biznis · astrologija: horoskop za jul strane 26-27 dogodilo se u julu strana 28 ^estitke i mali...

22 Biznis Jul 2020.

3

www.serbianmirror.com

3


Parlament bez opozicije“Zar su izbori bili va`niji od na{ih ìvota?” strane 4-5Zaraèni funkcioneri slavili izbornu pobedu SNS, dok Lon~ar ponovo krivi gradjane strana 6Za{to je Lavrov do{ao u Srbiju strana 7Prodajom Srpskog muzeja Sveti Sava prevarena ioplja~kana srpska zajednica u ikagu strane 8-9Poziv za besplatan tromese~ni kurs srpskog jezikapreko skypa strana 10Da li smo mi, dana{nji Srbi dostojni Vidovdana strana 11Intervju Rado{ Baji}: Srpska trilogija 1941.-45. strana 12Opro{tajno pismo Nikole Tesle njegovoj majci strana 13Na{ narod ima 350.000 srpkih toponima u svetu strana 14Folklorom protiv korone strana 15Humanitarna pomo} iz Izraela za Kosovo i Metohiju strana 19Preporuke za letovanje u Srbiji strane 20-21Vera: Sticanje Duha svetoga, cilj hri{}anstog ivota 2.deo strana 22Sport: Srce od Dinare ve}e strana 23Ku}a mrtvih mirisa na RuskomPorodica: Voda kao lek strana 24Prirodna sredstva za le~enje opekotina od suncaPutni~ka dijareja: Kako je spre~iti? strana 25Astrologija: Horoskop za jul strane 26-27Dogodilo se u julu strana 28êstitke i mali oglasi strane 29Vedra strana Ogledala strana 30

TIRA@: 18.000

SADR@AJ

PUBLISHED BY

Ogledalo - Serbian Mirror. Inc ·

P O BOX 13472 CHICAGO IL 60613· Phone: 773.744.0373· OSNIVA^: Slavica Petrovi}

· UREDNIK: Slavica Petrovi}

· GRAFI^KI UREDNIK: Zoran Marinkovi}

· REDAKCIJA: Marijana Maljkovi}, Dejan Vu~i},

Nenad Jovanovi}, Marko Lopu{ina, Aleksandar Stankovi}

Vojin Drenovac, Dejan Marinkovi}

· DOPISNICI: Vanja Buli}, Jasna Stanojev, Ivan Kalauzovi}

Stefanija Djoki} (Beograd), Sta{a Nasti} (Holivud), Vuka{in

Petrovi} (Njujork), Milomir Ognjanovi} (Havai)

ALL RIGHTS RESERVED:

Ogledalo is not responsible for advertisments,

advertising articles and their contents

E-mail: [email protected]: www.serbianmirror.com

· PREDSTAVNI[TVA ·· LOS ANDJELES: Dragan Rakonjac (562.397.9001)· BEOGRAD: Zoran Marinkovi} (062.821.4385)

““[[ttoo ggoodd ttkkaa{{ ,,vveezzuujj kkoonnccee zzaa nneebboo””

Sv. Vladika Nikolaj Velimirovi}

Jul 2020. Iz redakcije

NAME: -----------------------------------------------------------------------------------------------------------------

ADDRESS: ------------------------------------------------------------------------------------------------------------

CITY: ----------------------------------- STATE: -----------------------------------------------------------------

ZIP: --------------------------- TEL: -------------------------------------------------------------------------------

Ispunjen formular zajedno sa ~ekom po{aljite na adresu Ogledala

Ogledalo - Serbian Mirror - PO BOX 13472 Chicago IL 60613

Pored turbu-l e n t n o gp r o l e } a ,

dolazi nam iuzbudljivo leto,puno iznenadjen-ja. Po~ev od

lošeg i kišnog vremena, preko nezaobi-laznog korona virusa, protesta uAmerici, protesta u Crnoj Gori, neferizbora u Srbiji, kao i obmanjivanja grad-jana o broju zaraènih i umrlih.

I dok se SPC bori da sa~uva svojesvetinje u Crnoj Gori, mi smo u îkaguupravo izgubili jedan legat, koji je biodeo nas i našeg postojanja ovde. Srpskimuzej – Srpska ku}a na Beri ulici, kojusu srpskom narodu u îkagu ostavilipreci u cilju o~uvanja i negovanja svogidentiteta, sramno je prodata. Naàlost, ~ini se da je danas sve manje imanje ljudi medju nama kojima je tova`no. Mo`da mi, koji smo ostali, i nezasluùjemo jednu ovakvo zdanje kojeje grad îkago svrstao u istorijskeobjekte.

A ukoliko ste i pored svega rešilida putujete u otad`binu, evo vam inekoliko obaveštenja.

Prema prvim iskustvima putnikaiz juna, saobra}aj se odvija bezpoteško}a u tranzitu. Prekookeanskiletovi su poluprazni, sa izuzetkomAirSerbia leta iz New York-a zaBeograd, dok se letovi po Evropiobavljaju punim kapacitetom. Danebiste doìveli neku neprijatnostva`no je proveriti kakva vam je doku-mentacija neophodna za ulazak uzemlju u koju ste krenuli. Zato seobavezno informišite koji su zahtevi iograni~enja na snazi u dràvi koja jevaša krajnja destinacija.

Obavezno imajte u vidu i merezaštite uz neophodne maske i sredstvaza ~iš}enje ruku, kao i dolazak na aero-dromu tri sata ranije za prekookeanskeletove.

Ostajte nam u zdravlju i ~uvajtese ma gde bili.

Iskreno vaša,Slavica Petrovi}

Po{tovani ~itaoci i prijatelji na{eg lista,

Slavica Petrovi}

RE^ UREDNIKA

4 Jul 2020.Politika

Parlamentarnim izbori-ma moè biti zado-voljna vladaju}a stran-ka, koja je dobila~etiri petine mandata,

ali i opozicija koja se zalagala zabojkot, jer je ogoljena istina da jeu Srbiji samo privid demokratije ida nema opozicije. Ne moèmo nire}i da smo se vratili decenijamaunazad, na jednopartijski sistem,jer mi ìvimo u sistemu jednog~oveka, koji odlu~uje o svemu.

Do izlaska na{ih novinaRIK je objavio preliminarne rezul-tate na osnovu 97,23 odsto obrad-jenih rezultata, lista “AleksandarVu~i} – Za na{u decu“ dobila je60,68 odsto glasova bira~a, odnos-no 1.917.421 glas i 189 mandatau Skup{tini Srbije. Lista “IvicaDa~i} – SPS – JS – DraganMarkovi} Palma“ je osvojila10,35 odsto glasova bira~a, odnos-no 327.130 glasova i 32 mandata,dok je lista Aleksandra {api}aosvojila 3,86 odsto glasova bira~a,odnosno 121.867 glasova i 12mandata. Poslanike }e imati imanjinske liste: “Savez vojvodjan-skih Madjara – I{tvan Pastor“ 9,“Akademik Muamer Zukorli} –Samo pravo“ 3, “SDA Sandàka –dr Sulejman Ugljanin“ 2 i“Albanska demokratska alternativa– Ujedinjena dolina“ 3 mandata.

Najbliè cenzusu od triodsto su liste: “Za KraljevinuSrbiju – @ika Gojkovi}“, koja je,po preliminarnim rezultatima,osvojila 2,63 odsto glasova,“Suverenisti“ 2,32 odsto, “Metla“2,25 odsto, “Dr Vojislav [e{elj –Srpska radikalna stranka“ 2,07odsto, “Sergej Trifunovi} – Pokretslobodnih gradjana“ 1,6 odsto,“Milica Djurdjevi} Stamenkovski– Srpska stranka Zavetnici“ 1,45odsto, lista “Milan Stamatovi} –Zdravo do pobede“ 1,05 odsto.Ostale liste su ispod jedan odstoosvojenih glasova.

RIK je veoma tajnovit ikada je u pitanju izlaznost, pa ninakon isteka zakonskog roka od96 sati nije objavo ukupan broj

glasa~a koji su iza{li na izbore.Da je izlaznost veoma mala, vide-lo se ve} i na osnovu podataka ireprezentativnih uzoraka koje supredstavili CeSID i CRTA, upo-zorava advokat Rodoljub [abi},stru~njak za pravo na za{titupodataka o li~nosti i prvi pov-erenik Srbije.

- I onda se pojavljuje uizbornoj no}i nosilac listeAleksandar Vu~i} “Za na{u decu“i izjavljuje da je izlaznost preko50 odsto, a RIK nije objavio

izlaznost. Nakon toga se RIKpojavljuje sa brojem koji jepomiren sa izjavom Vu~i}a.Originalna je sumnja da RIK nas-toji da potvrdi tu izjavu – smatra[abi}.

Procena posmatra~kemisije CRTA je da je izlaznost45,5 odsto, a CeSID-a 44,9 odsto.Srpska napredna stranka saop{tilaje da je izlaznost 50,2 odsto. Usvakom slu~aju, ovo je najmanjaizlaznost u istoriji izbora kod nas,{to rezultira da vi{e od pola puno-letnih gradjana nema predstavnikeu parlamentu.

Predsednica OdboraEvropskog parlamenta za stabi-lizaciju i pridruìvanje Srbije i EUTanja Fajon rekla je za N1 daposle izbora odrànih 21. junavi{e nema parlamentarne opozici-je, {to dovodi u pitanje legitimitet

rada novog parlamenta.“Moèmo li govoriti o

~istoj demokratiji kada vladaju}akoalicija sa takvom lako}omosvoji ve}inu. Moèmo li govoritio fer izborima ako je jedan deopoliti~kog spektra imao pristupnacionalnim frekvencijama, dokse drugi morao boriti za njih.Moèmo li govoriti o slobodnomizboru ljudi dok su izloèni jednojboji, a drugi se jedva ~uju“, pitan-ja su koja Fajon postavlja posleizbora u Srbiji. Ona navodi da se

nivo demokratije posle izboramoè pogor{avati, a posebnosituacija sa slobodom medija. To}e, najavljuje, biti pra}eno uslede}em krugu medjustrana~kogdijalog. Upitana kako }e taj dija-log izgledati s obzirom na novisastav parlamenta, Fajon kaè da}e morati da se nadje model da seu dijalog uklju~e i partije koje subojkotovale izbore. Ona dodaje daEvropski parlament brine najniàizlaznost od 2000. godine, kao i“dramati~na promena u sastavuparlamentu u kojem }edvotre}insku ve}inu imati jednalista“.

Parlamentarni izbori seponavljaju na 234 bira~kih mesta,a na samo jednom se ponavljajuzbog prigovora bira~a. Na ostalimmestima bira~i }e ponovi glasatizbog neurednih zapisnika i

~injenice da se broj listi}a u kuti-jama ne poklapa s brojem upisan-im u zapisnike bira~kih odbora.Neregularnosti u kampanji predizbore i ako se utvrde ne menjajuni{ta.

Glasanje }e ponoviti202.924 bira~a, {to je oko triposto, i tek sada predstojira~unanje i procena da li bi to ikoliko moglo zaista da uti~e nakona~ne izborne rezultate, upozo-rava Pavle Dimitrijevi} iz organi-zacije CRTA. Ova organizacija je

nakon samih izbora podnela 34prigovora zbog neregularnosti nabira~kim mestima, ali ih RIK nijeni razmatrao, niti ih je ~itao, ve}ih je sve zajedno odbacio.

Izjave dan posle izbora“U formiranju naredne

Vlade Srbije da pokaèmo danismo bahati i da }emo uzimatiljude i sa lista koje nisu pre{lecenzus, da napravimo Vladu koja}e da donosi klju~ne odluke i daima jo{ {iri konsenzus“, poru~ioje predsednik Srbije i Srpskenapredne stranke AleksandarVu~i}.

Vice{ampioni, kako susocijalisti sami sebi nazvali,spremni su da Ligu {ampiona idalje igraju sa naprednjacima, akopobednik izbora pristane, slikovito

je objasnio lider SPS-a IvicaDa~i}.

Predsednik Srpskogpatriotskog saveza Aleksandar[api} izjavio je da ne veruje da jerealno da njegova stranka budedeo Vlade ukoliko u njoj bude iSPS, ali da }e uvek razgovarati saonima koji èle da razgovaraju snjim. Kako je naglasio, jedino jesigurno njegovo poslani~ko mesto,a sve ostalo se ne zna i dodao daje njegovo interesovanje i znanjevezano za lokalnu samoupravu.

“Veliko hvala svimljudima koji su ginuli u ovoj sulu-doj kampanji, koja }e se jednogdana izu~avati kako ne treba da seradi. Ovo dru{tvo je dubokobolesno i mi }emo se boriti da gaozdravimo. Ponudi}u skup{tiniostavku, mislim da je to logi~anpotez”, rekao je predsednik PSGSergej Trifunovi}.

Lider SRS Vojislav{e{elj kaè da izbori nisu bili reg-ularni i da }e u~initi sve darevan{ bude u sasvim drugomduhu i da oni koji su sad prikaza-li svoju pobedu budu do nogupotu~eni. “Gde je jo{ to udemokratiji tako bilo da je voljagradjana bila da jedna strankadobije sve“, naveo je [e{elj.

Bojkot apsolutno jesteuspeo, ali ne zato {to je izlaznostmala, ve} zato {to se pokazalo da

MARIJANA MALJKOVI]

Odspecijalnog izve{ta~a

PARLAMENT BBEZ OOPOZICIJE

5Jul 2020. Politikau Srbiji nema nikakve mogu}nostida napravite rezultat na izborimakoji su name{teni, nemamogu}nosti da se dodje do grad-jana i nema bilo kakve {anse dabilo {ta promenite, tvrdi predsed-nik Stranke slobode i pravdeDragan Djilas. “Drugi razlogza{to je uspeo je to {to parlamentdanas izgleda kako izgleda Srbija,bez demokratije, bez slobode.Dobili smo ono {to je realnamogu}nost u ovakvim uslovima“,rekao je Djilas i dodao da je tre}irazlog uspeha to {to je Evropasada jasno videla {ta je Srbija, ida je najve}a reakcija iz EU –}utanje.

“Samo u jednoj bolnici uNovom Pazaru obolelo je 60zdravstvenih radnika. Oni nisumogli postati zaraèni u jednomdanu posle izbora. O~ito je da jevlast krila rezultate testiranja iglumila da je sve u redu kako biovi zdravstveno nebezbedni izboribili ipak odràni. Vlast je sebidozvolila i da laìra informacijene samo o broju novozaraènihve} i o broju umrlih, i sve to uzsramno }utanje lekara iz Kriznog{taba. Ako su laìrali smrtnost odzaraze – {ta su onda tek radili nala`nim izborima u nedelju?“ –upitao je lider Dveri Bo{koObradovi}. Izlaznost u Srbiji,prema njegovim re~ima, nije bilave}a od 42 odsto, a u Beogradu,â~ku i drugim ve}im gradovima,ne vi{e od 35 odsto.

Izborne nepravilnostiSpisak nepravilnosti za

vreme i pre izbora je duga~ak,evo samo nekoliko primera kojeje objavio sajt Insajder. Vest kojaje izazvala veliku pa`nju stiè izVranja, da su bira~i na parlamen-tarnim izborima u vranjskom seluNeradovac, kao i delom uOsnovnoj {koli “DositejObradovi}“, glasili za Savezvojvodjanskih Madjara koji je

tamo osvojio 1.265 glasova i tre}emesto na tim bira~kim mestima.Istovremeno, prema popisustanovni{tva iz 2011. u Vranjuìvi svega {est osoba koje su seizjasnile kao Madjari. Jedno od

obja{njenja je da su na lokalnimizborima ti glasa~i glasali za broj~etiri na listi za lokalne izbore, ana tom mestu je bila Srpskadesnica, pa su po automatizmu ina listi}u za parlamentarne izboreisto zaokruìli broj 4, ali na tojlisti na toj poziciji bio je SVM.

Na dru{tvenim mreàmapojavio se snimak bira~kog mestau Ubu na kome se vidi èna kojase na jednom bira~kom mestuzadràla i “asistirala” iza paravanaprilikom glasanja nekoliko bira~a,instruirala i proveravala glasa~kelisti}e. Snimak se brzo pro{iriomreàma, pa i rezultirao potpisi-vanjem onlajn peticije za ponavl-janje izbora. U medjuvremenu,ovim povodom podnete su dvekrivi~ne prijave. Ne{to ranije, iUdruènje za za{titu ustavnosti izakonitosti je saop{tilo da posedu-ju podatke o snimku i da su dobili

informacije da je re~ o kolek-tivnom glasanju jednog romskognaselja, da znaju koji ih je auto-buski prevoznik dovozio, kao iimena aktera sa snimka. “Za glasje dobijano 1.000 dinara i paket.

Tuìla{tvo je ve} do sada moraloda preduzme odredjene istra`neradnje koje bi vodile pokretanjukrivi~nog postupka, jer se o~igled-no radi o krivi~nim delima kojase ti~u povrede izbornog prava.Tuìla{tvo mora da ispita ta~nostinformacija koje imamo“, ocenilaje ta organizacija.

Neregularnosti je bilo itokom predizborne kampanje ione su uglavnom konstatovane ipre izbora, ali to nije spre~ilofunkcionere i ~lanove vladaju}estranke da ne samo nastave ve} ipoja~aju promotivne aktivnosti.~lanovi Vlade imali su ~ak 229promotivnih aktivnosti, {to je 90odsto vi{e nego u istom periodu uneizbornoj 2019. godini.

“Iako su 21. juna odràniizbori na svim nivoima, izuzevpredsedni~kih, predsednik SrbijeAleksandar Vu~i} dominirao je

izbornom kampanjom i zasenio jene samo ostale aktere iz SNS idrugih partija sa liste koja je nosi-la njegovo ime, nego i sve drugeu~esnike izbora“, jedan je odnalaza Transparentnosti.

Od republi~kihfunkcionera, prema njihovomistraìvanju, najvi{e promotivnihaktivnosti imali su AleksandarVulin (36), Ana Brnabi} (34),Mladen [ar~evi} (28), ZoranDjordjevi} (27) i ZoranaMihajlovi} (24). Najve}i procen-tualni rast u odnosu na 2019.imao je Ivica Da~i}, koji jeutrostru~io broj promotivnihaktivnosti (sa 6 na 18), nalazi suTransparentnosti. Medju lokalnimfunkcionerima dominirao jezamenik gradona~elnika GoranVesi} koji je imao ~ak 46 promo-tivnih aktivnosti. Transparentnostisti~e i da su pojavufunkcionerske kampanje konstato-vali i posmatra~i iz misijeOEBS-ove Kancelarije zademokratske institucije i ljudskaprava kao i predstavnici Evropskemreè posmatra~a izbora.

Do dana izbora Agencijaza borbu protiv korupcije primilaje 43 prijave zbog sumnje da sujavni funkcioneri prekr{ili zakon uizbornoj kampanji, navela jepomo}nica direktora Agencije zasukob interesa i pitanja lobiranjaVerka Atanaskovi}. Ona jesaop{tila da je Agencija donela 10mera od kojih su ~etiri mererazre{enja – jednomgradona~elniku, predsednikuop{tine i dvojice direktora javnogpreduze}a. Na adresu Agencijestiglo je jo{ {est prijava o kojimaAgencija odlu~uje.

Tokom izborne ti{ine,Transparentnost je uo~ila nekolikoaktivnosti funkcionera, promo-tivnih, ali i iz drugih kategorija,koje su imale promotivni efekat.“Najteì slu~aj svakako je ono {toje organizovao ministar za radZoran Djordjevi}, kao vrhunacsopstvene promotivne kampanjetokom koje je imao 27 promo-tivnih aktivnosti u izbornoj kam-panji i 28 tokom vanrednog stanja.Re~ je o konferenciji za novinare19. juna na kojoj je saop{teno daje ministar doneo odluku da trogo-di{nja devoj~ica, koja je oduzetaod usvojitelja nakon {est mesecizbog proceduralne gre{ke, budevra}ena usvojiteljima. Ministar jetu odluku saop{tio na konferencijiza novinare“, podsetila jeTransparentnost i navela da je min-istar tada “reìrao“ svojevrstanrijaliti organizuju}i ponovni susretdevoj~ice i usvojitelja pred kam-erama.

[to se ti~e naslovnihstrana novina u vreme izborneti{ine, prvog dana, 19. juna,dominirao je Aleksandar Vu~i} ito nakon susreta sa SergejemLavrovom, a drugog dana, u sub-otu, 20. juna, na naslovnim strani-cama na{li su se Sini{a Mali,Mladen [ar~evi}, dok je, kakododaju, lik Aleksandra Vu~i}adominirao naslovnom “Srpskogtelegrafa“.

Po zavr{etku obra}anja Ane Brnabi}i Zlatibora Lon~ara gradjanimaNovog Pazara, za njima je u Op{tu

bolnicu utr~ala mlada Senada Ja{arevi},~ija je majka sino} umrla od korone, dokjoj je otac u te{kom stanju a, kako kaè,za njega nije bilo mesta u bolnici.

Uplakana Senada je govorila AniBrnabi} i Lon~aru da je dosta sa laìma,kao i da je ta~no da u Novom Pazarunema ni~ega, jer joj je majka umrla bezkiseonika.

“Ho}u da kaèm, moram dakaèm da je sve la`. Ovo je neizdr`ljivo.I nemojte vi{e da nas vredjate va{imizjavama, na{u inteligenciju, dosta je vi{e!

Nadjite na~ina da pomognete, da sa~uvamojo{ ìvota“, vikala je Ja{arevi}.

Brnabi} je odgovorila: “Molimvas, recite mi {ta je la`, da bismo znali {tada uradimo?“

“[ta je la`? La` je da imamokiseonika, da imamo zdravstvenih radni-ka, da imamo uslove. Nemamo ni{ta,ljudi! Op{ti je kolaps. Njima (lekarima)svaka ~ast. Oni su heroji“, rekla jeJa{arevi}.

“Nemojte vi{e da nas pravitebudalama, molim vas, izjave nam ne tre-baju, pro{li su izbori. Zar su izbori biliva`niji od na{ih ìvota? Od na{ih majki,od na{e bra}e? Omladina nam umire!“,

rekla je uplakana Senida Ja{arevi}.Ministar Lon~ar je rekao da ne

postoji sistem koji na sve moè da reagu-je, “Videli ste {ta je bilo u Italiji,Americi”, rekao je Lon~ar.

Podsetimo, premijerku Srbije iministra zdravlja Zlatibora Lon~ara uNovom Pazaru do~ekali su povicinezadovoljnih gradjana koji su ih pitaliza{to nisu doneli ni{ta od opreme, vi~u}ida je na hiljade ljudi zaraèno, dokmnogi umiru.

Oni su obi{li Op{tu bolnicu uovom gradu, a njihovo obra}anje neprekid-no je bilo pra}eno nezadovoljnim povici-ma okupljenih. nova.rs


“Zar su izbori bili va`niji od naših ìvota?“

6 Jul 2020.Dru{tvo

Nakon testiranja, naCovid-19 pozitivanje ministar odbrane

– Aleksandar Vulin, predsed-nica Skup{tine Srbije – MajaGojkovi}, za koju je ranijere~eno da ima upalu plu}a,ali i direktor Kancelarije zaKosovo i Metohiju – MarkoDjuri}. Medju zaraènima jei predsednik Privrednekomore Srbije, Marko âde`,koji je rekao da nema sip-tome i da je za prisustvovirusa saznao slu~ajno –testiraju}i se zbog slu`benogputa u Crnu Goru.

Novinari, snimatelji,fotoreporteri – u prepunomizbornom {tabu Srpskenapredne stranke samo zaovu grupu ljudi vaìlo jepravilo da su za{titne maskeobavezne. Za sve ostale –dràvne, strana~ke funckcionere igoste na slavlju naprednjaka – tonije bio slu~aj.

Ni punih sedam dananije pro{lo od zagrljaja, ve} jeodjeknula vest da je ministarodbrane Aleksandar Vulin poziti-van na koronvirus. Iz Ministarstvaodbrane, u zvani~nom saop{tenju,kaù: Covid-19 prvo je potvrdjenkod jednog od dràvnih sekretara,a potom i kod Aleksandra Vulina.

“Ministar odbrane seose}a dobro i po{to nemanikakvih simpotoma infekcijeCovid-19 nalazi se u samoizo-laciji. Ministar Vulin nastavlja saredovnim obavljanjem du`nostiministra odbrane pridràvaju}i sesvih propisanih mera tokomsamoizolacije“, navodi se usaop{tenju Ministarstva odbrane.

Medju slavljenicima,medjutim, nije jedini. I predsedni-ca Skup{tine Maja Gojkovi} poz-itivna je na virus Covid-19, ali idirektor Kancelarije za Kosovo iMetohiju – Marko Djuri}. MajaGojkovi} na bolni~kom je le~enjui – prema navodima iz njenogkabineta – prima neophodnu ter-apiju.

Bez distance, izbornerezultate slavili su kao da epi-demija ne postoji. Svi tik dopredsednika Srbije i lidera napred-njaka, za koga se sada postavljapitanje: da li mu je zdravstvenostanje ugroèno?

“Nikakva sramota nije

biti zaraèn i ukoliko se desi bilokakva promena u zdravstvenomstanju predsednika bi}eteobave{teni, kako vi, tako i ostalimediji“, navela je savetnica zamedije predsednika SrbijeAleksandra Vu~i}a Suzana

Vasiljevi}.Iako je dràva dala

zeleno svetlo za masovna okupl-janja, utakmice i izbore, koji suza vreme epidemije bili jediniizbori odràni u Evropi, ministarzdravlja kritike upu}uje gradjani-

ma. Upozorava: mere }e ponovobiti uvedene tamo gde se “pre-poruke ne po{tuju“.

“Ako nas terate, ako sene pridràvate onoga, mi smoprinudjeni da spa{avamo va{eìvote i va{e zdravlje uvodjenjem

mera, jer vi sami –va{om odgovorno{}uniste to uradili. I zamo-lio bih sve da ne idemotoliko daleko da traìmoodgovornost nekog dru-goga nego da krenemood sebe – da li smo miispo{tovali te mere?Ljudi, nije sramota nosi-ti masku. Apsolutno nijesramota. I ne pozdravitise, ne poljubiti se sanekim, nego sa pristojnerazdaljine popri~ati ipresko~iti te stvari“,kaè ministar zdravljaZlatibor Lon~ar.

Izbori – kaopotencijalna epidemio-lo{ka bomba – nisupresko~eni, a ~lanKriznog {taba Predrag

Kon za televiziju Pprva tvrdi daje “postojao pritisak da se odrè“,u kontekstu da ìvot mora da seodvija normalno. Bili su, dodajeKon, odràni na “odgovaraju}ina~in”.

“Ovde je ugroèo pov-erenje, a kada je ugroèno pov-erenje, ne moèmo da radimovi{e. Potpuno se zablokira daljakomunikacija. Prema tome, svismo mi znali {ta smo, ko smo, i{ta radimo. Ja ne mogu li~no sebeda pravdam niti ho}u da se prav-dam uop{te. Procena je bila takvada su izbori mogli da prodju ~imje tako odlu~eno, tu vi{e vra}anjanema na tu temu. To je kontrapro-duktivno. A ovo izbori – da smo`rtvovali ìvote, kao medicinskideo Kriznog {taba, to je jednos-tavno te{ka neistina. Toliki rad isada po svaku cenu da se pokaèda je to bilo politi~ki... Pa ovo jebio dràvni tim – to je jasno“,smatra Kon.

A prvi ~ovek dràve,Aleksandar Vu~i}, odmah nakonizborne no}i i slavlja u {tabuSrpske napredne stranke otputo-vao je u Moskvu, gde se sastao sapredsednikom Rusije –Vladimirom Putinom. Nakonruske prestonice odleteo je Vu~i}za Brisel, na razgovor sa predsed-nikom Evropskog saveta – [arlomMi{elom, a potom i sa predsedni-com Evropske komisije UrsulomFon der Lajen. Diplomatija –uprkos epidemiji – nije bila na~ekanju. Izvor: N1

ZARA@ENI FUNKCIONERI SLAVILI IZBORNU POBEDUSNS, DOK LONÂR PONOVO KRIVI GRADJANE

U Srbiji i dalje raste broj novoobolelih od koronavirusa, a tokom dana potvrdjeno je da je medju zaraènima i nekoliko dràvnih funkcionera.Svi zaraèni, pre samo {est dana, u prostorijama Srpske napredne slavili su izbornu pobedu ne pridràvaju}i se mera za{tite.

ALARMANTNO UPOZORENJE:

LEKARI NEMAJU ÎME DA LEÊZbog drasti~nog pove}anja broja zaraènih

korona virusom u Srbiji je vanredna situacija proglašenau Novom Pazaru, Tutinu, Kragujevcu i Vranju, dok su kaoàrišta ozna~eni Beograd, Kraljevo, Uìce i Valjevo.Predsednik Sindikata lekara i farmaceuta Srbije dr RadePani} izneo je dramati~no upozorenje, kojim je pozvaogradjane da ne veruju ni politici, ni Kriznom štabu, ve}da paze na svoje zdravlje, jer lekari više ne mogu da impomognu.

“Trenutno stanje u Srbiji jeste takvo da su svebolnice pune… Struka bi trebalo odavno da se povu~e izKriznog štaba kako bi sa~uvali svoj obraz, moral i etikujednog profesionalca medicinske etike, ali mislim da subirali da ostanu tu da ne bi došli još gori, ili oni koji bibili pod još ve}im uticajem. Trenutno u Srbiji nema testova, ne testiraju se pacijenti, oni saizraènom klini~kom slikom se vra}aju ku}i, a da nisu dobili nikakvu terapiju, a oni najteìse nalaze u bolnicama, s tim da su ve} kapaciteti tercijarnih ustanova – ~etiri klini~ka centra– popunjeni. Preko toga, u Novom Pazaru imamo preko 150 pacijenata, ~uli smo njihovogdirektora Meha Mahmutovi}a da je rekao koliko je zaraènih lekara, to isto je uDrajzerovoj, to isto je širom Srbije”, rekao je dr Pani}.

“Dakle, gradjani Srbije pod hitno moraju da shvate da su obmanuti zato da bi seodràli izbori, da su neopravdano ukinute sve mere koje su bile, a morale su se ukidatipostepeno i zbog zdravstvenih radnika, em su u manjku 15 odsto, em su oboleli, to je još10 odsto, em smo iscrpljeni, jer ovo ve} dugo traje. Nemamo zaštitne opreme i nemamo~ime da le~imo pacijente. Molim gradjane da najozbiljnije shvate ovo i da više ne veruju nipolitici, ni Kriznom štabu, ve} da se brinu o svom zdravlju, jer mi nemamo ~ime da impomognemo“, upozorio je dr Pani}.

Marijana Maljkovi}

dr Rade Pani}

Slavlje posle pobede u {tabu SNS

7Jul 2020. Politika

Ministar inostranih poslova RuskeFederacije Sergej Lavrov jesamoinicijativno posetio Beograd

18. juna 2020. Razlog njegove posete suponovne Vu~i}eve javne indikacije da }e seodre}i Kosova i Metohije. Vu~i}evo medi-jsko pripremanje naroda je bilo sve u~estal-ije. Samo su se redjale njegove fraze u tele-vizijskim nastupima: “Nisam optimista popitanju re{enja Kosova i Metohije’’, “Za nasne postoji dobro re{enje’’, “Pregovara}emosa Albancima, ali je na{a situacija izuzetnote{ka’’, “Srbija ne}e priznati Kosovo, a dazauzvrat ne dobije ba{ ni{ta’’... êmu toli-ki defetizam? Vu~i} je doveden na vlast jerje onima koji su nas bombardovali obe}aoda }e potpisati priznavanje teroristi~kedràve “Kosovo“. Lavrov je do{ao u Srbijuda ga opomene da mu se ne pi{e dobro akoto u~ini. Aleksandar Vu~i} je u problemu,ali ne i Srbija, pogotovu ako Tramp dobijeizbore, jer Trampovoj administraciji, za raz-liku od njegovih oponenata, nije stalo dotoga da KiM odvoji od Srbije. Trenutno,imamo situaciju u kojoj se interes Rusijepoklapa sa interesom srpskog naroda popitanju o~uvanja KiM u sastavu RepublikeSrbije, ali taj interes ne brani srpska vlast,jer njoj to nije u li~nom interesu. Takodje,prvi put od raspada Jugoslavije u Americina vlasti imamo administraciju kojoj nijestalo do raspar~avanja Srbije, za razliku od

svih prethodnih ameri~kih administracija zakoje se zna da su dobijale ogroman novacod albanskih terorista. Lista korumpiranih

ameri~kih politi~ara od strane Albanaca jeduga~ka.

Lavrov je u obra}anju novinarimanakon sastanka sa predsednikom Vu~i}emrekao da }e Rusija podràvati samo onesrpske politi~are koji ne rade protiv intere-sa dràve Srbije, {to je i javna opomenaVu~i}u. Rusiji ne odgovara da takozvanoKosovo postane nezavisna dràva, jer bi tozna~ilo da bi se broj ~lanica neprijateljskogNATO uve}ao za jo{ jednu dràvu. Politi~kianaliti~ar Du{an Janji} je u gostovanju kodMilomira Mari}a u jutarnjem programu,,Dobro jutro, Srbijo’’ na proreìmskoj tele-viziji Happy izrazio sumnju u prevodLavrovljevih re~i, uz obrazloènje da se od

prevodioca nije ~uo sam Lavrov na ruskomjeziku, kao da je problem proveriti snimaksa ruske televizije, a on potvrdjuje

autenti~nost re~i upozorenja ruskog ministraspoljnih poslova.

Od povla~enja VojislavaKo{tunice iz politike, Srbija nema nijednogrelevantnog politi~ara koji je istinski patri-ota, bez sklonosti da zarad li~ne koristi`rtvuje interese dràve i naroda. Sre}om,

predsednik Putin i njegova administracijane dozvoljavaju srpskim politi~arima da seodreknu Kosova i Metohije. Jo{ jednasre}na okolnost je to {to je prozapadnaopozicija doìvela potpuni fijasko naposlednjim parlamentarnim izborima, poredogromnog medijskog prostora koji suopozicioni politi~ari imali u medijima svo-jih mentora, na ~elu sa N1 i Nova S.

Ruski politi~ari su uvek po{tovalisvakog ko je na vlasti u Srbiji, pa je zbogtoga i Aleksandar Vu~i} zajedno sa pred-stavnicima Srbije i Republike Srpske (na~elu sa Dodikom) i Srpskom dràvnom gar-dom u~estvovao na Paradi pobede uMoskvi, koja je odràna 24. juna umesto 9.maja (odloèna zbog pandemije kovida-19).Ina~e, rusko rukovodstvo ima vi{e poveren-ja u Milorada Dodika nego u AleksandraVu~i}a koga smatra ucenjenim od stranezapadnih liberala.

U normalnim okolnostima, ne bitrebalo da Rusi ili bilo koji stranci buduve}i Srbi od srpskih politi~ara, ali je situaci-ja takva kakva jeste. Bitno je ne dozvolitinijednom srpskom politi~aru da se odreknesvete srpske zemlje, Kosova i Metohije, unadi da }e u Srbiji oja~ati istinski patriotskesnage koje ne}e prodavati niti pedalj na{edràve za koju su srpski heroji vekovimaginuli.

DEJAN MARINKOVI]

Odstalnog saradnika

ZA[TO JE LAVROV DO[AO U BEOGRAD?

îtajte nas na netu:www.serbianmirror.comNe ~ekate mesec dana {tampano izdanje,

~itajte novosti u medjuvremenu. Budite u toku sa nama preko sajta Ogledala:



Sergej Lavrov i Aleksandar Vu~i}

8 Jul 2020.Aktuelno

Du g o g o d i { n j iSrpski kulturnicentar, jedini uîkagu, a drugi usvetu, nakon

onog u Parizu, ovih dana je pro-dat.

I dok se sve etni~kezajednice bore da obezbede sebidom u kojem }e negovati svojukulturu, tradiciju i svoj identitetpojedini “Srbi”, ako se takomogu nazvati, kr~me svojelegate i to na veoma perfidanna~in, iza ledja srpske zajednice.

Na planu prodaje sesistematski radilo godinamaunazad od strane Uprave kojusa~injava samo troje ljudi, dr@ivojin Pavlovi} Vesna Noble iGoran Veselinovi}. Ni po ~emudobrom poznata imena. Ljudikoji su u{li u Upravu samo sajednim ciljem, da naprave li~niprofit. Mora im se priznati da sumaheri za ovakve malverzacije.Najpre su po svom dolasku na~elo ove organizacije uspeli daoteraju sve iz tada{nje uprave ida izbace sve dugogodi{nje~lanove koji se nisu slagali sanjihovim perfidnim idejama.

Onda su ugasili sve kulturnedogadjaje i izbacili Srpskopozori{te “Mira Srem~evi}“,koje je bilo ìla kucavica ufinansijskom radu centra idonosilo najve}i prihodKulturnom centru, {to od svojihpredstava, {to od kulturnihdogadjaja i proslava. Pozori{tekoje je bilo ~itavu deceniju sas-tavni deo ove ustanove. Tako jena{ srpski dom opusteo i posled-njih pet godina se u njemu ni{tanije de{avalo jer je pripreman daide na dobo{.

Posle nekolikopoku{aja, mnogi od nas su digliruke i odustali od borbe jer sugospoda iz Uprave, @ika i

Vesna, menjali pravilnik ku}e ikrojili ga kako njima odgovara.U~lanjivali su nove ~lanove posvom li~nom izboru, pa se tako~itava familija @ivojinaPavlovi}a na{la na listi novih~lanova, koja je iz godine u god-

inu glasala za istu Upravu na~elu sa predsednikom – @ikom.

Ina~e, ovo troje ljudine}ete videti na srpskim zbivan-jima, u srpskim nacionalnimorganizacijama, a ponajmanje una{im crkvama. Njima, ukolikonemaju li~ne koristi na{a vera,tradicija i identitet ne zna~eni{ta.

A evo {ta kaù i nekiugledni Srbi iz îkaga vrzano zaovaj sramni ~in:

MI[A PETKOVI],arhitekta i ugledni ~lanSrpskog pozori{ta MiraSrem~evi} od samog osnivanja.

Srpska zajednica uîkagu je oplja~kana.

Srpsku ku}u “SvetiSava“, 448 W. Barry u îkagu,koju su srpski emigranti posleDrugog svetskog rata, uz veli-ka odricanja, uspeli da kupe,otplate i sa~uvaju, dr @ivojinPavlovi} je prodao i ugasio.Prodao je i zatro ono {to nijenjegovo, ono {to je ostavljenosrpskoj zajednici u îkagu. Odpo~etka vladavine dr @ivojinaPavlovi}a, poslednjeg i najs-ramnijeg predsednika ove ku}e,i njegove kamarile (Vesne

Noble i Gorana Veselinovi}a),radilo se sistematski na njenomuni{tavanju i ga{enju sa ciljemkoji je upravo postignut. Pokomunisti~kom receptu izbacilisu sve ~lanove koji im nisuodgovarali, u~lanili nove ljude,

koji nikada nisu kro~ili u ovuzgradu, niti znaju gde je, i sanjihovim proxi glasovimasprovodili sve svoje pre-varantske namere. Izmedju

ostalih, izbacili su iz svojihprostorija Srpsko pozori{te“Mira Srem~evi}“, pozori{tekoje je udahnulo duh, kulturni,dru{tveni i zabavni, ovoj insti-tuciji. Zgrada je ve} godinama

bila prazna i propadala, dok sudr @ivojin Pavlovi} i njegovizelena{i ubirali 10% godi{njukamatu na pare koje su zajmiliza odràvanje i otplate dugovaza zgradu. Pod pritiskom~lanova raznih srpskih organi-

zacija dr @ivojin Pavlovi} je kozna koliko puta obe}ao vladici,sve{tenicima, konzuluRepublike Srbije i brojnimpredstavnicima srpskih organi-zacija, da ne}e prodati Srpskidom, da }e se povu}i sapredsedni~kog mesta. Naravno,to se nije desilo, nije prvi putda je slagao, prevario... Da liglad za novcem moè ovolikoda sroza ~oveka, ima li ne{tojo{ niè?

MIOLJUB LJUPKOSTEFANOVI], arhitekta

Srbi nemaju nijedankulturni centar – klub u îkaguosim kluba “Sveti Sava“, a sadavi{e nemaju ni njega.Zahvaljuju}i grupi {ibicera,niskih moralnih normi i obzirada su tu zgradu darivali na{ipreci, ona je vode}i se niskim ibednim materijalnim razlozima,

minirala sve poku{aje nas~lanova da zadrìmo isa~uvamo na{ muzej –nekada{nji centar kulture uîkagu.

Razloge koje je navela”uprava“, da nema parkinga,sme{ni su, jer na 100 metara odove zgrade se nalaze dvegradske garaè.

Sama zgrada muzejaje pravi predstavnik ~ika{ke{kole arhitekture, zato je i dobi-la status arhitektonskogspomenika i za{titu gradaîkaga. Enterijer je uradjen odpunog plemenitog drveta, boga-to izrezbaren, pa smo biliponosni na to srpsko zdanje isa velikim ushi}enjem gapokazivali svojim prijateljimaAmerikancima, koji su se divili.

Prodaju zgrade samli~no doìveo kao gubitak nekemeni drage osobe, za koju samstvarno bio vezan.

U njoj smo provelidivno vreme, gledaju}i pozori{nepredstave u kojima je u~estvo-vala i moja porodica, a nekada ija. Priredjivani su koncerti,likovne izlo`be, knjièvne

ve~eri, proslave i slave. Mladjisu imali svoju diskoteku u poz-natoj “pe}ini“, upodrumu zgrade.

Dolaskom fatalne“uprave“, svi dogadjaji su prek-inuti. ~lanstvo je rastureno, azgrada je opustela, dok kona~nonije prodata.

Vremena se menjaju.Nekada su kod Srba dominiralijuna{tvo, doma}inski odnosprema svemu {to je srpsko ibriga za potomstvom. Bilo jemnogo dobrotvora i legata. Adanas, naàlost, sve je vi{e{ibicera i sitnih du{a koji nebrinu ni za potomstvo niti zaSrbiju.

PRODAJOM SRPSKOG MUZEJA SVETI SAVA PREVARENA I OPLJA^KANA SRPSKA ZAJEDNICA U ÎKAGU

Dr. @ivojin Pavlovi}

Srpski narod ne bi smeo nikada da zaboravi ioprosti to {to su Vesna Noble, @ivojin Pavlovi} iGoran Veselinovi} u~inil drskom prodajomMuzeja “Sveti Sava“ u îkagu. Ovim sramnim~inom su svoju pohlepu za novcem zadovoljili.Ali se nadam da }e ih senke i kosturi srpskih ofici-ra Kraljevske vojske, proganjati dok su ìvi.

9Jul 2020. Aktuelno


DRAGO VUJO[E-VI], projekt menadèr arhitek-tonske kompanije, ~lan Upravecrkve Sv. Stefan De~anski, ~lanSNO, SBP i ~etni~kog odboraRavna Gora.

Po meni, pro{le godine,kada je izre~ena presuda u koristuprave kluba, izgubljena je zadn-ja bitka, a time i rat. Prema tome,nedavno objavljena informacijada je zgrada prodata mene neiznenadjuje, jer je to i bio plan i

cilj ove uprave, tako da su misme{ne reakcije pojedinaca kojikaù da su iznenadjeni. Popro{logodi{njoj zapanjuju}ojodluci suda, @ika Pavlovi} jedobio odobrenje da proda zgradu,a {to je jo{ ~udnije i àlosnije, daon i njegova uprava imajuisklju~ivo pravo da odlu~e {ta }e~initi sa novcem od prodaje. Esad se odjednom pojavljujupojedinci koji ele da znaju {ta }ebiti sa novcem od prodaje. Ja bihda te pojedince pitam sa kakvimpravom se interesuju sada za to igde su bili kada smo mogli dazaustavimo ove laòve i profiterekoji su do{li na ~elo NA[EGkluba – doma SVETI SAVA?

Poredjenja radi, 2011.godine, gr~ka zajednica jepo~ela u centru îkaga izgradnjuHelenic muzeja, koja je ko{tala35 miliona dolara. Otprilike iste

godine NA{ klub SVETI SAVAje imao dug od 230,000 dolara,a srpska zajednica je bila nes-posobna i nevoljna da sa~uvaovu svetinju, koju je gradîkago ozna~io kao istorijskoznamenje, ne samo po arhitek-tonskom ostvarenju, ve} potome {ta je ova zgrada zna~ilaza srpsku zajednicu. STIDIMOSE. Prema tome, ako kojimslu~ajem srpska zajednica i na{aPravoslavna crkva ne buduuklju~eni u raspodeli novca,zna~i da NISMO NIZASLU@ILl, jer smo bili nemi.

DR DEJAN GLI[OVI]Kao i mnoge na{e ljude

u îkagu, i mene vezuju mnogob-rojne uspomene za Srpski kulturniklub “Sveti Sava“. Ve}inu nas,koji smo na razne na~ine u~estvo-vali u radu Kluba i godinama

pomagali njegov opstanak,rastuìla je vest o prodaji ovezadu`bine. Svestan sam mnogihproblema i te{ko}a u kojima seKlub (kasnije preimenovan uMuzej) nalazio, ali mi je ào {to

nije bilo dovoljno sloge u srpskojzajednici da se o sudbini oveustanove odlu~i kolektivno i uzsaglasnost mnogih koji su za ovuzadu`binu u~inili mnogo vi{e negoljudi iz sada{nje uprave. Medjutim,

koliko sam razumeo, ovo je sadasvr{ena stvar i od àljenja vi{enema vajde. Zato bih apelovao naljude iz uprave, koji su zadu`binuprodali i novac primili, da ga nepotro{e za li~ne potrebe i tako sebeìgo{u po zlu u srpskoj zajednici,ve} da novac uloè u kupovinuodgovaraju}eg objekta na novojlokaciji, da omasove ~lanstvo i danaprave savremeni kulturni centarsa pozori{nom salom i drugimprigodnim sadràjima, gde bi sena{i ljudi ponovo okupljali, druìlii ~uvali tradiciju predaka od kojihsmo ovu instituciju nasledili.Verujem da je ovo èlja ve}ineljudi iz na{e zajednice, koji biuprkos svemu {to je bilo, podràliovakvu inicijativu i slo`no pomogliu njenoj realizaciji. Da li }e upra-va “Svetog Save“ u~initi korak uovom pravcu i osvetlati obraz predna{im narodom, ostaje da se vidi.

Vest da je “Srpska ku}a“ uîkagu, prodata, primilismo sa nevericom, jer ne

moèmo da verujemo da su Srbiu Americi mogli to da dozvole.Iako nam je ta vest i potvrdjena,ne èlimo da verujemo da supobedili oni koji su u tomeprona{li li~ni interes i da ne pos-toje snage koje mogu da pokrenupostupak preispitivanja kupopro-daje, jer je o~ito grupa ljudi, saàljenjem mogu da kaèm srpskogporekla, izmanipulisala ne samona{e ljude i najvi{e predstavnikeSrpske pravoslavne crkve i dràveSrbije, ve} na kraju i ameri~keinstitucije koje su taj ugovor over-ile.

Po{to je re~ o prevari,duboko smo uvereni da se onamoè dokazati i da se ugovor

moè raskinuti, a prevarantiizvesti pred lice pravde.

Znaju}i da u Americiìvi veliki broj advokata srpskogporekla i da imaju i svoju asoci-jaciju, verujem da }e neki od njihu~initi ne{to veliko za srpskuzajednicu u Americi, pa i zasvoja pokolenja i za srpski narodkoji nestaje i da pomognu da seza{titi interes srpske zajednice,koja je manipulacijama posled-njeg rukovodstva eliminisana izupravljanja tim nacionalnim zdan-jem.

Srpski velikan SlobodanDra{kovi} darovao je srpskojzajednici “Srpsku ku}u“ sa èljomda u njoj neguju tradiciju i srpskeobi~aje. I ta ku}a je decenijamaimala tu zna~ajnu ulogu.

Medjutim, Uprava kojuje predvodio dr @ika Pavlovi}smislila je na~in kako od svegatoga da ima li~ne koristi.

Kao zvani~nik srpskevlade, zaduèn za na{e rasejanje,upoznat sam sa problemima kojisu se ispre~ili za normalnofunkcionisanje tog velikog neisko-ri{}enog potencijala. Imao samozbiljne razgovore na tu temu sabiv{im predsednikom Upravegospodinom VladomBjelopetrovi}em, koji je godinamapomagao rad te institucije.Razgovarao sam i sa biv{im gen-eralnim konzulom gospodinom

Deskom Nikitovi}em, sada ugled-nim biznismenom, zatim sagospodinom Djordjem Nikoli}em,velikim srpskim pesnikom iuspe{nim poslovnim ~ovekom,takodje sa gospodinomSlobodanom Pavlovi}em i duga bibila lista sagovornika sa kojimasam razgovarao na tu temu, jer mije bila poznata i kao novinaru kojije godinama dolazio u Ameriku ipredstavljao srpsku zajednicu injihov ìvot. Zajedni~ko za sverazgovore bilo je da je “Srpskaku}a“ preko potrebna na{im ljudi-ma srpskog porekla u cilju zaus-tavljanja procesa asimilacije io~uvanja nacionalnog identiteta.

Razgovor sa predsed-nikom Uprave dr @ikomPavlovi}em, najpre u Beogradu, apotom i u Njujorku i îkagu,ostavio me je u uverenju da onèli da se o~uva ta srpska institu-cija. Uvek je isticao finansijskeprobleme, koje su navodnoprethodnici napravili i da je onli~no angaòvao ogromna finansi-jska sredstva da se saniraju tigubici i da je to ~inio od srca.Pozvao nas je da dodjemo uîkago i da se izvorno upoznamosa situacijom. Prihvatio sam tajpredlog. Sa tom inicijativomupoznao sam i Ivicu Da~i}a,biv{eg premijera i sada{njegprvog zamenika predsednikaVlade Srbije i ministra spoljnih

poslova.Gospodinu Da~i}u pre-

neo sam raspoloènje na{ihistaknutih predstavnika srpskezajednice i obi~nih ljudi i to daim je “Srpska ku}a“ preko potreb-na. Rekao sam da to zasluùjepodr{ku srpske dràve i preneosvoj li~ni stav da se pronadjena~in da se gubici saniraju i da“Srpska ku}a“ treba da bude uslu`bi i srpske zajednice, Srpskepravoslavne crkve u Americi imati~ne dràve i da treba da bude“Srpski kulturni i informativnicentar“ (radni naslov), koji }e bitiotvoren za kulturne programe izSrbije i kojim }e rukovoditi direk-tor ~iji }e rad finansirati srpskadràva, posredstvom svog konzu-lata. Osmi{ljen je ~ak i sadràj~itave studije o tim aktivnostima.“Srpska ku}a“ bi bila i ku}aMitropolije novogra~ani~ke, kojabi tu povremeno organizovalaneke svoje dogadjaje. I ono {to jeza srpsku zajednicu bilo veomava`no “Srpska ku}a“ bi bilaotvorena i za srpsko pozori{te i zarazne sekcije i mesto za u~enjematernjeg jezika i tradicije iobi~aja srpskog naroda. GospodinDa~i} je podrào tu inicijativu i~ak me informisao da je i li~noposetio tu ku}u i da se uverio uvelike neiskori{}ene potencijale.

Delegacija koju sampredvodio i u kojoj su bili i pred-

stavnici privrede koji su èleli dapomognu (bio je i glavni ~ovek zafinansije Telekoma Srbija) poseti-la je îkago i odràla sastanak u“Srpskoj ku}i“. Pre nego {to smodo{li u îkago, pribavili smo nizinformacija o na{im sagovornici-ma, pa izmedju ostalog i da na{doma}in dr @ika Pavlovi} to {toje finansijski pomagao “Srpskuku}u“ nije ~inio ba{ iz srca, kakonam je govorio, nego da je toskupo naplatio, pozajmljuju}inovac za pokrivanje tro{kova sakamatom i uslovima kakve nijed-na banka u celoj Americi nikomene daje. Kasnije smo saznali i daje smisao skupih pozajmica bio dase “Srpska ku}a“ (na elitnommestu u îkagu i vredna vi{e mil-iona dolara) u toj meri zaduì daje poverioci preuzmu. Upoznatismo i sa manipulacijama da jeUprava prihvatala ~lanstvo samoonih koje apsolutno nisu intereso-vali programi “Srpske ku}e“, negointeres poslodavaca ~iji su radnicibili “~lanovi“, a koji su radili zainterese dr @ike Pavlovi}a,predsednika i njegove vernesaradnice Vesne Nobl, koja je,kako smo saznali, bila i inicijatorve}ine akcija u cilju otudjenja isticanja li~ne koristi Uprave.

Ve} na samom sastankuu “Srpskoj ku}i“ shvatili smo daje Uprava èlela da i nas izmanip-uli{e. Preneli smo sprem-

ZAUSTAVIMO OTIMANJE “SRPSKE KU]E”, IMOVINE SRPSKE ZAJEDNICE U AMERICI

Prodaja “Srpske ku}e“ u îkagu je prevara i duboko smo uvereni da se ona moè dokazati i da se ugovor moè raskinuti, a prevaranti izvestipred lice pravde. To je u ovom trenutku najva`niji zadatak svakog ko se ose}a Srbinom u Americi

Aleksandar Vlajkovi}

10 Jul 2020.

nost da se gubici pokriju i da sepomogne oìvljavanje novog kul-turnog centra Srbije i da ~ak nosi-lac imovinskih prava postaneSrpska pravoslavna crkva, sakojom bi se sklopio ugovor daku}u kao ba{tinu srpskog narodane moè prodati i da se morajuo~uvati zahtevi dr SlobodanaDra{kovi}a da “Srpska ku}a“bude ku}a srpskog naroda uAmerici.

Vrlo brzo smo shvatili

da je takozvana Uprava dr @ikePavlovi}a imala nameru da nasanimira da finansijski saniramonavodne gubitke i isplatimo njimaenormne kamate, a da oni na svojna~in nastave da gazduju imovi-nom na koju nisu imali pravo.Naravno, mi nismo bili naivni inismo poverovali u njihoveobe}avaju}e pri~e, a postarali suse da nas u to ubedi i advokat iznjihovih redova, tvrde}i da je tojedino mogu}e. O~ito da su nas

potcenili kada su verovali da nasnekakvim “ozbiljnim argumenti-ma“ mogu ubediti u ono {to smoprepoznali kao prevaru i to nana~in kako su varali mnoge druge.Upoznati smo i sa razo~aranjemcenjenog vladike Longina, koga jetakodje dr @ika Pavlovi}, kakonam je re~eno i preneto u“Ogledalu“, poku{ao da izmanip-uli{e.

Ono {to nam nikadane}e biti jasno, jeste za{to se u taj

nedoli~an i nehri{}anski posaoupustio dr @ika Pavlovi}, koji jenekada vaìo za uglednog idobrostoje}eg lekara. Da li je takvalifikacija bila la`na slika ili jesvemu kumovala njegova saradni-ca Vesna Nobl, pod ~ijim je,kaù, velikim uticajem drPavlovi}. Za{to, to ne znamo. OVesni Nobl imamo obilje materi-jala, ali smatramo da takva li~nostne zavredjuje da se njome uop{tebavimo.

Verujemo da }emo ipored izno{enja dela istinedoprineti da i drugi iznesu svojepoglede na nesvakida{nji slu~ajotimanja imovine srpskog narodau dalekoj Americi. Verujemo da}e se zainteresovati i na{iadvokati i njihova asocijacija i da}e pomo}i da se utvrdi prava isti-na i za{titi imovina Srba uAmerici.

Aleksandar Vlajkovi},novinar

Uokviru projekta “U~enjesrpskog jezika kaozavi~ajnog kroz onlajn

kurs 2020“, udruènje Akademskasrpska asocijacija poziva pripad-nike srpske dijaspore starosti od15 do 19 godina da se prijave nabesplatan individualni tromese~nikurs srpskog jezika preko Skajpa.

Pod pokroviteljstvomMinistarstva kulture i informisan-ja Republike Srbije nastavlja se sapopularizacijom i daljom real-izacijom onlajn nastave. Cilj pro-jekta je popularizacija srpskogjezika u dijaspori prekovr{nja~kog obrazovanja, odnosnodrànje individualnih ~asova srp-skog jezika preko Skajpa omladi-ni iz dijaspore.

Srbi iz dijaspore starostiod 15 do 19 godina mogu se do19. jula 2020. prijaviti na bespla-tan tromese~ni kurs srpskog jezi-ka preko Skajpa, na kome }e immentori biti akreditovani preda-va~i Akademske srpske asocijaci-je od strane Ministarstva prosvete,

nauke i tehnolo{kog razvoja.Uslov za prijavu je da u~enicidosad nisu pro{li obuku u~enjasrpskog jezika kao zavi~ajnogpreko Skajpa.

Cilj projekta je upotreba,u~enje, ~uvanje i negovanje srp-skog jezika i }irili~nog pisma,~uvanje i negovanje srpskog kul-turnog, etni~kog, jezi~kog i ver-

skog identiteta i to kroz drànjeindividualnih ~asova srpskog jezi-ka preko Skajpa omladini iz dijas-pore od strane akreditovanih pre-dava~a Akademske srpske asoci-jacije.

Po~etak nastave planiranje za 10. 08. 2020, a zavr{etak za

31. 10. 2020. godine. Nakonzavr{etka kursa polaznici }e dobitisertifikat o pohadjanju kursa kojuizdaje Akademska srpska asoci-jacija.

âsovi }e se odràvatidva puta nedeljno u trajanju od45 minuta, u terminima u kojimase dogovore predava~ i u~enik.Akademska srpska asocijacija }e

voditi ra~una da se ~asovi izvodekvalitetno i predvidjenomdinamikom.

Svi zainteresovani moguda popune prijavu direktno nasajtu www.asasocijacija.com(Prijava za besplatne ~asove) ilida skinu obrazac prijave sa sajta

udruènja Akademskesrpske asocijacije i po{aljuna imejl:[email protected] naslovom Skajp ~asovi.

Na osnovu prija-va Akademska srpska aso-cijacija }e odrediti parovepredava~ – u~enik.

Neophodno je dapotencijalni u~enik ima solidanra~unar sa zvu~nicima i kamerom,dobru internet vezu i osnovnoznanje engleskog jezika i èlju zau~enjem.

Za vi{e informacijamoète se obratiti udruènjuAkademska srpska asocijacija naimejl [email protected]

POZIV ZA BESPLATAN TROMESE^NI KURS SRPSKOG JEZIKA PREKO SKAJPA

REKLAMIRAJTE SE U OGLEDALU773.744.0373

OGLEDALO JE LIST KOJI NAS POVEZUJE!

Iz matice

11Jul 2020. Dru{tvo

Vidovdan je srpska slava i na tajdatum su se dogodili velikidogadjaji u na{oj istoriji,

uklju~uju}i i Kosovski boj 1389. kad sunas Turci napali. Njih je bilo minimum petputa vi{e, a car Lazar nije hteo da sepreda nego je poveo vojsku da branizemlju, iako je znao da }e svi srpskivojnici izginuti. U toj bici je turska vojs-ka oslabljena, a Srbi su ubili turskog sul-tana Murata. Da Srbi nisu tu zaustaviliTurke, oni bi porobili celu Evropu, jer subili najja~a sila na svetu u to vreme. Srbisu izabrali nebesko carstvo, i to nijenikakav mit.

Takodje, na Vidovdan, mladi SrbinGavrilo Princip je ubio austrijskog princaFerdinanda nakon {to je Austrija aneksiralaBosnu, {to je Austrija iskoristila kao povodda napadne Srbiju, a to je ozna~ilo po~etakPrvog svetskog rata. Ruski car NikolajRomanov je uveo Rusiju u ratda pomogne Srbiji, a on i nje-gova porodica su to platiliìvotom, jer su ih sovjetskikomunisti, koje je Zapadpodràvao, ubili. Iako smoistorijski gledano velikinarod, izgleda da su ranijegeneracije, a pogotovu one izvremena Kosovskog boja iPrvog svetskog rata bile bolje,hrabrije, kvalitetnije i moral-nije od nas dana{njih. Njimasu duhovnost i nebesko carst-vo bili bitniji od li~ne sujete,materijalizma i prolaznostiovozemaljskog ìvota.

Slabi smo mipotomci tih na{ih slavnihpredaka. Lako je nama da~estitamo jedni drugimaVidovdan iz kafi}a iu{u{kanih fotelja. Kitimo seperjem predaka koji su bilineuporedivo bolji od nas.

Danas na televizijama s nacional-nim frekvencijama po ceo dan se parazitisvadjaju u rijaliti programima. Promeni{kanal, a turbo folk peva~i i pevaljkemeke}u kao da smo u Teheranu. Daljemenja{ kanale, a Vu~i} se hvali kako smogodinama najstabilnija ekonomija u Evropi,kako je zemlja procvetala zbog njega, kakose u istoriji nije vi{e gradilo puteva, fabri-ka i ostalih ~uda, kako on ne spava.... “JA,JA, zahvaljuju}i MENI...“.

Ne pori~em da se bolje ìvi, dase infrastruktura izgradila, ali da li je svezahvaljuju}i njemu? Dalje menja{ kanale,a Soro{eva opozicija tvrdi kako EU, kojanas je bombardovala i koja se raspada,nema alternativu. Opet promeni{ kanal, panaleti{ na “fake news“ – N1, Al Jazeera...Podse}anja radi, u Prvom svetskom ratu

srpska vojska nije ubila nijednog ratnogzarobljenika. Naprotiv. Nakon zavr{etkarata biv{i zarobljenici su tvrdili kako su ihSrbi tretirali izuzetno korektno. Na{i precisu birali da ginu u odbranu otad`bine, alinisu hteli tudje. Kad su nam Nemci zavreme Drugog svetskog rata ponudili part-nerstvo i pristupanje Paktu, narod jeiza{ao na ulice s parolama: “Bolje ratnego pakt. Bolje grob nego rob“. Kako seonda medju Srbima pojavi{e MiloDjukanovi}, êdomir Jovanovi}, ~anak,Biljana Srbljanovi}, Nata{a Kandi}, SonjaBiserko, Vuk Dra{kovi}, Vesna Pe{i},Marina Abramovi}, Mirjana Karanovi}...?{ta se desilo? Zbog svega navedenognismo mi danas dostojni da jedni drugimaiz fotelja i preko ajfona ~estitamoVidovdan.

DEJAN MARINKOVI]

Odstalnog saradnika

DA LI SMO MI, DANA[NJI SRBI,DOSTOJNI VIDOVDANA?


12 Jul 2020.Intervju

Film o spasavanjusavezni~kih pilota uPranjanima nije epsko

raspredanje o velikom podvigupripadnika Jugoslovenskevojske u otad`bini,nezabeleènom u Drugom svet-skom ratu, nego je zapravoratna drama o podelama, oraspolu}enoj Srbiji koja se dodanas nije pomirila?

- Upravo tako. Ako jena osnovu ~itanja mog scenarijava{e ose}anje takvo – onda samja siguran da smo na pravomputu. Ta raspolu}enost u mental-nom tkivu na{eg naroda je ne{to{to nas prati kao usud, kao klet-va… To naàlost imamo idan-danas. Dok drugi to zaradsopstvenih interesa obilatokoriste, mi jo{ uvek tragamo zanacionalnim konsenzusom, neuspevaju}i da identifikujemonacionalne interese oko kojihdugoro~no ne}e biti polemika ivadjenja bratskih o~iju. Vansvake dnevnopoliti~ke okolnosti,kada o tome pri~am, ja ne mis-lim uop{te na politiku i politi~are– koji su promenljivi. Beznacionalne patetike i mitomanijekojoj smo skloni, mislim nakolektivnu svest naroda koji odoslobodjenja od Turaka poku{avada stvori sopstvenu dràvu.

Dohvatiti se tihstra{nih ideolo{kih i li~nihpodela u Srbiji je hrabar ~in,jer koliko se se}am samo seDobrica }osi} ozbiljno bavioovom temom u romanu“Deobe“. ~ime ste serukovodili?

- ]osi} je prvi u svomknjièvnom opusu otvorio ovubolnu temu koja je rak-rana nanacionalnom tkivu srpskog naro-da. Ako mi je dopu{teno dazapazim, veliki pisac ~iji samzemljak – jer sam u VelikojDrenovi, to jest u njegovomPrerovu, u jednoj sivoj ku}i kojaje bila ne{to kao porodili{te, rod-jen 1953. godine – ipak se u lit-eralnom odslikavanju na{ihpodela primarno bavio uzrocima,a manje ideolo{kom genezomkrvoproli}a medju zavadjenombra}om. Nije te{ko zaklju~itiza{to je to tako. Treba imati uvidu da je i ]osi} kao pisacnikao u partizanskom {injelu, kaoi vreme u kojem su nastajala taknjièvna dela. Kada je kine-matografija u pitanju, izli{no jeda govorim o komunisti~kom

propagandnom kli{eu u ogrom-nom broju na{ih filmova u koji-ma su ~etnici prikazivani kaopijane barabe, a komunisti kaobezgre{nici. Samo je veliki @ivo-jin Pavlovi} u svom filmu“Zaseda“ na pravi na~in hrabrootvorio to pitanje, a zatim slikarMi}a Popovi} koji je reìraoodli~ni film “ôvek iz hrastove{ume“ u kojem je glavnu uloguigrao ~uveni Mija Aleksi}. Bezda sebi dajem preveliki zna~aj,posle njih dvojice sa serijom“Ravna gora“ i filmom “Za kral-ja i otad`binu“ – jedini sam autor

u na{oj kinematografiji koji jeu{ao u tamni vilajet na{ihnacionalnih kontroverzi i progov-orio o srpskim podelama izdruga~ijeg ugla.

U centru filmske pri~eje tradicionalna srpska porodicaJovi} iz Pranjana, ~iji ~lanovi,osim nesebi~nog `rtvovanja ihumanosti u spasavanju pilota,nose breme nepomirljivograskola bra}e – jedan je u~etnicima a drugi u partizani-ma. Taj raskol je celu nacijuodveo u sunovrat?

- Potpuno se slaèm.Se}am se autenti~ne pri~e kojumi je ispri~ao Du{ko Kova~evi},da su negde u Podrinju 1944.godine. jednoj majci ~ija su dvasina poginula u ratu, jedan nastrani partizana, drugi na straniravnogoraca – komunistizabranili da bra}u sahrani naistom groblju, jednog pored dru-goga. Ta stra{na kletva iideolo{ko slepilo koje je i{lo dosamouni{tenja je jedna od va`nih

tema koja je prisutna u“Halijardu“, pored pra}enja sameevakuacije savezni~kih pilota –stime {to }e moji junaci, oni kojipreteknu bratoubila~ki rat, nasamom kraju ipak doìvetiotre`njenje i katarzu. Na tome}emo posebno insistirati – jer nataj na~in èlim da podstaknemoprost ipomirenje kojenam je tolikopotrebno.

Ufilmu dominirai jo{ jedna

tragi~na ~injenica: Srbi seljaciiz Pranjana, kao i pripadniciJVuO, spasavaju pilote, pravepistu bez bilo kakve opreme,bez bagera i buldoèra, sve svo-jeru~no, `rtvuju se prvenstvenozbog svoje hrabrosti i inata,znaju}i da su ih savezniciostavili na milost i nemilostStaljinovim komunistima?

- Da. Mnogo smo radilida u scenariju istaknemo upravotu dimenziju u genetskom men-talitetu Srba. Tako da imamoscene u kojima ameri~kiavijati~ari jedu krtinu dok njihovidoma}ini jedu spla~ine. Srbiznaju da ih saveznici napu{taju,da diù ruke od njih i da ihostavljaju na milost i nemilostCrvenoj armiji, {estoj li~koj ikomunisti~kim dèlatima koji uzobilatu pomo} u oru`ju, sanitetui hrani, upravo Engleza iAmerikanaca – stiù iz Bosne iCrne Gore da uni{te DraùMihailovi}a i njegov pokret, datoboè oslobode, a zapravo da

kazne i porobe Srbiju. Kao ~innevidjenog herojstva i gordostiSrbi cve}em zasipaju avione kojiodvoze ameri~ke i engleskemladi}e prvo u Italiju, a kasnijeu tople domove i zagrljaj nji-hovih porodica – a oni ostajuprepu{teni sami sebi. Dasa~uvaju porod i da u kovitlacu

stra{nih dogadjaja odmazde koja}e nastupiti –mnogi od njih naoltar komunizma poloè i svojeìvote. Stra{no, uzbudljivo iveli~anstveno.

U filmu se pojavljujugeneral Dragoljub Mihailovi},Dragi{a Vasi}, Nikola Kalabi},jer oni su istinski istorijskiorganizatori spasavanjasavezni~kih pilota. Da li se oPranjanima zbog njih }utalo ida li }e vas Druga Srbija opet“~ere~iti“ Zbog toga?

- Dodao bih da jeglavni protagonista filma i seri-je jedan izuzetan mlad ~ovek,visokomoralni oficir i jedan odnajlojalnijih sledbenika djener-ala Mihailovi}a – koji je pritombio Hrvat. Re~ je o kapetanuZvonku Vu~kovi}u koji jeispred Glavnog {taba JVuO bioodredjen da u Pranjanimakomanduje operacijom“Halijard“. A da }u biti“~ere~en“ to je sigurno. Alirekao sam ve} – na to sam spre-

man. Ovaj projekat je za menemisija. Ljudi koji su `rtvovalisvoje ìvote za ~ast, za slobodu,za ponos i dostojanstvo srpskognaroda ne zasluùju da buduzaboravljeni. Ni oni, ni njihovadela. Oni su prokaèni, okaljanikao ljudski i istorijski otpad –samo zbog toga {to su se jo{

1943, na zasedanju uTeheranu, êr~il,Ruzvelt i Staljindogovorili da“zaigraju“ na Tita, ada Draù puste nizvodu. Pa, Englezi su12. septembra 1944.godine primoraliNjegovo veli~anstvokralja Petra Drugogda se preko RadioLondona obrati srp-skom narodu i da odnjega zatraì danapusti Kraljevskuvojsku i djeneralaMihailovi}a i da sebezuslovno priklju~i

jedinicama Josipa Broza? [to jestra{no, {to je vrhunac licemer-ja, podlosti i izdaje…

I na kraju, kada plani-rate po~etak snimanja, gde }ebiti glavne lokacije za snimanjei jeste li odabrali glumce?

- Na{a produkcijaCONTRAST STUDIOS ima planda snimanje po~ne na prole}e2021. godine i da traje sve dojeseni. Ako bude neophodno,odloì}emo snimanja za narednugodinu. Ne zaboravite da se radio velikom i veoma zahtevnomprojektu – koji se ne snima svakidan. Svakako, ako uspemo daobezbedimo potreban budèt nakojem se ovih dana intenzivnoradi. Drì me nada da }emo utome uspeti, pod uslovom dadràva Srbija prepozna ovaj pro-jekat kao nacionalno, dru{tveno ikulturno vaàn. Snima}emo i uinostranstvu, a glavni objekti }enam biti na podru~ju zapadne icentralne Srbije, na onim mesti-ma gde se pre 75 godina i odvi-jala ratna drama kojojposve}ujemo ovaj projekat. [tose glumaca ti~e – intenzivno mis-lim i radim. Bi}e te{ko, trebajumi najbolji, ima ih, ali su nasmnogi, naàlost, preranonapustili…

Na primer, ko da igradjenerala Mihailovi}a, poslepokojnog Glogovaca koji jebriljirao?

FILM O SPASAVANJU SAVEZNI^KIH PILOTA 2.deo

SRPSKA TRILOGIJA I941.-45.

RADO[ pred HALIJARD u PRANJANIMA

Rado{ i Nedeljko sa grupom ameri~kih oficira Pranjani 2019.

Jul, 10. je rodjendan velikogsvetskog pronalaza~a srp-skog porekla Nikole Tesle.

Ovaj dan je u mnogim dràvamau Americi progla{en danomNikole Tesle. U se}anje navelikog Teslu, prenosimo vamnjegova poslednja pisma majcipred njenu smrt:

Srijeda, 18. novembarMajko, pri pomisli na

tebe osje}am se nekako te{ko iturobno, ne znam kako, aliosje}am da nisi dobro. Volio bihda sam kraj tebe sada i da ti pri-nesem vode. Sve ove godinemoje slu`be ~ovje~anstvu nisumi donijele ni{ta do uvreda iponiènja. Jutros sam ustao prijenego je svanulo, jer sam ponovo~uo ne{to {to ve} duè vremenakroz san ~ujem u svojoj sobi.ûo sam glas koji poji i molinekim maurskim jezikom lijeputu`balicu ili zov. Jutros samotjerao san sa o~iju i potvrdio daglas dolazi odasvakud i da nemogu odrediti da li je s vana iliiznutra.

Bojim se da nisamrazum izgubio. O ovome ne smi-jem pri~ati dr Layonelu, jer ninjemu vi{e ne vjerujem. ûosam da je posje}ivao gospodinaEdisona prije dvije sedmice.

êtvrtak, 19. novem-bar

Opet mislim na tebemajko. Opet imam onaj nemir itugu u tijelu. Danas }u pisati uured za patente da moj javnieksperiment pomjere za jednusedmicu ranije, jer ja moramkrenuti ku}i u domovinu, krenutitebi. Znam sada sigurno da nisidobro, jer onaj glas, onu tu`balicuponovo sam ~uo sasvim svjestan ibudan. Jo{ sam razuman.

Petak, 20. novembarNisam pisao u ured za

patente, do{ao je njihov agent dami donese potvrde i rekao sammu li~no svoje naume. Rekao jeda àli, ali da se termini nemogu pomijerati obzirom da sukongresmeni iz oko 20 saveznihzemalja jedva uskladili termin.Oti{ao sam do Vodopada i rekaosvojim momcima da okrenu tur-bine i da ~ekaju na moj pozivsutra spremni. Ja sam odlu~io da

~ovje~anstvu darujem ono {tomu pripada i vra}am se uEvropu, tebi majko. Vladezemalja su iste ovdje kao i kodku}e. Shvatio sam sada na krajuda je ~ovje~anstvo ovisno ovladama i da pojedinac ne moèsam promijeniti svijet. Ali onaj~udni glas me brine. Znam dane{to zna~i i da ima veze satobom, sa mojim eksperimentom,sa ne~im trancendetalnim.

Subota, 21. novembarMajko, sutra polazim za

Jugoslaviju.

Gospodjica Nora jeoti{la po mome nalogu u lu~kukapetaniju i obezbijedila mikartu do Lisabona, odatle idemvozom do Ciriha, pa onda direk-tno do ku}e. Ra~unam da mitreba oko deset dana ili dvijenedjelje najvi{e.

Danas sam u{ao uKongresnu zgradu i na sjedniciSenatora zamolio za par minuta

pa`nje. Nije im bilo po volji, alidozvolili su mi. Traìo sam tele-fon i da me spoje sa laboratori-jom na Nijagarinom vodopadima.Momci su na moj nalog pustiliturbine u pogon i Kongresna salase obasjala mojom strujom, desetputa ja~om od obi~ne, upravoonako kako sam i najavio. Nisume interesovale njihove reakcijeuop{te. Iza{ao sam odmah napol-je, jer nisam ovo radio za njihve} za ~ovje~anstvo. Samo samu momentu kada sam pogledaosvjetiljku i ~ekao da “moja”beì~na struja dodje sa turbina,

osjetio da nisam ja tvorac ovogasvega. Osjetio sam da je neko iline{to nosi od Nijagare do kon-gresne sale i da je u tom zakonukojeg sam smatrao “mojim”otkri}em, ne{to {to je od uvijekpostojalo, a da je samo menidato nadahnu}e da to uokvirim i~ovje~anstvu objasnim. Umjestosre}e i trijumfa, pojavila se nekapraznina. Shvatio sam da sam

ne{to veliko u ìvotu propustio.Ne{to kao da sam izostavio, kaoda nisam ne{to ponudjeno spoz-nao. Neka je formula bila takoblizu moje spoznaje, a ja jenisam na{ao ili nisam htio da jenadjem. To ima veze sa onommaurskom tu`balicom, siguransam sada.

Nedelja, 22. novembarOvo pismo ne}e{ nikada

dobti majko. Ne znam za{to gapi{em tebi koja ga vi{e nikadapro~itati ne moè. Neka ti jelahka zemlja majko i oprosti mi

{to su me moji putevi odveli odtebe, pa ti ne mogu do}i ni nasahranu. îtam telegram savije{}u o tvojoj smrti i preziremljude koji nisu bili spremni jo{prije dvije godine da shvate dastruja moè da se prenese i bezìca. Sada su evo vidjeli damoè, ali opet je ne}e znati stol-je}ima koristiti, jer neko jespalio moj laboratorij u centrugrada do temelja, sa svim spisi-ma i nacrtima. Rekli su mi da sevi{e sumnja na gospodinaEdisona. Tako sam ravnodu{anda ne prepoznajem sam sebe.Prije bih se mo`da i jedio, alisada vi{e ne, jer znam dobro daneko ionako sve to drì pod kon-trolom i da je “moje” otkri}e jo{prerano do{lo za ~ovje~anstvo. Iustvari ono uop{te nije “moje”.Znam da to neko nadzori sve ida ima plan pa sam zato mo`dai ravnodu{an. Moj brod zaLisabon polazi u 11 sati. Kolame napolju ~ekaju. Ovo pismo}u poloìti na tvoj grob, kadstignem u Milanovac, na na{eseosko groblje.

Sad vjerujem u ono {tonikad nisam, da sam tamo negdjejo{ uvijek “ti” i da tvoj ìvotNIJE zauvijek prestao. Sad mi jei ào {to nisam htio nikad da sedruìm sa Turcima, jer su oniiste onakve tu`balice pjevali kaoona iz mojih praskozorja. Sadase sje}am da su oni znali punovi{e nego ja o svim ovim stvari-ma koje tek sada spoznajem.

Zalud moje godineprovedene u nauci, kad onabija{e jalova.

Moli tamo za menemajko, ako moè{, tommaurskom tu`balicom zaizgubljenu du{u svoga sirotogneukog sina.

Nikola Tesla

13Jul 2020. Se}anja


OPRO[TAJNO PISMO NIKOLE TESLE NJEGOVOJ MAJCI..

10. juli, obeleàva sekao Dan nauke u Srbiji. Datum jeizabran u ~ast Nikole Tesle kojije rodjen na taj dan 1856. godine.Ovaj Dan nauke prvi put jeobeleèn 10. jula 2011. godine.Osim “na{eg“ dana nauke u Srbijise 10. novembra obeleàva iMedjunarodni dan nauke.

Nikola Tesla bio jejedan od najpoznatijih svetskih

pronalaza~a u oblasti elek-trotehnike i elektronike. Autor jevi{e od 700 patenata (112 uoblasti elektrotehnike), koji suregistrovani u 25 zemalja.Njegovi najzna~ajniji pronalascisu Teslin transformator, asinhronii sinhroni motor, obrtno magnet-no polje i polifazni sistem.Izuzetno zna~ajan doprinos dao jeprimeni naizmeni~ne struje ~ime

je omoguæio znatno efikasniji ilak{i prenos elektri~ne energije nadaljinu. Bio je jedan od klju~nihljudi u izgradnji hidroelektrane naNijagari.

Dan nauke – rodjendanNikole Tesle 1

Suprotno ubedjenjumnogih Nikola Tesla nikada nijedobio Nobelovu nagradu.Nominovan je samo jednom

(1937. godine) ali te godineNobelovu nagradu za fizikupodelili su Klinton Dejvison(Clinton Davisson) i Dòrd`Tomson (George Thomson) zaeksperimentalno otkri}e difrakcijeelektrona na kristalima.Verovatno je, od otkriæa NikoleTesle koja su promenila svet,tada pro{lo ve} mnogo godina.

Medjutim, Nikola Tesla

dobio je, moè se re}i, i ve}epriznanje od Nobelove nagrade –njemu u ~ast Medjunarodnajedinica mere za gustinu mag-netnog fluksa dobila je ime tesla(T). Jedinica tesla dobila je imena predlog slovena~kog inènjeraFranca Av~ina i jednaka je jed-nom veberu po kvadratnom metru(Wb/m2). Prethodna jedinica bioje 10000 puta manji gaus.

Dan nauke – rodjendan Nikole Tesle

14 Jul 2020.Znamenja

Pi{e: Dr Marko Lopu{ina

Usvetu postoji 194 nezavisnedràve i 70 teritorija. Srbiìve u 159 zemalja, ali

tragovi srpskog naroda nalaze se nasvim kontinentima. Srbi su u inos-transtvu nazivani i obeleàvani kaoBojki, Raci, Vaci, Veneti, Serbi,Sorabi, Beli Srbi, Luì~ki Srbi i Srbi.

Srpski toponimi u svetu seodnose na nazive teritorija, mesta,spomenika, ulica, trgova, hramova,grobalja, zdanja, imena znamenitihljudi. Istraìvanja pokazuju da Srbisamo u Evropi imaju 5.000 crkava,grobalja, kapela, spomenika, manas-tira, {kola, biblioteka i zadu`bina.Imamo oko 660 vojnih memorijala,grobalja, grobnica, spomenika udvadeset dràva Starog kontinenta itoliko zemalja na ostalim kontinen-tima. Jedan od najpoznatijih srpskihmemorijala je groblje Zejtinlik uGr~koj, grobnica Srba u {umamaJidrihovice u ~e{koj i memorijalKrvavi put u Norve{koj.

U srpskoj javnosti malo jepoznato da je posle groblja Zejtinliknajve}a kosturnica srpskog narodaJidrihovice nedaleko od KarlovihVari, na samoj ~e{ko-nema~kojgranici. Podigao je kralj AleksandarKaradjordjevi} 1931. godine. U njojpo~ivaju kosti 7.100 Srba i 180Rusa koji su ovde postradali ulogorima za vreme Prvog svetskograta. Samo tri kilometra dalje, u{umi, nalazi se groblje na kome leìjo{ oko 1.600 Srba i 64 Rusa.

Srbi su dovodjeni u perio-du od 1914. do 1918. godine.Vojnici su bili zarobljavani narati{tu, potom èleznicom trans-portovani do logora, dok je obi~annarod austrougarska vojska odvodilau pohodu po Srbiji. Zarobljenika jebilo iz svih krajeva Srbije, a najvi{eiz {umadije i Valjevskog kraja.

Toma{ Masarik, prvipredsednik êhoslova~ke, odlu~io jeda zaustavi izgradnju vodovoda umestu Jindrihovica kako bi deo teteritorije poklonio Kraljevini SHS, uznak se}anja na poginule Srbije uPrvom svetskom ratu. Brigu o ovojspomen-kosturnici vodi DejanRandjelovi} iz Karlovih Vari.Tradicionalno ve} deceniju sluì sesveta liturgija i parastos za Srbe iRuse, postradale u ovom najve}em

logoru u Austrougarskoj i danas u~e{koj. Liturgiju sluè ruskisve{tenici i srpski pop SrdjanJablanovi}.

BELA SERBIANajve}i broj srpskih

imena nalazi se u slovenskim zeml-jama (Rusija, Poljska, ~e{ka), apotom u prijateljskim dràvama(Madjarska, Rumunija, Francuska,Makedonija).

U Budimpe{ti postoji MaliBeograd i nekoliko gradova([arbogard) i naselja sa srpskim pre-fiksom (Taban, Rac Boja, RacMe~ka, Srpski Kovin, SarberkiPatak).

Sli~no je i u Rumuniji,naro~ito u Banatu, gde je iveo veli-ki broj Srba. ~ak dvadesetak naselja

ima srpsko poreklo (OhabaSerbskaja, Serbe{t, Sarbi Arad,Sarbi Magura, Serben Voda uBukure{tu, Srbova u Tami{u). Jedanplaninski vrh Fegere{a nosi imeSerbota. U centru Temi{vara senalazi Eparhija SPC, koja je vlasnikokolnih zgrada.

U toponime srpskogporekla u Poljskoj, na primer, ubra-jaju se nazivi Bela Serbia, Sarbia,Sarbia, Sarbino, Sarbinovo,Sarbi-novo, Sarbinovka, Sarbin,Sarbina, Sarbino, Sarbice, Sarbicko,

Sarbka, Sarbka, Sarbskie Huby.Severno od Szarba, na primer,nalazi se Sarbievo. U regionuzvanom Kaszubovv Slowinskichnalazi se moderan grad i jezero saetnonimom Serb, naime Sarbske iliSarbske jezero.

U e{koj postoji 25 imenamesta i naselja, kao {to su, naprimer, Visoka i Niska Srpska uKralovenhradskom kraju, u okruguDoma`lice, Srbi u Plzenju, Srbi uokrugu Kladno, deo naselja Mohtin,Srbska, kvart u Brnu, Srbce, deonaselja Luè u okrugu Hrudim,Srpska Kamenjica, mesto u okruguDje~in.

Slova~ka na svojim karta-ma ima mesta Srbova u okruguSvidnjik, Osrbljanka, potok okrugaBrezno i Osrblje, mesto u okrugu

Brezno. U Ukrajini postoji memori-jalno podru~je Nova Srbija iSlavenoserbia, u kojima su ìveliSrbi tokom 16. veka. Ukrajina jo{14 slu`benih naziva srpskogporekla, kao {to su Novi Serbi iStari Serbi, Serbi, dva sela uJemilj~inskom i Kodimskom rejonu,Serbinovci, èlezni~ka stanica,Serbo-Slobotka , selo u @itomirskojoblasti.

U Rusiji se nalazeSerbilovo, selo u Gavrilovo-posad-skom rejonu, Serbin, selo u

Slavjanskom rejonu, Serbinka, zase-lak u ataru sela Ni`nji Terebu`,Serbino, selo u Plju{kom rejonu.Moskva je ne samo glavni gradRuske Federacije ve} i centralnomesto Srpska pravoslavne crkve, ukojoj je Podvorje SPC, koje jenastalo jo{ u vreme vladavine caraIvana Groznog, ~ija je majka Jelenabila Srpkinja. Podizala ga je srpskabaka Ana Jak{i}.

Arhijerejski sabor, glavnisaborni hram Ruske pravoslavnecrkve sme{ten u Kremlju ima trisrpske ikone svetaca – Svetog Save,Svetog Simeona Miroto~ivog iSvetog cara Lazara. Rusija jepodigla spomenike SaviVladislavi}u i caru Ivanu Groznom.

U slovenskim zemljamasvoje spomenike, biste ispomen-plo~e imaju srpski velikaniPetar Petrovi} Njego{, VukKaradì}, Mihailo Pupin, NikolaTesla, Milutin Milankovi}.

ITALIJANSKI SORBOSpomenike sa srpskim

imenima postoje i u katoli~kimzemljama, u kojima stoje memorijalivladike Nikolaja Velimirovi}a, djen-erala Draè Mihailovi}a, kralja PetraII Karadjordjevi}a, grob MihajlaPupina i mnogih drugi nacionalniprvaci isklesani u kamenu i mer-meru.

U francuskoj prestonicipodignut je spomenik kraljevimaAleksandru i Petru Karadjordjevi}u,jedna avenija nosi ime kralja PetraPrvog, a na ~uvena Marsova poljaizlazi Beogradska ulica. U Parizu jei ku}a kralja Petra Karadjordjevi}a,kao i hotel “De la Tremoaj“, ~iji jevlasnik bio 1936. godine BoìdarPuri}, diplomatski poslanikKraljevine Jugoslavije i zet srpskogpoliti~ara Nikole Pa{i}a, ~ija sebista i danas nalazi u holu zgrade.

U Parizu je i ku}a knezaPavla Karadjordjevi}a, u kojoj danasìvi porodica Milana Jankovi}a(Filip Cepter). Srpski trag predstavl-ja i rezidencija ambasadora R.Srbije, kao i Kulturni centar Srbije.Francuska ima 30 naziva mesta inaselja srpskog porekla (Serba uNantu, Serban u op{tini Overnjat,Serva u departmanima Gar i En,Serbilje, naselje u op{tini Angu).

U samom centru Kana

nalazi se Srpska ulica nazvana u~ast srpskog naroda. Naziv je dobi-la 11. februara 1918. godine.Beogradska ulica postoji u Istanbului Minhenu. U ovim ulicama senalaze i hramovi Srpske pravoslavnecrkve. U {vajcarskoj je, na primer,Ministarstvo za dijasporu RepublikeSrbije postavilo spomen-plo~unau~nici Milevi Mari} Ajn{tajn.

U Jerusalimu i na Sinajupostoje srpski rukopisi koje su uSvetoj zemlji napisali srpski monasii hodo~asnici, a jedan od njih bio jei Sveti Sava. Prvi srpski arhiepiskopSveti Sava nosio je vredne pokloneu Jerusalim, Svetu zemlju i u SvetuGoru. Sveti Sava je preminuo isahranjen je u bugarskom graduVeliko Trnovo.

Primer srpskog darivan-ja je ikona Sv. Petra i Pavla s kraja13. veka darovana trezoru Sv. Petrau Rimu. Poznati su i pokloni sre-brnog oltara i ikona srpskog kraljaStefana De~anskog i cara Du{anabazilici Sv. Nikole u Bariju. U kat-edrali u Pja}enci nalaze se i dvavredna krsta Sv. Save izradjena odsrebra i zlata.

Italija ima i Serbariju,naselje u Karboniji, sela Sorbo,Serbadone, naselje kod Riminija.Grad Matera na jugu Italije poznatje kao varo{ srpskih rudara, od kojihsu lokalni ìtelji nau~ili da pravesarme i gibanice, koje i danas sluèturistima.

U [paniji i Portugalu nekamesta su nazvana po Srbima i zovuse Seurbi ili Sevri. Na severuEvrope koristi se ime Sorb, pa takou Skandinaviji postoje naselja Srbini Sorbo. Nema~ka Saksonija imagradove Serbica, Srbi{te i naseljeSrbica.

Neki istori~ari tvrde daje i prestonica Berlin, nekad bilasrpska varo{. Svoje ime Berlin jedobio od Luì~kih Srba koji su ganazvali “grad na bari”. Nema~kaprestonica danas ima dva hramaSPC i parcelu Srpsko groblje.

SRPSKI BEÂustrija najvi{e srpskih

toponima ima u Be~u. Svojespomenike imaju knez AleksandarKaradjordjevi} i Vuk S. Karadì}, abiste Nikola Tesla, RudjerBo{kovi}, Matija Vukovi}, ku}e

NA[ NAROD IMA 350.000 SRPSKIH TOPONIMA U SVETU

Tragom srpskog znamenja u inostranstvu

Kada tokom ovog leta u Velikom Medjeru budu Republika Slova~ka i Republika Srbija otvorile Srpsko groblje i muzej, bi}e to, kako su stru~njaciizra~unali 351.000. srpsko ime na karti sveta. Naime, toliko okvirno ima srpskih toponima, tragova, naziva i imena van Srbije u stranim dràvama.

Avenija KraljaPetra I u Parizu

15Jul 2020.


Manifestacije

Bra~ni par Regan, Dòn iBiljana, 14. juna je tradi-cionalno, osmi put, organi-

zovao izlo`bu uz koktel idruènje, dogadjaj zvani~nog nazi-va “Godi{njica“.

Ta~no u podne, najbliìprijatelji i saradnici su po~eli dapristiù u dom Reganovih u SilverSpringu u Merilendu, ispunjava-juæi njihovu mirnu i biljnim iìvotinjskim svetom izda{nudvori{nu oazu, ali i deo ku}e kojije pretvoren u neformalni muzejnarodne ba{tine.

Osam godina braka ipostojanja unikatne riznice no{nji idrugih starina, te priredjivanja niza

manifestacija u saradnji sa rele-vantnim partnerima, Biljana i

Dòn obeleìli su prizivaju}iuspomene i osveàvaju}i utiske,

goste}i posetioce raznim djakoni-jama.

Vredna doma}icazaslu`na je za postignuti skladeksponata i palete i}a i pi}a, kojije prisutne odu{evio, a uvekljubazni doma}in da se sve to semu se}anjima i digitalno sa~uva,dok se iz prikrajka holivudskim{armom sme{i zajedni~kafotografija sa ven~anja.

“Mi smo svedoci daìvot pobedjuje koronu, a folklorje dokaz opstanka kulture i tradi-cije naroda u matici i dijaspori.On je simbol obnavljanja natemeljima nasledja“, poru~ila jeBiljana Regan, koja ni tokomnajteìh dana pandemije nijemirovala,no je bri`no radila napopisu i konzervaciji predmeta izsvoje bogate zbirke.

Gozba kod ReganovihGodisnjica, osmi put

Zvanice u zelenom merilendskom dvoristu

IVAN KALAUZOVI]

Odstalnog saradnika

Foto: Dò

n Reg

an

FOLKLOROM PROTIV KORONE

Dositej Obradovi}, Laza Kosti}, P.P. Njego{, Branko Radi~evi}, Petari Paula Preradovi}, autorka austri-jske himne, koji imaju i svoje ulice.Postoji i Beogradski trg, u desetomdistriktu Be~a.

Glavni grad Austrije }e nainicijativu akademika SvetlaneMati} dobiti spomen-plo~uVilhelmine Mine Karadì}. Apotom, najverovatnije bi}e postavlje-na i bista Nikole Tesle u tehni~komfakultetu u Gracu, koji je pohadjaopre 150 godina.

U razvijenim zemljamaStarog kontinenta ima i oko 10.000vrednih srpskih rukopisa. Najve}ibroj nalazi se u Oksfordu, Londonu,Berlinu, Pragu, Krakovu, SanktPeterburgu, Moskvi, Kijevu, Odesi,Plovdivu, Solunu, Rimu, Parizu.

Dràvna istorijska bib-lioteka, Ruska dràvna biblioteka uMoskvi i Ruska nacionalna bibliote-ka, Biblioteka Akademije nauka,Arhiv Sanktpeterbur{kog istorijskoginstituta Ruske akademije nauka uSankt Peterburgu, ~uvaju stotine srp-skih rukopisa od 12. do 17. veka.Srpski rukopis Nikoljsko jevandjeljeiz 14. veka nalazi se u Gradskoj bib-lioteci u Dablinu. Tu su ga donelisrpski vojnici tokom Velikog rata.

Austrijska nacionalna bib-lioteka poseduje zbirku od 27zna~ajnih srpskih rukopisa koje suposle gr~kog ustanka 1827. godine,prodali monasi manastira Hilandara,prinudjeni na to zbog gladi koja jetada zavladala na Svetoj Gori. UBritanskom muzeju ~uva se srpsko~etvorojevandjelje iz 14. veka.

Kada ruski predsednikVladimir Putin, bude uskoro posetioSrbiju, kako je najavljeno, pokloni}ena{oj zemlji izgubljenu stranicuMiroslavljevog jevandjelja. Na tajna~in }e ovaj istorijski dokumentsrpskog naroda biti kompletiran.

Srpska imena u triAmerike, Africi i Australiji

U prekomorskim zemlja-ma, tri Amerike, Africi i Australijiima oko 100.000 srpskih toponima.Najvi{e ih je u SAD i Kanadi, kakoje utvrdila ameri~ka nau~nicaMarinel Mandre{ – 53.000. MarinelMandre{ sa Univerziteta VilfridLorijer u svom eseju “Srpski topon-imi u Severnoj Americi“ navodi dau SAD i Kanadi postoji toponimi,koji ~uvaju tragove i prisustvo Srbau Americi.

Navodi da su nazivi srp-skog porekla dodeljeni naseljima,

planinama, rekama, dolinama, rud-nicima, zdanjima i hramovima odstrane prvih doseljenika ili odredjeniod na~elnika po{ta ili preduzetnika.

Sigurno najpoznatiji srpskitoponim u SAD je hram SvetogSave na Menhetnu u Njujorku. SPCje kupila ovu crkvu od evangelista

1944. godine uz pomo} vladikeNikoleja Velimirovi}a, kralja PetraDrugog Karadjordjevi}a i akademi-ka Mihajla Pupina.

Sagradjena je 1850.godine. Bila je podignuta na drven-im stubovima. U crkvi se nalaziovizantijski ru~no radjen ikonostas

donet iz manastira Sveti Naum uOhridu. Ikone je radio ruskiikonopisac Ivan Meljinkov. U portije bista Nikole Tesle. Zbog svojekulturolo{ke vrednosti dràva SADje hram Svetog Save uvrstila uameri~ku ba{tinu.

“Crkva je stradala dva

puta. Prvi put je {ezdesetih godinaeksplozija koja se dogodila u blizinicrkve uni{tila ìvotopis i ikone. Adrugi put 2016. kada je izbio poàri uni{tio unutra{njost hrama. Po~elismo rekonstrukciju crkve, ali smozbog pandemije korona virusaradove trenutno obustavili”, rekao

nam je vladika Irinej, episkopEparhije isto~noameri~ke SPC.

Drugi ameri~ki spomenikkulture srpskog porekla je prva srp-ska pravoslavna crkva Sveti Sava,koja je sagradjena 1894. u Dèkso-nu, Kalifornija. Najve}u zaslugu zagradnju crkve imao je otac Sevasti-jan Dabovi}, prvi srpski sve{tenikrodjen u Americi (1863). Bio jemisionar Ruske pravoslavne crkve. Iizborio se za samostalnost SPC uAmerici 1921. godine.

Tre}i spomenik ameri~kekulturne ba{tine je srpski manastirSvetog Save u Libertivilu. Otvorenje 1931. godine. Bio je sedi{teSrpske pravoslavne crkve u SAD, ukome su stolovali srpski episkopi iima najve}e srpsko groblje uAmerici. Tu su svoje uto~i{te na{likralj Petar Drugi Karadjordjevi},ambasador Jovan Du~i} i drugi veli-ka{i emigracije.

U manastirskoj porti suizgradjeni spomenici generalu DraìMihailovi}u, vojvodi Mom~iluDjuji}u i vojvodi Pavlu Djuri{i}u,spomenik pripadnicima SBP. ULibertivilu danas rade Bogoslovija,Teolo{ki fakultet, Kolo srpskih ses-tara i prva srpska knjiàra u dràviIlinois. nastavi}e se

Hram Svetog Save na Mehnetnu u Njujorku

16 Jul 2020.Poruke

17Jul 2020.

www.serbianmirror.comwww.serbianmirror.com

Poruke

18 Jul 2020.Poruke

19Jul 2020. Humanost

Drugi humani-tarni fudbalskiturnir “[iroko

srce“ odràn je danuo~i Vidovdana uizraelskog gradu Jafi,na kome je putemdonacija, prodaje kara-ta i posebno izradjenihmajica, prikupljanapomo} za Srbe naKosovu i Metohiji. “Pobednikturnira, ekipa navija~a ruskogCSKA, dobitnik je velikog peharaturnira ali pobednici su svi u~esni-ci jer smo uspeli da prikupimosredstva kojima }emo makar maloolak{ati ìvot na{im sunarodnicimau ju`noj srpskoj pokrajini“ izjavioje Goran Meki}, jedan od organi-zatora turnira. Na turniru suu~estvovale i navija~ke gruperuskog Zenita, izraelskog Makabijai navija~ka grupa “Grobari Izrael“sastavljena od na{ih sunarodnikakoji ìve u Izraelu. Podr{ku turnirudali su navija~i Crvene zvezde iOFK Beograd ali i Mihajlo Tripi},prvi savetnik i konzul, zamenik{efa misije Srbije u Tel Avivu,potpukovnik Milomir Isailovi},izaslanik odbrane i AleksandarNikoli}, po~asni konzul Republike

Srbije u Izraelu.P o r e d

Gorana, SandreJani}ijevi} i SrdjanaZlatanovi}a (kao orga-nizatora turnira), uspe-hu turnira je doprinelai Violeta Zafirovski i[vajcarske, ~ijom jedonacijom pro{legodine kupljen materi-

jal za obnovu ku}e {esto~laneporodice Stojkovi} iz DonjegMo~ara, kao i de~iji kreveti zaSergeja i Anastasiju Spasi} izKlokota u Kosovskom Pomoravljua koja je i ove godine pomoglaovu sportsko-humanitarnu akciju.Od prikupljenih sredstava naprvom turniru obnovljena jeOsnovna {kola “Miladin Popovi}“u mestu Bostane (op{tina NovoBrdo) i O{ “Svetozar Markovi}” uVelikoj Ho~i. Takodje su otvorenenove prostorije pred{kolskog odel-jenja {kole “Maden Markovi}” uVitini, nastale preuredjenjem stareambulante u dvori{tu hrama SvetePetke u tom mestu. Bilo jedovoljno novca i za kupovinunekoliko medicinskih aparata zaopremanje bolnice i porodili{ta uPasjanu.

Predrag Karasovi}

HUMANITARNA POMO] IZ IZRAELA ZA KOSOVO I METOHIJU

U~esnici humanitarnog turnira [iroko srce u Izraelu

Dodela pehara navija~koj ekipi CSKA

Oformljeno predskolsko odeljenje skole u Vitini


20 Jul 2020.

Uz probleme koje namje u 2020. godinidoneo koronavirus,

ve} je vidljivo da mnogi grad-jani planiraju da ovo letoprovedu uz odmor u Srbiji, nanekoj od lokalnih destinacija.Ono {to je pozitivno kada je upitanju letovanje na nekoj odplanina, kraj jezera ili u banjijeste {to }ete za odmor izdvo-jiti znatno manje novca negoza letovanje u nekoj od zemal-ja regiona, a uìva}ete uizvanrednoj prirodi i na desti-nacijama koje mo`da do sadaniste posetili.

Kada govorimo obudètu za ovogodi{nje letovanjeu Srbiji, ra~unica kaè da jeodmor za porodicu sa dvoje deceu Srbiji mogu}e organizovati zai do 2 puta manje novca negoletovanje u inostranstvo –okvirno od 400 do 600 evra za 10dana odmora.

Preporuke za odmor u SrbijiUkoliko se dvoumite da

li izabrati neku od planinskih ilibanjskih destinacija, ili mo`dajezero ili odmor na selu,pripremili smo vam listu pre-poruka lokacija {irom Srbije sainformacijama o sme{taju icenama.

Banje u SrbijiKada su u pitanju banje

u Srbiji, za letovanje 2020.godine izbor je prili~no {irok. Poponudi i sadràjima u kojima

moète uìvati ovog leta, izdvojilismo tri banje.

Vrnja~ka BanjaVrnja~ka Banja se nalazi

u centralnom delu Srbije, na okodva i po sata vo`nje odBeograda i u pitanju je pravaoaza, kako za porodi~na, tako i zaputovanja za mladje generacije.

Klima u Vrnja~koj Banjinosi tople letnje dane i prijatneve~eri sa sveìjom temperatur-

om, {to je idealno za relaksaciju iuìvanje u aktivnostima u priroditokom letnjih dana. Uz odmor unekom od hotela sa SPA centri-ma, u Vrnja~koj Banji uìva}ete u

{etnjama i druènju u prelepomVrnja~kom parku, ali tu su ijapanski vrt sa jezercetom, kao ibrojni izvori mineralnih voda.

Od hotela u Vrnja~kojBanji izdvajaju se Hotel Merkur,Solaris Resort i Hotel Fontana,posebno traèn medju porodi~nimi mladjim gostima.

Banja VrdnikBanja Vrdnik se nalazi

na oko sat vremena vo`nje od

Beograda i jedno je od najpoz-natijih vojvodjanskih le~ili{ta.Banja je posebno pogodna za onekoji èle boravak na ~istom vaz-duhu, uz mirnu atmosferu, ali i

one koji le~e reumati~na oboljen-ja.

Osim uìvanja u prirodi,na ~istom vazduhu, Banja Vrdnikje odli~an izbor za letovanje izbog brojnih manastira,spomenika, vidikovaca naFru{koj gori koje moète obi}itokom odmora.

Kada su u pitanju hoteli,izdvajamo nov hotel Fru{keterme, kao i Hotel Premier Aquau kome mogu boraviti samo star-

iji od 18 godina.

SokobanjaSokobanja je jo{ jedna

od banja koja se zasluèno nalazimedju preporukama jer je ve}decenijama jedna od omiljenihdestinacija, kako medju onimakoji u banje idu radi le~enja irehabilitacije, tako i medju onimakoji èle mir, ~ist vazduh iuìvanje u prirodi.

Osim {to je jedno odpoznatijih le~ili{ta ovog delaSrbije, prednost Sokobanje je iniz odmarali{ta i lokacija uprirodi, a koje se nalaze vrloblizu samog centra banje.

Sokobanja je odBeograda udaljena oko 3 satavo`nje kolima.

JezeraPoslednjih godina sve

ve}i broj gradjana se odlu~uje daumesto mora, leto provede na srp-skim jezerima. Za manje novca,moète boraviti duè i uìvati usjajnim prirodnim predelima, uzosveàvanje u nekom od jezera uSrbiji.

Pali}ko jezeroPali}ko jezero je odli~no

poznata turisti~ka destinacija uSrbiji i jedno od najpose}enijihjezera u zemlji. Pali} je lokacija

PREPORUKE ZA LETOVANJE U SRBIJI

PutovanjaZlatibor

Div~ibare

Sokobanja Srebrno jezero

Pali}ko jezero

21Jul 2020. Putovanja


koja, za razliku od ve}eg dela jez-era u Srbiji, nudi i boravak uprirodi i dobar provod,restorane, kafi}e i niz drugihsadràja.

Ono {to posebno pre-poru~ujemo za dodatni uìtak naPali}u je da probate neko ododli~nih vina iz pali}kih vinogra-da, kao i da se opustite i uìvateu sjajnim zalascima sunca nanajve}em prirodnom jezeru uSrbiji.

Do ovog jezera odglavnog grada dolazi se autoputemi putovanje traje oko 2 sata.

Borsko jezeroBorsko jezero poslednjih

godina sve je poznatije, posebnoprimamljivo medju gostima kojitraè letovanje u Srbiji. U pitan-ju je ve{ta~ko jezero, ali po svo-jim karakteristikama podse}a naprirodno jer je okruènoneverovatnom prirodom.

U okolini jezera nalazese proplanci, pa{njaci, planinaCrni vrh, kao i nekada{njavulkanska kupa Tilva Njagra.Temperatura vode jezeratokom leta je oko 24 stepena,{to je idealno za kupanje iosveènje.

Na obali jezera postojiveliki broj uredjenih plaà –betonskih, kamenih i pe{~anih,

kao i nekoliko restorana, kafi}ai hotela. Poseban uìtak za gosteBorskog jezera je vo`nja ~amci-ma po jezeru, kao i {etnja ilivo`nja bicikla stazama izgradjen-im oko celog jezera.

Borsko jezero odBeograda je udaljeno oko 3 i posata vo`nje. Od sme{taja naBorskom jezeru preporu~ujemoHotel “Jezero” i privatni sme{taj– Apartmani “Plaà” koji senalaze na samoj obali jezera.

Srebrno jezeroSrebrno jezero je jedno

od najpopularnijih doma}ihjezera, delom zbog lepoteprirode, a delom zbog izuzetnopogodnog poloàja. Jezero senalazi na desnoj obali Dunava inekada je bio njegov rukavac, dabi kasnije dvema branama biopregradjen ~ime je nastaloSrebrno jezero

Zahvaljuju}i Silver lakeresortu danas se ova destinacijaubrzano razvija, a uz veliki brojapartmana, soba, hotela, sportskihterena, akva-parka, bazena idrugih sadràja, Srebrno jezerose zasluèno nalazi medju na{impreporukama za letovanje iodmor u Srbiji.

Srebrno jezero se nalazina oko sat i po vo`nje odBeograda.

Zlatarsko jezeroKada je u pitanju zapad-

na Srbija, toplu preporuku dajemoza odmor na Zlatarskom jezeru.

Poseban doìvljaj naZlatarskom jezeru za goste jevo`nja ~amcem i razgledanjeizvanrednih prirodnih predela u

okolini. Jezero je omiljenoizleti{te mladih ovog dela Srbijekoji posebno tokom letnjih mese-ci ovde pronalaze spas odvru}ine.

Odmor na planiniIako planine turisti radi-

je biraju za zimovanje, odmor naplaninama u Srbiji i u letnjim

mesecima ume da bude sjajanizbor, posebno ako uzmemo uobzir mir, prirodu i ~ist vazduhkoji su nam nakon napornihradnih meseci izuzetno potrebni.

KopaonikHoteli na Kopaoniku

gotovo su puni i tokom letnjegperioda, {to dokazuje da jeKopaonik poslednjih godinapostao i prava destinacija za let-nji odmor.

Osim {etnje i uìvanja uprirodi, na Kopaoniku tokom letamoète posetiti veliki zabavnipark kojim upravljaju Skijali{taSrbije, a u okviru koga imate

mogu}nost da ve`bate streli~arst-vo, da se spu{tate zip-lajnom,oprobati se u tjubingu ili bobu na{inama, a za decu je tu i de~ijiavantura park.

Uz posetu Pan~i}evomvrhu, preporu~ujemo i obilazaklokaliteta Nebeske stolice,Kadijevac i djorov most.

ZlatiborPoput Kopaonika,

Zlatibor nudi veliki izborsadràja i zanimacija i tokomleta. Uz {etnju po samomturisti~kom centru, preporu~ujemoposetu starom selu Sirogojno,vodopadu Gostilje, Ribni~komjezeru, i svakako – Mokroj gori.

Za najmladje, tu je iDino zabavni park u samom cen-tru Zlatibora.

Div~ibareDiv~ibare je poslednjih

godina sve popularnija destinacijaza odmor u prirodi, nalazi se naoko 40 kilometara od Valjeva, na980 metara nadmorske visine.

Ovo podru~je izuzetno jebogato jedinstvenim biljnim iìvotinjskim svetom, a osimizvanrednih prirodnih predela,ukoliko se odlu~ite za letovanjeba{ na ovoj lokaciji, uìva}ete upravim planinskim i etnopejzaìma.

Vrnja~ka banja

22 Jul 2020.Vera

DRUGI SSUSRET SSA STARCEMCelu no} razgovarao sam sa

o. Gurijem o ocu Serafim u, celubogovetnu no}, i gotovo da nisamzaspivao od radosti, a slede}eg danauputio sam se u {umskoprebivali{te Star~evo, ne oku-siv{i ni{ta i ne popiv{i. I ~itavtaj dan do kasno u no}, ni{ta nepopiv{i i ne pojev{i, proboraviosam pred vratima Star~evim.Silesijana roda dolazila je ume|uvremenu i postojav{i malo utremu, pred vazda zatvorenim vrati-ma, odlazila, bez Star~evogblagoslova. Svega sedam ili osamqudi ostalo je tu do kraja dana, dokStarac napokon nije izi{ao iz svojekelije... Svi oni bili su sa namaodlu~ili da ~ekaju dok starac neotvori vrata. Najzad su se i oni uduhu uznemirili, pa se ~ak i sam otacGurije, po{to smo ve} duboko za{liu ve~e, vrlo uznemirio i rekao mi:“Ve} je mrak, ba}u{ka, i kowi suogladneli, a i mali sa ko~ijaverovatno bi da jede. Danas, ako kas-nije po|emo, zveri mogu da nas napad-nu!?...” No, ja sam odgovorio: “Ne,ba}u{ka, o. Gurije, po|ite vi saminazad, ako se ne~eg bojite, a ja ne}uoti}i od dveri ba}u{ke o. Serafima,dok ih ne otvori, makar me zveri ras-trgle!...” I ne mnogo vremena zatim,o Serafim stvarno otvori vratasvoje kelije i, obra}aju}i mi se, re~e:“Va{e bogoqubqe, ja sam vas bio poz-vao, nezamerite {to vam ~itav dannisam vrata otvorio: danas je sreda,dan posta i molitvenog }utawa, i jabezmolvstvujem. A eto sutra, samoizvolite, ja }u se radovati da se s’va-ma razgovorim... Vi niste ni{ta jeli~itav dan... Sad idite i okrepite sehranom, iznemogli ste!...” Posle tihre~i ba}u{ka se opet zatvorio.Nikakva re~ nije u stawu izraziti turadost, koju sam ja osetio u srcusvome. Plivao sam u blaènstvu. Bezobzira na dugo trpqewe celoga dana,sama pomisao, da sam se na kraju udos-tojio, ipak, ne samo videti lice o.Serafima, no i ~uti pozdrav wegov ibogonadahnutih re~i, o tako je bilaute{na! Da, ja sam bio na vrhuncublaènstva, koje se ne moè sravnitini{~im zemaqskim. Iako celi dannisam ni jeo ni pio, ose}ao sam se

tako sit, kao da sam se najeo do presi-tosti i napio do pijanstva.

Istinu govorim, mada }e semoje re~i, mo`da, u~initipreuveli~anim i suvi{e odu{evqen-im nekima, koji nisu na deluiskusili, {ta zna~i sladost, sitosti opijenost, kojom se ~ovek ispuwavau vreme izlaska Duha Svetoga nawega. Ali, ja svedo~im, hri{}anskompravoslavnom save{}u svojom, daovde nema preuveli~avawa, no da jesve {to sam rekao - su{ta istina, pa~ak i vrlo slab opis onoga, {to samja zapravo ose}ao u srcu mome.

POÊTAK RRAZGOVORA O SSMISLU HRI[]ANSKOG @IVOTA Bio je ~etvrtak. Dan - tmu-

ran. Zemqu je bio prekrio snegdebqine ~etvrt ar{ina, a odozgo sui daqe sitno sipile guste sne`nepahuqice. Otac Serafim je otpo~eosvoj razgovor samnom na onom svomproplanku blizu kelije, premare~ici Sarovki, na strmeni blizure~ne obale. Mene je bio posadio napaw od drveta koje tek {to be{eposekao, a sam je priseo prema meni.

Gospod mi je otkrio” - re~eveliki Starac - “da ste vi u svomedetiwstvu usrdno èleli da saznateu ~emu se sastoji ciq na{eghri{}anskog ìvota. Vi ste se otome raspitivali kod mnogih velik-ih duhovnika ne jedanput...”

Ovde treba da kaèm da jemene, uistinu, jo{ od moje dvanaestegodine ìvota ta misao uporno kop-kala i da sam se stim pitawem zaistaobra}ao mnogim duhovnim licima,ali da me wihovi odgovori nisuzadovoqili. Starcu je ovo bilonepoznato (tj. starac Serafim toniodkoga nije mogao saznati, nego jeDuhom Svetim prozirao - prim.prev.). Zatim o. Serafim nastavi:“No, niko vam nije rekao o tomeni{ta odre|eno. Govorili su vam:“Idite u crkvu, molite se Bogu,vr{ite zapovesti Boìje, ~inidobra dela - to i jeste ciqhri{}anskog ìvota!’ A neki su ~aki negodovali na vas {to se odajete nebogougodnoj radoznalosti, govore}ivam: “Neispituj ono {to je vi{e odtebe!’ Ali, nije trebalo tako da gov-ore. Evo ja, ubogi Serafim, rastu-

ma~i}u vam sada u ~emu se uistinusastoji taj ciq...

CIQ HHRI[]ANSKOG @IVOTA - ZZADOBIJAWE DUHA SSVETOG- Ma koliko da su molitva,

post, bdewe i sva ostala hri{}anskadela dobra sama po sebi - u wima,ipak, ne leì ciq na{eghri{}anskog ìvota, mada nam sluèkao neophodna sredstva za postizawetoga ciqa. Istinski ciq na{eghri{}anskog ìvota sastoji se uzadobijawu ili sticawu SvetogaDuha Boìjeg. A post, i bdewe, imolitva, i milostiwa, i svako deloHrista radi u~iweno, jesu sredstva zazadobijawe Svetoga Duha Boìjega.Zapamtite, ba}u{ka, da samo Hristaradi u~iweno dobro delo donosiplodove Duha Svetoga. Sve {to seneu~ini radi Hrista, makar i dobro,

ne}e nam doneti nagrade u budu}emìvotu niti }e nam dati blagodatiBoìje u ìvotu ovda{wem. Zato jeGospod Isus Hristos i rekao: “Svakko ne sabira sa Mnom, taj rasipa”.Dobro delo ne moè se ni nazvatidruk~ije nego - sabirawem, jer makarse ono i ne ~inilo Hrista radi, ipakje dobro. Sveto Pismo govori: “Usvakom narodu onaj ko se Boga boji i~ini pravdu, ugodan je Bogu”. I, kao{to vidimo iz sve{tene povesti,takav ~ovek “koji ~ini pravdu”, utolikoj je meri ugodan Bogu, da seKorniliju kapetanu, koji se bojaoBoga i ~inio pravdu, javio angelGospodwi u vreme molitve i rekao:“Posqi u Jopu, k Simonu kozaru,tamo }e{ na}i Petra i ovaj }e tire}i re~i ìvota ve~noga, kojima}e{ se spastiti i sav dom tvoj”.

nastavi}e se

2.deo

PP RR AA VV OO SS LL AA VV QQ EESSTTIICCAAWWEE DDUUHHAA SSVVEETTOOGGAACCIIQQ HHRRII[[]]AANNSSKKOOGG @@IIVVOOTTAA

Stiicawe dduha ssvvetogga -cciiqq hhrii{{}}annskkogg ìivvota, kkroz rrazggovvor PPrepp. SSeraffiimma SSarovvskkogg ssa ssiibiirskkiimm vvellepposednniikkommNiikkollajemm AA. MMotovviillovviimm ood ppro{{llogg bbroja pprennosiimmo uu nnastavvciimma.

23Jul 2020. Sport


Fudbalska Srbija ovih danaopra{ta se od IlijePetkovi}a, legendarnog fud-

balskog asa, simbola OFKBeograda i proslavljenog reprezen-tativca, a kasnije uspe{nog trenerai selektora dràvnog tima. ôvekkoji je imao srce ve}e i od nje-gove Dinare preminuo je 27. junau 75. godini po{to je nekolikodana vodio te{ku ìvotnu bitkuposle pucanja ~ira na tankomcrevu i, kako se saznalo po prije-mu u bolnicu, sa virusom Covid-19 koji je, kako se pretpostavlja,pogor{ao njegovo te{kozdravstveno stanje.

Naàlost, veliki Petko jeizgubio ovu najva`niju ìvotnuutakmicu.

Popularni i svima dragiPetko, Ilija gromovnik, Pele,Tajfun sa Karaburme... imao jefascinantnu igra~ku karijeru.Dovoljno je re}i da je 43 puta biojugoslovenski reprezentativac, daje sa “plavima“ bio vice{ampionEvrope 1968. i da je bio u~esnikSvetskog prvenstva u SRNema~koj 1974. U tih {est godinaodigrao je nebrojeno velikih fud-balskih rola, kao {to sn recimoona legendarna “majstorica“ sa[pancima ’74. na “Vald“ stadionuu Frankfurtu ili veli~anstveniopro{taj Pelea ’72. na krcatojMarakani u Rio de @aneiru.

Koliko je bilo velikihigra~a na svetu, a u Riju su Peleaispratila dva momka iz srpskogKnina – golman RadomirVuk~evi} iz splitskog Hajduka i jaiz malog OFK Beograda – vi{eputa je isticao s neskrivenim pono-som.

Petko je imenom, popu-larno{}u, obrazovanjem... biogradjanin sveta, ali uvek i svuda jeisticao poreklo i pripadnost – bitiSrbin iz Knina i “ofkovac“ zanjega su bili “trofeji“ ve}i i odnajzna~ajnijih {ampionskih titula.

I danas je gotovoneverovatno da je punih {est god-ina bio nezamenljiv ureprezentaciji iako nikada nijeigrao za klubove jugoslovenske“velike ~etvorke“.

- Zvali su me, nije da menisu zvali... – pri~ao je Petkovi} usvom poslednjem intervjuu, koji jenapravio novinar AgencijeSportnetwork NS Milan

Stojiljkovi}, a emitovao “SportKlub“.

- Da ti ka’e Petko –po~eo je, na svoj prepoznatljivna~in “Tajfun sa Karaburme“odmotavaju}i film svoga ìvota.

- Sad ve} davne 1964.godine mene je iz Dinare iz Kninaza Beograd poveo dr Pupovac,stomatolog i valjda jedini navija~OFK Beograda u celoj Krajini iodveo me na Omladinski stadion.Nekim ~udom, ja sam odmahpriklju~en prvom timu, pa sam seu svla~ionici na{ao saSamardì}em, Skoblarom,Santra~om, Gugletom i drugimasovima tog doba. Na prvih neko-liko treninga ostavio sam odli~anutisak, a rasko{ talenta pokazaove} u utakmici Kupa sajamskihgradova protiv Atletika u Bilbaou(2:2), posle koje je {panska{tampa pisala: “Rodio se noviGento“. Ali, posle tako lakog iubedljivog po~etka, zadobijemneugodnu povredu – i tad samvaljda prvi put ~uo za ligamentekolena jer sam ceo ìvot kad meneko èstoko udari nastavio daigram }opaju}i. A posle toga desise i lom noge i ja odlu~im – dabatalim fudbal.

Ionako je, pri~ao je IlijaPetkovi}, u Beograd do{ao zbogpravnog fakulteta, a lopta je do{lasamo uzgred, dodu{e ne{to lepo ivoljeno.

Ali, onda mi u posetu izKnina dodje majka. Ispri~am jojsve po redu, da sam probao, ali daje bolje da se sada posvetim prav-ima. ]uti ona neko vreme, pakaè: “Ilija, sine, nauka nije zecpa da pobegne u {umu. êka}e teona. Nego se ti sada posveti fud-balu“.

I tako Petko ostane uOFK Beogradu, i igra sve bolje, ibude jedan od najzaslu`nijih zaonaj ~uveni trofej KupaJugoslavije u kome su “plavi“ saKaraburme u finalu savladaliDinamove “modre“ sa 6:2.

- Dodje tako i 1968. i jase sve nekako potajno nadampozivu u reprezentaciju. A, to nijelako. Krila u zemlji koliko ho}e{,ali neki igra~i se ispovredjivali iselektor Rajko Miti} pred me~ saFrancuskom u ~etvrtfinalu Kupanacija pozove i mene. Nadjem sena {irem spisku i igramo neku

probnu utakmicu sa Sarajevom,tada prvakom dràve, koje jeimalo ekipu jaku k’o zemlja. Jasam tada u “ofki“ igrao levo krilo,ali u reprezentaciji se zna – tupored Dàji}a ne moè niko. Iprebace mene na desno i desi seda me na toj probnoj utakmici~uva Fazlagi}. U to vreme on jeimao ve} 50 utakmica u

reprezentaciji, kapiten {ampiona,mlad, moderan bek, ide gore,vra}a se dole. Ali, desi se takavdan, ne moè mi ni{ta, ja sveonako dr~no, sve mi uspeva ipored njega dam dva gola.Fazlagi} ljut, dva meseca samnom nije hteo ni re~ da progov-ori. A, ja opet kaèm – hvala mu{to sam tako preko njega u{ao ureprezentaciju.

Odlu~uju}i susret zaodlazak na zavr{ni turnir Kupanacija (dana{nji Evropski {ampi-onat), igrao se sa Francuzima nastadionu Crvene zvezde.

Selektor Rajko Miti} mepita: “Mali, {ta zna{ oFrancuzima? Da li si ~uo zaLubea? Zna{ li ko je Esteve?Kako igra Di Nalo? A ja samosleèm ramenima. Nije tada biloni televizije, to {to ne{to pro~ita{u novinama, to ti je. Nije bilo kaodanas, da na internetu vidi{ {ta jeKristijano Ronaldo ve~erao...Mene je samo zanimalo da izad-jem na teren i da igram. A, mogaosam da tr~im, iha. Pa, ja sam uKninu samo tr~ao, nisam tr~aosamo no}u kad spavam – pri~ao jePetkovi}.

Uo~i utakmice, boleo memi{i}, ali to ne smem nikome dakaèm. U svla~ionici zamolimfizioterapeuta RakijaArandjelovi}a da me malo

izmasira, da zagrejem taj mi{i}.Ulaze selektor Miti} i trenerBranko Stankovi}, obojicazabrinuti, strogi. “Aha“, uzvikujeMiti}, “s tobom ne{to nije uredu“. Sve je u redu, kaèm, negosam navikao pred utakmicu da meRaki malo izmasira, tako se opus-tim. “A, jel’ ti mali misli{ da }e{danas mo}i da igra{?“, pita me

bata Rajko. Ma, kako ne}u mo}i,kaèm, samo vi mene stavite u timi ja }u danas dati dva gola! Takavsam bio. Jednostavno, nisam ne{tobrinuo, nisam razmi{ljao o pro-tivniku. Vi{e sam se {alio, to mije bilo u krvi. Samo mi je bilova`no da igram.

R e p r e z e n t a c i j aJugoslavije je deklasiralaFrancusku sa 5:1, a Petkovi} je u3. i 33. minutu postigao prvi i~etvrti gol za “plave“. Kako jeigrao, to je prava {teta da dana{njamlade` bude opijena Mesijem iRonaldom, a da ne zna kako jePetko prolazio kroz odbranu“trikolora“ kao kroz {vajcarski sir!

Ta utakmica i ti goloviobeleìli su mi karijeru, bili mojali~na karta, dali mi krila za sve {tosam kasnije uradio.

Zaigrao je i na zavr{nomturniru, u~estvovao u onoj istori-jskoj pobedi nad svetskim prvaci-ma Englezima u Firenci. U finalus Italijanima (1:1) se povredio, paga je u ponovljenom susretu kojisu “plavi“ izgubili sa 2:0 zamenioHo{i} iz Partizana.

Ali, njegova zvezda jesijala punim sjajem. Hajduk jepo{to-poto èleo da ga dovede.Partizan je slao generale da munude brda i doline. A MiljanMiljani} je otvoreno pri~ao da uZvezdi èli da oformi navalu:

Petkovi}, Karasi, Lazarevi},A}imovi}, Dàji}!

Znalo se da }e njegovacena biti pet miliona dinara, vi{ese u to vreme nije moglo dobiti.

Bio sam slobodan igra~,ugovor sa “ofkom“ mi je istekao.Pet miliona, ej! Pa za milion simogao da kupi{ nekoliko “fi}a“, aja se dotle vozio samo autubusom.Kod nas u klubu tada su automo-bile imali samo Skoblar iSamardì}.

OFK Beograd je ìveote{ke dane. Igra~i su odlazili, nadKaraburmom su se nadvili crnioblaci.

Odem u Knin, sedim samajkom i, u jednom trenutku, opetmi ona kaè: “Ilija, sine, ne trebada napusti{ OFK Beograd. To jeklub koji te je lepo primio, dao ti{ansu. Tu si postao neko, i ureprezentaciju si u{ao. Sad trebada im pomogne{“. Otac ni{ta nijedodao, }utke se sloìo. Nekidana{nji roditelji ne savetuju decu,nego decu vode za ruku, tr~e}i zaparama. I, ja se vratim naKaraburmu i kaèm im da – osta-jem. Moète da zamislite njihovoiznenadjenje. I radost.

Nikad se nije pokajao.To je moj klub, moja

porodica. Dobio sam i kapitenskutraku. Kad se vratio legendarniKika Popovi}, pa pozvao Milo{aMilutinovi}a i Dragoslava [ekular-ca da igraju u “ofki“, mi smo bili~udo. Zamislite, veliki Milo{ i[eki u malom OFK Beogradu. Snjima u navali Petkovi}, Turudijai Santra~. Svuda smo punili sta-dione. Tada su nas prozvali –“romanti~ari“. Govorilo se i pisalo– ako ho}ete da doìvite fudbalskuromantiku, svratite u plavi butikna Karaburmi. To su bili slavnidani. I to se ne menja ni za kakvepare – pri~ao je za SportnetworkNS u svom poslednjem intervjuu~ovek koji je za OFK Beogradigrao sve do svoje trideset osmegodine, nosio kapitensku traku i uDrugoj ligi nastoje}i da ga vrati uelitu, bio i trener, i direktor, inajverniji navija~.

Eto, zato Ilija Petkovi}nikada nije zaigrao za Zvezdu,Partizan ili Hajduk, ali to mu nijesmetalo da postane jedna odnajve}ih igra~kih legendi na{egfudbala. A. Stankovi}

ÔVEK KOJI JE LAKONOSIO SLAVU: Ilija Petkovi}

Petko, Pele, Ilija gromovnik, Tajfun i najve}i “romanti~ar“ sa Karaburme... u svom poslednjem intervjuu otkrio je zbog ~ega je celog ìvotabio veran malom OFK Beogradu

Da nam ~esto dobrobiti pona{ organizam mogu bitina dohvat ruke i tako jed-

nostavni, dokazuju mnogaistraìvanja kao i mnoge drevnemetode. Tako nam pokazuju da jeVODA i njen uticaj na na{ orga-nizam ogroman posmatraju}i naprimer samo na na~in ili ritamnjene primene.

Ovaj prirodni ~ista~pored svoje elementarne svakod-nevne funkcije odrànja organiz-ma, na primer, drevni indijcikoristili su pristupaju}i muredovno kao leku koji pored otk-lanjanja raznih zdravstvenih tego-ba i detoksikaciji (na taj na~inpruàju}i organizmu balans iodli~nu funkcionalnost), posebnupa`nju davali su i vodi uspolja{noj upotrebi (poput raznihkupki i obloga).

Konzumacija (pijenje) vodeSvakodnevnim izlu~ivan-

jem te~nosti (urin, znoj, itd.) orga-nizam izbaci oko dve litre vodekoje unosimo hranom, pi}em.Stoga, zato se i ~esto navodi odstrane lekara da mi treba dasvakodnevno unosimo minimalno

upravo tu koli~inu vode u organi-zam. U slu~aju da ne pijemodovoljno vode, organizam }e sampovla~iti te~nost iz organa i tako}emo remetiti op{tu funkcionalnost(organa, krvne slike, koè isveobuhvatne vitalnosti). Na{ sis-tem se ne}e li{iti svojih rezervnihte~nosti i nametnu}e prisilno radsa manjim koli~inama te~nosti.

Piti vodu odjednom(naglo) nije preporu~ljivo jer jetreba piti postepeno (malo pomalo) tokom dana kako bi organi-zam uvek bio u izbalansiranojhidrataciji. Vodu koju pijetetokom jela nije dobra, jer neomogu}ava pravilno varenje apljuva~ka sadrì neophodne ele-mente za varenje hrane koju jede-mo. Isto tako, jedan od bitnihsaveta koje treba usvojiti kaonaviku da vodu treba popitiodmah po budjenju ujutru, kao ipred spavanje.

Takodje, pomenu}emo imanje poznatu blagotvornosti vodepo organizam, a to je pijenjeveoma tople vode (kao ~aj). Onaje u funkciji ~i{}enje probavnogsistema i èludca, uop{te. Upo~etku mo`da }e vam ova navi-ka teè pasti, jer }ete ose}ati na

pirmer “teìnu” u èludcu, ima}etepoja~ano znojenje ili ~e{}i odlazaku wc, ali ne brinite, jer to jeodli~an znak da je ~i{}enje (detok-sikacija) organizma krenula. Kao

propratni efekat najverovatnije }evam se zbog ubrzanja metaboliz-ma pokazati jo{ jedan pozitivanaspekt, a to je gubljenje par kilo-grama (dakle, regulisanje telesneteìne). Vru}u vodu (dakle, kaovreo ~aj) treba piti ujutru odmahpo budjenju, pre bilo kakvog obro-ka (dok je èludac prazan). Nabojte se da }ete imati mu~ninu,ose}aj bljutavosti ili gadjenja, jerto vrela voda ne izaziva, ve} topla

tj. mlaka. Pijte je gutljaj po gutl-jaj, sve dok ne popijete celu ~ajnu{olju (preporuka da se maksimummoè piti do pola litre). Na ovajna~in }ete, takodje, otkloniti mno-

gobrojne probavne smetnje, a ikoà }e vam se is~istiti i izgleda}evam ne`nije i sveìje.

KupkaRazvitkom svesnosti od

Antike ljudi je prepoznaju kao ter-apijski aspekat vrednovanja iuop{te njena higijenska svojstva.Kupke nam sluè za o~uvanje,pobolj{anje i op{te zdravstvenoobnavljanje organizma. Kupka na

koì obavlja isti posao sa spoljnestrane organizma kao vru}a vodau crevima (koju smo gore ve}pomenuli i objasnili). Dakle,temeljno ~i{}enje i pospe{ivanje

rada (u ovom slu~aju, svo-jevrsna drenaà). Koà se~isti, odstranjuju sene~isto}e, pa se tako mnogeko`ne bolesti Ili smetnje(poreme}aji) mogupreduprediti ili otkloniti.

Saveti za obi~nekupke su slede}i: treba izbe-gavati uzimanje obroka pre iposle kupke; odli~no vremeza kupanje je odmah ujutrupo izlasku sunca (po budjen-ju) i/ili uve~e pred san; tem-peratura vode treba da buderegulisana u merama individ-

ualne prijatnosti. Tokom kupanja(~ak i ako nemate kadu, ve} setu{irate) preporuka je da, kadanasapunate telo, koristite frotirskerukavice (ili frotirski pe{kiri}) i dablagim trljenjem sa njim prelazitepreko tela kako biste dodatno tj.detaljnije otklonili ne~isto}e, atime i ovom svojevrsnommasaòm, pokrenuli dodatnucirkulaciju koè za njen zdraviji imladolikiji izgled.

24 Jul 2020.Knjièvnost

Roman VideOgnjenovi} Ku}amrtvih mirisa

objavljen je nedavno naruskom jeziku u prevoduOlge Sarajkine i u izdanjuCentra knjige Rudomino izMoskve.

Izdanje romanaKu}a mrtvih mirisa naruskom jeziku objavljeno jeu okviru ruskog izdanjaedicije 100 slovenskihromana.

– U romanu Ku}amrtvih mirisa obradjuju seteme koje }e postati nekeod klju~nih tema uknjièvnosti VideOgnjenovi}: pitanje iden-

titeta pojedinca, ose}anje pripad-nosti u mestu i vremenu, odnosmesta ìvota junaka i “velikogsveta“. Glavna tema romana jestepotraga za istinama ìvota i slomiluzija, za {ta junaci romana mora-ju da plate skupu cenu – kaèruski izdava~ u najavi ove knjige.

Objavljen prvi put 1995.godine, roman Ku}a mrtvih mirisaje jedna od naj~itanijih knjigaVide Ognjenovi}. Roman jedoìveo vi{e izdanja, a pre ruskogjezika preveden je na gr~ki, make-donski i bugarski jezik.

www.arhipelag.rs

KU]A MRTVIH MIRISA NA RUSKOMRoman Vide Ognjenovi} u izdanju Arhipelaga

Vida Ognjenovi}

Ogledalo – 19 godina zajedni~kog poverenja.îtajte nas online: www.serbianmirror.com

Izvor: Kodren.com

VODA KAO LEK

25Jul 2020. Porodica


Osun~anju i tamnom tenusmo ve} pisali ranije, pa jeovde potrebno samo pod-

setiti na upozorenja iz tog teksta. Udana{nje vreme svi vole da budutamni, pa je moda sun~anja uzelamaha i medju starijom i mladjompopulacijom. êsto se na moruzanesemo, jure}i za dobrom bojomkoè i zaboravimo da sunce umedobro da ope~e. Tada poseèmo zahemijskim sredstvima, kremama ilosionima, koji, ne samo da nisuuvek efikasni, ve} zbog velikekoli~ine konzervansa u sebi mogubiti i {tetni.

Najbolji savet kodopekotina je da pazite da neizgorite na suncu. To zna~i da sedobro za{itite pre izlaska nasunce (~ak i ako {etate gradom),da ne izlazite na plaù u perioduizmedju 11 i 16 ~asova, pokrijetelice i glavu {e{irom i koristitekremu sa visokim za{titnim fak-torom. Nemojte se mazati naplaì, ve} u hotelskoj sobi, barpola sata pre nego {to se razgoli-tite na suncu i maìte se na svak-ih sat vremena, biraju}i visokiza{titni faktor.

Do opekotina zapravodolazi onda kada je koà izloèna

UV zracima koji izazivaju opeko-tine, iako su u osnovi hladnizraci. Kao dodatak opekotinamadolaze i IR zraci, koji su topli ikoji gore povr{inski sloj koè.Kada je ugroèna, koà lu~imelanin, kao {tit od sunca.Melanin je braon boje, pa se nana{oj koì nalazi ona poznatabronzana boja tena kada smo duèvreme izloèni suncu. Ipak,melanin je znak da je koàugroèna i bolesna, pa je svakopotamnjivanje zapravo znak davam je koà u opasnosti. Gorenjekoè zavisi i od genetike, {to ljudisa belim tenom vrlo dobro znaju.Neki od njih na moru zapravonikada ne pocrne, ve} se ku}iuvek vrate crvene boje koè.

U svakom slu~aju, ako steipak zaboravili na ova pravila idozvolili da na suncu izgorite, pos-toje na~ini da popravite stanje i toprirodnim receptima koji nemajuhemikalije u sebi.

Krompirov sok@iv krompir je prepun

sastojaka koji regeneri{u koù, pa jejedan od najboljih lekova zasmirenje opekotina posle sun~anjanano{enje bilo rendanog krompira,

bilo soka od krompira na ope~enukoù. Moète ga rendati ili blendati,ne skidaju}i koru, a ako vam jelak{e, stavite kri{ke krompira nakoù i tako ostavite da odstoji.Tako sve` i hladi koù, pa dodatnopobolj{ava stanje.

KrastavacOvo je jedna od prvih

pomo}i nakon sun~anja. Sve` kras-tavac izrendajte ili opet nasecitekri{ke i poredjajte na opekotinu.Drìte sve dok se koà opet neugreje.

Ovsene pahuljice i vodaOvde je va`no napomenu-

ti da se ovas ne kuva, ve} samopome{a sa hladnom vodom i staviu platnenu vre}u. Vodite ra~una davre}a bude gu{}a, kako se sadràjne bi rasipao. Stavite na bolnomesto i okre}ite kako se sadràjzagreva. Sastojci iz ovsenih pahulji-ca dodatno regeneri{u koù, pa ovajpostupak moète ponavljati vi{eputa.

JogurtJedan od tradicionalnih

recepata je nano{enje jogurta na

ope~ena mesta. Ipak, jogurt, iakoima u sebi enzime koji regeneri{ukoù nije dovoljan za popravljanjestanja, a neki od njih dodatnoisu{uju koù, pa je mo`da boljekoristiti ga samo privremeno, dok jeopekotina jo{ bolna.

Mle~ne oblogeMleko je prepuno enzima

koji regeneri{u koù, pa je samo posebi odli~no kod svih povreda iopekotina. U ovom slu~aju dobro je

dràti ga u friìderu i u njega nata-pati komprese, koje se onda stavlja-ju na ope~ena mesta. ~im osetite da

se kompresa ugrejala, zamenite ihnovim, hladnim iz friìdera.

Zeleni ~ajâj skuvajte kao i obi~no,

najbolje rinfuzni, jer je bolji odonog u kesicama. Onda ga ohladiteu friìderu i nanosite na bolnamesta tupferima ili umakanjem ukomprese. Po{to dodatno hladikoù, odli~an je kao prva pomo}nakon sun~anja.

Jabukovo sir}eOvde je dovoljno nanositi

tupferima ili gazom na ope~enomesto. Moète ga i ohladiti akovam se ~ini da }e vam prijati.

SavetiPored nano{enja na koù,

potrebno je ~uvati i organizamkada je o{te}en sun~anjem. Tozna~i mnogo vode, jer je organi-zam dehidrirao i tu{iranje samovodom, bez gelova i sapuna koji}e iritirati koù. Nemojte nanositinikakve kreme i losione dokopekotina sasvim ne prodje,odnosno, dok koà ne dobije maloprirodniju boju. I naravno, nesun~ajte se. To je ve} iza{lo izmode!

Izvor: Kodren.com

PRIRODNA SREDSTVA ZA LEÊNJE OPEKOTINA OD SUNCA

Leto je stiglo!Cele godine ste ma{tali,

i{~ekivali i planirali taj tolikoèljeni letnji odmor.

Gotovo je sa poslom iredovnim obavezama, pakujete sei kre}ete na put. Kako do~ekati,plaù, pesak, sunce koje vammiluje koù, miris borove {ume itirkizno more koje se odbija ostene… ?

Taj idlili~ni prizoriz Va{e ma{te moè pok-variti jedino ~injenica daumiruju}i zvuk talasazapravo postaje grmljavinaiz va{eg stomaka. Drugimre~ima, od odmora nemani{ta, jer zadesila Vas jenajve}a po{ast svakog leto-vanja – putni~ka dijareja!

[ta je uop{teputni~ka dijareja?

Pored bolesti vo`nje,putni~ka dijareja je naj~e{}eoboljenje turista. Nastaje zbog~injenice da lokalna hrana i vodamogu sadràti dopu{tene koli~inemikroorganizama uobi~ajenih zato podru~je na koje je lokalnostanovni{tvo otporno, ali turisti-ma mogu stvarati velike prob-

leme. Infekciju uglavnom izazi-vaju bakterije Echerihija coli,Shigella i Salmonela. Putni~kadijareja se upravo iz ovih razlo-ga, javlja kod 20-50% putnika,bez obzira na to da li odlaze naplaninu, more, u selo ili banju.

Putni~ku dijareju karak-teri{u u~estale te~ne stolicepra}ene mu~ninom, povra}anjem,

gr~evima u stomaku, temperatur-om, a ponekad i prisustvom krviu stolici.

Da ve}i deo vremena nebiste proveli u toaletu umesto naplaì, jako je va`no da probioticibudu neizostavni deo putneapoteke za sve letnje destinacije.Oni su zna~ajni u prevenciji nas-

tanka proliva nastalih zbogpromene sredine, ali je najva`nijekoji probiotik uzimate.

Bulardi je jedini pro-biotski preparat koji ima klini~kedokaze da doprinosi smanjenjurizika od nastanka stoma~nihtegoba tokom putovanja. Bulardije proizveden posebnomflow-pack tehnologijom, koja

svaku kapsulu upakovanju dodatno{titi od visokih tem-perature, svetla ivlage, {to garantujebezbednost, efiksnosti stabilnost preparata.Zato Bulardi moèteponeti sa sobom i naplaù! Farmaceuti una{im apotekamada}e Vam koristansavet kako upotrebiti

Bulardi kod Vas ili Va{eg deteta,a uputi}e Vas i kako da senajbolje pripremite za putovanjekako bi Va{ odmor protekaoopu{teno i bez zdravstvenih tego-ba. Naime, za prijatno putovanjei mirno letovanje treba uzimatiBulardi nedelju dana pre puta,sve vreme trajanja putovanja i jo{

5-6 dana po povratku ku}i, da bise crevna flora u potpunostiregenerisala.

Ako Bulardi niste uzi-mali preventivno, pa sestoma~ne tegobe ipak jave,treba odmah po~eti sa rehidraci-jom (dodatkom te~nosti irehidratacionih rastvora) kakobi nadoknadili izgubljene elek-trolite. Sa primenom Bulardijatreba po~eti ve} prvog danaproliva u dozi od 1-2kapsule/kesice dnevno.

Takodje, tokom trajanjadijareje preporu~uje se ne{tolaganija hrana koja podrazumevabistre supe, tost, bareni krompir,pirina~ i barene jabuke. Lekovitebiljke kamilica, nana i maj~inadu{ica deluju umiruju}e i pomaùu slu~aju gr~eva koji ~esto pratedijareju.

U ve}ini slu~ajevasimptomi prolaze nakon jednogdo pet dana, ali nekada mogu tra-jati i do dve nedelje. Posebno supod rizikom osobe koje imajuporemecáj imunog sistema,osobe sa dijabetesom, trudnice,odoj~ad i mala deca koja brèdolaze u stanje dehidratacije od

odraslih, pa posebnu pa`nju trebaobratiti na njih. Svi oni potpunobezbedno mogu uzimati Bulardi,u kapsulama ili kesicama.

Podrazumeva se i da sesve vreme trajanja putovanjatreba pridràvati odgovaraju}eghigijenskog reìma: redovno pratiruke, piti samo fla{iranu vodu,jesti olju{teno vo}e. Hrana kojutreba izbegavati su nekuvanomeso, sirovo povrcé i morskiplodovi. Mle~ni proizvodi i vodaiz ~esme su takodje hranavisokog rizika. U restoranima jepreporu~ljivo jesti samo kuvanuhranu.

- Ne dozvolite da i Vibudete jedan od 10 miliona ljudikoje tokom godine {irom svetapogadja putni~ka dijareja!

- Ne dopustite da vamjedina uspomena koju }ete pamti-ti sa letovanja budu stoma~netegobe koje su Vam upropastileodmor.

- Re{enje za nezabo-ravno i bezbri`no letovanje celeporodice, gde god da putujete,neka budu Bulardi® i Bulardi®junior kao obavezni deo Va{eputne apoteke.

Putni~ka dijareja: Kako je spre~iti?

26 Jul 2020.Astrologija

OVANKada je ljubav u pitan-ju tokom jula }e veliki

uticaj na kompatibilnost Ovnova sapartnerima i potencijalnim partner-ima, imati Venera i Mars. Mars jetaj koji }e tokom jula probuditistrast u vama i èlju za nekomljubavnom avanturom, dok }eVenera biti ta koja }e pobolj{atiromanti~ni aspekt bra~nog ìvota.Zauzeti Ovnovi, tokom jula bi}efokusirani na partnera i dotica}e setema vezanih za brak. Mogu} je iulazak u brak, kao i dono{enjeodluka oko pro{irenja porodice.Kada su slobodni Ovnovi u pitan-ju, jul mesec }e im doneti velikibroj letnjih, romanti~nih avanturaposebno poslednje nedelje u mese-cu. Mogu}e je da }e vas prijateljiili rodbina na kraju meseca upoz-nati sa osobom koja }e vam sejako dopasti.

Zbog pomra~enja Mesecakoje }e se dogoditi 5. jula, va{iaspekti na poslovnom planu ne}ebiti idealni. Ima}ete problem okopostizanja poslovnih obaveza, stal-no }ete biti u nekoj ùrbi ika{njenju. Takodje, mogu}e je da}ete ovog meseca imati problem sastarijim, nadredjenim kolegama.Dolazi}e do sukoba mi{ljenja kojene}ete tako lako uspeti da pre-vazidjete. Kada su finansije upitanju, Ovnovi mogu da o~ekujustabilan mesec, bez neo~ekivanih ivelikih izdataka. Jul mesec bi}edobar za ulaganje u neke kreativneposlove, tako da ukoliko duì vre-menski period planirate dapokrenete neki svoj biznis, jul jeidealan mesec da to i zapo~nete.

Tokom jula ne}ete imative}ih zdravstvenih tegoba, jedino{to }e vas mu~iti bi}e umor.Savetujemo vam da bolje orga-nizujete svoje obaveze kako bistese vi{e odmarali.

BIKBikovi }e ovogameseca imati jako

dobru komunikaciju sapartnerom. Na to }e posebno uti-cati Merkur koji }e donetipovezanost, dok }e Venera uticatina poja~ano izraàvanje emocija ièlju za romantikom. Ali naravno,ne moè sve u toku meseca bitiidealno. Tu je Mars da na trenutkepokvari romanti~nu ljubavnuatmosferu i u odnos sa partneromunese malo agresije i nezadovoljst-va. To nezadovoljstvo od stranepartnera ili vas ka partneru, bi}eizazvano ve}im finansijskim ula-ganjem u odredjene poslove.

Bikove koji su slobodni ovog let-njeg meseca o~ekuje jedna veomauzbudljiva avantura i novo poz-nanstvo sa osobom koja }e vasodu{eviti. Za ulazak novog poten-cijalnog partnera u ìvot bi}ezaslu`ni va{i prijatelji.

Kada je posao u pitanju,Bikovima ovog meseca ne}e cve-tati ruè. Svi problemi po~inja}eod lo{e komunikacija sa kolegama,a to vas moè dovesti na krajumeseca i do razmi{ljanja opromeni posla. Ukoliko se odlu~itena taj korak i krenete na razgovoreza posao, budite veoma obazriviprilikom sklapanja ugovora, jer semoè desiti da }e vam u ugovorubiti navedeni uslovi koji vamane}e odgovarati. Nepa`nja moèdovesti do toga da vam novi posaobude lo{iji od onog sa kog stepobegli. Kada su prihodi u pitanju,Bikovi ne moraju da se brinu ovogmeseca, bi}e vi{e dobitaka negoizdataka. Upravo dobro finansijskasituacija moè vas naterati dapokrenete neki svoj biznis kojiva{a porodica ili partner ne}epodràti smatraju}i da je to preve-liki rizik.

Ovoga meseca Bikovi }eimati problema sa zdravljem,dolazi}e do pojave problemavezanih za hroni~na oboljenja kojaimate. Obavite sve potrebne pre-glede i vi{e ra~una povedite o svo-jim navikama i ishrani.

BLIZANCIPrema predvidjanjimaza mesec jul, kada je

ljubav u pitanju,Blizancima donose poja~anu sen-zualnost, romantiku i poja~anoizraàvanje emocija. SlobodniBlizanci mogu tokom mesecaupoznati osobu koja je tek iza{la izbraka ili neke duè veze i sa njomzapo~eti romanti~an odnos koji }eim veoma prijati. Iznenadi}ete sekoliko zajedni~kih stvari imate, {to}e vas posebno odu{eviti. Odnoskoji }ete negovati sa osobom kojuupoznate bi}e pun strasti i uìvan-ja. Blizanci koji su zauzeti takodje}e tokom jula imati miran i pri-jatan odnos sa partnerom, ali }e ihmu~iti preterani zahtevi osobe sakojom su u vezi ili braku. Iako oniva{em partneru deluju mali i netoliko zna~ajni, za vas su to ipakvelike stvari.

Jul mesec donosi velikibroj uspeha na poslovnom planu,tome pored va{eg rada i trudadoprine}e i va{i nadredjeni koji }eprepoznati va{a ulaganja. Odli~no}ete se slagati sa kolegama na

poslu i bi}ete mirniji irastere}eniji. Oni koji imajukreativne poslove bi}e naru~itouspe{ni ovog meseca, o~ekuje ihunapredjenje ili neki kra}i poslovniput. Kada govorimo o finansijama,one }e ovog meseca biti jakodobre, a odli~ni aspekti su i zapokretanje va{eg biznisa, tako darazmislite i o toj opciji. U svemu}e vas podràvati partner i porodi-ca.

Zdravlje }e vas odli~nosluìti tokom jula. Hroni~na obol-jenja, ukoliko ih imate, bi}e podkontrolom, ima}ete dosta energije iose}a}ete se dobro u svojoj koì.

RAKLjubavna situacija zazauzete Rakove tokom

jula ne}e biti dobra.Naime, pomra~enje Meseca koje}e se dogoditi 5. jula utica}e navelike probleme u braku i vezama,pa }ete tako dolaziti i dopomi{ljanja prekida svih odnosa sapartnerom ili ~ak zamene partnera.Mogu}e je da }ete tokom mesecaimati ljubavnu ponudu dasada{njeg partnera prevarite, a da li}e se to zaista desiti, zavisi samood vas. Veza koja vam budeponudjena bi}e samo avantura padobro razmislite da li je pametnoozbiljnu vezu/brak, zamenitikratkom i neozbiljnom. SlobodniRakovi tokom jula ima}e mnogoponuda za sastanke, ali ne}e tolikobiti odu{evljeni izborom potenci-jalnog partner. Ta~no znate {taèlite, a to su romantika i poja~anoizraàvanje emocija od straneosobe koja vam se dopada i ne}etepristati na manje.

Tokom jula potpuno }etebiti posve}eni poslu i poslovnimuspesima koje èlite da postignete.Va{ doprinos firmi u kojoj raditebi}e prepoznat u smislu napre-dovanja na bolju poziciju, ali ifinansijskog boljitka. A za onekoje su u potrazi za poslom, mesecjul bi}e isto tako dobar. Mogu}e jeda }ete dobiti posao koji àrkoèlite. Takodje, ukoliko razmi{ljateda sami pokrenete neki biznis,povoljna je situacija, sav novackoji uloìte vrati}e vam se i vi{enego {to moète da o~ekujete.Finansije }e biti stabilne, mogu}isu manji izdaci na garderobu.

Mentalno zdravlje bi}evam u fokusu tokom meseca jula.Savetujemo vam da po~nete saupra`njavanjem joge ili meditacijakako biste se ose}ali bolje. Mogu}imanji zdravstveni problemi,uglavnom alergije.

LAVVenera i Mars utica}edubinsko povezivanje

partera i vas tokom jula.U~ini}e va{ odnos punim roman-tike, ne`nosti, emocija i poja~a}estrast. Oni koji su u braku poseb-no }e imati dobru komunikaciju ibra~nu harmoniju sa partnerom.[to se ti~e slobodnih Lavova, njihtokom jula o~ekuje niz ljubavnihavantura, ali nijedan od njih ne}eprerasti u neku vezu. @ele}ete dase zabavljate, a to }ete i dobiti.O~ekuje vas veliki broj ve~ernjihzabava, proslava, uìvanja i provo-da, na kojima }ete upoznati neko-liko osoba koje }e vam se dopasti,ali nijedna od njih ne}e biti onaprava osoba kakva je vama zaistapotrebna.

Kada je posao u pitanju,jul mesec done}e vam dosta iscrp-nim poslovnim obaveza, ali ne iadekvatnu nov~anu naknadu zanjih. Ima}ete utisak da va{ radniko ne prepoznaje, a gomilaobaveza koje imate da obavite {toposlovno, {to privatno, stvara}evam veliki stres. Sada nije pogod-no da menjate posao, tako da bibilo pametnije da se malo strpitena sada{njem poslu i situacijupoku{ate preokrenuti u va{u korist.Ne traìte pomo} od kolega, jerne}e stati na va{u stranu i pomo}ivam. Kada su prihodi u pitanju,sredinom meseca moète o~ekivatineo~ekivan povra}aj novca odneke pozajmice koju ste jo{ davnihdana dali prijateljima ili nekome izporodice.

Zdravlje }e biti dobro istabilno tokom jula, ne}ete imative}ih zdravstvenih problema, alistres izazvan poslom moè uticatinegativno na vas.

DEVICAZauzete Device tokomjula, pod uticajem

Merkura, ima}e odli~nukomunikaciju sa partnerom, dok }eVenera imati uticaj na poja~anuemotivnost i strast. Ovoga mesecamogu se pokrenuti teme oko pre-seljenja na drugo mesto ili drugigrad ili pak oko zajedni~kog pre-seljenja u stan/ku}u i po~etakzajedni~kog ìvota. Po~etkommeseca bi}e govora o kratkomzajedni~kom putovanju koje semoè realizovati krajem ili sredi-nom meseca. Slobodne Deviceima}e priliku da stupe u vezu kra-jem meseca, ali tom ponudom ne}ebiti preterano odu{evljeni, jerponuda dolazi od osobe koja vamse ne dopada toliko. Onaj koga

èlite je trenutno nedostupan.Poslovni zadaci }e vam

ovog meseca i}i jako dobro,uspe}ete sve projekte da zavr{itena vreme {to }e dosta doprinetiva{em poloàju u firmi. Iakotokom jula ne}e biti napredovanjakada je pozicija u firmi u kojojradite u pitanju, to ne}e umanjitiva{ rad i trud koji poslodavci i tekako prime}uju. Mesec jul jedobar i za nove po~etke, ali kadaje sticanje novih ve{tina u pitanju.Bilo bi dobro da krenete na nekikurs koji }e vam pomo}i da napre-dujete na poslu ili ~ak pokreneteneki svoj biznis. Prihodi }e bitiredovni za ovaj mesec, ne}e bitiizdataka ali ni nekih neo~ekivanihtro{kova.

Mogu}e je da }ete tokomjula imati problema sa zdravstven-im problemima koji su vam se ve}javljali, ali vi niste na njih obratilidovoljno pa`nje. Budite odgovornii ~im pre obavite sve preglede kojeve} duè vreme odlaète.

VAGASve do 23. jula komu-nikacija i odnos sa

partnerom bi}e nestabilan i punsvadja i nerazumevanja. Neko odporodice ili prijatelja, va{ih ilipartnerovih me{a se u va{u vezu ilibrak, {to vam posebno smeta.O~ekivanja partnera tokom meseca}e biti veoma velika, iako }ete setruditi da ih ispunite ne}ete uspeti.U va{em odnosu vlada}e nezado-voljstvo i èlja za osamljenjem.Mogu}e je da }ete se upravo iz tograzloga odlu~iti da kratko otputu-jete sami. Slobodne Vage sredinommeseca upusti}e se neobaveznuavanturu sa osobom koju su upoz-nali preko interneta. Iako }e va{akomunikacija biti veoma zanimlji-va, ne}ete biti zainteresovani zane{to vi{e od toga.

Promena poloàjaJupitera i pomra~enje Meseca koje}e se odigrati 5 jula, utica}e pozi-tivno na va{ posao i polje karijere.Tokom meseca sme{i vam seunapredjenje, povi{ica ili pak nekanova ponuda za posao koja se neodbija. [ta god od mogu}ih opcijada vam se dogodi, bi}e odli~no zavas i va{ napredak. Ne}e izostatini podr{ka kolega ni bliskih pri-jatelja za poslovne poduhvate kojetek planirate i razvijate. Kada sufinansije u pitanju, ovoga mesecamorate biti veoma pa`ljivi kada suneke nov~ane transakcije u pitanju,moè se dogoditi gre{ka prilikomslanja novca ili prilikom potpisi-vanja nekih ugovora.

HOROSKOP ZA JUL 2020.

Tokom meseca zdravlje }e biti sta-bilno, ali je mogu}e da }ete imati manjihstoma~nih problema.

[KORPIJATokom jula jake i ozbiljne vezepartnera i vas uspe}e da pretrpe

jake planetarne uticaje Marsa, dok}e se one slabije i “sveè“ te{ko izboriti sanjima. I u jednim i u drugim bi}e turbuleni-cija, ali pitanje ko je uspeti da ih prebrodi.Problemi u braku koji }e se javljati tokomjula mogu biti izazvani i finansijskim prob-lemima kojih }e bitii puno. Kako biste smir-ili uzburkane strasti izmedju vas i partnera,vi }ete biti ti koji }e morati da popuste, usuprotnom uzemirenost }e biti velika.Slobodne [korpije ovoga meseca o~ekujeljubavna avantura koja }e ih potpuno razdr-mati i odu{eviti. Mogu}e je da ta osoba ne}ebiti iz va{eg mesta i da }e postojati ve}arazlika u godinama.

Na poslovnom planu ovog mesecao~ekuje vas pregr{t poslovnih izazova kojene}ete tako lako uspeti da re{ite uglavnomzbog nedostatka vremena koje vam je naraspolaganju. Ukoliko vodite firmu ili va{imate va{ li~ni biznis, ovoga meseca ne}eteimati toliko sre}e kada su poslovne saradnjei sklapanje ugovora u pitanju. Takodje, va{isaradnici ne}e biti zadovoljni rezultatimakoje pruàte. Poslovno putovanje na kojeodlazite zarad sklapanja posla ne}e imatiishod kakav o~ekujete. Kada su finansije upitanju, ni tu ne}e biti idealna situacija.Krajem meseca o~ekuju vas izdaci oko kolai uredjivanja ku}e.

Mogu}e je da }ete do 22. julaimati manjih zdravstvenih problema. Nakraju meseca dolazi do menjanja va{ih lo{ihnavika, koje }e u velikoj meri uticati napopravljanje va{eg zdravlja.

STRELACZauzete Strel~eve tokom julameseca o~ekuje jedno

romanti~no putovanje sa part-nerom. Iako ne}e biti preterano dugo nidaleko, ono }e u~initi da se ponovo dubins-ki poveète sa partnerom i uìvate u miru iharmoniji. Emocije }e biti veoma nalga{eneovoga meseca. Mogu}e je da }ete krajemmeseca dobiti romanti~an poklon od part-nera. Slobodni Strel~evi tokom jula mo}i }eda biraju kakvog partnera ta~no èle.Zra~i}ete samopouzdanjem i pozitivnomenergijom, {to }e na ljude oko vas delovatipoput nekog magneta. Privla~i}ete i slo-bodne i zauzete, a na vama je da odlu~iteko je po va{em ukusu.

U julu va{e finansije }e biti ufokusu i svu svoju pa`nju usmeri}ete ka sti-canju finansijske stabilnosti. Na na~in odvi-janja finansijske situacije dosta }e uticatipomra~enje Meseca koje }e se dogoditi 5.jula. Bitno je da sve svoje tro{kova stavljatena papir kako biste imali ta~an uvid u to gdevam novac odlazi. Lo{e rasporedjen novacdovodi vas do finansijske nestabilnosti.Ukoliko planirate da uzmete kredit, dobroproverite papirologiju, kako vam se slu~ajnone bi potkrala neka gre{ka. Posao }ete dobropodnositi tokom jula, ne}ete imate previ{eobaveza. Sve {to je potrebno uspe}ete da

zavr{ite na vreme.Kada je zdravlje u pitanju, mogu}e

je da }ete ovog meseca imati ve}e problemeu predelu donjeg dela ki~me, vi{e se kre}ite,nemojte zanemaritvati fizi~ku aktivnost.

JARACJul mesec na ljubavnom planubi}e veoma nepredvidiv kada

su Jar~evi u pitanju. PoloàjJupitera i pomra~enje Meseca koje sede{ava 5. jula, utica}e na popravljanjeodnosa izmedju vas i partnera ipobolj{anja zajedni~ke komunikacije.Uticaj Sunca i Meseca na va{ znakdonose mir u bra~ni ìvot i pokre}u poro-di~ne teme u vidu pro{irenja porodice iliulaska u brak, ukoliko se radi samo ovezi. Slobodni Jar~evi ovoga meseca }ebiti poprili~no dobro rapoloèni zaljubavne izazove, pa je mogu}e da }eteupravo vi sredinom meseca biti inicijatorzapo~injanja veze sa osobom koju ve}poznajete. Vi }ete biti ti koji }e na~initiprvi korak.

Dobar mesec za karijerni napredaktokom jula meseca. U svemu {to planirate dauradite, a ti~e se posla, ima}ete podr{ku pri-jatelja i porodice, ali i na va{e veliko izne-nadjenje i od kolega. O~ekuje vas napredak,ali uz mnogo truda. Mesec }e biti punposlovnih izazova i sastanaka, mogu}e je da}e se od vas o~ekivati ne{to vi{e truda i radanego do sada, ali ne brinite, bi}ete nagrad-jeni na karaju meseca. Svi oni koji vodefirme i ve}e poslove sada mogu traìtisaradnike i slati ponude, jer }e sve pro}i unajboljem mogu}em redu. Prihodi }e bitistabilni tokom meseca, a o~ekuju vas idodani bonusi na poslu, kao i manji neo~eki-van dobitak.

Zdravlje }e biti ugroèno jer sejavljaju problemi vezani za hroni~na obol-jenja koja imate.

VODOLIJAOdnos sa partnerom tokomjula bi}e stabilan, ali na njega

mogu u velikoj meri uticati va{iporodi~ni problemi i li problemi sa pri-jateljima. Ne}ete umeti nezadovoljstvokoje vam odnosi sa drugim ljudima izazi-vaju prenosi}ete na partnera i to moèpokvariti va{ odnos i lepu komunikaciju.Tokom meseca o~ekuje vas nekoliko zaba-va i proslava koje }e vam veoma prijati.Do 22. jula o~ekuje vas period mirovanja,bez potencijalnih partnera na vidiju, alinakon toga Mars i Venera u~ini}e da seva{i putevi susretnu sa osobom koja }evas potpuno odu{eviti i sa kojom }ete u}iu vezu.

Zbog retrogradnosti Merkura kojatraje do 12. jula, va{i poslovni planovi sene}e odvijati onako kako biste vi to èleli.Bi}e dosta situacija koje }e vas izbaciti izkoloseka, jer }ete odredjene poslove, zboggre{ke drugih ljudi, vi morati da ispravl-jate. Upravo zbog nervoze koju vam posaoizaziva, javi}e vam se poja~ana èlja zatro{enjem novca. Kako biste spre~ili finan-sijsku krizu i oti{li u minus, savetujemovam da tro{kove pi{ete na papir i na tajna~in ih kontroli{ete bar u nekoj meri.

Izbegavajte da kupujete stvari koje vamnisu potrebne.

Problemi sa bolovima u nogamabi}e veoma izraèni na kraju meseca.

RIBETokom jula zauzeti u znakuRibe uìva}e u romanti~nom

odnosu i lepoj komunikaciji sapartnerom. Poslednja nedelja jula bi}e pravoosveènje za va{u vezu/brak jer vas o~ekujeromanti~no putovanje na kom }ete uìvati.Slobodni u znaku Ribe, ovoga meseca bi}einicijatori za zapo~injanje avanture saosobom koja je dosta starija od vas, alivama to ne}e preterano smetati. Dosta ljudiiz okoline savetova}e vas na odredjenena~ine za va{ ljubavni ìvot, {to vam nikakone}e prijati.

Mesec jul bi}e za vas mesec sti-canja novih znanja i usavr{avanja izoblasti koje èlite da napredujete. Krenitesa kursevima {to pre, oni vam mogu uvelikoj meri pomo}i da napredujete naposlu ili da eventualno zapo~nete nekisvoj biznis. Za sada, nema mogu}nostipovi{ice ili unapredjenja, ali u narednimmesecima }e i te kako biti. Stuacija naradnom mesti se sredinom meseca moèotrgnuti kontroli i dovesti do neslaganjasa kolegama usled neravnomerneraspodele posla. Finansijsko stanje }e bitistabilno, a krajem meseca o~ekuje vasmanja nov~ana nagrada u nekoj igri nasre}u.

Budite oprezni tokom jula, mogu}esu povrede ruke ili noge prilikom nekogpada.

27Jul 2020. Astrologija

28 Jul 2020.Vremeplov

1. jula 1887. – UBeogradu osnovana prvaAstronomsko–meteorolo{ka stani-ca u Srbiji, u ku}i na Vra~aruprofesora Velike {kole MilanaNedeljkovi}a. êtiri godine kasni-je, na najvi{oj ta~ki grada, naZvezdari, podignuta je zgradaopservatorije, koja i danas sluì uiste svrhe. Nedeljkovi} je 1902.godine po~eo da objavljuje prvuprognozu vremena u Srbiji.

2. jula 1992. – Umro jeBorislav Peki}, jedan odnajzna~ajnijih jugoslovenskihknjièvnika u drugoj polovini 20.veka. Kao ~lan ilegalne organi-zacije Savezne demokratske omla-

dine Jugoslavije, posle II svetskograta bio je nekoliko godina uzatvoru. Jedan je od osniva~aDemokratske stranke 1989, prveposleratne opozicione partije uSrbiji.

3. jula 2001. – Naprvom pojavljivanju predMedjunarodnim sudom za ratnezlo~ine u Hagu biv{i predsednikSRJ Slobodan Milo{evi} izjavio jeda ne priznaje taj sud i odbio dase izjasni o optu`nici koja gatereti za progon, deportaciju i ubi-janje kosovskih Albanaca 1999.

4. jula 1776. – NaKontinentalnom kongresu uFiladelfiji potpisana je ameri~kaDeklaracija o nezavisnosti. Tajdan se slavi u SAD kao Dannezavisnosti.

5. jula 1941. – Formiranje jedan od najozlogla{enijih logo-ra na teritoriji Beograda, Banjica.Do 1944. godine, kada je logorzatvoren, kroz njega je pro{lo vi{eod 250.000 ljudi. Ta~an broj`rtava nikada nije utvrdjen.

6. jula 1855. – Rodjen jesrpski vojvoda @ivojin Mi{i},u~esnik svih ratova koje je Srbija

vodila od 1876. do 1918. Jedanod najbriljantnijih vojskovodja uPrvom svetskom ratu. Napisao jevi{e vojnih dela, uklju~uju}i“Strategiju”, koja je izdata 1907.godine.

7. jula 1991. – PotpisanaBrionska deklaracija o mirnomre{enju jugoslovenske krize.

8. jula 1956. – UBeogradu emitovan prvi eksperi-mentalan TV-prenos, povodomproslave stogodi{njice rodjenjaNikole Tesle. Program iz privre-menog studija u Institutu “NikolaTesla“ gradjani su pratili na~etrdesetak prijemnika sme{tenihu izlozima prodavnica u raznimdelovima grada.

9. jula 2001.Pobedom srpske vojske

nad bugarskim trupama zavr{enabitka na Bregalnici u Drugombalkanskom ratu. Bitka po~ela 30.juna, kada su bugarske trupe bezobjave rata napale srpsku i gr~kuvojsku u Makedoniji, dotada{njesaveznike u borbi protiv Turske.

10. jula 1856. – U seluSmiljani kod Gospi}a u Hrvatskoj

rodjen Nikola Tesla, nau~nik ipronalaza~ na polju elektrotehnikei radio-tehnike. Od 1884. do smrti1943. ìveo u SAD. Patentiraooko 700 pronalazaka od kojihnekoliko desetina ima {iroku pri-menu, medju kojima je i serijaizuma koji ~ine temelj savremeneradio-tehnike.

11. jula 1982. – UBeogradu je umro jugoslovenskipisac Mehmed – Me{a Selimovi},~lan Srpske akademije nauka iumetnosti. Posle Drugog svetskograta bio je direktor drameNarodnog pozori{ta u Sarajevu,umetni~ki direktor “Bosna-filma“ iglavni urednik “Svjetlosti” (“Dervi{i smrt“, “Tvrdjava”, “Sje}anja”).

12. jula 2000. – UTopoli je umro princ TomislavKaradjordjevi}, sin kraljaAleksandra I i brat kralja Petra II.

13. jula 1930. – Uglavnom gradu Urugvaja

Montevideu po~elo prvo Svetskofudbalsko prvenstvo, na kojem jeu~estvovalo 13 timova, medjunjima i jugoslovenski.

14. jula 1901. – UBeogradu sve~ano otvoreno prvoradni~ko pozori{te u Srbiji.

Predstave izvodjene u kafani“Radni~ka kasina“ na ugluDe~anske i dana{nje Nu{i}eveulice.

15. jula 1663. – Rodjensrpski pomorac i matemati~ar iruski knez Marko Martinovi},stru~njak za hidrogradnju ibrodogradnju, jedan od naju~eni-jih ljudi svog vremena.

16. jula 2008. – Uameri~kom gradu Sijetlu pronad-jen nacista, 86-godi{nji PeterEgner, koji je u~estvovao u ubi-janju Srba, Jevreja i Roma nabeogradskom Sajmi{tu i na Avali.

17. jula 1946. – UBeogradu pogubljen DragoljubDraà Mihailovi}, general kral-jevske jugoslovenske vojske i

vodja êtni~kog pokreta uDrugom svetskom ratu.

18. jula 1942. – Posle 38dana borbi 40.000 nema~kih iusta{kih vojnika zauzeli su plan-inu Kozaru u severozapadnojBosni, na kojoj je 3.500 boraca

Drugog kraji{kog odreda branilozbeg sa oko 80.000 srpskih civila.U borbama je poginulo 1.700branilaca, spaseno vi{e od 15.000

civila, ali su napada~i nadja~ali,spalili sva sela, pobili deostanovni{tva, uklju~uju}i 540 ran-jenika, a oko 60.000 civila oteraliu logore, najvi{e u Jasenovac.

19. jula 1427. – UmroStefan Lazarevi}, srpski knez, sinkneza Lazara i kneginje Milice,vazal turskog sultana Bajazita do1402, kada se povukao u Carigradgde je od vizantijskog cara Jovana

II Paleologa dobio titulu despota.Njegova je zadu`bina manastirManasija.

20. jula 1917. –Potpisana Krfska deklaracija ostvaranju zajedni~ke dràve Srba,Hrvata i Slovenaca. Deklaraciju jepotpisao i premijer Srbije NikolaPa{i}.

21. jula 2008. – Uhap{enprvi predsednik RS i ha{kioptuènik Radovan Karadì}.

22. jula 356 p.n.e. –Rodjen makedonski kraljAleksandar III Veliki, legendarnigr~ki vojskovodja koji je zakratko vreme svoje vladavineuspeo da razori hiljadugodi{nja

carstva grade}i nove mermernegradove i stvaraju}i novu civi-lizaciju.

23. jula 1997. –Skup{tina Jugoslavije izabralaSlobodana Milo{evi}a,dotada{njeg predsednika Srbije, zapredsednika SRJ. Ispred

skup{tinske zgrade okupilo se vi{ehiljada ljudi, jedni su izraàvalipodr{ku, a drugi protestovali.

24. jula 1906. – UmroStevan Sremac, jedan od najizraz-itijih predstavnika srpskehumoristi~ke proze.

25. jula 1817. – Popovratku u Srbiju ubijen vodjaPrvog srpskog ustanka DjordjePetrovi} Karadjordje. On je, poslesloma ustanka 1813, izbegao uAustriju, a zatim u Rusiju.

26. jula 1809. – UmroJovan Mu{katirovi}, knjièvnik,

sakuplja~ narodnih poslovica, prviSrbin advokat.

27. jula 1189. – U Ni{usrpski veliki ùpan StefanNemanja i nema~ki car FridrihPrvi Barbarosa, koji je predvodiovojsku krsta{a na putu ka Bliskomistoku, sklopili sporazum o sarad-nji, {to je prvi srpsko-nema~kiugovor.

28. jula 1914. –Austro-Ugarska objavila rat Srbiji,mesec dana po atentatu naprestolonaslednika FrancaFerdinanda u Sarajevu.

29. jula 1993. – Dvestasedamnaest civila srpske nacional-nosti, koje su vi{e od godinu danahrvatske snage dràle zato~ene uselu Ra{}ani kod Duvna, pu{tenona slobodu. Svi Srbi razmenjenisu za hrvatske vojnike koje suzarobili pripadnici VojskeRepublike Srpske.

30. jula 1921. –Skup{tina Kraljevine Srba, Hrvatai Slovenaca donela Zakon o za{titidràve, kojim je Komunisti~kapartija Jugoslavije kaoprevratni~ka organizacija stavljenavan zakona, njeni poslanici li{enimandata, a propaganda komuniz-ma progla{ena zlo~inom.

31. jula 1648. – U borbis Turcima poginuo proslavljensrpski junak iz Ravnih kotara VukMandu{i}, uz Stojana Jankovi}a iIliju Smiljani}a najomiljenijijunak narodne usko~ke epike.

DOGODILO SE U JULU

29Jul 2020.

www.serbian-

POTREBNE OSOBE ZA RAD u marketin{kom departmentuOGLEDALA. Pozitivni, ambiciozni i vredni ljudi. Radi se na proviziju.Pozovite nas: 773.744.0373

M A L I O G L A S I

POSLOVNE PONUDE

êstitke i oglasi

ÎTAJTE OGLEDALO ONLINE www.serbianmirror.com

Budite ta~no i realno obave{teni jer vi to zasluùjete.

Ogledalo vas obave{tava, povezuje,neguje i ~uva na{ identitet:www.serbianmirror.com

Z A B E O G R A DDragom tati Zoranu,

sre}an rodjendan èli njegov sin Filip i redakcija Ogledala.

Ma{i i Kosti sre}an rodjendan èle brat Novak, tetka Marijana

i te~a Predrag.


KU]A NA PRODAJU U BEOGRADUBeograd – Opština Vo`dovac-naselje Kumodra` – ulica Kru`na br.13.

U blizini naselja Stepa Stepanovi}.

Ku}a povr{ine 120m2, sama na pravilnom placu od 4,7ara.Sastoji se od:1) niskog prizemlja od 60m2 sa 2 odvojene garsonjere sa zasebnim

kupatilom i kuhinjom,2) prizemlja od 60m2 sa 2 odvojene sobe, kuhinja, trpezarija, kupati-

lo, zastakljena terasa.3) Potkrovlja od 30m2 sa potpuno zasebnim ulazom sa spoljašnje

strane ku}e.Fasada kvalitetna i dobra, ku}a je na lepom mestu, a u blizini je: osnov-

na škola, pošta, pijaca, ambulanta doma zdravlja, vrti}, supermarketMAXI. Odatle ide više gradskih linija, autobusi: 33, 25, 39.

Farmaceutski fakultet i Institut Torlak su na 5min od ku}e.Plac je zasadjen vo}njakom.Ku}a ima struju, vodu, grejanje na struju, fiksni telefon, stara je grad-

nja.

Cena ku}e je 92000 evra.Zainteresovani pozovite: Sladjanu Milanovi}: 0038169/3612-958 [email protected]

Sre}an 1. rodjendan malom Luki, poèleli su njegovi iz îkaga.

Marko, Ma{a Simona, Sofija i Slavica.

30 Jul 2020.VedraZa Ogledalo specijalno skandinavke radi Jovan Novakovi}

Bili Francuz, Amerikanac i Mujo.Francuz kaè:- Ja imam tol’ko dobar sluh, da samsino} ~uo mi{a u ormaru u {pajzu kakojede {e}er.A Amerikanac kaè:- Ja imam tol’ko dobar sluh, da sam

sino} ~uo rdju u garaì kako jede lim odauta.A Mujo kaè:- Ja, bolan imam toliko dobar sluh, dasam ~uo sino} kako ne{to {u{ka uormaru, ustanem da proverim, a onokaput izlazi iz mode!

*** Ivica se hvali Perici:- Ja sam bio tako pametno dete da samprohodao sa 10 meseci!Perica:- Ja sam bio pametniji, mene su nosili dodruge godine!

***Kupi Mujo traktor i na tablice mu pi{eMT. Pita ga haso.- Mujo sta ti je ovo na tablice MT, pa tiìvi{ u Sarajevu?A Mujo na to:- A to? To zna~i Mujov traktor.

- VVIICCEEVVII - VVIICCEEVVII - VVIICCEEVVII - VVIICCEEVVII -VVIICCEEVVII - VVIICCEEVVII - VVIICCEEVVII - VVIICCEEVVII - VVIICCEEVVII

Radovan Pejovi}

IZAMI

Kako se god osvrnem

uvek mi je odpozadi

neki . . . . izam.

Znam, bilo ih je, ima ih i bi}e

ih jo{.

Ovaj zadnji, Koronavizam,

stvori ga majku joj wenu,

mozda priroda a mo`da

neko mo`dano.

Ako nam ga majka priroda posla,

onda su to va`na posla,

mislim se ja, jer nam ona kaè:

izami{ite, izumi{ite

koliko vam voqa

al’ do{lo je vreme i da

razumi{ete.

Dàba vam atomske, raketne,

sajberske i druge igra~ke

kad vas sitno, ljuto, nevidqivo

bi}e mu~i, `dere, preti, u vama

se cereka, oko vas poigrava,

opomiwe.

Pa jo{ nam kaè:

Ej, bre qudi, ove va{e planete,

ako se svi zajedno ne osvrnete

ne samo oko sebe, ve} jedan

na drugoga, do}i }e jo{ neki

gori izam i tada }u ja

da perem ruke.

Saslu{ah ja ovo i odlu~ih

da se vi{e ne osvr}em samo oko sebe

jer i drugi vrebaju izami.

31Jul 2020. Biznis


Sre}an rodjendan Petru Petrovi}u, dug `ivot pun radosti, sre}e, zdravlja

i sve najlep{e `eli majka Slavica

biznis · astrologija: horoskop za jul strane 26-27 dogodilo se u julu strana 28 ^estitke i mali...

Documents