U susret drugom Saboru

na Povlenu koji }e biti

odr`an predstoje}eg viken-

da, u nedequ je u porti mana-

stira Leli} organizovana

promocija „Povlenski sta-

ropis – kwiga prva” u izda-

wu Kluba Ars Nova, a pod

pokroviteqstvom Mini-

starstva kulture i infor-

misawa. Kwiga hronolo-

{ki prati prvi sabor, od sa-

me ideje za wegovo organi-

zovawe, preko podataka o

planini Povlen i crkvi, o

slavi koja se obele`ava po-

sledwih pet godina podno

planine na Kne`evom poqu,

izjavama doma}ina i u~esni-

ka, naveden je i spisak izla-

ga~a i firmi koje su imale

svoje {tandove, a u kwizi su

ispisane i zdravice izgovo-

rene na pro{logodi{wem

takmi~ewu zdravi~ara i sve

to ilustrovano brojnim fo-

tografijama. U prisustvu

me{tana i sve{tenstva ma-

nastira Leli}, o kwizi su

govorili ~lan Gradskog ve-

}a i predsednik organizaci-

onog odbora Sabora na Po-

vlenu Nikola Radoji~i},

dramaturg i glavni urednik

kwige Branko Luki} i kwi-

`evnik Radovan Beli Mar-

kovi}, koji je tom prilikom

istakao da je Povlen car va-

qevskih planina.

– Ne zato {to je najve}i,

ve} zato {to kao zid zakri-

vquje belo Vaqevo i ~itavu

Kolubaru. Za spoznaju o Po-

vlenu malo je jedan `ivot,

ali nije malo ako se na godi-

nu prika`e ne{to, kao {to

je ove godine „Povlenski

staropis” o prvom Saboru

na Povlenu – istakao je Ra-

dovan Beli Markovi}.

Ova promocija bila je uvod

u ovogodi{wi, drugi po redu

Sabor na Povlenu, a kao i

pro{le godine, centralni do-

ga|aj je u subotu, kada }e sa po-

~etkom u 8.30 sati, podno Po-

vlena, na Kne`evom poqu bi-

ti odr`ana sveta liturgija

povodom hramovne slave Pre-

nosa mo{tiju svetog arhi|a-

kona Stefana. Nakon toga, u

10 sati bi}e odr`ano nadmeta-

we zdravi~ara, a kao novinu za

ovogodi{wi sabor, organiza-

tori najavquju i takmi~ewe za

najboqeg igra~a narodnog ko-

la koje je organizovano uz po-

mo} KUD „\erdan” iz Vaqeva.

– Pro{le godine smo u

okviru Sabora organizova-

li i mini sajam na kome su

brojni izlaga~i predstavi-

li proizvode karateristi~-

ne za ovaj kraj, poput meda,

~varaka, lekovitog biqa i

~ajeva, kupinovog vina, ra-

kije, a sa tom praksom nasta-

vqamo i ove godine. Poseti-

ocima }e se predstaviti i

Zavod za za{titu prirode

Srbije, Grad Vaqevo koji je

od po~etka podr`avao Sa-

bor, Turisti~ka organiza-

cija Vaqeva i brojni indi-

vidualni izlaga~i. Ovo je

dobra prilika za promociju

proizvoda i same planine,

ali i prilika da me{tani

ovog kraja imaju koristi od

tih lepota

kojima su

okru`eni –

naveo je Vla-

da Dodovi} iz

organizacio-

nog odbora

Sabora na

Povlenu i

podsetio da je

pro{le godi-

ne na saboru

bilo oko hi-

qadu poseti-

laca, dok se za

ovu godinu na-

da i ve}oj po-

seti.

– Ove godi-

ne se u orga-

n i z a c i j u

ukqu~ila op-

{tina Kosje-

ri}, a za sle-

de}u postoje

najave i za Ba-

jinu Ba{tu. Mali Povlen je

najudaqenija ta~ka Vaqeva,

to je grani~na ta~ka sa op-

{tinom Kosjeri}, a sama

ideja saborovawa, pored li-

turgije, ukqu~uje i druge

aspekte. To je mesto na kome

se okupqaju qudi iz raznih

krajeva, {to je od velikog

zna~aja za daqu saradwu i

budu}e projekte – istakao je

Vlada Dodovi}.

Sabora{ima }e u subotu

biti deqeni primerci kwi-

ge „Povlenski staropis”,

pri ~emu }e se prikupqati

dobrovoqni prilozi name-

weni za gradwu novog kivo-

ta za mo{ti vladike Niko-

laja i ~esme kod manastira

Leli}. Za nedequ je predvi-

|en zavr{etak manifesta-

cije kada }e biti uprili~en

ru~ak za sabora{e, tradici-

onalno spu{tawe saborske

zastave, ali i akcija ~i{}e-

wa planine.

B. M.

8 8. avgust 2013.

IISSTTOO^̂NNIIKK VVEERREE

CARSTVO BO@IJE

OVDE I SADA

„Blagosloveno Carstvo Oca i Sina i Svetoga Duha,

sada i uvek i u vekove vekova. Amin.”

(Vozglas po~etka Svete Liturgije)

Liturgija je Carstvo Bo`ije ovde i

sada. Ona je stvarnost Svetotroji~nog

prisustva u prostoru i vremenu, osve}e-

ni i preobra`eni trenutak sada{wo-

sti, novi kvalitet `ivota u kome je sa-

brana sva pro{lost i budu}nost, ono

{to je bilo, jeste i {to }e biti. To je

taj ~udesni i veli~anstveni smisao i

dimenzija Liturgije, koja u vidqivom,

opipqivom, ~ulnom i propadqivom

projavquje i objavquje Nevidqivog,

Neopipqivog i Ve~nog Boga – Oca kroz

Sina a u Duhu Svetom. Zbog toga Sveti

apostol Pavle i naziva Liturgiju „ze-

mqanim sudom”, ikonom i obrazom stva-

ri i stvarnosti budu}e, delom Crkve i

Naroda Bo`ijeg koji ovde i sada kroz

sebe i svoje delo objavquju Carstvo

Bo`je, koje }e do}i u budu}nosti sa

Hristovim Drugim dolaskom.

Ova dimenzija Liturgije, logi~ki i

razumski biva vrlo te{ko shvatqiva iz

razloga {to iziskuje iskustvo u~e{}a u

Liturgiji, liturgijski na~in `ivota a

kao organ primawa i prihvatawa ove

~iwenice, koristi srce, veru i misao

srca kao centralne ta~ke celokupnog,

fizi~kog i psihi~kog bi}a ~oveka.

Ikoni~nost Liturgije se upravo ogleda

u takvom na~inu spoznaje Boga i prihva-

tawu odnosa sa Bogom kroz Liturgiju, i

zato ovaj odnos ~oveka prema Bogu apo-

stol Pavle naziva „ogledalom i zago-

netkom”, koji sada i ovde ima odraz,

ikonu i putokaz, a kao svoju puno}u

istine zadobija u budu}nosti Hristo-

vom dolaskom.

Sveti Duh je Jemac i Tvorac prisu-

stva Carstva Bo`ijeg u Crkvi i Litur-

giji, Wegov izvor jeste delo Naroda Bo-

`ijeg, kao ambijent i izraz slobode, mi-

ra, qubavi i dobre voqe u kome Duh bo-

ravi. Sav temeq Crkve, ozidan Svetim

Tajnama koje opet izviru iz liturgij-

skog iskustva kao organizma Crkve, jesu

pedesetni~ki – duhovski lik i odgonet-

ka Carstva Bo`ijeg ovde i sada. Ova

stvarnost nije stati~na, ve} duboko di-

nami~na i otkriva nam Liturgiju i Cr-

kvu, kao jednu neprestano pokretnu

stvarnost, kao i vreme i prostor u kome

postoji, ali koja ih tim svojim `ivot-

nim dinamizmom preobra`ava, daju}i

im potpuno novi, nepropadqivi i ve~ni

kvalitet jer je u wenom sredi{tu i ci-

qu kretawa upravo Vaskrsli i Ve~ni

Hristos. Kao takva Liturgija je ko-

smi~ki i kosmolo{ki doga|aj jer stva-

ra i presazdava svet u novi, ve~ni i be-

smrtni. Iz tog razloga, danas, sada i ov-

de, nema va`nijeg, lep{eg i potrebnijeg

doga|aja svetu i ~oveku, od Svete Li-

turgije – radosti Carstva Bo`ijeg.

Protonamesnik Aleksandar Vu~aj

„NEVERNE BEBE” DVADESET GODINA NA SCENI

Dokument jednog vremena- Pre svega mislim da je

veliki podvig napraviti 20

godina karijere, rok benda

u vremenu u kome `ivimo,

okru`eni apsolutno padom

svih vrednosti i mo-

ralnih i duhovnih,

zadr`avaju}i emo-

tivni odnos prema

stavrnosti – pri~a

Milan \ur|evi},

frontmen benda

„Neverne bebe”,

pred veliki koncert

kojim obele`avaju

20 godina na sceni.

Sve {to je stalo u

karijeru benda, nije

samo muzika, to je

puno trenutaka koji

formiraju biogra-

fiju benda i li~no

svakoga pojedina~no.

Bend je snimio tri

spota u Vaqevu i ta-

ko na najboqi na~in

promovisao vredno-

sti ovih krajeva za

koje su vezani. U

okviru turneje ko-

jom obele`avaju 20 godina

rada, za „Te{warske ve~e-

ri”, u subotu 10. avgusta,

priredi}e spektakularan

koncert uz vrhunsko ozvu-

~ewe i rasvetu kojima }e

samo doprineti slu{awu

vanvremenskih hitova koji

su obele`je protekle dve

decenije svirawa. Front-

men Milan \ur|evi} ka`e

da je velika obaveza svira-

ti u Vaqevu jer su tu osim

qudi sa kojima dele `ivot

i neki novi klinci.

- Moja inspiracija je

stvaran `ivot. Kada pi{em

pesmu, pi{em o sopstvenom

do`ivqaju stvarnosti i o

sopstvenim o`iqcima. Mo-

`da ima lep{ih, boqih, br-

`ih, ali ono {to je na{a

muzika, to je iskreno. Svaku

re~ koju sam napisao to je

neki vapaj, neka bol, neka

`eqa ili nada. Pi{em o

`ivotu kakav jeste bez ulep-

{avawa stvarnosti, jer smo

svi pro`iveli hronologiju

jednog vremena koje je za

umetnika mo`da inspira-

tivno, ali je jako te{ko za

`ivot. To vreme je jako te-

{ko za koli~inu onih po-

treba koje ja imam unutra, a

to su ogromni koloriti.

Ono {to „Neverne bebe”

poku{avaju kao neku svoju

su{tinsku poruku da po{a-

qu je to da qudima probu-

dimo emocije i poka`emo da

postoji du{a kao osnovni

segment postojawa i svrhe -

ka`e Milan \ur|evi}, na-

pomiwu}i da je najve}i

uspeh svih 20 godina {est

albuma koje su ostavili iza

sebe u biografiji i sve pe-

sme uz koje }e neki klinci

za 50 godina isto da se zaqu-

bquju i otkrivaju `ivotne

kolorite.

Istrajavaju}i u dosledno-

sti da kvalitet uvek bude is-

pred aktuelnih estradnih i

politi~kih ar{ina, \ur|e-

vi} se osvrnuo i na de{ava-

wa koja su oblast kulture

gurnula na ivicu besmisle-

nosti. U Vaqevu postoje po-

tencijali, ali sve dok i u

kulturi obitavaju politi~-

ke funkcije bi}e katastro-

fa, izri~it je \ur|evi}.

- Sve {to ima veze sa kul-

turom, Dom vojske ili bilo

koja druga institucija, mora

da se da qudima koji su krea-

tivni i koji }e napraviti

kreativni potencijal. Ja

razmi{qam da se ukqu~im u

tu pri~u {to `elim da na-

pravim kulturni projekat

koji }e podi}i apsolutno

ovaj grad na jednom kreativ-

nom nivou. Ho}emo da podig-

PROMOVISANA KWIGA „POVLENSKI STAROPIS”

U PORTI MANASTIRA LELI]

Zabele{ka prvog

saborovawa

nemo duh grada jer je Vaqevo

pre 30 godina u staroj Jugo-

slaviji bio vrednovano na

jedan specifi~an na~in.

Ono {to se sada doga|a je za-

pu{tenost sa svih aspekata,

a ne mo`e novac da ti ubije

ideju. Zato treba o`iveti te

mlade koji besciqno tuma-

raju gradom. Qudi su sami

krivi za to. Umesto da vole

to {to rade, i da budu alter-

nativni u odnosu na svaku

vrstu politike i tako budu

oli~ewe nekakvog bunta,

ali kreativnog bunta, qudi

se priklawaju onoj lak{oj

opciji, a to je da budu deo ne-

kakve politi~ke partije da

bi dobili neke privilegi-

je.Treba napraviti oazu i

vide}ete za pet godina {ta

}e da se desi. Postoje su-

{tinske stvari u kulturnoj

politici. Mora da se napra-

vi jedan kreativan kulturni

centar. Ne mo`e niko po

partijskoj direktivi da na-

pravi pesmu, mo`e samo onaj

koji to ose}a u sebi, ko je

umetnik - ka`e \ur|evi},

navode}i da kao Vaqevac,

ima posebnu potrebu da se

anga`uje i tako da privu~e i

ostale da daju doprinos.

Danas kada se sve pretvo-

rilo u puku i jeftinu zaba-

vu, kada dolazi do potpune

amputacije svih stvari koje

su jako va`ne da bi qudi

imali svest, ostaje roken-

rol kao muzika bunta. Se}a-

ju}i se vremena kada je sa 18

godina mislio da buntom

mewa stvari i sada kada mla-

di isuvi{e rano odustaju od

svojih ideala, \ur|evi} is-

trajava u tome da qudima

ponudi jednu vrstu alterna-

tive, jer ni sam nije kao bo-

gat krenuo da se bavim muzi-

kom, nego je ~vrsto sledio

svoju ideju u koju je verovao

i kada nije bilo novca. Mi-

lan \ur|evi} napomiwe i

da bi se rado vratio u vreme

ideala, jer samo u tom tre-

nutku su qudi spremni da ju-

ri{aju za svojim snovima

bez kompromisa.

Regionalna turneja kojom

„Neverne bebe”, obele`avaju

20 godina rada bi}e krunisa-

na koncertom u Areni koji je

planiran za 28. decembar.

K. P.

Milan \ur|evi}

Sa promocije „Povlenskih starozapisa” u Leli}u