akcionarsko drustvo_ proba 3

7/28/2019 Akcionarsko Drustvo_ Proba 3

1/33

SEMINARSKI RAD

TEMA: ODNOS UPRAVNOG ODBORA I SKUPTINE


2/33


3/33

SADRAJ:

1. UVOD..........................................................................................2

2. POJAM AKCIONARSKOG DRUTVA.................................3

2.1. Osnivanje Akcionarskog drutva................................................4

2.2. Upravljanje i organi Otvorenog Akcionarskog drutva...........4

2.2.1. Skuptina.................................................................................... 4

2.2.2. Upravni odbor................................................................................5

2.2.3. Izvrni odbor................................................................................. 5

2.2.4.Organ nadzora................................................................................62.2.5. Sekretar........................................................................................6

2.3. Prestanak clanstva i Akcionarskog drutva..................................................6

3. ODNOS UPRAVNOG ODBORA I SKUPTINE...............................7

3.1. Preostala ovlacenja i uloga skuptine..................................................11

4. ZAKLJUCAK.................................................................................................12

5. LITERATURA...............................................................................................13


4/33

UVOD

Akcionarsko ili deonicarsko drutvo je trgovacko drutvo sa osnovnim kapitalom

podeljenim na odredjeni broj akcija sa jednakim iznosom. Razvila su se u XIX veku,prvo u

Italiji, Velikoj Britaniji i drugim zemljama. Pretcom savremenih akcinarskih drutavasmatra se

Banka svetog orda, osnovana u enovi 1407. godine. Prvo akcionarsko drutvo uSrbiji je

"Prva Srpska Banka" osnovana 1869. godine.

Akcionarsko drutvo je pravno lice koje za svoje obaveze odgovara iskljucivo svojom

imovinom.

Ono moe biti otvorenog ili zatvorenog tipa. Ukoliko je preduzece javnog tj.otvorenog tipa,

njegove se akcije vrednuju na berzi i preduzece ima obavezu da javno prikazujeizvetaje.

Novcani ulog zatvorenog akcionarskog drutva na dan uplate iznosi 10.000 evra,dok kod

otvorenog akcionarskog drutva iznosi 25.000 evra.

Akcije koje izdaje drutvo izdaju se u dematerijalizovanoj formi i glase na ime, a naregistraciju u

Centralnom registru, depou i kliringu hartija od vrednosti njihovog izdavanja,zakonitih imalaca,

prenosa akcija, prenosa prava iz akcija, ogranicenja prava iz akcija i upis pravatrecih lica na

akcijama, primenjuju se odredbe zakona kojim se uredjuje trite kapitala.1

U zavisnosti od vrste akcionarskog drutva uspostavljaju se organi drutva. Organizatvorenog

tipa su direktor, skuptina, a zatvoreno akcionarsko drutvo moe imati i izvrniodbor i


5/33

generalnog direktora. Organi otvorenog akcionarskog drutva su skuptina, upravniodbor, izvrni

odbor, generalni direktor i sekretar.

Akcionarska drutva imaju u nazivu preduzeca sufiks "a.d.".

1 Zakon o privrednim drutvima (clan 248)


6/33

POJAM AKCIONARSKOG DRUTVA

Akcionarsko drutvo je drutvo koje osniva jedno ili vie fizickih ili pravnih lica, u

svojstvu akcionara radi obavljanja odredjene delatnosti pod zajednickim poslovnimimenom,

odredjenim osnovnim kapitalom podeljenim na akcije. Akcionarsko drutvo za svojeobaveze

odgovara celokupnom imovinom, dok akcionari odgovaraju za obaveze drutvasamo do visine

svog uloga. Akcionarska svojina je specifican oblik privatne svojine nad sredstvimaza

proizvodnju koji omogucuje laki promet svojinskih prava i kod kojeg su vlasnickaprava

podeljena izmedju uprave akcionarskog drutva i akcionara. Specificnostakcionarstva je u tome

to imamo prisustvo dva toka kretanja kapitala, postojanje stvarnog kapitalauloenog u

akcionarsko drutvo i fiktivnog kapitala, akcije kao hartije od vrednosti koje senalaze u prometu

na finansijskom tritu. U sutini akcionar je vlasnik samo svoje akcije kao hartije odvrednosti, a

u odnosu na drutvo koje je izdalo akciju, na osnovu akcije koju poseduje imajednaka prava kao

ostali clanovi akcionari.

Sa stanovita otkupa akcija, organa akcionarskog drutva, broja osnivaca, svaakcionarska

drutva moemo podeliti na zatvorena i otvorena.

1. Zatvoreno akcionarsko drutvo je drutvo cije se akcije izdaju samo njegovim

osnivacima, ili odredjenom broju drugih lica u skladu sa zakonom. Zatvorenodrutvo ne moe


7/33

vriti upis akcija javnom ponudom ili na neki drugi nacin javnim ponuditi akcije.Ovakvo drutvo

moe imati najvie 100 akcionara, ukoliko bi se taj broj povecao u roku od jednegodine, drutvo

bi postalo otvoreno.

2. Otvoreno akcionarsko drutvo je drutvo ciji osnivaci u vreme njegovog osnivanja

upute javni poziv za upis i uplatu akcija. Otvoreno akcionarsko drutvo ne moeograniciti prenos

akcija trecim licima. U skladu sa zakonom kojim se utvrdjuje trite hartija odvrednosti trite

moe biti kotirano i nekotirano.

Akcionarsko drutvo ima sledeca obeleja:

to je drutvo kapitala, u kojem nije bitno ko ucestvuje u njemu, vec je bitan ulog uosnovni

kapital drutva koje nije pravno vezano za lice koje ga je u drutvo unelo,

akcionar odgovara za obaveze drutva do visine svog uloga a ne odgovara zaobaveze

drutva svojom imovinom, jer je kao i kod ostalih drutava, imovina odvojena odimovine

akcionara,

osnovni kapital je podeljen na akcije koje se mogu preneti sa jednog na drugo lice,

srazmerno broju akcija (kapitala u drutvu), akcionar ima pravo na upravljanje i

akcionarsko drutvo ima svojstvo pravnog lica i za svoje obaveze odgovarasvojom

imovinom.

Akcionarsko drutvo osnivaju pravna ili fizicka lica radi obavljanja odredjeneprivredne


8/33

delatnosti koje ima osnovnu glavnicu kapitala, koja je podeljenja na akcijeodredjene nominalne

vrednosti. U drutvo osnivaci unose uloge i ono im za to izdaje akcije. Akcionarskadrutva su

veoma rasprostranjeni oblik trgovackih drutava, tj. ona predstavljaju najznacajniji inajrazvijeniji

oblik trgovackih drutava. Ona su takav oblik drutva u kojem je moguce doci donovca bez

obaveze placanja kamate ili njegovog vracanja.


9/33

Osnivanje Akcionarskog drutva

Domaca ili strana pravna i fizicka lica mogu osnovati Akcionarsko drutvo. U naem

zakonu nije tacno odredjeno, koji je najmanji broj osnivaca, ali obicno ih ima vie,osim u slucaju

jednopersonalnog drutva. Osnivaci su prvi clanovi drutva, ali kasnije se strukturaclanstva

drutva menja. Ovakvo drutvo se smatra osnovanim, upisom u sudski registar. Usudski registar

se upisuju podaci koji sadre dokumentaciju i osnivacki akt drutva. Akcionarskodrutvo se

moe osnovati na dva nacina:

1. Sukcesivno osnivanje, to je takav nacin osnivanja, u kojem se trecim licimaupucuje

javni poziv. Ovako osnovano drutvo mora imati najmanje dva osnivaca.

2. Simultano osnivanje, je takav nacin osnivanja u kojem osnivaci otkupljuju sveakcije

bez upucenog javnog poziva trecim licima za upis i uplatu akcija. U naem pravu se

obicnoosniva ovakvo drutvo sa manjim brojem osnivaca, najcece je u pitanju samo

jedan, ali moe ih

biti i 50.

Pojam osnivaca i pojam clana drutva treba razlikovati, jer svaki clan drutva nemora biti i

osnivac, kao to ni osnivac ne mora biti clan drutva.

Upravljanje i organi Otvorenog Akcionarskog drutvaOtvoreno akcionarsko drustvo je takav oblik drustva u kom je upravljanjekompleksne

prirode. Vlasnici akcija nisu u nacelu kompetentni za upravljanje akcionarskimdrustvom.


10/33

Operativno upravljanje prenosi se na profesionalne upravljace, koji su angazovaniod strane

vlasnika, na posredan ili neposredan nacin. Ucesce zaposlenih u upravljanjuakcionarskim

drustvom u nasem pravu odredjeno je zakonom o radu. Osim vlasnika, menadzera izaposlenih,

za uspesno poslovanje akcionarskog drustva zainteresovani su i poverioci klijenata,jer su oni

neposredno povezani sa ovim drustvom.

Upravljanje akcionarskim drustvima se vrsi preko njegovih organa. U otvorenomakcionarskom

drustvu to su:- skupstina,

- upravni odbor,

- izvrsni odbor,

- organ nadzora i

- sekretar.

Navedeni organi, svi osim organa nadzora su obavezni za svako otvoreno

akcionarsko drustvo.

Skuptina

Skuptina akcionara je najvii organ Drutva. Prava Skuptine akcionara definisanasu Statutom.

Redovna Skuptina se odrava jednom godinje, najkasnije u roku od 6 mjeseci

nakon zavretka


11/33

svake finansijske godine, a saziva je Odbor direktora. Njome predsjedava izvrnidirektor

Drutva.2

Skuptina akcionarskog drutva odlucuje o najbitnijim pitanjima za rad i poslovanje

drutva. Prema naem Zakonu o privrednim drustvima, skuptina odlucije osledecim pitanjima:

statusnim promenama, izmenama osnivackog akta, usvajanju finansijskih izvetaja,raspodeli

dobiti i pokricu gubitaka, izboru i razreenju clanova upravnog odbora drutva,prestanku

drutva, i drugim pitanjima predvidjenim osnivackim aktom drutva ili zakonom.Radi

efikasnijeg rada skuptine, zakonom se uredjuju i sledeca pitanja: nacin sazivanjaskuptine,

obavetenje o njenom radu; postupak rada i odlucivanja; nacin glasanja; pravoglasa; spisak

ucesnika skuptine...

Pored redovne godinje skuptine zakon predvidja jo nekoliko vrsta skuptina:1. Vanrednu skuptinu,

2. Vanrednu skuptinu akcionarskog drutva u slucaju poslovanja sa gubitkom,

3. Skuptinu po nalogu suda.

Upravni odbor

Upravni odbor otvorenog akcionarskog drutva u naem pravu je obavezan ikolegijalan

organ drutva, koji ima ulogu profesionalnog, strucnog i operativnog organa.Upravni odbor

donosi strateke odluke i obavlja operativne poslove drutva. Predsednik upravnogodbora je

generalni direktor drutva, u njemu je koncentrisana najveca vlast. Predsednikaupravnog odbora


12/33

u naem pravu bira upravni odbor, iz clana svojih redova, vecinom glasova ukupnogbroja.

Osnivackim aktom i statutom drutva moe se odrediti da predsednik upravnogodbora ima prava

i obaveze predsednika drutva.

Svrha postojanja upravnog odbora nije samo obavljanje tekucih poslova unutardrustva, niti

vodjenje tih poslova dejstvom izvan drutva, vec izvodjenje odredjene politikedrutva koja ce

doprineti razvoju, strategiji, stvaranju ugleda i uvecanju dobiti.

2 www.epcg.co.me/01_02_html

3 Privredno pravo, prof. dr Slavko Caric - strana 77

Upravni odbor, kao organ upravljanja, odlucuje o pitanjima koja su zakonomstavljena u

nadlenost. Najvanija zakonska ovlacenja su: kontrola tacnosti finansijskihizvestaja i

informacija; upravljanje razvojem drutva i strategijom i nadziranjem izvrnihdirektora i

administracije drutva; utvrdjivanje ili odobravanje poslovnog plana drutva;sazivanje sednice

skuptine akcionara i utvrdjivanje predloga dnevnog reda; davanje i opozivaprokura,

utvrdjivanje predloga odluka skuptine akcionara i kontrola njegovog sprovodjenja;izbor i

razreenje izvrnih direktora, odobravanje uslova ugovora koje drutvo zakljucuje sanjima i

utvrdjuje njihove naknade; donosi odluke o drugim pitanjima u vezi sa izdavanjemakcija;


13/33

utvrdjuje iznos dividende i odlucuje o ostalim pitanjima, koja su mu osnivackimaktom ili

statutom data u nadlenost. 3

Izvrni odbor

Izvrni odbor obavezno se bira u otvorenom akcionarskom drutvu, njegove clanovebira i

razreava upravni odbor drutva. Upravni odbor izvetava skuptinu o pitanjimaplanirane


14/33

poslovne politike, znacajnim poslovima za drutvo, poslovanju drutva, dok izvrniodbor stalno i

potpuno informie upravni odbor drutva u vezi pitanja koja bi mogla biti od veceg

znacaja za

poslovanje drutva.

Organ nadzora

Organ nadzora moe biti fakultativan ili obavezan organ, u zavisnosti od nacina

organizovanja akcionarskog drutva. U naem pravu on je kolektivni organ, imanajmanje tri

clana i njegov broj mora biti neparan. Njegove clanove, kao i predsednika bira

skuptina

akcionara, osim prvih akcionara, oni se odredjuju osnivackim aktom drutva.Nadzorni odbor

izvetava skuptinu o racunovodstvenom i finansijskom stanju drutva. Nadzorniodbor zajedno

sa upravnim odborom raspravlja o pojedinim pitanjima iz finansijskog poslovanja ipostovanja

zakonskih propisa, unutranjih akata, prema zakonski utvrdjenom okviru.Sekretar

Otvoreno akcionarsko drutvo ima sekretara, koga bira upravni odbor drutva.Mandat

sekretara, utvrdjeje se statutom. Sekretar je odgovoran za pripremu sednica ivodjenje zapisnika

skuptine akcionara i sednica upravnog odbora, izvrnog odbora i nadzornog odboradrutva,

registra zapisnika sednica skuptine akcionara, registra zapisnika sednica upravnogodbora i

nadzornog odbora drutva i cuvanje dokumenata utvrdenih Zakonom i statutomakcionarskog


15/33

drutva, osim finansijskih izvetaja, vodjenje knjiga akcionara. Odgovoran je i zaorganizovanje

rada i pracenje izvravanja odluka skuptine akcionara, upravnog odbora inadzornog odbora

drutva.

Prestanak clanstva i Akcionarskog drutva

Prestanak clanstva u otvorenom akcionarskom drutvu ne moe biti jednostavniji,ako se

ono kotira na berzi. Za prestanak drutva dovoljno je prodati svoje akcije i pomocutoga, sve

pravne radnje i druga clanksa prava prelaze na pravnog sledbenika. Akcionarsko

drutvo prestajeu osnovi iz razloga koje zakon propisuje i iz razloga koji su predvidjeni osnivackimaktom.

Drutvo prestaje da postoji brisanjem iz registra privrednih subjekata, po osnovu:

1) sprovedenog postupka likvidacije ili prinudne likvidacije u skladu sa ovimzakonom;

2) sprovedenog postupka stecaja u skladu sa zakonom kojim se uredjuje slucaj;

3) statusne promene koja ima za posledicu prestanak drutva.4

Po zahtevu manjinskih akcionara koji u akcionarskom drutvu poseduju najmanje20% akcija

osnovnog kapitala drutva nadleni sud moe naloiti prestanak drutva ili drugemere ako:

1) clanovi upravnog odbora drutva ne mogu da vode poslove drutva, zbog podeleili drugih

razloga, a akcionari drutva ne mogu da prekinu blokadu, tako da se poslovi drutvane mogu

vie voditi u interesu akcionara drutva;

2) su akcionari blokirani u odlucivanju i na najmanje dve uzastopne godinjeskuptine ne uspeju


16/33

da izaberu clanove upravnog odbora drutva, tako da se poslovi drutva ne moguvoditi u interesu

drutva;

4 Zakon o privrednim drutvima (clan 468)


17/33

3) clanovi upravnog odbora drutva, kao i clanovi drugih organa drutva delujuprotivzakonito,

nepoteno ili prevarno prema akcionarima koji podnose takav zahtev;

4) se imovina drutva rasipa i umanjuje.

ODNOS UPRAVNOG ODBORA I SKUPSTINE

Panju odmah treba posvetiti glavnom odnosu izmedju direktora i skuptine.Direktori izvlace

svoja ovlacenja i funkcije iz statuta i, stoga, kada se javi spor izmedju direktora iakcionara, kao

konkretan pravac akcije, kompanija treba da preduzme, da pre ili kasnije bude u

mogucnosti da

potvrdi nadmoc odredjenu od strane gradjevinskih clanova. Cesto, spor se odnosi nainstituciju

korporativnog pravnog postupka, gde se upravni odbor i skuptina ne slau da li bitrebalo da

spor bude zacet u ime kompanije.

Naalost, poloaj nije bio jasan kao to je mogao biti zbog oblika prethodnog

relevantnogclanka Tabele A i prvostepene odluke blizu pocetka veka, koji je u skladu sanacinom na koji se

poslovna praksa razvijala. Starija vlast je u smislu da generalna skuptinaakcionara, od obicne

revolucije, moe dati uputstva i zaobidje odluke direktora. Cotton LJ, u Isle of WightRly Co v

Tahourdin,110 je sasvim specifican u obavljanju sudskih zabrana za sprecavanje

federalnih

sastanaka koji se odravaju. On kae:

To je zapravo veoma snana stvar, spreciti akcionare da odre sastanak kompanije,kada


18/33

je takav sastanak jedini nacin na koji se oni mogu umeati, ako vecina njih smatrada tok

preuzima strana direktora... nije u interesu kompanije. 111

I sud govori akcionarima:

Ako elite da promenite menadzment poslova kompanije idite u skuptinu, a ako seoni

slau sa vama oni ce doneti reenje koje obavezuje direktora da promeni svoj tok

postupka. 112

Ovaj prikaz tretira direktore po krajnjoj liniji kao puke agente kompanije u skuptini,koji, dok

vre svakodnevno upravljanje poslovima kompanije, mogu i dalje dati instrukcije

strani akcionara

i imati njihov ogranicen autoritet.

Opet, kao drugi primer, u Pender v Lushington,113 gde je akcija pocela u imekompanije, bez bilo

kakve dozvole, Apelacioni sud je smatrao da radnju ne treba odbaciti, ali dageneralni sastanak

treba da bude odran i da se vidi da li su akcionari odobrili projekat. Medjutim,

1906. godinuobeleila je, doneta odluka od Apelacionog suda, ciji je jedan od clanova izrazioiznenadjenje da

Zakon o preduzecima pitanje kompanijskog prava nije reio ranije. A na uskomtumacenju, slucaj

Automatic Self-Cleansing Filter Syndicate Ltd v Cunninghame114 je neupadljiv.

Ono to je znacajno, jeste da je, po prvi put, sud bio spreman da shvati koprivu ikonstruie

clanke na takav nacin da se uskrati pravo vecini akcionara da osujeti zakonitu, intravires politiku

odbora. Ovde su clanci povereni na upravljanje i kontrolu poslovanja preduzecadirektoru, koji bi


19/33

mogao da ostvari, pored ovlacenja koja su mu data u clancima, sva ovlacenja kojamoda

obavlja kompanija, ali podlee zakonskim odredbama, clanaka "i takvih propisa,nisu bili u

______________________

110 (1883) 25 Ch 320.

111 Ibid, p 329.

112 Ibid, p 330.

113 (1877) 6 Ch D 70.

114 [1906] 2 Ch 34.


20/33

surotnosti sa ovim poklonima, kao to mogu s vremena na vreme doneti izuzetnaresenja".

Direktori su se, dodatno, posebno osnazili "da prodaju, izdaju ili na drugi nacin

odustanu od

bavljenja bilo kog imovinskog prava ili povlastica na koje preduzece moe imatipravo u takvim

uslovima u kojim su mislili da se uklapa".

Na skuptini drutva, obicna Rezolucija je usvojena od strane akcionara da izvesna

imovina kompanije bude prodata i da usmeri direktora da sprovede prodaju nasnagu. Direktor je

odbio da se povinuje rezoluciji, smatrajuci da ova prodaja ne bi bila u najboljeminteresu

kompanije. Apelacioni sud je, razlikujuci Isle of Wight Rly Co Ltd v Tahourdin,zakljucio da, po

pravilno izgradjenom clanku koje je formirao ugovor izmedju clanova drutva,direktoru nije

mogla biti naloena prodaja obicnom rezolucijom protiv njegove bolje presude.Gospodin Kolins

MR, je nakon tumacenja relevantnog clanka nastavio:

... ako ele da promene ovlacenja direktora, to mora biti uradjeno, ne rezolucijomkoju nosi

vecina na obicnoj sednici, vec izuzetnom rezolucijom. U takvim okolnostima cini mise da nije

nadlean za vecinu akcionara na obicnom sastanku da utice ili menja prvobitni deomandata za

direktora od strane clanova udruenja. 115

Ako su direktori agenti, koji, bez sumnje, za pojedine namene za koje su, mora sepitati za koga

su oni agenti? Odgovor za ovo jeste da su za kompaniju, a ne za vecinu akcionara uskuptini.


21/33

Kada su direktori imenovani, oni imaju pravo da vre svoja ovlacenja premaclanovima drutva

sve dok su clanci adekvatno izmenjeni posebnom rezolucijom ili u ovom konkretnomslucaju,

uredba daje izuzetnu rezoluciju.

Objanjenje slucaja Tahourdins je interesantno jer, kao zakonska kompanija,kompanija

je bila u skladu sa klauzulom kompanije 1845 i s 90-tog zakona dao je direktoruovlacnje

upravljanja, ali je takodje naveo da:

... ostvarivanje svih tih ovacenja podleze i kontroli i reglisanju bilo koje skuptine

koji sesaziva specijalno za tu namenu.

Dakle, za Cozens-Hardy LJ, odluka u tom slucaju je bila potpuno razumljiva (iako sesamo 90-ti

argument u ovom slucaju ne pominje u bilo kom delu presude)116.

Ova odluka je citirana uz odobrenje ubrzo potom od strane Apelacionog suda u

Gramophone and Typewriter Ltd v Stanley,117 gde Bakli LJ kae:

Ovaj sud je odlucio da ne davno... da cak ni rezolucija brojcane vecine u skuptini

preduzeca ne moe da nametne svoju volju direktoru kada mu je od clancimapoverena

kontrola nad poslovima kompanije. Direktori nisu sluge da potuju uputstva data od

strane akcionara kao pojednca, oni nisu agenti imenovani i obavezni da slueakcionare

kao svoje direktore. To su osobe kojima moe po propisima biti poverena kontrola

poslovanja, i ako su poverili, oni mogu oduzeti tu kontrolu samo zakonskomvecinom

koja moe da izmeni clanke. 118

Slucajevi nakon Automatic Self-Cleansing po ovom pitanju svih ukljucenih kompanijakoje su


22/33

imale clanke u sutinskom istom obliku kao i svaka druga, ali sastavljene namaterijalno drugaciji

nacin od ekvivalentnog clanka u Automatic Self-Cleansing Co Ltds clanku. Formakojoj su

upravljacki clanci teili da budu sastavljeni, i oblik stare tabele A, bio je na sledecinacin:

80 Delatnocu preduzeca rukovodi strana direktora, koji moe da vri svaovlacenja takve

kompanije kao sto nisu, strane kompanije (Zakoni 1948-81) ili po ovimpropisima,zahteva

__________________

115 Automatic Self-Cleansing Filter Syndicate Ltd v Cunninghame [1906] 2 Ch 34, p42.

116 Automatic Self-Cleansing Filter Syndicate Ltd v Cunninghame [1906] 2 Ch 34, p46.

117 [1908] 2 KB 89.

118 Ibid, p 105


23/33

da se sprovodi od strane kompanije u skuptini, predmet, ipak, na bilo koji od ovih

propisa, odredbi ( Zakona o Privrednim drutvima 1948-81) i ovih propisa, koji nisuu

suprotnosti sa navedenim propisima ili odredbama mogu biti propisane od strane

kompanije u skuptini.

Zakon bacen u neizvesnost Marshalls Valve Gear Co Ltd v Manning, Wardle & CoLtd,119 prvi

od ovih slucajeva ubrzo nakon Automatic Self Cleansing, gde je, prvostepenomodlukom, Nevil J.

smatrao da odsustvo bilo kakvog pominjanja na zahtev vanredne rezolucije u

navedenom clanku

to znaci da akcionari propisuju "pravila" od obicne rezolucije i izazivaju da sepokrene postupak

u ime kompanije, uprkos primedbama direktora (koji je, u ovom slucaju biozainteresovan za

trecu stranu koja je trebalo da bude tuena).

Pogledajte, takodje Thomas Logan Ltd v Davis,120 odakle je odboru pravo da

imenuje odredjenoggeneralnog direktora, uprkos protivljenju skuptine, potvrdjena je samo u jednomclanku

potvrdjujuci im ovu moc. Odran je generalni sastanak o clanku u prethodnoj formiclanci

kompanije nisu dozvolili da se generalni sastanak mea u druge stvari koje nisuizricito dodeljene

odboru.

Marshalls Valve Gear je usledio ubrzo posle toga od strane Apelacionog suda,odluka u

Quin and Axtens Ltd v Salmon,121 koji je odbio da preuzme taj pristup, na osnovutoga da, uprkos


24/33

izuzetku u tekstu o menadzerskoj autonomiji koji je onemogucio akcionarima dastvori propise,

samo da primeni uredbu ako nije u suprotnosti sa clanovima i akcionarima i da dajuuputstvo

direktoru obicnom rezolucijom koja je apsolutno u suprotnosti sa odredbom clanova,odnosno

upravljanje clankom.

Nema sumnje da je ovaj pogled prioritetnog stava usvojen od strane sudova, aprimenjen

u John Shaw & Sons (Salford) Ltd v Shaw122 i Scott v Scott.123. Jo ranije uBreckland Group

Holdings Ltd v London and Suffolk Properties Ltd,124 Harman J, nakon razmatranjavlasti, imao

je malo sumnje u tu odluku da Neville J u Marshalls Valve Gear Co Ltd v ManningWardle &

Co Ltd, dok ne bude direktno odbijena, ne moe se smatrati kao dobar zakon.

Za drutva osnovana posle 1. jula 1985 i usvajanja novog oblika Tabele A (ilipreduzeca

formiranih pre nego to su mogli preduzeti odgovarajuce korake da izmene svoje

clanke),

pozicija je mnogo jasnija. Ekvivalent clanka menadzera umetnosti 70, kojijednostavno kaze:

Shodno odredbama zakona, na memorandum i clanke i u svim pravcima koje je dao

specijalnom rezolucijom, delatnoscu firme upravlja strana direktora koji moe davri sva

ovlacenja kompanije.

Ucenje na starom obliku Tabele A za clanak ce i dalje biti od velikog znacaja, za onekompanije

koje su zadrale stari Art 80 i, nakon Breckland Group Holdings Ltd, malo jeverovatno da bude

ozbiljan izazov za vlast odbora za nesmetano upravljanje generalnog sastanka.Naravno pitanje je


25/33

jo uvek, na kraju, uvek izgradnja clanka i moguce je da kompanija eli da se dan zadan

ovlacenje za upravljanje skuptinom i ovu situaciju je izricito potvrdio S 19(3) odkradje zakona

1968. 125 To je medjutim bio izuzetan slucaj.

______________________

119 [1909] 1 Ch 267.

120 (1911) 104 LT 914.

121 [1909] AC 442 (affirming Salmon v Quin and Axtens Ltd [1909] 1 Ch 311).

122 [1935] 2 KB 113.

123 [1943] 1 All ER 582. See, also, the discussion of directors powers ofmanagement in Teck

Corp Ltd v Millar (1973) 33 DLR (3d) 288, p 306, where Laskin J states that thedirectors

power to manage the company is complete.

124 [1989] BCLC 100.

125 See p 47.


26/33

U Mitchell and Hobbs (UK) Ltd v Mill,126 akciju je pokrenuo iskljucivo generalnidirektor

kompanije protiv sekretara kompaije, koja je odbacena. Kompanija je imala clanak u

obliku

prisutne Tabele A i, stoga, u skladu sa clanom 70, imala moc da pokrene postupak uime

kompanije koji lei u odboru. Postojao je samo jedan drugi direktor, ali nije bilodokaza da

sastanak nikada nije bio odran da odobri ovaj postupak. Cinjenica je da clan 70omogucava da

odbor na bilo koji nacin delegira upravniku takva ovlacenja koje oni smatrajupoeljnim, ne daju

nikakva ovlacenja upravniku iznad bilo kog drugog direktora u vezi safunkcionisanjem

kompanije ako nema delegacije, u stvari, postignute, sto je pozicija u ovom slucaju.Bilo je,

naravno, bez pomoci generalnog direktora u tom slucaju, da se odri 66%emitovanih akcija.

Via pozicija odnosi se na okolnosti kada postoji efikasan upravni odbor, koji moeda

donosi odluke koje se odnose na upravljanje poslovanjem kompanije. Ako,medjutim, ne postoji

efikasan odbor jer ne postoje direktori ili nema moguceg kvoruma, ili direktoriodbijaju da se

sretnu, onda postoji zastoj i to dovodi do sile koju uiva odbor pod clankom, onzadrava ili vraca

nazad akcionare u skuptini. U Barron v Potter,127 odnos izmedju samo dvadirektora se

pokvario, jedan direktor je odlucno odbio da prisustvuje bilo kom sastanku odbora inije moglo,

dakle biti validnog sastanka odbora. Kompanijski clanci dali su moc direktoru da ubilo kom


27/33

trenutku moe da imenuje dodatne direktore izmedju optih sastanaka. U timokolnostima, EGM

akcionara je odrana i reila je da imenuje dva lica kao dodatne direktore. Napritube od strane

jednog od prvobitnih direktora da opti sastanak efektivno uzurpira moc kojapripada direktoru

receno je od strane Warrington J tom:

Nisam zabrinut da kaem da u obicnim slucajevima kada postoji odbor spreman ivoljan

da deluje on ce biti nadlean za preduzece, da obori moc datu direktoru, sem krozzasebnu

rezoluciju radi menjanja clanka....128Medjutim, on je nastavio:

Ako direktori koji imaju ovlacenja nisu u stanju ili ne ele da ih ostvare - u stvari ne

postoji telo koje radi - mora da postoji neka snaga u drutvu da se uradi ono to bise pod

drugim okolnostima drugacije uradilo. Direktor u ovom slucaju ne eli sada daimenuje

dodatne direktore... kompanija u skuptini ima moc da donese imenovanje... 129U Alexander Ward & Co Ltd v Samyang Navigation Co Ltd,130 Lord HailshamGospodin

Hailsham je u Domu lordova ocigledno smatrao da bi ova kompanija odobrila da sepostupak u

svoje ime dovede "u skuptinu koja, u odsustvu efikasnog odbora, ima zaostaloovlacenje da

koristi ovlacenje kompanije". On je naveo, sa ociglednim odobrenjem, prolaz za

trenutna izdanja

Gowers Modern Company Law,131 koji je izjavio da:

Cini se da ako iz nekog razloga ne moe ili odbor nece da vri ovlacenja koja suintegrisana u

njima, skuptina ne moe da ucini, i, dalje:


28/33

... ipak izgleda da je zakon... da skuptina moe da pocne postupak u imekompanije ukoliko

direktori to ne ucine.132

_____________________________

126 [1996] 2 BCLC 102.

127 [1914] 1 Ch 895.

128 Ibid, p 902.

129 Barron v Potter [1914] 1 Ch 895, p 903.

130 [1975] 1 WLR 673.

131 Gower, LCB, Modern Company Law, 3rd edn, 1969, pp 13637. Although this

statement is

now qualified in the current edition: see 6th edn, 1997, pp 18788.

132 [1975] 1 WLR 673, p 679.


29/33

Lord Hailsham je izrazio stav da je to pozicija bilo gde, iz nekog razloga, direktorinisu bili u

stanju ili ne ele da pristupi ili gde nije bilo direktora. To s potovanjem tvrdi ovaj

odlomak iz

Gower-a sklon da pogreno predstavlja poziciju. To je, u svakom slucaju, na osnovupretpostavke

da je Marshalls Valve Gear bio ispravan. Svaka odluka od strane Doma Lordova napoziciji na

kojoj je odbor funkcionalan, odbija da pokrene postupak mora obiter, jer u odeljenjuAlexander

Ward nije bio direktora. Alexander Ward nije citirao u Breckland Group Holdings isada, trenutni

pogled je sigurno, da preostala ovlacenja skuptine nastaju samo kada ne postojiefikasan odbor.

133 i ne nestaju kada odbor nece poceti postupak nakon odluke o efektu.

Preostala ovlacenja i uloga skuptine

Uprkos cinjenici da, iz onoga to je receno u prethodnom delu, postaje jasno dakompanije obicno

donose clanke dajuci upravnom odboru nesmetanu kontrolu nad kompanijom unormalnim

okolnostima, donoenje odluka, ovlacenja i uloga skuptine nisu bez znacaja nanekoliko nacina.

______________________

133 Eg, because there cannot be a quorum: Foster v Foster [1916] 1 Ch 532.


30/33

ZAKLJUCAK

Akcionarska drutva kao organizacioni oblici udruivanja vie lica radi obavljanja

privredne delatnosti narocito su se razvila u XIX veku, prvo u Italiji, Francuskoj iVelikoj

Britaniji, a potom i u drugim zemljama. Akcionarsko drutvo je pravno lice, imazaseban pravni

subjektivitet i svoju imovinu nezavisnu od pravnog subjektiviteta i imovineakcionara, te stoga

ulazi u kategoriu drutva kapitala.5

5 Osnovi modernog akcionarstva - strana 13.

6 sr.wikipedia.org

Organizacija akcionarskog drutva je u velikoj meri propisana zakonima, a u

pojedinostima

njihovim statutima. 6

Upravljanje akcionarskim drustvima se vrsi preko njegovih organa. U otvorenomakcionarskom

drustvu to su:

- skupstina,

- upravni odbor,

- izvrsni odbor,

- organ nadzora i

- sekretar.

Skuptina akcionara je najvii organ drutva. Upravni odbor otvorenog akcionarskogdrutva u


31/33

naem pravu je obavezan i kolegijalan organ drutva, koji ima ulogu profesionalnog,strucnog i

operativnog organa. Upravni odbor donosi strateke odluke i obavlja operativneposlove drutva.

Nadzorni odbor izvetava skuptinu o racunovodstvenom i finansijskom stanjudrutva. Nadzorni

odbor zajedno sa upravnim odborom raspravlja o pojedinim pitanjima iz finansijskogposlovanja

i postovanja zakonskih propisa, unutranjih akata, prema zakonski utvrdjenomokviru. Sekretar je

odgovoran za pripremu sednica i vodjenje zapisnika skuptine akcionara i sednicaupravnog

odbora, izvrnog odbora i nadzornog odbora drutva, registra zapisnika sednicaskuptine

akcionara, registra zapisnika sednica upravnog odbora i nadzornog odbora drutva icuvanje

dokumenata utvrdenih Zakonom i statutom akcionarskog drutva, osim finansijskihizvetaja,

vodjenje knjiga akcionara.

Prestanak clanstva u otvorenom akcionarskom drutvu ne moe biti jednostavniji,ako se ono

kotira na berzi. Za prestanak drutva dovoljno je prodati svoje akcije i pomocu toga,sve pravne

radnje i druga clanksa prava prelaze na pravnog sledbenika.

U ovakvim drutvima cesto se deava da se izmedju direktora i skuptine deavajuvelike

rasprave, pa zato panju odmah treba posvetiti glavnom odnosu izmedju direktora i

skuptine.

Direktori izvlace svoja ovlacenja i funkcije iz statuta i, stoga, kada se javi sporizmedju direktora

i akcionara, kao konkretan pravac akcije, kompanija treba da preduzme, da pre ilikasnije bude u


32/33

mogucnosti da potvrdi nadmoc odredjenu od strane gradjevinskih clanova.


33/33

LITERATURA

1.Prof. dr Caric Slavko, prof. dr Vitez Miroslav, prof. dr Veselinovic P. Janko

Novi Sad 2006. PRIVREDNO PRAVO, Privredna Akademija - Novi sad 2006.

2. Mohora Doru

Beograd 2010. OSNOVI MODERNOG AKCIONARSTVA, Res publica, Beograd 2010.

3. ZAKON O PRIVREDNIM DRUTVIMA

("Sl. glasnik RS", br. 36/2011 i 99/2011)

4. sr.wikipedia.org/sr/..........._.......

Akcionarsko drustvo, 21.04.2012.

5. www.epcg.co.me/01_02_html

Skuptina akcionara, 21.04.2012.

akcionarsko drustvo_ proba 3

Documents