Sadnja u rupe

Ovo je najčešće korišćena tehnika za sadnice sa golim korenom, koja se može obavljati ručno ili uz mehanizaciju. Najčešće di-menzije rupa su 40x40x40 cm, 30x30x30 cm ili manje, ali treba da bude dovoljno velika da omogući dovoljno prostora za koren.

Dok se otvara rupa, treba:

l Ukloniti zeleni pokrivač, korov i gornji organski sloj (gornji sloj)

l Skloniti sa strane gornji sloj koji će se kasnije upotrebiti da pokrije korenje

l Na drugu stranu skloniti zemlju iz donjeg sloja koja će se upotrebiti za pokrivanje ostatka rupe

l Ukloniti kamenje i veliko korenjel Pri sadnji, stavljajti biljku jednom rukom u rupu a drugom

rukom puniti rupu izvornom zemljom. U međuvremenu, sad-nica se mora blago povući naviše.

l Sadnice vrsta drveća koje nema aksijalni koreni sistem već plitak (npr. omorika) mora se saditi na nasip u rupi.

l Postaviti nadzemnog dela sadnice iznad zemlje uspravno.l Sadnice se moraju učvrstiti u zemlji pritiskom zemlje oko

korenja. l Pritisnuti ostatak zemlje nogom, ali pažljivo, kako se korenje

ne bi deformisalo. Ne ostavljati vazdušne rupe oko korenog sistema.

l Kada je sađenje završeno, sadnica se mora nežno povući sa vrha. Ako se sadnica ne pomera iz rupe, sadnja je urađena pravilno. Ako sadnica može da se pomeri iz rupe, sadnja se mora ponoviti. Ovaj postupak je takođe način za kontrolisan-je sadnje.

Sadnica uspešno posađeno:

Potrebni alati:Lopata, motika, pijuk, makaze (za odsecanje korenja)

Sadnja ispod motike

l Za ovu tehniku sadnje najćeše se koristi mala ili posebna mo-tika. Sadnice drveta se sade ispod ivice motike.

l Najefikasniji naćin je na mekoj zemlji sa ne tako mnogo ko-rova.

l Usek u zemlji može da se uradi ili vertikalno ili pod uglom od 45°. Usek pod uglom je lakše uraditi ali je glavna mana ne-pravilan položaj korenog sistema koji može izazvati njegovu deformaciju.

Podizanje i nega

ŠUMSKIH KULTURA

Projekat: Podrška Sprovođenju Politike

i Strategije o Šumama na Kosovu*

GCP/KOS/005/FIN

Zasa�ene šume se sastoje od stabala zasa�enih i/ili namernim zasejavanjem au-tohtonih ili uvedenih vrsta.

Kada treba da sadimo?

l Sadnja se vrši u jesen i proleće. Jesenska sadnja se može obavljati od početka oktobra pa do vremena kada zemlja počinje da smrzava i to više odgovara lišćarima .

l Period prolećne sadnje počinje sa topljenjem snega i smr-znutog zemljišta, i mora se završiti u vreme kada pupoljci počinju da se otvaraju. Ovaj period je pogodan za sve vrste drveća ali se snažno preporučuje za četinarske vrste drveća.

Za uspešnu sadnju takođe su važni vremenski uslovi – za dobre rezultate sadnje potrebno nam je vreme bez vetra, oblačno i kišna sezona.

Gustina sadnje

Gustina sadnje zavisi od vrsta drveća, uslova terena, ciljeva sad-nje.

VRSTE DRVEĆA GUSTINA (SADNICE/HA)Hrast 7.000-10.000Bukva 5.000-10.000Smrča 2.000-4.000Borovi 3.000-10.000

Geometrija sadnje

Najefikasnija geometrija sadnje je u obliku kvadrata.

Hrast-Bukva Borovi Smrča (1,5m x 0,75m) (2,0m x 0,6-0,5m) (2,5m x 2,5m)

Tokom sadnje

Tokom i nakon sadnje, sledeće uslove treba proveriti:

l Bezbednost na radul Uslovi opremel Pribor da bude dostupan za radnike l Rukovanje sadnicama, (posebno, transport i skladištenje)l Proveriti geometriju sadnjel Proveriti sadnju od svakog radnika kako bi se osigurali da su

koristili odgovarajuću tehniku

Pet godina nakon sadnje

Potrebno je popunjavanje ako su sadnice u lošim osušenim us-lovima. Ovu meru koristimo kada je neuspeh prve sadnje kon-centrisan na velikim površinama i kada je njegov procenat veći od 15-20% od ukupne površine.

Moramo da uključimo prirodno obnavljanje u formiranje/no-vog/zasada na površini za sadnju. Ovo je od velikog značaja kod četinarskih monokultura.

Kontrola korova

Sečenje korova na pravoj visini doprinosi uspehu kulture.

Vlažnost je važan faktor posebno u suvim područjima, ukoliko su korovi posečeni jako nisko, postoji mogućnost sagorevanja sad-nica.

Sunčeva svetlost:

Vrste tolerantne na senku Vrste netolerantne na senku

Lopata za sadnju

Radni alati:Lopata za sadnju,posebno oblikovane alatke, motika ili štapovi

Gde se mogu podizati šumske sastojine?

Ne postoji opšte pravilo zbog raznovrsnosti uslova i različitosti odgovarajućih vrsta drveta.Svaka površina treba da se pojedinačno ispituje!

Obično, šumarski menadžeri rade sa zemljištem koja nije toliko produktivna (na primer: nije produktivna za intenzivnu poljo-privredu), pa su resursi ograničeni.

» Uvek proverite profil zemljišta prije sadnje» Uvek napravite plan za sađenje, čak i za male površine

Faktori uspeha u sadnji

l Podudaranje vrsta i lokacije l Visokokvalitetne sadnice odgovarajuće vrstel Podudaranje uslova na terenu sa onima u rasadniku, po

mogučnosti kako bi se izbjeglo »šok« sadnica zbog preselja-vanja, poželjno je da se sadnice isporučuju iz rasadnika, u kojima su uslovi slični kao na terenu.

l Način tretiranja sadnica u rasadniku i prilikom transporta do mesta pošumljavanja

l Tehnika(e) pošumljavanjal Vremenski uslovi tokom sadnje i narednih nedelja

Vrste sadnica

Sadnice sa ogoljenim korenom Kontejnerske sadnice

Tretiranje sadnice pre sadnje

l Sadnice treba zaštiti od sunca i vetral Prevoz sadnica mora da bude što je kraći moguć

(za sve vrste sadnica)l Posebnu pažnju posvetiti malim korenim vlaknima koja mogu

da budu vrlo osetljiva na suvoću.

Sadnica je dobrog kvaliteta kada:l Njen gornji deo je dobro razvijen l Je vertikalno uspravanl Koren izgleda snažno l Nivo/odnos tankoće nizakl Izgleda vitalno/zdravo i odgovarajuće boje

Tretiranje sadnice pre sadnje

Kada se isporuče na lokaciju za sadnju

Sadnice sa otvorenim korenom se odmah moraju ukopati u zemlju (poželjno u pesku)

Kontejnerske sadnice se postavljaju pored vode kako bi mogli navodn-javati kada je potrebno

* Referencije za Kosovo treba shvatiti u kontek stu Rezolucije Saveta Bezbednosti 1244 (1999).

©Pixabay

©FAO/Hubert Inhaizer

Ilustracije: Marijan Močivnik

©FAO, 2018I7730SR