ada strategija szerb

OPTINA

A D A

Strategija razvoja optine Ada 2005 - 2008 - 2012 trea verzija

mart.2006.

LJUDSKI LJUDSKI RESURSIRESURSI

GEOGRAFGEOGRAF--SKI SKI

POLOPOLOAJAJINDUSTRIJAINDUSTRIJA

VIZIJAVIZIJAEkonomski jaka, ekoloki Ekonomski jaka, ekoloki ista, humana lokalna ista, humana lokalna

zajednicazajednica

ZATITA ZATITA IVOTNE IVOTNE SREDINESREDINE I I

KOMUNALNA KOMUNALNA INFRASTRUKINFRASTRUK--

TURATURA

LOKALNA LOKALNA SAMOUPRAVASAMOUPRAVA

SVEOBUHVATNI CILJEVISVEOBUHVATNI CILJEVI--MISIJAMISIJA

Postizanje odrivog razvoja Postizanje odrivog razvoja uspostavljanjem ravnotee izmeu:uspostavljanjem ravnotee izmeu:

--ekonomija i privredni razvojekonomija i privredni razvoj--socijalni i drutveni razvojsocijalni i drutveni razvoj

--zatita i unapreenje ivotne sredinezatita i unapreenje ivotne sredine

TURIZAMTURIZAM

POLJOPRIVREDAPOLJOPRIVREDA

PIRAMIDA STRATEGIJE RAZVOJAPIRAMIDA STRATEGIJE RAZVOJAPIRAMIDA STRATEGIJE RAZVOJA

RAZVOJ PRIORITETNIH PROJEKATARAZVOJ PRIORITETNIH PROJEKATA Projekat podran od:

Koalicija mree LA 21 Stalna konferencija gradova i optina

Strategija razvoja optine Ada 1

Potovani sugraani,

Planiranje razvoja optine bazira na analizi drutvenog, ekonomskog stanja, stanja okoline. Izrada se vri pomou graana, civilnih organizacija, interesnih zajednica i politikih faktora ukljuujui strunjake iz odreenih oblasti da bi se mogla izraditi strategija razvoja za kratkorone, srednjorone i dugorone vremenske periode u cilju izrade projekta odrivog razvoja lokalne zajednice.

Planiranje razvoja optine je jedan proces prilikom kojeg optina donosi svoje ideje vezano za svoju budunost i odreuje put kojim treba ii definiui one zadatke i ona sredstva koji su realno potrebna da se ostvari planirano.

Zadatak strategije razvoja optine je odrediti viziju budunosti, dati reenje drutvenih, ekonomskih, institucionalnih, tehnikih problema i problema okoline, i pokazati mogunost prilagoavanja trendovima razvoja kako u zemlji tako i u svetu. Strategija razvoja optine treba da pomae odluke za najcelishodnija reenja i za to efikasnije iskoritavanje resursa.

Strategija razvoja optine pokazuje liniju vodilju za mehanizam odluivanja, za planiranje i ostvarenje, odnosno za harmonizaciju interesa raznih grupacija drutva kao to su preduzetnici, graani.

Stvaranjem strategije stvaramo preduslove za dobijanje finansijske podrke sa strane Evropske Unije i nae dravne zajednice i stvaramo preduslove za uestvovanje u programima razvoja svih regiona kojima naa lokalna zajednica pripada.

Optina bez ciljeva je kao brod bez kormilara.

Glavna prepreka razvoju optine Ada pored objektivnih potekoa je nedostatak razvojnih planova. Za reavanje problema sadanjosti i za utemeljivanje budunosti nae dece neodlono se mora pristupiti izradi strune vizije budunosti nae optine.

Marljivost graana Ade, njihova otvorenost, tolerancija, prirodna bogatstva i planovi razvoja zajedno mogu dovesti do poboljanja situacije u optini. Zbog nae dece i njihove budunosti nemamo pravo da budemo pasivni posmatrai sadanjosti. Nas plan je zasnovan na naim stvarnim vrednostima i prednostima. Vizija naeg razvoja je realna i ostvarljiva. Zato verujemo u uspeh. Zato emo uspeti.

Hoemo i moemo. Zajedno u akciji. Za razvoj lokalne zajednice, po meri njenih graana.

S posebnim potovanjem

Irmenji Ferenc, dipl.pravnik Predsednik Optine Ada


Sadraj

Izrada Strategije odrivog razvoja prati odreenu metodiku, sveoIzrada Strategije odrivog razvoja prati odreenu metodiku, sveobuhvatnu analizu buhvatnu analizu stanja u zajednici, viziju, formulisanje optinske strategije, ostanja u zajednici, viziju, formulisanje optinske strategije, operativne programe, perativne programe, priprema nacrta projekatapriprema nacrta projekata

Strategija razvoja Strategija razvoja optine Adaoptine Ada

Odrivi razvoj lokalne zajedniceOdrivi razvoj lokalne zajednice

I GDE SE NALAZIMOI GDE SE NALAZIMOAnaliza stanjaAnaliza stanja

II KOJE SU NAE ANSEII KOJE SU NAE ANSESWOTSWOT-- analiza analiza

V STRATEGIJA RAZVOJAV STRATEGIJA RAZVOJA20052005--20082008--20122012

Razvoj prioritetnih projekataRazvoj prioritetnih projekata

III TA OEKUJEMO U III TA OEKUJEMO U BUDUNOSTI? BUDUNOSTI? --VizijaVizija

IV KAKO IDEMO U SUSRET IV KAKO IDEMO U SUSRET NAOJ VIZIJI?NAOJ VIZIJI?


GDE SE NALAZIMO?

Trenutno stanje optine

O OPTINI ADA Optina Ada je smetena u sredinjem delu istone Bake, na desnoj obali Tise.

Okruena je optinama: Senta, oka, Novi Beej, Kikinda, Beej i Baka Topola.

Zauzima povrinu od 228,6 km na kojoj ivi oko 18.994 stanovnika u 5 naseljenih mesta:

Ada, Mol, Sterijino, Utrine, Obornjaa.

Ada je najvee naselje i sredite optine i broji 10.547 stanovnika. Junije od Ade nalazi se drugo po veliini naselje Mol koje broji 6.786 stanovnika. Mol ima karakteristike naselja seoskog tipa sa svim elementima savremeno urbanizovanog naselja. Praktino je spojeno sa Adom i u urbanistikom smislu ine zajedno jednu celinu.


Zapadno od optinskog centra Ade na udaljenosti oko 8 km. nalazi se naselje Sterijino selo koje broji 234 stanovnika, a jo dalje na udaljenosti oko 20 km. naselja Utrine sa 1038 i Obornjaa 389 stanovnika.

Preteom Ade se moe smatrati naselje Petrina za koje se smatra da je nastalo 1694. godine. Kasnije menja naziv u Ostrovo da bi se na karti Tamike banovine 1723. godine pojavio naziv ADA-HATTA.

Godine 1836. Ada je proglaena za trgovite, dobija rang varoa od Austrougarske monarhije i tako dobija pravo na svoj grb.

Optina Ada je oduvek bila poznata po svom privatnom sektoru, koji je posebno jak u granama metalopreraivaa i tekstilne industrije iz tih razloga optina Ada se s pravom moe nazvati gradom preduzetnitva.

Lokalni ekonomski razvoj ima sva obeleja razvoja u tranzicionom periodu. Izraena nezaposlenost, socijalni problemi uslovljeni prestrukturiranjem privrede i privatizacijom, nedovoljna iskorienost postojeih kapaciteta i njihova nespremnost za prelazak na trine uslove privreivanja i nepostojanje jasnih i kvalitetnih razvojnih programa su neke od najznaajnijih karakteristika privrede u Optini.


ANALIZA STANJA U OPTINI ADA Analiza stanja je imala cilj da prikae i izvri analizu resursa u optini i to:

ljudskih, prirodnih, radom stvorenih resursa.

S T R A T E G I J A R A Z V O J A O P T I N E A D AS T R A T E G I J A R A Z V O J A O P T I N E A D A

GDE SE NALAZIMOGDE SE NALAZIMOU toku stvaranja podloga za izradu Strategije razvoja optine Ada izraena je analiza stanja u saradnji sa vie od 50 strunjaka iz raznih oblasti. Naravno, analiza stanja moda nije dovoljno kritika u svim segmentima, ali u mnogome je pomogla u toku pripreme strategije razvoja.

ANALIZA ANALIZA LJUDSKIH RESURSA LJUDSKIH RESURSA -- DEMOGRAFSKE STRUKTURE STANOVNITVADEMOGRAFSKE STRUKTURE STANOVNITVA ((Broj Broj stanovnika; Starosna i polna struktura, natalitet i mortalitet, stanovnika; Starosna i polna struktura, natalitet i mortalitet, fluktuacije stanovnitva; Struktura fluktuacije stanovnitva; Struktura zaposlenog stanovnitva; Struktura nezaposlenog stanovnitva; Stzaposlenog stanovnitva; Struktura nezaposlenog stanovnitva; Struktura porodica primaoca ruktura porodica primaoca deijeg dodatka i socijalne pomoi; Prosene plate zaposlenih)deijeg dodatka i socijalne pomoi; Prosene plate zaposlenih)

STANJE U PRIVREDISTANJE U PRIVREDI ANALIZA INDUSTRIJE I POLJOPRIVREDNA PROIZVODNJAANALIZA INDUSTRIJE I POLJOPRIVREDNA PROIZVODNJA

STANJE U LOKALNOJ SAMOUPRAVISTANJE U LOKALNOJ SAMOUPRAVI

STANJE U JAVNIM PREDUZEIMASTANJE U JAVNIM PREDUZEIMA -- JKP STANDARDJKP STANDARD -- JP ADICAJP ADICA

STANJE U KOLSTVU, ZDRAVSTVU, KULTURISTANJE U KOLSTVU, ZDRAVSTVU, KULTURI -- DOM ZDRAVLJA, PDOM ZDRAVLJA, PREDKOLSKREDKOLSKEEUSTANOVUSTANOVE, E, OSNOVNOSNOVNEE KOLKOLE, E, TEHNITEHNIKKAA KOLKOLA, A, MUZIKA KOLA, BIBLIOTEKA, AMATERSKE MUZIKA KOLA, BIBLIOTEKA, AMATERSKE KULTURNE ORGANIZACIJE, KULTURNE ORGANIZACIJE, STANJE OMLADINESTANJE OMLADINE, , CIVILNCIVILNEE ORGANIZACIJORGANIZACIJE, E, VERSKE ZAJEDNICE, VERSKE ZAJEDNICE, SPORT I FIZIKA KULTURASPORT I FIZIKA KULTURA

STANJE U KOMUNALNIM DELATNOSTIMASTANJE U KOMUNALNIM DELATNOSTIMA

STANJE TURIZMA I EKOLOGIJESTANJE TURIZMA I EKOLOGIJE

PENZIONERI I NJIHOV POLOAJPENZIONERI I NJIHOV POLOAJ

PRESEK STANJA U OBLASTI URBANISTIKOGPRESEK STANJA U OBLASTI URBANISTIKOG PLANIRANJA I KATASTRAPLANIRANJA I KATASTRA

Odreeni elementi iz analize stanja se mogu izdvojiti kao karakteristini za optinu Ada i to:


DEMOGRAFSKA STRUKTURA 1.Osetno je drastino smanjenje broja stanovnika optine po popisu iz 1971 godine broj stanovnika je bio 22.611 a 2002. godine 18.994. Smanjenje je 3.617 stanovnika to je oko 16%.Posebno je izraajno smanjenje broja stanovnika naselja Obornjaa.

Navedeno smanjenje je samo delom rezultat nepovoljnog odnosa izmeu nataliteta i mortaliteta, uglavnom je to rezultat odliva mladih u zadnjih 15 godina.

Kretanje broja stanovnika po godinama: 1948 1953 1961 1971 1981 1991 2002

22235 21676 22234 22611 22408 21506 18994

uporedni grafikon kretanja broja stanovnika

0

10000

20000

30000

40000

50000

60000

70000

1 2 3 4 5 6 7Godine

broj

sta

novn

ika

AdaVojvodina(X100)Centr. Srbija (x100)

STRUKTURA STNOVNITVA PO NACIONALNOSTI

srbi

crno

gorc

i

jugo

slov

eni

alba

nci

bon

jaci

bunj

evci

ma

ari

mak

edon

ci

mus

liman

i

nem

ci

rom

i

rum

uni

rusi

rusi

ni

slov

aci

slov

enci

ukra

jinci

hrva

ti

osta

li

neop

rede

ljeni

regi

onal

na p

ripad

.

nepo

znat

o

3324

29

275

38

3 8

1455

8

2 19

15

277 8 1 3 14

5 5 66

24

237

40

43

1899

4


02000400060008000

10000120001400016000

broj

sta

novn

ika

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22

struktura stanovnitva

2.Prosena starost graana optine je oko 40 godina.

877 986 1080 1243 1256 1181 1119 1273 1366 1546 lica 0,4 59 1014 1420 2024 2529 3034 3539 4045 45 god.starosti

broj stanovnika

0

200

400

600

800

1000

1200

1400

1600

1800

broj stanovnika 877 986 1080 1243 1256 1181 1119 1273 1366 1546

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10

3.Nezaposlenog stanovnitva je bilo u decembru 2004. godine 2.289 od toga oko 1.100 sa osnovnom kolom to je oko 50% nezaposlenog stanovnitva.

4.U odnosu na ukupan broj stanovnika zaposleno je svega oko 27% stanovnitva, to je izuzetno nepovoljan pokazatelj.


pol srednje obrazovanje

svega strucne gimnazija srednje srednje skole za vise visoko nepoz

skole u dvo srucne usmereno specijaliz. obrazov. obrazov. nato

I trogodis skole obrazov.

njem traj.

ADA S 6185 2781 480 2582 291 51 612 505 41

% 44.96 7.76 41.75 4.70 0.82 9.89 8.16 0.66

M 3542 2074 139 1574 422 33 294 282 26 Z 2643 475 342 1405 169 18 315 223 15 VOJVODINA S 751182 284231 73720 375618 11998 5615 73485 88596 15185

% 37.84 9.81 50.0 1.60 0.75 9.78 11.79 2.02

STRUKTURA OBRAZOVANJA U OPTINI ADA

0

500

1000

1500

2000

2500

3000

1 2 3 4 5 6 7 8

5.Nezaposlenog stanovnitva krajem 2004. godine bilo je 2.289.

pred

uzec

a,us

tano

ve

posl

odav

ci

radn

ici u

se

ktor

u sa

mos

t.del

atn

neza

posl

eni

ukup

no ra

dno

spos

obni

h

3689 606 870 2289 7454 3000 1 2 3 4


0500

1000150020002500300035004000

broj zaposlenih

1 2 3 4struktura

PREGLED ZAPOSLENIHSTANJE DECEMBAR 2004STANJE MART 2005

PROSECNE MESECNE BRUTO ZARADE U OPSTINI I SRBIJI 2004 jul avgust septembar oktobar novembar decembar ADA 16.666 16.284 18.503 16.464 19.922 20.081 SRBIJA 21.495 20.823 21.13 21.472 22.043 25.392 1 2 3 4 5 6

0

5

10

15

20

25

30

hilja

da d

inar

a

1 2 3 4 5 6po mesecima

prosecne bruto zarade-uporedna tabela

ADASRBIJA


INDUSTRIJA 6. U optini Ada u odnosu na broj stanovnika postoji daleko vei broj privrednih subjekata nego u susednim optinama pa i ire oko 600 subjekata na 18.994 stanovnika.

7.Privatizacija drutvenih preduzea u optini bar zasad nije donela oekivane rezultate ni sa stanovita poveanja efikasnosti ni sa stanovita zaposlenosti, izuzetak ine samo neki kolektivi, kod kojih je osetan napredak u poslovanju.

red. preduzee datum poetna cena

prodajna cena minimum kupac

broj prodaje investicija

din din din

1 HALAS JOEF 22.12.03. 156,957,000 156,957,000 53,716,000 IVAN JAKOVLJEVI

2 LIVNICA PRECIZNIH ODLIVAKA 21.01.03. 7,429,000 11,276,000 12,773,000

BET SHEMESH ENGINES Ltd

3 MLINPRODUKT 24.01.03 17,275,000 63,000,000 10,778,000 ILONA PINTER

4 OBNOVA 24.04.03 5,360,000 5,360,000 12,408,000 VAKOND KFT

5 POTISJE REMONT 29.11.02 4,253,000 16,553,000 1,781,000 ZOLTAN MARJAS

6 PRERADA DRVETA 03.03.03 1,916,000 12,500,000 578,000 KALMAN KANAR

7 RAVNICA 10.10.02 15,477,000 15,477,000 5,591,000 NA ANDOR

8 TISA 24.02.03 1,010,000 7,500,000 234,000 SLAVOJKA UGRNOV

9 PROGRES 26.12.02 6,560,000 6,483,000 7,557,000 JAIM NAUMOSKI

10 ZORA 21.12.02 18,249,000 82,000,000 11,579,000 NA ANDOR

8.Oko 40% stanovnitva je zaposleno u preraivakim delatnostima, to je daleko vie od vojvoanskog proseka, koji je oko 26%. Podatak ukazuje na razvijenost preraivake industrije u optini. (kolona 4 na slici)

0

5

10

15

20

25

30

35

40

45

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18


9.S obzirom na to da oko 20% od zaposlenog stanovnitva zaposleno u dravnim preduzeima koji ekaju privatizaciju, reavanjem tog pitanja, kako u ekonomskom, tako i po pitanju zapoljavanja bi se stvorili povoljniji uslovi u optini.

10.Nedostatak jasno definisane industrijske zone i njeno stavljanje u funkciju koi razvoj preduzetnitva lokalnih preduzetnika, a osim toga onemoguava dovoenje novih investitora.

NAJZNAAJNIJA PREDUZEA U OPTINI POTISJE fabrika alatnih maina i livnica IBA fabrika za izradu brusnog materijala POTISJE livnica preciznih odlivaka POTISJE REMONT HALAS JOEF poljoprivredno dobro ZORA fabrika konzervi OBNOVA graevinsko preduzee LPO Beth Shemesh Engines ltd TERMOMETAL

METALSKA INDUSTRIJA 11.Metalopreraivaka industrija u zadnjih nekoliko godina stagnira u svom razvoju, ali nije osetan toliki udar sa stanovita poveanja nezaposlenosti kao naprimer kod pletake industrije.

12.U metalopreraivakoj industriji je osetan razvoj uglavnom samo onih preduzea / samostalnih radnji, koji su se okrenuli proizvodnji poljoprivrednih maina ili rezervnih delova za poljoprivredu i koji se sve vie orijentisali ka izvozu.

13.U metalopreraivakoj delatnosti je osetan nedostatak mladih kolovanih kadrova zbog nedostatka tih smerova u tehnikoj koli.

PLETARSKA INDUSTRIJA 14.U cilju zaustavljanja daljnjeg propadanja pletarske industrije i gubljenja trita i time poveanja nivoa nezaposlenosti u optini, potrebno je preduzeti korake za udruivanje pletaa, organizovati seminare za edukaciju menadmenta tih preduzea.


15. Veliki broj zaposlenih je kod pletaa, koja grana industrije vai za niskoakumulativnu granu, to je nepovoljno za privredu Ade, ali s obzirom na relativno dobru opremljenost i na brojnost pletakih samostalnih radnji i preduzea (oko 80), zapoljavanje radno sposobnog stanovnitva bi najbre moglo da krene razvojem pletake industrije.

POLJOPRIVREDA 16.Oko 1/3 stanovnitva (31.13%)optine nalazi svoju egzistenciju od poljoprivrede, to se smatra nepovoljnom strukturom. U pokrajini taj prosek je manje od stanovnitva (22.6%). Primera radi u razvijenim zemljama taj procenat je negde oko 4-5%.

17.Poznavajui hidroloke prilike u optini Ada sa manjim ili veim investicijama moglo bi se navodnjavati 1/3 od ukupne oranine povrine (ili oko 7.000 ha).

18.Moe se zakljuiti da je tip zemljita u optini pogodno za gajenje industrijske paprike, kao i za sve povrtarske kulture uopte.

19.Stoarska proizvodnja u optini je na nivou vojvoanskog proseka.


20.Znaajne prehranbene industrije u optini nema, osim ZORA-MOL, u kome privatizacija nije uspela. Neuspela privatizacija pojedinih preduzea, pogotovu ZORA-MOL ima iri uticaj na samo naselje zbog nepovoljne ekonomske situacije, a sa druge strane zbog zaustavljanja razvoja proizvodnje povra.

LOKALNA SAMOUPRAVA OPTINE ADA 21.Lokalna samouprava mora da bude u funkciji zadovoljavanja potreba graana. Ne postoji jedinstveni informacioni sistem i prijemna kancelarija (usluni graanski centar), koja obezbeuje reavanje svih potreba graana na jednom mestu i u to kraem roku.

22.Lokalna samouprava pored navedenog nedovoljno radi na sledeem:

u vezi budeta izrada budeta se mora vriti otvaranjem javne rasprave i ukljuivanjem graanstva, -prilikom izrade budeta se mora raditi na iznalaenju izvora prihoda i racionalizaciji trokova,

u vezi imida ne radi se ili se malo radi na poveanju imida optine u irem okruenju,

Redni broj optine Ada od 45 optina Vojvodine po budetu po glavu stanovnika 2001 2002 2003 2004 2005 10 13 18 18 19

0

5

10

15

20

1 2 3 4 5


PRIHODI BUDETA OPTINE ADA 2004. GODINE

pore

z na

zar

ade

pore

z na

prih

ode

od s

amos

t.del

pore

z na

prih

ode

od im

ovin

e

sam

odop

rinos

i

pore

z na

imov

inu

pore

z na

dru

ge p

rihod

e

osta

li po

rezi

kom

unal

ne ta

kse

trans

feri

od d

rugi

h ni

voa

vlas

ti

nakn

ada

za k

oris

c.gr

adj.z

emlj.

osta

le n

akna

de

prih

od o

d za

kupa

imov

ine

osta

lo

5000

0000

1000

000

3000

000

3300

000

6000

000

1800

0000

7000

000

2700

000

4670

0000

1200

0000

1500

000

1000

000

1500

000

1640

0000

0

30.49 0.61 1.83 2.01 3.66 10.98 4.27 1.65 28.48 7.32 0.91 0.61 0.91 %

0.00

5.00

10.00

15.00

20.00

25.00

30.00

35.00

%

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13vrsta prihoda

prihodi budzeta

PREDKOLSKE USTANOVE 23. Broj dece iz godine u godinu pokazuje trend stalnog smanjenja.

2004.godine primljeno je ukupno 575 dece i to:

- u celodnevnom boravku 11 vaspitnih grupa sa 178 dece,

- u poludnevnom boravku 19 vaspitnih grupa sa 397 dece.

Aktivnost u predkolskim ustanovama se odvija na 12 lokacija, to umnogome oteava rad I poveava trokove.


24.Ako se uporeuje procenat izdvajanja iz budeta za predkolske ustanove sa nekim drugim optinama moe se zakljuiti da je briga o deci u optini na zadovoljavajuem nivou.

KOLSTVO 25.Broj aka u kolama je drastino smanjen: po podacima iz 1972. godine 1.397, a po podacima iz 2004. godine samo 1.020. Smanjenje je oko 27%, to je izuzetno nepovoljno za daljnji razvoj optine.

Optinski je interes i odgovornost dati porodici takvu podrku u kojoj moe da ispuni svoje zadatke. Politika prema porodici i pomo mladima u stvaranju sopstvenog doma, u ouvanju stabilne porodice, u vaspitanju dece je prevashodno opredeljenje. Mora se podravati izrada takvih programa, koji stavljaju naglasak na osnivanje porodice, decu i vaspitanje dece.

26.Tehnika kola u optini Ada u svom profilu nastave nema programe za metalostrugare, metaloglodae, metalobrusae zbog odluke ministarstva ve vie godina. Metalopreraivai nemaju mogunost primanja u radni odnos mladih, tek kolovanih strunjaka i samim tim prosek starosti radnika u toj grani industrije se iz godine u godinu poveava.

Potrebno je preduzeti iru aktivnost za procenu potreba za tim profilima kako u Adi tako i u okolini i ukoliko se pokae stvarna potreba nakon izrade studije za istima traiti od ministarstva otvaranje tih profila.

KULTURA 27.Postoji veliki broj drutava-amaterskih organizacija, koje delom u saradnji sa bibliotekom SARVA GABOR, delom oslanjajui se na sopstvene mogunosti ostvaruju odreene rezultate. Osnovni je problem to nije definisana veliina i znaaj kulturnih drutava i da bi se pomo sa strane lokalne samouprave obezbedio primereno znaaju navedenih drutava.


28.Manifestacija u optini postoji nekoliko, ali je osnovni problem u tome to ni jedna manifestacija nije dignuta na nivo znaaja ireg okruenja, da bi se moglo znaajno uticati na podizanje rejtinga i popularnosti optine Ada.

Optini Ada nedostaje manifestacija, po kome se optina odmah prepoznaje, koje moe biti generator razvoja turizma i poveanja rejtinga optine.

OMLADINA 29.Pasivan odnos prema omladini stavlja omladinu optine van drutvenih dogaaja. Nedostatak jedne jake civilne omladinske organizacije dovodi do toga da se problemi mladih ne reavaju na adekvatan nain.

KOMUNALNE DELATNOSTI 30.Osetan je nedostatak KONCEPTA DUGORONOG RAZVOJA OPTINE, i iz tog razloga se ne vidi jasan koncept sa jasnim ciljevima.

Nema jasna koncepcija za sledee: Izgradnja kanalizacione mree, Revitalizacija vodovodne mree, Reavanje odvoda atmosferskih voda pogotovo u naselju Mol, Problem deponovanja smea.


STRUKTURA PRIHODA JKP STANDARD

dist

ribuc

ija v

ode

sme

e

ind.

otpd

aci

otpa

dne

vode

odr

.lok.

put

i

.javn

ih p

ovr

.

odr

.zel

.pov

r.p

o na

r.

odr

.i fu

nkc.

pija

ce

uli

na ra

svet

a

dist

ribuc

ija g

asa

izda

v.po

slov

.pro

st.

uslu

ge p

rem

a po

tro.

prik

lj.m

ikro

vodo

voda

mrtv

ani

ce

rez.

delo

vi-iz

bud

eta

osta

le d

elat

n.

ugra

dnja

vod

omer

a

zaku

pnin

a pi

jace

ukup

no p

rihod

a 12822

10852

694

315

3043

3870

215

3397

4501

19343

112

1776

99

241

1619

7236

968

118

71228

18.0

15.2

0.97

0.4

4.27

5.43

0.3

4.77

6.32

27.1

0.16

2.49

0.14

0.34

2.27

10.16

1.36

0.17

%

0

5000

10000

15000

20000

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18

struktura prihoda (x1000)

TURIZAM 31. O razvoju turizma u optini nema jasne slike .Osim lovnog turizma i rekreativnog turizma (JP ADICA i TISIN CVET) znaajnije iskoritavanje turistikog potencijala ne postoji.

Evidentno je na osnovu ocene potencijala da u optini postoje veliki turistiki potencijali, koji su trenutno nedovoljno iskoriteni.


32.Rekreacioni centar JP ADICA je poznat u irem okruenju kao veoma lep i uredan bazenski kompleks, ali do sada nije doveden u okvire rentabilnog poslovanja bez doprinosa lokalne samouprave i mesnih zajednica.

STRUKTURA PRIHODA JP ADICA

priliv

od

ulaz

nica

priliv

od

mes

nih

zaje

dnic

a

prih

od o

d sp

onzo

rstv

a

prih

od o

d za

kupa

osta

li pr

iliv

vrst

a pr

ihod

a

63. 9 16. 4 6 3 10. 7 %

struktura prihoda

64%16%

6%3% 11% 1

2345


33.Jedan od velikih neiskoritenih potencijala je ''Banja Orlovaa'', koji e biti uvrten meu prioritete u optini.S obzirom da optina ne moe da iznese na svojim leima projekat takvog obima, taj potencijal mora da ue u optinsku ponudu za koji e se traiti potencijalni investitori.

34.Olimpijada radnika Vojvodine jula 2007. godine moe da da velikog zaleta razvoju turizma i sporta u optini.

EKOLOGIJA 35.Nisu preduzimane mere po sledeim pitanjima:

1.Preiavanja otpadnih voda, koje dospevaju u povrinske vode.

2.Spreavanju eolske erozije poljoprivrednog zemljita.

3.Ureivanja smetlita i koncentracija cele koliine vrstog otpada na jedno mesto, kao i reavanje nekodljivog otklanjanja ivotinjskih leeva.

4.Konano reavanje stalnog i sigurnog dovoda vode u akumulaciju Budak i reavanje atite istog.

5.Efikasnog sistema uvanja ivotne sredine odnosno formiranje poljouvarske slube i koordinacija sa postojeim uvarima ( lovouvari, ribouvari, umari i dr.).

6.Organizacijsko, kadrovsko i tehniko opremanje strune slube optine Ada.

7.Izrada ili inoviranje optinskih akata koja reguliu ove oblasti.

8.Organizovanog informisanja i edukacije graanstva i dece.


GEOGRAFSKI POLOAJ 36.Optina Ada nalazi se na severu Vojvodine i Bake, na desnoj strani reke Tise. Okruena je optinama: Senta, oka, Novi Beej, Kikinda, Beej i Baka Topola.

37.Po osovini Sever - Jug a kroz najvea naseljena mesta Adu i Mol prolazi Regionalni put R-122 od Novog Sada do Horgoa odnosno dravne granice sa Republikom Maarskom. Naa optina nalazi se istono od autoputa E5 i lokalnim putem sa asfaltnom podlogom preko naselja Utrine pa prema Svetievu i Bakoj Topoli povezana je sa ovim meunarodnim putem.

38.Ne postoji direktna povezanost sa autoputem (blizina autoputa Molskim velikim putem je oko 25km)

39.Ne postoji direktna povezanost preko reke Tise sa banatskim regionom.

40.Optina Ada se ne nalazi na raskrsnici regionalnih puteva.

PENZIONERI 41.Optina Ada ima 18.994 stanovnika, a od toga 4.273 lica starijih od 60 godina. Izraeno u procentima to znai da 22,50% stanovnitva spada u kategoriju starih lica. Isti procenat je vei od proseka u AP Vojvodini, to iznosi 21,85%.

Prosena starost stanovnika optine je 40,8 godina. Kod mukaraca je 39,2 godine, a kod ena 42.4 godine.

Jedna optina se smatra demografski starim ako u svojoj strukturi 20-25% starih sa 60 i vie godina.

42.Ne postoji sveobuhvatan plan i program zatite starih lica uz povezivanje akcija i aktivnosti razliitih institucija i organizacija, koje se bave reavanjem problema starih u optini, bez obzira koji su osnivai ovih institucija i organizacija.


VERSKE ZAJEDNICE

43.Rezultat negativnih trendova u optini se odraava i na finansijsku situaciju verskih zajednica, koje iz sopstvenih izvora nemaju sredstava za odravanje svojih objekata.

44.Saradnja izmeu katolike i pravoslavne verske zajednice je na tradicionalno visokom nivou.

45.U naselju Mol ne postoje adekvatni objekti za sahranjivanje ni na katolikom ni na pravoslavnom groblju.


UEE GRAANA ANKETA Paralelno sa analizom stanja radna grupa od 4 lanova uz pomo anketara izradila je anketu graana na osnovu reprezentativnog uzorka od 452 domainstava.

Najkarakteristiniji rezultati ankete:

Graani optine su najvie zadovoljni sa pijacama, Nezadovoljstvo zbog nepostojanja kanalizacije, Nezadovoljstvo graana Mola zbog nepostojanja gasne mree, Veliki broj graana se ali zbog nezaposlenosti i zbog nepostojanja novih

radnih mesta,

Izraena spremnost graana za mesni samodoprinos, Veliki procenat graana smatra da je najkarakteristinije za nau sredinu

Rekreacioni i turistiki centar,

Pozicija omladine je izuzetno loa, U najvanije razvojne ciljeve optine graani su stavili:

Turizam, Stvaranje preduslova za otvaranje novih radnih mesta,

Veliki procenat graana je neinformisan o vezi javnog ivota


KOJE SU NAE ANSE?

Faktori od uticaja, prepreke i komparativne prednosti za razvoj

Osnovni cilj SWOT analize je identifikacija I sagledavanje snaga I slabosti lokalne zajednice sa jedne strane I ansi I opasnosti sa druge strane da bi se dobile polazne osnove za odreivanje smernica strategije razvoja.

Snage

1.Tradicija u metalopreraivakoj i pletakoj industriji.-Veliki procenat zaposlenih u preraivakoj industriji u odnosu na Vojvodinu.

2.Poljoprivredno zemljite pogodno za gajenje industrijskih i povrtarskih biljaka.

S T R A T E G I J A R A Z V O J A O P T I N E A D AS T R A T E G I J A R A Z V O J A O P T I N E A D A

KOJE SU NAE ANSEKOJE SU NAE ANSE

SWOTSWOT ANALIZAANALIZA

SStrong pointstrong points -- SNAGESNAGE

Weak points - SLABOSTI

Opportunities - ANSE

Threats - OPASNOSTI


3.Turistiki potencijali: Reka TISA, Camping pored reke Tisa (oko 400 mesta), Rekreacioni centar ADICA sa 3 bazena, restoranom i lepo

ureenom okolinom, TISIN CVET u naselju Mol sa sportskim terenima, Konjike trke kasaki derbi, Izvor lekovite vode i peloida, Budak (reica pored Ade vie km dugaka) za sportski ribolov, Lovni turizam, Salai seoski turizam-naselje Obornjaa, Sportski tereni u rekreacionom centru (dva fudbalska, rukometni,

teniski tereni). I drugo.

4.Blizina granice Evropske Unije, svega 45 km.

5.Konano, dolo je do bitnih pomeranja u odnosu na prethodni nain razmiljanja i do pokretanja brojnih inicijativa, to uz otvaranje procesa saradnje optine i svih ambicioznih graana predstavlja znaajan impuls za dalji razvoj.

6.Lokalna samouprava poseduje sposobnost za uoavanje problema i znaajno iskustvo u obavljanju administrativnih poslova.

7.Zaposleni u optinskoj upravi imaju visok nivo strunosti i otvorenosti za saradnju, kao i spremnost za prihvatanje novih znanja i doedukaciju, odnosno prekvalifikaciju.

Slabosti 1.Loa povezanost optine sa bliim i irim okruenjem saobraajnice.

2.Visok procenat starijih lica od 60 godina (22,5% ) gotovo stanovnitva.

3.Veliki broj zaposlenih u drutvenim preduzeima (preko 20%).

4.Neuspela privatizacija u vie preduzea.

5.Veliki broj zaposlenih u tekstilnoj industriji, koja je po svim merilima niskoakumulativna grana industrije.

6.Veliki broj stanovnika u poljoprivredi na malim gazdinstvima.

7.Preko 30% stanovnitva nalazi egzistenciju od poljoprivrede.

8.Nedovoljna pokrivenost optine kanalizacionom mreom.

9.Nepostojanje prepoznatljivog BRAND-a optine u irem okruenju.

10.Slabosti lee i u mentalitetu graana i zaposlenih, koji se formirao kao posledica opte krize drutva i morala, niskom nivou kulture rada i obrazovanja, estoj pojavi da ne postoji dovoljna kvalifikovanost za poslove koji se obavljaju, a do dodatne edukacije nije se lako dolazilo zbog malo programa i sredstava za dodatno obrazovanje.

11.Optina u prolosti nije ili je malo radila na sopstvenom marketingu.


anse 1.anse optine lee pre svega u iskoriavanju tradicije u preraivakim delatnostima.

2.S obzirom na potencijale, znaajne mogunosti lee u poljoprivredi (ratarstvo, stoarstvo, povrtarstvo), koja bi mogla da bude vodea privredna grana, sa pokretanjem preraivakih kapaciteta i prehranbene industrije.

3.Razvoj turizma na ve izgraenim temeljima u JP ADICA je ansa Ade da u kratkom vremenu dobije jedan imid, sa jedne strane a sa druge strane iskoristi steenu popularnost JP ADICA da isti bude generator turizma u optini.

4.Definisanje industrijske zone i izrada optinske ponude potencijalnim investitorima-GREENFIELD INVESTICIJE.

5.Povezivanje je globalni proces, a formirani Evroregion je velika ansa koju treba iskoristiti, ali i dalje unapreivati saradnju sa drugim optinama iz okruenja i afirmisati pograninu saradnju i meuregionalnu saradnju.

6.Povraaj optinske imovine, kao i decentralizacija vlasti su procesi, koji e u bliskoj budunosti sa republikog nivoa spustiti znaajan nivo ovlaenja na lokalni nivo.

7.Korienje medija za to ire ukljuenje i animiranje graana je velika ansa.

8.Planski delegirati kadrove u pokrajinske i republike strukture.

9.Ulaganje u ljudske resurse.

Opasnosti 1.U narednom periodu optina e se suoiti i sa brojnim opasnostima, koje mogu ugroziti njen razvoj.Realne pretnje su migracije i naputanje sela, pad nataliteta, nezaposlenost i siromatvo, slabljenje obrazovanosti i sve nepovoljnija starosna struktura.

2.Svemu ovome treba pridodati i politiku nestabilnost na republikom nivou, socijalnu nestabilnost i sporu privatizaciju drutvene imovine sa svim problemima koje ona sobom nosi.

3.Naruavanje ivotnog okruenja (ekoloki aspekt) je latentna opasnost, koja je karakteristina i kao globalna opasnost.

4.Sporost u decentralizaciji vlasti i sredstava je opasnost, koja je i do sada u znaajnoj meri koila lokalni razvoj.


TA OEKUJEMO ZA BUDUNOST?

Vizija, Misija, Vrednosti i Strateki ciljevi optinskog razvoja

VIZIJA VIZIJA Moderna, ekonomski razvijena Moderna, ekonomski razvijena

optina, sa izgraenom optina, sa izgraenom komunalnom infrastrukturom, sa komunalnom infrastrukturom, sa

razvijenim ljudskim resursimarazvijenim ljudskim resursima

Vizija predstavlja nae vienje optine Ade 2012 godine. Zasniva se na tradiciji, geografskom poloaju, raspoloivim resursima i pre svega graanima spremnim da povrate raniji status optine Ade i jo vie ga osnae.

Moderna, odgovorna i efikasna administracija je servisno orijentisana prema svojim korisnicima. Poslovanje se obavlja korienjem savremene IT tehnologije (e-uprava) i uz stalno praenje i poboljanje rezultata rada javnih slubenika. Usluge su dostupne klijentu i u prostornom i u vremenskom smislu, pruaju se u okviru zgrade na jednom mestu, a elektronskim putem i sa bilo koje druge lokacije. Cene su prihvatljive, slubenici ljubazni i motivisani, procedure jednostavne, a informacije jasne i razumljive.

Graani su zadovoljni reenjima u okviru komunalnih usluga, koja se baziraju na konkurentnosti, stalnom praenju kvaliteta usluga i javno - privatnim partnerstvima.

Sistem mesnih zajednica i kancelarija je redefinisan i reorganizovanim. U prostorijama mesnih zajednica se vre edukacija i predavanja za potrebe graanstva.

U privrednom pogledu akcenat je stavljen na razvoj preduzetnitva, poljoprivrede i turizma. Zahvaljujui raznim fondovima i kreditima mnogi preduzetnici su dobili prve kredite, ali i znanja i danas su uspeni privrednici.


Zatita ivotne sredine je reena dugorono izradom kanalizacione mree u naseljima Ada i Mol i problem odlaganja smea je takoe reen.

Formiranje stratekih i regionalnih partnerstava dovelo je do objedinjavanja turistike ponude i uspene marketinke kampanje, koja daje znaajne rezultate. Obnovljene saobraajnice i infrastruktura, novi smetajni kapaciteti, eko hrana u ugostiteljskim objektima, privlae mnogobrojne domae i inostrane turiste. Oni dolaze na lokalne manifestacije, love u oblinjim lovitima.

Mladi vie ne naputaju Adu, ve se njime ponose, jer u njemu nalaze posao i sigurnu budunost.

Misija Mi smo lokalna samouprava koja u partnerstvu sa graanima, optimalnim korienjem svih raspoloivih resursa, stalno poboljava kvalitet ivota graana optine Ade i stvara uslove za odrivi razvoj lokalne zajednice.

Akcenat nae misije je na podeli odgovornosti sa graanima optine Ade za budunost lokalne zajednice i socijalno odgovornom preduzetnitvu, koje obezbeuje odrivi razvoj i zdravu ivotnu sredinu ne samo za ovu ve i budue generacije.

Vrednosti, kojima se rukovodimo u realizaciji nae vizije: Liderstvo Svaka strategija, svaka politika i svaka institucija podrazumevaju snanog lidera, koji ima viziju, koji zna da upravlja promenama, koji ume da linim primerom i moralnim integritetom inspirie svoje neposredne saradnike i motivie iru javnost.

Strateki pristup Dobro proceniti i iskoristiti postojee resurse i komparativne prednosti, otkloniti smetnje i predvideti mogue opasnosti, organizovano i planski napredovati ka definisanom eljenom cilju znai imati strateki pristup.

Participativnost Uspeno upravljati promenama podrazumeva postizanje to ireg konsenzusa u vezi postavljenih ciljeva. Njih je mogue postii jedino ako su u proces donoenja odluka ukljueni svi graani lokalne zajednice.

Objektivnost U procesu pruanja usluga graanima javni slubenici se prema svima odnose na istovetan nain bez obzira na pol, starost, rasu, nacionalnost, etniku pripadnost, invaliditet, regionalno ili nacionalno poreklo, brani ili socijalni status, politiku ili religioznu opredeljenost.

Orijentisanost na korisnika / graane Biti orijentisan na korisnike znai uiniti svoje stranke /graane zadovoljnim.Raditi za njih i zbog njih.


Zakonitost / pravna sigurnost Potovanje ustava, zakona i ljudskih prava klasine su vrednosti na kojima se zasniva rad javnih slubi.

Otvorenost / transparentnost Rad lokalne samouprave je javan i pretpostavlja mogunost uvida u sve njene procese i aktivnosti u svim institucijama.

Efikasnost Efikasno pruanje usluge korisnicima znai initi to brzo, jeftino i kvalitetno - optimalno u odnosu na postojee resurse.

Efektivnost Efektivno pruanje usluga znai pruanje upravo onakvih usluga kakve korisnik oekuje, u obliku koji eli, na mestu i u vreme koje mu najvie odgovara. Savremeno upravljanje prua sve vee mogunosti upravo za ispunjenje ovih zahteva.

Odgovornost Funkcioneri i javni slubenici lokalne samouprave odgovorni su za svoj rad i odnose prema graanima i ta odgovornost se prati i procenjuje ne samo tokom izbora, ve svakodnevno.

Zasnovanost na znanju U drutvu, koje se sve vie zasniva na znanju kao osnovnom resursu i lokalna samouprava mora da bude spremna na permanentno obrazovanje i maksimalno korienje savremene informacione tehnologije. Strunost i profesionalnost su na prvom mestu.

Strateki ciljevi razvoja optine Ada: - Dinamian razvoj preduzetnitva uz sistematsku podrku lokalne samouprave - Poljoprivreda se shvata kao biznis sa razvijenim projektima proizvodnje zdrave hrane,

poljoprivrednicima udruenim u kooperative, veom primenom agrotehnikih mera i sistemima za navodnjavanje.

- Pokretanje prehranbene-preraivake industrije. - Optina Ada prepoznatljiva od strane ireg okruenja kao atraktivna turistika destinacija sa

bogatom turistikom ponudom i prateom infrastrukturom. - Sistematino i organizovano reavanje problema nezaposlenosti. - Smanjenje odliva stanovnitva kroz migracije i poveanje nataliteta. - Poboljan standard stanovnitva. - Opte prihvaena strategija odrivog razvoja, koja unapreuje postojee resurse, a ne

unitava ih i koji obezbeuje zdravu ivotnu sredinu. - Saobraajnice i putevi su uraeni kvalitetno i redovno se odravaju,obeleeni su i

signalizacija je ispravna.


- Centralna gradska zona je kvalitetno infrastrukturno ureena i u funkciji je ekonomskog

razvoja. - Infrastrukturni objekti i komunalni sistemi su revitalizovani i u funkciji su kvalitetnog i redovnog

pruanja usluga graanima. - Rukovodee strukture lokalne samouprave imaju jasnu viziju razvoja lokalne zajednice,

strateki razmiljaju i planski deluju. Svojim profesionalnim i moralnim integritetom inspiriu svoje neposredne saradnike i motiviu iru javnost.

- Lokalna samouprava efikasno, odgovorno i transparentno, korienjem savremene informacione tehnologije prua usluge graanima na nain i u vreme, koje im najvie odgovara.

- Unapreena uloga i funkcionisanje mesnih zajednica i mesnih kancelarija omoguavaju graanima da vei deo svojih potreba zadovolje u svom neposrednom okruenju.

- Graani imaju razvijenu graansku svest, oseanje pripadnosti zajednici i poverenje u lokalnu samoupravu; aktivno se angauju u reavanju razvojnih problema lokalne sredine.

- Organizacije civilnog drutva su glavni partner lokalnoj samoupravi u planiranju i realizaciji strategija lokalnog razvoja.


KAKO IDEMO U SUSRET NAOJ VIZIJI?

Formulacija optinske strategije

Kljuno razmatrano pitanje u definisanju stratekih pitanja i stratekom razvoju Optine bilo je: kako i na koje naine, polazei od glavnih snaga, kao i najvanijih mogunosti, mogu da se ublae ili otklone glavne slabosti i izbegnu glavne pretnje? Strategija odrivog razvoja treba da stvori preduslove za efikasan i kontinualan razvoj lokalne zajednice. Sam proces mora biti javan i jasan uz to iru podrku lokalne zajednice.

U odreivanju osnovnih pravaca strategije razvoja rukovodilo se sa sve tri osnovna komponente potrebne za odrivi razvoj i to:

Ekonomija i privredni razvoj Socijalni i drutveni razvoj Zatita i unapreenje ivotne sredine

OOSSNNOOVVNNII PPRRAAVVCCII SSTTRRAATTEEGGIIJJEE RRAAZZVVOOJJAA::

RRaazzvvoojj ttuurriizzmmaa RRaazzvvoojj ppoolljjoopprriivvrreeddee RReevviittaalliizzaacciijjaa iinndduussttrriijjee -- iinndduussttrriijjsskkaa zzoonnaa ZZaattiittaa iivvoottnnee ssrreeddiinnee ii rraazzvvoojj kkoommuunnaallnnee iinnffrraassttrruukkttuurree BBoolljjee iisskkoorriittaavvaannjjee ppoovvoolljjnnoogg ggeeooggrraaffsskkoogg ppoollooaajjaa TTeehhnniikkoo oopprreemmaannjjee llookkaallnnee ssaammoouupprraavvee JJaaaannjjee lljjuuddsskkiihh rreessuurrssaa


LJUDSKI LJUDSKI RESURSIRESURSI

GEOGRAFGEOGRAF--SKI SKI

POLOPOLOAJAJINDUSTRIJAINDUSTRIJA

VIZIJAVIZIJAEkonomski jaka, ekoloki Ekonomski jaka, ekoloki ista, humana lokalna ista, humana lokalna

zajednicazajednica

ZATITA ZATITA IVOTNE IVOTNE SREDINESREDINE I I

KOMUNALNA KOMUNALNA INFRASTRUKINFRASTRUK--

TURATURA

LOKALNA LOKALNA SAMOUPRAVASAMOUPRAVA

SVEOBUHVATNI CILJEVISVEOBUHVATNI CILJEVI--MISIJAMISIJA

Postizanje odrivog razvoja Postizanje odrivog razvoja uspostavljanjem ravnotee izmeu:uspostavljanjem ravnotee izmeu:

--ekonomija i privredni razvojekonomija i privredni razvoj--socijalni i drutveni razvojsocijalni i drutveni razvoj

--zatita i unapreenje ivotne sredinezatita i unapreenje ivotne sredine

TURIZAMTURIZAM

POLJOPRIVREDAPOLJOPRIVREDA

PIRAMIDA STRATEGIJE RAZVOJAPIRAMIDA STRATEGIJE RAZVOJAPIRAMIDA STRATEGIJE RAZVOJA

RAZVOJ PRIORITETNIH PROJEKATARAZVOJ PRIORITETNIH PROJEKATA


1.Razvoj turizma Razvoj turizma u Adi je potreba, koja se namee iz samog geografskog poloaja i itavog niza turistikih potencijala, koje se trenutno gotovo uopte ne koriste.

U razvoju turizma se stavlja u prvi plan rekreacioni centar ADICA i TISIN CVET, koji treba da budu generatori turizma u optini Ada.

RAZVOJ TURIZMARAZVOJ TURIZMA

Strategija razvoja turizmaStrategija razvoja turizmaRekreacioni turizam, Welnes turizamRekreacioni turizam, Welnes turizam

Lovni turizam, Ribolovni turizamLovni turizam, Ribolovni turizamSeoski i ekoturizamSeoski i ekoturizam

Vodeni, PoslovniVodeni, Poslovni

IZRADA GENERALNE IZRADA GENERALNE TURISTIKE PONUDE OPTINETURISTIKE PONUDE OPTINE

RAZVOJ REKREACIONOG RAZVOJ REKREACIONOG CENTRA ADICACENTRA ADICA


2.Razvoj poljoprivrede Od drugih privrednih grana u lokalnom ekonomskom razvoju posebno je znaajan razvoj poljoprivrede, zata se inicira i osnivanje Fonda za razvoj poljoprivrede. Razvoj ratarstva, stoarstva i povrtarstva, izgradnja zalivnih sistema i izgradnja preraivakih kapaciteta je u funkciji razvoja i afirmacije ovog podruja kao podruja sa znaajnom izvozno orijentisanom proizvodnjom kvalitetne i bioloki vrednije (zdrave) hrane.

RAZVOJ POLJOPRIVREDERAZVOJ POLJOPRIVREDE

AGROBIZNIS CENTARAGROBIZNIS CENTAR

EDUKACIJA I EDUKACIJA I INFORMISANJE INFORMISANJE

POLJOPRIVREDNIKAPOLJOPRIVREDNIKA

PRIBLIAVANJE RURALNIH PRIBLIAVANJE RURALNIH PODRUJA LOKALNOJ PODRUJA LOKALNOJ

ZAJEDNICIZAJEDNICI


3.Revitalizacija industrije U revitalizaciji industrije se bira kombinovani model. Sa jedne strane bitno je formirati ponudu optine Ada domaim i stranim investitorima za Greenfield investicije u industrijskoj zoni definisanom Generalnim planom optine. Prioritetni cilj je izgradnja industrijske zone na teritoriji od 25 ha u vlasnitvu lokalne samouprave.

Sa druge strane aktivnosti usmeravati na razvoj malih i srednjih preduzea, racionalno korienje postojeih proizvodnih kapaciteta i programe i projekte samozapoljavanja. Selektivno e se, u skladu sa strateskim opredeljenima, podsticati razvoj malih porodinih pogona i preduzea. Izuzetno znaajan kriterijum u razvoju proizvodnih i preraivakih kapaciteta bie uticaj na kvalitet i ouvanje ivotne sredine, obzirom na to da ouvana priroda i kvalitetna ivotna sredina predstavljaju veoma znaajan razvojni resurs Optine.

Jedan od znaajnijih uslova za realizaciju definisanih strateskih opredeljenja je i ustanovljavanje i razvijanje sistema obrazovanja i obuke za odrivi razvoj. Osnivanje Fonda za podrku visokoobrazovanih kadrova potrebnih lokalnih zajednici je mogue reenje za obezbeivanje kadrova. Za postizanje znaajnijih i kvalitetnijih rezultata u lokalnom ekonomskom razvoju znaajno je programsko i interesno povezivanje nosilaca razvoja kroz udruivanje u okviru udruenja (voara povrtara, stoara, pelara, industrijalaca i preduzetnika).

RAZVOJ INDUSTRIJERAZVOJ INDUSTRIJE

INDUSTRIJSKA ZONAINDUSTRIJSKA ZONAPonuda optine AdaPonuda optine Ada--Vodi za investitoreVodi za investitore--

EDUKACIJAEDUKACIJARAZVOJ RAZVOJ MMSPSP

FOND ZA RAZVOJ PRIVREDEFOND ZA RAZVOJ PRIVREDE


GENERALNI PLAN OPTINE ADA

Lila zona izmeu naselja Ada i Mol predstavlja industrijsku zonu


4.Zatita ivotne sredine i razvoj komunalne infrastrukture Najznaajniji elementi zatite ivotne sredine su:

" Sanacija postojeeg gradskog smetlita i njegovo zatvaranje sa rekultivacijom zemljita;

" Istraivanje i izbor lokacije za deponiju komunalnog vrstog otpada i odlagalite industrijskog otpada na regionalnom nivou.;

" Ustanovljavanje podsistema razdvojenog sakupljanja otpada sa primarnim razdvajanjem materijala iz otpada na mestu nastajanja. Opremanje komunalnih servisa ili posebnih preduzea za primarni tretman materijala iz otpada;

" Preista otpadnih voda i kanalizaciona mrea naselja Ada i Mol je od vitalnog znaaja, pored ekolokog, ima izraen ekonomski i razvojni znaaj,

" Proirenje distributivne gasne mree ima viestruk znaaj sa stanovita ekologije,I energetske efikasnosti.

ZATITA IVOTNE SREDINE ZATITA IVOTNE SREDINE

I RAZVOJ KOMUNALNEI RAZVOJ KOMUNALNE

INFRASTRUKTUREINFRASTRUKTURE

GASIFIKACIJA ADE I MOLAGASIFIKACIJA ADE I MOLAREGIONALNA DEPONIJAREGIONALNA DEPONIJA

VODOSNABDEVANJEVODOSNABDEVANJEKANALIZACIJAKANALIZACIJA

REKONSTRUKCIJA ULINE REKONSTRUKCIJA ULINE RASVETERASVETE

I EDUKACIJAI EDUKACIJA


5. Bolje iskoriavanje povoljnog geografskog poloaja Ade Sa stanovita boljeg iskoriavanje geografskog poloaja optine Ade izgradnja mosta preko Tise ima poseban znaaj. Izgradnjom u narednim godinama neminovno e doi do ekonomskog razvoja zahvaljujui tranzitu i injenici da bi se u tom sluaju optina Ada nalazila na saobraajnoj raskrsnici.

Sa razvojnog aspekta, a posebno u cilju ekonomskog razvoja i razvoja turizma, veoma je znaajan MOLSKI VELIKI PUT ''. Izgradnjom tog puta se skrauje prilaz autoputu E5 (koridor 10) na 25 km.

Sa aspekta kvalitetnijih saobraajnih reenja od posebnog je znaaja regulisanje tranzitnog saobraaja i njegovo izmetanje iz centralne gradske zone - izgradnja zaobilaznice.

GEOGRAFSKI POLOAJGEOGRAFSKI POLOAJ

MOST NA RECI TISAMOST NA RECI TISA

VELIKI MOLSKI PUTVELIKI MOLSKI PUTKORIDOR 10KORIDOR 10

OBILAZNICAOBILAZNICA


6.Razvoj i tehniko opremanje lokalne samouprave Razvoj lokalne samouprave se prvenstveno odnosi na otvaranje uslunog centra za graane. Lokalna samouprava mora da ima brzu i fleksibilnu administraciju:

razvijena e-uprava (sva dokumenta se dobijaju preko interneta, objedinjena naplata komunalnih usluga, informacije na web-u),

transparentan proces dobijanja saglasnosti i dozvola, nova organizacija optinskih slubi, ukljuivanje novog odeljenja za razvoj optine.

Tehniko opremanje lokalne samouprave odnosi se na obezbeivanje kvalitetne raunarske opreme sa adekvatnom programskom (software) podrkom. Neophodno je projektovati i opremom podrati raunarsku mreu organa lokalne samouprave.

Kvalitetna i funkcionalna baza podataka jedan je od znaajnih preduslova za efikasniji rad lokalne uprave i kvalitetnije zadovoljavanje potreba i interesa graana. Pored informacija i podataka od znaaja za rad organa lokalne uprave, optinska baza podataka treba da, kao poseban podsistem, ima bazu podataka o komunalnoj infrastrukturi. Optinska baza podataka mora da bude kompatibilan sa informacionim sistemom republikih organa kako bi se dostupnou i korienjem raspoloivih podataka obezbedila potpuno ostvarivanje prava i interesa graana.

LOKALNA SAMOUPRAVALOKALNA SAMOUPRAVA

USLUNI CENTARUSLUNI CENTARZA GRAZA GRAANEANE

EDUKACIJAEDUKACIJAI SAVREMENA OPREMAI SAVREMENA OPREMA

IX OLIMPIJADA RADNIKA IX OLIMPIJADA RADNIKA VOJVODINEVOJVODINE

Otvaranje optine prema Otvaranje optine prema uem i irem okruenjuuem i irem okruenju


7.Razvoj ljudskih resursa U razvoju lokalne zajednice ljudski resursi su od izuzetnog znaaja.

Odrivi razvoj lokalne zajednice kao najvaniji cilj izrade Strategije razvoja optine Ada je nemogu bez uea svih graana i institucija. Ljudski resursi i njihov razvoj stoga su jedan od prioritetnih ciljeva lokalne zajednice.

LJUDSKI RESURSILJUDSKI RESURSI

EDUKACIJEEDUKACIJEPARTICIPACIJAPARTICIPACIJA

OMLADINAOMLADINASTIPENDIJESTIPENDIJE

RAZVOJ OBRAZOVANJARAZVOJ OBRAZOVANJA


STRATEGIJA RAZVOJA

2005 - 2008 2012

Kratkorona strategija implementacije i razvoj prioritetnih projekata

Implementacioni period Strategije razvoja je tri godine, sa revizijom stratekog plana i usklaivanjem posle dvogodinjeg perioda. Trogodinji period odabran je iz razloga sloenosti uslova i pretpostavki za planiranje i potrebe da se redovno prate, auriraju i dograuju strateska opredeljenja.

1.Izrada Strategije za razvoj turizma u optini Ada je poetni korak.

Rekreacioni turizam, Welnes turizam, Lovni turizam, Ribolovni turizam, Seoski i ekoturizam, Vodeni, Poslovni.

2.Formiranje generalne turistike ponude optine Ada Turistiki resursi:

Rekreacioni centar ADICA sa 3 bazena, restoranom i lepo ureenom okolinom,

TISIN CVET u naselju Mol,

11..RRAAZZVVOOJJ TTUURRIIZZMMAA


Konjike trke kasaki derbi, Izvor lekovite vode i peloida, Budak (reica pored Ade vie km dugaka) za sportski ribolov, Lovni turizam, Reka TISA, Camping pored reke Tisa (oko 400 mesta), Salai seoski turizam,vetrenjaa Sportski tereni u rekreacionom centru (dva fudbalska, rukometni,

teniski tereni) u naseljima Ada i Mol. 3.Razrada projekta za razvoj rekreacionog centra JP ADICA. ADICA proirenjem ponude u smislu atraktivnosti i ugostiteljstva treba da je generator turizma optine Ada i put ka stvaranju imida lokalne zajednice u irem okruenju.

4.Projekat pribliavanja ruralnih podruja lokalnoj zajednici. (Utrine, Obornjaa, Sterijino)

5.Saniranje puta Utrine Obornjaa. Oekuje se izvoenje u toku 2005. godine. ORIJENTACIONA VREDNOST INVESTICIJA: 350.000 EUR 6.Otvaranje kancelarije AGROBIZNIS CENTRA. U saradnji sa kancelarijom AGROBIZNIS CENTRA u Novom Kneevcu uz pomo EAR (Evropske agencije za rekonstrukciju) je planirana realizacija. Lokalna samouprava obezbeuje kancelariju i koordinatora. 7.Poboljanje saradnje sa Fondom za razvoj APV 8.Razmatranje mogunosti za otvaranje zone za izgradnju stoarskih farmi.

22..RRAAZZVVOOJJ PPOOLLJJOOPPRRIIVVRREEDDEE


9.Revitalizacija industrije optine Ada definisanjem industrijske zone i izrada ponude optine Ada domaim i stranim investitorima Greenfield investicije. Prvenstveno je prioritet 25ha zemljita u ingerenciji lokalne samouprave izmeu naselja Ada i Mol. Generalnim planom optine Ada je to zemljite planirano za industriju. Predviene aktivnosti na tom planu:

URBANISTIKI PLAN-IZRADA STUDIJA IZVODLJIVOSTI-IZRADA IZRADA PROMOTIVNOG MATERIJALA MEDIJSKA KAMPANJA PREZENTACIJA INDUSTRIJSKE ZONE I

PONUDE OPTINE ADA Definisanjem industrijske zone se stvaraju preduslovi za razvoj preduzetnitva u Optini, koje istovremeno dovodi do smanjivanja stope nezaposlenosti. ORIJENTACIONA VREDNOST PROJEKTA: 65.000,00 EUR Projekat koji se nadovezuje je projekat izgradnje potrebne infrastrukture. 10.Razrada projekta za pribliavanje aanske tekstilne industrije Evropskoj uniji Sadraj projekta:

1.Analiza stanja u tekstilnoj industriji Ade- zakljuci. 2.Seminar za preduzetnike o:

Oekivanjima EU trita , O marketinkom nastupu.:

3.Zakljuci o eventualnom smeru razvoja aanske tekstilne industrije u cilju jaanja pozicije na EU tritu. 4.KLASTERSKO UDRUIVANJE PLETAA.

11.OIVLJAVANJE POSLOVNOG UDRUENJA PREDUZETNIKA OPTINE Zbog tradicije preduzetnitva u optini pogotovo u metalopreivakoj i tekstilnoj industriji namee se potreba za formiranjem jednog jakog udruenja. Formiranje jakog udruenja se realizuje putem pribliavanja zajednikih interesa.

12.Analiza mogunosti i uslova za obezbeivanje posebnih sredstava i mikro-kreditiranje programa i projekata samozapoljavanja FOND ZA RAZVOJ PRIVREDE OPTINE ADA.

33..RRAAZZVVOOJJ IINNDDUUSSTTRRIIJJEE


13.Razvijanje i realizacija posebnog Programa obrazovanja i obuke za odrzivi razvoj (kursevi za inovaciju znanja, kursevi preduzetnikog menadmenta, obuka za marketing i savremene trzine i poslovne komunikacije, obuka za sisteme kvaliteta...)

S obzirom na veliki broj zaposlenih u granama metlopreraivake i pletake industrije poseban naglasak se stavlja u programu razvoja MSP na njih.

14.IZRADA KANALIZACIONE MREE I PREISTAA OTPADNIH VODA ADA-MOL U optini Ada trenutno postoji oko 13 km nepovezane kanalizacije izgraen po principu gravitacije.Nedostatak gradske kanalizacione mree predstavlja sve vei i vei problem iz razloga podzemnih voda i prekomernog zagaenja okoline. ORIJENTACIONA VREDNOST INVESTICIJA: 8.000.000 EUR Projekat se planira izvoditi u vie faza. U prvoj fazi se planira izgradnja glavnog kolektora u duini od oko 3.5km i prvi modul preistaa za ekvivalent od 7.500 stanovnika. 15.Projektovanje i razvoj podsistema razdvojenog sakupljanja otpada sa primarnim razdvajanjem materijala iz otpada na mestu nastajanja na "model naselju" i pristup regionalnoj deponiji.

Razvijanje i realizacija posebnog Programa obuke, obrazovanja i jaanja javne svesti za reavanje problema otpada.

16.Gasifikacija naselja Mol i daljnja gasifikacija naselja Ada. U naselju Mol je Izvedeno 2005. godine oko 22 km distributivne mree sa 325 prikljuenih domainstava. Projektom su bile obuhvaene glavne i nekoliko sporednih ulica. ORIJENTACIONA VREDNOST INVESTICIJA: 200.000 EUR U narednih nekoliko godina je planiran nastavak investicija.

17.Izrada projektne dokumentacije i realizacija rekonstrukcije vodovoda, i prikljuenje ostatka mikrovodovodnih zajednica na gradski vodovod.

44..ZZAATTIITTAA IIVVOOTTNNEE SSRREEDDIINNEE II RRAAZZVVOOJJ KKOOMMUUNNAALLNNEE

IINNFFRRAASSTTRRUUKKTTUURREE


18.Projekat energetske efikasnosti u institucijama od znaaja za optinu Ada CILJ PROJEKTA: Preispitivanje trokova grejanja u institucijama i eventualna poboljanja - utede.

19.Realizacija sanacije postojeeg gradskog smetlita i njegovo zatvaranje sa rekultivacijom zemljita i odreivanjem nove namene prostora. 20.Rekonstrukcija uline rasvete. CILJ PROJEKTA: Modernizacija uline rasvete i

Smanjenje trokova uline rasvete za oko 30 % (godinja uteda oko 1.500.000 din)

ROK IZVRENJA PROJEKTA: 30.09.2006. KALKULACIONA CENA PROJEKTA JE 100.000 EUR.

21.MOST NA RECI TISA. Odluka o izgradnji mosta je doneta u Skuptini optine.Uspostavljen kontakt sa nadlenim institucijama. Zainteresovane optine za izgradnju mosta na Tisi na lokaciji izmeu Ade i Mola su:

oka, Novi Beej, Kikinda, Ada,

Most na reci Tisa je potreban zbog boljeg iskoritavanja geografskog poloaja optine. ORIJENTACIONA VREDNOST INVESTICIJA: 3.000.000 EUR

BBOOLLJJEE IISSKKOORRIIAAVVAANNJJEE PPOOVVOOLLJJNNOOGG GGEEOOGGRRAAFFSSKKOOGG PPOOLLOOAAJJAA


22.''MOLSKI VELIKI PUT'' ''MOLSKI VELIKI PUT'' je najkrai put povezivanja optine Ada sa autoputem E-5 (koridor 10), rastojanje do autoputa je svega oko 25 km. Direkcija za puteve je Molski veliki put uvrstila meu puteve od regionalnog znaaja. Povezivanje sa autoputem je potrebno zbog boljeg iskoritavanja geografskog poloaja optine. 23.IZGRADNJA ZAOBILAZNICE OKO ADE I MOLA. Prihvaeno sa strane direkcije za puteve.

24.Uvoenje novog informacionog sistema u upravu optine i otvaranje nove prijemne kancelarije Usluno-informativnog centra. Projekat otvaranja Uslunog centra je sa ciljem da se stvori jedna efikasna uprava orijentisana prema graanima. Realizacija je planirana u toku 2006. godine. ORIJENTACIONA VREDNOST INVESTICIJA: 60.000 EUR

Izrada promotivno-propagandnih i informativnih tampanih materijala za potrebe rada Usluno-informativnog centra.

25.IX OLIMPIJADA RADNIKA VOJVODINE juli 2007. Identifikacija objekata za sanaciju i izgradnju je zavrena,. Ova manifestacija je dobra ansa da se dobiju viestruki rezultati a to su:

Izgradnja i rekonstrukcija svih sportskih terena. Stvaranje preduslova za poboljanje uslova naih sportista i pospeivanje

sportskih aktivnosti u optini. Poboljanje imida optine u okruenju. Ulepavanje glavnih ulica u naseljima Ada i Mol, odnosno poboljanje izgleda

optine. Dati manifestaciji komercijalni karakter na osnovu kojeg optina Ada moe imati

odreeni finansijski efekat. ORIJENTACIONA VREDNOST INVESTICIJA: 1.200.000 EUR 26.Formiranje strune slube za informatiku, razvoj i privrednu inicijativu u upravi optine Sluba je formirana po novoj sistematizaciji.

66..LLOOKKAALLNNAA SSAAMMOOUUPPRRAAVVAA


27.Tehniko opremanje organa lokalne samouprave, obezbeivanje kvalitetne raunarske opreme sa adekvatnom programskom (software) podrkom i ureenje i opremanje prostora za rad zaposlenih u lokalnoj upravi i mesnim kancelarijama,

28.Izrada i razvoj Programa obuke i obrazovanja zaposlenih u lokalnoj upravi, javnim ustanovama i javnim komunalnim preduzeima. 29.Izrada "Optinske baze podataka", ili komunalnog informacionog sistema Optine. 30.Izrada plana prezentacije optine Ada preko interneta preko kojeg e se graani moi informisati o aktuelnostima. 31.Koordinacija aktivnosti oko praenja raznih konkursa i uestvovanja na konkursima obuka kadrova za konkurisanje. Poseban akcenat je na konkursu INTERREG (susedski program EU), EAR (Evropska Agencija za rekonstrukciju) EXCHANGE i na konkursima republikih ministarstava i pokrajinskih sekretarijata.

32.Poboljanje informisanosti graana o aktuelnim deavanjima u optini. Kablovska televizija PANORAMA

Dnevne novine

Godinji Informator-bilten o deavanjima

33.Manifestacije od znaaja za optinu Ada Stvaranju imida optine znaajno mogu doprineti manifestacije.

Od svih manifestacija

MIRK-meunardona izloba rukotvorina i kolekcionartsva i MOTOSHOW

imaju meunarodni karakter, i iz tih razloga lokalna samouprava mora posebnu panju posvetiti prilikom planiranja i organizacije istih.

Manifestacije kao to su:

Lingvistiki dani SARVA GABOR Likovna kolonija NOVAK RADONJI Su vane sa stanovita obogaivanja kulturnog ivota


34. Nastavak saradnje sa: VIP Fund Vojvodina Investment and Promotion Fund SIEPA Serbia Investment & Export Promotion Agency Iscon consulting Investment Solutions in Serbia eMarket Consulting Ministarstvo za dijasporu RS mogunosti ulaganja u optine Srbije

koje agencije rade na dovlaenju stranih investitora u Srbiju/Vojvodinu.

35.Regionalni centar za razvoj Banata Prikljuenje i aktivno uestvovanje u radu regionalnog centra preko odelenja za razvoj i informatiku optine Ada. 36.Podrka lokalne samouprave regionalnom organizovanju susednih optina Inicijativa za regionalno organizovanje optina sa nazivom JUNO POTISKI REGION (DE-TI-RE), ije sedite se nalazi u Adi se podrava sa strane lokalne samouprave.

36.Razvoj obrazovanja u optini Ada. Tehnika srednja kola je sa dugakom tradicijom, i na bazi te tradicije jednim sistematskim pristupom moe da se od tehnike kole stvori regionalni centar za tehnike srednje kole. 37.Poveanje nivoa zdravstvene zatite prvenstveno podravanjem aktivnosti na zdravstvenoj prevenciji. S obzirom na injenicu da zdravlje predstavlja indikator razvoja drutva i jedan od neizostavnih komponenti lokalnog odrivog razvoja podrka lokalne zajednice jaanju zdravstvene zatite je jedan od primarnih ciljeva. 38.Stipendiranje talentovanih aka i uenika. 39.Ukljuivanje omladine u javni ivot optine Ada. 40.Projekat za smanjenje siromatva. Kancelarija za smanjenje siromatva. 41.Jaanje institucionalne i vaninstitucionalne zatite starih i penzionera. Podrava se srednjoroni plan transformacije Doma za stare i penzionere u Molu na proirenoj lokaciji utvren Generalnim planom naselja Ade i Mola, koji se sastoji od:

Otvaranje raznovrsnije i kvalitetnije ponude za smetaj starih lica iz lokalne zajednice i ire (AP Vojvodina, Republika Srbija)

77..LLJJUUDDSSKKII RREESSUURRSSII


Stvaranje raznovrsnih usluga za zatitu starih (dnevni boravci, klubovi starih, pomo u kui, i usluga intervencija)

Zadovoljavanje drutvenih, kulturnih i socijalnih potreba starih lica reavae se uz pomo lokalne samouprave, nevladinih organizacija i drugih sa sledeim ustanovama i udruanjima:

Dom za stare i penzionere u Molu Centar za socijalni rad, Udruenje penzionea, Crveni krst.

42. Uspostavljenje socijalnog dijaloga sa reprezentativnim udruenjima poslodavaca i sindikata. Formiranjem Socijalno-ekonomskog saveta optine Ada se mogu kvalitetno reavati eventualni socijalni konflikti i reiti problemi karakteristini za zemlje u tranziciji.


UESNICI U IZRADI STRATEGIJE RAZVOJA OPTINE ADA

1.Predsednik optine Irmenji Ferenc,dipl.pravnik 2.Potpredsednik optine Dragin Zoran,dipl.agr. 3.Tim za izradu strategije Ko andor,dipl.ing.-koordinator Miiz Joef,dipl.ing.

Teleki Duan

Pai Lajo,dipl.ing. Horti er, ing.gra. 4. Saradnici na izradi analize stanja Mranov Dragan, Baranji uana, Ferenci Viktorija, Latak uana, Barna Koloi Valerija, Kereke Ilona, emovi Sofija, Mati ore, Siraki Mihalj, Tot Barna Elvira, Apro Laslo,Vuurovi Duanka, Mikuak Itvan, Gee Itvan, Elfride Varga, Molnar Joef, Vatag Jano, Berze Tibor, Eberhart Veronika, Radulaki Neboja, Kulenovi Fea, Apro Eleonora, Mesaro er, Aranjo Otilija, Gavrilovi Danijela, Bilicki Rudolf, Janoi Emil, Tot Bela, Dr Erika Horvat Areina, ojmoi Eva, Mati Ilona, Bako Zoltan, oti Erne, Naa Itvan, Nadj Zoltan, Berekta Karolj, Dragin Anastazija, Volford Atila, Sremev Sima, Krian Vilmo Lakato Zoltan, Civri Vesna, Hodik Nandor, Olah Lajo, eri Geza, Ulijan Kornel, Balog Itvan, Buu Atila, Vlanikolin LJiljana, Bikicki Marija, itd. 5.PARTNERI JKP STANDARD JP ADICA

Mesne zajednice

Tehnika kola

Osnovna kola eh Karolj

Predkolska ustanova ika Jova Zmaj

Privredni subjekti

Dom zdravlja

Muzika kola Bartok Bela

Biblioteka Sarva Gabor

Kulturne organizacije

Nevladine organizacije

Republiki zavod za statistiku

Centar za sport i fiziku kulturu

Verske zajednice (pravoslavne i katolike crkve)

Centar za socijalni rad

Dom starih-Mol

Zavod za penziono osiguranje

Zavod za zapoljavanje

Republiki geodetski zavod

Prostor a.d. -urbanizam


ZAKLJUAK

Konano, posle viegodinjeg traenja puta za razvoj uspene optine pred nama je jedan dokument, koji jasno definie smernice na putu razvoja optine.

Smernice su odreene na osnovu jasne analize stanja stavljajui u prvi plan nae snage.

Smatramo da ne treba da imamo kompleks male optine i da ne treba da oekujemo pomo sa strane, jer jednim timskim radom ciljevi, koji su postavljeni na realnim osnovama se mogu postii.

Dokaz za gornju tvrdnju je i dokument pred nama, koja je izraena vlastitim radom, timskim radom oslanjajui se na nau pamet'', jer je to jedini put za izradu takvog jednog dokumenta, koji je prihvaen u lokalnoj zajednici.

Isto tako smatramo da smo kompetentni u svom poslu, jer kompetencija nije nita drugo nego imati:

Priliku, elju, i Znanje

a verujemo da svi zajedno sve tri komponente posedujemo. Izgraeni partnerski odnosi i stvoreni timski rad u toku izrade strategije razvoja e umnogome pomoi u realizaciji postavljenih ciljeva da bi se uspostavio jedan odrivi razvoj lokalne zajednice.

Strateki dokument ne sme da ostane statian, mora da se menja tokom vremena uz uee to ire javnosti.

Monitoring stratekog plana i postavljenih osnovnih smernica u razvoju optine mora da se izvri najkasnije u roku od tri godine da bi se videlo ta je uraeno na zacrtanom putu i da bi mogle da se izvre neophodne izmene potrebne za odrivi razvoj optine.

Ubeeni smo da je lokalna samouprava sposobna da sprovede STRATEGIJU RAZVOJA OPTINE ADA sa jednim jedinstvenim ciljem da se pobolja kvalitet ivota naih graana.

Predsednik optine Ada Tim za izradu strategije razvoja Ferenc Irmenji dipl.pravnik

ADA.mart.2006.godine

ada strategija szerb

Documents