimenuu se kao krani, u/aoni, zatezni i nosei.

A& stubovi izra4uu se prvenstveno za potrebe elektroprivrede naroito za izradu,rekonstrukiu i odr0avane zrani! mre0a. snovni parametri stubova nalaze se u tabelama.Armirano-betonski stubovi su armirano betonske ievi okru/lo/ preseka, uzdu0no/konusno/ oblika sa konstantnim poveanem 5prirastom6 vansko/ promera od 1,$ m podu0nom metru stuba, /ledano od vr!a prema dole. 7tubovi su karakterizirani svoomkorisnom ili tzv. nazivnom silom koa predstavla rezultantu koom se stub mo0e opteretiti navisini od 1: m ispod vr!a. entrifu/irane e postupak presovana betona koi se pri velikim brzinama presue itako pobola svoe me!anike osobine 5elastinost, vrstou i te0inu6. ?zra4uu se tako to seu kalup stavi napre armaturni skelet od /vo04a. @atim se u kalup sipa betonska masa. ;akonto/a se kalup okree velikom brzinom, usled to/a se betonska masa vrsto zbia uz zidovekalupa i dobia potpuno dru/e karakteristike. ;akon postupka stub se mo0e izvaditi iz kalupa imainama odnieti na skladite. Tek izliven stub se prilikom prenosa od kalupa do skladitazbo/ svoe fleksibilnosti izvie, me4utim, vremenom kako se stub sui on dobia svo praviiz/led. ;a slii % prikazan kalup za entrifu/irane a na slii " prikazan e armirano betonski

stub koi e zavrio sa proesom entrifu/irana.

7lika %.


7/18

7lika ". Armirano-betonski stubovi na skladitu

0.0. Uko;avanje ar#irano 9etonskih st!9ova

ubina ame ukopavana stuba treba da bude namane 1=* ukupne du0ine stuba. @bo/to/a se predvi4a namana dubina ukopavana 1.*m za stubove vodova nisko/ napona, a zastubovevodova visok o/ napona 1,' metara.


8/18

Gde e d3 prenik stuba u m na donem kranem dielu, koi vertikalno vri pritisak na

zemlu.

8


9/18

Ako e teren rovit i slabe nosivosti, tada se morau na dnu ispod stuba postaviti, popotrebi, isipovi koi se spustedo zdravie. ;a normalno zdrav teren, kontrola ovo/dozvoleno/vertikalno/ pritiska nie od naroite va0nosti, ve e mno/o va0nia kontrola

bono/ pritiska nazemlu. &oni pritisak u ami ukopa stuba zavisi od momenta sila saviana,koi se avla kodstuba. Pretpostavla se, da vrstoa zemle raste sa dubinom ukopa, dokzbienost zemle opada sa dubinom. #tvr4eno e, da se stub prevalue oko take na 2=% dubineukopa, mereno odoz/osa povrine zemle, te e speifini pritisak na zemlu izra0en pomou

parabole sa temenom na 1=% dubine, posmatrano odoz/o, to pokazue slika $.

7lika $. 7peifini boni pritisak na zemlu u ami ukopa

a bi postoala ravnote0a, potrebno e da momenat pritiska zemle bude ravan momentusile destva na stubu. Prema tome, navei pritisak na zemlu ame-ukopa e na donem dielu

ame.Ta pritisak se izraunava po obrasu)

t=2 Mfu

dsr t2 ( kgcm2 ) ,

Gde e)

t - boni speifini pritisak na zemlu,

dsr sredni prenik stuba ukopano/ diela d2Bd%=2 u m,

T dubine ame ukopa u m,

+fu ukopan moment sila na saviena u k/=m.

9


10/18

# sledeo tabeli e prikazana nosivost zemle za proraun temela.

+rsta tla 4a;re#inska te$ina kg


11/18

7lika C. Pripremlen temel za ukop A& stuba

0.0.7 Betonske kon"ole

Goli provodnii elektroener/etski! nadzemni! vodova nisko/ napona postavlau se nastubove preko potporni! izolatora, privreni! na saviene ili prave nosae izolatora. 7avieninosai izolatora privruu se direktno za stub, a pravi na stubne konzole. 7tubne konzole semo/u podieliti prema funkii kou ima stub u linii voda. Tako se konzole diele na nosee i

zatezne. 7tubne konzole su obino izra4ene od isto/ materiala kao i sam stub, osim zapoliesterske i drvenestubove koi imau aluminiumske ili eline konzole.

&etonske konzole su dosta teke i /lomazne, ali znatno eftinie od elini!, za vodoveisti! karakteristika. Primenuu se samo na betonskimstubovima. blik i dimenzie uskla4enesu sa vrstom i dimenziama odre4eni! betonski! stubova. ;a sledeo slii e prikazana edantip betonski! konzola 5mala i velika6.

7lika '. +ala i velika betonska konzola

Pored /oli! provodnika u elektroener/etskim niskonaponskim mre0ama do 1 k9 seupotreblavau i samonosivi kablovski snopovi 57


12/18

7lika (. privrivane 7


13/18

#zemlene stupova nadzemni! vodova ima dvostruki zadatak)

a6 7 obzirom na si/urnost ludi, sprieava eventualnu poavu previsoko/ napona dodira i

koraka na stupu i u neposredno blizini stupa u sluau prolaza strue /reke kroz stupu zemlu,b6 7 obzirom na si/urnost po/ona, u sluau pra0nena atmosfersko/ prenapona kroz

stub, u to veo meri spreava poavu povratno/ preskoka napona na fazne vodiedalekovoda.

@a nain izvo4ena uzemlena stubova, od veliko/ znaaa e nain po/ona elektrinemre0e, odnosno da li elektrina mre0a radi s izoliranim ili izravno uzemlenim zviezditem.# mre0ama visoko/ napona koe nisu izravno uzemlene, pretpostavla se dule traanezemlospoa, te uzemlene stubova na obradivim povrinama, pokra prometni! esta i u

naselenim mestima, treba izvesti tako da otpor uzemlena ne prie4e vriednost danusledeim izrazom)

Rz=Udz

Iz( ) ,

/de e)

#dz 12$9 dozvoleni napon uzemlivaa?z 7tvarna strua zemlospoa koa tee kroz zemlospo

&udui da e strua zemlospoa 5?z6 prvenstveno ovisna o ukupno dulini mre0e to/napona, kod du/aki! i raz/ranati! mre0a koe se napaau iz edne transformatorske stanie,otpor uzemlena mora biti nizak.

# mre0ama visoko/ napona u koima e nulta toka uzemlena izravno ili preko malo/otpora, strue zemlospoa su redovito vrlo visoke, nadzemni vodovi morau biti opremlenitakvim zatitnim ure4aima koi e vrlo brzo, nakon nastanka kvara, iskluiti nadzemni vod iz

po/ona. a bi se sprieile mo/ue poave previsoko/ napona dodira ili koraka u neposrednoblizini stupa kod nadzemno/ voda sa uzemlenom neutralnom tokom, oko stupa trebaukopati uzemliva u obliku prstena sa svr!om ubla0avana strmine poteniala.

U"e#ljenje st!9ova "a "atit! od #!nje,# sluau udara mune u stub ili u zatitnou0e nadzemno/ voda, treba prema odabranom stupnu izolaie nadzemno/ voda, odreditimaksimalno doputen otpor uzemlena da bi se smanila opasnost preskoka napona na vodiena to podnolivu meru. Pritom treba uzeti u obzir izlo0enost trase nadzemno/ vodamunama, ainu strua mune, va0nost voda i trokove za izradu uzemlena. 7matra se da nie

veroatan povratni preskok napona na vodi ako otpor uzemlena stuba udovolava sledeemizrazu)

13


14/18

Ruz=Ui

Iu( ) ,

/de e)

uz otpor uzemlena stuba,?u temelna vriednost udarne strue mune na potporni stup i#i podnosivi udarni napon 5k96 izoliran u su!om

Podnosivi napon izolatora u su!om, dat e u sledeo tablii.

;azivni napon5k96

#zemlene mre0ePodnosivi udarni napon

5k961: ;eizravno C$

2: ;eizravno i izravno 12$%$ ;eizravno i izravno 1C:11: ;eizravno $$:

0.0.1 :rednosti ar#irano-9etonskih st!9ova,

;ezapalivost

Armirani beton po otpornosti prema po0aru pripada povolniim /ra4evinskimmaterialima.


15/18

teko naknadno proveravane armature potrebna e struna radna sna/a ote0ana naknadna adaptaia ili poaane /otove konstrukie korozia armature u betonu osetlivost na mraz mo/unost poave pukotina koe ne naruavau si/urnost i tranost, ali ipak kvare vanski

iz/led.

4%K5JU6%K

Primenom te!nolo/ie entrifu/irana reeni su mno/ za!tevi u


16/18

?dui korak sa vremenom i pratei te!noloka dosti/nua svetsko/ ran/a, poediniproizvo4ai su u svoe te!noloke linie za poedine proizvode ukluili metoduentrifu/irana kao te!noloki postupak izrade betonski! elemenata.

7talnim te!nolokim nadzorom nad kvalitetom komponenti i proizvoda sa vodeim

institutima za ispitivane materiala i konstrukia osi/urava se kvalitet proizvoda koi e iznadza!tevano/. 7vi proizvodi sadr0e identifikaionu kartiu sa te!nikim podaima i potrebnuatestnu dokumentaiu.

osadane te!nolo/ie izrade stubova za elektro mre0u ake i slabe strue, koeukluuu tradiionalan nain izrade livenem u kalupima, zaostau po pitanu kvaliteta,estetsko/ iz/leda, pitana tranosti kao i odnosa iena=performanse, te /ube trku na sveza!tevniem tr0itu.

>ienei iskorak napried u ilu poveana kvaliteta uslu/e 5 proizvo4a 6 i investitora5elektro prenos 6 sve prednosti su na strani proizvoda koi se rade metodom entrifu/irana.

Armirano-betonski stubovi danas imau iroku primenu u elektroener/etskim mre0amanisko/ i sredne/ napona. u0i viek traana, ne morau se tititi od atmosferski! utiaa,la!ki za u/radnu i podnoene vei! sila su osobine koe ovu vrstu stubova odabireelektroprivreda za prenos elektrine ener/ie u niskonaponskim i srednenaponskimmre0ama.

16


17/18

5'*E&%*U&%

*eb strani#e+

1. ,rominvest.ba' !ttp)==prominvest.ba=bi!=katalozi=elektropttpro/ram.pdf2. -rvolja! A$met' #rib%.#om' 2)12'

!ttp)==EEE.sribd.om=do=1:"C2'''C=+AT#7


18/18

atum predae matursko/ rada) KKKKKKKKKKKKKKKKKKK +.P.

-iljenje proesora(mentora o ra%u+

ena matursko/ rada) KKKKKKKKKKKK 5 6

atum odbrane matursko/ rada) KKKKKKKKKKKKKK

ab stubovi- gostevčić aldin

Documents