Fakultet

SEMINARSKI RAD

Predmet: Trgovinsko pravo

Tema: Akcionarsko društvo

Mentor: Student:

Prof. dr

Beograd, 2009.

SADRŽAJ

UVOD 2

1. Pojam akcionarskog društva 3

2. Vrste akcionarskog društva 5

3. Osnivanje i registracija 6

4. Upravljanje i strukture organa akcionarskog društva 7

5. Prava akcionara 11

6. Prednosti akcionarskih društava 12

ZAKLJUČAK 13

LITERATURA 14

1

UVOD

Prvi oblici akcionarskih društava pojavili su se još krajem XVI i početkom XVII

veka. Motivi za nastanak ovog oblika društva bili su prvenstveno ekonomske prirode.

Akcionarsko društvo je prvi put kreirano 1867. godine radi prikupljanja sredstava od

pravnih i od fizičkih lica, kako bi se obezbedio trgovinski, industrijski i finansijski kapital

neophodan za veće poduhvate.

Za akcionarsko društvo se može reći da je tvorevina modernog doba. Najveću

ekspanziju je doživelo u XX veku, kada su do izražaja došle njegove prednosti i

ekonomska superiornost nad svim drugim oblicima privrednih društava.

Akcionarsko društvo u zemljama sa razvijenim tržištem nastalo je razvojem krupne

robne privrede. Prvi zakoni o akcionarskim društvima doneti su krajem XIX veka. U

našem sistemu, posle Drugog svetskog rata, ovo društvo je prvi put uvedeno kao deoničko

društvo, Zakonom o preduzećima iz 1988. godine, a pod nazivom akcionarsko društvo,

Zakonom o preduzećima iz 1996. godine, sa većim brojem odredaba (144 člana). Danas je

regulisano Zakonom o privrednim društvima.1

Razvoj akcionarskog društva može se sagledati kroz tri faze. U prvoj, je ono

instrument liberalnog kapitalizma u kojoj sa lakoćom funkcioniše. Druga faza započinje

državnom intervencijom u privredi, povećavanjem imperativnih normi, koje čvrsto

postavljaju status akcionarskog društva, kako bi se izbegla zloupotreba većinskog

članstva, zaštitila manjina u društvu, i državi omogućilo da u eri nacionalizacije privatnog

sektora postane jedini član akcionarskog društva.

Danas akcionarsko društvo prolazi kroz svoju treću fazu, kao organizacija otvorena

za mnoga preduzeća u svetu, i osnovni je subjekt povezivanja sa drugim privrednim

subjektima.

1 Zakon o privrednim društvima, čl. 184-346

2

1. Pojam akcionarskog društva

Akcionarsko društvo se u uporednom pravu naziva različito: la societe anonyme ili

societe par actions - u francuskom pravu; company limited by shares ili company limited

by guarantee, joint stock company - u britanskom pravu; (joint stock) corporation - u

američkom pravu; Aktienge-sellschaft - u nemačkom pravu; deoničko društvo - u

hrvatskom pravu; a u srpskom Trgovačkom zakoniku iz 1860. godine nazivano je

bezimeni ortakluk itd.2

Akcionarsko društvo je privredno društvo koje osniva jedno ili više pravnih i/ili

fizičkih lica u svojstvu akcionara radi obavljanja određene delatnosti, pod zajedničkim

poslovnim imenom, čiji je osnovni kapital utvrđen i podeljen na akcije određene

nominalne vrednosti.3

U pravnoj teoriji akcionarsko društvo je udruženje više lica koja učestvuju svojim

ulozima u osnovnom kapitalu koji je podeljen na akcije, kojim društvo odgovara za svoje

obaveze, dok članovi ne odgovaraju, već samo snose rizik do visine unetog uloga.

Akcionarsko društvo je društvo kapitala koje sredstva za osnivanje i poslovanje

pribavlja izdavanjem (emitovanjem) akcija. Ono je istovremeno udruženje kapitala i

članova, koji pod zajedničkim poslovnim imenom, obavljaju privrednu delatnost i posluju

sa namerom da steknu dobit.

Ulog u akcionarsko društvo u zamenu za izdavanje akcija može biti u novcu ili u

stvarima i pravima, a ne u radu i uslugama društvu, bilo da su izvršeni ili budući. Izuzetno,

nenovčani ulog u zatvoreno akcionarsko društvo može biti u izvršenom radu ili u

uslugama društvu ako je to određeno osnivačkim aktom.

Ugovoreni ulozi koji se unose u novcu uplaćuju se do registracije društva i to

najmanje 50% nominalne vrednosti upisanih akcija, odnosno 50% računovodstvene

vrednosti kod akcija bez nominalne vrednosti, a ostatak se uplaćuje u roku od dve godine

od dana registracije društva.

Ako se akcije ili druge hartije od vrednosti stiču unošenjem stvari i prava, njihovo

plaćanje se vrši unošenjem tih stvari i prava u imovinu društva najkasnije u roku od dve

godine od dana registracije društva.

2 Lucija Spirović – Jovanović, Ljubiša Dabić, Trgovinsko pravo, Međunarodni naučni forum "Dunav – reka saradnje", Beograd, 2008., str. 406.3 Zakon o privrednim društvima, čl. 184. stav 1

3

Osnovne karakteristike akcionarskog društva:

- to je društvo kapitala u kome nije bitno ko u njemu učestvuje s kapitalom nego je

bitan ulog u osnovni kapital društva čija pravna sudbina nije vezana za lice koje ga

je u društvo unelo (po pravilu ulog ostaje u društvu i kada se akcionari menjaju);

- osnovni kapital podeljen je na akcije koje se, po pravilu, pravnim poslovima mogu

prenositi sa jednog na drugo lice;

- akcionar odgovara za obaveze društva do visine svog uloga, a ne odgovara za

obaveze društva svojom imovinom jer je imovina društva, kao i kod ostalih

društava, odvojena od imovine akcionara;

- srazmerno kapitalu koga ima u društvu (broju akcija) akcionar ima pravo na

upravljanje;

- akcionarsko društvo ima svojstvo pravnog lica i za svoje obaveze odgovara svojom

imovinom;

- akcionarsko društvo je privredno (trgovačko) društvo koje se bavi trgovinskim

poslovima radi sticanja dobiti u čijoj deobi učestvuju akcionari;

- nastaje donošenjem osnivačkog akta i registracijom, kada stiče svojstvo pravnog

lica;

- posluje pod realnim poslovnim imenom (firmom), koje sadrži oznaku "akcionarsko

društvo" ili skraćenu oznaku "a.d." ili "ad";

- društvo osnivaju najmanje dva lica, bilo pravna, bilo fizička, a samo izuzetno, po

posebnim pravilima, može ga osnovati jedno lice;

- akcionarsko društvo nastaje, posluje i prestaje u režimu imperativnih normi.

- članstvo se menja prodajom akcija, što ne utiče na postojanje samog društva.

Akcionarsko društvo prestaje iz sledećih razloga:4

- kad odluku o prestanku društva donosi skupština, odnosno sud5

- provodi se postupak redovne likvidacije;

- društvo može prestati po skraćenom postupku likvidacije ako posle donošenja

odluke o prestanku društva svi akcionari daju sudski overene izjave da su izmirene

sve obaveze društva prema poveriocima i da su regulisani svi odnosi sa

zaposlenima.

2. Vrste akcionarskog društva4 Zakon o privrednim društvima, član 1005 Zakon o privrednim društvima, član 314

4

Akcionarsko društvo može biti zatvoreno i otvoreno.6 Ako osnivačkim aktom nije

određena vrsta akcionarskog društva, smatra se da je reč o otvorenom akcionarskom

društvu.

Otvorena akcionarska društva

Akcionarsko društvo se smatra otvorenim ako osnivači učine javni poziv za upis i

uplatu akcija prilikom osnivanja društva, odnosno ako takav poziv učini društvo nakon

osnivanja, javnom ponudom i prospektom u skladu sa Zakonom o privrednim društvima i

zakonom kojim se uređuje tržište hartija od vrednosti.

Otvorena akcionarska društva nastaju sukcesivnim načinom osnivanja (javnim

pozivom). Otvoreno akcionarsko društvo može da bude kotirano i nekotirano. Prenos

akcija trećim licima ne može biti ograničen. Akcije mogu biti kotirane na berzi. Postoji

pozitivna pretpostavka statusa otvorenog a.d. (ukoliko osnivačkim ugovorom nije

drugačije predviđeno).

Zatvorena akcionarska društva nastaju simulativnim osnivanjem (bez javnog

poziva). To je društvo čije se akcije izdaju samo njegovim osnivačima ili ograničenom

broju kvalifikovanih subjekata. Može imati najviše 100 akcionara. Ako se broj akcionara

zatvorenog društva poveća iznad 100, u periodu dužem od godinu dana, to društvo postaje

otvoreno društvo. Zatvoreno društvo ne može vršiti upis akcija javnom ponudom ili na

drugi način nuditi svoje akcije javnim putem.

Podela na zatvorena i otvorena društva odgovara podeli na privatna (zatvorena) i

javna (otvorena). Između zatvorenih i otvorenih akcionarskih društava značajna je razlika

u stepenu kontrole.

Naše pravo poznaje otvoreno akcionarsko društvo, pod kojim podrazumeva "ono

društvo, čiji osnivači učine javni poziv za upis i uplatu akcija u vreme njegovog osnivanja

ili takav poziv društvo učini posle njegovog osnivanja"7.

3. Osnivanje i registracija

6 Zakon o privrednim društvima, čl. 193. stav 17 Zakon o privrednim društvima, čl. 196. stav 1

5

Osnivači akcionarskog društva mogu biti fizička i pravna lica, domaćeg i stranog

porekla, kao i država.8 Zakonom o privrednim društvima ne propisuje se potreban broj

osnivača, a dopušta se osnivanje jednočlanog akcionarskog društva.

Osnivanje akcionarskog društva započinje donošenjem osnivačkog akta, koji sadrži

minimum zakonom utvrđenih obaveznih elemenata, a može da sadrži i fakultativne

elemente. Ako je osnivač jedno lice, osnivački akt ima formu odluke o osnivanju društva.

Akcionarsko društvo može imati i statut, kojim se bliže uređuje poslovanje i

upravljanje društvom. Statut se obavezno sastavlja u pisanoj formi, a njegove odredbe

proizvode pravno dejstvo prema akcionarima od dana njegovog donošenja. Statut donosi

ili menja upravni odbor društva, a dopušteno je da se to ovlašćenje stavi u nadležnost

skupštine akcionara.

Otvoreno akcionarsko društvo se osniva sukcesivnim načinom, odnosno ima više

faza u postupku. Sukcesivno, tj. višekratno osnivanje podrazumeva da se u prvoj fazi

donosi osnivački akt, kojim se utvrđuje osnovni kapital, njegova podela na akcije, otkup

jednog dela akcija od strane osnivača i ponuda ostalih akcija na prodaju putem javnog

poziva.

U drugoj fazi započinje prodaja akcija putem javnog poziva, koji mora da sadrži:

ime osnivača, atribute društva, visinu osnovnog kapitala, broj akcija i njihovu nominalnu

vrednost, vrste i klase akcija, prava koja akcije daju, mesto i vreme upisa akcija, povraćaj i

rok povraćaja uplata (ako upis ne uspe), postupak u slučaju upisa viška akcija, način

sazivanja osnivačke skupštine i potpise osnivača. Javni poziv se objavljuje uz odobrenje

Komisije za hartije od vrednosti, a ako ga upućuje država, takvo se odobrenje ne traži.

Treća faza postupka podrazumeva održavanje osnivačke skupštine, koju su osnivači

dužni da sazovu u roku od 60 dana od isteka roka za upis akcija utvrđenog u javnoj ponudi

i prospektu. Na zahtev osnivača koji poseduju najmanje 1/10 upisanih akcija, sud u

vanparničnom postupku može da produži rok za 30 dana za održavanje ove skupštine. Ona

se saziva upućivanjem pisanog poziva svakom licu koje je upisalo akcije, uz koji se

prilažu osnivački akt i druga zakonom predviđena dokumenta.9 Ako se ne sazove ponovo,

ili ako ponovo sazvana skupština nema kvorum, smatra se da osnivanje društva nije

uspelo.

8 Vasiljević Mirko, Poslovno pravo, Beograd, 1997., str. 84.9 Lucija Spirović – Jovanović, Ljubiša Dabić, Trgovinsko pravo, Međunarodni naučni forum "Dunav – reka saradnje", Beograd, 2008., str. 412.

6

Osnivačka skupština ima ovlašćennje da:

1) utvrđuje da li su propisno upisane i uplaćene akcije, odnosno da li su uneti

nenovčani ulozi;

2) bira prvog direktora društva, odnosno članove prvog upravnog odbora, pod

uslovom da osnivači to nisu učinili osnivačkim aktom;

3) odlučuje o posebnim pravima koja pripadaju osnivačima i odobrava posebne

pogodnosti osnivačima ili drugim licima;

4) donosi oduku o prihvatanju procene vrednosti nenovčanih uloga;

5) odlučuje o odobravanju ugovora koji su osnivači zaključili pre registracije

društva, a koji su u vezi sa osnivanjem društva;

6) utvrđuje iznos troškova osnivanja društva.

Poslednja faza osnivanja društva je njegova registracija. Registracionu prijavu

podnosi lice, koje su osnivači ovlastili, uz koju je dužno da priloži: dokaz o identitetu

osnivača, osnivački akt društva sa overenim potpisima osnivača, izveštaj banke o

upisanim akcijama, izveštaj banke o deponovanim novčanim ulozima na privremeni račun,

dokaz o objavljivanju i sadržini javnog poziva za upis i uplatu akcija (prospekt), sa

odobrenjem prospekta od strane Komisije za hartije od vrednosti, procenu ovlašćenog

procenjivača vrednosti nenovčanog uloga osnivača, odluku o imenovanju zastupnika, ako

zastupnik nije određen osnivačkim aktom i overen potpis zastupnika.

Troškove osnivanja akcionarskog društva snosi društvo ili njegovi osnivači. Ako to

pitanje nije uređeno, tada troškove osnivanja društva snose njegovi osnivači. Osnovni

kapital otvorenog akcionarskog društva podeljen je na akcije, a formira se ulozima

osnivača i drugih lica koji otkupljuju akcije prve emisije.

4. Upravljanje i strukture organa akcionarskog društva

Kod otvorenog akcionarskog društva upravljanje je vrlo kompleksno. Vlasnici akcija

(kapitala) u načelu nisu kompetentni za upravljanje akcionarskim društvom. U ovom

društvu je brza promenljivost njegove vlasničke strukture, pa se vlasništvo odvaja od

upravljanja. Operativno upravljanje se prenosi na profesionalne upravljače (menadžere),

koji su angažovani od strane vlasnika, na neposredan ili posredan način.

7

U kontinentalnom pravu, pored vlasnika i menadžera, u upravljanju učestvuju i

zaposleni, koji nemaju pravo upravljanja, ali imaju pravo da participiraju u upravljanju po

osnovu radnog odnosa.

U našem pravu učešće zaposlenih u upravljanju privrednim društvom (i

akcionarskim društvom) prepušteno je Zakonu o radu.10 Tim zakonom je dopušteno

zaposlenima da u društvu koje ima više od 50 zaposlenih obrazuju savet zaposlenih, koji

je ovlašćen da daje mišljenje i učestvuje u odlučivanju o ekonomskim i socijalnim

pravima zaposlenih, na način i pod uslovima utvrđenim zakonom i opštim aktom.11

Zakon o privrednim društvima iz 2004. godine donosi novine kod uređenja strukture

organa akcionarskog društva. Prema ranijem Zakonu o preduzećima u akcionarskom

društvu, koje se osniva na sukcesivan način, obavezni organi bili su, pored skupštine

akcionara, upravni odbor i direktor, dok se nadzorni odbor obavezno formirao u

akcionarskim društvima sa preko 100 zaposlenih.

U skladu sa novim zakonskim rešenjem, upravna i nadzorna funkcija objedinjene su

u upravnom odboru, koji ima druge organe, i to: izvršni odbor, komisije internog revizora,

odbor revizora ili nadzorni odbor, kao svoje izvršne ili pomoćne ili konsultativne organe.

U društvima sa ograničenom odgovornošću i akcionarskim društvima bez javnog upisa

akcija, upravni odbor više nije obavezan, odnosno može ga činiti i jedno lice, a nadzorni

odbor je opcioni organ (osim u delatnostima za koje se to uredi posebnim zakonom.

Skupština nije nadređena upravnom odboru i ne može menjati odluke upravnog

odbora. Upravni odbor akcionarskog društva utvrđuje predloge skupštine akcionara i

kontroliše način njihovog sprovođenja. Skupštinu akcionarskog društva čine akcionari,

lica koja poseduju akcije koje je izdalo društvo. Svaki akcionar ima pravo da, lično ili

preko svog punomoćnika, učestvuje u radu skupštine akcionara.

Skupština je institucionalni okvir za ispoljavanje volje akcionara. Srazmerno broju

glasova, akcionari na skupštini formiraju volju društva. Zakonom o privrednim društvima

iz 2004. godine, predviđeno je načelo jednakosti akcionara koje se sastoji u tome da svaka

akcija akcionarskog društva daje akcionaru ista prava u skladu sa zakonom, osnivačkim

aktom i statutom društva. Nova zakonska rešenja ukazuju na tendencije osavremenjavanja

zakonske regulative u ovoj oblasti, odnosno usaglašavanja sa rešenjima u uporednom

kompanijskom zakonodavstvu.

10 Lucija Spirović – Jovanović, Ljubiša Dabić, Trgovinsko pravo, Međunarodni naučni forum "Dunav – reka saradnje", Beograd, 2008., str. 419. 11 Zakon o radu, Sl. glasnik R Srbije, br. 24/2005. i 61/2005), 51. 205.

8

Skupština akcionara je najviši organ upravljanja akcionarskim društvom, koju čine

akcionari i jedini je organ vlasnika. Ona ima položaj najšireg i najznačajnijeg organa

upravljanja, jer vlasnici u njoj donose najvažnije odluke o uloženom kapitalu, njegovom

raspolaganju i dobiti društva.

U savremnim uslovima skupština akcionara zadržava za sebe samo neke od

najznačajnijih vlasničko-upravljačkih funkcija i na taj način opredeljuje nadležnosti

organa koji će obavljati upravno-izvršne i nadzorne funkcije u društvu. Skupština

akcionara bira organ upravljanja – upravni odbor. Ovaj organ bira sebi organ za obavljanje

izvršnih funkcija (poslovodstvo i zastupstvo) - izvršni odbor. Skupština akcionara bira

organ nadzora, koji će profesionalno kontrolisati zakonitost rada organa upravljanja.

Skupština akcionara može biti redovna (godišnja), vanredna i skupština, koja se

saziva po nalogu suda. Redovna skupština se saziva i održava jednom godišnje, a

najkasnije po proteku šest meseci posle završetka poslovne godine. Skupština

akcionarskog društva koja se održava između godišnjih skupština naziva se vanredna.

Zakonom o privrednim društvima je predviđeno da se vanredna skupština

akcionarskog društva obavezno saziva, bez odlaganja, kada se utvrdi da društvo posluje sa

gubitkom (npr. u postupku izrade finansijskih izveštaja), koji ne prelazi iznos od 50%

osnovnog kapitala društva.

Upravni odbor (odbor direktora, board of directors) otvorenog akcionarskog društva

je u našem pravu obavezni i kolegijalni organ društva, koji ima ulogu stručnog,

profesionalnog i operativnog organa. On obavlja operativne poslove društva i donosi

strateške odluke. Predsednik upravnog odbora je generalni direktor društva.

Upravni odbor je najviši organ upravljanja, koji ima svoj izvršni odbor. U sastav

upravnog odbora obavezno ulaze neizvršni i nezavisni članovi. Saglasno ovakvom

pristupu zakonodavca, upravna i nadzorna funkcija društva su objedinjene u upravnom

odboru, koji osim izvršnog odbora, može imati odbor revizora ili internog revizora, u

svojstvu njegovih pomoćnih ili konsultativnih organa.

Upravni odbor je izvršni organ upravnog odbora i ne može donositi odluke iz

nadležnosti upravnog odbora. Njegovi članovi se nazivaju izvršni direktori, a bira ih

upravni odbor akcionarskog društva. Izvršni odbor se bira iz redova lica, koji su članovi

upravnog odbora i iz reda drugih lica (koji nisu članovi upravnog odbora), s tim što se

zakonom zahteva da članovi izvršnog odbora čine manje od polovine članova upravnog

odbora društva.

9

Članovi izvršnog odbora mogu biti razrešeni u bilo koje vreme, i bez postojanja

posebnog razloga, kada upravni odbor proceni da je to u najboljem interesu akcionarskog

društva. U tom postupku se ne mogu povređivati ugovorna prava članova. Članu izvršnog

odbora je dopušteno da u svako doba podnese ostavku upravnom odboru ili predsedniku

tog odbora. Ostavka mora biti u formi pisanog obaveštenja i ima dejstvo od dana

podnošenja i nije potrebna posebna odluka upravnog odbora. Ostavka se može opozvati

samo uz saglasnost upravnog odbora. Članovi izvršnog odbora su dužni da poštuju sva

ograničenja svojih ovlašćenja koja proizlaze iz zakona, osnivačkog akta ili bilo koje

odluke skupštine akcionara ili upravnog odbora društva.

Generalni direktor akcionarskog društva je predsednik izvršnog odbora društva

(ujedno i predsednik upravnog odbora), koji saziva i predsedava sednicama ovog organa,

organizuje njegov rad i stara se o vođenju zapisnika sa tih sednica. On je zastupnik društva

bez punomoćja, po sili zakona, posle registracije i njenog objavljivanja.

Izvršni odbor je odgovoran upravnom odboru akcionarskog društva. Dužan je da

stalno informiše upravni odbor o poslovima koji bi mogli biti od značajnijeg uticaja na

poslovanje društva i na poslovne odnose sa drugim društvima, kao i o drugim značajnim

pitanjima.

Nadzorni organ akcionarskog društva, tj. kontrola njegovog poslovanja i rada uprave

u rukama su organa koji je određen osnivačkim aktom ili statutom otvorenog akcionarskog

društva. Na osnovu Zakona, nekotirana akcionarska društva mogu (fakultativnost), a

kotirana akcionarska društva moraju (obaveznost) imati internog revizora ili nadzorni

odbor ili odbor revizora.12 Izuzetno, zakonom je izričito određeno da je "nadzorni odbor

obavezan organ" samo u akcionarskim društvima koja obavljaju delatnost za koju je to

propisano posebnim zakonom (Zakon o bankama, Zakon o osiguranju i dr.). Ovaj organ

karakterišu stručnost i nezavisnost.

Nadzorni odbor, odbor revizora i interni revizor izveštavaju skupštinu akcionara o

računovodstvenoj praksi, izveštajima i praksi finansijskog izveštavanja društva i njegovih

povezanih društava; usklađenosti poslovanja društva sa zakonskim i drugim zahtevima

regulatornih tela; kvalifikovanosti, nezavisnosti i sposobnosti nezavisnog revizora društva;

ugovorima zaključenim između društva i članova upravnog odbora društva, kao i sa

povezanim licima.

12 Lucija Spirović – Jovanović, Ljubiša Dabić, Trgovinsko pravo, Međunarodni naučni forum "Dunav – reka saradnje", Beograd, 2008., str. 438.

10

Nadzorni organ je ovlašćen da kontroliše i raspravlja sa upravnim odborom društva,

kao i sa revizorom akcionarskog društva, kada nađe da je to potrebno, o određenim

pitanjima (npr. o: izboru i naknadi za rad revizora; verodostojnosti i potpunosti

izveštavanja akcionara o finansijskim i drugim činjenicama; postupanju po prigovorima

akcionara, organa društva i drugih lica).13

Nadzorni odbor, odbor revizora i interni revizor društva su u vršenju svojih poslova

zakonom ovlašćeni da pregledaju sva dokumenta društva, provere njihovu verodostojnost i

istinitost, da zahtevaju izveštaje i objašnjenja od upravnog odbora i zaposlenih i da

pregledaju stanje imovine društva. Takođe, navedeni organi su ovlašćeni da u vršenju

poslova nadzora angažuju stručnjake pravne ili druge struke.

5. Prava akcionara

Prava akcionara se dele na statusna i imovinska prava. Zakonom o privrednim

društvima je predviđeno da svaka obična akcija daje akcionaru ista prava u akcionarskom

društvu (statusna i imovinska), koja uključuju naročito:14

1) pravo pristupa pravnim aktima i drugim dokumentima i informacijama društva

2) pravo učešća u radu skupštine društva

3) pravo glasa u skupštini društva

4) pravo na isplatu dividendi

5) pravo učešća u raspodeli likvidacionog viška

6) pravo prečeg sticanja akcija iz novih emisija i zamenljivih obveznica

7) pravo raspolaganja akcijama svih vrsta (čl. 208).

Prvo i najvažnije statusno pravo akcionara je upravljačko pravo, koje se ostvaruje

preko dva prava: učešća u radu skupštine i prava glasa.15

Pravo na učešće u skupštini je člansko pravo i to takvo pravo koje se, načelno, ne

može oduzeti. Iz ovog prava proizlazi obaveza za skupštinu da sasluša akcionara

(njegovog punomoćnika, odnosno zakonskog zastupnika). Iako njegova sadržina nije

zakonom utvrđena, ono pretpostavlja za akcionara: pravo na prisustvo sednicama

skupštine i pravo na učešće u raspravi, uključujući i pravo da se utiče na dnevni red i

13 Zakon o privrednim društvima, čl. 332. st. 1-2.14 Lucija Spirović – Jovanović, Ljubiša Dabić, Trgovinsko pravo, Međunarodni naučni forum "Dunav – reka saradnje", Beograd, 2008., str. 441.15 Kostadinović Svetolik, Račić Mile, Ljubojević Gordana, Poslovno pravo, Futura, Novi Sad, 2006., str. 64.

11

pravo na davanje predloga. Ovo pravo imaju i imaoci preferencijalnih akcija, akcionari

koji nisu uplatili akcije u celosti, akcionari koji su isključeni iz postupka glasanja, kao i

druga zakonom određena lica.

Akcionar poseduje pravo glasa, ako ima akciju sa pravom glasa, pravo podnošenja

predloga i dobijanja odgovora u vezi sa pitanjem iz dnevnog reda, kao i pravo postavljanja

pitanja u vezi sa dnevnim redom.

6. Prednosti akcionarskih društava

Akcionarska društva imaju brojne prednosti po pitanju početnog finansiranja

preduzeća, jer omogućavaju da se dosta kapitala prikupi iz većeg broja manjih uloga.

Vlasnici akcija - akcionari na osnovu svog udela u kapitalu preduzeća imaju tri grupe

prava:

- pravo na dividendu (deo profita koji se isplaćuje akcionarima)

- pravo učestvovanja u odlučivanju (odnosi se na izbor uprave preduzeća)

- pravo na deo likvidacione mase u slučaju likvidacije preduzeća.

Postoje i druge prednosti akcionarkih društava zbog kojih ona i predstavljaju

dominantan oblik ogranizacije preduzeća i zbog čega upravo ta preduzeća raspolažu

najvećim delom svetskog kapitala. Među najvažnijima je ograničena odgovornost

akcionara. Naime, vlasnici akcija materijalno odgovaraju za rezultate poslovanja

preduzeća samo do vrednosti njihovih akcija i ta vrednost je najviše što mogu izgubiti

ukoliko preduzeće ne posluje dobro.

Akcionari ne odgovaraju celokupnom imovinom za eventualne obaveze i dugove

preduzeća, već samo kapitalom uloženim u preduzeće. Još jedna od prednosti je i

profesionalni menadžment, koji najčešće rukovodi akcionarskim društvom i odgovara

akcionarima, čime se postiže razdvojenost uprave od vlasništva.

12

ZAKLJUČAK

Može se reći da je akcionarsko društvo kompleksno društvo, čiji je razvoj i značaj

uslovljen ograničenim rizikom članstva i finansijskim uspehom koji pokazuje. Njegova

prednost se ogleda:

- u koncentraciji velikog kapitala,

- u velikom broju zaposlenih,

- u konstantnom članstvu u svojstvu pravnih lica i u varijabilnom članstvu u svojstvu

fizičkih lica,

- u ostvarivanju velike dobiti,

- u ograničenoj imovinskoj odgovornosti članstva,

- u negocijabilnom svojstvu kapitala,

- u strogosti pravila kojima se štite članovi i treća lica, i

- u mogućnosti povećanja kapitala u toku postojanja društva.

Na osnovu navedenog može se reći da akcionarska društva danas upravljaju

globalnom ekonomijom. U tržišno razvijenim privredama, akcionarska društva karakteriše

koncentracija kapitala i centralizacija svojine, što dovodi do jačanja njihove ekonomske

moći do neslućenih razmera.

U zemljama u tranziciji, zbog privatizacije državnog i društvenog kapitala dolazi do

promene postojećih pravnih oblika ("društvena", "državna" ili "javna" preduzeća) u

akcionarska društva, odnosno do procesa korporativizacije, a time i do povećanja broja

akcionarskih društava.

13

LITERATURA

1. Kostadinović Svetolik, Račić Mile, Ljubojević Gordana, Poslovno pravo,

Futura, Novi Sad, 2006.

2. Spirović – Jovanović Lucija, Dabić Ljubiša, Trgovinsko pravo, Međunarodni

naučni forum, Dunav – reka saradnje, Beograd, 2008.

3. Vasiljević Mirko, Poslovno pravo, Beograd, 1997.

14