BILJNI REGULATORI RASTA

Mirjana Bulatovi-DaniloviRegionalni specijalista za obrazovanje u oblasti

hortikulture i marketinga2GHOMHQMH]DSULPHQMHQXQDXNX'UDYQRJ

8QLYHU]LWHWDX0LLJHQX

2

3BILJNI REGULATORI RASTA

4Biljni regulatori rasta (BRR) su bili predmet dugoronih istraivanja u nastojanju da se otkriju njihove manje poznate osobenosti koje bi mogle da se koriste u savremenoj proizvodnji voa. Ovi napori su pokazali da bi biljni regulatori rasta mogli da nau praktinu primenu u organizaciji proizvodnje voa. Od tog otkria, oni postaju vaan segment u organizaciji proizvodnje voa, naroito jabuke, kruke, trenje i vinje.

DEFINICIJA BILJNIH REGULATORA RASTA

Biljni regulatori rasta predstavljaju grupu prirodnih ili sintetikih organskih jedinjenja koja imaju primaran uticaj na rast, razvoj i zren-je vegetativnih i reproduktivnih delova biljke.

FAKTORI KOJI UTIU NA REAKCIJU BILJKE NA BRR

Meu najvanijim faktorima koji utiu na nain i stepen reakcije na BRR bi bili: vona vrsta, uku-pno zdravstveno stanje stabla, faza razvoja biljke u vreme tretmana, koliina roda, stresni uslovi ko-jima su stabla bila izlozena kako u prethodnoj se-zoni tako i u prolee pre primene preparata, vrsta i koncentracija preparata, prirodni uslovi sred-ine pre, tokom i nakon tretmana, ujednaenost nanoenja preparata i reakcija u zavisnosti od sorte. Prema tome, sve sto na bilo koji nacin spre-cava nanosenje preparata ili orosavanje i njeg-ovu apsorpciju ima znaajan uticaj na reakciju biljke na BRR pa time i na rezultat tretmana.

PROREIVANJE JABUKE

Proreivanje plodova ne predstavlja novinu. Jos pre 2.000 godina Plinije je zapazio da ... ukoliko se broj plodova trenje na stablu smanji, preostali plodovi e biti vei... Stabla nose voma veliki broj cvetova i po precvetavanju nose daleko vei broj zametnutih plodova nego to su u re-alnoj mogunosti da donesu do berbe. Junskoopadanje plodova je prirodni mehanizam kojim se uklanja viak plodova da bi se energija koris-tila za druge neophodne zioloke funkcije.

SVRHA PROREIVANJA

- Proreivanje umanjuje prirodnu tendenciju ka alternativnom raanju

- Obezbeuje povratno cvetanje te na taj nain znaajno utie na stabilizaciju plodonoenja iz godine u godinu

- Poboljava krupnou plodova tako to eliminie manje i slabije razvijene plodove koji bi bili u kom-peticiji za hranu sa poeljnim plodovima

PRISTUPI PROREIVANJU PLODOVA

Proreivanje tokom cvetanja: Nakon to su prvo-otvoreni cvetovi (King blossom- KB) zametnu-li plodove, treba primeniti kaustini materijal da bi se spalili stubii tuka na preostalim cvetovima u cvasti. Sasuivanjem (desikacijom) stubia, porast i penetracija polenovih cevica je zaustavljen.

Ovde se radi o zikoj barijeri a ne o ziolokom reagovanju na tretman. Materijali koji su nam na raspolaganju za ovu vrstu proreivanja su: amoni-jum tiosulfat, Wilthin, hidrogen cijanamid (hydro-gen cyanamide) i jo neki. Ovaj metod proreivanja nije najpogodniji u predelima gde postoji realna opasnost od poznih prolenih mrazeva.

Proreivanje plodova: Ovaj pristup je daleko povoljniji za predele gde su pozni proleni mrazevi stalna i sigurna pojava. Odluke o proreivanju se donose na bazi veliine prvo-zametnutog ploda u centru cvasti. Magini broj ili optimalna veliina ploda je 10 mm u preniku. Prihvatljive vrednosti su u rasponu od 8-15mm. Plodii koji se razvijaju iz bonih cvetova cvasti su daleko manji u tom istom vremenskom terminu i lake se skidaju hemijskim tretmanom. Kod proreivanja plo-dova postoje dva veoma vana faktora od uticaja na formiranje abscisnog sloja i opadanje plodova:

Abscisni sloj koji se formira pod dejstvom poveane proizvodnje auksina. Sa porastom plodova i rastom semena u njima, auksin koji dolazi iz plodnika spreava formiranje abscisnog sloja

Ubrzano formiranje abscisnog sloja je stim-ulisano prisustvom etilena - primena ma-terijala koji oslobaa etilen ili uslovljava oslobaanje etilena stimulie stvaranje ab-scisnog sloja

SREDSTVA ZA PROREIVANJE

Postoji nekoliko materijala koji se koriste u praksi u ove svrhe: NAA (naftil-1-siretna kiselina), NAD (amid naftil siretne kiseline), BA (benziladenin) koji se na tritu javlja pod imenom MaxCel i Exilis. BA uz dodatak gibe-relinske kiseline GA4+7 je poznat kao Eksel (Ac-cel). Do pojave MaxCel i Exilis, Eksel (Accel)je bio veoma popularan...trenutno se njegova

upotreba izbacuje iz programa. Tu su jo i Sevin (carbaryl) i Etrel (Ethrel) ili Etefon (Ethephon).

PROREIVANJE NAFTAL SIRETNOM KISELINOM NAA

NAA se najvie koristi za proreivanje plo-dova. Postoje velike varijacije u pogledu reakcije biljke na NAA u zavisnosti od sorte kod koje se primenjuje. Sorte se mogu podeliti u tri grupe: lake, umereno teke i teke za proreivanje. Primena NAA nakon korienja BA (Promalin, Aksel, Ekselis i Maksel) dovodi do stvaranja sit-nih, patuljastih plodova

PROREIVANJE PREPARATOM NAD

NAD, koji se u prodaji javlja pod imenom Amidtin (AmidThin), je blai proreiva od NAA. Daje bolje rezultate od NAA samo pri niim temperaturama, ispod 20C. Preporuuje se korienje samo kod sorti ranog sazrevanja (pre sorte Mekinto) i onih koje su osetljive na NAA, kao to su Early McIntosh, Northern Spay i Wealthy. Preporuena doza je od 50 ppm pa na vie, a nanosi se u periodu precvetavanja. Praksa je pokazala da NAD ne obezbeuje ad-ekvatno proreivanje ukoliko se primeni nakon precvetavanja, ve na protiv, moe da izazove pojavu gde plodovi ostaju vrsto vezani kao za-lepljeni za rodne granice te ne opadaju tokom junskog opadanja plodova ve ostaju sitni, bez trine vrednosti.

PROREIVANJE SEVINOM SEVIN KARBARIL

Sevinom se mogu proreivati i krupniji plodo-vi, sve do 20-25mm u preniku. Plodovi iji je prenik vei od 25mm ne podleu dejstvu Sevina i ne opadaju. Ekasnost proreivanja ne zavisi od koncentracije preparata. Istraivanja su poka-

zala da 225 gr i 450 gr Sevina 50 WP daju sline rezultate. Temperatura u vreme nanoenja sred-stva nije toliko vana koliko u periodu 24-48 sati po nanoenju preparata. Bolji efekat je postignut kada je temperatura nakon tretmana 20C ili via. Druge formulacije Sevina se takoe mogu koris-titi za proreivanje plodova.

PRIMENA PROMALINA KOD JABUKE

Promalin(N[phenylmethyl]-IH-purine-6-amine+ GA4+7) utie na deobu elija i koristi se kod sorte Crveni delies za poboljanje oblika ploda s ciljem

dobijanja izduenog oblika ploda tipinog za ovu sortu. Termin za tretiranje je od poetka cvetanja centralnih cvetova (kraljevskih cvetova) pa do ranog precvetavanja bonih cvetova u cvasti. Tem-peratura mora biti iznad 20C. Upotreba Proma-lina nakon primene NAA e dovesti do formiranja sitnih, patuljastih plodova.

Promalin se koristi u mladim, nerodnim za-sadima za iniciranje lateralnog grananja. Kon-centracija korienog rastvora je od 120gr do 450gr u 18.5 litara vode. Tretiranje promali-nom se obavlja dve nedelje po precvetavanju ili kada novi letorasti dostignu duinu od 2.5 do 7 cm. Preparat se nanosi runom prskalicom. Preporuuje se korienje nejoninih surfak-tanata. Stabla koja su bila pod stresom (visoke ili niske temperature i sl.) ne bi trebalo tretirati.

PRIMENA PREPARATA PROVIDE PROVAJD NA JABUCI

Pro-Vide je giberelna kiselina (GA4+7). Koristi se za suzbijanje re na jabuci. Preporuena doza je 15 ppm (685gr u 926 litara vode). Sa tretiran-jem poeti u vreme precvetavanja sa 2-3 dodatna prskanja na svakih 7 dana. Tretiranje ovim pre-

SORTE I NJIHOVA REAKCIJA NA PROREIVANJELAKO SE PROREUJU UMERENO-TEKO TEKO SE PROREUJU

Ajdared (Idared)Crveni delies (Red delicious)

osim spur-tipovaJonagold

Jonatan (Jonathan)Nordern spaj (Northern Spy)R.I. Grining (R.I. Greening)

Kortlnd (Cortland)Polered (Paulared)

GalaSpur-tipovi Crvenog delisesa (Red

delicious)Gala

Zlatni delies (Golden delicious)Fudi (Fuji)

Rom (Rome)Velti (Wealthy)

DOZA:4gr NAA na 100 galona vode (378 lit.) ili 10 ppm

6gr NAA na 100 galona vode (378 lit.) ili 15 ppm

8 gr NAA na 100 galona vode (378 lit.) ili 20 ppm

5

Tabela 1: Sorte i njihova reakcija na proreivanje

6paratom treba obaviti u uslovima brzog suenja. Korienje Pro-Vide moe kao posledicu da ima manji broj cvetova u narednoj godini.

KONTROLA OPADANJA PLODOVA PRED BERBU

NAA i Ritein (Retain) su preparati koji se mogu koristiti za kontrolisanje opadanja plo-dova pred berbu.

NAA treba primeniti 7 - 10 dana pre oekivanog datuma berbe. Efekat se ispoljava 2 dana nakon tretmana i traje narednih 6 -10 dana. S obzirom na to da NAA ima tendenciju stimulisanja sazre-vanja plodova, tretirane plodove treba brati pre onih koji nisu tretirani.

AVG (aminoethoxy-vinylglycine) odnosno Ritein (ReTain) je drugi preparat koji se takoe koristi u kontroli opadanja plodova. Primenjuje se oko 4 nedelje pre predvienog vremena berbe. Doza je 125 gr na 945 litara vode po hektaru zajedno sa nejoninim surfaktantom (Regulade, SS700 ili LI700). Ritein usporava zrenje, obojavanje i gubitak vrstoe plodova.

ETEFON ETHEPHON

Etefon se ponekad koristi za ubrzavanje oboja-vanja plodova u uslovima kada je razvoj boje na plodovima ogranien ili usporen zbog izraene bu-jnosti, velike gustine krune, vremenskih uslova, naroito visokih temperatura. Negativana posledi-ca primene ovog pereparata ogleda se u ubrzavanju sazrevanja plodova i formiranju apscisnog sloja koji moe dovesti do opadanja plodova neposredno

pre berbe. U takvim sluajevima, preporuuje se primena NAA kao kontra indikacija za formiranje apscisnog sloja. Etefon bi trebalo koristiti samo kod sorti ranog vremena zrenja ili kod sorti koje se brzo realizuju na tritu. Etefon smanjuje po-godnost plodova za due uvanje. Ekasnost pre-parata zavisi od vremena primene, sorte na kojoj se primenjuje, koncentracije, uslova sredine pre tretmana i u vrema samog prskanja. Doza ispol-java sortnu zavisnost. Kod sorti ranijeg vremena sazrevanja (pre Mekintoa) preporuena doza je 75 ppm, odnosno 112 gr na 378 litara vode 7 - 10 dana pre oekivane berbe. Za sortu Mekinto, kao i za sorte kasnijeg vremena zrenja, preporuena doza se kree od 150 - 300 ppm, 553 gr 1,107 gr/ 934 litara vode po hektaru koja se primenjuje 7 - 21 dan pre oekivanog vremena berbe.

REGALIS APOGEE

Regalis (prohexodine-calcium) je biljni regulator rasta koji usporava biosintezu giberelina, porast i razvoj letorasta, utiui na smanjenje bujnosti. Upravo iz tog razloga ovaj preparat se pokazao zanimljivim kao mogue sredstvo u borbi za suz-bijanje plamenjae. U sluajevima visoke bujnosti prouzrokovane rezidbom, visokim dozama azota, niskim rodom i drugim dodatnim faktorima tre-ba primeniti viestruke tretmane ovim prepara-tom, a u odreenim sluajevima se nalazi potreba i za povecanjem doze. Regalis ima lokalno siste-matsko dejstvo. To podrazumeva izuzetno do-bru distribuciju prskanog materijala kroz itavu krunu da bi se dobili eljeni rezultati. Umesto da se predviena doza dostavi jednim prskanjem, preporuuje se da se ona podeli u dva ili vie tret-

REGALIS VREME NANOENJA TRETMANA I DOZE GR/HA

VELIINASTABLA

TRETMANI UKUPNO ZA PERIODVEGETACIJE

1 2 3 4

Mala 250 TRV

490g 420g 420g 420g 1750g

Vreme tretiranja KB

2 nedelje nakon precvetavanja centralnog

cveta u cvasti

3 nedelje nakon drugog tretmana

3 nedelje nakon treeg

tretmana

Tabela 2: Regalis - vreme nanoenja tretmana i doza. Regalis zahteva upotrebu nejonskih usfgaktanata kao to je Regulade, SS 700 ili Li 700. Izvor: P. Schwallier, MSU-E, 2002

7FAKTORI KOJI UTIU NA PROREIVANJE

Temperatura je jedan od najvanijih faktora u proredjivanju plodova.

Pored dnevnih temperatura, sveukupne vre-menske prilike pre i posle cvetanja, a posebno 24 do 48 sati nakon primene proredjivaa, imaju znaajnu ulogu na ekasnost tretmana.

Vremenski uslovi za vreme faze balonia i pred samo cvetanje mogu da poslue kao odlian pokazatelj u prognoziranju broja za-metnutih plodova kao i ekasnosti tretmana. Teorija o zametanju i razvoju plodova navodi da embrion zahteva odredjenu kolicinu ener-gije za svoj razvoj i porast. Poetni porast se odvija na raun rezervnih hranljivih materija u vidu ugljenih hidrata.

Sunani vremenski uslovi, bez stresa, e u velikoj meri ojaati cvetove, stimuliui pro-ces zametanja plodova usled neometane foto-sinteze. Stvara se dodatna energija i pridodaje se raspoloivim rezervama hrane to oteava proreivanje. Liske e imati manju povrinu sa debljim epidermalnim slojem koji e u znatno manjoj meri absorbovati hemikalije kojima je prskano te e opadanje plodova biti znatno manje i proredjivanje e biti tee.

Nasuprot tome, oblano i loe vreme e dati suprotan efekat. U uslovima hladnog, oblanog i kiovitog vremena razvijaju se tanki i delikatni listovi velike povrine koji veoma lako absorbu-ju prskani materijal to prouzrokuje znaajnije opadanje i proreivanje plodova. Oblanost moe da inhibira proces fotosinteze i deluje kao proreiva pri normalnim temperatura-ma tipinim za to doba godine. Ovakvi uslovi (oblano i toplo) usporavaju proces fotosinteze, tako da e se, usled potrebe za energijom neo-phodnom za rast i respiraciju, iscrpeti raspoloive rezerve hrane, rezultirajui u intenzivnijem opadanju plodova. Istraivanja su pokazala da dva uzastopna dana sa oblanim vremenom ima-ju isti efekat kao blago sredstvo za proreivanje. Ukoliko je oblani vremenski period duzi od dva dana, opadanje plodova je intenzivnije dajui isti efekat kao i priomena srednje jakog proredjivaa. Pri vlanom, hladnom i oblanom vremenu proces fotosinteze je oslabljen, ali u isto vreme nema gubitka energije koja se koristi za respiraciju kao rezultat toga, uticaji oslabljene fotosinteze i odsustvo respiracije se meusobno neutraliu. Zapravo, proreivanje plodova moe da bude oteano nakon dugog perioda oblanog i hladnog vremena.

Izuzetno stresne situacije sa ekstremno viso-kim ili niskim temperaturama, velike kie ili sue imaju negativan efekat na zamatanje plodova i znatno olakavaju njihovo proreivanje.

FAKTORI KOJI OTEAVAJU PROREIVANJE PLODOVA

- Sunano vreme pre cvetanja, u fazi balonia i za vreme cvetanja

- Krupni i snani cvetovi

- Dobro razvijeni, snani listovi u vreme cvetanja

- Stabla u punoj rodnosti (zametnu veliki procenat plodova)

- Zdrava stabla sa dobrim mineralnim balan-som (azot i bor) e imati dobru oplodnju i zametanje plodova

mana kako bi ekasnost bila to vea. Vreme prvog prskanja se poklapa sa precvetavanjem centralnog cveta u cvast ili sa periodom kada je terminalni prirast izmeu 2.5 7.5 cm. Drugo prskanje je 2 nedelje nakon prvog tretmana, a razmak izmeu drugog i treeg kao i treeg i etvrtog tretmana (opciono) iznosi 3 nedelje. Ukoliko se rade samo dva tretmana, prvo tretiranje treba izvesti u vreme precvetavanja centralnih cvetova u cvasti, a drugo 4 nedelje kasnije. Doza preparata se kree od 277 gr do 415 gr po hektaru u zavisnosti od sorte, veliine stabla kao i njegovog sveukupnog stanja (bujnost, zdravstveno stanje, visina roda, otpor-nost na plamenjau, itd.). Da bi se ostvarila do-bra distribucija prskanog materijala treba koristiti najmanje 934 litra vode po hektaru.

U pogledu osetljivosti i njihove reakcije na Apogee, sorte se mogu rasporediti u etiri grupe:

Veoma osetljive sorte Gingergold, Gala, Cortland, Northern Spy, Rome i Pau-lared. Dozu za tree i etvrto tretiranje treba smanjiti na 210 grama po hektaru.

Osetljive sorte Golden delicious, Fuji,Spartan i Jonamac.

Manje osetljive sorte Jonathan, Idared, McIntosh, Empire, Golden Supreme, Jonagold. Dozu treba poveati na 70 gr po hektaru po tretmanu.

Sorte koje zahtevaju posebno tretiranje Red delicious, Spur Mac. Doze po tret-manima za spur-tipove Crvenog deliea treba da iznosi 4+3+2 za stabla srednje veliine.

8- Zdrava i dobro orezana stabla sa odlinom osvetljenou

- Spurovi koji su delimino oteeni niskim temperaturama u toku zimskog mirovanja

- Pogodni uslovi za opraivanje i zametenje plodova

- Mali broj cvetova/mali prinos i relativno ve-liki broj listova po svakom plodu

- Sorta spur-tipa koja se odlikuje dobrim i obilnim zametanjem plodova

- Niska vlanost vazduha i brzi uslovi suenja koji usporavaju ili onemoguavaju apsorp-ciju prskanog materijala

FAKTORI KOJI POGODUJU PROREIVANJU PLODOVA

- Nakon blage zime

- Oblano, kiovito i prohladno vreme koje prethodi cvetanju

- Oblano vreme za dui period (pre i posle prskanja preparatima) smanjuje fotosintezu

- Kia neposredno pre ili nakon prskanja

- Visoke temperature u kombinaciji sa viso-kom vlanou vazduha pre i posle primene preparata

- Obilno cvetanje nakon godine sa punim rodom

- Neuhranjena, slabo bujna stabla

- Ekstremno visoke temperature i sua

- Stabla oteena boleu i insektima

- Oslabljen korenov system stabla bolesti ili mehaniko oteenje

- Nepovoljni uslovi za opraivanje

- Niske pH vrednosti to naruava mineralni balans (pre svega nedostatak bora)

FAKTORI KOJI UTIU NA PROREDJIVANJE U VREME PRSKANJA

- Temperatura: optimalna temperatura je izmeu 20-31C za veinu materijala koji se koriste za proredjivanje

- Relativna vlanost vazduha: visoka vlanost vazduha usporava suenje te omoguava poveanu apsorbovanje materijala to ima za posledicu intenzivnije opadanje plodova

- Sunano vreme sa blagim vetrom i sa nis-kom relativnom vlanou vazduha su veo-ma pogodni uslovi za brzo suenje prskanog materijala tako da je efekat prskanja slabiji te plodovi manje opadaju

- Distribucija materijala pokrivanje kronje preparatom:

- 80% preparata treba usmeriti na gorn-ju treinu krune

- Iskljuiti donje prskalice

- Vetrovito vreme nepovoljno utie na nanoenje preparata na vrh krune i centralne delova stabla

Istraivanje Dr. Blake, Dr. Hull i Dr. Bukovca (1994) ukazuje na uticaj temperature i relativne vlanosti na absorpciju NAA. Ustanovljeno je da postoji direktna korelacija izmedju relativne vlanosti vazduha i absorpcije NAA. Pod istim tem-peraturnim uslovima (250C) ali razliitoj vlanosti vazduha, kriva absorpcije poinje da se penje veo-ma brzo tokom prvih 20 sati nakon prskanja da bi nakon toga imala vie horizontalni polozaj. Razlike u procentu absorpcije su veoma upeatljive. Pod uslovima sporog suenja gde je relativna vlaznost vazduha 100%, oko 80% NAA je absorbovano u perioda od 30 sati. Pad relativne vlanosti vazduha na 37% prati pad absorpcije NAA na 30% za isti vremenski period. Ponovno kvaenje (kia ili pr-skanje sredstvima za zatitu) u okviru prvih 30 sati nakon prskanja, moe veoma znaajno da povea penetraciju NAA. Blake, Petracek i Bukovac (1995) su pokazali da postoji pozitivna korelacija izmedju temperature i absorpcije NAA.

Najvea penetracija i absorpcija NAA je u toku prvih 6 do 12 sati. Poveavanje temperature od 15 na 250C nije imalo znaajnog uticaja na koliinu NAA u listu. Promena temperature od 25 na 350Cje dovela do poveavanja absorpcije za 140%. Fo-lijarna absorpcija je vea na gornjoj povrsini lista. Slino poveanje u absorpciji pri temperaturama iznad 250C je zapaeno i kod kruke (Green i Bu-kovac, 1972). Ovo je odraz na promene u svojstvi-ma kutikule lista na temperaturama iznad 250C.

KADA I KOLIKO AGRESIVNOPROREIVATI PLODOVE?

Sorte kod kojih je teko proreivati plodove zahtevaju agresivniji pristup. To podrazumeva prskanje u ranim fazama razvoja plodova. Pri

9PROREIVAI NAVEDENI POSTEPENU EFIKASNOSTI:

INTENZIVNI:

- Sevin XLR + Puna doza NAA (25 ppm)- Sevin 50WP + Puna doza NAA- 150 ppm 6-BA + Sevin XLR- Sevin XLR + 3/4 doze NAA (19 ppm)- 100 to 150 ppm 6-BA + Sevin XLR- Sevin XLR + 1/2 doze NAA (12 ppm)

UMERENI:

- Sevin XLR 1qt (0,95 lit.)- Puna doza NAA (25 ppm)- Sevin XLR 1 pt (0.47 lit.)- Sevin 50WP- 3/4 doze NAA (19 ppm )

BLAGI:

- 1/2 doze NAA (12 ppm)- 50-100 ppm 6-BA

tome treba voditi rauna o moguem mrazu i potencijalnim oteenjima. Ukoliko mraz uniti centralne cvetove u cvasti, treba imati na umu da e latelarni cvetovi cvasti biti mnogo slabiji i da e proredjivanje biti daleko lake. Preporuka je da se pone rano (plodovi promera 5-7 mm) sa relativno slabom dozom pa da se desetak dana kasnoje ponovo prska ukoliko je potrebno da se plodovi jo vie prorede. U sluaju da je donji deo kronje pretrpeo otaenje od mraza, prskanje treba usmeriti ka vrhu kronje i zavrnuti prskalice koje pokrivaju donji deo kronje. Materijal koji dospeva u donje delove kronje u vidu nanosa, e biti sasvim dovoljan da proredi plodove koji su preiveli mraz. U protivnom, postoji mogunost da se sav rod iz donjeg dela kronje izgubi.

NOVI PROIZVODI: EKSILIS I MAKSEL EXILIS I MAXCEL

Eksilis je proizvod rme FINE Agrochemicals Lim-ited iz Vorestera, Vel. Britanija. Ima isti hemijski sas-tav kao i ACCEL (6BA) samo to je procenat aktivne materije vei. Ovaj materijal je dao dobre rezultate sa sortama Fuji i Gala u kombinaciji sa Sevinom prskan-jem plodova koji su bili 10mm u preniku.

Vreme tretmanaprenik ploda (R) je 10mm

Korieni preparatEksilis (u tenom stanju) 2,9 l/ha + Ulje 4,6 l/ha+ 2,35 l/ha SEVIN XLR

MaxCel je novi proizvod, iz takozvane druge generacije 6-BA proizvoda za proredjivanje plo-dova jabuke. Utie na krupnou plodova time to ubrzava i uveava podelu elija u tek zamet-nutim plodovima. Proizvodja je Valent BioSci-ences Corporation.

MaxCell moe da se koristi u veim kon-centracijama i to od 100-150 ppm to bi bilo od 1.85 litara do 2.84 litara u 378 litara vode. Ovako visoke koncentracije obezbeuju bolje i ujednaenije proreivanje plodova.

REAGOVANJE SORTEELJENI REZULTATI PROREIVANJA

Intenzivno Umereno Blago

Oteano proreivanje 150 ppm+ Sevin* 100 ppm+Sevin 100 ppm

Umereno teko za proreivanje 100 ppm+Sevin 75 ppm+Sevin 75 ppm

Lako za proreivanje 75 ppm+Sevin 75 ppm 50 ppm

Tabela 3: Doza zavisi od uslova sredine, stresnih faktora, sorte i eljenih rezultata, * 1 pt ili 0.47 lit. Sevina XLR

Vreme tretiranja5-15 mm, optimum je od 8-10 mm

U ogledima sa Crvenim deliesom su se dobi-li bolji rezultati sa MaxCel preparatom nego li sa Ekselom (Accel) pri slinim dozama (Fer-ree). Poveane doze MaxCel na Fuji,Empire, Marshal McIntosh su rezultirale u obilnijem proreivanju i krupnijim plodovima (Sch-vallier, Ferree, Robinson, Embree, Schupp). Kod Crvenog deliesa gde je bio relativno mali rod, agresivnije doze MaxCela u raznim kombinacijama su rezultirale u preobilnom proreivanju. Srednje agresivne doze su imale relativno mali efekat u pogledu proreivanja plodova ali je zapaeno da je veliina plodo-va bila vea (Green). Schwallier je u svojim ogledima na crvenom deliesu, gde je koristio samo MaxCel, zapazio da su i proreivanje i porast krupnoe plodova bili osrednji.

10

SORTAKlasikacija

na bazi rekcije sorte na BRR

MATERIJAL VREME TRETMANA *

Biljni regulatori

rasta (BRR)Doza Raspon Optimum

AJDARED(IDARED)

Lako se proreuje NAA

10-12ppm 8-12 mm 10 mm

JONATAN Lako se proreuje

NAA 10 ppm

8-12 mm 10 mmNAA + SevinXLR

10 ppm +

0.5 lit

JONAGOLD Lako se proreuje NAA 10 ppm 8-12 mm 10 mm

CRVENI DELISES(standardni sojevi)

Lako se proreuje

6BA + SevinXLR

100ppm + 0.5 lit

8 10 mm

NORDERN SPAJ(Northen Spy)

Lako se proreuje

Amid Thin (NAD) 50 ppm

Prvo prskanje od precvetavanja do 5 mm

NAAili

10 ppm +

0.5 lit iliDrugo prskanje kada promer

plodova iznosi 10mm

NAA + SevinXLR

10 15 ppm +

1 lit 8-12 mm 10 mm

MEKINTO(MCIntosh)

Lako se proreuje

Amid Thin (NAD) 50 ppm

Prvo prskanje od precvetavanja do 5mm

NAAili 10 ppm

Drugo prskanje kada promer plodova iznosi

11-15 mm 12 mm

NAA 10 ppm 8-12 mm 10 mm

EMPAJER (Empire) Lako se proreuje

Accel + Regulaid

(6BA)

100ppm + 1 lit

Prvo prskanje kada promer plodova iznosi 5-10 mm

Sevin XLR ili 1lit Drugo prskanje kada promer plodova iznosi 11-15 mm 12mm

6BA + Sevin XLR ili

100ppm + 0.5 lit

8-15 mm 10 mm

NAA + SevinXLR (Ova

kombinacijasamo ako nije

prethodno korien 6BA)

10 ppm + 1lit 10-12 mm 10 mm

POLARED(Paulared)

Srednje teko se proreuje

Amid Thin (NAD)

50 ppm

Prvo prskanje od precvetavanja do 5 mm

U pre-cvetavanju

NAA + Sevin50WP

12 ppm + 0.5 kg 9-12 mm 10 mm

NAA + SevinXLR

10-12ppm + 0.5 lit

8-12 mm 10 mm

11

Tabela 4: Proreivanje jabuka sa NAA i NAD

GALA Srednje tesko se proreuje

Sevin XLR 0.5 lit Prvo prskanje od precvetavanja do 5mmU pre-

cvetavanju

Sevin XLRili 0.5 lit Drugo prskanje na 10mm 10 mm

6BA + SevinXLR

ili

150ppm + 0.5 lit

8-12 mm 10 mm

NAA + SevinXLR

15 ppm + 0.5 lit 10-15 mm 10-12 mm

SPUROVI CRVENOG DELIESA(Red Chief )

Srednje tesko se proreuje

NAA + SevinXLR

15 ppm + 0.5 lit 10-15 mm 10 mm

KORTLAND(Cortland)

Srednje teko se proreuje

NAA + SevinXLR

10-15ppm + 0.5 lit

8-15 mm 10 mm

ZLATNI DELIES (Golden delicious)

Sorte koje se teko proreuju

NAA + Sevin50WP

ili

15-25ppm + 0.5 lit

10-12 mm 10 mm

Sevin XLR 0.5 lit 10-12 mm

FUDI(Fuji)

Sorte koje se teko proreuju

6BA + SevinXLR + ulje

100-150

ppm + 0.5 lit + 1%**

5-15 mm 8-10 mm

ROUM(Rome)

Sorte koje se teko proreuju

NAA + SevinXLR

15-25ppm + 0.5 lit

8-15 mm 8-10 mm

SORTAKlasikacija

na bazi rekcije sorte na BRR

MATERIJAL VREME TRETMANA *

Biljni regulatori

rasta (BRR)Doza Raspon Optimum

REGULISANJE CVETANJAIZ GODINE U GODINU

Jabuke ispoljavaju karakteristinu tendenciju ka alternativnom radjanju. Jedne godine prerode da bi u sledeoj bile potpuno bez roda.

Istraivanja su pokazala da je mogue ublaiti te oscilacije upotrebom tohormona NAA (naph-thalene acetic acid) i Etrela (ethephon). Prskan-jem sa NAA na 4, 6 i 8 nedelja nakon cvetanja se znaajno poboljavaju anse da se obezbedi povratno cvetanje ak i kod sorata koje veoma obilno radjaju i imaju problema sa cvetanjem naredne godine (Tab. 5 ). Tretiranje u ovo vreme nee imati uticaja na proredjivanje plodova s obzirom da su plodovi ve dostigli veliinu od najmanje 2.5 cm u preniku te vie ne reaguju na NAA kao proredjivaa. U tom periodu zaetak cvetnih pupoljaka je ve otpoeo pa e primena

NAA tokom sledeih 3-4 nedelje imati poziti-van uticaj na njihov dalji razvoj. Letnja primena Etefona u koncentraciji od 200 do 300 ppm moe pozitivno da deluje na povratno cvetanje, medjutim, to je malo riskantniji poduhvat. Uuslovima povienih temperatura, etefon e izaz-vati opadanje ne samo malih ve i veih plodova. Osim toga, izazvae ubrzano sazrevanje plodova kod ranih sorti. (Schvallier).

Istraivanja su ukazala da postoji pozitivan uti-caj na povratno cvetanje kod sorte Fiji i Yorks, kada su se koristili kalcijum nitrat ili urea u kombinaciji sa etefonom (ethephon). Naalost,to nije bio sluaj kada su se azotna djubriva i etefon koristili pojedinano.(Byers). Slini rezul-tati su dobijeni kod Zlatnog i Crvenog (spur-tipa) deliesa gde je zabeleen porast u krupnoi plodova za 7%. Ovaj pristup se pokazao naroito korisnim u sluajevima gde su listovi na spu-rovima bili oteeni mrazom. Dobro razvijeni

i zdravi listovi na spurovima su od znaaja za zametanje plodova, veliinu plodova i sadraj kalcijuma u plodovima u momentu berbe (Fer-ree). Sa ovim programom treba otpoeti kada su listii u fazi miijih uiju (1 cm) sa pauzom za vreme cvetanja i zatim nastaviti sa primenom jo 6-7 puta. Doza uree ili kalcijum nitrata je oko 5 kg/ha (Byers). U praksi se pokazalo da doda-vanjem etefona u maloj koncentraciji (25% od preporuene doze) + 2,5 kg kalcijum nitrata u prvom prskanju za zatitu od bolesti i tetoina nee imati uticaj na proredjivanje plodova ve e stimulativno delovati na formiranje cvetnih pupoljaka i njihov razvoj.

UPOTREBA GIBERELINSKE KISELINE KOD VINJE

Vinje ispoljavaju prirodnu tendenciju ka ogoljavanju granica. Ovaj fenomen je u vezi sa injenicom da se na jednogodinjim granicama formiraju iskljuivo cvetni pupoljci tako da na-kon berbe, granica nema vie rodno drvo -rodna povrina se preseljava ka periferiji krune sa novim setom letorasta. Dr. Martin J. Buko-vac je svojim istraivakim radom ukazao na mogunost manipulisanja razvoja cvetnih pu-poljaka primenom giberelinske kiseline.

KADA PRIMENITI GIBERELINSKU KISELINU?

Preporuka je da se prska 3-4 nedelje nakon pu-nog cvetanja. To podrazumeva da se vodi eviden-cija o cvetanju od poetka pa sve do precvetavanja! Medjutim, to uvek nije sluaj tako da je moda jednostavnije da se kao merilo koristi broj potpuno

razvijenih listova na vrhu granica. Po ovoj metodi, optimalno vreme prskanja je kada imamao 5 do 7 potpuno razvijenih mladih listova na terminalima.

Preporuka za stabla u punoj rodnosti

Giberelinska kiselina omoguava formiranje spurova te na taj nain smanjuje ogoljavanje

SORTA TENDENCIJAJonathan, McIntosh,

Cortland, Rome, Gala Slaba

Paulared, Northern Spy, Empire, Cameo, Macoun Umerena

Golden Delicious, Fuji,Jonagold, Mutsu, Red delicious, Honeycrisp

Visoka

Tabela 5: Tendencija ka alternativnom plodononju po sortama, Izvor: P.Schwallier: Enhancing Bloom with Summer NAA: MSU Fruit Crop Advisory Team Alert, May 18, 2004

KONCENTRACIJARASTVORA

GRAMA NA 934 VODE l/ha

10 ppm 28015 ppm 42020 ppm 56025 ppm 692

Tabela 6: Preporuene koncentracije za prskanje giberelinskom kiselinom za stabla u punoj rodnosti

13

programu za stabla u punoj rodnosti. Pratei ovaj reim, stablima se omoguava da donesu rod u inkrimentima koji se iz godine u godinu poveavaju tako da se stabla ne opterete iznenadnom i veoma visokom rodu kreirajui stresnu situaciju. Ukoliko bi koncentracija odjedanput pala sa 100 ppm na 25 ili 15 ppm stabla bi se polomila pod teretom roda.

Vreme prskanja je identino kao i za stabla u punoj rodnosti...kada imamo 5-7 potpuno raz-vijenih listova na terminalnom porast.

Kao to je ve pomenuto, 100 ppm (40 oz/100 gal/a) e osigurati gotovo iskljuivo razvoj veg-etativnih pupoljaka. I ovde se primenjuje isti princip u pogledu bujnosti.

Stabla slabije bujnosti zahtevaju dva uzastopna prskanja sa razmakom od 2 do 3 nedelje izmedju tretmana da bi se dobili oekivani rezultati.

U praksi se pokazalo da dva prskanja od po 50 ppm u razmaku od dve nedelje daju bolje rezul-tate od samo jednog prskanja gde je koncen-tracija 100 ppm.

Upozorenje: Gibrelinska kiselina ne sme da se koristi u godini sadnje!

UPOTREBA PROMALINA ZA TRENJU I VINJU

Promalin, Perlan, Tipi (Typy) koristi se kod trenje i vinje radi stimulacije razvoja lateral-nih letorasta. Promalin se mea sa lateks bojom kako bi se olakalo nanoenje sredstva. Odnos Promalina i boje je 1:3. Nanosi se neposredno na spavajue ili tek nabrekle pupoljke u vreme kad poinju da pokazuju zelenu boju, i to na mesta na kojima elimo da izazovemo grananje. Moe se naneti i na terminalne izdanke kada dostignu duinu od 60 80 cm. Koncentracijapreparata treba da iznosi od 250 - 1.000 ppm, odnosno 0,24-0,94 litra Promalina u 19 litara vode. Najbolji rezultati se postiu pri temperatu-ri vioj od 16C, u vreme i neposredno nakon nanoenja preparata.

UPOTREBA ETEFONA ZA TRENJU I VINJU

Etefon (Etephon) ili Etrel (Ethrel) se koristi da bi se izazvalo stvaranje apscisijskog sloja izmeu ploda i peteljke, omoguavajui lake odvajanje ploda pri mehanizovanoj berbi. Na delovanje Etefona utie nekoliko faktora - veliina i bujnost stabla, sorta i njena reak-cija na stres, da li se preparat primenjuje kao razblazeni rastvor za prskanje (koncentracija na bazi upotrebe 400 galona vode) ili se ko-

granica. Koncentracija giberelinske kiseline je u funkciji bujnosti stabala.

Velika bujnost = mala koncentracija preparataMala bujnost = visoka koncentracija preparata

Materijal: Pro - Gibb 4%

Doza: Generalna preporuka je 10 - 25 ppm.

U tabeli 6. je dat pregled koncentracija u ppm za prskanje giberelinskom kiselinom za stabla u punoj rodnosti.

Kako i kada prskati: Giberelinsku kiselinu treba primeniti sa dosta vode i to od 50 do 150 galona vode po akru. U praksi se najee ide sa 100 galona po akru to bi preraunato na hek-tare bilo 934 litara vode po hektaru. Najekas-niji rezultati se postiu kada se prskanje obavlja pri temperaturi iznad 200C. Pri temperaturama ispod 200C absorpcija i translokacija nanete kiseline je bila manje ekasna.

Dr. Bukovac je u svojim istraivanjima doao do zakljuka da upotreba silikonskih materijala koji poboljavaju absorpciju rastvora kojim se prska nije poeljna. Uloga silikonskih materi-jala je da omekaju kutikulu na povrini lista te da se na taj nain omoguavaju laki prodor i absorpcija prskanih sredstava. Efekat tih takoz-vanih omekivaa (silicon surfactants) je bio u rasponu od veoma slabog do totoksinog. Pre-ma tome, najbolje je da se giberelinska kiselina primeni bez ikakvih adativa kako bi se izbegle mogue komplikacije.

MLADA STABLA PRE PLODONOENJA

U uslovima gde je mehanizovana berba praksa, veoma je vano da se stablima osigura dobar veg-etativni prirast i razvoj u prvim godinama nakon sadnje. Dobro razvijena i zdrava stabla su osnova za stabilne, kontinuirane i obilne prinose. Da bi se to omoguilo, stablima se ne dozvoljava da donesu rod u prvih 5-7 godina nakon sadnje. Za sve to vreme je neophodno prskati giberelinskom kiselinom u veoma velikoj koncentraciji (100 ppm) da se ne dozvoli formiranje cvetnih pupoljaka ve da se go-tovo svi pupoljci pretvore u vegetativne s ciljem da se formiraju spurovi. To takodje podrazumeva nji-hovo postepeno uvodjenje u proizvodnju. Ako je planirano da se sa mehanizovanom proizvodnjom zapone u osmoj godini nakon sadnje, onda se ve od pete godine poinje sa smanjivanjem doze gib-erelinske kiseline sa 100 ppm na 75 ppm, zatim u estoj godini se doza smanji na 50 ppm , u sedmoj godini se smanji na 30 ppm a posle toga se ide po

14

riste takozvani koncentrovani rastvori koji su pripremnljeni u manje od 100 galona vode po jedinici povrsine, da li se mea sa drugim pre-paratima u atomizeru itd.

Pri manjim koncentracijama je potrebno od 10-14 dana da bi se formirao abscisni sloj i da veza izmeu peteljke i ploda oslabi. Vee koncentracije daju isti efekat u kraem vre-menskom periodu. Kod vinje treba naneti 150 ppm, odnosno 0.24 lit. na 378 litara vode sa nejoninim surfaktantom, 7 - 14 dana pre oekivane berbe. Etefon ne bi tre-balo nanositi na slabo bujna, oronula stabla ili na stabla koja su pod stresom zbog vlage (sua/viak vlage) ili visokih temperatura jer e doi do gumoze i prevremenog opadanja plodova.

Trenju treba prskati preparatom u koncen-traciji od 300 - 500 ppm, odnosno 0.47-0.72 litara u 378 litara vode 10-14 dana pre oekivane berbe. Preporuuje se upotreba nejoninog sur-faktanta. Stabla slabe bujnosti pod stresnim uslovima zbog sue i visokih temperature ne bi trebalo tretirati.

Kao i kod svih biljnih regulatora rasta, tem-peratura je jedan od najznaajnijih faktora koje treba imati u vidu. Visoke temperature vazduha do tri dana nakon tretiranja Ete-fonom ubrzavaju delovanje tretmana (abscisni sloj se formira daleko bre) te plodovi ponu da opadaju u kraem vremenskom periodu. Nasuprot tome, nie temperature usporavaju delovanje Etefona. Doze treba prilagoditi potrebama u zavisnosti od temperaturnih us-lova. U periodima sa niim temperaturama doze mogu biti vie od normalnih, dok u pe-riodima sa oekivanom viom temperaturom koriene doze treba da budu nie.

Meanje preparata sa fungicidima, odnosno insekticidima se moe negativno odraziti na de-lovanje Etefona, jer ta sredstva mogu imati su-presivni efekat na Etafon.

This publication was made possible through support provided by the Economic Policy and Finance Oce, Bureau for Europe and Eurasia, US

Agency for International Development, Mission for Serbia and Montenegro, under the terms of Contract No. PCE-I-00-98-00013, Task Order 814. The opinions expressed herein are those of the author(s) and do not necessarily

reect the views of the US Agency for International Development.

Ministarstvo poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede Republike Srbije

16